Tranzicija u balkanskim zemljama Frleta Bojan 1. DEMOKRATIZACIJA POSTKOMUNISTIKIH POLITIKIH SISTEMA NA BALKANU TEOKAREVI U toku veeg dela protekle dve decenije Balkan je kao mesto najveih skoranjih etnikih sukoba u Evropi ,bio u centru panju razliitih istraivaa, od politikologa do psihijatra. Ipak malo je panje posveeno demokratizaciji na Balkanu a naroito je malo uinjeno kada je re o sistematskom uporeivanju rezultata demokratizacije na Balkanu i u drugim regionima gde se ona dogodila neposredno pre toga ili gde se dogaala u isto vreme. Zbog problematine situacije i ne ba dobrih odnosa meu susedima nakon oruanih sukoba , dolo je do slabljenja komunikacije meu strunjacima kao i do gubljenja interesovanja za stvari koji se deavaju u komijskim dravama. VEI BROJ I VEA RAZNOVRSNOST Prva stvar koju primeujemo je da je dolo do poveanja broja politikih sistema u regionu , nekada ih je bilo samo 4 a danas ih ima 10 ( Kosovo je meu njima). Kosovo je ukljueno zato to je ono nesumnjivo politiki sistem poseban u odnosu na Srbiju to se moe videti na osnovu Ustavnog okvira (2001) kao i Ustava 2008. Pitanje koje se namee je da li sve ove zemlje moemo nazvati balkanskim jer je termin Balkana oduvek donosio polemike . Konsenzusa oko granica Balkana i danas nema a termin koju mu je najblii jeste jugoistona Evropa koju ine i Grka i Turska . EU je kasnije lansirala novi termin zapadni Balkan koji obuhvata zemlje bive SFRJ -Slovenija plus Albanija. U ovom tekstu se autor bavi i istonim Balkanom u koji ubraja Bugarsku i Rumuniju koje su bile daleko tipiniji predstavnici komunistikog sistema nego SFRJ i Albanija .Sam komunistiki sistem uspostavljen u mnogim zemljama nakon II Svetskog rata moemo podeliti na meki (Juga) i tvrdi ili ortodoksni. Ova podela je nakon pada Berlinskog zida izgubila na znaaju s obzirom da su naslednici liberalnog krila meusobno zaratili ponitivi tako sopstven prednosti koje su imali za demokratizaciju. Promene koje su se u zemljama regiona dogodile u poslednjih 20 godina dovele su do povratka razliitosti koja je postojala mnogo decenija ranije. POREKLO I KONTEKST NASTANKA Veina balkanskih drava su danas demokratije koje su nastale iz jedne ili druge vrste jednopartijskih sistema koji su ovde postojali u vreme nakon hladnog rata. U teoriji Karla Fridriha i Zbignjeva Beinskog svi ovi sistemi su bili totalitarni s tim to je jugoslovenski reim bio manje represivan od ostalih (albanskog, rumunskog). Kasnija klasifikacija Huana Linca i Alfreda Stepana na i bugarski sistem nazivaju posttotalitarizmom a albanski sistem nazivaju totalitarnim a rumunski sultanskim . Kasnije je Ivan Krstov jugoslovenski sistem nazvao reformskim ili liberalnim komunizmom a Alina Munu Pipidi je rumunski sistem nazvali sistemom ortodoksnog komunizma. to se tie nivoa demokratizacije lako danas moemo uoiti da je istono Balkan pretekao Zapadni . Kada pogledamo demokratizaciju balkanskih drava panja nam najvie pada na 3 stvari : 1) prvo ovaj proces je oigledno deo istih takvih globalnih procesa tj. treeg talasa demokratizacije zapoetog 1974. godine u junoj Evropi(Portugal, Grka, panija). Neki govore o etvrtom talasu demokratizaciju imajui na umu demokratizaciju balkanskih zemalja i zemalja biveg SSSR .Postoje autori koji demokratizaciju nakon pada Berlinskog zida dele u dve etape, prvu koja se deava u srednjoj Evropi i drugu koja se deava na Balkanu i u bivem SSSR. Drugi in demokratizacije poinje kada su reformistike ,desne snage pobedile na izborima i obrazovale vladu u Rumuniji i Bugarskoj 1996/1997. To se nastavlja u Slovakoj(1998), Hrvatskoj i Srbiji(2000), Gruziji (2003) i Ukrajini (2004). Demokratizacija na Balkanu kasni u odnosu na Evropu. Poslednja zemlja koja je uvela viepartijski sistem je Albanija. 2) ako nastavimo da balkansku demokratizaciju posmatramo u okviru nekog ireg konteksta ,moemo utvrditi da je efekat grudve snega imao veliku ulogu. Balkan je poseban kada je re o demokratizaciji i po tome to su Bugarska i Rumunija kasnile sa odbacivanjem politikih reima a da u republikama bive SFRJ i pored toga to je bila liberalniji sistem i pored ranijeg uvoenja viepartizma nije dolo do uruavanja komunizma kao u srednjoj Evropi. 3) Spoljni uticaji bili su izuzetno vani ili ak odluujui. Unutranji uslovi za demokratizaciju na Balkanu nisu bili ba na zavidnom nivou. to se tie spoljnih uticaja demokratizacija bi na Balkanu razliito izgledala da nije bilo meunarodnih intervencija jer mir je jedan od osnovnih preduslova za uspostavljanje demokratije a naroito za njemu konsolidaciju. Pored vojnih sankcija postojale su i druge sankcije kojima su se oni koji su ih nametali pokuavali da promene ponaanje lidera pojedinih sukobljenih strana. U dva sluaja ,u Bosni i Hercegovini i na Kosovu primenjena je sloena intervencija meunarodne zajednice koja je donela i slanje vojnih jedinica radi uspostavljanja i zatite mira . Jedan od najneposrednijih naina bile su meunarodne ustavotvorne intervencije . Dejtonsko pariskim mirovnim ugovorom nije samo okonan rat ve je i detaljno isplanirano budue dravno i politiko 1

ureenje ove drave a Ustav BiH je donet kao aneks pomenutog ugovora. Problemi koji su postojali u Makedoniji reeni su donoenjem amandmana na Ustav Makedonije u vidu Ohridskog ugovora . Jugoslavija kao drava se 2002. Beogradskim dogovorom i Ustavnom poveljom transformisala u dravnu zajednicu Srbije i Crne Gore koja je postojala sve do 2006. Meunarodna zajednica i UN sa svojim predstavnikom Martijem Ahtisarijem su uticali na osamostaljivanje Kosova i donoenje Kosovskog Ustava 2008. SPECIFINOST BALKANSKE DEMOKRATSKE TRANZICIJE 1) Iako je i u pojedinim bivim republikama SSSR dolazilo do sukoba (Pridnjestrovlje-Moldavija , eenija-Rusija, Nagorno-Karabah-Jermenija-Azerbejdan) nigde sukobi nisu bili tako intenzivni i sa tolikim posledicama kao u Bosni , Hrvatskoj ,Makedoniji i na Kosovu 2) sve zemlje Balkana a naroite bive Republike SFRJ su u svom sastavu imale vie nacije a nova rukovodstva tih novonastalih drava su se trudila i na razne naine borile da to izmene ak i besprimernim nasiljem i krenjem prava nacionalnih manjina. 3) paralelna izgradnja nacionalne drave i demokratizacija su jo jedna specifinost gde treba razlikovati zemlje srednje Evrope i zemlje Balkana i zemlje biveg SSSR .Albanija , Bugarska i Rumunija se nisu morale baviti granicama i izgradnjom nacionalne drave kao bive republike SFRJ koje su morale da se bave i granicama i izlaskom na trite i izgradnjom nacionalne drave i izgradnjom demokratije. Nacionalna drava vrlo esto jeste jedan od osnovnih preduslova za uspenu demokratizaciju meutim ovo i dalje ne vai za Srbiju , Kosovu i BiH . 4)specifian faktor je karakter balkanskih drave koje se veinom tretiraju kao slabe drave sa nejasnim granicama demokratizacije . U Albaniji se 1997 .godine desilo potpuno odsustvo drave i pobuna celokupnog drutva protiv drave 5) ekonomska nerazvijenost je takoe uticala na demokratizaciju na ovim prostorima , a ek. nerazvijenost je posledica ratova i sukoba kao i sankcija ali i sumnjive privatizacije i nelegalnog bogaenja pojedinaca. BALKANSKE I DRUGE PSTKOMUNISTIKE DEMOKRATIJE Veliki napredak u procesu demokratizacije i konsolidacije uinjen je u Hrvatskoj i Srbiji nakon 2000.godine , zahvaljujui popravljanju ekonomske situacije i nakon zavretka oruanih sukoba . Ove dve zemlje su imale slian tip neliberalnog sistema (Zakarija) i sliu vrstu takmiarskog autoritarizma (Levitski). Veina balkanskih zemalja danas prema izvetaju Freedom House su polukonsolidovane demokratije. SRJ je na listi ranije spomenute organizacije 1999. godine imala koeficijent 5.67 to je lo rezultat .Slian rezultat su imale Belorusija , Tadikistan i Turkmenistan. Sloveniju danas ubrajaju u srednjeevropske drave zbog velikog ekonomskog napretka ali i zbog znaajne pozicije na ovoj listi (koeficijent ispod 2 - 1,89) Poljaci su jedni od retkih koji nazaduju na listi i to konstantno od 2000. godine pa na ovamo. Srbija je napredovala sa 5.673.79 a Hrvatska sa 4.46-3.64. Rumuni jo nisu prema ovoj listi konsolidovana demokratija a Bugari su bili poslednji na tabeli polukonsolidovanih demokratija ali su nakon ulaska u EU napredovali do statusa konsolidovane demokratije. Osim ve spomenutih Rumunije ,Hrvatske , Srbije i Crne Gore u istoj grupi se nalaze Albanija i Makedonija dok se BiH nije nala u toj grupi ve u grupi meovitih reima zajedno ss Ukrajinom i Gruzijom. Pogoravanje demokratskih performansi Rusije jedan je od najozbiljnijih znakova ozbiljne krize demokratizacije u celom postkomunistikom svetu , a naroito na veem delu teritorije biveg SSSR . Azerbejdan , Tadikistan , Kazahstan ,Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan spadaju u grupu konsolidovanih autokratija i imaju najloije rezultate. Kosovo spada u grupu polukonsolidovanih autoritarnih reima sa koeficijentom 5.21. KONSTITUCIONALIZAM A LA CARTE Istonoevropske antikomunistike revolucije 1989-1990. nisu donele nijednu novu i originalnu ideju u vezi sa politikom i ekonomskom organizacijom. Iz mnogo razloga ,od kojih brzo odravanje prvih slobodnih izbora i brze ustavne promene nisu uopte nevani, nove politike elite su se uglavnom opredeljivale za oprobane recepte iz starih zapadnih demokratija i to uglavnom evropskih Niko nije vodio rauna o tome da li se uvezene institucije mogu prilagoditi postojeim uslovima u tim zemljama. Kombinovala su se reenja iz razliitih sistema i tako je nastao konstitucionalizam a la carte. Poput srednjeevropskih drava i balkanske je na poetku najvie privukao francuski poluprezidencijalizam ,dok je kasnije nemaka kancelarska demokratija postala sve zanimljivija kao uzor za mnogo detalje .Balkanske zemlje nisu imale iskustva u radu konstitucionalnih skuptina a nije bilo ni pregovora vlasti i opozicije za okruglim stolom kao u srednjoj Evropi. Srbija je najdalje otila s obzirom da je njen Ustav iz 1990. godine donet pre prvih slobodnih izbora. Ustavna aktivnost je bila prisutna u velikom broju balkanskih zemalja Srbiji (1999,2006),Crnoj Gori (1992,2006) , Albaniji (1991,1998) , Makedoniji (2003) i Hrvatskoj gde dolazi do promene u ustavu kada parlament postoje jednodomni i kada se prelazi iz polupredsednikog u 2

parlamentarni sistem. Ustavne promene nisu mogle da dovoljno brzo prate politike promene u mnogim zemljama regiona. Mnoga institucionalna reenja usvajana su na osnovu preporuka meunarodnih organizacija, bez potrebnog prilagoavanja specifinoj situaciji u svakoj zemlji. TIPOVI POLITIKOG SISTEMA Na Balkanu imamo polupredsedniki sistem ( Srbija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska pre 2000. godine) i parlamentarni sistem (Makedonija, Albanija , Crnoj Gori i Hrvatska posle 2000. godine). Deava se da doe do promene sistema ali i da se uine odreeni pomaci ka tome ( kao kod nas u Srbiji jer novi ustav daje premijeru vea a predsedniku manja ovlaenja). Postoje brojni hibridni modeli. U gotovo svim varijantama balkanskog politikog sistema postoje bicefalna egzekutiva koja dominira nad druge dve grane vlasti. U pojedinim zemljama sistem je od polupredsednikog iao u praksi do predsednikog pa ak i superpredsednikog ( Srbija-Miloevi, Hrvatska-Tuman).Koalicione vlade su este jer je i sama egzekutiva podeljena .to se tie vertikalne podele vlasti tie ,dominantni model u ovom trenutku je unitarna i centralizovana drava. Prvo je nestala SFRJ pa zatim i SSSR pa i ehoslovaka ali je Dejtonom nastala Federacija BiH koja pored Srbija jedina ima teritorijalnu autonomiju. Iako postoji snano protivljenje teritorijalnoj vrsti autonomije ali i bilo kojoj znaajnoj decentralizaciji. Ovo se ipak menja s obzirom da zemlje Balkana ele lanstvo u EU ( naravno one koje ve nisu lanovi).Zanimljivi detalj jeste postojanje elemenata konsocijacije u okviru tri politika sistema ovog regiona (BiH , Makedonije, Kosovo).Ovde nije re o potpunim konsocijacijama ve o obogaivanju tradicionalno organizovanog (veinskog) politikog ureenja nekim ustavno-politikim reenjima koja omoguavaju mnogo laki i vei uticaj nacionalnih manjina u politikom ivotu(broj mesta u parlamentu,uee u dravnoj upravi kao i uee u radu egzekutive) PROBLEMI 1) Prvi problem je jo uvek nekonsolidovani partijski sistem ,tj. odsustvo vre pripadnosti biraa odreenim strankama tokom dueg vremenskog perioda ,odnosno tokom nekoliko sukcesivnih izbora. 2) Problem je nepostojanje vladavine prava u pravom smislu ,odnosno deficit vladavine prava u svim oblastima drutvenog i dravnog ivota od pravosua do privrede. Naravno u veini ovih zemalja postoje problemi sa korupcijom i organizovanim kriminalom; 3)Trei problem je nivo kvaliteta politike participacije graana jer se njihovo uestvovanje najee svodi iskljuivo na glasanje na izborima. Usled pritiska meunarodnih organizacija u balkanskim dravama nastaju regulatorna tela i nezavisne organizacije. 4)Uprkos korienju raznih institucija ,ukljuujui konsocijaciju ,politiki sistemi su i dalje nisu dovoljno inkluzivni za jedan broj manjinskih zajednica i politikih grupa. Izborna tela vie drava su opasno podeljena po politikim i socijalnim avovima,pa je ponekad meu suprotstavljenim taborima teko pronai konsenzus. Ovaj opis najvie je odgovarao situaciji u Albaniji do skora ,kao i Srbiji koja gotovo deceniju posle demokratskih promena 2000. godine nije bila u stanju da postigne konsenzus meu parlamentarnim partijama o generalnoj orijentaciji drave EU i Zapadni Balkan Denis oragi i Katarina Jankovi 1. Regionalna saradnja meu zemljama Zapadnog Balkana Dr Milica Delevi obradio Denis Regionalna saradnja meu zemljama zapadnog Balkana izuzetno je napredovala u poslednjih 10 godina, povezujui zemlje regiona kroz razliite oblike saradnje. Ovo je znaajno, ne samo zbog karaktera regiona koji je prole decenije ratovao, nego i zbog napora koji su u njega uloile balkanske zemlje, ali i pomoi i podsticaja EU, meunarodnih finansijskih institucija i drugih zemalja i organizacija. Danas zemlje regiona imaju forum za politiki dijalog Proces saradnje u JI Evropi, forum za iru sektorsku saradnju Regionalni savet za saradnju, uestvuju u regionalnoj zoni slobodne trgovine CEFTA 2006, Energetskoj zajednici za JI Evropu i u toku su pregovori o stvaranju transportne zajednice. Postoje brojne inicijative u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, uvoenja integrisanog upravljanja granicama, ekolokih problema. Sa druge strane, izazovi nisu brojni kao i uspesi, ali mogu usporiti razvoj dalje saradnje u regionu. Pored koraka za prevazilaenje prolosti postoje i nereeni problemi i oni su izazov za bilateralne odnose meu zemljama, ali i multilateralnu saradnju u regionu. I jedno i drugo mogu biti problem za napredak zemalja ka EU. Bilateralni problemi usporavaju evropski put pojedinih zemalja i slute opasnost blokiranja napretka onih koji zaostaju, a perspektiva uvoza novih problema ne doprinosi elji lanica EU da ubrzaju proces integracije zapadnog Balkana. Problemi u multilateralnoj saradnji oteavaju usvajanje obrazaca i praksi koji omoguavaju laku i bru integraciju regiona EU. Socijalni problemi regiona su nasleeni raspadom bive SFRJ i ratova visoka nezaposlenost, naroito meu mladima, slabije 3

obrazovanim i enama; infrastruktura koja zahteva ulaganjaEkonomska kriza koja e dinamine stope privrednog rasta u regionu oboriti ili pretvoriti u pad, oteava reavanje postojeih i stvara nove probleme. Sve ovo ini sprovoenje reformi teim i neizvesnijim. Proces evropske integracije regiona usporen je i zbog situacije u samoj EU koja se suoava sa ekonomskom krizom i izazovima krize, uspostavljanjem novih struktura predvienih Lisabonskim sporazumom, kao i s prilagoavanjem injenici da je broj novih lanica narastao sa 25, pa 2007. na 27. Termin zapadni Balkan u ovom tekstu podrazumeva Albaniju, Hrvatsku, BiH, CG, Makedoniju, Srbiju i u skladu sa 1244 SB UN Kosovo, dok jugoistona Evropa podrazumeva i Rumuniju, Bugarsku, Grku, Tursku i Moldaviju. Formiranje odnosa EU prema zapadnom Balkanu i regionalnoj saradnji kao uslovu napretka na zapadnom Balkanu EU u poetku nije izdvajala zemlje zapadnog Balkana od zemalja centralne i istone Evrope. Ratovi na prostoru bive SFRJ kao i evropski neuspeni napori da ih sprei su pokazivali potrebu za drugaijim pristupom regionu. Razvoj regionalnog pristupa EU je iao uporedo s uslovljavanjem napretka regionalnom saradnjom meu zemljama zapadnog Balkana. Ohrabrivanje regionalne saradnje nije bilo neobino ni kada su bile u pitanju zemlje centralne i istone Evrope. Pakt za stabilnost Baladirov pakt nazvan po francuskom premijeru 1993-1995 je uspostavljen s namerom spreavanja prijema u lanstvo zemalja sa nereenim graninim i manjinskim problemima. Ovaj pakt je podrazumevao mreu bilateralnih ugovora o dobrosusedskim odnosima, granicama i manjinama. Od tada je dobrosusedstvo deo kriterijuma iz Kopenhagena, to je usmereno na spreavanje proirenja kao uvoza nereenih problema u EU. Regionalna saradnja je pozitivno vrednovana, ali nikada nije bila preduslov napretka prema EU. U sluaju zapadnog Balkana EU se postavila drugaije. Tokom 1996 EU razvija regionalni pristup. U izvetaju Savetu i Parlamentu, Komisija definie ciljeve, uslove i principe koje je trebalo primeniti u odnosima sa zemljama sa kojima EU nema sporazum o pridruivanju. Ovaj pristup je trebalo da bude deo postepene konsolidacije mira, pa su ugovori sa svakom pojedinanom zemljom trebali podstai politiku stabilnost i ekonomski razvoj, kao i meusobnu saradnju. Aprila 1997, Savet EU usvaja principe uslovljavanja koji vae za razvoj odnosa EU sa odreenim zemljama JI Evrope. Principi su sadrali logiku: ispunjavanje uslova vodi bliim odnosima s EU. Trgovinski preferencijali, finansijska pomo, kao i uspostavljanje ugovornih odnosa trebalo je da budu ostvarljivi nakon ispunjavanja uslova, dok bi se spremnost zemlje da uestvuje u regionalnoj saradnji pratila u svakoj fazi procesa. Za zemlje zapadnog Balkana je regionalna saradnja postala obaveza ime je EU otila korak dalje. Maja 1999, dok je traja sukob na Kosovu, Evropska komisija predstavila je ambiciozniji oblik regionalnog pristupa. Proces stabilizacije i pridruivanja (PSP) trebalo je da pomogne regionu da obezbedi politiku i ekonomsku stabilnost i uspostavi blie veze sa Unijom. PSP je imao 3 obeanja: ekonomska i finansijska pomo preko programa PHARE i Obnova, a kasnije CARDS i budetsku pomo; asimetrinu liberalizaciju trgovine EU i zemalja regiona kroz autonomne trgovinske mere i tree punopravno lanstvo sa prvim korakom u potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). PSP priznaje perspektivu lanstva kao glavni podsticaj reformama, ali i insistira na saradnji zemalja u regionu. Poput 1989, 2000. je za zapadni Balkan bila godina uda, poto su birai u Hrvatskoj i Srbiji okrenuli lea represivnim i nacionalistikim reimima u korist koalicionih vlada privrenih demokratizaciji, trinim reformama i lanstvu u EU. Tako je potencijal PSP mogao doi do izraaja. Na samitu u Zagrebu, novembra 2000, nakon promena, zemlje regiona su prihvatile jasnu listu uslova i ciljeva u zamenu za perspektivu lanstva u EU i pomo na tom putu. Regionalna saradnja je bila deo tog dogovora. U poetku su uslovi regionalne saradnje bili optu uslovi stvaranje bolje klime, politike reforme, potovanje ljudskih prava, vladavina prava, primena mirovnih sporazuma, spremnost na saradnju u oblastima energije, ekologije i transporta. Kasnije su postali detaljniji koraci ka slobodi kretanja ljudi i roba. Uvoenjem PSP lista postaje jo razuenija regionalna saradnja se definie kao osnovni cilj PSP uspostavljanje okvira za dijalog na bilateralnom i regionalnom nivou, uspostavljanje slobodne trgovinske zovne, saradnja NGO, u obrazovanju, nauci, energiji, ekologiji, kulturi, tehnologiji. Na samitu u Zagrebu efovi drava i vlada obavezali su se na politiki dijalog, regionalnu zonu slobodne trgovine, kao i blisku saradnju u oblasti pravosua i unutranjih poslova. EU je zatim obezbedila politiku, strunu i finansijsku pomo za oivljavanje regionalne saradnje, a vlade u regionu politiku volju. Napredak je bio oekivan. Od sukoba dolo se do saradnje neega emu se tei i ceni i to ne samo zbog EU pritiska. Problem otvara nejednak napredak zemalja ka EU. Hrvatska je 2001 zakljuila SSP, 2004 postala kandidat, a 2005 zapoela pregovore koji su sada u zavrnoj fazi. Makedonija, koja je prva zakljuila SSP, postala je kandidat 2005, ali jo uvek eka otvaranje pregovora. Crna Gora je potpisala SSP 2007, decembra 2008 je 4

podnela zahtev za lanstvo i eka miljenje Komisije. BiH je SSP potpisala 2008, Srbija takoe, ali eka na ratifikaciju, kao i na prosleivanje zahteva za lanstvo, koji je u meuvremenu podnela Komisiji EU. Razvoj saradnje u regionu zapadnog Balkana Na regionalnoj saradnji zemalja zapadnog Balkana se insistira tek nakon rata u BiH zbog funkcionisanja dejtonskog mira. 1. Prva inicijativa za saradnju (potekla iz Francuske) je bila Roajomonski proces za stabilnost i dobrosusedske odnose u JI Evropi. Povezao je 5 balkanskih zemalja i Bugarsku, Maarsku, Rumuniju, Sloveniju, Tursku, 15 lanica tadanje EU, SAD, Rusku Federaciju, Savet Evrope i OEBS. Zamiljen je kao podrka projektima u cilju konsolidacije stabilnosti i obezbeivanja dobrosusedskih odnosa. Do ukljuivanja u Pakt stabilnosti, ovaj proces je bio usmeren na jaanje meuparlamentarnih aktivnosti, organizovanje seminara i konferencija, kao i NGO skupova po Lopandi Duku (nemoj da si bezobrazan) inicijativa niskog profila; 2. Istovremeno sa Roajomonskim procesom pokrenuta je i Inicijativa za saradnju u JI Evropi (SECI) u cilju podrke sprovoenju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Do sada jedina amerika inicijativa, SECI, se koncentrisao na ekonomsku saradnju, kroz privatno finansiranje u oblasti infrastrukture, trgovine, transporta, energije, ekologije i razvoja privatnog sektora, izbegavajui politika, socijalna ili etika pitanja koja bi dovela do preklapanja s drugim politikim ili bezbednosnim inicijativama. Meu prioritetnim ciljevima SECI su: uklanjanje administrativnih i drugih prepreka u protoku roba i poveanju trgovine, identifikacije uskih grla na meunarodnim saobraajnim koridorima,stvaranje mrea i zona energetske efikasnosti, investiranje u povezanost mrea gasovoda i prikljuenja na meunarodne gasovode, obezbeivanje sredstava za preduzetnitvo. lanice su JI Evropa plus Maari (Ungriiiiiii!) Oton Anastasakis i Vesna Bojii-Delilovi smatraju da je SECI fokusiranija i pragmatinija nego Roajomonski proces i dovela je do konkretnih rezultata u pokretanju prekogranine saradnje ili borbe protiv organizovanog kriminala. U SECI deluju Regionalni centar za spreavanje i borbu protiv prekograninog kriminala sa centrom u Bukuretu. Sve lanice su zastupljene preko stalnih oficira za vezu predstavnik policije i carine. Cilj Centra, koji sarauje sa Svetskom carinskom organizacijom i Interpolom je razvoj meuresorske saradnje lanica na planu identifikacije, spreavanja, istraga i borbe protiv prekograninog kriminala putem razmene informacija i dokumenata. 3. Paralelno sa saradnjom podstaknutom spolja dolo je do obnavljanja dijaloga meu dravama u okviru Procesa saradnje u JI Evropi (PrSJIE). Poet je tokom 80-ih meu zemljama JI Evrope. Zajednikom grko-bugarskom inicijativom odran je 1996. sastanak ministara zemalja JI Evrope u Sofiji, pratio ga je sastanak efova drava i vlada na Kritu 1997. Samit u Antaliji 1998. je uspostavio dogovor o uspostavljanju Regionalnog centra za promociju trgovine. Na samitu u Bukuretu je potpisana Povelja o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u JI Evropi. Sve to je potvrdilo PrSJIE kao balkansku organizaciju. Usmeren je na politiku saradnju i dijalog, ali i na razvoj saradnje u ekonomiji, ivotnoj sredini, promovisanju humanitarne, socijalne i kulturne saradnje, kao i saradnje u oblasti pravde, organizovanog kriminala, terorizma, trgovine drogom, orujem i ljudima. Funkcionie po sistemu jednogodinjeg predsedavanja i oslanja se na zemlju predsedavanja u strukturi i resursima. Pored aktivnosti na nivou efova drava i vlada, ministara ino-poslova i politikih direktora, vani su i sastanci Trojke koju sainjavaju aktuelni, prethodni, i naredni predsedavajui, kao i sastanci predsednika parlamenta i predstavnika pojedinih resora. Kao specijalni gosti se mogu pozivati i zemlje regiona, meunarodne organizacije ili regionalne inicijative. Odluke se donose konsenzusom, po principu preutne saglasnosti (do sada je princip naruavan tri puta pa je ustanovljen princip konsenzus minus jedan). Iako se misli da PrSJIE nema znaajan uticaj zbog optih deklaracija, to je jedina inicijativa stvorena u regionu, bez pritiska spolja. Ovaj forum vai za glas regiona i lideri mu daju znaaj zbog nivoa sastanaka; 4. Pakt stabilnosti za JI Evropu (PSJIE), predloen od nemakog ministra ino-poslova Joke Fiera tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. Trebalo je da doprinese prevazilaenju hronine nestabilnosti i estih konflikata na Balkanu, da unapredi regionalnu saradnju i podri integraciju regiona u evroatlantske strukture. Doekan je dobrodolicom poto se smatralo da donosi razvoj veza sa zapadnim zemljama, kao i preko potreban novac. Bio je formalno pod okriljem OEBS-a 5

kao nova ema meunarodne saradnje izmeu 28 zemalja i niza meunarodnih organizacija. Glavni organ bio je Regionalni sto koji je ukljuivao predstavnike vlada lanica, kao i predstavnike me. org., a predsedavao je specijalni koordinator. Postojala su i tri radna stola za demokratizaciju i ljudska prava, za ekonomsku obnovu, razvoj i saradnju i konano, pitanja bezbednosti. Evropska komisija je preuzela vodeu ulogu u drugom radnom stolu koji se bavio liberalizacijom trgovine, razvojem infrastrukture, energije i socijalne kohezije, dok je ekonomsku pomo koordinirala sa Svetskom bankom. Od Pakta se oekivalo da ubrizga veliku koliinu novca, ali je izrastao u koordinacionu strukturu za itav niz postojeih i novih inicijativa. Erhard Busek je 2002. bio specijalni koordinator i uskladio je politike sa politikama EU prema regionu. Pak je odigrao znaajnu ulogu u stabilizaciji regiona, obnavljanju i unapreenju politikog dijaloga, saradnji u ekonomskoj, socijalnoj, bezbednosnoj i drugim sferama. Pod njegovim okriljem formirano je 27 inicijativa i radnih grupa koje su samostalno ili pod drugim organizacijama nastavile sad i posle gaenja Pakta. Najvanije inicijative su u oblasti trgovine mrea od 32 bilateralna sporazuma, potpisivanje CEFTA 2006, kao i ugovor o energetskoj zajednici u JI Evropi, sporazum o uspostavljanju zajednikog evropskog vazduhoplovnog prostora, saradnja u transportu koja je dovela do razvoja osnovne saobraajne mree u regionu prikljuene na panevropske koridore, Regionalna antikorupcijska inicijativa, Inicijativa za spreavanje i delovanje u katastrofama, Regionalna inicijativa za verifikaciju kontrole naoruanja RACVIAC, Policijski forum SEPCA; 5. Zbog poboljanja situacije u regionu sredinom 2005. pokrenut je proces formulisanja novih priorioteta i uspostavljanja nove forme regionalne saradnje, koji bi bolje odraavao koncept regionalnog vlasnitva inicijativu i odgovornost zemalja za dalji razvoj saradnje. Regionalni savet za saradnju (RSS), o prioritetima i dinamici pripreme osnivakih dokumenata, utvrena je na zasedanju PRSJIE u Beogradu, maja 2006, dok je u Zagrebu, maja 2007, usvojen Statut RSSa i odlueno da sedite sekretarijata bude u Sarajevu a za generalnog sekretara imenovan je hrvatski diplomata Hidajet Bievi. Poslednji sastanak regionalnog stola PSJIE i prvi sastanak RSS-a odran je februara 2008. u Sofiji. RSS je proiziao iz PSJIE i on omoguava uee drugih zemalja i me. org. prvenstveno kao podrke u strunom i materijalnom smislu. Na junskom samitu PrSJIE trebalo bi da bude izabran novi generalni sekretar, mogue reenje je i reizbor aktuelnog sekretara. Trokove Sekretarijata koji iznose 3 milijarde evra godinje, finansiraju zemlje regiona (treina), Evropska komisija, kroz regionalnu komponentu Instrumenta za pretpristupnu pomo (treina) i pojedinane zemlje i donatori koji izraze interesovanje (treina). Nakon 2010., neke lanice EU najavile su ili smanjenje doprinosa ili odustajanje. Imajui u vidu da e se Evropska komisija postepeno povui iz dosadanjeg naina finansiranja, namee se pitanje pokrivanja treine sredstava koje je Komisija doprinosila. RSS ini 11 zemalja uesnica PrSJIE, UNMIK- Kosovo po Rezoluciji 1244, uz podrku EU koju predstavlja Trojka (predsedavajui Saveta EU, Komisija i sekretarijat Saveta), kao i Evropski parlament i odreeni broj zemalja i institucija. RSS se sastaje u punom formatu jednom godinje, istovremeno kada se odrava i samit PrSJIE, dok se operativno telo, Komitet RSS-a sastaje kvartalno. Sekretarijat RSS ima Kancelariju za vezu s EU u Briselu. Okosnicu novog koncepta regionalne saradnje inie RSS, povezan s PrSJIE koji e biti glavni politiki forum, dok e RSS biti funkcionalna ruka. Povezanost se ostvaruje kroz injenicu da se lanstvo u obe organizacije preklapa, zatim kroz povezivanje plenarnih sastanaka RSS i samita PrSJIE, saradnji u odreivanju prioriteta, obezbeivanje operativne podrke Procesu od strane genseka RSS, koji na samitu Procesa predstavlja izvetaj o radu, program i uestvuje na svim sastancima. S druge strane u proceduri izbora i opoziva genseka RSS-a uestvuju sve zemlje PrSJIE. Osnovni zadaci RSS-a odnose se na razvoj regionalne saradnje s pravcima koje odreuju zemlje regiona, a koji se odnose na promociju evropskih i evroatlantskih integracija, zatim na utvrivanje projekata od zajednikog interesa za sve drave regiona, kao i povezivanje projekata regiona s planovima Evropske komisije - posebno u programiranju viekorisnikih Instrumenata za pretpristupnu pomo (IPA). Prioriteti regionalne saradnje, koji se realizuju kroz RSS, su: 1. Ekonomski razvoj trgovina, domae i strane investicije; 2. Infrastruktura saobraajna i energetska; 3. Pravosue i unutranji poslovi borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, podrka za jaanje veze SECI Centra za borbu protiv prekograninog kriminala i Europola; 6

4. Bezbednost; 5. Ljudski potencijal evropski tokovi obrazovanja i naunotehnoloka istraivanja; 6. Parlamentarna saradnja krovni prioritet Izazovi Nereena bilateralna pitanja Sve drave zapadnog Balkana osim Albanije su nastale raspadom bive SFRJ. Nereena pitanja se odnose na posledice raspada zemlje ili na posledice ratova nakon raspada. Spisak nereenih bilateralnih pitanja ukljuuje: granice izmeu Slovenije i Hrvatske, Hrvatske i Srbije, Hrvatske i BiH, Srbije i BiH, Srbije i CG, Hrvatske i CG, meusobne tube pred Meunarodnim sudom pravde izmeu Srbije i Hrvatske, dovravanje sukcesije i reavanje pitanja izbeglica. Iako postoji forum za multilateralni politiki dijalog, reavanje ovih sporova se odvija iskljuivo na bilateralnom nivou, a regionalna saradnja je usmerena na podizanje opteg nivoa odnosa, kao i ostvarivanje konkretnih oblika regionalnog sektorskog povezivanja. Bilateralna pitanja dobijaju na teini kada je umeana lanica EU, primer Slovenije i Hrvatske ili Grke i Makedonije. Ovo EU ini manje zainteresovanom za ubrzanje proirenja, pa ak dovodi i do blokiranja zaostalih ka pristupanju. Zaustavljanje suseda na putu ka EU je znaajna u svetlu nejednakog napretka drava ka EU. Region koji je bio definisan kao skup drava povezanih slinim bezbednosnim problemima, i odnosu nivoa sa EU se fragmentira razliitom dinamikom napretka pojedinih zemalja. Primer je i vizna liberalizacija gde su izoptene BiH i Albanija i ova odluka je proizvela debate i oseaj podeljenosti u regionu. U kontekstu nejednakog napretka su znaajne dve stvari: 1. izvesnost evropske perspektive za sve; 2. izbegavanje mogunosti da bre zemlje zapadnog Balkana naplate napredak blokirajui one koje kasne insistiranjem da se bilateralni problemi ree na, za njih, povoljan nain. Status Kosova Posle neuspenih pregovora Beograda i Pritine, Kosovo je u februaru 2008, jednostrano proglasilo nezavisnost, koju su ubrzo priznale sve zapadne lanice Kontakt grupe i veina lanica EU. Priznavanje pojedinih balkanskih zemalja donosilo je trajan oiljak u odnosima sa Srbijom. Sve zemlje zapadnog Balkana osim Srbije i BiH priznale su Kosovo. Poslednji sastanak Regionalnog stola Pakta stabilnosti za JI Evropu i prvi sastanak RSS odrani su u Sofiji desetak dana posle proglaenja nezavisnosti Kosova i protekli su u veoma napetoj atmosferi, ali bez incidenata i dovoenja u pitanje saradnje u regionu. Srbija je uloila veliki napor da pitanje Kosova ostane na nivou bilateralnih odnosa sa zapadnobalkanskim zemljama a da regionalna multilaterala ne bude ugroena. Do februara 2008., kosovo je uestvovalo u inicijativama pod okriljem PSJIE po formuli UNMIK-Kosovo. Na taj nain postalo je ugovornica Energetske zajednice za JI Evropu, CEFTA-e i RSS. Po toj formuli sastancima su prisustvovali predstavnici UNMIK-a sa predstavnicima privremenih kosovskih vlast. Prvi su govorili i davali zatim re ostatku delegacije. Kako se pribliavala 2008 i neizvesnije proglaenje nezavisnosti, ovaj model uea postajao je tesan za predstavnike kosovskih vlasti i bilo je sve vie trvenja i tenzija oko sastava delegacije i sadrine istupanja. Posle proglaenja su tenzije bile prisutnije, a kao sutinski problem se pokazuje injenica da se lanstvo u RSS i PrSJIE, koji je nakon ukidanja PSJIE zamiljen kao politiki kiobran za RSS, ne poklapa. UNMIK Kosovo je potpisnica RSS, ali ne i PrSJIE jer je broj drava koje nisu priznale Kosovo u PrSJIE vei. Nepoklapanje uzrokuje tenzije, zbog toga to je PrSJIE nadreen RSS-u u smislu izbora organa i saglaavanja sa prioritetima. Zato su sastanci PrSJIE burniji od sastanaka RSS to je navelo genseka RSS Bievia da prokomentarie kako je regionalna saradnja kao graenje kue po oluji RSS gradi kuu, a PrSJIE pravi oluju. Uee Kosova postavlja se na slian nain i u sektorskim oblicima regionalne saradnje pitanje carinskih peata u okviru CEFTA ili uesnica i buduih potpisnica novog ugovora o regionalnoj transportnoj zajednici samo pokazuju pred kakvim se izazovima nalazi regionalna saradnja. Ovim pitanjem bavi se i EU u okviru koje ne postoji konsenzus o dravnosti Kosova, ali postoji konsenzus oko uea celog zapadnog Balkana u regionalne i evropske integrativne tokove. Evropska komisija je zato u izvetajima o napretku i Srbiji i Kosovu skrenula panju na potrebu konstruktivnog stava koji je statusno neutralan, ali omoguava saradnju na nivou itavog regiona. Situacija u EU Od samita u Solunu 2003, zemlje zapadnog Balkana imaju izvesnu perspektivu lanstva. Neke su odmakle dalje npr. Hrvatska, Makedonija je kandidat koji oekuje datum poetka pregovora, Albanija i CG primenjuju SSP, dok su ostali u kanjenju. Razliita dinamika ugroava ideju regiona, ali bi izvesnost lanstva svih trebalo spreiti dalje tenzije. Iako se stav nije promenio okolnosti jesu. Neprekinuti dvadesetogodinji period integracija od usvajanja JEA 1985, okonan je neuspehom evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji leta 2005. Od tada do stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma 7

krajem prole godine u okviru EU trajali su napori da se nae reenje za novu institucionalnu arhitekturu koja bi omoguila efikasnije funkcionisanje Unije u izmenjenim meunarodnim okolnostima. Proces proirenja se pominjao u kontekstu reenja prezasienog apsorpcionog kapaciteta kao i kapaciteta integracije. Stupanje Lisabonskog sporazuma reilo je pitanje institucionalne arhitekture i dae podsticaj proirenju, ali formiranje tih institucija utroie vreme i napor. Problem je i prilagoavanje na proces proirenja koji je povisio broj lanica prvo na 25, zatim na 27. Oteavajua okolnost je i ekonomska kriza koja dovodi do manjka solidarnosti za potencijalne kandidate i proirenje uopte. Dubina krize u Grkoj i evrozoni je trenutno najtee pitanje u EU. Dodajemo tome i bilateralne probleme koji optereuju proirenje spor Slovenije i Hrvatske, Makedonije i Grke oko imena, Turske i Grke i Kipra oko pristupa lukama. Iako su to pojedinani problemi, to pokazuje stanje u procesu proirenja i nespremnost utljive veine da se zauzme za reavanje ovih pitanja i deblokira proirenje. Proces je usporen, i evropska perspektive nije svima podjednako istovetna. Ekonomska kriza Globalna ekonomska kriza osea se i u regionu. Nakon godina dinaminih stopa rasta koje su stvarale povoljno okruenje za ekonomske i politike reforme kao i regionalnu saradnju, izvesne su u najboljem sluaju manje stope rasta, verovatno stagnacija i opadanje. Prola godina dovela je kontrakciju u sve zemlje regiona (BiH 3,4%, Hrvatska, 5,8%, Srbija 2,8%, CG 0,8%, Makedonija 0,7%) osim Albanije koja je zabeleila rast od 2,8% dok bi ova godina trebala doneti poboljanje i blagi rast. Sa ovakvom situacijom se nose i najrazvijenije zemlje sveta, a za balkanske zemlje e ona predstavljati poseban izazov, zbog toga to su u tranziciji i prevazilaze posledice raspada drave i ratova. Kriza e postaviti nove izazove i tee okruenje za regionalnu i evropsku integraciju. Prioritet e biti odravanje stabilnosti u zemljama, ouvanje standarda graana i ekonomski oporavak. Sektorska regionalna integracija e biti saveznik protiv krize, ali unutranje politiko okruenje kao posledica krize nee davati vetar u lea ubrzanju regionalne integracije. Ostvareni nivo regionalne integracije je ono na ta zemlje Balkana mogu biti ponosne. Napredak je vei kada se uporedi situacija sa onom od pre 10 godina kada nisu ni postojali bilateralni odnosi. Iako je saradnja nastala kao rezultat spoljanjih podsticaja i kao odgovor na zahtev koji se zbog evropske budunosti mora ostvariti, koristi regionalne saradnje se prihvataju kao pozitivne zbog svojih interesa. Iako je sve bolje nego pre 10 godina, nije idealno za reavanje bilateralnih problema. Iako je sada sukob teko zamisliv, region se i dalje suoava sa tekim izazovima. Izazovi su odranje politike klime i proevropske orijentacije u uslovima krize, nereena bilateralna pitanja, kao i ona koja optereuju regionalnu multilateralu. Spoljanji izazovi su usporen proces proirenja, napora koji su usmereni na Lisabonski sporazum i opadanje raspoloenja unutar lanica. Za dalji napredak potrebna je politika volja lanica, podrka i prisustvo EU i izvesnost evropske perspektive. Zato je i za region i za EU vaan uspeh konferencije u Sarajevu za region da obnovi privrenost i da konkretizuje evropsku perspektivu, a za EU da vidi region od izvora problema ka izvoru reenja. 2. , . () (). 1999. . . . 1996. , . . , . , . ( ): , , , . : , , , ( ). , 8

. 1998. , , , , ,... 1990 1999. 2 . , 1988 1992, ( - , - - ). , , . , ( , , - ). , , , , , , , , . 1996. , , . , , . () 1996, , . . 1999, , , . . : 2005. , , . , . , (). - , , , ,... (, , ) . - , . , , . , . , . . , 1999. , . , ( , , ). , , . , , . . 2000. . Policy , , . policy ( Colebatch-): ; , ; ; policy- . 2000. , , . Policy ( ): 1. , 2. , , 9

3. 4. 5. , 1999. . 1999. . 2000. . : , , , , .; , CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation), ; , , . . . , 95% , . , : 7 , 32 42 . . 2004. () - . 2004, , . , . . . , , (, , , ?!). : , , , ,... ( ) , . , . , . . , , , //. , . - , , , ,... . , . , , . Rezultati tranzicije Aleksandar Lazovi i Denis oragi 1. DESET GODINA NORMALIZACIJE ODNOSA- PRVA DECENIJA IGMANSKE INCIJATIVE Jovan Teokarevi i Milan Simurdi obradio Zola Ekonomija: od krize preko visokih stopa rasta do jo jedne krize Dejtonska etvorka- Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, u nastavku D4 10

Poslednja decenija na Balkanu nudi dve potpuno oprene slike. Sve do izbijanja svetske ekonomske krize krajem 2008. privrede D4 imale su veoma respektabilan rast, koji je bio meu najviima u Evropi, pa i svetu. Ovo je bilo jo impresivnije ako se uporedi sa situacijom iz 90-ih, kada je dolo do dramatinog pada ekonomske aktivnosti i masovnog osiromaenja, zbog ratova, raspada YU, sankcija i tranzicije. Posle 2000. privrede su obnavljane, sporije, pa onda sve bre, zbog bezbednosne i politike stabilizacije u regionu, velike ekonomske pomoi i znaajnih ulaganja iz inostranstva, kao i zbog ponovo uspostavljene saradnje izmeu drava D4. Prosean godinji privredni rast od 5-6% obeavao je ponavljanje ekonomskog buma iz Srednje Evrope koji se dogodio uoi pristupanja tih zemalja EU. Meutim, jedino je Hrvatska uspela da nadmai BNP iz 1989. SEKA je uvela privrede drava D4 u recesiju.(tabela 3) Smanjeni su izvoz i uvoz, obim proizvodnje, strana ulaganja, a porasli su deficiti. Kriza nije jednako pogodila sve zemlje D4, ali su one prole malo bolje nego to se oekivalo, zbog blagovremene pomoi me. finansijskih institucija. Oporavak e biti mukotrpan, i uticae na sve aspekte drutvenog ivota, ukljuujui meusobnu saradnju i evropske integracije. Jedna od osnovnih karakteristika regiona je velika raznovrsnost u ekonomskoj snazi izmeu drava: na jednoj strani je Hrvatska, sa najveim BNP-om i stranim ulaganjima, a na drugoj Srbija, CG i BiH. (tabela 4) EU je bez konkurencije glavni ekonomski partner svih zemalja regiona, ali ceo region ne ini ni 1% spoljne trgovine EU, tako da je od malog znaaja u evropskom i svetskom kontekstu. Ovo je i najnerazvijeniji deo Evrope, osim nebaltikog dela biveg SSSR, koji se nalazi na 20-30% razvoja lanica EU. (tabela 5) Zakljuak je da se D4 nalazi na mestu na kom zasluuje s obzirom na do sad preduzete reforme. Tranzicija je zapoela kasnije nego u Srednjoj Evropi, bila je neravnomerna i zavisna od politikih elita. Kratak uzlet nije nadoknadio proputeno. Jedino Hrvatska malo odskae. Odnosi sa Evropskom Unijom 2003. odran je Solunski samit na kome je dravama Zapadnog Balkana (u nastavku ZB) potvrena realna perspektiva lanstva u EU. Od tada su one ostvarile znaajan napredak u politikim i ekonomskim reformama, ali je dolo i do zastoja. Zato je potrebno dopuniti osnovne ideje sa samita, zbog mnogih promena u regionu, Evropi i svetu od tada. Meu politiarima i graanima drava ZB jaa konsenzus o tome da je put do lanstva u EU, obean u Solunu, sve dui i neizvesniji. U meuvremenu su, pored redovnih godinjih izvetaja o napretku drava, doneti i neki vani dokumenti EU o regionu, a i poveani su susreti predstavnika dveju strana, kao i razni programi i inicijative za pomo i saradnju. I vlade drava ZB postigle su zavidne rezultate. Za svoje rezultate nagraivane su viim mestima na lestvici ka lanstvu, to donosi i veu finansijsku pomo. U vreme Solunskog samita samo je Hrvatska bila predala zahtev za lanstvo. U meuvremenu je postala kandidat (kao i Makedonija) i skoro privela kraju pregovore o pristupanju, a svi ostali potencijalni kandidati potpisali su sporazume o stabilizaciji i pridruivanju. CG, Albanija i Srbija i formalno su zatraile 2009. prijem u lanstvo EU. Politiari i graani su zaplaeni jaanjem zamora od proirenja iz tri razloga: 1. unutranja ekonomska kriza lanica EU (nije od jue), zbog neprilagoavanja globalizaciji. Pribegavanje ekonomskom nacionalizmu stvara otpor daljem proirenju. 2. institucionalna i kriza identiteta u EU. Ostaje da se vidi kako e delovati Lisabonski sporazum. 3. pootravanje uslova za pristupanje drava ZB (nije formalno). Zbog apsorpcionog kapaciteta EU, mnogo tee nego zemljama Srednje Evrope. Mnogo je pokazatelja usporavanja evrointegracija. Makedonija vie od 4 godine kao zvanini kandidat eka poetak pregovora o pristupanju, a Srbija 2 godine ratifikaciju SSP. U BiH je dolo do ozbiljnog zastoja zbog ustavnog problema. Slovenija je vie od godinu dana blokirala hrvatske pregovore o pristupanju zbog graninog spora. A dolo je i do pogoravanja odnosa u regionu, prvenstveno zbog proglaenja nezavisnosti Kosova 2008. Neke drave ZB imaju bilateralne probleme sa pojedinim lanicama EU, koji usporavaju put ka lanstvu: Srbija sa Holandijom zbog Haga, Makedonija sa Grkom zbog imena. I (ne)lanstvo u NATO-u moe biti konica, jer se Srbija opredelila za neutralnost, a Grka stavila veto na makedonsko pristupanje NATO-u. Mnogo je nepoznanica i sa buduim ulogama EU i NATO-a na Kosovu i u BiH. Region je izgubio status prioriteta u amerikoj politici. Oekuje se skoranje pristupanje Hrvatske, a za ostale predvia se druga polovina sledee decenije. Prepreke e im biti ekonomska nerazvijenost, nedostatak vladavine prava, korupcija, organizovani kriminal i nedostatak administrativnih kapaciteta. BiH mue unutranje podele, a Srbiju i Kosovo statusna pitanja. Meutim, bilo je i napretka u odnosima. Krajem 2009. graanima CG, Makedonije i Srbije omogueno je putovanje bez viza u zemlje engena. (oekuje se uskoro i za BiH i Albaniju). Odblokirani su pregovori sa Hrvatskom, a 2010. stupio je na snagu privremeni trgovinski sporazum EU i Srbije. CG i Albanija predale su 2010. odgovore iz upitnika Komisije u 11

iekivanju statusa kandidata. U svim zemljama ZB dolo je do stvaranja jakog konsenzusa vlasti i opozicije o potrebi pristupanja EU, najizraenije u Hrvatskoj. I u Srbiji je nakon rascepa radikala. I u BiH se sve tri nacionalne elite zalau za EU, ali se oni mnogo vie bave unutranjim sukobima, pre svega oko ustava. Graani svih drava ZB opredeljeni su, skoro dvotreinski, za pristup EU, osim u Hrvatskoj gde evroskepticizam raste sa pribliavanjem lanstvu. Mada popularnost lanstvu u EU opada i u drugim zemljama, najee zbog odugovlaenja u pregovorima, ali sporije nego u Hrvatskoj. Meusobna saradnja drava u vezi sa pristupanjem je vie deklarativna nego stvarna. Pozitivan primer je hrvatsko ustupanje prevoda acquis-a Srbiji i CG. Parlamentarni odbori za evrointegacije sve vie sarauju. EU naglaava da se meusobni problemi moraju reavati bilateralno i blagovremeno, a ne u okviru EU, kako se ne bi ponovila situacija izmeu Slovenije i Hrvatske. (tabela 6 o dinamici pridruivanja) Odnos prema Spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i NATO-u Rezultat jaanja prisustva EU u regionu ZB je poveani interes EU za pitanja Zajednike spoljne i bezbednosne politike (ZSBP). Tu je pozicija ZB jedinstvena i u osnovi dvostruka. S jedne strane, pojedine drave su predmet ove politike (misije EU u BiH i na Kosovu), a sa druge strane, potpisivanjem SSP sve drave preuzele su obavezu postepenog usklaivanja svoje spoljne politike sa ZSBP. Ova tema prvi put je tretirana u izvetajima Komisije o napretku drava ZB za 2009. Uoavaju se dve kategorije drava: u prvoj je samo Hrvatska, a u drugoj ostale tri. U periodu oktobar 2008-septembar 2009. EU je usvojila 128 deklaracija iz okvira ZSBP. Hrvatska se prikljuila svim ovim deklaracijama, CG 121, BiH 100, a Srbija 93. BiH je oprezna po pitanju saradnje sa islamskim dravama, a Srbija sa dravama koje nisu priznale Kosovo. Ova tema e u narednom periodu dobiti na znaaju, jer e napredak prema EU donositi nove obaveze prema ZSBP. To e doprineti veoj regionalnoj koheziji na pitanjima spoljne politike i bezbednosti. Odnos drava ZB prema NATO-u nije podudaran sa odnosom prema EU, kao to je bio u Srednjoj Evropi. Hrvatska i Albanija postale su lanice 2009. dok su ostale lanice NATO programa Partnerstvo za mir. CG i BiH postale su lanice NATO-ovog Akcionog plana za lanstvo, iako popularnost ove opcije nije velika. (tabela 7 o pridruivanju NATO-u) Srbija se opredelila za vojnu neutralnost (Rezolucija NS 2007). CG i BiH su lanice Ameriko-jadranske povelje, mehanizma stratekog partnerstva sa SAD. Drave ZB uestvuju u mirovnim misijama i operacijama pod okriljem UN i EU. Hrvatska uestvuje i u misiji NATO-a na Kosovu. (tabela 8 o ueu u mirovnim misijama) Spoljnopolitike orijentacije Hrvatska- Odrednica vanjske politike Republike Hrvatske- tei se ulasku u EU, razvijanju svestrane privredne i politike saradnje sa SAD, Rusijom, Kinom, neophodnost aktivnog uea u radu UN; Saveta Evrope i OEBS-a. Crna Gora- Spoljnopolitiki prioriteti (2007)- tei se ulasku u EU i NATO, razvijanje prijateljskih odnosa sa SAD, Rusijom i Kinom, jaanje uloge u univerzalnim i regionalnim me. organizacijama BiH- Opti pravci i prioriteti za sprovoenje spoljne politike (2003)- nema jasno definisanu spoljnopolitiku strategiju, tei se ulasku u EU, ostalo zavisi od entiteta, RS za vru saradnju sa Rusijom, a Federacija sa SAD, navodi se pristupanje NATO-u, razvijanje prijateljskih odnosa sa SAD, Rusijom, VB, Francuskom i Kinom, neophodnost aktivnog uea u radu UN; Saveta Evrope i OEBS-a, ali i Organizacije islamske konferencije, Svetske trgovinske organizacije i statusa posmatraa u Pokretu nesvrstanih. Srbija- nema nikakav strateki dokument, ve se uoavaju iz izjava predsednika i ministra sp, prioriteti su pristupanje EU, izgradnja izbalansiranih odnosa sa vodeim dravama sveta, jaanje uticaja u me. organizacijama i izgradnja boljih bilateralnih odnosa sa dravama nastalim od YU. Institucionalizovani vidovi saradnje u regionu Za razliku od 90-ih, danas postoji veoma gusta mrea institucionalizovanih vidova saradnje u regionu. esto dolazi i do preklapanja nadlenosti izmeu njih. Vodei meudravni forumi za saradnju u Jugoistonoj Evropi (JIE) su: Proces saradnje u JIE (South East Europe Cooperatio Process- SEECP), nastao 1989. i glavni je politiki forum za saradnju u regionu. Dananje ime dobio je 1996. Osnovni cilj je uspostavljanje poverenja, 12

dobrosusedskih odnosa i bezbednosti u regionu. Znaajan je u jaanju ekonomskih veza, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i intenziviranje evroatlantskih integracija. lanice imaju godinje predsedavanje Procesom (od maja do maja). Jednom godinje organizuju se sastanci na vrhu (efova drava ili vlada), a inae se organizuju sastanci ministara sp ili drugih resornih ministara. Komitet politikih direktora SEECP jedno je od radnih tela. Odluke se donose jednoglasno. Sve drave D4 su lanice SEECP. Savet za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council- RCC), nastao 2008. nakon okonanja Pakta za stabilnost u JIE. RCC predstavlja u iz vesnom smislu izvrni organ SEECP. Zalae se jaanje institucije parlamenta i meusobne saradnje u regionu. Centralnoevropska inicijativa (CEI), nastala 1989. najstarija, bitna za razmenu iskustava u vezi sa proirenjem izmeu zemalja Centralne Evrope, koje su ve lanice EU i drava ZB. Nisu zabeleeni vaniji rezultati. Jadransko-jonska inicijativa (Adritic-Ionian Initiative), nastala 2000. da bi se ojaala mediteranska dimenzija proirene EU. Nije ostvarila zapaenije rezultate. Srbija je lanica Crnomorske ekonomske saradnje (BSEC), a Hrvatska posmatra. BSEC je osnovana 1992. ali nije postigla zapaenije rezultate. Inicijativa za saradnju u JIE (South East Europe Cooperative Initiative- SECI), nastala 1996. na kraju rata u BiH. Nije postigla zapaenije rezultate, osim Centra za borbu protiv organizovanog kriminala i Savetodavnog poslovnog saveta. Dunavska saradnja, nastala 1948. uestvuju samo Srbija i Hrvatska, uspena u svom radu Savska komisija, osnovale je Slovenija, Hrvatska, BiH i Srbija. Brine o zatiti ivotne sredine u priobalju Save. Savetodavna grupa tuilaca JIE (Southeast European Prosecutors Advisory Group- SEEPAG), nastala 2003. cilj joj je borba protiv prekograninog kriminala u regionu. Energetska zajednica JIE, nastala u Atini 2005. predstavlja jedinstven okvir za prekograninu trgovinu energijom Centralnoevropska zona slobodne trgovine 2006 (CEFTA 2006), aranman zasnovan na uspostavljanju zone slobodne trgovine izmeu drava ZB i Moldavije, potpisan 2006. Zamenio 32 bilateralna sporazuma, doprineo liberalizaciji trgovine. Od 2008. postoji Jedinica za socijalni i ekonomski razvoj RCC koji nadzire rad CEFTA 2006. Ameriko- jadranska povelja (US-Adriatic Charter), Hrvatska,Albanija, Makedonija, CG i BiH, radi bre integracije u NATO. Vojne jedinice uestvovale u mirovnim misijama po svetu. Veoma uspena. Srbija posmatra. Inicijativa ministara odbrane JIE (South Eastern Europe Defense Ministerial- SEDM) i Brigada JIE (South Eastern Europe Brigade- SEEBRIG), u oblasti odbrane. SEDM od 1996. doprinela intenziviranju vojne saradnje. Parlamentarna saradnja nije dala neke vidljivije rezultate. Na bilateralnom nivou su uglavnom razne konsultacije, najee oko prilagoavanja zakonodavstvu EU, a na multilateralnom odvija se kroz CEI i SEECP. Jedna od nerealizovanih ideja SEECP je formiranje Parlamentarne skuptine JIE. U okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja uspostavljena je Konferencija parlamentarnih odbora za evropske integracije, koji veoma uspeno funkcionie. Cetinjski parlamentarni forum od 2001. okuplja jednom godinje predsednike i lanove parlamenta drava JIE. Saradnja civilnog drutva veoma je intenzivna. Pokrenuti su brojni projekti vezani za ratno naslee, smanjivanje etnike netrpeljivosti i istraivanje savremene istorije regiona. Od Pakta za stabilnost do Saveta za regionalnu saradnju Savet za regionalnu saradnju (RCC) je 2008. nasledio Pakt za stabilnost JIE. Savet predstavlja prvu pravu instituciju regiona, stvorenu odozdo. Rad Saveta veoma je dragocen, jer je postao okvir za kontinuiranu saradnju u velikom broju oblasti. Te oblasti su formulisane iz perspektive evropskih integracija, a ne samo regionalne saradnje. Savet koristi specifian metod rada koji lii na onaj koji je primenjen u osnivanju EU. Re je o funkcionalnom pristupu, kojim se po strani ostavljaju krupna i nereena politika pitanja, a favorizuje ekonomska i druga saradnja u oblastima znaajnim za praktian ivot graana. Sve to se radi predstavlja deo ire strategije o evrointegraciji naeg regiona. Savet je imao ozbiljne izazove u protekled dve godine (Kosovo, seka). On bi mogao da postane neka vrsta jedinstvenog glasa regiona u politikom dijalogu sa EU. 13

CEFTA CEFTA ima relativno dugu istoriju postojanja i rada. Osnovna karakteristika je uska povezanost ove organizacije sa procesom irenja EU, prvo na drave Centralne i Istone Evrope, a potom na prostor bive SFRJ. Sporazum o formiranju zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (Central European Free Trade Agreement CEFTA) potpisan je 21. decembra 1992. u Krakovu, a dopunjen je amandmanima na samitima u Brnu 1995. i Bledu 2003. Pre nego to je dolo do potpisivanja ovog Sporazuma, 15. februara 1991. u maarskom gradu Viegradu predstavnici osnivaa CEFTE - Poljske, ehoslovake i Maarske - potpisali su Deklaraciju o saradnji na putu napretka prema evropskoj integraciji, kojom je osnovana Viegradska grupa. Nakon raspada ehoslovake, broj lanica CEFTA porastao je na etiri. U narednom periodu CEFTI su se pridruile nove lanice: Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1999), Hrvatska (2002) i Makedonija (2006). Pristupanjem Poljske, eke, Slovake, Maarske, Slovenije, Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji, automatski je prestalo lanstvo ovih zemalja u CEFTI. Tako se organizacija svela samo na dve lanice (Makedonija i Hrvatska). Pre prijema Rumunije i Bugarske u EU, na Samitu premijera JIE 2006. u Bukuretu, usvojena je Zajednika deklaracija o proirenju. Tako je CEFTA obuhvatila Albaniju, BiH, Srbiju, Crnu Goru, Moldaviju i UNMIK (u ime Kosova). U Zajednikoj izjavi premijera drava JIE naglaeno je da je neophodno izvriti izmene i dopune postojeeg sporazuma o CEFTA, na nain koji e potvrditi i produbiti koncesije osigurane u bilateralnim sporazumima potpisanim izmeu zemalja regiona. EU je pozdravila zapoinjanje pregovora o izmenama CEFTA, koji su trajali od maja do novembra 2006. uz pokroviteljstvo Komisije i Pakta za stabilnost JIE. Novi sporazum CEFTA 2006 potpisan je 19. decembra 2006. u Bukuretu, a stupio je na snagu 1. maja 2007. Stupanjem na snagu ovog Sporazuma ukinuti su svi prethodni bilateralni sporazumi zemalja lanica, odnosno kroz CEFTA 2006 su objedinjeni u jedinstven i jednostavan sistem pravila, koji e olakati trgovinu u regionu. To je veoma znaajno kada se uzme u obzir da trgovina ima kljunu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta, stvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti. Takoe, CEFTA 2006 omoguava stvaranje pozitivne slike o regionu, veu privlanost regiona za strane direktne investicije i poveanje konkurentnosti privreda svih zemalja lanica. CEFTA 2006 zadrala je organ pod nazivom Zajedniki komitet (Joint Commitee). Ovo telo predstavlja instrument stalnih konsultacija, a sainjavaju ga ministri privrede ili ekonomskih odnosa sa inostranstvom zemalja lanica. Zajedniki komitet ima zadatak da nadgleda primenu sporazuma, a sastaje se najmanje jednom godinje. Odluke se donose konsenzusom, dok je predsedavanje povereno ministru privrede zemlje lanice koja predsedava CEFTA 2006. Zajedniki komitet ima stalni sekretarijat sa seditem u Briselu. CEFTA 2006 sadri savremene odredbe koje se tiu zatite konkurencije na tritu i prava intelektualne svojine i detaljno razraen postupak reavanja sporova, koji ukljuuje i arbitrau. Te odredbe u potpunosti su u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), to znai da se privrede zemalja regiona i pre pristupanja STO i EU prilagoavaju pravilima funkcionisanja ovih organizacija, to predstavlja vaan faktor predvidljivosti za privrednike i strane ulagae. Sutina povezivanja kroz CEFTA 2006 lei u liberalizaciji meusobnih ekonomskih odnosa, to podrazumeva postojanje trita roba i usluga, mobilnost tehnologije, znanja i kapitala, mogunost migracije stanovnitva, kao i jasno izraenu ulogu institucija i organizacija. Osnovna karakteristika CEFTA 2006 je da podstie proces evropskih integracija, kroz usklaivanje sa pravnim tekovinama i standardima EU. Ostvarivanje pune trgovinske liberalizacije izmeu zemalja lanica CEFTA 2006 predvieno je za 31. decembar 2010. to e jo vie uticati na rast proizvodnje i trgovinske razmene, kao i na dalje otvaranje zemalja lanica u politikom i ekonomskom smislu. Kada se govori o ekonomskoj saradnji u okviru CEFTA 2006, posebnu panju treba obratiti na trgovinsku razmenu koja postoji izmeu zemalja D4. Srbija belei suficit u razmeni sa BiH i CG, dok ima deficit sa Hrvatskom, koja belei suficit u razmeni sa sve tri drave. CG belei deficit u razmeni sa sve tri drave. (tabela 9) Osnovna karakteristika trgovinske razmene izmeu lanica CEFTA 2006 je da uee meusobne trgovine u regionu nije predominantno, a kree se od 30 do 35% ukupne spoljne trgovine (EU je glavni spoljnotrgovinski partner svim zemljama). Ukoliko se posmatra samo ukupna trgovinska razmena izmeu lanica CEFTA 2006, najvei udeo ima Srbija sa oko 35%, a zatim Hrvatska sa oko 34%. Tokom 2009. Srbija je sa Hrvatskom, u okviru CEFTA 2006, dogovorila znaajnu faznu liberalizaciju. Postignuta je saglasnost da se od 2011. 72% roba oslobodi carine, dok e artikli, koji se sada uvoze na bazi dogovorenih kvota, imati znatno nie carinske stope. (tabele 10 i 11) CEFTA 2006 predstavlja regionalnu integraciju 14

privremenog karaktera i postojae sve dok njene lanice ne pristupe EU. Ona ima poseban znaaj, jer koristi potencijale ireg, regionalnog trita, koje je u velikoj meri zatieno od strane konkurencije i poseduje veliku potencijalnu privlanu snagu za strane direktne investicije. Sektorske integracije Regionalna saradnja drava ZB odvija se i kroz integraciju drava u pojedine sektorske oblasti politika EU. Pre svega, na energiju i transport. Samo je naizgled re o tehnikim formama saradnje. U pitanju su mnogo dublji procesi koji oliavaju izvorni interes EU za stabilnim i pravno regulisanim okruenjem u dve oblasti koje su za ekonomiju EU od vitalnog znaaja. Formiranje Energetske zajednice JIE rezultat je starih nastojanja da se kreira Panevropska energetska zajednica. Poetkom 90-ih realizacija Panevropske zajednice poela je sa Energetskom poveljom i nastavljena je kroz usvajanje direktiva i pravila EU za unutranje trite struje i gasa. Zajednica je formirana na modelu Evropske zajednice za ugalj i elik - pretee Evropske unije. Proces osnivanja Energetske zajednice zapoeo je 2002. potpisivanjem prvog Atinskog memoranduma o razumevanju (drugi potpisan 2003), da bi Ugovor o Energetskoj zajednici (UenZ) izmeu EU i drava JIE bio potpisan 2005. u Atini. Osnovna ideja Energetske zajednice je stvaranje zajednikog trita energije drava JIE, koje bi se integrisalo sa tritem energije EU. Trite energije Energetske zajednice obuhvata trite elektrine energije i prirodnog gasa. Ipak, u UEnZ je ostavljena mogunost da se trite energije proiri i na druge oblike energije, kao to su utenjeni prirodni gas, nafta i naftni derivati, vodonik i drugi oblici energije koja se prenosi mreama. Ideja o osnivanju Energetske zajednice proizala je iz potrebe ostvarivanja sigurnosti snabdevanja energijom regiona i povezivanja trita energije regiona JIE sa tritem EU. Za drave regiona radilo se o stvaranju stabilnih pravnih i investicionih okvira za privlaenje investicija neophodnih za obnovu i razvoj energetske infrastrukture, znaajno oteene ili razorene tokom ratnih sukoba. Za EU u pitanju je jaanje sopstvene energetske bezbednosti, pogotovo na pravcu Bliski Istok, Kaspijski bazen, Centralna Azija iz koga se, naroito u budunosti, oekuje dopremanje znaajnih koliina energenata u energetski visoko uvoznozavisne drave lanice EU. Bitno je i korienje domaih rezervi prirodnog gasa, uglja i hidroenergetskog potencijala. EU je 2008. inicirala formiranje Transportne zajednice za Zapadni Balkan. Ugovorom se eli uspostaviti jedinstvena infrastrukturna mrea za kopneni i pomorski promet kako izmeu EU i zemalja ZB, ukljuujui i potpuno usklaivanje zakonodavstva u tom sektoru sa evropskim propisima. Uvoenjem evropskih standarda u saobraajna pravila na ZB predvieno je da se i broj nesrea na putevima u sledeih pet godina smanji za jednu etvrtinu. Zamisao EU bila je da se balkanskim zemljama prvenstveno pomogne kroz stvaranje pravnog okvira iz ove oblasti, da bi se privukle investicije u ovaj sektor. Cilj je, takoe, da se konano realizuju ideje i o inter-operabilnoj saobraajnoj mrei na celom prostoru Evrope, kako robe koje putuju prema Balkanu ne bi bile zaustavljane na svakoj granici. Ova forma sektorske integracije predstavlja konkretno sredstvo za podsticanje saradnje, stabilnosti i mira u regionu. Potpisivanjem sporazuma o Transportnoj zajednici, svim zemljama regiona se poveavaju anse za ubrzaniju obnovu zaputene saobraajne mree ili za izgradnju novih puteva, eleznikih pruga i morskih luka. Sve balkanske zemlje osim Hrvatske su na dnu evropske lestvice, a veina zemalja nema ni jedan kilometar eleznikih pruga koje zadovoljavaju standarde EU. Sa druge strane prisutni su solidni standardi u renom transportu Savom i Dunavom, ali kapaciteti nisu dovoljno iskoriteni. Meutim, iako su razgovori o Transportnoj zajednici veoma intenzivni, njeno formiranje jo nije okonano, a neke najave govore da bi to moglo biti realizovano do kraja 2010. Nakon ratifikacija Transportna zajednica bi mogla da profunkcionie do 2012. Srbija je izrazila spremnost da sedite budueg Sekretarijata Transportne zajednice bude u Beogradu. Iako se ne radi o sektorskoj integraciji, ne bi trebalo propustiti da se napomene da je EU 2009. zapoela sa pripremama za usvajanje Dunavske strategije. Re je o novom obliku saradnje koji obuhvata drave lanice EU, kandidate, potencijalne kandidate za lanstvo i drave programa Istono partnerstvo. Geografski kriterijum obima Dunavske strategije je takav da obuhvata kako pribrene drave (Hrvatska, Srbija) tako i one koje spadaju u sliv reke Dunav (BiH, CG). Dunavska strategija zasniva se na makroregionalnom pristupu novom pristupu u EU koji ojaava sinergiju izmeu raznih politika i koordinira napore irokog kruga aktera (regiona, optina, meunarodnih organizacija, finansijskih institucija, socijalno-ekonomskih partnera i civilnog drutva). Strategija e biti istovremeno i integrisana 15

(pokrivae i povezivae nekoliko politika EU) i fokusirana (koncentrisae se na glavne teme od interesa za itav makro region). U osnovi poivae na tri stuba: 1. Unapreenje povezanosti i sistema komunikacije (posebno u oblastima transporta, energije i informacija), 2. Ouvanje ivotne sredine i prevencija od prirodnih kriza 3. Jaanje potencijala za drutveno-ekonomski razvoj. Na toj osnovi istiu se sledei ciljevi i prioriteti: unapreenje transportne infrastrukture i energetskih veza; zatita okoline i borba protiv zagaenja; unapreenje ekonomske saradnje i odrivog razvoja, kao i kulturne saradnje i turizma; unapreenje saradnje u oblasti prevencije prirodnih katastrofa (poplave i drugo), odnosno jaanje saradnje u sektoru bezbednosti. Istovremeno, u fokusu Strategije e biti i teme vezane za obrazovanje, nacionalni i regionalni identitet. U slivu Dunava ivi oko 115 miliona stanovnika EUpraktino svaki peti stanovnik EU. ivot oko 20 miliona stanovnika direktno zavisi od Dunava. Plovidba Dunavom dostie samo 10% plovidbe Rajnom. Izraunato je da bi poveanjem kapaciteta na osovini CrnoSeverno more za 30%, oko 5 milijardi tona tereta moglo da se preusmeri na ovaj vodeni put. Dunavska strategija e biti pripremljenja do kraja 2010, a usvojena krajem prvog polugodita 2011. U pripremama uestvuju i na sastanke se pozivaju predstavnici BiH, CG1362, Hrvatske i Srbije. Makro regioni e verovatno biti posebne budetske stavke 2. Najzad dobre vesti sa Balkana Tim Duda obradio Denis oragi Ako sa Balkana traite samo loe vesti, lako ete ih nai. Bosna je ponovo na ivica rata. Kosovska nezavisnost je totalni promaaj. Srbi su prepredeni, nepopravljivi nacionalisti, a dravom vlada organizovani kriminal. U poslednjih nekoliko godina doao sam do zakljuka da ljudi izvan ovog regiona zapravo ele da uju najgore: ele crno-belu sliku, ali kao i bilo gde drugde, realnost ine razliite nijanse sivog. Ne kaem da nakon etrnaest godina od zavretka rata i skoro dve godine nakon proglaenja nezavisnosti Kosova ozbiljni problemi ne postoje. Radi se samo o tome da u mnogim segmentima stvari ne stoje tako loe kako se obino misli. Pre nekoliko nedelja u Briselu je odran sastanak zvaninika EU sa ministrima unutranjih poslova iz zapadnobalkanskog regiona. Pre nego to je sastanak poeo, srpski ministar Ivica Dai odbio je da uestvuje, jer je njegova koleginica sa Kosova, koje je proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine, sklonila sa stola natpis UNMIK koji je postavljen ispred nje i koji se primenjivao na Kosovo pre proglaenja nezavisnosti. To je akronim nekadanje tamonje misije UN-a, koji sada slui samo tome da se na meunarodnim sastancima, kad treba, neto napie ispred predstavnika Kosova. Nakon krae rasprave, postignut je dogovor da se sklone sve ploice sa natpisima i sastanak je poeo. Da li bi srpski ministar, kao nekadanji portparol biveg srpskog predsednika Slobodana Miloevia, koji je umro 2006. dok mu se sudilo za ratne zloine, odbio da uestvuje u razgovorima da je tu bio i predstavnik Kosova? Da li su agencije prenele da na Balkanu tenzije rastu? Da li je zatvorena srpsko-kosovska granica? Naravno da ne. Ali veina stranaca ne zna da Kosovo i Srbija i sve ostale strane koje su se donedavno klale sada esto sarauju. Nakon to je dovoljan broj zemalja to odobrio, Srbija je 22. decembra podnela zahtev za lanstvo u EU. Tri dana pre toga, u potezu koji e imati efekta na ivote mnogih obinih graana, Srbima, Makedoncima i Crnogorcima su za veinu evropskih zemalja ukinute vize, koje su im bile nametnute poetkom devedesetih, kad se Jugoslavija raspala. Vize e najverovatnije biti ukinute i za Albance i Bosance tokom 2010. Kosovo je bilo (ili jo uvek jeste, u zavisnosti od take gledita) deo Srbije, sa preteno albanskim stanovnitvom. Po raspadu Jugoslavije, Kosovo je ostalo u sastavu Srbije, sve dok 1998. nije izbio sukob, propraen NATO bombardovanjem koje je trajalo 78 dana. Nakon toga, srpske snage bezbednosti su se povukle i srpsku administraciju je na Kosovu zamenio prvo UNMIK, a posle i izabrani organi vlasti samog Kosova, u kojima su predstavnici preostale manjinske srpske populacije ponekad uestvovali, a ponekad ne. Od proglaenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo 65 zemalja, ali naravno ne i Srbija, koju u tome podravaju Rusija, Kina, panija i mnoge druge drave. Niko ne zna koliko tano ljudi ivi na Kosovu. Srpski zvaninici poput Olivera Ivanovia tvrde da tamo ima 1,7 miliona Albanaca i 115.000 Srba. Albanci, kao to je demograf Mimoza Dui, kau da 16

Albanaca ima oko 2,5 miliona. Verovatno vie od treine Srba ivi u severnom delu Kosova, iznad reke Ibra, u podeljenom gradu Mitrovici i skoro sasvim srpskom regionu severno odatle, pored june Srbije. Ostatak Srba ivi u enklavama ratrkanim irom Kosova. Ti ljudi su godinama iveli u strahu, pod zatitom stranih trupa. Sada se to promenilo. Srbi i Albanci se ne meaju previe, ali koegzistiraju. Od proglaenja nezavisnosti, Srbi u enklavama ive kao da su na nekakvim srpskim ostrvima, a kosovski Albanci ih manjevie ignoriu. Kosovski Srbi, sledei instrukcije iz Beograda, prezrivo odbijaju da koriste kosovske javne slube, poput kolstva i zdravstva, pa im zato te usluge plaa Srbija. S druge strane, srpskim policajcima koji su po nareenju Srbije dali otkaz, Beograd je kasnije dozvolio da se vrate u slubu. Prostije reeno, uprkos povremenom kokanju oko Mitrovice, niko vie nije raspoloen za sukobe. Zapravo, kada je re o borbi za Kosovo, proevropska vlada srpskog predsednika Borisa Tadia zauzela je poziciju sasvim atipinu za Balkan. On i njegove kolege se obino slue erilovskom retorikom i ponavljaju da se nikad nee predati; ali kada kau borba, oni misle na vidimo se na sudu. Ovo se pokazalo kao lukava strategija. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, tadanji premijer Srbije Vojislav Kotunica, predloio je da Srbija pokrene tube pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Amerike i drava lanica Evropske unije koje priznaju Kosovo. U to vreme, Kotunica je bio u koaliciji sa Demokratskom strankom predsednika Tadia. lanovi Tadievog tima su bili okirani ovim predlogom. Njihov glavni cilj je bio, i jo uvek je, pridruivanje Evropskoj uniji, a ne objava diplomatskog rata njenim najvanijim lanicama. Kotunicina vlada je pala, i nakon neizvesnih parlamentarnih izbora, Tadieve demokrate su preuzele vlast. Zatim su objavili svoj plan. Zahtevae od Generalne skuptine Ujedinjenih nacija da zatrai miljenje Meunarodnog suda pravde o zakonitosti kosovske secesije. Vuk Jeremi, ministar spoljnih poslova Srbije, ispriao mi je da, kada je jednom visokom amerikom zvaniniku saoptio tu ideju, ovaj se nasmejao. Ali Generalna skuptina je u oktobru 2008. prihvatila predlog Srbije. Cilj tog plana bio je da se zaustavi dalje priznavanje Kosova, kao i da se to pitanje izdigne iznad okvira unutranje politike, jer se tako videlo da vlada neto radi, ali da njena delatnost nee prerasti u nasilje. Plan je delimino uspeo. Kosovo nije vie unutarpolitiko pitanje Srbije. to se tie priznanja drugih drava, veina zemalja koje jo nisu priznale Kosovo eka ishod hakog spora, koji je sud poeo da razmatra poetkom decembra. Jo se nije desilo da pet stalnih lanica Saveta bezbednosti pred sudom iznese argumente o jednom procesu. To su uinile jo 24 zemlje, od kojih neke i same imaju probleme sa secesionistima, kao to su Kipar, Azerbejdan i panija. Mnoge drave su se gadno uplele. Na primer, Rusija priznaje teritorijalni integritet Srbije ali ne i Gruzije, dok veina lanica EU, kao i SAD, priznaju pravo na samoopredeljenje Kosovu, ali ne i Junoj Osetiji ili Abhaziji, koje su se otcepile od Gruzije i koje Rusija priznaje kao nezavisne drave. Sudije e najverovatnije biti podeljene ili e dati nejasan odgovor, jer su i sami zakoni o samoopredeljenju i secesiji nejasni. Poput savetodavnog miljenja o barijeri koju Izrael podie na Zapadnoj obali, odluka suda najverovatnije nee bitno uticati na razvoj dogaaja, bar ne u doglednom roku. Meutim, mnogi nisu shvatili da je Srbija pokrenula to pitanje pred sudom da bi se otarasila Kosova, a ne zato to eli da se srpska zastava ponovo zavijori nad kosovskom prestonicom, Pritinom. Najzad, ta bi Srbija radila kad bi odjednom bila primorana da preuzme vlast nad dva miliona nepopravljivo neprijateljski nastrojenih Albanaca, koji bi radije ratovali nego to bi dopustili da im se oduzme nezavisnost koju su toliko dugo prieljkivali? Naravno, srpski lideri ovo ne izgovaraju javno, ali privatni razgovori su neto drugo. Kroz nekoliko godina, nakon to Meunarodni sud pravde bude dao svoje miljenje, Srbija e predloiti kosovskim Albancima zamenu severnog dela Kosova, naseljenog Srbima, za deo Srbije zvani Preevska dolina, koji je naseljen Albancima. Onda e dve drave priznati jedna drugu kako se nadaju srpski lideri i stvar e biti reena jednom za svagda. Problem u ovom planu ne predstavljaju tamonji Srbi ili Albanci, ve Makedonci i oblinji Bosanci. Prestraeni zvaninici zapadnih zemalja, koje su Srbi ve jednom nadmudrili pokretanjem procesa u Hagu, pitaju se ta e spreiti raspad Bosne ako se granice Kosova budu menjale. Srpski plan je ista fantazija, kako mi je rekao jedan zapadni diplomata. Kada sam pitao Albance u Pritini ta misle o srpskom planu, svi su ljutito odgovarali da ga uopte nee razmatrati, ali ja sam imao utisak da su mnogima od njih ovakav odgovor sugerisali Amerikanci i ostali. Ipak bi Albanci time bili na dobitku. U meuvremenu, kosovski lideri imaju druge prioritete, od kojih je veina dosadnija od borbe za formalnu nezavisnost. Otvaraju nova radna mesta i pokuavaju da se odviknu od slepog sluanja amerikih diplomata i drugih zapadnih zvaninika, umesto da sami donose teke odluke. Poto niko ne zna taan broj stanovnika Kosova, niko ne zna ni kolika je nezaposlenost. Ali potreba da se otvore nova radna mesta najvidljivija je bila u oktobru, kada se esnaest kosovskih Albanaca, pokuavajui da ilegalno pree granicu 17

i dokopa se boljeg ivota u Nemakoj i vajcarskoj, udavilo u Tisi, poto im se amac prevrnuo izmeu Srbije i Maarske. Za razliku od Kosova, u Srbiju je od 2000. uloeno mnogo tanije preko 13,3 milijardi evra direktnih stranih investicija, iako je dotok novca znatno usporen od izbijanja finansijske krize. S druge strane, u Srbiji je u prethodnih godinu dana dolo do velikih politikih potresa, koje stranci i oni koji ne prate paljivo tamonji politiki ivot nisu ni primetili. Godinama je u srpskoj politici deurno strailo bila ekstremno nacionalistika Srpska radikalna stranka, pod rukovodstvom Vojislava eelja, kome se trenutno sudi pred tribunalom Ujedinjenih nacija u Hagu za zloine protiv ovenosti, ukljuujui i ubistva i etniko ienje u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Nakon to je protiv njega podignuta optunica, a on se dobrovoljno predao Hagu 2003. godine, upravljanje stranke je preuzeo Tomislav Nikoli, sa nadimkom Grobar, koji je zaradio tako to je nekada bio direktor preduzea u iju je nadlenost spadala i briga o grobljima. Radikali su tokom devedesetih bili ratnohukaka, ekstremno nacionalistika stranka. Ali u proteklih deset godina, nakon pada Miloevia, ljudi su sve ee glasali za njih zato to su oni bili jedina kredibilna opozicija vladajuoj Demokratskoj stranci, a ne zato to ele da ratuju za Veliku Srbiju. Kako su godine prolazile, jaz izmeu percepcije realnosti formalnog stranakog voe eelja iz perspektive devedesetih i elije na holandskom primorju i realnosti Tomislava Nikolia, postao je preirok za samog Nikolia. Besan zbog toga to je partija sve uspenija, ne zbog eelja nego uprkos njemu, i zbog toga to ga eelj tretira kao potrka, Nikoli 2008. godine naputa stranku. Sa sobom odvodi veinu ljudi iz stranakog rukovodstva i osniva novu partiju, Srpsku naprednu stranku. Retorika Nikolieve nove stranke ne dovodi u pitanje osnovnu, proevropsku dravnu strategiju predsednika Tadia i demokrata, iako se Napredna stranka zalae za (mirno) pripajanje Republike Srpske Srbiji. Nikolia i druge stranake lidere sada primaju u Briselu i Vaingtonu, za razliku od onih godina kada su bili nepoeljni. Niko vie ne eli da ratuje, kae Aleksandar Vui, zamenik efa stranke, Svima je dosta ratovanja. To znai da prvi put od raspada Jugoslavije u Srbiji postoji osnovni konsenzus o budunosti zemlje. Istraivanja javnog mnjenja pokazuju da su radikali skrajnuti na marginu srpske politike i da su naprednjaci ozbiljni rivali Tadievoj Demokratskoj stranci. Da su Radikali dobili izbore 2008, Srbija bi najverovatnije ponovo bila gurnuta u izolaciju. Ako naprednjaci dobiju sledee izbore, iako je njihov pedigre mnogima odvratan, na Balkanu nee izbiti nova kriza. Po prvi put, kae Marko Blagojevi, politiki analitiar i istraiva javnog mnjenja, ne raspravljamo o tome ta je problem i u kom pravcu treba da se ide, ve kako e zemlja najbre tamo stii. Naalost, nita od toga ne vai za Bosnu. Od Banja Luke, glavnog grada Republike Srpske, do Sarajeva, glavnog grada Bosne, avionom bi se putovalo 23 minuta. Ali na toj relaciji ne saobraa nijedan avion. Zapravo, kako se meni ini, osim jednom nedeljno za Minhen, iz Banja Luke nema nikakvih letova, ak ni za Beograd. Glavno pitanje u Bosni glasi Kuda ide Republika Srpska? A odgovor je verovatno nikud. Rat u Bosni se zavrio 1995, kada je Riard Holbruk, ameriki diplomata, primorao zaraene Srbe, bosanske Hrvate i muslimane, koje sada sve ee zovu Bonjacima, da potpiu mirovni sporazum u vojnoj bazi u Dejtonu. Tako su oformljene dve slabe centralne vlade i dva entiteta, Republika Srpska i bonjakohrvatska Federacija. Prvih posleratnih godina, stvari su se kretale jako sporo. Dva sastavna dela Bosne ostala su u neprijateljskim odnosima. Onda je to poelo da se menja, uz pomo niza visokih predstavnika meunarodne zajednice sa velikim ovlaenjima. (Trenutno dunost visokog predstavnika obavlja austrijski diplomata Valentin Inzko.) Nainjeni su vani koraci u delegiranju nekih ovlaenja centralnoj vladi ukljuujui vojsku i indirektno oporezivanje kako bi se Bosna pribliila drugim normalnim dravama. Ali sve je stalo u aprilu 2006, kada jedna od najveih bonjakih stranaka, koju predvodi musliman Haris Silajdi, nije podrala mali paket ustavnih reformi koje su gurali Amerikanci. Od tada je atmosfera u Bosni sve gora. Silajdi tvrdi da je RS stvorena etnikim ienjem i genocidom, i da bi je zato trebalo ukinuti. Njegov najvei neprijatelj, Milorad Dodik, nabusiti premijer Republike Srpske, kae da taj entitet mora zadrati sva ovlaenja garantovana Dejtonskim sporazumom u suprotnom e se otcepiti. Silajdi kae da je jednom prilikom upitao Dodika da li eli Veliku Srbiju, na ta je ovaj odgovorio: Ne, hou sopstvenu dravu. Prema reima jednog zapadnog diplomate, Dodikov plan je da imitira model Mila ukanovia, crnogorskog premijera, koji je 2006. godine izdejstvovao otcepljenje Crne Gore od Srbije, unitavajui dravne institucije poput centralne vlade i ekonomske i fiskalne politike tako to ih je aktivno blokirao, a onda tvrdio kako ne funkcioniu. Dodik doekuje goste u novoj i ljateoj zgradi vlade u Banja Luci. Do pre par godina, RS je bila siromaniji entitet, ali to vie nije tako. Velike privatizacije, posebno prodaja glavnog operatera mobilne 18

telefonije, donele su mnogo novca. Vlada u RS je mnogo funkcionalnija od federacije, jer se radi o jednoj jedinici, za razliku od deset malih kantona u federaciji. Dodik je kritian prema svemu to ima veze sa Bosnom i Sarajevom, i istie da narod u Bosni nikad nije podrao bosansku dravu, i da Bonjaci nikad nisu prihvatili Dejton. Zatim dodaje: Mi u Republici Srpskoj ne nameravamo, niti planiramo da se odvojimo od Bosne i Hercegovine, ali elimo da se naa prava potuju. Moete napraviti najbolji mogui politiki model, ali ako za njega nema politike volje, onda je to besmisleno. O tome se radi u Bosni i Hercegovini. Poslednjih nekoliko godina, Bosanci se oko svega spore. Dodik trai da se ukine funkcija visokog predstavnika, a bonjaki lideri u Sarajevu to ne ele. Ni Evropljani, Amerikanci i Rusi ne vide isto budunost Bosne. Dva sastanka odrana u oktobru, kojima su predsedavali Karl Bilt, ministar spoljnih poslova vedske, i Dejms Stajnberg, zamenik dravnog sekretara SAD, organizovana su kako bi se prevaziao spor sprovoenjem odreenih ustavnih reformi. Sastanci nisu bili uspeni, ali meunarodni zvaninici tvrde da je proces otpoeo. Da se Bosna nalazi negde drugde, na primer tamo gde je Moldavija, ili na Kavkazu, onda bi svima davno dosadila i ostavili bi je da sama reava svoje probleme. Ali Bosna je okruena zemljama koje se polako kreu ka lanstvu u Evropskoj uniji i, sa moguim izuzetkom Srbije, lanstvu u NATO. Prole godine su u NATO ule Hrvatska i Albanija. To znai da je mnogo toga na kocki. Srpski predsednik Boris Tadi jasno kae da je protiv deljenja Bosne, i to ne samo zbog Bosne, nego i zbog nacionalnih interesa Srba. Ovim hoe da kae kako bi unitavanje Bosne proizvelo nestabilnost na Balkanu i uznemirilo novu sarajevsku dravicu, koja bi kasnije mogla da privue Al Kaidu i druge ekstremiste, od kojih neki i sada ive u Bosni. Ako bi se Bosna raspala, propao bi sav trud koji je srpska vlada poslednjih godina uloila u rehabilitaciju Srbije kako bi se od nje napravila primamljiva destinacija za strane investitore, ukljuujui i Ruse. Danas pred Srbijom stoji jo samo jedna prepreka na putu evropskih integracija hapenje preostala dva haka optuenika, od kojih je onaj vaniji general Ratko Mladi, predvodnik bosanskih Srba tokom rata. Drugi je Goran Hadi, voa Srba iz Hrvatske. Postoji realan rizik da e se Bosna raspasti ako se neto ne preduzme. Kako onda mogu da tvrdim da na Balkanu stvari ne stoje tako loe? Uprkos problemima koje sam naveo, posebno onima u Bosni, u dravama bive Jugoslavije na delu je druga vrsta dinamike: u poslovanju, kulturi, drutvenom ivotu i politici. Mnoge veze, prekinute tokom devedesetih, ponovo su uspostavljene neposrednim kontaktima, posebno u privredi. Slovenake, hrvatske i srpske firme investiraju izvan svojih zemalja u ostale eks-jugoslovenske drave; muziari iz jedne zemlje redovno gostuju u ostalima, a velike kompanije poput srpske Zastave, koja proizvodi Fiat automobile, kupuju delove iz drugih bivih jugoslovenskih republika. U lanku koji sam u avgustu objavio u Economist-u, smislio sam kovanicu za taj region Jugosfera. Zanimljivo je da su ovaj naziv prihvatili mediji i da je naiao na odobravanje u Ljubljani i Skoplju. Izgleda da se ljudima dopao. U stvari, ve sam 2006. godine opisao ovaj fenomen, dodue u embrionskom obliku, u svom poslednjem lanku za ovaj list. Sada se pribliavanje koje sam tada primetio dramatino ubrzalo, i glavna razlika je u tome to je Srbija sada mnogo normalnija zemlja. Danas sve drave bive Jugoslavije, ukljuujui i Kosovo, meusobno mnogo trguju, iako je Kosovo u Jugosferi poseban sluaj, jer veina graana govori albanski, a ne jezik koji se nekad zvao srpsko-hrvatski. U regionalnoj politici razlika je u tome to se bar jednom nedeljno svi, od lekara preko guvernera centralnih banaka i ministara, do policijskih slubenika, sastaju i reavaju zajednike probleme, ime se izgrauje poverenje i uspostavljaju regionalne mree. Veliki deo ovih aktivnosti pokree Regionalni savet za saradnju iz Sarajeva, koji je poeo sa radom 2008. godine. Tano je da pojedine drave ponekad ne uestvuju u radu jedne ili druge regionalne organizacije, ili da tu uestvuje i neka druga drava, poput Moldavije, ali mnoge pozitivne inicijative u regionu potiu upravo iz Jugosfere. Ovo nije toliko oigledno delimino i zato to se ovaj deo sveta esto naziva politiki neutralnim terminima poput Jugoistona Evropa ili Zapadni Balkan. Na primer, Hrvatima je posebno odbojan izraz Jugosfera, jer su se u ratu borili protiv Jugoslavije, ali primetio sam da tragaju za novim, politiki korektnim terminom svia im se bilo ta to sadri pridev jadranski. Kao i Slovenci, Hrvati imaju kompanije poput Agrokora, koje posluju irom bive Jugoslavije, a i na elu Regionalnog saveta za saradnju je jedan Hrvat. Uz delimino, ali ne i potpuno, prihvatanje albanske populacije, bive jugoslovenske republike imaju previe toga zajednikog da ne bi saraivale, a imajui u vidu opadanje broja stanovnika i sline probleme privredne modernizacije za to imaju mnogo razloga. Naravno, Jugoslavija se nee vratiti. Ali isto tako, nije se planiralo osnivanje neke jedinstvene skandinavske drave samo zato to su Skandinavci intenzivno saraivali u Nordijskom savetu pre nego to su ili uli u EU ili uskladili svoje zakone sa evropskim. Isto se moe rei i za saradnju zemalja Beneluksa 19

pre njihovog ulaska u EU. Naravno da ljudi na Balkanu nisu Skandinavci, a kad bi se Belgija raspala, njeni se graani ne bi poubijali kao Bosanci. Ali uprkos svim problemima koje sam pomenuo, u regionu se odigrava mnogo toga to uliva nadu i to se ne prepoznaje kao takvo. Nadajmo se da Bosanci nee zabrljati. Dok ovaj broj odlazi u tampu, dobre vesti se mogu proitati u izvetaju jednih turskih novina, koje se pozivaju na izjave ministra spoljnih poslova Turske: Bosna i Hercegovina i Srbija su se sloile da obnove bilateralne veze, to e staviti taku na trogodinje zamrznute diplomatske odnose, a to je rezultat neformalnih pregovora koje je inicirala Turska. Da li e, kako je rekao turski ministar spoljnih poslova, re 'balkanizacija' ubudue oznaavati stabilizaciju, ostaje da se vidi. 3. Ulazak u Jugosferu Tim Duda obradio Denis Na nedavno odranom samitu hladnoratovske relikvije zvane Pokret nesvrstanih, predsednik Srbije rekao je kako bi kompanije iz bivih jugoslovenskih republika trebalo da zajedniki nastupaju na dva ekonomska polja u graevinarstvu i vojnoj tj. namenskoj industriji. Hrvatski predsednik Stipe Mesi je na to dobro reagovao. Kompanije iz naih zemalja, kako je rekao, previe su male da bi se same takmiile na velikim tritima. Na prvi pogled, oba ova komentara su oigledna i beznaajna. Te firme su zaista male po globalnim merilima. Meutim, kada predsednik jedne od bivih jugoslovenskih republika upotrebi izraz nae zemlje, mislei na sve u grupi, i prijatelje i neprijatelje, to govori o velikoj promeni. Od Slovenije do makedonske granice s Grkom, veina ljudi u regionu ima mnogo toga zajednikog, iako o tome ne govore esto. Svakog dana se njihove meusobne veze, koje su pokidane tokom devedesetih, polako ponovo uspostavljaju. Jugoslavije odavno vie nema; umesto nje se pojavljuje Jugosfera. Ova velika promena u svakodnevici zapadnog Balkana odvija se bez prevelike buke. Malobrojni je uopte primeuju. Oni unutar sfere je uzimaju zdravo za gotovo. Oni izvan nemaju o njoj pojma. To moda i nije iznenaujue. Dobre vesti uopte nisu vesti: pripremni sastanak za osnivanje vatrogasnog centra za jugoistonu Evropu, koji je deo Regionalnog saveta za saradnju, jedva da je pomenut u Sarajevu (gde se odigrao), a kamoli negde drugde. Ali upravo injenica da se vojnici, koji su ne tako davno izmeu sebe ratovali, sada zajedno obuavaju, ili da vatrogasci redovno sarauju, ili da svi - od veterinara do centralnih banaka - odravaju sastanke na gotovo zamorno redovnoj bazi jeste dobra vest. Regionalni savet za saradnju u Sarajevu strpljivo zavrava gomilu dosadnih, neophodnih poslova. U pitanju je proces, a ne dogaaj. Jugosfera ima korene u zajednikim iskustvima, trgovini i poslovanju. Veina bivih Jugoslovena Bosanci, Srbi, Crnogorci i Hrvati govore istim jezikom s manjim varijacijama. Mnogi Makedonci i Slovenci jo uvek govore ili razumeju jezik koji se nekad zvao srpskohrvatski. Ljudi mogu slobodno da putuju kroz vei deo regiona samo uz linu kartu. Oni sluaju istu muziku i vole istu hranu. Naravno, politike, verske i etnike razlike jo uvek postoje. Ali svakog leta se hiljade mladih ljudi okuplja na muzikom festivalu Exit u Novom Sadu, a velike zvezde iz regiona lako pune sale gde god da nastupaju. Na oajanje hrvatske muzike industrije, sa mobilnih telefona mnogih mladih Hrvata uju se najnovije srpske pesme. Ispitivanja javnog mnjenja na nivou Balkana pokazuju sline stavove: ljudi imaju iste strahove, brige i nade. Na primer, rezultati istraivanja Galup Balkan Monitora iz juna pokazuju procentualni pad onih koji ele da emigriraju u svakoj dravi zapadnog Balkana. Skoro treina crnogorske trgovine obavlja se sa Srbijom. Bosna je najvee izvozno trite Srbije, a Hrvatska je na drugom mestu. Srbija je najvei trgovinski partner Makedonije. U malim privredama, ekspanzija uglavnom znai proirivanje poslovanja sa susedima. Srpska Delta, slovenaki Merkator i hrvatski Konzum otvaraju supermarkete u susednim zemljama. Kao i sve vei broj kompanija iz bive Jugoslavije, i ove tretiraju region kao celinu. Najvei dnevni list u Srbiji, Politika, ima domae izdanje, i malo drugaije "ex-Yu" izdanje. Tipini naslov u srpskim novinama nedavno je najavio kako se planira "osvajanje" Hrvatske, ali ne oruanom silom, nego Cipiripijem, srpskim eurokremom. Neki su oduvek znali da e biti ovako. U najmranije vreme jugoslovenskih ratova, kriminalci su trgovali svime, od oruja do cigareta preko linija fronta. Takozvana turbofolk muzika bila je svuda popularna, uprkos svojim nacionalistikim konotacijama. Sada su svi uhvatili korak sa kriminalcima i njihovim turbofolk pevaljkama. Danas najvei problem koji Srbija ima s Hrvatskom nisu ni teritorije ni izbeglice, nego neformalne barijere koje, kako kau, oteavaju poslovanje srpskim kompanijama u Hrvatskoj, dok hrvatske kompanije u Srbiju dolaze mnogo lake. Hrvati vas gledaju mrko ako ih pitate za Jugosferu. Ali ne zato to je ne ele. Samo im se ne dopada ime, jer ih podsea na zemlju od koje su se otcepili. Ali nikome drugome ne smeta. ak i bivi jugoslovenski Albanci, koji uglavnom ive na Kosovu i u Makedoniji (i koji se po mnogo emu izdvajaju od ostalih), nisu imuni na uticaj Jugosfere. Jedan 20

direktor marketinke agencije iz Albanije kae kako nikad ne bi mogao uspeno da proda italijansko mleko na Kosovu, budui da je slovenako mleko Kosovarima s