... 0 < ..... < ~ FILOZOFSKABIBLIOTE SARLLALO OSNOVI
ESTETIKE A 3: ~ r-~ "" r-0 N 0 ., VI "" ~ til I:D r-0 .... '" ~ ~
3: ~ .... ~ ., .... 0 N 0 "" VI ~ ~ 0 '" " :to> eMALAFILOZOFSKA
BIBLIOTEKAe MALAFILOZOFSKABIBLIOTEKA Urednik VUKOPAVICEVIC
Naslovoriginala CHARLESLALO NOTIONSD'ESTHE.TIQUE
PRESSESUNIVERSITAIRESD ~FRANCE, PARIS SARLLALO OSNOVIESTETIKE
Drugoizdanje Prevela NEVENKASUBOTIC-PETKOVIC Predgovor
ELEONORAPROHIC BEOGRADSKIIZDAVACKO-GRAFICKIZAVOD
REDAKCIJABEOGRAD,1974. INTEGRALNAESTETIKAsAaLALALOA *
SariLalospadauonugeneraciJufrancuskihesteti-cara,koja se -
uprvojpolovininaseg veka - trudila da refleksije
oumetnostispojiujedan naucnisistem koji bi obuhvatio tekovine
razlicitih estetickih skola i dao im
smi-saojednefilozofskeceline.RazvijajuCisenatajnacin,
delatnostLaloova je obuhvatila nizkomponentikoje Cine
estetrickuproblematiku,tesetakanjegovoobimnodelo
prostire,prekoanalizeeksperimentalnenaucneestetike
uopste,iumuzicinapose,svedo odn()sa umetnosti imo-rala,rasprave
oAristotelu, iii estetike smeha.
UcenikslavnogsociologaEmilabirkema,SariLalo (1877-1953)je svoju
naucnukarijem poeeodvema este-tickimtezama(
1)Savremenaeksperimentalnaestetika,
(2)Skicazajednunaucnumuzickuestetiku,obeobjav-ljene1908.godine,iotadajevrlointenzivnoucestvovao
urazvoju ovediscipline,kakosvojimdelima(napisaoje
18knjigaimnostvoclanaka),tako iuokvirujavnog
zi-vota(biojeosnivacFrancuskog'erimenta, """%\\Postaje svojutezu
posvetioproceni,kriticiinjurezultataeksperimentalneskole:fehneraiVunta,
louegzaktnu1intencijuovihestetic umovanje. Alipotrehnoje ispitati
ulogu eksperimentisa-nja uestetici. FinicarFehner je
predloziosvojemetode opita
ista-tistikenazvane>>psihofizickeda hi izmerio potpuno
sub-jektivnuilkvalitativnujacinunasihosecajapomo6unji-hovih
nadraiivaca, koji su ohjektivni ikvantitativni
ipre-rnatomelmerljivi., Onje cak !J.teoda izmeri jacinu intimnog
ilienog es:-tetskog zadovoljstva pomocu opita metodicki upravljenih
napredmetekojinampruzajutozadovoljstvoiCijesu
estetskeosobinematerijalnodostupnemerenju.Tajme-tod je
nazvaoestetikomodoZJdoilieksperimentalnom
estetikom,reakcijomnanekada.Snju>>estetikuodozgo, .hila
metafizicka iii neka metaestetike. Da hi setako doslo do opStih
zakona, potrehno je pre svega uprostiti opitekoje
hiredovnaslozenostpredmeta umetnosti ucinila nejasnim. ,Zatim je
potrehno ,podvrgnuti im velikihrojprosecnihpojedinaca,da hismo
eliminisali osohenostilicnih iiiluzetnihiiianormalnihukusakojihi
spreciliizdvajanjenuznihodnosakojiproizlazeizpri-rodestvari.Naprotiv,jedna
statistika
kolektivnihrezul-tatadopustadaseustanoviproseeniilinormalnitip
ukusaikrivuljenjegovihpromena. Zasto nam se,na primer, dimenzije
nekog pravougao-nogprozoracineprijatnijim od dimenzijanekog drugog
prozora? Uprostimo najpre opit. Jer mi sudimo otom
pro-zornuzavisnostioddrugihprozora,odfasade,liod po-dele
naokna,atacelina,naizgledtakojednostavna,vee je isuvise
'slozena.Posmatracemosamoizolovanepravo-ugaonike,metodickiizahranekaotestoveopita,zahte-vajuCiodsvakogpojedinca
cijemisljenjetrazimoda
mi-slisamonaodnosenjihovihdimenzija,aneinanji-hovu m
