Click here to load reader

Sekcija iz fizike LEPOTA FIZIKE

  • View
    144

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Sekcija iz fizike LEPOTA FIZIKE. Goran Milić. ISTORIJA FIZIKE. Reč fizika potiče od grčke reči ph i sis koja znači priroda. - PowerPoint PPT Presentation

Text of Sekcija iz fizike LEPOTA FIZIKE

  • Sekcija iz fizikeLEPOTA FIZIKEGoran Mili

  • ISTORIJA FIZIKE

  • Re fizika potie od grke rei phisis koja znai priroda.Fizika je prirodna nauka koja prouava prirodu u najirem smislu. Let ptica ili aviona, putovanje brodova na vodi ili svemirskih brodova, plivanje riba ili podmornica, sudari automobila ili estica, kretanje jabuka ili planeta, sastav i struktura galaksija, zvezda, planeta, svega to nas okruuje od kvarkova do kvazara, pa ak i sam nastanak i sudbina Univerzuma, sve to prouava fizika.

  • U savremenom svetu sve fizike teorije se najee izraavaju kao matematike forumule, ali, kao to je rekao Ajntajn, sutina svake teorije nije u formulama ve u ideji.

  • Od davnina su ljudi pokuavali da shvate ponaanje i osobine materije, zato objekti padaju na zemlju kada izgube oslonac, zato razliiti materijali imaju razliite osobine, i slino.Tajnovita je bila i priroda svemira, kao na primer oblik Zemlje, ponaanje i kretanje Sunca i Meseca. Mnogo teorija je pokuavalo da objasni te pojave, ali veina od njih na pogrean nain, jer nikada nisu bile potvrene eksperimentom.

  • Bez obzira na netanost tih teorija, one su ipak dale ogroman doprinos daljem razvoju fizike i ljudskog drutva uopte.

  • Istorija nauke pa i fizike obino poinje sa Talesom iz Mileta, koji je postao slavan nakon to je uspeno predvideo pomraenje Sunca 585. godine pre nove ere. On je bio prvi koji je pokua da objasni prirodu na nauan nain.

  • Posmatrajui pojedine predmete, pojave i procese u prirodi, organskoj i anorganskoj, on je nalazio promenu, a u toj promeni naao neto nepromenljivo, iz ega sve proizilazi i u to se sve razreava, a to je vda. Kao praosnovu svega on je, dakle, uzeo materiju koja se moe empirijski proveravati, i voda je za njega ne samo opta prapodloga ivota nego i apsolutni kosmiki princip, i to zato to bez vode nema vlage ni itkosti, a bez vlage nema hrane, ivota, ni toplote. Voda se oevidno menja u paru, sneg, led: tako od vode postaje i sve drugo i pretvara se natrag u vodu.

  • Pria se da je ustanovio godinja doba i da je godinu podelio na trista ezdeset i pet dana. Mornare je uputio da paze na Malog medveda, jer on najbolje pokazuje sever; prorekao je pomraenje sunca od 28. maja 585 (Herod. I 74); za Zemlju je smatrao da, kao okrugla ploa, pliva na vodi. U Egiptu je razmiljao o poplavi Nila i zakljuio da egesije, tj. godinji vetrovi na Egejskom moru, ometaju vodu da tee u more. Tu je nauio i usavrio geometriju.Pria da je Tales izmerio i visinu piramida po njihovoj senci, posmatrajui trenutak kad je naa senka iste duine kao nae telo.

  • Teko je izdvojiti najvanije ideje iz tog najranijeg perioda ali sigurno treba pomenuti uenja Pitagorejaca o tome da je Zemlja okrugla (500. g.p.n.e), Anaksagore da su Sunce, Mesec i zvezde sastavljene od istog materijala kao i Zemlja, sa tom razlikom da su stene na Suncu usijane (470. g.p.n.e), Demokrita koji je shvatio da se Mleni put sastoji od mnogo zvezda (385. g.p.n.e) i naravno Aristotelovih prvih zakona fizike o kretanju tela.

  • Osim posmatranja i tumaenja kako se stvari oko njih kreu stari narodi pokuavali su da razumeju od ega je svet u kome ive izgraen. Aristotel, i njegovi predhodnici, smatrali su da je svet izgraen od nekoliko elemenata. Ideja o tome koji su to elementi i koliko ih zapravo ima vremenom se menjala, ali u osnovi uvek je bila ista:voda, vazduh, vatra i zemlja.

  • Prvi ovek koji je verovao da je priroda izgraena od istih, malih i nevidljivih delia bio je Leukip. Te delie on je nazvao atomi, od grke rei atomos koja znai nedeljiv. Leukipovu ideju donekle je izmenio Demokrit koji je smatrao da se atomi meusobno razlikuju, i da je svet izgraen od vie vrsta atoma. Osnove Demokritove ideje potvrdio je Mendeljejev mnogo vekova kasnije (1869. god) kada je postavio periodni sistem elemenata.

  • Nakon Aristotela sve do XVII veka nije bilo nekih veih dogaaja na polju fizike, a u tom veku Galileo Galilej svojim otkriima stvorio je fiziku koju danas poznajemo. Galilej je sumnjao u zakone koje je postavio Aristotel, ali to je jo vanije on je sumnjao u metod istraivanja koji je do tada primenjivan.Za razliku od Aristotela i njegovih sledbenika, koji su smatrali da se priroda moe opisati samo razmiljanjem, Galilej je poeo da proverava zakljuke do kojih se dolo razmiljanjem.Jednom reju Galilej je uveo eksperiment u fiziku.Od Galilejevih okria sigurno treba izdvojiti: Jupiterove satelite (1610. g), zakon inercije (1613), teorija plime i oseke (1624) i princip relativnosti (1632).

  • Godine 1687. Njutn je objavio Philosophiae Naturalis Prinicpia Mathematica, verovatno najznaajnije pojedinano delo u istoriji fizike.U toj knjizi Njutn je postavio osnovne zakone kretanja (tzv. Njutnovi zakoni mehanike) i gravitacije. Na ovim zakonima bazirana je celokupna klasina mehanika do dananjih dana. Njutnov zakon gravitacije doveo je do prvog ujedinjenja fizike. On je pokazao da isti zakoni upravljaju zemaljskom i nebeskom mehanikom.

  • Dalji doprinos razvoju mehanike dali su Lagran (1788. god, Lagranev formalizam) i Hamilton (1834. g, princip najmanjeg dejstva), a osim njih znaajan dopinos dali su Ojler, Dalamber, Laplas, Poason, Jakobi i mnogi drugi.

  • Poetkom XVIII veka poinje intenzivan razvoj i drugih grana fizike. Otkriima Bojla (1662, Bojl-Mariotov zakon koji pokazuje vezu izmeu pritiska i temperature idealnih gasova) i Bernulija (1733, kinetika teorija gasova) postavlja se temelj za dalji razvoj termodinamike i statistike mehanike. Tompson je 1789. godine demonstrirao pretvaranje mehanikog rada u toplotu, a 1847 Dul je formulisao zakon o odranju energije.

  • Veliki doprinos razumevanju elektrinih i magnetnih pojava dali su Amper (1822, dve ice kroz koje protie struja meusobno se privlae) i Faradej (1831, magnet koji se kree proizvodi struju, dinamo, transformator, zakoni elektrolize).

  • Maksvel je 1855. godine ujedinio elektricitet i magnetizam u jedinstvenu teoriju elektro-magnetizma, etri osnovne jednaine kojima su ove pojave opisane i pokazao da elektricitet i magnetizam ne mogu da postoje nazavisno jedno od drugog. Maksvelova teorija pokazala je da je svetlost zapravo elektromagnetni talas.

  • U XIX veku istraivanja u oblasti fizike sve vie kreu u pravcu prouavanja strukture materije i elektromagnetnog zraenja.Rentgen je 1895. godine otkrio X-zrake, koji su elektromagnetno zraenje visoke frekvence i energije.Godine 1896. Bekerel je otkrio radioaktivnost. Radioaktivne pojave dalje su prouavali Pjer i Marija Kiri. Njihovi radovi postavili su temelj razvoju nuklearne fizike.

  • Elektron, prva poznata elementarna estica, otkrio je J. J. Tomson 1897. godine.Sedam godina kasnije (1904) Tomson je postavio modelu atoma slian ovom koji se i danas koristi.Godine 1913. Bor je postavio dva postulata kojima je gotovo u potpunosti opisao strukturu atoma.

  • Dve nedelje pre poetka XX veka, 14. decembra 1900. godine, Plank je postavio hipotezu da se energija ne emituje kontinualno ve u paketiima, tzv. kvantima. Uvoenjem kvanta Plank je pokrenuo razvoj nove fizike, kvantne mehanike, koja e obeleiti vek koji je poinjao. Veliki doprinos poetku razvoja kvantne mehanike dao je i Albert Ajntajn 1905. godine zakonom o fotoelektrinom efektu.

  • Ogroman doprinos razvoju kvantne mahanike i savremene fizike uopte dali su 1926. godine Hajzenberg, koji je forumlisao princip neodreenosti, prema koe je u mikrosvetu nemogue istovremeno tano izmeriti poloaj i impuls neke estice, i redinger poznatom talasnom jednainom (koja nosi njegovo ime). Dalji doprinos razvoju kvantne mehanike dao je Dirak 1928. godine kada je postavio relativistiku jednainu za elektron.

  • Godine 1905, jedan tada potpuno nepoznati fiziar, Albert Ajntajn, objavio je lanak pod naslovom O elektrodinamici tela u kretanju. Upravo taj lanak predstavljao je specijalnu teoriju relativnosti, teoriju koja je opisivala kretanja tela koja putuju brzinama priblinim brzini svetlosti. Ajntajn je uoio problem u ovoj teoriji, ona nije bila saglasna sa Njutnovim zakonom gravitacije i pokuavao je da to rei. To njegovo traganje za teorijom koja e opisati gravitaciju dovelo ga je 1916. godine do Opte teorije relativnosti.

  • Tokom drugog svetskog rata fizika belei nagli napredak, ali najvei napredak postie se u nuklearnoj fizici.Nemaki pokuaji, koje je predvodio Hajzenberg, pravljenja atomske bombe, sreom, ne postie uspeh. Za to vreme savezniki projekat Menhetn ostvaruje cilj. Tim fiziara predvoen Fermijem je 1942. godine ostvario prvu nuklearnu lananu reakciju, a 1945. godine izvrena je proba prve atomske bombe u Alamagordu, Novi Meksiko.

  • Sredinom XX veka veliki znaaj dobila je kvantna teorija polja koja je formulisana da bi obezbedila vezu kvantne mehanike i specijalne teorije relativnosti. Kvantna teorija polja obezbedila je i uslove za razvoj moderne teorije elementarnih estica, koja izuava najfundamentalnije stvari u prirodi sile i najsitnije estice koje izgrauju itav Univerzum.

  • Od vremena Galileja do dananjih dana fizika je beleila sve bri i bri napredak. Najintenzivniji razvoj desio se poetkom XX veka.Ono to je pre nekoliko decenija, godina ili dana bila fizika, ili neka druga nauka, postalo je, ili e tek postati, tehnologija.Koliko god neka istraivanja delova besmislena, sa praktine strane, nikada se ne zna ta od neke teorije ili iz istraivanja moe da nastane i kakvu e primenu ona imati u budunosti.

  • GDE SMO MI U SVEMU TOME?

  • , , , , . , , , , .

  • 10. 1856. , . , . 1875. , 1880. .1884. . :

  • . 7. 1943. . , , .

  • Lif