Zagaenje vazduhaProf. Dr Dragana Vujanovi

I Zagaenje vazduha i posledice po zdravlje ljudi-studije drugih-podaci vezani za nau zemlju

II Globalne promene usled zagaenja vazduha-posledice po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu

III Metodologija ispitivanje posledica zagaenja

IVOTNA SREDINAivotna sredina su prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupan prostor u kome ovek ivi i u kome su smetena naselja, dobra u optoj upotrebi, industrujski i drugi objekti. Prirodne vrednosti ivotne sredine su prirodna bogatstva, zemljite, vode, ume, vazduh, biljni i ivotinjski svet. (Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni Glasnik RS, 66/1991)

ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot. (Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni Glasnik RS, 135/2004)

OVEKOVA IVOTNA SREDINA KAO DEO BIOSFERE

Koncept odrivog razvoja Koncept odrivog razvoja podrazumeva da se ivotna sredina moe sauvati samo ako paralelno teku i ekonomski razvojsocijalni razvoj ikulturni razvoj

Zagaenje vazduha

Zagaenje vazduha avio saobraaj

Razvoj zakonskih propisa u oblasti zagaanja1925- zagaenje vazduha esto u svim industrijom bogatim sredinama;Akcidenti u Belgiji (1930), Pennnsylvania (1948), London (1952);Air Pollution Control Act (1947); Pittzburg, zagaenje, Predsednik Truman (1940) 1955. Niz aktova Air Control Pollution ActClean Air Act (1963), Amandmani 1967. i 1970. EPA...Akcidenti Clean Air Act 1990. sa podacima za 189 hem. supstanci sa posebnim standardima i procenom rizika...

Posleratni razvoj i prosperitet; automobilski saobraaj...

I Zagaenje vazduha Kontrola zagaenja (standardni parametri koji se prate): SO2, NOx, CO, Pb, ukupne suspentovane materije, O3; Razlika u kvalitetu vazduha u razvijenim i nerazvijenim zemljama...(London 6, New York 8, Los Angeles 12, Meksiko Sity 12, Cairo 18... China... India...)Srbija i Beograd

I Zagaenje vazduha - posledice po ljudsko zdravlje13 kg vazduha (1.5 kg hrane i 2l vode) dnevna potreba odraslog oveka;Respiratorni problemi (hronini bronhitis, asmatini napadi, emfizem plua, maligne bolesti), kardiovaskularni problemi...Sistemski dejstvo na imuni sistem, reproduktivni i centralni nervni sistem... Prizemni ozon i suspendovane esticeWHO- Zdravlje je neraskidivi deo problema ivotne sredine

I Zagaenje posledica po ljudsko zdravlje (Indoor pollution)55% u Srbiji i 63% u Crnoj Gori zagrevanje sa peima na vrsto gorivoIncidenca obolevanja: kaljeve pei na ugalj 36.7% i kaljeve pei na struju 8.7%; centralno grejanje 12.2%, a nafta pei 42.1% incidence obolevanja

Vrednosti imisije (srednje mesene i godinje vrednosti) u poslednje 2 godine za Beograd - od 1-2.5 g Pb/m3 vazduha, evropski gradovi od 0.15-0.5 g Pb/m3. Saraj Pb u benzinu EU 0.013-0.026gPb/l, a kod nas 0.32gPb/l-0.45gPb/l

Preporuene vrednosti za olovu u vazduhu komunalne sredine: Environmental Protection Agency (EPA USA) 1.5 g/m3 . EU direktiva 82/884 granina vrednost za sadraj olova u vazduhu komunalne sredine 2 g/m3 , a preporuena vrednost je 0.5 g/m3

Maksimalno dozvoljene koncentracije olova u vazduhu naseljenih i industrijskih mestaMDKnm=0.7 g/m3 (srednja dnevna koncentracija)GVI = 1 g/m3 (srednja godinja vrednost)

Preporuka WHO je da je kritini nivo olova u krvi kod dece 100 g/l.

Koji nivoi olova u krvi odgovaraju izmerenim vrednostima olova na prometnim raskrsnicama u Beogradu?

Ili, koliko procenata stanovnika (dece) ima sadraj olova u krvi koji je vei ili jednak kritinom nivou od 100 g/l?

Kakve posledice po zdravlje moemo oekivati sa sadrajem olova u krvi od 100 g/l i vie? I koliko to kota jedno drutvo?

Multicentrine studije Evropa, USA, Australija...deiji uzrast posebno osetljiv na uticaj olova. Poremeaji u kognitivnim i senzorno-motornim funkcijama kod dece se javljaju kod sadraja olova u krvi od 100-150 g/l. Srednje smanjenje IQ od 1-3 jedinice sa poveanjem sadraja olova u krvi od 100 do 200 g/l .Ovi podaci ukazuju na injenicu da nivoi olova u krvi dece koji su i ispod 100 g/l mogu biti uzrok razliitih poremeaja CNS-a i ne postoji jasna granica kod kojih se poinju javljati poremeaji.

ANALIZA RIZIKA (PROCENA EKSPOZICIJE I PROCENA TOKSINOSTI)

L

ta predstavlja zdravstvenu procenu rizika kod ekspozicije olovom?EPA nije definisala RfD (referentnu dozu) za olovo zbog toga to sve injenice ukazuju na to da olovo nema jasan prag dejstva.Umesto toga EPA je razvila Integrated Uptake Biokinetic Model biokinetiki model koji prikazuje koji deo npr. deije populacije od 0.5 do 7 godina, na osnovu ulaznih parametara, ima kritian sadraj olova u krvi (vei od 100 g/l). Model odreuje koliki je doprinos pojedinih izvora ekspozicije (hrana, voda, praina i zemlja, vazduh...) u ukupnom sadraju olova u krvi.

Karakterizacija rizika - zakljuciUzimajui u obzir samo okvirne vrednosti sadraja olova u vazduhu koje udiu deca u zoni od jednog kilometra oko raskrsnica na kojima je vreno merenje tokom 2004. godine, moe se aproksimativno navesti da je prosean procenat dece sa sadrajem olova iznad ili jednako 100 g/l krvi bio od 29.1% (Vukov spomenik, Skuptina, London, Tunel), 15.9 % (Zemun, Slavija, Novi Beograd, Lion), do 9.8% (Karaburma). Ovaj procenat se odnosi na ekspoziciju olovom gde se uzima u obzir i unos olova putem praine i zemlje, to je mnogo verovatniji scenario. Proseni procenat dece sa sadrajem olova u krvi iznad ili jednako 100 g/l , za reone od 1 km oko 10 mernih mesta (raskrsnica) u Beogradu bi iznoso: 21.3% od ukupne populacije dece koje se kreu i ive u ovom regionu.

II Zagaenje vazduha- globalne poslediceEfekat staklene bate - klimatske promene i zagrevanje vazduha;Smanjenje ozonskog omotaa u stratosferi i poveanje sadraja ozona u troposferi;Kisele kie acidifikacija zemljita (propadanje uma i smanjenje prinosa u poljoprivredi, nestanak vrsta...)

Efekat staklene bateCO2, CH4, NOx, jedinjenja sumpora, gasovi koje sadre Cl2, CFC, O3 i vodena para... zarobljavaju toplotu u niim delovima atmosfere; ukupno upadno sunevo zraenje; deo sunevog zraenja koje reflektuje atmosfera i povrina zemlje; deo koji apsorbuje povrina zemlje i pretvara u toplotu posledica je emisija dugih talasa IR zraenja natrag u atmosferu; deo IR zraenja absorbuju i reemituju molekuli gasova staklene bate zagrevanje povrine zemlje i troposfere povrina dobija vie toplote i IR zraenje se ponovo emituje...

Efekat staklene bateZakljuci izvetaja IPCC 20007 Proces otopljavanja se odvija mnogo bre nego to je predvieno u prethodnm Treem izvetaju IPCC- 2001. g. Poslednjih 100 god je temp. porasla za 0.74 C, a 12 poslednjih godina su najtoplije u periodu od 1850 god.Sadraj gasova staklene bate je dvostruko vei nego do 1750. god Sa ovakvim trendom prisustva GHG, temp vazduha bi u 21. veku porasla u granicama od 2-4.5 C Porast nivoa mora (10 25 cm u poslednjih 100 god.);Promene u padavinama;Izmene hidrolokih reima i reima vodenih resursa (povlaenje snene linije);Uticaj na eko sisteme, poljoprivredu i umarstvo...

Smanjenje ozona u stratosferiDejstvom kratkotalasne radijacije sunevih zraka (280) ozon se razlae ravnotea...Hlorofluoro ugljovodonici CCl2F2, HCFC i ostali haloni (dihloro, fluoro, brom CH) reaguju sa O3; Cl2 i Br2 nastaju pod uticajem kratkotalasnih zraenja sunca iz stratosfere i utiu na katalitike reakcije O3.

Smanjenje ozona u stratosferiPosledice: poveano UV-B zraenje na zemljinoj povrini; uticaj na zdravlje ljudi;UV-B zraenje ograniava proizvodnju fitoplanktona;UV-B zraenje utie na rast kopnenih biljaka;Poveava se fotohemijski ozon (utie na hemijske procese u niim slojevima atmosfere- poveava se poluivot GHG- Green House Gasous i ClFC...)

Poveanje troposferskog ozonaHemizam: Chapman1991.g. Energija koja potie od suneve svetlosti (324nm) potrebna je za reakciju: O2 2O i naroito za drugi korak O + O2 = O3 O2 + O ; za trei korak je potreban katalizator (neki metal u kompleksu sa organskim materijama): O + O3 2O2 ;Jedinjenja koja e indukovati reakciju stvaranja atomskog kiseonika su: NOx, CO, CH4, nemetalna isparljiva organska jedinjenja... po principu stvaranja slobodnih radikala usled dejstva suneve svetlosti...

Poveanje troposferskog ozonaPosledice: fotohemijski smog i oteenje zdravlja ljudi...Uticaj na ekosistem Doprinos negativnim klimatskim promenama;Troposferski ozon je gas staklene bate efekat zagrevanja poveava za 16%;

AcidifikacijaKiseli gasovi i kisele kie...SO2, NOx, NH4..Menja se hemijski sastav zemljita i povrinskih voda; pH kia bi trebao biti izmeu 5 i 6, ali je on 4, 4.5, ali i 3. Posledice: smanjenje vitalnosti uma; propadanje ribljeg fonda; promene u hemijskom sastavu tla smanjenje prinosa; propadanje spomenika kulture...

Kisele kie

Kisele kie

Kisele kie

III Metodologija ispitivanja posledica zagaenjaMerenje transporta neke hemijske supstance (promene u biosredini)Merenje sadraja na mestu delovanja u ekosistemu (organizam, elija) merenje ekspozicije;Rezultati merenja, epidemioloki podaci na terenu (bolesti i ostale promene), toksikoloki podaci dobijeni u laboratorijama (toksinost supstance, metabolizam, aditivni i sinergistiki efekti...) daju mogunost za:

III Metodologija ispitivanja posledica zagaenjaRealno sagledavanje stanja u zagaenoj ivotnoj srediniProcenu rizikaPredvianje buduih promenaDonoenje mera i programa za sanaciju

ZakljuakZakonska regulativa usaglaena sa EU regulativomKatastar zagaivaa

Katastar zagaivaa

Naglasiti neophodnost stava da smo deo sredine I da princip razmiljanja gde je ovek u centru doveo do devastacije i globalnih promena ivotne sredine. Razvijanje svesti da ne postojimo izdvojeni iz sistema je vaan zadatak u procesu edukacije. Imajui svest o postojanju drugih i okoline dobijamo svest o sopstvenom postojanju. Emisija prirodnog porekla: umski poari i vulkanske erupcije (paljenje letine)Emisija termoenergetskog sektora: termoelektrane, automobilski i avionski saobraaj, individualna loita, gradske toplane..., industrija...Zagaenje vazduha u velikim gradovima sveta je problem koji je aktuelan vie desetina godina unazad. Izraeno kroz kumulativnu sliku zagaenja 6 ispitivanih polutanata vazduha pokazuje sl: London- Indeks zagaenja 6 (niski indeks zagaenja prema UNEP/WHO kriterijumima zagaenja, a to znai da niti jedna srednja vrednost zagaujuih supstanci ne prelazi graninu, dozvoljnu vrednost; New York 8, Los Angeles 12, Meksiko Sity 12Beograd: Na osnovu indeksa zagaenosti (za tri merna parametra- SO2, NOx i a) na 5 mernih mesta u Srbiji (Beograd, Ni i abac)) ima kvalitet vazduha ocenjen kao nezdravo (vie od 1.5), 5 taaka ocenjeno kao srednje zdravo (izmeu 1 i 1.5), i dalje ocene su blago zagaeno i povoljno. Podaci za 2000. tu Kada se take nezdravo saberu sa brojem stanovnika na tim optinama dobijamo da oko 30% stanovnika Srbije die nezdrav vazduh. Da bi se uradila procena rizika po zdravlje ljudi i predvidele posledice po ivotnu sredinu, kao i predvidele posledice promena u budunosti na bolje i na gore, potrebno je imati tanu evidenciju o emisijji ili imisiji, kao i dnevni unos toksinih supstanci za ljude. Ti podaci se koreliraju sa brojem odreenih zdravstvenih poremeaja koje izazivaju te zagaujue supstance, tj. njihov unos. Prizemni ozon i suspendovane estice daju najbolju korelaciju sa incidencom obolevanja. iroka anketa u okviru studije Zarobljeni prolou ukazuje na postojanje problema kod nas: lanovi domainstva iz zagaenih podruja maju ee probleme sa disanjem, ee obolevaju od astme, sinuzitisa i alergije i malignih obolenja, u odnosu na one iz nezagaenih podruja.... Prema WHO, zagaen vazduh u zatvorenim prostorijama je na 4. mestu zdravstvenih faktora rizika u nerazvijenim zemljama... (40% oveanstva)Ministarstvo odbrane SAD-a i Pentagon procenjuju da globalno zagrevanje predstavlja mnogo veu pretnju nego terorizam, sa ogromnim posledicama po nacionalnu bezbednost SAD-a. IPCC- meuvladin panel za promenu klime -1988. Un program ivotne sredine - UNEP, Svetska meteoroloka organizacija- WMO, - nekoliko hiljada naunika, Jedan od prvih meunarodnih dogovora o smanjenju emisije kiselih gasova...