k a t a r i n a eve re t g i lbe r t , h e l m u t k u n : istorija estetike 1969. kultura/ beograd

zavod za izdavanje udžbenika Sarajevo

zdenko rus

»Estetičko razmiš l jan je . . . b i lo je uvek najž ivotn i je onda kad je b i lo is tor ični je« — misao Bosanqueta koja sto j i kao m o t t o ovoj h i s to r i j i estet ike treba ( između osta log) shvat i t i i kao upozorenje da svako is t insko estet ičko razmiš l jen je uk l j uču je u sebi na neki način i c je lokupnu povi jest estet ike. A za samo razumi jevanje estet ičkih pro­blema ni je po t rebno ni spomenut i da to p r i j e svega znači upoznava­nje povi jest i estet ike. Ne samo da je nemoguće na p r i m j e r razumjet i Ar is to te la bez poznavanja Platona, i l i Kanta bez engleskih empi r is ta — nemoguće je razumjet i i sam po­jam estetike. Danas, kad suvre­mena estetička misao dolazi u sve t ješnje veze sa suvremenom umje t ­n i čkom p raksom, kad suvremena umje tnos t naprosto zaht i jeva teo­r i j u kao komentar i opravdanje ( p o A. Gehlenu čak kao svoju novu d i m e n z i j u ) , h is to r i ja estet ike po­staje nadasve ak tua lna. Stoga ona postaje i v r lo značajan k r i t i č k i ko-rek t i v , jer , ne zaborav imo, moder­na estetička misao ( kao , uos ta lom, i um je tnos t ) puna je h i s to r i j sk ih »repet ic i ja«, iako se naoko čini da njen kon t inu i te t gotovo nestao.

Uzmemo li te č injenice u obz i r , ta­da p r i j evod » Is to r i je estetike« Ka-thar ine Everett Gi lber t i He lmuta Kuhna zadobiva i posebno znače­

nje. To više što ovo d je lo v r i jed i kao jedno od na jbo l je napisanih te vrste. Tako su »Razvoj i sustav općenite estetike« F. Markov ića i » E s t e t i k a . . . « (h i s to r i j s k i d i o ) B . Crocea za našeg čitaoca dobi l i do­sto jnu nadopunu i — zamjenu , lako se u nas po jav l j u je tr ideset godina nakon prvog i četrnaest go­dina nakon d rugog , proširenog iz­dan ja , » Is tor i ja estetike« ne gubi na aktua lnost i . Zasnovano na sta­novi to j deskr ip t i vno j metodi (š to zasigurno odgovara suvremenom u k u s u ) , d je lo obuhvaća zapadnu estet ičku misao od pi tagorejstva — prvog p r im je ra estet ičke teor i je — do estetike Johna Deweyja i feno-menološke estet ike Mor i tza Gei-gera.

Prvo je poglavl je posebno zani­m l j i vo , jer istražuje predsokra tsk i , kozmološki per iod grčke f i lozo f i je , u ko jem se nalaze prv i začeci estet ičkog miš l jen ja . (Uobičajeno je, naime, da h is to r i ja estetike za­počin je P la tonom.) Navodeći neke izreke Ksenofana i Herak l i ta , koje pr ipada ju n a j r a n i j i m spomin jan j i ­ma umje tnost i u f i l ozo f i j i Zapada, H. Kuhn duhov i to napomin je da te izreke »ukazuju na to da se este­t ika rodi la pre u svađi nego u ne­kom č is tom ak tu razumevanja« (s t r . 9 ) . Jer, zaista, u tom ranom per iodu grčke spekulat ivne ere smisao f i lozo f i je i smisao poezije bio je is t i . A l i , ipak, estet ika se ni je rodi la iz »prastare svađe po­ezije i f i lozof i je« ( P l a t o n ) , nego iz ukupnog plana rane grčke f i lo ­zof i je . Promat ra juć i i prateći cjelo­kupnu f i lozofsku misao tog per i ­oda, autor nalazi rađanje i početke estetike u t r ima g lavn im f i lozof­sk im pothvat ima rane grčke spe­kulaci je — u kozmolog i j i ( t eo r i j i s t ruk tu re svem i ra ) , u ps ihologi j i i u teor i j i svrhovi te l judske djelat­nosti ( t e h n e ) . U udje lu ko j i je imala estetika u t im t r ima funda­menta ln im f i l ozo fsk im p i tan j ima prepoznat ćemo i izvor mnogih shvaćanja l jepote i umje tnos t i ( ko ­zmološk i i l i on to lošk i , metaf iz ičk i karak ter l jepote, psihologi ja l i je­poga, izražajn i , psihagogički p r in ­cip um je tnos t i , umjetnost kao poiet ička d je latnost i td . ) kroz ci­jelu h is to r i ju zapadne estetike — do dana današnjega!

Naredna dva poglavl ja posvećena su Platonu i A r i s to te lu . To su, vje­ro ja tno , na jbo l j i d i je lov i kn j ige. Spomenul i smo već stanovi tu des­k r i p t i vnu metodu ko ja je (uglav­n o m ) provođena u pr is tupu i tre­t i ran ju mater i je . To se na jbo l je može uoči t i upravo na p r i m j e r u analize Platona i Ar is to te la . N j i ­hova estet ička misao ni je dana tek u š i r ok im potez ima; ulazi se u po jed inos t i , što znači da se ispi­t u j u na k o n k r e t n o m mate r i j a lu . Postoje u takvom načinu i stano­v i te opasnosti i slabosti ( k o j e nam se čine karak te r i s t i čn im i odluč­n im za ovu k n j i g u ) . Ne mogu se, naime, po tpuno razumjet i estetičke ideje po jed in ih f i lozofa ako se one ne p roma t ra j u ( i p rezent i ra ju ) u okv i ru n j ihove c je lokupne misaone zgrade — b i lo da je r i ječ o Pla­tonu i A r i s to te l u , Plot inu il i Augu-s t inu , Lockeu il i Le ibn izu, Humeu il i Kan tu , Casir reru il i Deweyju.

Dal jn je poglavl je, »Od Ar is to te la preko Plot ina«, č in i nam se da je odviše sumarno , dok poglavl je po­svećeno s redn jov jekovno j estetici smat ramo da treba posebno ista­knu t i — ne stoga što bi predsta­v l ja lo na jbo l j i d io kn j ige, nego što se uopće raspravl ja ( i to re lat ivno iscrpno) o s redn jov jekovno j este-t ičko j mis l i . Naime, mnogi su histo­r ičar i osporaval i posto jan je este­t ičke svi jest i u s redn jem v i j eku . Tako su, na p r i m j e r , klasični nje­mački h is tor ičar i estet ike skakal i sa Plotina odmah na X V I I I stol jeće, A Croce posvećuje s redn jov jekovno j mis l i svega čet i r i stranice. Prema r i ječ ima F. P. Chambersa (na p r i ­m j e r ) , estet ika je pod p r i t i s kom kršćanskog mora lnog o tpora bi la po tpuno is t isnuta, te je njena hi­s tor i ja mora la opet da počne iz po­četka. »Bi l i su stvoreni novi l jud i ko j i su, kao i nekada Herak l i d i , b i l i osnivači nove ku l tu re . Za n j i h na početku ni je postoja la n ikakva este­t ika . . . Kao re la t i vn im ba rba r ima , n j ima nisu bi le pot rebne pro f in je ­nosti stare civi l izaci je.« Po Cham-bersovu m iš l j en j u , u sredn jem se v i jeku d o k t r i n i l jepote pr ib l ižava ju neoplatonske rasprave Dioniz i ja Areopagi te, ko j i je predstavio lje­potu kao jedno od imena Boga, te je ta l jepota imala isto tako malo veze s estetskom l jepo tom kao i

Platonova kalokagathia p r i j e toga. To bi u k ra j n j o j l in i j i znači lo da srednjov jekovna f i lozof i ja ima isto tako malo veze s estet ikom kao i Platonova. A l i , s druge strane, »to i n i je baš malo« — kaže K. E. Gi l -ber t . To je točka s koje ona može t v rd i t i da »estetika ni je u srednjem veku bi la ni ist isnuta hr išćanskim mora ln im o t p o r o m , ni pobrkana i izgubl jena u teo log i j i . Ni je u stvar i postojala prosta suprotnost između srednjovekovne misl i i este­t ike , nego je bi la reč o novim d i ­s t i nkc i j ama , istančavanju odnosa i prec iz i ran ju vrednost i koje su s početka izgledale tuđe novom po­gledu na svet« (s t r . 1 1 2 — 1 1 3 ) . V r l o minuciozne analize ideja sv. August ina i sv. Tome, uz dopune i osv je t l jen ja iz Dantea i skolastič-k ih p jesn ika, Dioniz i ja Areopagi te i m is t i ka , dopušta ju da p r ihva t imo gledište K. E. Gi lber t o posto jan ju srednjov jekovne estet ike. Čini nam se da u pogledu renesansne este-t ičke misl i nedostaje jedno ekspl i -c i tn i je (a t ime i s intet ični je) izla­ganje smisla svih onih novuma ko j i su se pojav i l i u tom per iodu za da l j ­n j i razvoj i smjer estet ičkog mi ­š l jen ja . K. E. Gi lber t je više inzi-st i ra la na tome da pokaže kon t inu­itet estet ičkih ideja što je, dakako, sasvim ispravno. Jer, zaista, odviše se često i odviše dugo podržavao umje tn i kontrast renesanse i sred­njeg v i jeka . »Oni ko j i i s to r i ju po-smat ra ju d ramat ično i vide samo vel ike svetlosti i duboke senke, gle­da ju u renesansi slavno vraćanje čovečanstvu one estetske svesti ko­ju je asketski srednj i vek bio ugu­šio« — kaže autor (s t r . 139) . Uz dosta š i roku analizu teor i j sk ih misl i (osob i to A l be r t i j a , Leonarda i Durera) K. E. Gi lbert pos tupn im razv i jan jem problema uspijeva mi ­saono zaokruž i t i to v r lo d inamično razdobl je i iscrpst i u g lavnim l in i ­jama hod od mist ic izma i au tor i ­teta prema p r i rod i i razumu novo-vjeke umjetnost i i estetike. Spome­n imo usput da pregled renesansne estet ike završava k r a t k i m osvr tom na estet ičku dje latnost našega Fra­nje Petriševića (Petr ić ; Francesco Pat r izz i ) , ko j i je uz Giordana Bruna bio na jod lučn i j i p ro t i vn i k ar isto-telovskih prav i la .

Dal jn ja čet i r i poglavl ja (»Sedam­naesti vek i vlast neoklasicizma do 1750.«, »Br i tanska škola osamna­estog veka«, »Osamnaesti vek u I ta l i j i i Francuskoj« , »Nemački ra­cional izam i nova umetn ička k r i ­t i ka« ) obuhvaćaju estet iku X V I I i X V I I I stol jeća i možda ( t akođe r ) predstav l ja ju na jbo l je di je love knj ige. Pri je svega zato što se ni je štedjelo t ruda (pa ni p ros to ra ) da se pronađe »estetičko zrno« u onih f i lozofa ko j i se nisu posebno bavi l i p rob lemom l jepote i um je tnos t i , ali č i je , naoko uzgredne, misl i i sudovi čine zapravo ci je lu estet ičku teo r i j u . Tako F. Bacon, Hobbes, Locke, Hume, Spinoza, Shaftesbury, Hutcheson i dr . Posebno poglavl je posvećeno je klasičnoj n jemačko j estetici — Kantu , Goetheu, Hum-bo ld tu i Schi l leru kao i apsolutnom ideal izmu Fichtea, Schell inga i He-gela. Dva poglavl ja obuhvaćaju ro­mant izam (»Nemačk i romant izam« i »Romant ičke ideje i društveni pro­grami u Engleskoj i A m e r i c i « ) , a posl jednja čet i r i događaje od druge četvr t ine X I X do prve polovice X X stol jeća (»Društvo i ume tn i k« , »Metaf iz ika u k r i z i« , »Estetika u veku nauke« i »Smerovi dvadesetog veka«) .

lako je K. E. Gi lber t napisala za drugo izdanje ( ko je je prevedeno) novu završnu glavu (»Smerov i dva­desetog veka« ) , koja potpuno za­m jen ju je onu iz prvog izdanja, č ini nam se da ni je ni izdaleka oprav­dala taj zahvat. Jer neshvat l j ivo je kako je mogla b i t i izostavl jena estetika egzistenci jal izma (da je tako , uv je tno, nazovemo) , a od fe-nomenološke estetike prezent irana samo estetika M. Geigera. A l i b ismo mogl i iskazati sl ično nezadovol j­stvo i prema dvama pre thodn im poglav l j ima (»Metaf iz ika u k r i z i« , »Estetika u veku nauke«) H. Kuhna u ko j ima se neshvat l j ivo sumarno prelazi preko nekih estet ičkih teo­r i ja (naroč i to teor i je E in füh lunga, pokreta Kunstwissenschaft i este­t ike Bergsona). Uopće, kad god je r i ječ o »regionaln im« estet ikama ( teo r i j ama l ikovn ih umje tnos t i , muzike, p jesn iš tva) , osta jemo uskraćeni u š i r in i prezentaci je. A l i u isto v r i j eme ne smi jemo zabora­v i t i da h is tor i ja estetike — prema

točn im r i ječ ima Dragana M. Jere-mića u predgovoru kn j i z i — gra­niči »sa i s to r i j om ku l t u re , is tor i -j om umetnost i , i s t o r i j om f i lozo f i je i, u k ra j n j o j ins tanc i j i , dod i ru j e se sa i s to r i j om d ruš tva , jer se este­t ika mani festu je kroz f i l o zo f i j u , umetn ičku k r i t i k u i i s to r i j u umet­nosti i u isti mah predstav l ja deo f i lozo f i je , teor i ju k r i t i č kog suđenja i teor i ju umetn ičkog s tvaran ja , a izražava i društvene težnje u obla­sti umetnost i . Vod i t i is tovremeno računa o sva ova t r i i l i čet i r i toka kroz koja se estet ika t okom is tor i je razvi ja, opada i obnav l ja se, pred­stavl ja i suviše težak zadatak za svakog estetičara i mal i je b ro j onih ko j i se manje-više svesno ne odr iču nekog od ovih tokova da bi jasno i dobro obeleži l i bar jedan od n j ih .« K. E. Gi lber t i H. Kuhn stavi l i su težište na estet ičke teo­r i je f i lozofa. Zato su i s labi je obra­đena razdobl ja od Ar is to te la do Plot ina, renesansa i ant imetaf iz ička reakci ja u X I X i X X s to l jeću. Uz­memo li u obzir p r i jevode dva ju djela ko j i su se po jav i l i u novi je v r i j eme — » Is to r i j u umetn ičke k r i ­t ike« L. Ven tu r i j a i »Savremenu estet iku« G. Morpurgo-Tagl iabuea — tada će »Is tor i ja estetike« dob i t i izvanrednu nadopunu i predsta­v l ja t i nam prvog člana tog osebuj­nog » t r i j umv i ra ta« .