Balkanski nomadi

8/7/2019 Balkanski nomadi

1/185

A. J. B. VEIS, M. A. i M. S. TOMPSON, M. A.BALKANSKI NOMADI


2/185

Originalni naziv knjige

THE NOMADS OF THE BALKANSAN ACCOUNT OF LIFE AND CUSTOMS AMONG THE VLACHS OF NORTHERN

PINDUS

byA. J. B. WACE, M. A.Formerly Fellow of Pembroke College, CambridgeandM. S. THOMPSON, M. A.Formerly Craven Fellow in the University of Oxford

IZDAVA: Evroregionalni centar za razvoj drutva u multietnikim sredinama Inmedias res, Panevo, www.inmediasres.rs.sr

ZA IZDAVAA: Valentin Mik, [email protected]

GLAVNA UREDNICA: Svetlana Nikolin, [email protected]

RECENZIJA: Dr Mira Maran

PREVODIOCI: Jelena Rotar, Vesna Dimitrijevi, Svetlana Nikolin, dr Nikola Kosti

REDAKTURA, LEKTURA, KOREKTURA: Svetlana Nikolin

DIZAJN I TEHNIKA PRIPREMA: Dunja ai

TAMPA: SZR tampa, Cara Lazara 80, Kovin

TIRA: 300 primeraka

TAMPANJE OVE KNJIGE SUFINANSIRALI SU SEKRETARIJAT ZA KULTURU IOBRAZOVANJE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE I GRAD PANEVO

Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne moe biti tampan, umnoavan ili prenoen u bilo kom obliku,elektronskim putem, fotokopiranjem ili na drugi nain bez pismene saglasnosti izdavaa.


3/185

A. J. B. VEIS, M. A.i

M. S. TOMPSON, M. A.

B A L K A N S K IN O M A D I

Prikaz ivota i obiaja Vlaha sa severnih Pinda

Evroregionalni centar za razvoj drutva u multietnikim sredinamaIn medias res

Panevo2009


4/185


5/185

7

PREDGOVOR

Nomadi Balkana (A.J.B Wace, M.S. Thompson, The Nomands ot theBalkans. An account of Life and Customs Among

the Vlachs of Northern Pindus)

Cincari ili Aromuni predstavljaju jednu od najspecifinijih i, reklo bi se,najmisterijoznijih etnikih zajednica Balkana, koja nije nikada stvorila svojudravu i nije ozbiljnije radila na izgradnji i razvoju sopstvenog identiteta, aliiji su pripadnici znaajno doprineli poli tikom, ekonomskom i kulturnom pro-speritetu drugih balkanskih naroda i njihovih drava. Radi se o prastanovnici-ma Balkanskog poluostrva, ilirskog, trakog ili drugog porekla, koji su se roma-nizovali u periodu rimske vlasti i koji su nastavili da ive u junim delovimaBalkana pod vizantijskom vlau i kasnije pod vlau junoslovenskih drava,Osmanlijskog carstva i modernih balkanskih drava stvorenih tokom XIX iXX veka. Njihov broj se, meutim, smanjio tokom vekova usled asimilacije saveinskim grkim, slovenskim ili albanskim stanovnitvom.

Cincarski ili aromunski jezik predstavlja jedan od istorijskih dijalekata ru-munskog jezika, zajedno sa megleno vlakim i istro rumunskim, i sve do novi-

jih vremena nije imao svoje pismo dok je danas prihvaeno latinino pismo u

dve redakcije.Cincarsko graanstvo, poreklom iz Makedonije, Albanije, Epira ili Tesali-je, bilo je prisutno u urbanim naseljima Balkanskog poluostrva, ali i u zemlja-ma srednje Evrope, naroito u onima koje su se nalazile u sastavu Habzburkemonarhije, jo od XVIII veka. Mnogobrojne znaajne linosti srpske, bugar-ske, rumunske, grke, albanske i makedonske istorije su cincarskog porekla,

ponikle najee iz porodica koje su u novoj sredini u koju su dole brzo pri-hvatile jezik i kulturu, kao i nacionalna oseanja veinskog naroda, ali koje,uprkos svemu tome, ipak nisu u potpunosti zaboravile svoje poreklo. Pomenu-

emo samo da su cincarskog porekla znameni te linosti srpske istorije i kulturekao to su Nikola Pai, Lazar Pau, Jovan Sterija Popovi, Branislav Nui,


6/185

8

Jovan Jovanovi Zmaj i mnogi drugi. Od znamenitih linosti rumunske istorijei kulture, cincarskog su porekla, izmeu ostalih, najpoznatiji rumunski drama-turg Jon Luka Karaale, pesnici Dimitrije Bolintineanu i Aleksandru Maedon-ski, mitropolit Andrej aguna ali i osnivai balkanske kinematografije, braa

Manaki iz Bitolja, Makedonija, i mnogi drugi.

Prikazujui istoriju, ivot i obiaje Cincara severnog Pinda, autori knjige kojaje pred nama su pokuali da daju jednu objektivnu sliku ove malo poznate etni-ke zajednice na osnovu onoga to su sami videli boravei u ovoj zemlji, tako daona predstavlja u stvari jedan etnoistorijski prikaz, realizovan u vidu putopisa.Slino drugim putopiscima koji su opisivali Cincare u njihovoj domovi ni, kaoto su Pukvil (Pouqueville, F.C.H.L., Voyage de la Grce, Paris, 1826), Lik (Le-ake, William M., Travels in northern Greece, London, 1835) i mnogi drugi, i

autori ove nae knjige, britanski arheolozi Alan Vejs (Alan John Bayard Wace,1879-1957) i Moris Tompson (Maurice Scott Thompson, 1884-1971), putova-li su po junim delovi ma Balkana i upoznali ivot, socijalne strukture, nain

privreivanja, duhovnu i materijalnu kulturu ovog balkanskog naroda. Zainte-resovani prvenstveno za arheologiju Grke, dva autora su ipak u svojim istra-ivanjima pokazali interesovanje i za neke druge, ne manje zanjimljive temekarakteristine za balkansku civilizaciju. Vejs i Tompson su u koautorstvu obja-vili i knjigu Praistorijska Tesalija (Prehistoric Thessaly: being some accountof recent excavations and explorations in north-eastern Greece from lake Ko-

pais to the borders of Macedonia, Cambridge, 1912). Ugledno ime britanskearheologije, Vejs je bio direktor Britanske kole u Atini (1914-1923), profesorklasine arheologije na Univerzitetu u Kembridu (1934-1944) i profesor naUniverzitetu Faruk I u Egiptu (1943-1952). Autor je jo nekoliko poznatih delaiz oblasti arheologije:Excavations at Mycenae 1939-1955,A companion to Ho-mer(u koautorstvu sa Frenkom H. Stabingsom), Mycene: an Archaeological

History and Guide i dr. Uestvovao je u velikom broju istraivakih projekatau Sparti, Mikeni, Troji, Tesaliji, Korintu i Aleksandriji. U saradnji sa Karlom

Blegenom, dao je znaajan doprinos prouavanju i tumaenju tablica ispisanihmikenskim linearnim B pismom.Iako je objavljena sada davne 1913. godine (drugo izdanje reprint, 1972.

godine), vrednost knjige Nomadi Balkana, ko ju objavljujemo ovom prili-kom i na srpskom jeziku, time nije umanjena. Naprotiv, ona predstavlja jedanautentian izvor za upoznavanje naina ivota Cincara u njihovoj domovini.

Imajui u vidu da su se mnogobrojne cincarske porodice nastanile i u ju-noj Ugarskoj (dananja Vojvodina) tokom XVIII i XIX veka, a da je veliki

broj porodica cincarskog porekla doao u Vojvodinu iz Makedoni je i nakonDrugog svetskog rata, moemo da tvrdimo da irom ove nae pokrajine i danas


7/185


8/185

10


9/185

11

SADRAJ

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Prevela Jelena Rotar

2. OD TIRNAVOSA DO SAMARINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Prevela Jelena Rotar3. IVOT U SAMARINI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Prevela Svetlana Nikolin4. NONJA U SAMARINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Prevela Svetlana Nikolin5. VLADA I TRGOVINA, CRKVE I KUE . . . . . . . . . . . . . . . 59

Preveli Svetlana Nikolin i dr Nikola Kosti6. OBIAJI PRI RODJENJU, KRTENJU, VERIDBI, VENANJU I

SAHRANI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Preveo dr Nikola Kosti

7. PRAZNICI I FOLKLOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Prevela Vesna Dimitrijevi

8. ISTORIJA SAMARINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Prevela Svetlana Nikolin

9. VLAKA SELA U BLIZINI SAMARINE . . . . . . . . . . . . . . 135Prevela Svetlana Nikolin

10. RASPROSTRANJENOST VLAHA . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Prevela Vesna Dimitrijevi11. VLAKI JEZIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Prevela Svetlana Nikolin

12. ISTORIJA I POREKLO BALKANSKIH VLAHA . . . . . . . . . . 175Preveo dr Nikola Kosti


10/185

13

Glava I

UVOD

Dooe iz drugih mesta da vide nae obiajeVlaka pesma

Od raznih naroda koji nastanjuju Balkansko poluostrvo, Vlasi su po mno-go emu najmanje poznati. Iako su nekada imali znatan znaaj u irem pojasuseverne Grke, tokom poslednjih vekova postojanje Vlaha, kao posebnog na-roda, gotovo je zaboravljeno. Oni su danas veinom ratrkani na planinskim

i u udaljenim krajevima poluostrva - od Akarnanije na jugu, do planina u Bu-garskoj i Srbiji na severu. Sve njihove naseobine su male, ne postoji ni jedaniskljuivo vlaki grad i oni nigde ne nastanjuju neki veliki kontinuirani pojasteritorije. Jedna od glavnih vlakih oblasti na jugu, prostire se du umovitih

padina severnih Pinda, izmeu Epira i jugozapadne Makedonije. Sela na veimvisinama Pinda su zimi pod snegom, a svake godine na kra ju leta, mnotvostanovnika se seli u ravnice sa svojom stokom i svim potreptinama za oba-vljanje poslova. Tokom est zimskih meseci velika vlaka populaci ja ivi uravnicama Tesalije i Makedonije; Velestinos, bar za sada, postaje tada vlaki

grad, a brojne vlake porodice prebivaju i u Trikali, Larisi, Elasoni i drugimoblinjim gradovima i selima. Meutim, brdska sela oduvek se smatraju kao

pravi domovi Vlaha oni su u biti gortaci i im ponu da se stalno nastanjujuu ravnicama, kao to su mnogi to i inili u prolosti, daleko od svojih rodnih

planina, uma i potoka, oni gube tipine karakteristike i brzo se stapaju sa su-sednim narodima.

Njihov jezik, kako po vokabularu tako i po strukturi, jasno proistie izlatinskog tako da latinska gramatika reava mnoge potekoe. Jezik je veoma

blizak sa rumunskim, iji je zapravo dijalekt, ali, kao i svi balkanski jezici takoi vlaki, u svojoj svakodnevnoj upotrebi sadri veliki broj stranih rei i izraza,


11/185

14

pozajmljenih iz grkog, slovenskih jezika, turskog i albanskog, a odnos pozaj-mica iz svakog od njih varira u raznim oblastima. Najranije zabeleen govornivlaki jezik datira iz estog veke nove ere ali se ini da je tek u 18. veku postaoi pisani jezik kada je primenjeno grko pismo.. Od poetka nacionalnog pokre-

ta, otprilike sredinom prolog veka, usvojena je rumunska azbuka.Izuzimajui neke ene u udaljenim selima, svi Vlasi oba pola znaju, poredsvog maternjeg jezika bar jo jedan - grki, bugarski, albanski ili srpski. Kadasu ene u pitanju, meutim, ovo se odnosi na novi je doba jer samo pre 50.godina u jednom pristupanijem selu kao to je to Mecovo, malo ih je znaloneki drugi jezik osim vlakog. Mukarci, sa druge strane, zahvaljujui poslu,

pre svega trgovini, skoro izvesno su tokom mnogih generaci ja govorili dvajezika.

Vlasi sebe nazivaju Romani ili na svom nareju Arumni, to je ista

re, kao to i Grci jo uvek esto sebe zovu Romeji, a svoj jezik Romeika.Bugarima, Srbima i Albancima Vlasi su poznati kao Cincari, nadimak potekaozbog brojnih siktavih glasova u vlakoj natuknici za komarce. Tako rumunskicinci pet, na vlakom glasi tsintsci. Grcima su Vlasi poznati kao Vlakiili tanije Kucovlaki. Naziv Vlah, to predstavlja skraeni oblik od Valah-(Wallach), javlja se u mnogim jezicima i moda mu je poreklo povezano saimenom Vel (Welsh). U grkom se ono i sada kao i u prolosti, odnosilona sve nomadske pastire ne ukazujui na neki poseban narod, tako da mu niznaenje nije uvek jasno. Mi ga ovde ipak koristimo, uvek samo da bi oznaili

pripadnost jednom narodu, kao i zbog toga to je taj naziv najprihvaeniji uZapadnoj Evropi.

Poreklo naziva Kucovlah koje nesumljivo oznaava pripadnost jednomnarodu, predmet je rasprave. Po jednoj teoriji, prvi deo rei potie od turskerei kuuk mali, to bi u ovom sluaju znailo mali Vlah sa Balkananasuprot njegovim brojnim roaci ma severno od Dunava. Druga teorija kojanailazi na vee odobravanje filologa, izvodi ovu re iz grke rei , u iz-vornom znaenju - bogalj, sakat, koja se javlja u mnogim sloenicama esto u

peorativnom smislu. Tako , odnosno loa vrsta krompira, ujese kada se govori o lukovicama ciklame, a ima slino znae-nje za neuki uitelj. U ostalim sluajevima izvorno znaenje reimesec. Poovoj teoriji Kucovlasi bi bili sakati ili neki manji Vlasi, opet nasuprotonima na severu, aluzija na udan govor koji im je doneo ime Cincar meuSlovenima.

Poloaj vlakih sela visoko u brdima Makedoni je, u retko pristupanimoblastima, odlazak Vlaha iz ravnica u rano prolee pre uobiajnog vremena za

putovanja, nihovo korienje drugog jezika u vezama sa okolnim svetom, i naj-

zad, dvostruko znaenje imena Vlah u savremenom grkom jeziku, doprinelisu da se ogranii i unese zbrka u poznavanje njihovog ivota.


12/185

15

Nae poznanstvo sa Vlasima poelo je sasvim sluajno. U zimu 1909. 1910. godine putovali smo u junu Tesali ju, u oblast izmeu Almirosa iplanine Otris, u potrazi za zapisima i antikviteteima. U samom Almirosu ijednom do dva sela na zapadu, nalazi se izvestan broj fareri otskih ili alban-

skih Vlaha koji su prethodno doli iz Please. Sluajno smo zaposlili jednogod njih kao vou mazgi i od njega poeli da uimo po koju vlaku re. Iakostanovnik Tesalije, na poznanik je posedovao detaljno znanje o makedon-skim brdima poto je vie puta radio u grkim ekspedicijama, a kasnije, doksmo pretraivali zapise u ravnici Elasone, proveli smo no u Vlahojaniju,zimskom selu pindskih Vlaha i tamo saznali vie detalja o Samarini i drugimselima na Pindskim vencima. Prie su bile interesantne pa smo odluili, na-kon nekoliko dana, da zaposlimo jo jednog mazgara ovoga puta roenogu Samarini, i obasuli ga pi tanjima o ivotu Vlaha uopte. On nam je pri ao o

planinama prekrivenim travom i panjacima za velika stada ovaca, o hrasto-vim, brezovim i etinarskim umama i bezbrojnim planinskim potocima kojileti ni kada ne presahnu i imaju uvek ledenu pitku vodu. Kako smo prethodni

juli proveli radei na iskopinama u ravnicama Tesalije na ezi, uz nebrojnekomarce i prainu, ove prie su nam postajale sve privlanije. Detalji kao tosu - da se u Samarini uiva u jelima od mesa i da se donosi u selo i vino namazgama iz atita, udaljenom na tri dana putovanja od ovog mesta, a zatimda posto je neke zanimljivosti kao to je to udesni bor koji raste na krovucrkve ili proslava na kojoj se obavljaju sva venanja u jednoj godini za kojumetani oblae najbolju odeu i slave pet dana bez prestanka, izazvali su naeinteresovanje. Uz to su dodate prie kao to je ona kako je svemogui Bog,kada je stvarao svet, ispustio jednu od svoje etiri vree sa laima na Sama-rinu. One su se, tumaenja se dalje razlikuju, ili otkotrljale niz brdo u ostaledelove sveta ili da su lai prirodno izumrle budui da su sve bile muke. Priesu imale takvu dra da smo odluili da posetimo sela na Pindu sledeeg leta.Bilo je jasno da e se putovanje odvijati sa vlakim porodicama koje odlazeu brda svake godine, otprilike u isto vreme. Mazgar i njegova familija bili su

radi da im se pridruimo pa smo se dogovorili da se u odreeno vreme sasta-nemo u Tirnavosu. Nakon nae prve posete Samarini 1910.godine, usledilesu i ostale, tako da smo u raznim oblastima obili mnoge vlake zajednice.

Na putu od Soluna do Samarine 1911.godine, posetili smo sela oko Verije,a isto tako i naselja od Neveske do Klisure. Sledee godine smo posetili Mo-nastir i vlake zajednice izmeu tog mesta i Resena, Ohri da, Moskopolja iKore. Osim ovih i slinih putovanja na kojima smo uglavnom prouavalirasprostranjenost i obiaje Vlaha dok smo obilazili Balkansko poluostrvo izarheolokih razloga, potrudili smo se da saznamo to je mogue vie o ivotu

Vlaha. Malo je gradova u junoj Makedoni ji gde nemamo ponekog vlakogpoznanika.


13/185

16

Ima jo nedostataka u naem poznavanju Vlaha izvan Makedonije i Tesa-lije. Od vlakih sela u Akarnaniji posetili smo samo jedno; Albanija severnood Konice i zapadno od Moskopolja nije nam poznata, a Farerioti ili albanskiVlasi koje smo upoznali uglavnom su oni nastanjeni u Makedoniji i Grkoj.

U Bugarskoj smo imali sree da upoznamo vlaku koloni ju u Sofi ji ko ja jeporeklom iz Makedonije ali ne znamo nita o ostalim vlakim zajednicama uBugarskoj. Najzad, i u samoj Makedoniji nismo nikada bili u Meglenu, iakosmo upoznali nekoliko domorodaca iz te oblasti ali u drugim krajevima. Prematome, ova knjiga ne prua potpuni prikaz svih vlakih naseobina; njen cilj je

pre svega da prui detaljan opis Samarine i oblinjih sela na Pindima uz prikazbalkanskih Vlaha u celini.

Noviju istoriju Vlaha iskomplikovale su politike nevolje koje se ne mogusasvim zanemariti iako, ini se, nema ni potrebe da se detaljno opisuju. Zbog

toga smo i zabeleili samo najvanije efekte tih zbivanja na ivot nekih sela idali kratak pregled prilika u kojima je dolo do sukoba.

U doba kada je celo poluostrvo bilo pod turskom vlau, u skladu sa tur-skim obiajima, priznavala se samo religija kao osnova nacionalnog definisa-nja, tako da je grki patrijarh u Konstantinopolju bio poglavar i predstavniksvih pravoslavnih hriana pred Velikom portom. Godine 1821. dolazi do po-

bune na jugu, koja je okonana uspostavljanjem nezavisnog grkog kraljev-stva. Pobuna, meutim, ni je bila teritorijalno vezana za grki narod, niti je

bila iskljuivo grka jer su je pomagali i ostali hri ani na jugu Albanije kao iVlasi, koji su tako postali deo osloboene popuacije. U Grkoj danas zato ivii znatan broj Albanaca koji su bili od poetka lojalni grki podanici. Hrianiizvan Grke jo su pod turskom vlau jedva ekali osnivanje nove kraljevi nei mnogi su se selili na jug u elji da budu pod grkim okriljem. Meu njima

bio je i veliki broj Vlaha koji su prethodno bili samo delimino helenizovaniali su ubrzo to postali u potpunosti. Tendencija ka helenizaciji postajala je sve

jaa kako je grki jezik bio jedini jezik crkve kao i jedini jezik na poluostrvukoji je uopte postojao u pismenoj formi. Vrednost grkog jezika u to doba ili

ak i neto ranije, moda se moe najbolje videti iz Grke itanke koju je na-pisao vlaki svetenik iz Moskopolja 1802.godine. Ona poinje predgovoromu stihovima od kojih se prvi, bez veeg skrnavljenja originala, mogu prepevatina ovaj nain:

Albanci, Bugari, Vlasi, i svi vi koji govorite stranim jezikom, radujte se,pripremite se - da postanete Grci,

Promenite svoj varvarski jezik, napustite svoje proste obiaje, tako da ih,kao drevne mitove, mogu upoznati vaa deca.

U nastavku sledi etvorojezina veba na grkom, vlakom, albanskom i

bugarskom, data na grkom pismu; izlaganje o vrednosti uenja uopte, kao io velikim prednostima te knjige, a sledi uvod u elemente hrianskog znanja,


14/185

17

prirodne fizike, kompletan pismenar sa uzorcima pisama crkvenim velikodo-stojnicima, roditeljima, roacima, prijateljima, uiteljima, bogatim begovimai velikim paama; lekcije o etiri aritmetika pravila i na kraju je pridodat ka-lendar sa glavnim praznicima pravoslavne crkve. Do otprilike sredine 19.veka

ili ak i neto kasnije, ostali pravoslavni narodi pod turskom vlau, sledili suprimer Grke. Srbija, Bugarska i Rumunija postale su nezavisne drave, njiho-vi zemljaci koji su i dalje ostali pod Turcima, traili su da imaju svoje crkve isvoje kole. Moda je nepotrebno rei da su ovi pokreti uznemiravali Grku,

pogotovo grku patrijariju koja se jo od 1767.godine, kada je potisnula bu-garsku patrijariju u Ohridu, u Makedoniji svom snagom borila za ispovedanjevere i obrazovanja na grkom jeziku. Meu Vlasima, nacionalni pokret je za-

poeo u pindskim selima oko 1867.godine, prvo meu stanovnicima Makedo-nije, ali je je pomo ubrzo dola iz Bukureta, koji je postao centar pokreta. U

nekoliko vlakih sela osnovane su rumunske osnovne kole, a zatim vie koleu Janjini, Solunu i Monastiru. Najzad, 1905.godine Turci su priznali Vlahekao poseban narod - milet. Ovo, meutim, nije dovelo do ujedinjenja Vlahanajvie zbog rasprenosti njihovih naselja ali i zbog injenice da su mnoga odnjih, zbog svog poloaja, bila i previe blizu Grkoj da bi teila ka sopstvenom

putu razvoja.Pokret je u poetku imao odreeni prosvetiteljski karakter, a njegov politi-

ki aspekt izbio je najvie zbog protivljenja na koje je naiao. Grka mu se u po-etku suprotstavila tako to je izvrila pritisak preko crkve pa je 1881.godine,kada su Tesalija i znatan broj vlake populacije pali pod grku vlast, rumunskoobrazovanje moralo da se povue na sever, tako da se situacija zaotrila.

U Grkoj je tada stupila na scenu teorija da su Vlasi vlahofoni Heleni,odnosno Grci koji govore vlaki. Tadanji i kasniji argumenti protiv rumunskihkola bili su zauujue besmisleni. Tvrdilo se da se u njima ui strani jezik, daih finansiraju i u njima predaju Rumuni, a ne Vlasi. to se jezika tie, rumunski

jezik je blisko povezan sa vlakim ,dok grki nema sa njim nikakve veze, a uniim razredima rumunskih kola koristio se u izvesnoj meri i vlaki dijalekt.

Obe kole i grke i rumunske - finansirane su iz vana, a poslednjih godina,ako ne svo onda bar veina nastavnog osoblja zaposlenog u rumunskim kola-ma, inili su Vlasi, a ne Rumuni.

Zanimljivo je napomenuti da nije validno tvrenje kako su se Vlasi brzohelenizirali. U Makedoniji je 1903.godine dolo do pobune Bugara protiv Tura-ka. Najee bitke voene su izmeu Klisure i Krueva, koji su sada pripojeniGrkoj i Srbiji, a sama pobuna brutalno je uguena ognjem i maem. Jedan odrezultata ovog ustanka bio je da se Grcima stavi do znanja kako je helenizacijau opadanju, a bugarska propaganda u porastu i to od momenta osnivanja bu-

garske crkve i kola od pre 30. godina. Da bi ovo zaustavila, Grka je u Atinidonela odluku, uz odobrenje njene crkve, o osnivanju komiteta za formiranje


15/185

18

oruanih odreda najamnika koji su upuivani u Makedoniju radi unitenja bu-garskih kola i crkava i radi jaanja helinizacije. Ove odrede veinom su inili

borci sa Krita, koji su esto bili predvoeni aktivnim grkim oficirima ali subili dobrodoli i rezervisti. Slini odredi formirani su, sa druge strane i u Bugar-

skoj, u elji da stave sva bugarska sela pod okrilje bugarske crkve i naciona. Uogorenoj i krvavoj borbi koja je usledila ni Vlasi nisu mogli da ostanu pote-eni. Grkim odredima nareeno je da se obraunaju i sa rumunskim kolamau vlakim oblastima. Pritisci su ubrzo doveli do smanjenja broja pristalica ru-munskih kola od kojih su mnoge spaljene, verni pobornici ubijeni, a njihovidomovi i imovina uniteni. Zbog tih surovosti, vlaki odredi su se ubrzo nalina suprotnoj strani ali su usled manjeg broja i poloaja, bili primorani uglav-nom na odbranu. Jula 1908.godine, proklamacijom otomanskog ustava, borbesu okonane i usledio je relativan mir.

Rezultat ovih nedavnih ratova bio je da je Rumunija obezbedila obrazovnui religijsku slobodu za Vlahe i dalji kontinuitet rumunskih kola gde god je to

bilo mogue. To bi trebalo da zauvek okona podle sukobe oko Vlaha. Zbognjih je vrlo teko, za svakoga, da doe do tanih informacija o vlakim selima.Kako je Vajgand utvrdio pre mnogo godina kada su sukobi bili tek u povoju ikrv jo nije bila prolivena, svako ko bi istraivo vlake dijalekte bio bi krajnjesumnjiv i o njemu bi se tkale najfantastinije prie.

Jednom prilikom smo uli kako se acima nareuje da govore samo grkidok god smo bili tamo; u drugom selu, za koje su nas uveravali da se u njemugovori samo grki, ispostavilo se da je vlaki opti jezik. Skoro sve savremenegrke knjige i prikazi o Vlasima, koje bi mogle biti zanimljive i vredne, u stvarisu sasvim beskorisne zbog politikog uticaja. Ta politika filologija smatra daKucovlah znai mali Vlah, a da mali Vlah oznaava onog koji je skoroHelen. Do ovog stava dolo se oigledno izvoenjem pomenute rei prvo iz re-i kuuk i njenin brkanjem sa znaenjem grke rei koutsos. Druge grkeknjige koje svojom sadrinom navode na misao da se moda radi o trezvenomistorijskom istraivanju, zavravaju se sa eljom da nas nai neprijatelji mogu

da mrze ili jo bolje - da mogu da nas se plae. Takva literatura jedva da se mo-e uzeti ozbiljno ali isto tako, sa druge strane, njeni autori, esto sami heleni zo-vani Vlasi, poseduju znanje o zemlji koje ni jedan stranac ne moe da stekne.

Ni rumunske knjige o Vlasima, kao i grke, nisu nepristrasne. U sutini, one sumanje podlone raznim fantastinim teorijama; u pogledu jezika - u njima se

broj upotrebljavanih grkih rei u svakodnevnom govoru svodi na minimum;u istoriji i folkloru Rim igra veu ulogu nego to je to verovatno ili moguetano, a broj vlakih zajednica odreuje se po slobodnoj proceni.

Sve pretpostavke o broju populacije krajnje su sumnjive; turske brojke se

ne odnose na narode ve samo na religijsku pripadnost, tako da Grk moe daznai i Bugarin, Vlah ili Albanac koji pripada grkoj patrijariji. Nacionalna


16/185

19

pripadnost na Balkanu, sa druge strane, jo uvek je u stanju stalnih promena,a klasifikacije na osnovu porekla, jezika ili politikog opredeljenja mogu dove-sti do razliitih rezultata. Uzmimo samo prost sluaj iz same Grke porekloskoro svih seljana sa Atike je albansko; jedan lingvistiki test bi lako pokazao

da tamo jo uvek postoji veliki broj Albanaca jer je relativno malo njih u pot-punosti usvojilo grki jezik. Ipak, kada biste ih upitali kojem narodu pripada-ju, velika veina bi verovatno odgovorila da pripada grkom narodu, a svi bilistom bili Grci u pogledu politike i ideala.

Grka statistika nainjena pre politikih nemira, govori da postoji ukupno600.000 Vlaha, a kasniji podaci daju mnogo manje brojke. Jedan rumunski en-tuzijasta procenjuje taj broj na 2.800.000, ali ostali rumunski podaci kreu seod 850.000 pa navie. Vajgand, koji je ovome posvetio mnogo veu panju od

bilo kog drugog istraivaa, svodi ukupan broj Vlaha na celom poluostrvu na

373.520. Ovde je, ini nam se, dolo do greke u proceni jer ovaj proraun uzi-ma po pet glava po jednom domainstvu, to je po naem sopstvenom iskustvu,znatno ispod proseka. Ukljuimo li u Vlahe i sve one koji su uili vlaki kaosvoj maternji jezik, ukupan broj vlake populacije ne bi smeo biti manji od po-la miliona. Neki od njih e, meutim, sada koristiti grki, drugi bugarski u ko-munikaciji u svakodnevnom ivotu, a njihova deca nee uopte znati vlaki.

Osim odgovora na pitanja koja se tiu politike, na terenu je teko doi dobilo kakve druge informacije. Ponekada uobiajna ljubaznost prema strancu,pogotovo u selima, podrazumava da su svi odgovori usklaeni sa eljama ono-ga koji postavlja pitanja. Sa druge strane, postoji duboko ukorenjeno uverenjemetana, i to ne samo u selima, da su svi stranci tako lakoverni da e se zado-voljiti sa njihovim najfantastinijim odgovorima. U prvo vreme naih posetavlakim selima, kada je nae znanje o njima bilo sasvim skromno, posetili smo

jedno vlako selo koje je upravo oivelo nakon zime provedene u ravnici. Nasve strane se govorio vlaki. Ljubazno nas je pozdravio uitelj, koji je sa namarazgovarao na grkom jeziku. Govorimo vlaki samo kada se prvi put sastane-mo u selu posle zime , bile su gotovo prve rei koji nam je uputio, a mi smo

tek nakon mesec dana provedenih u selu, mogli da ujemo jo samo po kojugrku re.Moda je ovde potrebno dodati da na naem putu sa nama ni je bio ni jedan

tuma niti prevodilac. Veinu putovanja nainili smo sami, a mnoge puteveprevalili smo peke.

Prevela Jelena Rotar


17/185

20


18/185

21

Glava II

OD TIRNAVOSA DO SAMARINE

Kad dolazi prolee vreme je da i Vlasikrenu put planina, moj majski cveteVlaka pesma

Svakog prolea veliki broj Vlaha sa severnih Pinda koji provode zimu uravnicama Tesalije i june Makedonije, organizuje svoj odlazak u planine takoda na putu do kue prou kroz Gravenu u vreme velikog vaara u ast Sv. Ahili-

ja koji poinje svake godine u ponedeljak. On obino pada izmeu 16. i 23. ma-ja, po starom, ili 29. maja i 5. juna po novom kalendaru, i traje 4 do 5 dana.

Doli smo u Tirnavos na nekoliko dana pre vaara da bismo, kako je vedogovoreno, putovali do Samarine sa vlakim porodicama. Pronali smo naegmazgara i njegovu familiju koji su nas ve eljno oekivali, no prolo je jonekoliko dana do odlaska u Samarinu. Prvo je nastupila neizvesnost u vezi sadatumom vaara o emu su izvestile turske vlasti, a drugo, dolo je do prome-ne marrute. Direktan put od Tirnavosa ili bilo kog mesta u severnoj Tesalijido Gravene i vlakih sela u severnim Pindima vodi kroz prolaz Tirnavosa do

Kapalovrisa, tako da je Elasona sa desne strane, a zatim skree ka zapadu doDiskate i tim putom sve do Diminice i Pilia, pa dalje do Gravene. Ovaj pravackoriste, normalno, Vlasi kojima se usput pridruuju prijatelji i roaci iz sela udolini Kserias, stari Europos, oblast poznata kao Potamia. Meutim, nemiri uAlbaniji uslovili su da su svi koji su dolazili u Tursku bili rigorozno pretresanizbog oruja i municije. Smatralo se da treba izbegavati prelaze kod Tirnavosagde su, prema izvetajima, turski carinici bili vrlo strogi, i koristiti dui putkroz Trikalu i Kalabaki, prelazei granicu u Velemiti. Poteno govorei, kodnaih saputnika je ova promena plana nastala u elji da se izbegnu nevolje oko

raspakivanja celokupnog prtljaga nimalo lak zadatak kada je re o celoj poro-dici, a ne zbog neke upletenosti u krijumarenje oruja.


19/185

22

Kratak boravak u Tirnavosu, u celini, nije nimalo bio neprijatan. Upoznalismo nekoliko vlakih familija koje su, kao i mi, ile u planine; poeli smo dauimo poneku re iz njihovog jezika i stekli prva saznanja o vlakom ivotu,

ponaanju i obiajima. Vlaka populaci ja iz Tirnavosa sastoji se od preko sto-

tinu porodica i skoro su svi rodom iz Samari ne. Po svom zanimanju, ovi Vlasisu mazgari, sitni trgovci, obuari, gvoari, pastiri i mesari ali veina uspevada provede deo leta, ako ne i celo, u svojim domovima u Pindima, bilo da napu-taju svoj posao ili ga prenose tamo.

etvrtak, 26. maj, - bio je konaan dan polaska. Pre podne i rano poslepodne protekli su u beskrajnim pripremama. S obzirom na dugo putovanje povruini, na zglobove zadnjih nogu mula stavljene su pijavice i ponovo su ih

potkovali. Ogromna koliina vune koju e ene preraditi preko leta, predmetiza domainstvo i sav pokretni imetak kao i odea, trebalo je da se popakuju u

velike vree, uvezane, zatim, u bale poednake teine, kao i dodatak u vidu ce-log peenog jagnjeta najvanijeg detalja pripreme za put kod Vlaha.

Kada je sve bilo gotovo, prtljag je natovaren na mazge i u pet sati poslepodne napustili smo Tirnavos. Naa grupa sastojala se od nas dvojice, mazga-ra, njegove babe, majke, tetke i njene dve devojice Fote i Aspasije od sedami pet godina, jedne roake, nekoliko kokoaka, zloestog maeta i psa, od kojihsu svi, osim ovog poslednjeg, sedeli u sedlima meu ostalim tovarom.

Jedan mazgar moe da upravlja karavanom od est mazgi i jednog konja.Prosean tovar za jednu mazgu iznosi neto malo vie od dve stotine funti, uzdodatnu teinu jahaa, ali po brdovitom i neravnom terenu svi sjau osim sta-rih ena i male dece. Konj koji predvodi karavan obino nosi laki tovar ali je

jaha uvek na njemu jer nijedan vlaki mazgar nee ii peke ako moe da jae.Imnandlui to bukvalno znai peice, vlaki je sleng za biti na dnu. Unaem drutvu bio je i mazgar iz Smiksija sa svojih pet mazgi, od kojih su trinosile jednu staricu, njenu erku i njihove stvari, a ostale dve nosile su imovinu

porodice naeg mazgara. Tako smo naputajui Tirnavos imali karavan od de-set ivotinja. Zbog kasnog polaska, prva etapa puta brzo se zavrila i u 7.30 sati

popodne, zaustavili smo se da prenoimo na jednom mestu nedaleko od skelekod reke Peneus, u mestu Gunica, gde smo zatekli nekoli ko porodica koje suse ve bile ulogorile neto ranije. Mazge su ubrzo ispregnute, tovar uredno slo-en i porean, prostirke razastrte po zemlji i poto smo se prihvatili jagnjeeg

peenja, predadosmo se snu, dok su mazgari sa svojim ogrnutim opaklijama odkozije dlake krenuli takoe na poinak ili na strau kraj svojih mazgi. Bilo nam

je udno da nijedan vlaki mazgar nikada nou ne vezuje i ne sputava svojemazge ve ih puta da slobodno pasu. Zato i mora da ih uva, kako bi spreioda zalutaju ili da ih neko ukrade. I ovde se, kao i u mnogim prilikama po vedroj

noi, razgovor skrenuo na Halejevu kometu koja je tada obasjavala nebo sa za-pada. Bila je okrenuta prema Makedoniji i mislilo se da je to znak rata.


20/185

23

Praksa da se krene kasno tokom dana i logoruje nou nakon dvoasovnogili kraeg putovanja sasvim je uobiajena kod vlakih mazgara, iako nije karak-teristina samo za njih. Postoji malo razloga , na prvi pogled, da se ovaj plan

preporui, ali u praksi se pokazuje da je to jedini efikasni nain da se sledeeg

dana obezbedi rani i tani polazak. Isto tako, leti, kao i duim delom godi ne,no pod vedrim nebom je lepa od noi u seoskom hanu koji je sigurno zagu-ljiv i veoma prljav.

Petak, 27. maj. Svi su bili na nogama i u pokretu davno pre svitanja i u4.sata, poto su mazge natovarene, krenuli smo ka renoj obali da saekamosvoj red za skelu koja je primila pet mazgi i sedam, osam, putnika za jedan pre-voz. U meuvremenu, izalo je sunce i ugledali smo klisuru koju je presecalareka kroz ogolela krenjaka brda to se grani e sa ravnicom Tesalije. Ovde seturska granica ukrta sa rekom, a zatim jo jednom podno Kucokiroa i grupe

brda na junoj obali. Ova brda juno od Peneusa bila su jedna od stratekihprednosti koje su Turci stekli nakon rata 1897. i spojena su sa ostalim delomTurske vojnim mostom to se vidi sa skele u Gunici. Dok smo ekali na obali,

poveo se razgovor o zlodelu izvesnog handije za koga je najbolje da ostanebezimen. Jedan mazgar nainio je minijaturnu humku, stavio krst na proelje iformalno kleo mehandiju reima: taj i taj je mrtav. U roku od godinu danamehandija je opljakan, napustio je svoju mehanu i pobegao . Verovanje uovu naroitu vrstu magije verovatno je opte rasprostranjeno i kod Vlaha i kodGrka, ali nismo zabeleili vie nijedan slian primer. Nakon sat vremena svi su

bezbedno preli i mi nastavismo put preko ravnice drei se desno od granice.Ubrzo smo pretekli jednu porodicu koja je prethodnog dana krenula ranije i

prela reku pre nego to je pala no. Ovo neobino ispoljavanje energije biloje odgovarajue nagraeno jer smo ih zatekli kako uzaludno trae dve mazgekoje su tokom noi odlutale. Za sat i po od Gunice izbili smo na put za Trikalu,oko 17.kilometara zapadno od Larise i idui njime preli smo Peneus po drugi

put skelom kod Kucokira. Stari drveni most na ovom mestu odnela je bujicapre mnogo godina. Hitno su preduzete pripreme za novi; napravljen je nasip

za put i sagraena pristanita. Zatim su radovi stali i nekoliko godina nita nijetaknuto. Metani su u dilemi kada je re o krivcu da li je to skeledija ili ele-znica jer oboje verovatno mrze drumski saobraaj.

Reku smo ovaj put preli uz vrlo kratak zastoj ali su dve mazge zbacile svojtovar u skelu i pri tom razbile bocu od pet oka najboljeg uza iz Tirnavosa.Uzo je vrsta severnogrke raki je; ona koja se pravi u Tirnavosu s pravom je po-znata. Prevalili smo jedan deo puta i u 10 sati pre podne zastali u jednoj dudari

pored puta, odmah iza mehane u selu Zarkos. Zarkos lei u procepu u brdima nasevernoj strani puta i ima znatan broj vlakih stanovnika uglavnom iz Avdale.

Podnevni odmor trajao je nekoliko asova. Zapalili su vatre i skuvali do-voljno hrane da potraje do sutradan jer je mesto za logorovanje bilo poznato po


21/185

24

oskudici u ogrevu. Na najprometnijim putevima mazgari imaju stalna logorskamesta gde ima i drva i vode i trave. Celokupno putovanje esto se rauna po

broju kunaki a, ili logora, dok duina jednodnevnog puta zavisi pre svegaod njih, a ne od stvarno prevaljene distance. Sunce je tako prilo da oni koji ni-

su mogli da pronau hlad pod dudovima, raspakovali su i podigli svoje atore.Kao narod, Vlasi su preosetljivi na vruinu pa e se i u planini poaliti na sun-ce po danu koji bi vei na smatrala umereno toplim.Vlaki ator, koji se kori stisamo za sunce i jaku kiu, jednostavan je i efikasan.Sastoji se od dugog etvo-rougaonog ebeta od veoma debele i otre vune bele boje sa irokim rnim ilitamno braon prugama. Uzani krajevi se zakae za zemlju a sredini deo podupi-ru dve motke spojene tankom poprenom ipkom. Prtljag se naslae jedan nadrugi i prekrije drugim ebetom tako da predstavlja zadnji deo atora. Tako senapravi jednostavan ator sa zabatom i bez vrata. Ovakvi atori imaju dve do-

bre strane, prvo zidovi se mogu dodirivati bez straha da e da prokinjavajui drugo, veoma su laki i mogu da se nose. Dve motke i uska poprena ipka,ne predstavljaju neko znatno optereenje na tovaru, a ebe ublaava tvrdoudrvenog samara. Za hladniju klimu ovaj vlaki ator je moda nedovoljan; bi-lo bi bolje da ima vrata koja bi se lako mogla napraviti ali za Makedoniju onu svakom pogledu zadovoljava. Razli ita su miljenja koliko njih mogu da sesmeste u atoru jer sve zavisi od vremenskih uslova estoro ili sedmoro, ipak,mogu komotno u njemu da spavaju.

U 4 sata ujutru prekidamo logorovanje i ponovo smo na putu za Trikaluu dugoj koloni uveanoj za jo nekoliko porodica koje su nam se pridruiletokom prepodneva iz Tatara i drugih sela bli zu Larise i Tirnavosa. Glavni putza Trikalu ovde se prua du podnoja brda uz mali nasip i terene odseene od

planinskih padina da bi se izbegle barutine i movare koje stvaraju planinskiizvori. Ovaj put nije ucrtan u austrijsku mapu na kojoj se nalazi neki verovat-no stariji put koji se danas nikada ne koristi, negde na jugu. U 7.30 po podne,skrenuli smo s puta na sever i ulogorili se na maloj zaravni izmeu podnoja

brda i movara. Na jednom niskom usamljenom bregu odmah iza naeg logora

nalaze se ruevine helenskog i srednjevekovnog grada, danas poznatog kao Pa-leogardiki. Izmeu ovog brda i glavnog masiva je duboki rased u zemlji kojise zove Zurpapa, a legenda kae da je svetenika koji je na prevaru izmamiodozvolu od biskupa da poini incest sa erkom, ovaj rased progutao.

Subota, 28. maj. - Rano smo krenuli, u 3.30, da bismo do veeri proliKalabaku. Vratili smo se na glavni drum i njime stigli pravo do Trikale, prvogmesta koje zasluuje panju na dananjem putu. Najmanje dve treine popula-cije u ovom gradu ine Vlasi ili graani vlakog porekla. Od kako se Tesalija

pripojila Grkoj 1881.godine, neki Vlasi iz Samarine postali su stalni stanovni-

ci Grke i osnovali Novu Samarinu u junom delu Pinda, zapadno od Trikale iKarvuno Lepenice, kuda odlaze leti.


22/185

25

Veina, ipak, jo uvek je verna svojim starim domovima i dok smo prolazi-li kroz grad, pridruile su nam se jo neke porodice, tako da se karavan prote-zao milju u duinu. Mnogi su izali da se oproste i poalju poruke prijateljimai rodbini u Graveni i drugde.

Posle Trikale, okrenuli smo se ka severu. Ovde se izgled zemlje brzo me-nja. Sve je vie drvea, iroka, otvorena ravnica se suava, a iza Kalabakeprelazi u umovitu dolinu kroz koju tee Peneus sputajui se za Malakasi. Uzdolinu, prua se poznati put koji vodi preko Zigosa do Mecova i Janjine koji

je tokom istorije bio glavni put sa zapada do Tesalije. Poslednjih 30.godina, odpripajanja Tesalije, prestao je da se koristi. Formiranje granice preko njega ivisoka grka carina, uguile su trgovinu koja je cvetalau prethodnom periodu,a sela du puta, skoro sva vlaka, su se smanjila.

U 10.30 pre podne, zaustavili smo se na obali reke Trikale u podnoju brda

na kome se uzdie manastir Sv. Teodora. U 4 sati po podne, ponovo je pokret istiemo u Kalabaki pre nego to je sunce zalo za dolinu. Prolazimo pored Me-teora i kroz selo Kastraki ,idui polako, po neravnom putu koji je nekada biokaldrmisan, obilazimo zatim mehanu i podiemo logor u 8.30 uvee, na poljaniudaljenoj od Kastrakija na jedan sat hoda.

Nedelja, 29. maj. Polazimo sa velikim zakanjenjem. Dve mazge su to-kom noi odlutale u polje kukluruza pa su ih uvari zatvori li u tor. Dok je

plaen otkup i izvrene pripreme, bilo je ve 6 sati. To to smo kasno krenuliimalo je i svojih prednosti jer se pred nama pruao jasan prizor doline Peneus

prema Malakasiju i usamljene stene Meteora ukraene manasti rima. Ponekadsmo, usput, prolazili ispod stena istog udnog oblika ili ih videli na rubovimadolina nalik na neke strane straare. Okrenuli smo, zatim, uzvodno, du koritareke Murgani gde nam je drvee sa obe strane zaklanjalo vidik u daljini.

Oko 9 sati, naputamo korito reke i u 10. pre podne, logorujemo na padinibrega oko sat hoda od Velemitija. Nalazimo se ustred lepe prostrane poljanevrlo primamljive za ljudsko oko nakon sunih i golih, ravnica Tesalije. Ovdesu brda zelena, valovita i travnata, obrasla gustim drveem od kojih dominira

hrast i divlja kruka. ini se da je vode u izobilju, a zemlja plodna. Ovo bi, akoizgled ne vara, mogao biti idealan kraj za poljoprivredu i stoarstvo. U 4. satipo podne, opet odlazimo proavi kroz selo bez zaustavljanja i stiemo na gra-ninu postaju na vrhu grebena, pola milje dalje. Turski carinik, Albanac, nijese pokazao tako pristupaan kao to smo se nadali. Naredio je da se sve mazgerastovare, a zatim je zadovoljio svoju savest jednom povrnom pretragom uz

povremeno utiranje bala. Carinski pregled kao i pregled pasoa oduzeli sunam vreme do veeri pa smo prenoili na taravnatoj padini sa turske strane.

Velemiti je prljavo i runo haiotsko selo koje poseduje nekoliko vonja-

ka i itnih i kukuruznih polja ali je bogato u poreenju s ostalim haiotskimselima. Oblast koja se zove Hai ja, obuhvata brdovi tu zemlju izmeu Paneusa


23/185

26

i Halikmona s obe strane bive grko-turske granice. Na zapadu granica joj semoe grubo oznaiti linijom od Gravene do Kalabake, a na istoku istom li ni-

jom od Serfije kroz Elasonu do Tirnavosa. Po nazivu bi moglo izgledati da susva sela u ovom podruju iftlici, odnosno da svako selo, umesto da ga ine

mala gazdinstva, apsolutno pripada jednom ili nekolicini zemljoposednika kojiu njemu ne ive. Stanovnici su u neto malo boljem poloaju od robova, jer usvome selu ne mogu da poseduju nita. Gazde zastupaju upravnici imanja kojiive u selu i prikupljaju deo proizvoda za stvarnog vlasnika sela. Deo koji pri-

pada gazdi obino je polovina ukoliko on snosi trokove semena i oranja, ilije to jedna treina ako ove trokove snose seljani. esto se deavaju i neki ma-nji oblici tiranije. Neki vlasnici sela uzmu svoju treinu ili polovinu pre negoto izdvoje seme za sejanje. Drugi, opet, izdaju ceo zajedniki seoski panjak

pastirima nomadima i ne dozvoljavaju seljanima da ga koriste dok ne plate ma-

da po obiaju seljak ima pravo da napasa ovce, stoku i konje. Kue, ak i onena dva sprata, sagraene su od blata, prua i naboja ali su po pravilu oronulei prljave. Seljak nije zainteresovan da popravlja ono to nije njegovo, a gazduzanima samo prihod. Stanovnici, iako se oekuje da u planinskim selima budusnani i zdravi, ovde su verovatno najgora vrsta Grka koja se moe nai. Sporisu, glupi i veoma prljavi. Kod suseda ih bije lo glas jer se smatraju neasnimi sklonim krai. U stvari, naziv Haiot kod nekih je skoro sinonim za prljavog

prosijaka i kradljivca.ume u okolini Velemitija, uinile su ovo mesto omiljenim za sve koji e-

le da neopaeni preu granicu. U jesen 1911. kada su zbog kolere u Makedonijigrke vlasti preduzele otre mere i pobrinule se da oni koji ulaze tajno u Grku

bar prou karantin, broj ovakvih prelazaka je smanjen. Samo u Velemitiju uroku od pet dana pronaeno je 50 takvih osoba, ukljuujui i grupu hajdukako ji su provodili leto u Makedoni ji, a u proseku desetoro prelazaka dnevnosmatralo se normalnom pojavom. Odsustvo seoskih vlasnika, postojanja ima-nja uz samu granicu kao i nepostojanje ugovora o ekstradiciji, izgleda da su biliglavni razlozi za ovo alosno stanje u haiotskim selima.

Ponedeljak, 30. maj. Polazimo u 6.asova ujutru poto smo se oprostili salbanskim carinikom koji ostaje u potpunom o udu to dva evropljanina putu-ju sa Vlasima i vie vole da noe pod vedrim nebom nego u karauli.

Put nas vodi kroz predeo slian onom ispod Velemitija. Vidimo kako sena severoistoku prostire lep valovit predeo koji se protee sve do Dimi nice iHaliakmona. Na severuzapadu, kuda vodi na put, prevaljujemo brda obraslau hrastove ume i estar. Jedan as nakon polaska, prolazimo pored Manesi

koji se sa leve strane ne vidi, a malo kasnije tursku andarmerijsku stani cukoja se ukazuje na umovitom grebenu s desne strane. etiri andarma na stra-

i pored puta bili su jedini znak ivota sve do Pleia, jadnog haiotskog sela.Ono se sastoji od nekih est uderica od prua i blata koje manje podseaju na


24/185

27

ljudska prebivalita a vie na svinjce. Kada smo avgusta 1912.godine prolazilikroz Plei, bilo je potpuno naputeno.

Druga kolona mazgi penje se polako uz greben iza ovog sela, i tu nai sa-putnici namah ugledae svoju rodnu grudu. Tamo, na severozapadu, izdiui se

iznad stenovitog grebena Spileo, nalaze se visoki vrhovi planina Pind, Smolkui Vasika, jo uvek pod snegom i napola skriveni oblacima. Prvi pogled na dom,prirodno, veoma je uzbudio i mlado i staro.

-Ima li planina u vaoj zemlji?-Ima, ali nae planine nisu tako visoke.-Nae planine su obrasle borovima i brezama.-U Engleskoj borovi i breze rastu u ravnicama.Deca i neki pomalo nepoverljivi zavikae u horu: Kau da imaju borove

i breze u ravnicama i da im planine nisu visoke kao nae!

U 10.30 zaustavljamo se na jednom proplanku pored potoka radi uobia-jenog podnevnog odmora, a u tri po podne ponovo kreemo da bismo stiglina vaar pre noi. Predeo se nastavlja u guste ume sve do iza Elefterohori ja,haiotskog sela, veeg od Pleia ali jednako prljavog, i nakon jedne otre kosi-ne, sputamo se na obalu reke Venetiko, najvee pri toke Hali akmona u ovomkra ju. Na ovom mestu nalazi se kameni most preko reke, toli ko oteen damazge moraju da se vode, a poznat je kao Gravenski most, iako sam gradlei na jednoj drugoj reici na severu. Vlasi, meutim, zovu ovaj most Punjeadi Puanlu Puanski most. Kako su svi morali da sjau dok se prelaziomost, i kako je nastajalo uzbuenje to se pribliavamo naselju, na karavan

je nesvesno zauzeo poloaj uobiajan za prilaz odmoritu. Napred su ila decasvih uzrasta, od 8 do 14.godina hodajui urno, eljna da budu prva. Pratile suih ene i devojke, takoe peke, nosei (veina njih) cipele u rukama kako bilake prele preko neravnog terena. U pozadini, polako su se kretale natovare-ne mazge, u drugoj koloni, a pored njih su koraali mazgari mukarci, goneiih tapovima, kamenicama i psovkama, stalno motrei da neka ne propadneu neravnine na putu. Ako bi mazga pala, kabasti tovar u sedlu, koji se nikada

jako ne privruje, poeo bi da se opasno njie i mogao bi da se nakrivi ili pad-ne to bi oduzelo vreme da se ponovo privrsti i natovari. Isto tako, ako bi semazga spotakla i pala, ne bi mogla da ustane bez pomoi jer je tovar preteaki nezgrapan. Kada bi ljudi krenuli urno da diu tovar sa obe strane kako bi

pomogli mazgi da ustane, ova bi tvrdoglava ivotinja, na esto neutiv nain,odbila da ustane i valjala bi se i utirala zapetljana u konopce, tovar, ivinu,lonce, tenad i u sve manje stvari to se mogu da na nju natovare. U karavanuse izmeu ovih grupa nalazio razmak, pa su meu poslednjima nastupali na ma-zgama svi oni koji nisu mogli da peae bake, make, bebe i pilii.

Uz strmu padinu sa druge strane reke Venetiko, probijali smo se sa grupomdeaka dok nismo izbili na jednu iroku travnatu zaravan. Bila je preplavljena


25/185

28

oporima mazgi i konja koji su pasli, a uvali su ih mali Vlasi. Prizor je ukazi-vao na to da je vaar konano u bli zini. Za manje od jednog asa preli smo za-ravan i najednom izbili do njenog severnog ruba odakle smo ugledali Gravenui vaar Sv. Ahilija. Strma padina ispod nas bila je prekrivena vlakim atorima

rasporeenim po pripadnosti odreenim selima. Tu su porodi ce iz Smiksija, izPotamije, dalje Perivoljani, oni iz Velestinosa, iza su Samarinci, onda iz Elaso-ne, nie su iz Avdale ... U podnoju tee reka Gravena, i rok ali plitak potok,koja se nekoliko milja na istok uliva u Haliakmon. Odmah ispred, malo daljena obali, nalazi se grad sa drveem, minaretima, sahat kulom, i lii na kakvognezdo u dolini. Na istonoj strani, pored reke, ravna otvorena poljana bila jezapravo vaarite krcato svetom i proarano tezgama. Kako smo kasno stigli,trebalo nam je vremena da pronaemo prazno mesto i podignemo atore. Kadasmo to obavili, proveli smo ostatak dana u obilasku logora i posmatranju uur-

banog sveta, raspitujui se o planovima za sledei dan.Gravena, koju Vlasi zovu Grebene, a Turci Gerebina, je dugaki, rasuti

grad od znatnog stratekog znaaja, poto lei na raskrsnici puteva iz severo-zapadne Tesali je do gornjeg basena Haliakmona, kao i od Janjine i Konice

prema Solunu i kroz jugozapadnu Makedoniju. Zbog toga su poetkom1897.godine, paravojne grke trupe predvoene Develi som i nekim garibaldistimako je je vodio ipriani, izvele bezuspean desant preko granice sa ciljem daosvoje Gravenu i tako preseku turske komunikacije izmeu Epira i Makedoni-

je. Grad je sedite grkog vladike i ono to nam je iz njegove istorije poznatozahvaljujemo upravo njegovim crkvenim velikodostojnicima. Pukvil pie da

je Gravenu Konstantin Porfirogenet upisao u svoj spisak gradova Makedonijekao , dok je Bon oznaava kao .

Gravenski vladika je bio podanik nezavisne ohridske patrijarije. On nijebio pripadnik jedne od prvih episkopija koje se pominju u zlatnoj buli Basi lijaII, kojom potvruje privilegije ove bugarske patrijarije, ali se pojavljuje u dvaspiska o biskupijama u jedanaestom i dvanaestom veku. Dositej navodi da jeLav, nadbiskup ohridski, jedne subote rukopoloio izvesnog Joanisa Kopsohei-

rosa, za svetenika, a sledeeg dana, u nedelju, za vladiku u Graveni. Le Kvienje smatrao da se to odnosi na Lava II, koji je iveo poetkom 12.veka ali jesasvim mogue da se radilo o Lavu I, koji je bio na vrhuncu vlasti u 11.veku.Demetrije Homatian, nadbiskup ohridski u prvoj polovini 13.veka, spominje u

jednom od svojih pisama, smrt Teodora, gravenskog vladike. uje se, zatim, zaepiskopiju iz 1382.godine, a jedan crkveni dokument patrijarha iz Konstantino-

polja iz 1395.godine, spominje .Iz drugih izvora saznajemo da je 6. decembra 1422.godine, Neofitos, vla-

dika iz Gravene preminuo, a da se 1538.godine, njen vladika zvao Simeon. U

spisku u kome su navedene episkopije pod patrijarhom ohridskim i u zakonimasinoda kao i drugim dokumentima iste patrijarije iz 17. i 18. veka, esto se


26/185

29

spominje i ova, zajedno sa njenim vladikama. Najstariji navedeni vladika jeGregorije koji je bio iv 1668.godine. Njega je nasledio Teofan, koji je bio navrhuncu oko 1676.godine. Ovaj energini prelat je, iako je sinod ve izabraodrugog ohridskog patrijarha, otputovao u Adriano polj i do bio vladianstvo

preko Velike Porte. Formalno ga je raalovao patri jarh iz Konstantinopolja.Njegovi protivnici ga optuuju da se samo kao kaluer doepao episkopije uGraveni i da je sluio a da nije bio ni rukopoloen. Govori se, dalje, da je pri-morao patrijarha ohridskog Ignjacija, oveka bez inteligencije i poznavanjacrkvenih zakona, da ga rukopoloi. Optuuju ga i za krivokletstvo, preljubu,krau i pokuaj da od patrijarha Konstantinopolja otme i stavi pod svoju upra-vu episkopiju Beroea. Od ostalih biskupa pominju se Pankratios, Teofan (ovose ime pojavljuje od 1683.godine do 1740.godine tako da se verovatno radi odvojici istog imena), Serafim, Makarios i Gabriel.

Posle turskog osvajanja, Gravena je postala i ostala tokom turskog doba,glavni grad distrikta, najpre kao sedite mudira do 1860.godine, a zatim i kaj-makama do 1912.godine. U 16. veku, po reima Aravandinosa, postalo je cen-tar kapetana armatola - neke vrste hrianske milicije, koju je plaala turska dauva puteve i odrava red. Ovi armatoli esto su bili, u stvari, hajduci, koji su

primani u slubu po principu lopov na lopova.Razbojnici su esto odavali jedni druge vlastima i ukoliko bi se neki arma-

toli i hajduci (klefti -prim. prev.) meusobno sukobili, Turci bi filozofski sveposmatrali kao neki obian dogaaj tue pasa. Gravena se esto pominje i u sa-vremenim grkim hajdukim baladama, od kojih se mnoge odnose i na vlakeili kupaarske junake. Kada je u ovakvom sistemu odravanja reda dolo dorasula, ova oblast, kao i veina zapadne Makedonije dospela je u vrste rukeAli Pae. Kasnije je postala deo nezavisnog sandaka Serfije, koji je nakon to-ga pripojen vilajetu Monastira.

Nekoliko zanimljivih detalja o armatolima i hajducima iz Gravene moguse napabiriti kod Aravandinosa, Lambridisa i iz nekih drugih izvora do kojihsmo lino doli na terenu. Jedan od najpoznatijih je bio Dimitrios Tockas, ro-

dom sa Olimpa, iz druge polovine 18.veka. Sagradio je crkvu Sv. Paraskeve uAlpohoriju, a 1776.; na predlog Svetog Kozme, poklonio 40 krstionica za 40 se-la. Godine 1779. podigao je mlin u Dervizani koji je crkvi donosio godinji pri-hod od 20 funti. Ovo je bila samo jedna strana njegovog ivota. Kada je SvetiKozma zatraio da se okane razbojnikog ivota, pria se da je odgovorio kakose u prolee prirodno probude njegovi nagoni prema hajduiji i zloinu. Godi-ne 1770. ili neto kasnije, u drutvu Belosa, kapetana iz Mecova, iz zasede jenapao i sasekao na komade grupu Albanaca koja se vraala sa opljakanim ple-nom iz propalog grkog ustanka na Peloponezu, podstaknutim od strane Rusa,

pod Orlovim. Ovaj se zloin, prema prii, desio izmeu mesta Smiksi i Filili,i dogodio se verovatno u klancu Morminde 1780.godine, kada ga je Abdi Paa


27/185

30

podmitio da iz zasede ubije nekog Comangu iz Mecova, ali je uspeo da ubijesamo njegovog saputnika Kafecisa. Ovaj poznati hajduk ubijen je po naloguKurt Pae u porti jedne crkve gde je obino zimovao. Aravandinos tvrdi da je

bio na vrhuncu svoje moi pod Ali Paom, te da je nasledio Jorgakisa Zakasa

kao kapetan Gravene i da je poginuo kod Kipurija 1809.godine. Jorgakis Zakasiz Mavronoroa bio je je osniva najpoznatije banditske porodice. Sluio je DeliDimosa koga je nasledio kao kapetan Gravene ali, kau, da se kasnije zavadiosa Ali Paom i pridruio snagama predvoenim Vlakavasom koji je 1808. iz-veo neuspelu pobunu u Tesaliji. Jorgakisa, umro 1814.godine, nasledila su nje-gova dva sina; Janulas i Teodoros, koja su svojim delima kao hajduci primoralivlasti da ih priznaju kao armatole.

Godine 1826., brau je, nakon izdaje, napao u njihovoj kui u MavronorouMehmed Aga, energini muteselim iz Gravene. Janulas je pogi nuo, a Teodoros

je pobegao u Grku. Vratio se dve godine kasnije i prvi zadatak mu je bio da seosveti porodici Makri koja ga je izdala. Pri a se da ih je pobio na grobu svoga

brata. Otprilike u isto vreme, izvrio je veoma uspean napad na bogato grkoselo Negades u Zagori, 1831.godine, zatim je napao Gravenu i spalio mnoge ku-e, kako hrianske tako i turske. Sladee godine, njega i jo dvojicu kompanjo-na napao je Mehmed Aga, ali su uspeli da pobegnu. Godine 1832. uestvo vao

je sa ostalim hajdukim voama u pustoenju Kastanije u Fitiotisu. Do 1835.,ostao je u Zagori ili u blizini Gravene kao strah i trepet toga kraja ali se te istegodine povukao u Grku. Predao se vlastima 1852.godine u Janjini, ali se ubrzovratio svom starom zanatu. Godine 1854. priao je neuspelom ustanku u Epiru,Tesaliji i Makedoniji. Za njega se kae da je spasao nekoliko porodica iz Sama-rine kada im je logor napala turska vojska, i da ga je kasnije Abdi Paa zatoiou manastir u Spileu. Kada se Zakas aktivno bavio hajduijom u Zagori, glavnitab mu je bio u Vale Kalda, pored Baiease, koji je u svim vremenima bio skro-vite razbojnika. Danas je ova stenovita uzvisina pored Vale Kalde poznata podimenom Zakasova tvrava, a tako je oznaena i na austrijskoj vojnoj karti. Ustarosti, 1878., uestvovao je u ustanku u Tesaliji i posle njegovog sloma, povu-

kao se na imanje u Akladi, pored Lamije, u Grkoj, gde je i umro 1882.godineu dubokoj starosti, sve vreme potovan i uvaavan od svojih sunarodnika.Na turskoj strani najistaknutija linost u Graveni u tim burnim vremenima

bio je Mehmed Aga. Njegov deda, Husein Aga, bio je jedan od trojice brae ko-ja su u 18. veku napustila Banja Luku u Bosni. Jedan se nastanio u Avloni u ju-noj Albaniji, drugi negde u Anadoliji, a trei je doao u Gravenu. Njegov sin,Veli Aga, vladao je Gravenom u doba Ali Pae, a nakon smrti Lava iz Janji ne,kau da je uestvovao u opsadi Mesalongija. Njegov sin, Mehmed Aga, iveo

je u Janjini kod Ali Pae, a iz grada ga je preko jezera u mrtvakom sanduku

prokrijumario Duda, jedan od painih kurira. Nakon toga nainio je dvojiciDudinih sinova devrenti je, jedan na Painom mostu na Haliakmonu, putu


28/185

31

izmeu Gravene i atita, a drugi u Mavranci. Mehmed Agu je posle smrti na-sledio njegov sin Veli Beg, koji je umro 1880.godine, a njegova dva sina Rifati Fuad ive i danas u velikoj utvrenoj kui svoga dede (1912). Kua, ili pretvrava, nalazi se usred grada i zauzima povrinu izmeu dva do tri ara. Spolja

se vidi visoki etvorougaoni zid sa pukarnicama. Na svakom uglu nalazi seetvrtasti minaret, a na sredini svakog zida jo po jedan. Kapija je smetena usredini junog kratkog zida koji gleda na reku Gravenu, a dva ugaona minare-ta na ovoj starni vea su od ostalih. Ulaz je iskoen i vodi kroz debeo zid dovelikog dvorita u ijem se seditu nalazi velika, jaka turska kua kao tvrava.Celo mesto je sagraeno za bekstvo i odbranu. Ovce i konji mogli su da pasui unutar zidina koje su opasavale eti ri izvora i cisternu. Na severnoj strani ku-i uzdizala se, izolovana u dvoritu, kula koja je sluila kao barutana. Datumisu jo uvek vidljivi na spoljnom zidu, -1829. i 1830., to ukazuje na to da su

datumi iz pri a o ivotnom putu Mehmed Age pri lino tani. Aga je bio prete-rano uporan u nastojanju da suzbije hajduiju i esto se spominje u hajdukim

baladama. Stalno se sukobljavao sa Zakasom i njegovim saborcima, a jednogod njih Jorgakisa Bisovitisa, primorao je da se preda, a.zatim ga pogubio na

pijaci u Graveni, kako pie Aravandinos.Decembra 1832. opkolio je i druinu Sulejmana Belcopulosa u crkvi u Su-

benou i paljbom sravnio sa zemljom i razbojni ke i crkavu. Pria se da je 1844.godine oteo devojku iz Gravene po imenu Sula, koja je odbila da mu postaneena. Njegovi unuci kau da mu je prva ena bila hrianka iz Filija i da senakon njene smrti oenio njenom sestrom Midalom sa kojom je imao si na i trikeri. Umro je 1864. ubrzo nakon to je napunio 80.godina.

Skanti nam, kao izvor informacija, daje sliku stanja u ovoj oblasti tokomprve polovine 19. veka. Turska vlast je u strahu od grke revolucije odluila daistrebi armatole koji su se malo razlikovali od hajduka. U Graveni su se nalazili

jedan turski garnizon i nekoliko albanskih dobrovoljaca. Zadatak im je bio dasuzbiju hajduiju i odravaju bezbednost na glavnim putevi ma. Hajduci su ti-tili svoju zemlju od drugih bandi, a izdravali su se pljakajui susedneoblasti

kako hrianske tako i turske. Kao to se videlo u sluaju brae Zakas, meusamim hajducima je bilo i izdajnika. Ako bi progon bio estok, razbojnici su sepovlaili u Grku, predavali vlasti ma ili bi se pri tajili neko vreme dok se ne biukazala povoljna prilika da se ponovo vrate svom poslu.

Sama Gravena se sastoji od dve etvrti. Jedna je grad koji se zove Kasabas,to na turskom znai grad, gde se nalaze pijaca, duani, upravne kancelarije,zatvor... Druga se zove Varii i lei na zapadu, iza jednog potoia. To je isklju-ivo hrianska etvrt na breuljku i sastoji se od vladianskog dvora, mitro-

polije i kua grupisanih okolo njih. Za ivota Lika, bilo ih je 20, a sada ih je

mnogo vie. Pukvil tvrdi da su grad osnovali kolonisti iz mesta koje on nazivaKastron i Buhalitas ali ne navodi gde se ovo drugo mesto nalazi.


29/185

32

Mogue je da je to Valakades, selo Kastro, oko tri sata zapadno od Grave-ne koje ine ruevine srednjevekovne tvrave.

Metani govore da prvi stanovnici Gravene potiu iz mesta Grevian Raki-otis, jednog planinskog grebena prema selu Kira Kale, na udaljenosti od oko

jednog sata severozapadno od grada. Prema podacima kojima mi sada raspo-laemo nemogue je utvrditi kako je i kada grad osnovan. Meletios, vladikaatinski, koji je i veo od 1661. do 1714.godine, navodi da je grad bio opte po-znat kao Avles, u ta Pukvil sumnja. Lik, sa druge strane, navodi da: Turskamahala Graveno... je glavno mesto Gravena koje veinom obuhvata veliki brojmalih turskih sela i iflika. Po lokalnom kazivanju grad je nekada bio poznatkao Avles, kao da su posebnu etvrt poznatu pod tim imenom, naseljavali hri-ani u blizini turske potanske stanice. Stajala je na mestu gde se sada nalaze

polja blizu centra grada, na obali reke. Nasuprot njoj, na junoj strani reke, bila

je jo jedna etvrt zvana Cakalia i taj deo je spalio Zakas. etvrt Avles jo uvekje postojala pre nekih 130.godina i predstavljala je Varo u tom periodu.

Posle osloboenja Grke, Turci iz Lale na Peloponezu, u nemogunostida i dalje ive pod hrianskom vlau, doli su i nastanili se u Graveni i to ucentru grada. Iza njih su poeli da se naseljavaju i hriani. Mitropolija je sa-graena oko 1837.godine i posveena je Sv. oru, Sv. Dimitriju i Sv. Ahiliju.Pre nje postojala je samo mala crkva Sv. ora na vrhu brega u sred ume, a

prve kue okolo nje sagraene su oko 1780.godine. Glavna damija pored tur-skog groblja u zapadnom delu grada, nekada je bila crkva Sv. Ahiliosa, a drugadamija na istoku, bila je crkva Sv. Paraskeve. Nju su preuzeli Turci iz Lale,a nekako u isto vreme, pria se, poruene su jo tri crkve u gradu crkva Sv.Dimitrija, Sv. Nikole i Sv. Atanasija.

Vladika nije uvek iveo u Graveni ve u Kipuriju, kako tvrde metani, abio je poznat kao Sveti Avlon, ime koje se nigde ne pojavljuje u dokumentimau gore navedenoj episkopiji. Ipak, potoi koji se sliva sa Kira Kale i tee po-sred grada, zove se Avliotis, te bi stoga pria o imenu Avlon(Avles)mogla imatineke osnove, a ne samo proisticati iz Meleotisove geografske studije.

Iako se nalazi u dolini i nema dobar vodovodni sistem, Gravena je prijatangradi ali je tokom leta u njoj veoma toplo. Na istoku, iznad grada, nalazi sevelika turska kola, a na slinom mestu na zapadu, su barake. U njoj su jo igrka i vlaka kola, nekoliko damija, sedam grkih crkava i vlaka kapela.Pijaca, koju dobro poseuju stanovnici susednih sela, radi svakog ponedeljka.Populacija se ne moe tano proceniti jer se mnogi stanovnici stalno menjaju.Hriane ine Grci iz Haiota i Kupaara i Vlasi iz Samarine, Smiksija, Peri-volija i Avdale, koji su uvek brojniji tokom zime. Muhamedance ine Albanci,Valahadije i Turci, kako ovdanji tako i sa svih drugih strana. Naravno, od rata

1912.godine, u kome je delimino spaljena, Gravena se znatno izmenila u sva-kom pogledu.


30/185

33

Utorak, 31. maj. - Drugi dan vaara.U zoru smo preli reku na malom ma-garcu kojeg smo iznajmili od Turina za pola penija, i odmah otili na vaar.Broj posetilaca peo se na nekoliko hiljada od kojih su veina bili Vlasi. Vlaki

jezik se najvie uje i niko ko nije uo brbljanje u vlakim grupama ne moe

da posimnja zato postoji i drugi naziv za njih Cincar. Vlasi su se sakupi li izskoro svih delova june Makedonije i Tesalije, veina u narodnoj nonji. Vla-ka nonja je komplikovana odea, a detaljan opis raznovrsnih delova te odeekao i njihov naziv, italac moe da nae u sledeoj glavi. Osim Vlaha, bilo jeGrka veinom Haiota, neto Turaka ne raunajui andare i ostale zvanini-ke, zatim Cigana u uobiajenim arenim ritama, kao i Valahadesa i Kupaara.Valakadesi su tajanstven narod, po reli giji su muhamedanci ali govore grkim

jezikom i uglavnom naseljavaju podruja Gravene i Lapi ta i ive u mnogimselima. Vlasi iz zovu Vlahadi i za njih kau da su Vlasi koji su primili mu-

hamedansku veru, izvodei njihovo ime iz Vlah Aga, ali ova etimologija jeteko uverljiva. Po jednoj verovatnoj prii, oni su islamizirani Grci, a nazivajuse Valahades jer jedino to znaju da kau na turskom je V Alahi- Bogami.

Slian sluaj je moda i sa Pomaksima (Pomacima - prim.prev.)ili islami-ziranim Bugarima iz solunske provincije koje je posle turske revolucije 1908.godine nova Turska, u okviru svog programa otomanizacije, uila da kau: VAlahi, umesto Bogami. Nikolaidi, koji je posao 1859.godine, navodi kako su

pre dvestotine godina dva grka deaka iz jednog sela blizu Lapisita, odvede-na u Konstantinopolj u ropstvo i prevedena u islam. Kasnije, oni su se vratili usvoju domovinu i poeli da propovedaju doktrinu novousvojene vere. Preobra-tili su mnoge hriane eljne da se izbave iz svog inferiornog poloaja i steknu

pravo da nose oruje i najzad budu nagraeni titulom bega. Pukvil je izgledasmatrao da su oni potomci vardarskih Turaka iz vizantijskog doba, teorija koja

je teko odriva. Sa druge strane, Vajgand napomi nje da su oni pre Grci negoSloveni i da imaju tamnu kosu i kukaste noseve. Mnogi koje smo mi sreli bilisu visoki i plavi, ali ako naziv Valakades znai da su oni samo preobraenici umuhamedance, u njemu ne treba traiti neko nacionalno znaenje.

Kupaari su helenizovani ili poluheleni zovani Vlasi. To znai da su zbogmeovitih brakova i uti caja crkve kao i grkog obrazovanja napustili svoj mater-nji jezik. Ipak, jo uvek zadravaju vlaku narodnu nonju, a mnoge vlake reinalaze se u njihovom dijalektu kao i mnogi glasovi koji nisu grki, na primer,sh(), zh, tsh() i dzh(d). Naseljavaju podruje izmeu Gravene i isto vlakihsela u Pindima. U jednom od njihovih sela, Labanici, koje je samo napola heleni-zovano, stekli smo uvid u proces u kojem se odvijala denacionalizacija. U kolii u crkvi koristi se samo grki jezik. Svi stariji mukarci u selu znaju vlaki, atakoe i mnoge ene. Kako su mukarci u veem broju od ena, primorani su da

dovode neveste iz drugih sela. isto su vlaka sela kao Turija i Perivoli isuvieponosna da udaju svoje keri za Kupaare, pa se neoenjeni iz Labanice ene


31/185

34

nevestama iz sela kao to je to Zalovo, koja su, manje vie, potpuno helenizova-na. Deca iz ovih meovitih brakova govore samo grki, jezik koji su nauili odsvojih majki, i tako, veina iz mlae generacije zna samo grki jezik. Ime Kupa-ari izveli su Vlasi iz rei kupatshu, odnosno hrast, jer je oblast koju naselja-

vaju pokri ven hrastovim umama. Nie, u dolini Haliakmona, nema uma, a uviim predelima od Turije do Samarine, nalaze se borovi i breze. Ovo na izgledprihvatljivo objanjenje, odbacuje Vajgand i kae da je re slovenskog porekla iznai kopa ili zemljoradnik. Takvo miljenje moglo bi se zaista odnositi na Ku-

paare jer su naseljeni na jednom mestu, obrauju zemlju i ne migriraju kao toto rade planinci. Vajgand dalje istie da se oblast Kupaara prostire do atita iulazi u severnu Tesaliju, ali mi nikada nismo uli da se ovo ime primenjuje naneku drugu oblast osim u predelu niih brda od Gravene do Filipija i Kipu ria.

Glavni posao na vaaru bio je prodaja i kupovina mazgi. Dovodili su ih iz

raznih krajeva ali najbolje su, po reima strunjaka, one iz Kasandre i Ksanti ja.Mlada mazga iz Kasandre, koja nije bila u stanju da nosi veliki teret jo nekoli-ko meseci, prodavala se po ceni izmeu 18 i 22 turske funte, neto skuplje negogodinu dana ranije. Mazge koje su ve bi le stasale imale su grani ce zakaeneza pak-sedla, kao znak da se prodaju. Konja je bilo manje. Nekoliko, malih zaengleska shvatanja, ali dosta dobrih, jahali su vlasnici, gonei ih u lakom kasukroz gomilu i hvalei ih turskim begovima i andarima. Svaka prodaja mora-la je da se potvrdi dokumentom sa opisom prodate ivotinje i cenom, koju jeizdavao i peatirao mesni inovnik. Redovi tezgi ispunjavali su veliki prostor,a tandovi sa hranom gde su hleb, vino i jagnjetina svih vrsta imali najveu

prou, nastavljali su se sa onima gde su su se smestili sedlari i poslastiarnice.Na jednom kraju vaarita nalazio se otvoren teren sa malim prodavnicama odkamena gde su se prodavali nakit, noevi, pamune tkanine, svila, vunene stva-ri, runi satovi i asovnici. Sva roba osim nakita, koji je uglavnom bio srebrnifiligran, zatim nekih satova i noeva, bila je evropske proizvodnje. U drugomdelu Romi kazandije, uali su na zemlji i nudili lonce za vodu i krage svihoblika i veliina. Pored njih, mnotvo Vlahinja izlagalo je odeu, koja je imala

prou kod Haiota, kao i teke vunene prostirke i ebad sopstvene izrade.Tek to je odmaklo podne, u Pindima je poela da pada kia, a kasno popodne nevreme je zahvatilo i Gravenu. Na vaaru je za as nastala pometnja iljudi pojurie sa svih strana da preu reku i sklone se pod atore. Samo to jenekolicina i uspela da pree, najednom, niz brdo je poela da se sliva voda i onoto je pre nekoliko minuta bio bistri potok svega stopu dubok, ubrzo se pretvo-rilo u blatnjavu, neprohodnu, bujicu vode. Neki, videvi ta se dogaa, potralisu nizvodno i presekavi okuku reke, preli na drugu obalu pred sam potop.Meutim, veina, odseena od svojih atora, morala je da eka itav sat na kii

i u blatu, da se reka vrati u svoje kori to. Na ator je bio razapet na padi ni brdai kina voda je u potocima tekla po njegovom podu. Nikakav rov nije se mogao


32/185


33/185

36

no, kako se popularno zove gornji tok reke Venetiko. Zbog nedavne kie, vodo-staj reke bio je iznad normale, pa je ak i u pliaku voda bila do mazginog ko-lana. Za mozge koje su jahali nije bilo problema ali je drugaije bilo sa onimakoje su nosile samo tovar ili i tovar i decu vezanu po sredini ili pilie vezane

za noge. Na polovini reke, ove mazge su izgubile pravac, poele da se spotiui klizaju po glatkom okruglom kamenju u koritu reke. Tovar se klatio sa jednena drugu stranu i pretila je opasnost da sav tovar popada u vodu. To je trebalospreiti po svaku cenu jer bi mazga, ukoliko padne u reku, mogla da se udavi.tapovi, kamenje, psovke koje su se orile sa obe obale, bile su od male ko ri-sti. Najzad, nekoliko mazgara ulo je u reku i napravilo kolonu preko pliakai tako su tvrdoglave mazge isterane uz pomo fortutire, lakim motkama saravom na vrhu. Ove motke se koriste, kao to im i samo ime govori (fortuse-sku, ja tovarim, od grkog ), kada se tovar postavlja na mazge, da ga

podupru sa jedne strane dok se drugi tap postavlja sa druge strane, da se sedlone bi prevrnulo. Mazge su sve, ipak, bezbedno prele na drugu stranu, osimdve ali kako nisu imale tovar nije priinjena nikakva teta.

U dva sata posle podne zaustavili smo se na jednoj travnatoj livadi da seodmorimo i obedujemo. Tri sata kasnije krenusmo dugom stalnom uzbrdicomispresecanom na ponekim mesti ma strmim izdignuima, tako da smo svi sadaili peice izuzev staraca i najmlae dece. Ponegde je staza bila neprohodnazbog blata ko je je na nekim mestima dopiralo skoro do kolena. Mule su seklizale i padale na sve strane, esto ih je na zemlji bilo po dve istovremeno.Stare ene su se krstile i mrmljale neto na vlakom, mazgari su glasno psovalisvoje premorene ivotinje, a andihriste je postao uobiajen nain obraanja.Andihristu je vlaki si nonim za grku re i kao i ona ima bezbrojznaenja u zavisnosti od izraza lica u trenutku kada se izgovara. Konano smose iz blatnjave staze nali u hrastovoj umi na pustom vrhu grebena nedalekood kapelice Sv. Paraskeve. Ispod nas s leve strane, na 20.minuta udaljenosti,nalazilo se kupaarsko selo Vodendziko, a iza njega uzdizao se strmi grebenSpileo u ijem su podnoju leala sela argani, Lavda i Tita. Sa nae desne

strane, na severu, u procepu grebena, lealo je selo Tuzi.Ovde je staza bila na kratko suvlja, ali je u kiovitoj noi postala gora. Vr-hunac je nastao kada smo oko pola sata klizili po mraku niz blatnjavu padinu.Duga kolona se ratrkala u pometnji i kada smo stigli u podnoje, nekoliko poro-dica se izmealo, a neke su se odvojile od glavnine. Naa drui na, vie sreomnego zbog vetine, stigla je zajedno do podnoja. Sakupili smo mazge i skinulisa njih tovar, s mukom podigli ator po vetru i kii, najpre odabravi tlo koje seinilo malo manje mokro. Ostavili smo ene da pospreme, a mi smo se odetalido druge porodi ce koja je stigla pre mraka i uspela da upali vatru. Okrepljeni to-

plotom uli smo u svoj ator i nakon brzog obeda koji se sastojao od hleba, si rai vina, smestili smo se za spavanje kako smo najbolje mogli. Druge familije pro-


34/185

37

le su gore od nas, mnoge nisu ni mogle da podignu ator, neke su se razdvojilena dve, tri, grupice i morale su da provedu no pod vedrim nebom bez hrane, sasamo jednim pokrivaem. Kada smo se probudili sledeeg jutra, na ovom me-stu znanom kao La Valko, uinilo nam se da se nalazimo u nekoj drugoj zemlji.

Prole noi smo bili meu bregovima pokrivenim hrastovim umama, a sadasmo se nalazili u planinskom predelu proaranom borovima i poprilino golet-nim jer ovde je prolee tek poinjalo. Ova malena dolina je slikovito mesto. Saobe strane izdiu se strma brda obrasla borovima, a sredinom protie potoikoji izvire odmah ispod grebena Morminde, spaja se sa drugim iz Smiksija iutie u reku Vriateno. Livada se naglo zavrava odmah ispod doline gde smose ulogorili, a potok protie izmeu dve ogromne stene koje se uzdiu na obestrane kao neki straari. Jedan drugi put od Gravene do Samarine, poznat kaoKucokale, Hromi put, prelazi preko ruba najsevernijeg dela Doaua Ketri, Dve

stene, kako ih nazivaju. Da bi se stiglo u Valko, treba savladati strm uspon to jenemogue kada se putuje s porodicama. Pukvil na ziva ove dve stene Les DeuxFrres Dva brata; naziv je mogu ali nismo ovde uli da ga tako koriste.

etvrtak, 2. juni. Jutro je bilo vlano i prohladno kada smo krenuli daljeposle 6 sati. Odmah smo preli reku nasuprot seoceta Curikja i kretali se uzvod-no, uz reku, prema zapadu. Nakon nekih pola sata, proli smo han u Filipiju,gde su porodice iz Smiksija skrenule nalevo ka maloj dolini Filipi koja se nalazina padini oko pola sata hoda od hana, do kupaarskog sela, koje je po nonjislinije Samarini nego drugim kupaarskim mestima. Glavno zanimanje im jeovarstvo. Kreui se dolinom, prolazimo pored kapelice okruene grupom dr-vea u renom koritu, kao i pored gusto naikanog drvea divlje ljive kojese u ranu jesen ute od mnogobrojnog ploda prijatnog peckavog ukusa. Jo

jedan as ili vie i stiemo do dugog vijugavog uspona koji vodi do grebenaMorminde, istone granice teritorije Samarine. Prolazimo Pade Muatu, omi-ljeno mesto za logorovanje, a u prolosti i omiljeno mesto boravka hajduka, oemu e biti vie rei u sledeem poglavlju. Pade Muata zasluuje svoje ime- to je lep ravan predeo na padini planine ispresecan, tu i tamo, potoiima

u kojima je voda ledeno hladna i prekriven zelenim busenima trave. U prole-e i u rano leto, areni se od cvetova jagorevine, lincure i gospine papuice.Kada smo stigli na vrh, naosmo se na malom prevo ju ko ji spa ja Gumaru

ogromnu kupastu planinu pokrivenu borovima i brezama, sa nae leve strane,i Morminde - dugi travnati greben delimino pod umom. Odmah pred nama jeGorgulu, lep, stenovit i otar planinski greben jo uvek, ponegde, pokriven sne-gom, ije su donje padine urasle u umu. Iza Gorgula, napola skriven u oblaci-ma, nalazi se trokraki masiv Smolka, a samo dva su mu vrha vidljiva Smolku iMoaa. Direktno ispred nas, duboko dole u dolini, ispod vrha Gorgulua susreu

se dva potoka jedan izvire iz Morminde, a drugi iz takozvanog La Greklua,pored sela Furka, na putu koji pravo vodi od Gravene ka Konici i deli zapadnu


35/185

38

stranu Morminde od Gorgulua. Iznad ovog ua, na padini podno borove ume,nalazi se i Samarina. Sve oi bile su uprte ka selu. Saputnici su nam odmah uzelidvogled jer su svi eleli da vide uvenu crkvu na kojoj raste bor, ali i svoje do-move - utoliko pre to se svake godine nekoliko kua srui zbog velikog snega i

prodora vode u temelje. Maleni klanac Morminde obeleava sliv severnih Pindajer potok pored hana Pelipi, uliva se u Venetiko i spaja se sa Haliakmonom, kojise opet uliva u Solunski zaliv. Reku Samarinu obrazuju dva potoka koja se spa-

jaju sa rekom Aus nekoliko milja dalje i najzad stie u Jadransko more.Nakon pola sata pravimo kratku pauzu i ruamo na brzinu. Zbog kie koja

je ponovo zapretila, urimo kaldrmisanom stazom to su je izgradili stanovniciSamarine. Ovde skoro svaki kamen i drvo ima svoje ime. Na primer, mala ja-ruga gde se nalazi pilana poznata je kao La La Skordei, dalje niz put je velikiokrugli kamen znan kao Katra Nagra- Crni kamen, onaj u reci je Katra a

Buflui Sovin kamen, a masa izlomljenog kamenja na padi ni brega je poznatakao Katra Asparta- Izlomljeni kamen.

Prolazimo ubrzo pokraj malog svetilita s mnotvom potkovica pored nje-ga, gde se ostavljaju novii, a onda preavi most preko sada nabujalog poto-ka koji tee sa grebena Greklu, ulazimo u Samarinu pod naletom kie.

Gomila onih koji se se ranije popeli ( malo je porodi ca koje su prezimileu selu), izalo je da doeka pridolice, da u je novosti od dole, ili otpratirodbinu do kua. Kua porodice kojoj smo privremeno pripali, dobro je pod-nela zimu te smo imali krov nad glavom. Drugi su imali manje sree, a jedna

je porodica morala da ue u kuu na kojoj su ostala samo tri zida. Te veeriroaci porodice kod koje smo se smestili, doneli su pite kao poklon i kao znakdobrodolice. Pita je vlaki specijalitet i o njemu e dalje biti jo rei. Sutradansmo se zaputili u misohori, seoski trg, gde je i pijaca i mesto za seoske skupovei razgovore.

Tako je izgledalo nae putovanje sa vlakim porodi cama od Tesali je donjihovih domova u Makedoni ji. Samo u Samarini, svake godine, ima preko800 porodica koje, uz male izuzetke, provode zimu na drugom mestu, i mada

veina ne ide dalje od Tirnavosa, neki odlaze i dalje, a vei na, ako ne svi, svakegodine, u prolee i jesen, kreu sa svom svojom imovi nom na put od nekoli kodana. Ovaj polunomadski ivot utie na nacionalni karakter, a neki se vlakiobiaji mogu direktno pripisati takvom ivotu. Jedna manja posledica ovakvognaina ivljenja, vie praktiana, jeste da je nauila Vlahe, jedine od svih bal-kanskih naroda, da apsolutna nezavi snost na putovanju predstavlja sinonim zaapsolutnu udobnost.

Prevela Jelena Rotar


36/185


37/185

40

grka kola sa malom bi bliotekom starih izdanja klasinih autora sakupljenihod strane prethodnog upravnika. U sreditu zelenila nalazi se niz visokih jabla-na koji u leto nude ugodnu senku acima izalim iz uionica. Na istonoj stra-ni niski kameni zid na ijoj se gornjoj strani nalaze postavljene kratke grube

daske, omeava zelenu livadu i predstavlja omiljeno mesto za sedenje i pri upredvee ili u nedeljna jutra posle liturgije. Gledajui nanie u dolinu, sa ivicetog zelenog pojasa, vide se nekoliko vodenica koje slue kako za mlevenje ku-kuruza tako i za pranje vunenih proizvoda koji se prave u selu. Kao i svuda pookolini, tu je i splet livada na kojima se gaji detelina i sakuplja seno. Iznad njih

je nekoliko kua sa batama proaranim stablima ljiva, vianja i jabuka. Uko-liko pogledamo preko polja, otvorie nam se umoviti visovi Gumare sa naedesne strane, dok je sa leve Morminde i dugaak klanac koji vodi od njega doSamarine. Na njemu moemo da vidimo i na put kojim smo doli iz Gravene

dok e otro oko primetiti kiridije ili pojedine porodice kako se penju stazom.Ali, krenimo sada kroz selo.

Skrenuvi ka zapadu glavnim prolazom, kroz zelenilo, ostavljajui na na-oj desnoj strani uz crkveni zvonik, prostranu visoku kuu familije Be, jedneod najprepoznatlji vijih mesta u selu. U istom uglu je i vodovod Svete Gospoji-ne (Shoput di la Stamaria). Samarina poseduje nekih petnaest ili ak i vie sli-nih vodovoda u raznim delovima mesta tako da stanovnici nikada ne morajuda idu daleko po vodu.

U veini vodovoda pa tako i u ovom, voda se sprovodi putem drvenih ceviizdubljenih od borovih debala od samog izvora na brdu iznad mesta. Celom du-inom takvi vodovodi imaju posebne pregrade koji slue da omogue popravkei ienje drvenih cevi. Samo par vodovoda podignuto je na samom mestu izvo-ra tako da se ta voda smatra za najbolju. Dalje, proli smo pored jednog vrbovogstabla oko koga je podignuta drvena platforma i klupe za vlasnike malog kafeakoji se nalazi prekoputa. Zali smo, zatim, u uzani, kaldrmisani put sa ije jednestrane je tekao vetaki potoi kojim su se navodnjavale bate u niem delunaselja. Primetili smo, sa nae leve strane, neke ruine u jednoj bati, dok ih je

jo vie bilo sa desne strane. To su bili ostaci kua koje je zapalio Leonida. Pro-lazei pored jedne od dve radnje, sa obe strane, kovaa i noara, preli smo pre-ko drvenog mosta iznad Volie (Volitshe), male reke to tee kroz sredinu selai koristi se za navodnjavanje , u kojoj se nagomilalo svo mogue ubre. Iznad,sa nae leve strane, nalaze se dve krojake radnje, a dalje, prodavni ca slatkiaoko koje su se tiskala deca. Prolazili smo pored vie radnji, sa nae desne strane,ukljuujui i jednu od glavnih radnji u Samarini u kojoj se moe kupiti sve tose ne jede, a potrebno je za ivot kao to su to olovke, pamuk, anilinske boje,ogledala, svila i sapun. Dalje, na put se iznenada stesnio izmeu dve kue, skre-

nuvi otro na levo izbijajui u centar znan kao La Hani. To je i pi jaca i mestookupljanja svih iz Samarine. Centralni prostor je grubo poploan i dugaak ne


38/185

41

vie od sto jardi. U sreditu se nalazi samo velika vrba i jedno malo vinjevodrvo. Prostor oko stabala oivien je ozidanim kamenom tako da pravi uzanu

platformu visoku oko jednog metra koja slui kiridijama da na njoj izloe robudonetu za prodaju. Tu smo zapazili kiridije koji nude petroleum sa pruge u So-

roviu (Sorovitsh), masline iz Avlone ili Volosa, crveno vino iz atita, povrekao to je luk, zelena paprika, zrnevlje i pasulj iz Cotilija, voe trenje, krukei jabuke iz kupaarskih sela i ito iz Kozana ili Monastira. Ono to se ne proda,nou se i ne sklanja ve samo prekriva za sluaj iznenadne kie. Robu uvajudvojica ili trojica kiridija koji spavaju na vreama zrnevlja zavijeni u ogrtaeod kozije dlake. Okolo La Hani smeteni su i glavni kafei i prodavnice hranekao i jedna jednostavna gostionica gde stranac moe da prespava ako eli. Ipak,Samarina je toliko gostoljubiva da se smatra nepristojnim da iole ugledniji pose-tilac noi u gostionici ve se poziva da odsedne u nekoj od privatnih kua.

Ispred svake prodavnice hrane je dugako, drveno korito na etiri noge, vi-soko oko jednog metra. Korito je opiveno limom i napunjeno sa ugljem iznadkoga se peku jaganjci na ranju. Peeno meso se kasnije see i prodaje. Kadase kiridije vrate u Samarinu obino se sakupljaju u nekoj od tih radnji i naru-uju obino dve ili tri funte peenja i vina koliko ele. Komadii jagnjetinenanizani na duge metalne tapie peku se i prodaju kao neko meze zajedno sa

jednom ili dve ae uza. I u veernjim asovima moe da se vidi kako se na ro-tilju pee kibaki. Ukoliko neko eli da proslavi odreeni dogaaj, pozvae

prijatelje da mu se pridrue tokom veeri na kibakiju. Kibaki su male porcijemesa zgotovljene seckanjem dve, tri funte ovetine sa satarom. Kada se jelozgotovi, drutvo se seli u zadnju sobu u radnji i poinje veselje uz meso, hleb,vino, a zavrava se igrom. Ovo je uobiajan nain proslavljanja penitade- is-

praaja druga koji odlazi u pealbu.Obiaj nalae da svako ko naputa Samarinu, pravi oprotaj u nekoj od tih

zasebnih prostorija u radnji, kafani, sa svojim prijateljima koji ele da ga ispra-te i daje novac -panitadu, koji moe da varira od skromnih 5 pijastara do 1 ili2 funte, kako bi se prijatelji poastili. Poneko uzme iz poslastiarnice funtu ili

dve baklave omiljeni turski slatki napravljen od kora sa bademom ili orasi-ma prelivenim medom, drugi provode no uz kibaki, muziku i igru.Izmeu prodavnica hrane nalaze se i nekoliko obuarskih radnji napravlje-

nih od dasaka sa nekom vrstom spoljne verande gde uenici sede i rade. Prak-tino, svaki mlad kiridija ui da trguje i u leto esto, umesto da ide sa svojimocem i mulama po okolini, sedee u svojoj trgovini u Samarini, krpei, ijuiili rezbarei kako ve ko odlui. La Hani, kao centar sela, prirodno je mestogde se sastaju sve ulice. Od severnoistonog ugla ide put koji vodi preko drve-nog mosta iznad Valie (Valitshe), prolazi pored par prodavnica hrane i niza

tezgi na kojima rade krojai i obuari, pored vodenice i ide tako do mosta iznadpotoka od La Greklu do puta za Gravenu. Put za Janjinu odvaja se od severnog


39/185

42

ugla jednim kafeom i onda vijuga izmeu kafea, prodavnica hrane i poslastia-ra. Jedan od tih kafea dri neki gluvonemi ovek poznat kao najbolji berber uSamarini. Zanimljivo je da vlasnik kafea esto kombinuje ta dva posla i jo se

bavi leenjem zubobolje smolom.

Na taj deo nastavlja se mali otvoreni prostor uz skver oput al Biza gde sujo nekoliko radnji ukljuujui i jednu bakalnicu sa raznovrsnom robom.Ostavljajui ovaj deo sa leve strane, put nastavlja pravo, a onda skree na

desno pored jo jedne poslastiare, prolazi pored vodovoda poznatog kao LaPenda u blizini kue familije Hadbira, kojoj pripada Leonida, zatim prelazi

preko jednog malog potoka sa vodenicom i penje se strmim nagibom na vrhbrda na kome se nalazi parki znan kao Mermi aklu inae omiljeno etaliteu veernjim satima gde se okupljaju deaci i mladii da bi igrali razne igre. Putza Janjinu ide pored najvieg dela Mermiaklua, du livada okruenih kame-

nim zidovima ili drvenim ogradama, u pravcu oput al Sakelariu gde, prateidolinu, ide nagore, do planinskog venca Greklu.

Od junog ugla trga sledei put prolazi pored dva kafea do oputa al Pa-pazisi koji dobija najbolju i najhladniju vodu sa samog izvora. Odatle, stazase koso uzdie u brda ostavljajui crkvu Sv. Atanasija pored, a onda, prolazei

pored vie vodenica, kree oko dubokog raseda gde je oput dit Vale a zatimprelazi na drugu stranu uz crkvu Aigla, u lugu gde rastu visoki borovi. kolu,koja je pridodata ovoj crkvi, koristi rumunska partija. Put dalje vodi du padi-ne brda sve do manastira otprilike pola sata hoda kroz borovu umu i velike

bukve, izmeu kojih su proseci prekriveni isprepletanim bunovima divljih ku-pina. Od manastira put ide ka Briazi, a kroz Briazu - dalje za Janjinu i Mecovoili preko Armate - za Konicu.

Postoji jo jedan put koji ide zapadnom stranom i koji vodi uz brdo. Poi-nje izmeu poslastiarnice i prodavnice hrane, a onda vijuga uz padinu kroznenastanjen deo, ostavljajui u daljini veliku kuu sa leve strane koja je sluilakao turska andarmerijska stani ca. Odatle se dolazi na sledeu zaravan na vrhukose padine, koja se naziva Gudrumica. Sa nae leve strane nailazi se na nisku

drvenu poslastiarnicu omiljeno mesto okupljanja mlaarije u veernjim sati-ma. Obino sede ispred radnje jedui slatki e i posmatraju put za Gravenu dabi videli ko se njime penje. Iza poslastiare je velika kamena kua da batomispred, opasana visokim kamenim zidom ispred koga su uhapeni uz pomoizdajnika kapetani - razbojnici, 1881.godine; dogaaj opisan u daljem tekstu.

Odatle, skrenuli smo na levo oko ove kue, ostavljajui na naoj desnojstrani jo jedan put koji vodi na sever, pored crkve Male Gospojine. Krenulismo ravnim delom i ubrzo stigli do jo jednog vodovoda od koga se neto da-lje nalazi neka vrsta prirodnog amfiteatra u kome su par kua sa batama, a u

centru mala kapela Sv. Kozme verovatno sazi dana da bi obeleila mesto nakome je propovedao. Od pomenutog vodovoda krenuli smo na levo pored klan-


40/185

43

ca koji odvaja padine Aigla od ostatka sela. Na strani klanca, od puta, nalazi seoput al Dabura koji se napaja iz izvora ba na tom mestu i neki smatraju dadaje bolju vodu ak i od Papazisija. Pravo odatle preli smo klanac preko dobrosagraenog drvenog mosta i stigli do grupe kua koje pripadaju porodici Dabu-

ra. Put se od tog mesta blago penje du gole padine Gorgula u ijem podnojuje borova uma. Penjui se dalje du vrha klanca i sputajui se odande strmona dole u Vale Karna, nailazi se na pet pilana. Vale Karna (kratkonosna dolina)

je duboki rascep useen u centralni masiv Smolkua. Njegova glava lei na po-la puta izmeu osnove vrha znane kao Smolku i Moaa, a voda koja tee niz

padinu, dobija na koliini od pritoka iz nekoliko basena pod stalnim snegom udubokim klancima na istonoj strani Smolkua, kao i od jednog ili dva izvorakoji se nalaze u stenama na velikoj visini odakle se strmoglavljuje snano nadole, dobijajui prigodno ime Apa spindurata (Visea voda).

Na dalekoj strani Vale Karne je granica izmeu teritorija Samarine i Arma-te do koje

Documents

Balkanski nomadi