Selo Visibaba, opština Požega - Mreža za podršku … ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Asocijacija za razvoj ibarske doline

Mreža za podršku ruralnom razvoju Područni centar Požega

PLA/PRA Studija u okviru projekta Mreža za podršku ruralnom razvoju

Selo Visibaba, opština Požega

Autor: Nada Bolović

Mreža za podršku ruralnom razvoju – PODRUČNI CENTAR POŽEGA

JUN 2008. Sadržaj: POGLAVLJE 1: OPIS METODOLOGIJE................................................................................................. 3

TERMINOLOŠKO OBJAŠNJENJE PLA..............................................................................................................3 PREDMET PLA METODE ...............................................................................................................................5 SREDSTVA PLA METODE ..............................................................................................................................5 KARAKTERISTIKE PRA...................................................................................................................................6 SREDSTVA ZA SITUACIONU ANALIZU ILI PRA SREDSTVA.....................................................................................7

Predstavljanje situacije u selu ...................................................................................................... 7 Vremenska linija ............................................................................................................................ 7 Kategorizacija prema izvorima prihoda..................................................................................... 7 Mapa resursa................................................................................................................................. 7 Sezonski kalendar.......................................................................................................................... 8 Kategorizacija prema životnom standardu.............................................................................. 8

PLANIRANJE ...............................................................................................................................................8 Stvaranje opcija za poboljšanje situacije................................................................................... 8

POGLAVLJE 2: REZULTATI PRIMENE PLA SREDSTAVA.......................................................................... 9 PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU................................................................................................................9 U

Vizualizacija ................................................................................................................................... 9 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 10

VREMENSKA LINIJA....................................................................................................................................11 Vizualizacija ................................................................................................................................. 11 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 12

MAPA RESURSA ........................................................................................................................................14 Vizualizacija ................................................................................................................................. 14 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 14

SEZONSKI KALEDAR ...................................................................................................................................16 Vizualizacija ................................................................................................................................. 16 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 17

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA..............................................................................................19 Vizualizacija ................................................................................................................................. 19 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 20

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU ........................................................................................21 U

Vizualizacija ................................................................................................................................. 21 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 21

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE .........................................................................................................22 Vizualizacija ................................................................................................................................. 22 Objašnjenje rezultata.................................................................................................................. 22

POGLAVLJE 3: LIČNA KARTA SELA ................................................................................................... 24 POLJOPRIVREDNI SISTEM .................................................................................................................. 24

UVOD......................................................................................................................................................24 VOĆARSTVO ............................................................................................................................................25

Proizvodnja maline...................................................................................................................... 25 Proizvodnja jabuke ..................................................................................................................... 25 Proizvodnja šljive.......................................................................................................................... 26

STOČARSKA PROIZVODNJA........................................................................................................................26 Govedarstvo................................................................................................................................ 26 Ovčarstvo..................................................................................................................................... 28 Veterinarska zaštita..................................................................................................................... 29

POVRTARSKO - RATARSKA PROIZVODNJA ....................................................................................................30

1


Proizvodnja krompira .................................................................................................................. 30 Proizvodnja kabaste stočne hrane ........................................................................................... 30

POLJOPRIVREDNA OPREMA I MEHANIZACIJA ...............................................................................................30

Mehanizacija ............................................................................................................................... 30 Navodnjavanje ........................................................................................................................... 31

EKONOMSKI SISTEM SELA ................................................................................................................. 31 MALA I SREDNJA RPEDIZEĆA ......................................................................................................................31

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA.......................................................................................................... 32 STANOVNIŠTVO VISIBABE ...........................................................................................................................32 INFRASTRUKTURA .......................................................................................................................................33

Saobraćaj i putevi....................................................................................................................... 33 Vodosnabdevanje i kanalizacija .............................................................................................. 33 Elektro i PTT mreža ....................................................................................................................... 33

JAVNE SLUŽBE...........................................................................................................................................33 Zdravstvena i socijalna zaštita................................................................................................... 33 Lokalna uprava ........................................................................................................................... 33 Obrazovanje................................................................................................................................ 34 Savetodavne poljoprivredne službe......................................................................................... 34 Trgovina i usluge.......................................................................................................................... 34

KULTURNI ŽIVOT U SELU...............................................................................................................................34 STATUS ŽENA U SELU...................................................................................................................................34

2


POGLAVLjE 1: Opis metodologije

Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju.

Terminološko objašnjenje PLA

PLA-participijalno učenje i delovanje. PLA je određena preko tri ključna termina: • PARTICIPACIJA-UČEŠĆE • UČENjE • DELOVANjE

PARTICIPACIJA (UČEŠĆE) - podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova.

Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju.

UČENjE - podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

U radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju

3


se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

C i k l us u če n j a

N o v a S v e st

S v e s t

R a z m a tr an je

O d lu k a

A k t iv n o s t

D a lje R az m a tr a n je

D ru g a o d lu k a

S le de ć a A k t iv n o s t

“ pr eč i ca ” d o R a zv oj a

P o d r š k a

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“ modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

4


Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.

DELOVANjE - u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici.

Predmet PLA metode

Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

• ekonomskog sistema • poljoprivrednog sistema • socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard.

Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja.

Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.

Sredstva PLA metode

PLA metoda primenjena u selu Trešnjevica obuhvata dva koraka:

• analizu situacije u selu • planiranje

U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode (PRA sredstva i sredstva planiranja).

• ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA) • AKTIVNA PROCENA SELA • PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA)

5


Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo.

Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja.

Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljšanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa.

Karakteristike PRA

Merenje uglova

Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude široko strukturisana. To se postiže tzv. merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA.

• tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola, godišta, profesionalnog znanja.

• izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

• metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui

• PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu

Kontinuirana analiza

Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

Fleksibilnost i neformalnost metode

Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju.

Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost

U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti

6


osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije.

Kritička svest

Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr:

• loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije • bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od

siromašnijih

Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog ).

Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju.

Predstavljanje situacije u selu

Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

Vremenska linija

Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda.

Mapa resursa

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

7


Sezonski kalendar

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

Kategorizacija prema životnom standardu

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi.

Planiranje

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije .

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

• od strane samih seljaka • od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane • samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje.

Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

8


POGLAVLjE 2: Rezultati primene PLA sredstava

Predstavljanje situacije u selu

Vizualizacija

PROBLEMI POTENCIJALI

9


• Prelaz preko pruge • Stari voćnjaci • Školsko dvorište i sportsko igralište u

Polj.školi • Putna infrastruktura • Kanalizacija • Izlivanje bujičnih potoka • Zastarela mehanizacija • Završetak ulične rasvete sela • Veliki broj neženja • Nedostatak obdaništa • Neorganizovan otkp polj.proizvoda • Negativan odnos prema selu • Niska otkupna cena stoke i jagnjadi i

pad proizvodnje • Usitnjenost proizvodnje

• Mladi ostaju na selu • Rešeno vodosnadbevanje • Poljoprivredna škola sa internatom za

smeštaj učenika, • Bolnica sa novoizgrađenim staračkim

domom • Sportski centar (FUDBALSKI STADION I

SPORTSKI CENAR) • Aktiviranje izletišta Savinac • Blizina gradskog centra (placevi na

ceni) • Formirana Ovčarska zadruga i razvoj

ovčarstva • Blizina tržišta • Seoski turizam • Voćarska proizvodnja malina,

jabuka • Finansiranje putne mreže od maline • Stručne usluge poljoprivredne škole • Celo selo ima telefonsku strukturu • Svi seoski putevi asfaltirani (oko 25

km) • Škola od od 1-4 razreda

Objašnjenje rezultata

Sredstvo je primenjeno na grupi od 10 meštana od kojih su 4 činile žensku populaciju, a 6 su muška populacija. Kao osnovne grane poljoprivrede koje imaju perspektivu naveli su voćarstvo, stočarska proizvodnja (i sitno i krupno stočarstvo). Meštani pre svega ističu nezagađenu sredinu i velike površine livada i pašnjaka kao potencijal za proizvodnju zdrave hrane.

Voćarska proizvodnja se ogleda u proizvodnji maline, šljive, jabuke. Od šljiva se proizvodi domaća rakija. Seoski turizam je potencijal o kome se razmišlja i koji polako ali sigugurno predstavlja granu koja će biti značajna u budućnosti sela.

Ratarske kulture se uglavnom proizvode za kućnu upotrebu ili se proizvede mala količina tržišnih viškova

10

Selo je u velikoj meri opremljeno sa infrastrukturom (voda, struja). Voda -


blizina reke Skrapež kao i postojanje seoskih potoka predstavlja potencijal za uzgoj voća i povrća u plastenicima. Kao nedostatke i probleme, a koji sigurno usporavaju razvoj sela prepoznati su u govedarstvu nesklad između troškova proizvodnje i zarade od prodaje stoke. Postojanje zadruge za ovčarstvo smatraju da će dati inicijativu za osnivanje i drugih zadruga oko kojih će se udruživati poljoprivrednici istih proizvodnji preko koje bi mogli da prodaju svoje proizvode i nabavljaju jeftinije repromaterijal kao i da vrate staru slavu zadrugama koje su u prošlosti bile nosioci poljoprivredne proizvodnje. U selu ostaje omladina, to smatraju da je zbog blizine grada. Blizina magistralnog puta, kao i položaj Požege kao raskrsnica putne i železničke mreže, pružaju veoma dobru komunikaciju sa drugim sredinama (prema moru, prema Beogradu i Sarajevu) što obezbeđuje brz transport robe do tih tržište. Usled zastarele mehanizacije i objekata za držanje stoke umanjena je efikasnost poljoprivredne proizvodnje i kvalitet proizvoda.

Vremenska linija

Vizualizacija

Srednji vek - Postoje temelji Crkve koju je prema predanju osveštao Sveti Sava

1512 - Prvi pisani dokument o Visibabi

1864 - Prvi popis žitelja ima ih 111 - Osnovna delatnost žitelja poljoprivreda

1918 - Selo broji 142 domaćinstva

1933 - Prva lopta u selu osniva se fudbalski klub koji postoji i danas

1945 - Selo broji 91 domaćinstava - Osniva se Kulturno umetničko društvo - Razvoj poljoprivrede i to voćarstva i stočarstva

1948 - Početak rada ~~Budimke~ - Razvoj poljoprivrede

1951 - Početak gradnje bolnice - Značajan razvoj voćarstva i stočarstva

1952-1962

- Prva sijalica - Prvi mesni samodoprinos za izgradnju i asfaltiranje puteva - Sva domaćinstva elektrificirana - Broj stanovnika po zadnjem popisu je 1201

1970

- Početak uvođenja telefona u selu - Izgrađena Poljoprivredna škola - Početak razvoj industrije (metalske, drvne,tekstilne) u Požegi I Užicu - Početak stagnacije u polj.proizvodnji

1974- - Puštena u promet pruga Beograd –Bar (oživela trgovina i

omogućena prodaja poljop.proizvoda u većim centrima (Beograd,Novi Sad,Zagreb)

11


1986-1994

- Planira se i počinje i završava izgradnja vodovoda koji obuhvata 364 domaćinstava sa 1224 stanovnika

- U ovom periodu povećava se zasnivanje zasada maline ,zasadi su uglavnom površine od 0,10-0,20 ha a to je površina koju može obraditi i održavati jedna porodica

- U ovom periodu osnovni prihodi su plate

2001 - Izgradnja prve farme ovaca sorte vitenberg

2002 - Izgrađen starački dom

2004 - Početak izgradnje crkve - Pored maline razvija povećava se proizvodnja jabuke i razvoj

ovčarstva

2007 - početak izgradnje ulične rasvete sela

2008 - nastavak rada na završetku ulične rasvete - proizvodnja jabuke,maline i ovaca je i dalje prioritetna

poljoprivredna proizvodnja


Sredstvo je primenjeno sa Todorom Lučićem koji je star 77 godina i izvor je ovih dragocenih podataka. Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam uvid u prošlost sela, identifikuje događaje koji su bitni za ovo selo. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Visibaba obuhvaćen je period od srednjeg veka.Do 1945 uglavnom imamo podatke o broju stanovništva ovog sela i kulturna zbivanja .Od 1945 počinjemo dobijati informacije i o početku razvoja poljoprivrede i ostalih događaja.1951. godine napravljena je i otvorena bolnica, sa odeljenima (grudno, interno, porodilište). Sada je porodilište zatvoreno. 2004 je otvoren starački dom, a 2007 počinje dogradnja i povećanje bolničkih kapaciteta.

- 1952-1962 je period kada se u selo dovodi struja i izgrađuje i asfaltira putna mreža što u mnogome poboljšava kvaliet života stanovništva

- 1970. godine izgrađena je poljoprivredna škola koja i danas radi i osposobljava učenike za dalji rad. U sklopu škole nalazi se i internat za veći broj učenika koji dolaze iz drugih gradova. U sklopu škole nalazi se i pekara gde učenici prave kvalitetna peciva. Tu su i matični zasadi voćnjaka kao i polja pod pšenicom i štale za uzgoj stoke. Postoji i hladnjača za zamrzavanje voća. Sa ovakvim radom i kapacitetima đaci koji izlaze iz ove škole dobijaju veliko i znanje i praksu koju mogu primeniti u budućem radu.

12


- Ovih godina počinje da se intenzino razvija industrija u Požegi i Užicu kao i vojna industrija u Lučanima što ima za posledicu da mnogi se opredeljuje za rad u ovim preduzećima a poljoprivredena proizvodnja stagnira

- - 1974. godine otvara se pruga Beograd Bar koja je savremena i zamenila je do

tada “ĆIRU“ ovo otvara mogućnost brže komunikacije sa svim krajevima tadašnje zemlje i osvajaju se tržišta u Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu pa čak i u Ljubljani. Ovo je proizvelo mogućnost da se proizvedeni poljoprivredni proizvodi brže i lakše transportujudo tih centara. Ova komunikacija je omogućila ostanak mladih na selu.

- 1986 počinju aktivnosti oko izgradnje vodovoda. Počelo se sa 23 domaćinstva a kada se 1994 završilo u vodovodnu mrežu blo je uključeno 364 domaćinstva. Sada 2008 godine preko 80% domaćinstava je umreženo u jedinstven sistem vodovoda.

- 2001 osniva se prva farma ovaca sorte vitenberg - 2002 završava se izgradnja staračkog doma. - 2004. godine u selu je počela izgradnja crkve koja će stanovnicima sela pomoći

u provođenju verskih običaja.

Vremenska linija pokazuje da je najkriticniji period za razvoj poljoprivrede u periodu od 1970. do 2001 godine gde se beleži značajno povećanje zapošljavanja stanovništva u obližnje industrijske pogone a poljoprivreda postaje sporedna delatnost. Uovom periodu od poljoprivredne proizvodnje ističe se maline, jabuke i šljive a na teritoriji ovog sela imamo samo jednu farmu za savremen uzgoj ovaca. Od kraja 2000. godine ove proizvodnje se prilagođavaju trenutnom stanju na tržištu.

13


Mapa resursa

Vizualizacija


Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 učesnika. Primenom ovog sredstva dobijena je slika resursa kojima selo Visibaba raspolaže, a od ključne su važnosti kada je u pitanju poljoprivreda i druge nepoljoprivredne delatnosti koje su zastupljene u selu.

Mapa resursa pokazuje da se radi o selu koja pripada tipu brdskog sela, sa najvišim kotama do 450 metara.

Prvi veći grad u blizini jeste Požege koji se nalazi na 4 km udaljenosti . Direktno je povezana sa želežničkom stanicom koja predstavlja želežnički čvor koji omogućava povezanost sa svim većim gradovima u republici. Blizina magistralnog puta je takođe bitan za život i razvoj ovog sela,a putnu mrežu u selu cine asfaltirani putevi u dužini 25 km.

Osnovna škola (do 4 razreda) nalazi se na istočnoj strani sela,i u njenoj blizini se nalaze dve manje strugare,dok na zapadnoj strani sela nalazi se crkva, poljoprivredna škola,bolnica sa staračkim domom ,fudbalsko igralište kao i izletište

laze se i stogodišnji hrastovi koji su pod zastitom države

Savinac.U kolpu ovog izletišta na

14

Poljoprivredna škola je u nižem delu sela i oko nje se nalaze površine pod kukuruzom i pšenicom.To je u vlasništvu škole i ovu proizvodnju organizuje za


sopstvene potrebe.U ovom delu sela nalaze se i manje površine pod kukuruzom i pšenicom koji su u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača

Zasadi voća i maline kao i livade su uglavnom raspoređeni po celoj teritoriji sela .U Visibabi nemamo većih komplaksa šume već je šuma u vidu manjih ili većih šumaraka i nalazi se po celoj teritoriji sela.

15


Sezonski kaledar

Vizualizacija

Sezonski kalendar Ja

nuar

Febr

uar

Mar

t

Apr

il

Maj

Jun

Jul

Avg

ust

Sept

emba

r

Okt

obar

Nov

emba

r

Dece

mba

r

padavine sneg sneg kiša, sneg kiša sunčan

o, kiša S

grad

U

Š

A

kiša, kiša kiša,

sneg sneg

temperat -20 do 15

-10 do 15

0 do 25 5 do 25 10 do 30 15 do 35 15 do 40 15 do 35 5 do 30 0 do 25 0 do 15 -20 do 10

malina

Vezivanje

izdanaka

đubrenje

Vezivanje

izdanaka

đubrenje

Prskanje, plevenje

, uklanj.

izdanaka,

prihrana

Zaštita od truleži

ploda prihrana

Berba maline

Odstra-njvanje starih

izdanaka

Zaštita novih

izdanaka

Rezidba Đubrenje

prodaja

Đubrenje

prodaja

Zašt.bilj. bolesti i insekata

Zašt.bilj. bolesti i insekata

berba dorada I skladište

-nje

prodaja jabuka prodaja

16

šljiva

đubrenje stajna-

kom prodaja

Prodaja

oreziva-nje,

krečenje,prskanj

e

zašt.bilj. bolesti i insekata

zašt.bilj. bolesti i insekata

berba podizanje novih zasada

Pred zimsko

prskanje

Prerada u rakiju

Prerada u rakiju

zatvore ni sistem držanja komb inovani sistem držanja Za tvoreni siste m

govedarstvo

tub erkuliniza

za tvoreni sistem držanja i s a š a zatvoreni

sistem

ovčarstvo jagnj od 20.

enje prehranajagnjadi

mešprodaja

striža

anje jagnjadi

do 20.

pripust lučenje

kukuruz Priprema zemljišta Setva

đubrenje đubrenje Nega zemljišta

Nega useva

Nega useva

Nega useva

Nega useva Berba Ugarenj

e

pšenica prihrana prihrana Hemijsk

a zaštita Nega žetva žetva Priprema

zemljišta setva

livada đubrenje

košenje

prvi put

drugi otkos


17


Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim promenama i uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstava sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno.

Primena sredstava ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendaru bile unešene od strane PLA pomagača, već se izdvođenje sredstva prepušta samoj grupi farmera.

Cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije.

Klimatski uslovi. Selo Visibaba, reljefski pripada brdskom delu sa nadmorsom visinom od 310 do450 metara. Odlikuje se hladnim zimama i umerenim snežnim padavinama. Leta su sa manje padavina i jako izraženim sušnim peridima sa maksimalnim dnevnim temperaturama i do 40 stepeni. Proleće i jesen su jako slični po padavinam, s tim što se prelazi sa proleća na leto nagli uz pojavu visokih temperatura i u tom periodu imamo pojavu gustih magli koje se dugo zadržavaju tokom dana što sprečava prodor sunčevih zraka.

Najzastupljenije grane poljoprivrede su: voćarstvo (maline, šljive, jabuke), stočarstvo, ratarstvo (uzgoj kukuruza i pšenice).

Voćarstvo: Uzgajanje malina je najzastupljenija grana u voćarstvu i predstavlja značajan izvor prihoda za 10% stanovnika sela Visibaba.

Specifičnosti ove proizvodnje su u tehnologiji ishrane, obrade zemlišta, uklanjanju serija izdanaka što je najveće dostignuće ovog načina gajenja, zaštite od

prihodi

Rashodi

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena


bolesti i štetočina i berbe plodova koja se obavlja svaki drugi dan.

Sa početkom zime u mesecu januar i februar u koliko su topliji i sunčani kreće se sa prskanjem,u februaru i martu vrši se čišćenje starih izdanaka i vezivanje rodnih za tekuću godinu. Ova mera je značajna za prinos i kvalitet ploda pa proizvođači vrše odabir najzdravijih dobro razvijenih izdanaka prečnika u gornjoj zoni oko 10 mm. Unošenje stajnjaka je obavezna mera bar svake druge godine. Uovom periodu se vrši osnovno đubrenje mineralnim đubrivom, zaštita bilja prskanjem,koje se nastavlja u aprilu i maju.Stim što zaštita mora da bude učestalija u koliko su vremenske okolnosti takve da doprinose razvoju bolesti i štetočina.Početkom juna pa sve do sredine jula je berba, ova mera angažuje svo radno sposobno stanovništvo i veliki broj sezonskih radnika tako da selo skoro u ovom periodu udvostruči broj stanovnika. U septembru i oktobru se skidaju stari rodni izdanci i vrši se hemijska zaštita novih izdanaka. Novembar, decembar i januar su meseci kada malinjak miruje i neradi se ništa.

Uzgoj jabuka: Proizvodnja jabuka polako ali sigurno zauzima značajno mesto u strukturi proizvodnje sela Visibabe.Svedoci smo podizanja novih savremenih zasada sa veklikim brojem sadnica po jedinici površine,gusta sadnja sa sistemima za navodnjavanje. Radovi u zasadu jabuka se obavljaju u zavisnosti od vremenskih uslova, ako je blaga zima rezidba, đubrenje i zimsko prskanje voćnjaka se obavljaju u januaru i febraru. Ako je zima oštrija ti radovi se pomeraju za povoljniji period koji je u ovom području obično u martu. Od marta do berbe je vreme zaštite zasada od bolesti i štetočina. Berba kreće od polovine avgusta, pa sve do kraja septembra. U oktobru i svim jesenjim mesecima kad je temperatuea vazduha i zemljičta pozitivna mogu se podizati i novi zasadi. Novembar i decembar su meseci mirovanja. Jabuka se prodaje odmah ili se jedan deo lageruje i čeka se bolja cena na tržištu. Uzgajanje šljiva: Proizvodnja šljive na području sela Visibabe je u tendenciji rasta, od sporadičnih stabala sada se sve više proizvođači opredeljuju za savremenu gustu sadnju. Savremeni zasadi šljiva podižu se sortama: Čačanska rodna, Čačnska lepotica. Sezonski radovi u šljivicima se obavljaju slično radovima u jabuci zavisno od zimskih temperatura, ako su one povoljne za zimske uslove radovi rezidba, đubrenje, prskanja protiv bolesti i štetočina, obavljaju se tokom cele zime. Ako je zima oštra ti radovi se pomeraju za mart, takođe u martu stabla se kreče. Maj, jun i jul su meseci kada se vrši zaštita intezivnih zasada šljive od bolesti i štetočina. Sredinom avgusta do početka septembra traje berba. U oktobru posle berbe vrši se podizanje novih zasada. Šljiva se prodaje u svežem stanju ili se prerađuje u rakiju obično u zimskim mesecima kada nema poljskih radova.

GOVEDARSTVO: Prevashodno se radi o grlima namenjenim za proizvodnju mleka i tov. Rasni sastav – kod poljoprivrednih gazdinstava uglavnom se nalaze grla simentalske rase i domaće šareno u tipu simentalca. Ovde je važno istaći da u Visibabi stočarstvo se zasniva na manjem broju grla po domaćinstvu. Ovde nemamo većih farmi niti neku otkupnu stanicu. Otkup mleka vrše mlekare sa svojim cisternama za otkup. Grla se u zavisnosti od vremenskog perioda drže u štalama tokom cele godine. Goveda se redovno zdravstveno proveravaju od strane veterinara na tuberkulozu i brucelozu. Kranji proizvod je mleko i meso, dok su prerađevine sir, kajmak sve manje zastupljeni zbog neadekvatnih uslova za preradu.

18


OVČARSTVO: Po rečima meštana ovčarstvo je pomoćna grana u stočarstvu i ide uz govedarstvo kako bi se iskoristili manje vredni pašnjaci koji su nedostupni govedima. Rasni sasav čini pramenka i melezi pramenke i vitembega. U Visibabi imamo farmu ovaca gde je zastupljena sorta vitenberg i vlasnik ove farme je više puta

nagrađivan na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

Ovce su samo zimi u zatvorenom prostoru dok se od proleća do kasne jeseni zadžavaju na paši. Ishrana se zasniva na zelenoj masi, senu i manjoj meri koncetrovano hranivo i to u periodu odgoja jagnjadi. S proleća pred izlazak na pašu i krajem jeseni po završetku paše čiste od parazita. Vreme jagenjena je vezano za određeni period godine (decembar, januar, februar, mart). Korist od ovaca su meso od jagnjadi, vuna, u manjoj meri mleko.

RATARSTVO: Proizvodnja pšenice i kukuruza zasniva se na tome da se podmire potrebe domaćinstva tako da se viškovi za prodaju skoro i ne proizvode. Usitnjenost parcela je jedan od uslova zbog ovakvog načina uzgoja ovih kultura

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA. U selu Visibaba prihodi se ostvaruju tokom cele godine, s tim što su u mesecima julu i avgustu dosta veći zbog prodaje maline. Pored navedenih proizvoda meštani sela ostvaruju prihode prodajom mleka, prodajom jagnjadi, rakije. Prema navodima meštana troškovi su takođe cele godine ali su najveći u martu i aprilu kada se vrši setva, priprema zemljišta, prskanje, nega useva, ali isto tako i u mesecima junu, julu, septembru i oktobru kada se vrši branje voća i spremanje zemljišta za pojedine kulture. Najviše novca se izdvaja za kupovinu, goriva, rezervnih delova, zaštitnih sredstava, mineralna đubriva, koncentrovana hraniva i radu snagu.

DINAMIKA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na farmama u Visibabi nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi.

Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba.

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Vizualizacija

POLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA VANPOLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1 PRODAJA MALINE

10 % 1

PLATA ZAPOSLENIH 50%

2 PRODAJA JAGNJADI

50% 2

PENZIJA IZ RADNOG ODNOSA 40%

19


3 PRODAJA JABUKA

20% 3

SEZONSKI RA 10%

4 PRODAJA TELADI I JUNADI

10% 4

POLJOPRIVREDNE PENZIJE 40%

5 LIVADE

20%

6 PRODAJA KROMPIRA

10%

7 PRODAJA RAKIJE

10%

PRODAJA MEDA 8

1 %


Ova kategorizacija je primenjena u grupi šest meštana, 5 muškarca i 1 žena sela Visibaba Kategorizacija prema izvorima prihoda ima za cilj prikaz učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela, odnosno da razdvoji prihode iz poljoprivrede i vanpoljoprivrednih delatnosti.

Što se tiče vanpoljoprivrednih izvora prihoda meštani navode plate zaposlenih kojih ima iz oko 550 domaćinstava (50%), zatim su tu i penzije iz radnog odnosa koje prima 40% meštana i poljoprivrne penzije 40% po njihovom mišljenju je to ozbiljan prihod. Učesnici kategorizacije navode takođe prihode koji ostvaruju sezonskim radovima i to oko 20 %

Proizvodnja maline u ovom selu je značajna, ali parcele na kojima se sadi malina su usitnjene i retko prelaze 10-15 ari. Ovo tumače kao posledica blizine grada gde su mnogi zaposleni i gajenje maline svodi se na minium. Zato navode da je 10% realan prihod od maline.

Prodajom jabuka 20% domaćinstava ostvaruje značajne prihode.

Telad 10% i jagnjad prodaje 50% domaćinstava, ali su količine male od 1-10 komada godišnje i ne vide stočarsku proizvodnju značajnom jer je ranijih vremena ona bila i te kako veća kao i proizvodnja mleka ali zbog izuzetno niskih cena i nestabilnog tržišta stočarstvo polako zamire iako ima potencijala i u smeštajnim kapacitetima, opremljenosti mehanizacijom i znanjem za ovaj nekada značajan vid proizvodnje u selu Visibaba. Ovde postoji savremeno opremljena farma za tov ovaca i jagnjadi sorte witenberg, ali je vlasnik takođe nezadovoljan sa cenama i počeo je da smanjuje stado.

Sledi prihod od krompira i tom proizvodnjom se bavi 20% domaćinstava ali viškove koji oni proizvode su zanemarljivi.Prihodi se ostvaruju i od prodaje rakije i procent je 10 % domaćinstava Prodajom i meda se bavi po 1% domaćinstava i to u malim količinama.

20


Kategorizacija prema životnom standardu

Vizualizacija

DOMAČINSTVO IZNAD PROSEKA (30 %) PROSEČNO DOMAĆINSTVO (50 %)

• plata

21


Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 meštana sela Visibaba. Ovo sredstvo nam omogućava da steknemo uvid kako meštani prave razlike po standardu domaćinstva, koliko različitih standarda navode i koliko je domaćinstava u svakoj od njih. Učesnici u ovoj kategorizaciji su razlikovali 4 kategorije domaćinstava kojim su obuhvatili sva domaćinstva.

Domaćinstava iznad proseka ima 30% i karakteriše ih da imaju obradive zemlje od 2-5 ha, od toga do 0,2 ha pod malinom i od 0,3-1 ha pod jabukom traktor sa svim priključcima i priključnim mašinama (balirka, cisterna, silo kombajn). Što se tiče stočnog fonda imaju 5- grla krupne stoke, 5-20 ovaca i svinje za svoje potrebe 1-2 krmače i prasad. Imaju sopstvenu radnu snagu. Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda imaju platu jednog ili dva člana plus penzija iz radnog odnosa.

Prosečna domaćinstva poseduju do 2 ha obradivog zemljišta od toga oko 0,1 ha maline i 0,2-0,5 ha šljive i jabuke. Od mehanizacije poseduju motokultivator sa priključcima. Od stoke tu su 1-3 krupna grla, 5-10 ovaca i svinje za svoje potrebe. Poseduju sopstvenu radnu snagu. Od vanpoljoprivrednih prihoda ređe je plata zastupljena, a više penzija iz radnog odnosa. Ovakvih domaćinstava po mišljenju učesnika kategorizacije je 50%.

Ispod proseka meštani navode da ima 10% domaćinstava. Ona poseduju do 0,2 ha obradivih površina, nemaju mehanizaciju, nemaju krupne stoke, imaju 1 svinju i

• penzija iz radnog odnosa • traktor sa kompletnim priključcima • prosečno do 5 ha obradivog

zemljišta • 0,20 ha maline

• plata i penzija • dovoljno radne snage • motokultivator sa priključcima • obradivog zemljišta do 2 ha • malina 0.1 ha • 1-3 grla krupne stoke • 5-10 grla ovaca • 5- grla krupne stoke

• 5-20 grla ovaca • svinje za svoje potrebe • svinje za svoje potrebe • mala privreda • dovoljno radne snage, plus sezonska

DOMAČINSTVO ISPOD PROSEKA (10 %)

STARAČKO I SAMAČKO DOMAĆINSTVO (10%)

• do 0.2 ha obradivog zemljišta • prosečno do 0. 1 ha obradivog zemljišta • nedostatak mehanizacije

• kokoške • penzija • nedostatak radne snage • bez poljoprivredne mehanizacije

• penzija

• nemaju stoku


kokoške za svoje potrebe. Od prihoda imaju penziju ili iz radnog odnosa ili poljoprivrednu.

U grupu staračka i samačka domaćinstva spadaju ona sa jednim ili dva starija člana preko 65 godina starosti. Ova domaćinstva poseduju oko 0,1 ha obradivog zemljišta, nemaju mehanizacije niti stoke, a primaju jednu od penzija. Ovakvih domaćinstava ima oko 10%

Stvaranje opcija za poboljšanje

Vizualizacija

MI SAMI MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

VELIKI BROJ NEŽENJA STARA MEHANIZACIJA PROBLEM

ORGANIZOVANOG OTKUPA POLJ.PROIZVODA

STARI VOĆNJACI USITNJENOST PARCELA VIŠEGODIŠNJI NEGATIVAN ODNOS PREMA SELU

KANALIZACIJA , NISKA OTKUPNA CENA

JAGNJADI I STOKE I PAD PROIZVODNJE

BUJIČNE VODE PRELAZ PREKO PRUGE

SPORTSKI TEREN KOD POLJOPRIVRENE ŠKOLE PUTNA INFRASTRUKTURA

PROBLEM OBDANIŠTA


Sredstvo je primenjeno na grupi od 10 meštana od kojih su 4 činile žensku populaciju, a 6 su muškarci. Stvaranje opcija, kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu. Nakon dovršetka situacione analize, ovo sredstvo se u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva – predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju. Otuda su sve

identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju.

22


MI SAMI: Problemi za koje su se meštani izjasnili da mogu sami da ih reše su stari voćnjaci. Izneli su da problem neženja moraju rešavati sami.

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE: Ovi problemi se prevashodno moraju rešavati zajednički i kao takvi prema navodima meštana iako postoji dobra volja sa njihove strane da jednim delom učestvuju drugi partner se teško pronalazi. Ipak prepozati problemi sela su sledeći: usitnjenost parcela, stara mehanizacija, bujične vode, putna infrastruktura i kanalizacija.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Meštani misle da bi država trebala da zaštiti proizvođače i da im garantuje minimalnim otkupnim cenama kako bi pokrili troškove proizvodnje, da otkup bude organizovan, a kao problem smatraju da je i višegodišnji negativni trend prema selu. Velki problem je prelaz preko pruge ovo je problem koji ne mogu sami rešiti, a da bi videli koliki je to problem jeste da skoro svake godine se desi nesreća sa kobnim ishodom po zvaničnom izveštaju 17 nesrećnih slučajeva sa kobnim ishodom), pored čevorogodišnje škole koja postoji u selu dobro bi došlo i obdanište jer mnogi roditelji rade i imaju problem čuvanja dece. Sport je nešto što se mora negovati zato problem sportskog terena kod poljoprivredne škole u veoma lošem stanju koji treba rešiti.

23


Poglavlje 3: LIČNA KARTA SELA

Poljoprivredni sistem

Uvod

Visibaba pripada tipu brdskog sela sa 550 domaćinstava. Primenom mape resursa, PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimama i sad već sve toplija i sušna leta, kao i relativno mala godišnja količina padavina usmeravaju poljoprivredno stanovništvo Visibabe na određene sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivredeako ovome dodamo da kroz selo nemamo nijedan veći potok i da zaljevanje kultura može da se odvija samo uz pomoć većih ili manjih bunara onda se zaista poljoprivredna proizvodnja mora dobro isplanirati.

Visibaba raspolaže malim zemljišnim površinama više klase što, takođe, pokazuju rezultati primene mape resursa. Ove površine nalazi se u središnjem delu sela uglavnom isprepletane livadama, pašnjacima i voćnjacima. Parcele se nalaze na ravnijem terenu, čime je omogućena upotreba mehanizacije prilikom obrade.

24


Oko polovine administrativne površine sela nalazi se pod livadskim površinama kombinovanim sa šumskim površinama. Ove površine nalaze se u centralnom (centar sela) i severnom delu sela. Navedeni podaci upućuju na visoke potencijale za razvoj stočarstva, a pre svega ovčarstva. U prilog tome idu i podaci dobijeni primenom svih PRA sredstava.

Isto tako i primena sezonskog kalendara, PRA sredstva, držanje govedi i uzgoj malih preživara stavlja kao prioritetne grane poljoprivredne proizvodnje i u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine.

Sve socijalne kategorije domaćinstava Visibabi, u manjem ili većem obimu, kao osnovnu poljoprivrednu delatnost navodeuzgoj maline i jabuke . Ovu tvrdnju najbolje ilustruju podaci dobijeni primenom kategorizacije prema životnom standardu , PRA sredstva. Primena ovog sredstva pokazuje da čak i staračka i samačka socijalna kategorija

Voćarstvo

Proizvodnja maline

Razvoj proizvodnje

Kao potencijal za razvoj sela pored proizvodnje jabuke i u nešto manjem obimu šljive meštani navode i proizvodnju maline. I dalje se zasnivaju zasadi maline koji su od 10-15 ari jer takve zasade mogu obraditi porodično i nemaju troškove za sezonske radnike.

Tehnologija

Ovde je značajno pomenuti sortiment maline, pored sorte Willamet sve više dolazi do izražaja sorta Meeker koji je bolje cejen na tržištu u Evropi. Značajno je napomenuti da i na ovako malim posedima primenom dobrih i kvalitetnih đubriva kao i odgovarajućom zaštitom može se povećati prinos po jedinici površine

Ekonomski značaj

Uzgoj maline je najvažniji poljoprivredni proizvod ovog sela.

Proizvodnja jabuke

Razvoj proizvodnje

Kao potencijal za razvoj sela meštani navode i proizvodnju jabuke. Stari zasadi su navedeni kao problem koji treba rešiti. Subvencije koje sprovodi MPVŠ u vidu isplate za sadnice jabuke podstaklo je da se i zasnivaju novi voćnjaci. Sada su to još manji zasadi ali ako se nađe interes u većoj proizvodnji ona ce biti povećana.

Tehnologija

Gusta sadnja je opredeljenje mnogih koji se odlučuju na uzgoj jabuke, važno je napomenuti zainteresovanost za sorte koje imaju bolju cenu na evropskom tržištu, a klima odgovara za uzgoj tih sort (jonagored, supra,red čif, breburn).

25


Ekonomski značaj

Ovo je poznat voćarski kraj gde se jabuka gajila još odavnina tada je najzastupljenija sorta bila Budimka. Postojanje firme Budimke u Požegi gde su poljoprivredni proizvođači mogli da predaju svoje proizvode u mnogome je uticala na razvoj poljoprivrede pa samim tim i voćarsta u ovom kraju. Sada su poljoprivrednici prepušteni sami sebi i njima nije problem proizvesti koliko to i prodati.

Proizvodnja šljive

Razvoj proizvodnje

Proizvodnja šljive. Se svodi na manj broj stabala i uglavno zadovoljava potrebe jednog domaćinstva zato ga ne navode kao proizvod i proizvodnju koji bitno utiču na budžet jednog domaćinstva

Meštani ovog sela su i u prošlosti sticali prihode proizvodnjom i preradom šljive i to proizvodnjom sušene ili prerađenom kao rakiju. Površine pod voćnjacima nalaze se prvenstveno u središnjem i severnom delu sela i ispresecane su oranicama i livadama.

Tehnologija

Najzastupljenije je gajenje šljiva sa sortimentom: Autohtona šljiva ranka, Trnovača i Čačanske sorte (Čačanska rodna i Čačanska lepotica).

Oko 80% zasada šljive u Visibabi su zasadi autohtonih sorti i to rakijskih: ranke i trnovače. Ove sorte su veoma otporne na klimatske i uslove gajenja,zahtevaju manje nege i zaštite što dovodi do manjim prinosima.

Čačanska rodna je jedna od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zasadima. Veoma je rodna, sazreva krajem avgusta, a koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade.

Čačanska lepotica sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta) i ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Tolerantna je prema šarki šljive, dobro podnosi transport i postiže visoku cenu na tržištu.

Kada se govori o procesu proizvodnje i prerade šljive, meštani Visibabe negu i zaštitu šljive svode na minimalne radove,retko je orezuju i tokom godine imaju jedno do dva tretiranja hemijskim sredstvima

Ekonomski značaj

Poljoprivrednici se opredeljuju na preradu svežih plodova u rakiju

Stočarska proizvodnja

Govedarstvo

Razvoj proizvodnje

Govedarstvo je u prošlosti imalo mnogo veći značaj nago što je slučaj danas. Proizvodnja mleka bila je osnovna delatnost ali sa promenom trzista smanjila se i

26


proizvodnja. U razgovoru saznala sam da u Visibabi ne postoji nijedna farma krupne stoke, ali postoje mnoge stale koje su pravljene po savremenim standardima.

Rasni sastav

Goveda Visibabe, pripadaju simentalskoj rasi i rasi domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca. Domaće šareno goveče u tipu simentalca je nastalo ukrštanjem buše ili sivih stepskih goveda sa bikovima simentalske rase. Ovo goveče varira u pogledu veličine i proizvodnje, a ide se na njeno dalje oplemenjivanje.

Visina grebena kod ženskih životinja ( 95% od ukupnog broja, ostatak su telad), iznosi 125 – 135 cm, a telesna težina 500 – 650 kg.

Način uzgoja

Goveda se uglavnom drže štalskim, vezanim sistemom, tokom cele godine, osim u toku letnjih meseci kada se kombinuje ispaša i štala, što pokazuju i rezultati primene sezonskog kalendara. U periodu vegetacije goveda se puštaju na pašu, uglavnom na obližnjim livadskim površinama ili okućnicama. U Visibabi postoje objekti napravljeni za savremen uzgoj stoke ali je problem što ti kapaciteti nisu popunjeni .

Ishrana

Rezultati primene PRA sredstava, pokazuju deficit u proizvodnji stočne hrane, pre svega žitarica, što se naročito odražava na govedarsku proizvodnju. Goveda se uglavnom hrane zelenom kabastom hranom, smešama trava u letnjem periodu, dok se u zimskom periodu kao osnovno hranivo pojavljuje seno lucerke ili travno – detelinskih smeša. Zastupljenost koncentrovanih, energetskih hraniva je znatno niža nego što su potrebe. Ovo se navodi i kao jedan od osnovnih razloga rapidnog smanjenja broja goveda u selu, naročito u protekloj deceniji.

Ishrana teladi se zasniva na ishrani mlekom u prva dva meseca, kada se telad odbijaju i već u starosti od tri do četiri meseca prodaju.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Budući da je broj goveda u selu znatno smanjen, govedarstvo u ukupnoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda u selu ne igra značajnu ulogu. Svi proizvodi se su namenjeni podmirenju sopstvenih potreba a višak se predaje u vidu mleka.

Perspektive govedarske proizvodnje

Iako je u istoriji poljoprivrednog sistema govedarska proizvodnja imala značajnu uloga u prošlosti sela doživela je značajan pad, naročito u protekloj deceniji pa je zato meštani i ne navode kao potencijal sela.

Status govedarstva u Visibabi, prema mišljenju meštana, mogao bi se poboljšati kada bi se obezbedilo tržište za proizvedene količine mleka i mlečnih proizvoda, kao i kada bi se omogućila jeftinija nabavka repromaterijala za proizvodnju stočne hrane.

27


Ovčarstvo

Razvoj proizvodnje

Ovčarska proizvodnja u Visibabi doživela je značajan pad od devedesetih godina. 1960. godineu selu se uzgajalo više od 5000 ovaca i njihov broj opada do 90-tih godina na oko 1000. Od 2001 postoji farma ovaca .Od 2004 godine počinje da se povećava broj domaćinstava koji zasnivaju stada ovaca .Još uvijek je to u razvoju ali ga u svakom slučaju navode kao potencijal sela.

Rasni sastav

U Visibabi se gaje uglavnom domaće rase ovaca koji čini oko 90 % ukupnog rasnog sastava. Preostalih 10% čine virtemberg melezi.

Pramenka je naša primitivna autohtona rasa nastala u oskudnim i lošim uslovima držanja, ali je veoma otporna i zato je i pogodna za gajenje u uslovima brdske klime kakva je u Visibabi

U Visibabi postoji farma ovaca virtemberške rase.To je krupna rasa, snažne konstitucije za proizvodnju mesa i vune. Dobre je plodnosti, čak 120-150%. Masa jagnjadi pri rođenju je 4,5kg, a sa

90 dana dostižu masu od 30kg. Mlečnost je dobra i u boljim zapatima iznosi oko 150l mleka u laktaciji, sa 6,8% mlečne masti. Obraslost vunom je dobra, runo je zatvoreno gustih pramenova bele boje. Godišnji nastrig kod ovaca je 4-4,5kg, dok je kod ovnova čak 7-8kg. Ova rasa se najčešće koristi za oplemenjivanje pramenke.

Način uzgoja

Ovčarstvo se zasniva na kombinovanom štalsko-pašnjačkom načinu uzgoja ovaca, što potvrđuju podaci dobijeni primenom sezonskog kalendara. Istim sredstvom utvrđeno je da se ispaša gotovo celokupnog fonda ovaca u selu, obavlja tokom cele godine, izuzev perioda sa jakim zimama i visokim nivoom snežnih padavina. Sezonski kalendar pokazuje da je ispaša ovaca osigurana tokom perioda od početkaaprila do kraja oktobra.Virtemberg sorta gaji se na farmi gde su joj obezbeđeni osnovni uslovi za život.

U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u objekte koji uglavnom ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. Uglavnom se radi o objektima površine od 10 – 30 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 30 godina, sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti.

Ishrana

Budući da su ovce u pašnjačkom sistemu uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je paša na prirodnim livadama i pašnjacima. Ovakav način ishrane zastupljen je čak i u zimskom periodu, izuzev kratkih perioda kada se ovce drže zatvorene u torovima. Osnovu ishrane tada čini seno lucerke ili travno detelinskih smeša. Pred jagnjenje, ovcama se u ishranu uvodi značajnija količina

koncentrovanih, energetskih hraniva, pre svega cerealija.

28


Ishrana jagnjadi se prvih mesec do mesec i po dana zasniva isključivo na sisanju. Jagnjad se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od starosti jagnjeta, pušta da sisa. Već polovinom aprila počine se sa prihranom jagnjadi, pre svega kabastim hranivima.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda se uglavnom zasniva na kućnoj upotrebi.Za proaju vema se malo ili zanemarljivo proizvodi

Dobijenu vunu meštani koriste za sopstvene potrebe. Žene Visibabe od prerađene vune pletu džempere, prsluke i čarape za potrebe domaćinstva i tu nemamo viškova za prodaju, nema organizovanog otkupa vune i mnogi ovakvu sirovu vunu odmah uništavaju..

Proizvodnja mesa se zasniva na tovu jagnjadi u koji ulaze jagnjad oba pola starija od 3 meseca a mlađa od 8-9 meseci. Lakšim grlima smatraju se ona koja u momentu klanja imaju manje od 25kg, srednje teška 25-35kg i teška preko 35kg. Prosečan randman mesa iznosi 52-54%. Meso je svetlo-ružičaste boje, meko,sočno, dobro protkano mašću sa nešto manjim % vode što ga čini kaloričnijim.

Perspektive ovčarske proizvodnje

Ovčarstvo je u prošlosti bilo jedna od nosećih grana poljoprivrednog sistema sela u celini, što pokazuju podaci dobijeni primenom vremenske linije, a prema tvrdnjama meštana moglo bi biti i u budućnosti, jer ga prirodni potencijali i tradicionalnost nameću kao jednu od najperspektivnijih grana ovog kraja.

Primena kategorizacije prema izvorima prihoda prodaju jaganjaca stavlja ispred mlekarske proizvodnje. Razlog tome je nezadovoljavajuća cena mleka i mlečnih proizvoda i nepostojanje zagarantovanog tržišta za mleko i mlečne proizvode, što skupa dovodi do vrlo sporog povećanja fonda ovaca u selu , uglavnom iz sopstvenih izvora.

Kao još jedan od sprečavajućih faktora za brži i intenzivniji razvoj ovčarstva navodi se i niska cena jagnjadi i nepostojanje zagarantovanog tržišta za njihov plasman.

Veterinarska zaštita

Meštani sela Visibabe su zadovoljni sa radom veterinarske službe koja je se nalazi u Požegi.Pored državne postoji i privatna veterinarska služba kojoj se mogu obatiti za pomoć.

Jedine redovne veterinarske aktivnosti na području sela jesu aktivnosti propisane od strane nadležnog Ministarstva, a tiču se preventivnih mera. U ove preventivne aktivnosti ubrajaju se: vakcinacija svinja protiv kuge u proleće i jesen, tuberkulinizacija , vađenje krvi na leukozu i mastitis test u leto kod goveda i vakcinacija pasa u zimu.

29


Povrtarsko ‐ ratarska proizvodnja

Proizvodnja krompira

Proizvodnju krompira meštani Visibabe obavljaju na oraničnim površinama, koje se nalaze uz okućnicu i na njima se pored krompira uzgajaju i povrtarske kulture samo za sopstvene potrebe. Oranične površine se uglavnom đubre kombinovanom upotrebom stajskog i veštačkih đubriva (NPK, urea).

Stajsko đubrivo zbog malog stočnog fonda, ne može da pokrije potrebe koje jedno domaćinstvo ima, pri čemu treba uzeti u obzir i to da se stoka uglavnom uzgaja kombinovanim pašno – štalskim sistemom, čime se gube značajne količine stajskog đubriva. Još jedan nedostatak koji se jeste neadekvatno skladištenje stajskog đubriva, pri čemu se gube znatne količine azota i đubrivo gubi na vrednosti. Svi navedeni faktori dovode do sve intenzivnije upotrebe veštačkih đubriva.

Primenom PRA sredstva - predstavljanje situacije u selu krompir se pokazao kao povrtlarska kultura koja se uzgaja da podmiri potrebe domaćinstva tako da se tržišni viškovi proizvode u minimalmin količinama. Površine pod krompirom uglavnom su nejednake, a veličina parcele se kreće od 0,10ha do 0,2 ha. Prinosi zavise od količine padavina u toku godine.

Plastenička proizvodnja

Zasniva se na malim plastenicima koji se nalaze u blizini kuća gde se proizvodi povrće za sopstvenu upotrebu

Proizvodnja kabaste stočne hrane

Meštani sela Visibaba govedarsku i ovčarsku proizvodnju zasnivaju na proizvodnji kabaste stočne hrane, koju pripremaju košenjem prirodnih livada.

Primene PRA sredstava-mapa resursa pokazuje da su prirodne livade rasprostranjene na čitavoj teritoriji sela i da su uglavnom ispresecane voćnjacima, oranicama kao i šumama. Površine pod livadama kreću se od 1ha do nekoliko desetina hektara, a prosečni prinosi zavise od vremenskih uslova i položaja parcele i razlikuju se iz godine u godinu. U zimskom periodu se obavlja đubrenje stajskim đubrivom, a u toku letnjih meseci kosidba, što potvrđuje i primena PRA-sezonski kalendar. Dobijeno seno se balira ili plasti i u zimskom periodu koristi kao kabasta stočna hrana.

Meštani Vsibabe se izjašnjavaju da nema tržišnih viškova i da dobijenim količinama sena jedva pokrivaju sopstvene potrebe.

Poljoprivredna oprema i mehanizacija

Mehanizacija

PRA sredstvo – kategorizacija prema životnom standardu ukazuje da gotovo sva domaćinstava u Visibabi raspolažu mehanizacijom. Mehanizaciju poseduju i staračka domaćinstva, s tim da u ovoj kategoriji domaćinstava ona ostaje uglavnom neiskorištena, dok su samačka domaćinstva bez poljoprivredne mehanizacije.

Selo danas raspolaže sa dosta traktora sa neophodnim, najvažnijim priključnim mašinama i motokultivatorima. Ono što se ispostavlja kao problem, kada je

30


mehanizacija u pitanju, prema svedočenju meštana, jeste dotrajalost kompletne mehanizacije. Prosečna starost traktora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 25godina. Prosečna starost motokultivatora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 15 godina.

Navodnjavanje

Meštani Visibabe kao jedan od problema iznose problem vodosnabdevanja. Pošto vodu koriste iz više seoskih vodovoda vrlo često je nema u dovoljnim količinama ,prvenstveno u sušnom periodu godine (u toku letnjih meseci). Iz navedenih činjenica može se zaključiti da na svojim parcelama ne vrše navodnjavanje i u ratarskoj proizvodnji isključivo se oslanjaju na prirodne klimatske pojave.

Ekonomski sistem sela

Mala i srednja preduzeća

Na osnovu podataka dobijenih primenom sredstva - vremenska linija uočava se do 60-ih godina u Visibabi stnovništvo se bavi poljoprivredom i to im je osnovni izvor prihoda Od 70-tih godina razvija se metalska, tekstilna i drvna kao prehrambena industrija u Požegi što stvara uslove da se veliki broj stanovništva zaposli u njima. Tada plate postaju osnovni izvor prihoda u domaćinstvima u Visibabi a bavljenje poljoprivredom počinje da opada ida bude sporedan izvor prihoda.90-tih godina u Visibabi počinje da radi privatno preduzeće SIM plast za proizvodnju ambalaže i preduzeće za pravljenje kožne galanterije »Princ« koji počinju da zapošlavaju stanovništvo. Pored ovih navedenih postoji klanica stoke, hlanjača »BAŠ TRADE«,kao i dve manje strugare ali i dalje zbog blizine Požege ne možemo reći da Visibaba ima industrijsku zonu.

Ruralni turizam

Meštani ovog sela potencijal za razvoj i sela navode i razvoj seoskog turizma. Pokrenuli su inicijativu da se izletište Savinac uredi i da mu se osmisli sadržaj da bi mu se povratio nekadašnji značaj kao požeškog izletišta. Na teritoriji sela nalazi se i Arheološko nalazište rimskog naselja MALAVICYUM. Mora se istaći i blizina Roške banje, Ovčar banje kao i Zlatibora i Divčibara.

31


Socio‐kulturni sistem sela

Stanovništvo Visibabe

Vremenska linija (PRA sredstvo) nam pokazuje da je 60-ih godina u Visibabi živelo oko 1201 stanovnika i taj broj opada 70-tih, ali srednom osamdesetih vraća na broj 1224. Zbog blizine Požege nije bilo potrebe za migracijama i iako se stanovništo zapošljava u fabrikama ostaju da žive u Visibabi. Od 80-ih godina broj domaćinstava postepeno raste. Danas u Visibabi je 550 domaćinstava sa 2680 stanovnika. Gustina naseljenosti je 2,48 stanovnika na Ha. %populacije od 16 godina i manje je 15%, % populacije preko 65 godina je 27 %

Primena svih relevantnih PRA sredstava (kategorizacija prema životnom standardu, kategorizacija prema izvorima prihoda), pokazuju da svoje prihode ostvaruje isključivo iz poljoprivrede, ali je % učešća poljoprivrede u izvorima prihoda važeći procenat za najveći broj domaćinstava. Broj domaćinstava koja stiču ili je sticalo prihode u vanpoljoprivredi: plate - 50% i penzije zaposlenih - 40%, poljoprivredne penzije - 40%, , sezonski radovi na terenu - 20%, seoski turizam .

Kategorizacija prema životnom standardu pokazuje da meštani sela prave razliku na četiri kategorija.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%. Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana (koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima ) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva. Opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine), poseduje prosečno oko 4,5 ha pašnjačkih površina i obrađuje oko 1 ha oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 2 grla stoke, a mleko prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Visibabi ima oko 30%. Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, uz mogućnost plaćanja sezonske radne snage. Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice. Poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 10 ha pašnjačkih površina, obrađuje prosečno 2,5 oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 10 grla stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira i mleka.

32


Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Visibabi ima oko 10%. Ovakvo domaćinstvo nema radno sposobne članove (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno) i jednu ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor) obrađuje u proseku oko 4-5 ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 5-6 grla sitne stoke i ima 1 kravu. Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe.

Na osnovu rezultata primene PRA sredstava može se dobiti profil tipičnog poljoprivredno aktivnog domaćinstva Visibabe: od 3 do 5 članova domaćinstva, jedan je zaposlen u gradu ili prima penziju, završena srednja ili osnovna škola, radno je sposobno, u polovini svojih prihoda zavisi od poljoprivrede, poseduje osnovnu mehanizaciju, obrađuje do 2 ha zemlje, uzgaja do 5 grla sitne stoke, poseduje do 5 ha površina pod livadama i pašnjacima, prerađuje mleko sa malim tržišnim viškovima koje prodaje stalnim kupcima i sa potencijalima za povećanje proizvodnje.

Infrastruktura

Saobraćaj i putevi

Visibaba je udaljena od Požege 4km, od Užica 22km, a od Čačka 35km. Infrastrukturni problemi sela su dobro rešeni. Skoro 25 km puteva u selu je asfaltirano. Jednim delom sela prolazi i pruga Beograd-Bar što daje poseban značaj razvoju sela.

Vodosnabdevanje i kanalizacija

Meštani koriste pored vode iz seoskih izvora vodu iz gradskog vodovoda »RZAV«. Problem kanalizacije je rešen septičkim jamama i takvim rešenjem su meštani nezadovoljni.

Elektro i PTT mreža

Oko 99% domaćinstava ima telefonski priključak. Čitavo selo je elektrificirano i dobar je kvalitet snabdevanja električnom energijom.

Javne službe

Zdravstvena i socijalna zaštita

U selu ne postoji ambulanta jer je glavni Zravstveni centar u neposrednoj blizni. Postoji bolnica sa internim i grudnim odeljenima. Starački dom je otvoren 2002. godine Oko ovih objekatanalazi se zeleni pojas koji vizuelno odvaja ove objekte od ostalog dela sela a samim objektima obezbeđuje hladovinu i svežiji vazduh .

Lokalna uprava

Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji mesna kancelarija. Saradnjom sa mesnom kancelarijom su meštani zadovoljni.

33


Obrazovanje

U selu postoje dve škole i to četvorogodišnja sa 30-ak učenika i poljoprivredna škola. Pri osnovnoj školi postoji i odeljenje za predškolski uzrast, a uz poljoprivrednu školu postoji internat za smeštaj đaka. Od 5-8 razreda idu u skolu u Požegu. Učenici nemaju organizovan prevoz. Nakon završetka osnovne škole dalje školovanje učenici nastavljaj u Užicu putujući od sela do škole. Blizina grada i postojanje škole u selu omogućava ostanak u selu mladih, radno sposobnih domaćinastava, koja bi u suprotnom slučaju bila primorana da se zbog školovanja dece presele u grad.

Savetodavne poljoprivredne službe

Poljoprivredno domaćinstvo Visibabe se u svom delovanju se može osloniti na lokalnu instituciju, tu je Poljoprivredna škola u kojoj se mogu obratiti za pomoć. ZZ zadruga od koje su dobijali pomoć već odavno ne postoji.

Domaćinstava su zainteresovana za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje, budući da je njihov način učenja novih ideja vezanih za poljoprivredu sveden na međusobnu razmenu iskustva. Načini učenja koji bi im najviše odgovarali su TV i radio emisije, preko časopisa i brošura, predavanja stručnjaka u selu i poseta stručnjaka njihovim gazdinstvima.

Trgovina i usluge

Nekoliko prodavnica omogućavaju meštanima dobru snadbevenost potrebnim životnim namirnicama.

Kulturni život u selu

Fudbalski klub I Karate klub koji postoje utiču na razvoj sportskog I kulturnog života u Visibabi.Od pre dve godine Poljoprivredna škola je obnovila nekada tradicionalnu izložbu poljoprivrednih proizvoda i mehanizacije.

Status žena u selu

Žene u Visibabi kao i u svim drugim sredinama predstavljaju glavnu kariku u porodici. Zbog blizine Požege i Užica mnoge su se zaposlile u raznim kombinatima i ustanovama koji se nalaze u ovim centrima. Njima je poljoprivreda sporedna delatnost, ali žene koje su domaćice njima je poljoprivreda osnovna grana koja donosi dohodak. Prema ovome vidimo da one ravnomerno učestvuju u svim radovima u poljoprivredi i da su nosioci domaćinstva. Dohodak koji one ostvaruju ostvaruje se preko cele godine s tim da je u vreme sezonskih radova (branje maline) on izraženiji u odnosu na ostale periode u godini.

34


U zemljoradnji žene su angažovane tokom čitave godine na kopanju, setvi krompira, kao i skupljanju sena nakon kosidbe.

Najveći deo poslova u stočarskoj proizvodnji obavljaju žene. One su angažovane na hranjenju životinja, čišćenju objekata, ispaši i muži. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo sasvim zavisi od angažmana žena. Žene su nosioci čitavog procesa proizvodnje i prerade mleka - od muže do sira.

U govedarstvu žene učestvuju u pripremi stočne hrane, hranjenju goveda i čišćenju objekata. Muža i prerada su posao žena. Patrijahalni porodični režim onemogućava ženama tipičnog seoskog domaćinstva učešće u prodaji i kupovini stoke. I u ovčarstvu je situacija ista. U ovčarstvu žene podjednako učestvuju u svim aktivnostima oko hranjenja i čišćenja objekata. Žene, zajedno sa muškarcima, učestvuju u čuvanju stada ovaca.

U voćarskoj proizvodnji, koja je zastupljena u skoro svim domaćinstvima ovog sela, žene su angažovane na berbi šljive i maline.

U toku razgovora saznala sam da žene sa ostalim članovima porodice učestvuju u raspodeli dohotka i da su naročito veliki inicijatori da se deca (a naročito) ženska, školuju i prema mogućnostima da stiču visoko obrazovanje jer na taj način obezbeđuju svoju egzistenciju.

35

Documents

Selo Visibaba, opština Požega - Mreža za podršku … ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne