llli

i,i

D q;t' A-/ ',q,

l^*r-li hLP

INTORMATOR UPIS I STT'DIJE

.li'jii,

13.Na konstantnoj temperaturi. produkt topivosti jekonstantna velidina.

t4. Iaazza brzinu hemijske reakcije je v = k x c15.

Op5ta formula za homolopi niz alkena je CJIz,.

16. ASNO3 + KCI -+ AgCl + KNO3

17, Pb(NO3h +HzS -+ PbS + 2HNOr18. BaCOr +2HCl -+ HzCOr+BaClz

19. 2 A(OH} + 3 IIzSOT + Alz(SO+b + 6 HzO20. CaCl2 + (NH+)zCOr

-+ CaCOr + 2 NlI4Cl

2t.

Ako se u I dm3 vodenog rastvora nalazi rastvorenoQ,00365g HCl, koliki je pH tog rasfvora (cr = 1007o)?

pH= 4

22.

Izradunajte masenu koncentraciju rastvora saharozekojije dobiven rastvaraajem 2 g saharoze u 100 cm3rastvora,

20g dm'3

23.

1,12 dm' nekog gasa (pri STP) ima masu 1,4 g.Kolika je molekulska masa tog gasa? 28

,-lgmol

24.

Izradunati kolidinsku koncentaciju rastvora koji u Ilitru sadrZi raslvoreno I 7 g srebro nitrata.

0,1moldrnl

25.

Koliki je broj molekula nihogena u 11,2 dm3-gasapri standardnim uslovima? 3xl02r

292

26.

PrikaZite shukturird formule fenola, l.hidroksi-4-aminobenzena.

27.

Napi5ite shukturne formule 2-metil-propanola i 2,2-dimetil propanola.

CHsI T*'H3C----:C-CH3- H3C-C-CH2OHoH cHa

28.

Napi5ite strukhrme formule orto, meta i para-dimetilbenzena. I

.t

29.

Napisati strukhrnu formulu formaldehida Ipropanala.

,o

.. 2 H.c-c-{H_Ci ,,3v H, \.HH

293

INFORMATOR UPIS I STT}DIIEINA.MEDICTNStOtTA'$eriUrrrrUUN.rVERZrTETAUSeru,pVUI,

t

ITNFO.RMATOn UPIS I STUDUENA MEDICINSKOM FAKULTETTT I'NTVERZITETA U SARAJEVTI

iit;: i i:

'r'llt.:,ili,ii:l!.4ili',ir !:.i ,iii.i

. ili.r,lllRil(.;.'.:llri;,l], l1\r !,iijiilirill.itilil{lil?lliliilriii{rlil IlliiilItililriljtri{!l iii,t[!r:[riiilli:ilHi1

ti}h

ilffi

30.

PrikaZite strul*umu formulu 3-pentanola.'

H

IH1C-C-C-C-CH3"HzIHt

OH

31.

Peptidna veza je prisutna kod:a) disabarida@ Ptottin".E amllo l$selrnad) celulozee) pentoze

b

32.

Dijamant je:a) odlidan provodnik strujeb) alohopska modifikacija fosforac) jedinjenjed) veoma mekan

'e)\ veoma twde

33.

U kovalentnoj vezi prisutraje;a) bojena reakcija

' b)' sigma vezac) delta vezad) alfa vezae) omega veza

b

34.

Koja kiselina moZe da se pona5a kao baza:r-a), H2N-CHTCOOH

b) H2so4c) HNO3d) Hcr '.e) HrPOq

a

35.

Kada dotle do mijeiaqja jedne s- i ri p-orbitaie kodpobudenog atoma karbona kaZe se da je doSlo clo gg]hibridizacije.'

294 !.,-295

36.

U molekuli btiiia,' aidnii'karbona su medusobnopovezani trostrukom vezom. Ta veza se sastoji od'iedne oi dviie tveze-

37.Kovalentaa yez4 s obzirom na polarnost, moZe biti:polarna i nepolarna.'

38.Razlog 5to je voda na sobnoj temperaturi u tednomagregatnom stanju je postojanje hidrosenove veze.

39,Sa porastom broja karbonovih atoma kod alkoholarastvorljivost u v odi on ada.

40.Jedinjenja sa kovalentnom vezom u vodi se slaborastvaraju kao i u polarnim rastvaradima.

41.Vedina jedinjenja sa preteZno kovalentnom'vezomslabo provode strujuu rastvoru. .,

42,-CtHt je propil grupq a CeHs' je fenil gru1pa.

43.Adicija je reakcija ta dvosilaka i tr,ostruku venl

44.Alkeni se obidno dobivaju visokotemperaturnomrczgradnjomnafte.

45.Medusobnim povezivanjem dva ili vi3e monomeramstajep!!ry.

46.Raspodjelu elektona po ljuskama, podljuskama iorbitalama zovemo elektrons kom konlig uraciiom.

41.

Jedinjenja koja sadrZe halogen, kovalenhto vezannasp3 karbonov atom, zajednidkim imenom se zovualkilhalosenidi .

48.

Nukleofilna supstitucija je ona reakcija u kojoj sej"dnu nakleofilna grupa zamjenjuje drugomnukleofilnom staDom.

. : ..., -r\

j'

ITNFoRMAT0R UPrS I STUDTIElne rrdIcrNsKoM FATftIIiTETU uNwERzITEra u SARAIEW:l

/r '

49.Unutar jedne periode atomski radijus. se smanjuje sIiieva na desno.

50. CaCO: +?HCI -+CaClz+EzCOr

51. CaCl2 + (NH4)2CO3 -+CaCO3 + 2 NF{aCl

52. 2 AgNO3 + H2S -+ AgzS +2 HNOr

53. HzSO+ +Ca(OH)z + CaSOo +2II2O

54. 3 NaOH + HrPOr -+ Na3POa + 3 HzO

55.

Kolika masa natrijum hidroksida treba da jerastvorena u 0,5 dm3 rastvora da bi koncentracijarastvora iznosila 0,4 mol dm3? 6Na-23; H-l; 0-16). 8g

56.Koliki je pH vodenog rastvora natrijum hidroksidatoncentrailie l0a mol dm'3? pH* l0

57.

Koja kolidina nahijum hlorida je sadrZana u 585 gsupstance? (Na-23; Cl-35,5). l0

mola

58. Koliko atoma ima u 0,4 g kalcijuma? (Ca-40). 6xI02l

59.

Ako se u I dm'vodenog rastvora nalazi rastvoreno0,63 g nitratne kiseline koliki je pH rastvora? ( H-l;N-14; O-16). pH-2

60.

PrikaZite struktume formule glicerola i acetona.

ollHgQ:-C-CHg .

t']. ' i' '296

tr{FORIT{AfOn Urrs risir.roryr aNA r\,iE$IcrNdxblvt FA*bit"sru rn rivrnzITETA u sARArEvu I.;i;:;!::

,l;i

l"

61.

62.

63

Prikatite strukhrme' formule benzaldehida i 3-fenilpropenala.

?< Hi:fi-c

IINFORMATOR UPIS,I STUDIJElNa worcINSKoM FAKLTLTETU uNrrr,RzITETA u sARArEw

.liil';I

], ,1

iljl'r lriri.illI.j.j]:ii:illii

' Lll'li

li,lili.iitiijtt{llll

tiiiil!!il[i]tiiilltii

liil

litllii,l

liil'llll,l!iljt l

ilffi

illlt

67.

LDso je oznaka za latentnu dozu pri kojoj ugine:a) 40% eksperimentalnih Zivotinjab) 50% eksperimentalnih Zivotinjac) 60% eksperimentalnih Zivotinjad) izmedu 60 i 80% eksperimentahih

Zivotinjae) sve eksperimentalne iivotinje.

b

68.

30 cm" metanola kod prosjednog dovjeka uzrokuje:a) privremeno sljepilo

.b) trajno sljepilo ili smrtc) nema znadajruh promjenad) povetava otpornost organizmae) euforidno raspoloZenje.

b

69. Insulin je hormon koji reguli5e nivo ieiera uktvi.

70.U organskoj hemiji razlikujemo sljedeie hemijskereakcije: supstitaciie, eliminacije i adiciie .

71.Pri homolitidkom kidanjv veza nastaju slobodniradikali.

7)Nukleofibra destica, po pravilu, ima negativnielektridni naboj.

73.

Pojedini dlanovi niza alkana medusobno se razlikujuza metilensku

-CH2- grupu, pri demu aikani dine tzv.homologni niz, pa je op5ta formula aka\a CoHz,nz.

74Alkani sa 5 do 17 karbonovih atoma su teinostipisobnoj temperaturi.

75.Reakcijom vode i kalcr.lum karbida u laboratoriji semoZe dobiti acetilen (etin).

'76.Butan, dije su molekule. gradene od karbonovihatoma vezanih u ianac, zave se u:blUqL.

298

71.Sa pove6anjem broja'karb-onovih atoma u lancu brojizomera naglo raste.

78.Cistin i cistein su po hemijskom sastalu aminokkeline.

19.Enzimi ubrzavaju hemijske reakcije smanjenjemenerglje aktivaciie.

80.Nukleozidi sa razrijedenim kiselinama lakohidroliziraju d.o karhohidrata t' heterocikliine baze '

81tr,tot"tutu hlorofila sadrti pofiirinski prsten u dijemse srediStu nalazi magneziiumov jon.

82..q.denozi" trifosfat se sastoji od gdgning--tiLSre-ilrifosfata.

83.Forfo. ,t biolo5kim sistemima najde5ie se nalazi uobhkufusfula.

84. lz + 2NazSzOr -+ 2NaI +NazSaOs

85. 2Al(OlD3 +3HzSO+ -+AIz(SO+)g + 6H2O

86. NazCOr +2AgNOr -tAg2CO3 +2NaNOs

87. NazSO+ +BaClz --+BaSOa + 2NaCl

88. 2 NaNOr + HzSO+ -+NazSOr + 2 HNOr

89.

Izradunati kolidinsku koncentraciju rastvora koji ujednom l\tru sadrZi rastvoreno ll,l g kalcijumhlorida. (Ca'"{Q; Cl-3 5,5).

--

,INFQRMATOR UPIS I STUDIIENA MEDTCTNSKOM FAKULTETU UNTVERZI',T,ETA U SARAJEW

9lKoliko je molekula oksigena prisutno u volumenu od22,4 dnf pri standardnim uslovima? 6x l0!

92.

Koliko vode treba dodati u 100 cm' 30/o rastuota dabi se priredio 0,3%o rastvor? 900

c-3

93.

Napisati strukhrrne formule dihlormetana, vinilhlorida i benzoeve kiseline.

CHzClz CHz:CHCI

94.

Napi5i strukhme formule toluena, anilina i benzoevekiseline.

CHs

95.

Kao heteroatomi kod heterociklusa najde5de sepojavljujuN, O iS.

96.

Napi5ite strukhrrne formule l,2-dimetil benzena i1,4-dimetil benzena.

300

rn*or crxsro* r,i"t r*#ffffi ffi S"ii iffi ffi f

97.

Napisati strukturne formule l-propanola i 2-propanola.

oHIH3C-C-CH20H H3c-c-CH3

98.Dopuniti jednadinu reakcij e

CHI:CH2 + HCI -+ CH:-CHzCI

99.

Prema gradi karbohidrati obuhvataju:a) gliceroleb) j monosaharidec) amined) tipidee) polihidroksilne alkohole.

b

100.

Peptidna veza je prisutna kod:a) polisaharidab) disaharidac)_ alkoholad)) proteina

i1.S['amino $selina..'7 \

d

101

Alkoho-li s e mo gu pre\egi y3ik(ene:a) )elimiaacijom vodeb) eliminacijom hidrogenac) eliminacijom acetonad) reakcijom adicijee) reakcijom kondenzacije.

a

t02.

Fenol u svojoj strukturi sadrZi:a) benzenov prstenb) trostrukuvezuc) amino grupud) acetilnu grupue) alifatski ostatak.

a

103.Naftalen, antracen i fenantren spadaju uko ndenzirqna aromats ks i edini eni s..

-)

tl TNFORI{ATOR UPIS I STUDIIENA MEDICINSKOM FAKT]LTETU UNIV.IERZITETA U SARAJEVI]

l:it:i

lli'rl

ti:lli:l

rI lt:ta::ia'itii:'l;i,Ll;

rll,i,irIii'riil.itx !

' ;'tiILr;I.

'j il

irl:l,iilrlli,]{ri.t

iil,r

i'l *liI]1,i.,!l!,'.Irl:lli,t.t{l,ll1'$

104. Piridin j e h eler o cikliin i aromatski amin.

105.

Peptidna v eza ima sljede6u stnrkturu:.(.,//:/

H

106.Anilin se jo5 zove benz,amin.

107.Dimetilamin j e s ekun d ar ni amin.

108.Skra6enica za poli vinil hlorid je l!!-

109Opita fomrula za primame alkohole je ft-

CH'OH. za eter R-O-RI a za ester RCOORI.

110Svaka perioda sadrZi elemente sa iednakinr brojemljuski.

111

Cink, kadmijum i Zivu ne svrstavamo u prelazrteelemente jer imaju popunjenu d orbitalu koja sadrZi10 elektrona.

t12.Proizvod koncentracije jona teiko topive soli unjenom zasidenom rastvoru naziva sej plal?JLLrastvorliivosti.

1 13.

Napi5ite elekhonsku konfiguraciju Na' jona ( rednibroj nafijuma je 11).

lsz 2s2 2p6.

tt4.Koloidni rastvor pokazuje. Tvndallov efekat iBrownovo lretanje.

r 15.

Tadka kljudanja neke tednosti je temperatura pnkojoj je 'pritisak pua te tednosti jednak vaniskomprifisku.

302

Na rutii rcnsricju rrruir"'|'li9#gi*in' Jffiil# f

I 16.

Napisati izraz za osmotiki-pritisak.

fI=cRT

n7.K"d. d'/" t*fvota imaiu isti osmotski pritisak za njlhse kaZe da si izolonidni.

PbO.lO3)2+(NH4)zS +PbS + 2NlLrNOrr 18.

1 19. HgCl2 +H2S +HgS + ZHCL

120. 2Al(OH)r + 3IIzCOg + Ab(CO:): +6HzO

2KBr +Clz + Brz + 2KClt2l

122.\

BaCl2 + 6t'nllqor -+BaCO: +2NH4C|

t23.

I"radu"ati ...s"nt\oryentraciju rastvora glukozekoii je dobiven rasfvara&m 10 g glukoze

" i00 t*'

rasfvora.

100,-3gom

r24.

Koju m^st "^tn:um

sulfata treba odvagati da biimili kolieinu od 2 mola? Q'la-23; S-32; o-16)' 284 g

125.

lz.ae"outl t olidinsku koncenhaciju rastvora koji ujednom litru sadrZi rastvoreno 22,2 g kalcijumhlorida. (Ca-40; C1-35,5)-

o?moldns

126.

rcqi;f t"m*-*tn:um hlorida sadrZana u 117supstance? Q'ia-23 ; Ci-3 5,5).

gb

2mola

t2'7.fofto atoma ima u 0,04 g kalcijuma? (Ca-40)'

6x lo2o

303

I n{FoRMATOR UPIS I STUDIIElNa rcucINSKoM FaKULTBTp UNTVERZITETA u sARAIEvu

'ililri

128.

Napisati stmktumu formulu p-aminobenzoevekiseline.

r29.

Napisati proces oksidaclie metanola do aldehida kojise oksiduje do kiseline.

,9 ,PcD( // ox //

ruc-cri + *(n ----> *\*

I 30.

Napisati strukturu aspirina-

I

131

Napisati strukturu etil fenil ketona'

o\\c-c2Hs

t32.

Napisati strukturnu formulu TNT-a.

'ozN Noz

304

133

Zatatno odredivanje pH vrijednosti koristi se:a) lakmus papirb) indikatorc)'r pH metard) ampermetare) kolorimetar.

c

134.

Lipidi su:a) topivi u vodib) topivi navazduhu

c

I 35.

Za mjererle specifi dhoq-ugla zakretanja koristi se:a) )polarimetarb) pH metarc) amPermetard) kolorimetare) svjetiometar.

a

136

Glicin je:--a).)amino kiselinab) aromatsko jedinjenjec) alkohold) derivat amonrjakae) CH3COOH.

a

137Jonski produkt vode obiljeZava se simbolom-K, '

138Stepen disocijacije obiljeLava se simbolom a.

I 39.Kataliza moZe biti homosenai heterogena.

140. douiet a"evno izludi putbm urina 30 g uree.

I4t.Optidkt aktivna supstanca sadrli asimetriEan Catom.

305

I

!i,lli:,

.|:;ll IINFORMTOR UPISI STUDIIEji,i lwarcorclNsKoMFAKUrrETUUNrsBRztrETAUsARAJEwli'iI.'

I':llil',l:

f,,

ililljilii

'i,lirl

'i'i

lil,,il:

iirli

r1

ji'i;L

1iii

1i

1l

{i

riii.

liiiii

ill,'ltiiiiltiiI rlrU{l

r42.

Sa porastom atomskog broja unutar jedne isteperiode radijus atoma se smaniuie a unutar jedneg]rqpe tdsle.

143. Aldehidi se lako oksidiraju do kiselina.

144. Lipidi su nerastvorni u vodi.

r45. Lipidi su estei slicerola i viiih masnih kiselina.

146. Holesterol je po hemijskoj gradt alkohol.

t41. Keratil se nalazi u ljudskoj kosi.

148.Zbi broja protona i neutrona u jednom atomu zovese maseni broi.

149. Aluminijum spada t III aQilIf) grupu PSE.

r 50. Boksil je ruda aiuminijuma,

151PoviSenjem temperature raslvorljivost plinova u vodiopada.

r52.

Alanin je:a) proteinb) alkoholc)'' amino kiselinad) jedinjenje sa peptidnom vezome) aromatsko jedinjenje,

c

153"

Koje od navedenih jedinjenja pokazuje reakcijukarakteristidnu za aldehide :

a) glicinb) salicilna kiselina6) glukozad) saharozae) glicerol.

c

306

INFORMATOR UPIS I STUDIIE INA IVmDICINSKOM' FA.KULTETU IiNwERZITETA U SARAIEVU I

154.

Nitrobenzen:'6;) je eksPlozivb) ima forqflu CoHsNHzc) je deriva{ glicerolad) ima form\rlu CH:NOze) je eternitr\iseline

a

1 55.

Deoksiriboza:@\ jt P"ntozab) je disaharidc) sadrZi nitrogend) ima aromatsku strulcturue) ima formulu Co[IrzOe.

a

156.

Atomskim broj em nazivarno :

"a) broj protonaujezgri atomab) jedinicu za dimenziju atomac) broj elekhona u vanjskoj ljuscid) broj elekhona u jezgri atomae) broj atoma u molekuli.

a

ts].

Metanol:a) je dvrsta suPstancab) ne isparavac)" je otrovand) polimerizacijom daje Sesterodlani prstene) se konzumira.

c

1 58.

Acetil hlorid je:a) aromatsko jedinjenje

"blr kiselinski hloridc) aldehidd) alkohole) Seier,

b

307

INFORMATOR UPIS I STUDIIENA MEDICINSKOM FAKULTETU UNI\IEBZITETA U SARAJEW

1 59.

Vodeni rasfvor NaNO3 je:a) kiseo Ib) bazanc)- neutraland) plave) Ijubidast.

c

160.

Koja od navedenih kiselina nema svoj anhidrid:a) HCIOb) H2so4c)-,HCIO+d) Hcle) H3POa

d

t6l.

cH,oNo2t'CHONO,I

Strukturna formula cH2oNo2 predstavlja:a) glicerol'b) glicerolfosfatc) n'itroglicerol'd) nitratnu kiselinue) nitritnu kiselhu.

c

r62.

Esterifikacijom trohidloksilnog alkohola glicerola ivi5ih masnih kiselina nastaju trigliceridi koji senazivajujoS:

a) sapunib) deterdZentic)- masti i uliaaj {a.r"gi"e) flglihidroksiini alkoholi.

c

163.

CH:NHz predstavlja:a) sekundami amin

i::t) Primarni aminc) tercijami amind) kvartemu soe) metanol.

b

308

\

\ rmrbnveron rNi rvmijiirxsKbi,r niditErtr uxir#nzt*#iiiffi{# f

164.

Napisati struktume formule n-pentana i 2,2-dimetllpropana.

cH"t"H,C-C-CHr"l

CHs-CHz-CHz-CHz-CHt cH:

r6s.

Napisati strukturnu formulu 2,4,6'trt;tlitro toluena.

ozN NO:

166

Napisati op5fu stmkturnu formulu za aldehid, keton,organsku kiseiinu i primami amin./2o/fn- i( ll R-{(H \oH R-NH2

161

Koncenhacija OH- jona iznosi 10-' mol dm-'. Kolikije pH rastvora?

t:... ,

i

pH:ll

1 68.

Izrablriari masenu koncenhaciju rastvora saharozekoji je dobiven rastvaranjem I g saharoze u 10 c#rastvora.

100,-3gom

169.

Koju masu kalijum sulfata heba odvagati da bismoimali kolidinu od 0,5 molova? (K-39; S-32; O-16). 87e

170.

Kotiki je broj molekula hidro.gena u volumenu odI 1,2 dm' pri STP? 3xl02i

309

ITNEORMATOR UPIS I STUDUEINr l,morcrNsKoM FAKULTETU uNr\ERzITETA u sARAJEVti

.,i iIiil;'l

li,ii

:lltt.

ii..,l',iilii,ili

,

,, i,\lillr-llii;l Iiili';[iil,iltiH4i

Iiril

,i;ii.rltll,

;iiHiriliiirri

iilll;iii:fi|

r

ilti i;htll Jillt iirlitt tll,l;l!,Ll!tlil i

Jtl'iIlr,r!tlit;,

ntt,litii*illiii+ll tii

rillli

t71Ako se tokom rastvaranja supstance u vodi oslobadatoplota, onda kaZemo da je to etzoterman proces .

t72.Rastvor u kojem se, pri datoj temperaturi, moZerastvoriti jo5 supstance naziva se nezasiien rastvor.

t13.Tadka mrZnjenja je ona temperatura na kojojsupstanc a prelazi iz t e in o g u ivrst o agr e gatno stanj e.

t74.Osmoza je prolaZenje rastvarada l

EINFORMATOR I]PIS 1 STIJDUElNa preprcrNsKoM rarurrnru qNTVEBZITETA u gaBAJEw

l 90.

Oznadite polarnost karbonilne grupe

\ c-o/

6+ 6-

191

Ako je koncentracija OH- jona 10-v mol drn-', kakvaje to sredina?

kisela

192.

Izradunati masenu koncentaciju rastvora ako je u 2dm3 tog rastvora rastvoreno 10 g nafrijum hlorida. 5

gdml

r93.

Ako se odvaLe 72,6 g ninante kiseline koju kolidinukiseline smo uzeli? (H-l; N-14; O-16). 0,2

mola

194.

Koliko ima atoma u 10,8 g srebra? (Ag-108).6xl0x

195.

U kisele soli spada:a) NH+CIb) CaChc) BaCl2

.'tl) NaHSO+e) Ca(oH)Cl.

d

t96.

Natrijum oksid sa vodom gradia) kiselinub) soc) kiselu sod)- barnu so

: e) bazu.e

312

INFORI'ATOR UPIS I STUDTJEJNA. MEDTCINSROMFAK,IILTtsTU ITN&ERZITETA U SARAIEVU I

t97.

Zajednidki elektronski par tipidan je za sljedeiejedinjenje:

a) CaClz.ff Ctzc) NaCld)-l(\e) PbCl'\, .\

b

198.

IU molekuli etina prisutna je medu C atomima:

a) jedna 6vezab) jednao ijednaftvezac) dvije ovezea;i;eana o i dvije T, vezee) tri n veze.

d

199.

Prema molekulskoj gradi karbohidrati su:a-Jr po fihidroksilni alkoholib) polihidrbksilni aldehidi i ketonic) polihidroksilniaromatid) gasovite supstancee) bez ukusa.

b

200.

Nastajanje jona u vodenim rastvorima kiseliaa, bazaili soli, koji provode struju naziva se:

a) elektrolitidkom asocijacijom-b)

elektrolitidkom disocijacijomc) termidkim razlaganjemd) katalitidkom izmjenome) dijalizom.

b

20t.

Hlor se industrijski u velikim kolidinama dobiva:'a) elektrolizom vodenog rasfvora NaClb) iz vazduhac) putem reakcije hlora sa vodomd) razlagaqjem metil hloridae) destilacijom nafte.

?I

313

IINFORMATOR UPIS I STUDIJEl'Na morcINsKoM FAKuLTETU uNnEnzITETA u s$AJEw

202.

Polarna je sljededa molekula:a) CClqb) ozc) CHzd) HFe) Clz,

d

203.

Alkalni metali:a) u prirodi dolaze u elementarnom staljub) ne reagiraju sa vodomc) hemijski su neaktiwidf,' otpuitaju j edan eleklrone) imaju veliku energiju jonizacije.

d

204.

Afuritet prema el ekfronu:a) je najmanji kod halogenih elemenatab) opada unutar jedne Periodec) je najve6i kod Ia gruPe elemenatad)' je najve6i kod VIIa (XVII) gruPe

elemeoatae) se ne mUenja u cijelom PSE"

d

20s.

206.

Enzimi imaitulogt katalizatora u organiznu.

Soli vinske kiseline zo\11 se:a) malatib) citratic) laktatid) acetatie). tartarati.

e

201. Razlikujemo purinske i piruudil$Le.bme -

Redni broj predstavtja:a) broj protonab) bro.1 neutronac) zbir protona i neutronad) broj elekfrona u zadnjoj ljuscie) zbir protona i elekfrona.

a208.

374

NA\ . TNFoRIiIAToR.uP$ r-Sri:orlea

nreofcrNslio*r'Fenuiinru uNTvERZITETA u sARAIE!'I r

)209. friglic.riai s" najzadtupljenij i prirodni

lipidi.

210. Oksidacl.l- om sekundarnih alkohola nastaju k et o ni'

211Sv. pnt"d". masne kiseline imaju paran brojkarbonovih atoma.

212.fri *je.V. masne kiseline u prirodi srl sJgglnSLLn nlmiti ns k a i o lei ns k a.

213.N""*'i6.* masne kiseline imajt niie tadke topljenjaod zasidenih.

214.ZaJ.d"tdkt dto strukture aldehida i ketona jekarbonilna gruva.

215. Atdetticli s. t.duciraju do paugl n, h-q lk o h9! a'

216.Lipiai s,t rastvorljivi t qrganskim rastvaradima'

Op5ta srlukturna formula amida je

,PR-i(-NH,

217.

218. Stujukroz metale provode gkktfuni-

Formuia kvarca je ,SiOz.219.

220.

Aluminijlm:a) ' je srebmo bijeli metal.b) je mrki metalc) se nalazi u prirodi u elementarnom stanjud) se nalaziuPrirodi kao gase) seneotaPaubzry

a

1

315

IINFORMATOR UPIS I STUDIIEfNa nmorcrNsKoM FAKSLTETU uNffErzrrETA u sARqIEvt:

tilil

lii

;

221

Metali:a) nisu dobri provodnici toploteb) nisu dobri provodnici elekticitetao) posjeduju metalnu reietkud) prelaskom u jonsko stanje se namagneti5ue) se ne mogu legirati.

c

222.

Salicilna kiselina:6) je aromatska kisehnab) je mineralaa kiselinac) je amino kiselinad) neposjeduje OH grupue) nije u vezi sa aspirinom.

a

))?

Acetatna kiselha:a) se zove jo5 metan kiselina'6)

se zove joS etan kiselinac) je aromatska kiselinad) ima formulu CH3CH2COOHe) ima formulu H-COOH

b

224.

Mravlja kiselina:a) je dwsta supstancab) je aromatsko jedinjenjec) se ne mije5a sa vodomd) je prijatrog rnirisa

"b)' je o5trog mirisa.

e

225.

Svojstvo neutralne soli u vodi ima:a) Zn(oH)Clb) NaHSOac) NaCld) Nll4cle) CHTCOONFIa.

c

316

INF'ORMA;TOR UPIS,I STUDIIEIMEDrCINSKOM, r',eXr'I--.reTdI IINIVERZITEIA U SenepVU l

226.

Etin je:a) element u PSEb) smjesakarbona i hidrogena'c) jedinjenje hidrogena i karbonad) jedinjenjekoje sadrZi sumpore) zelen.

c

))'I

Hidrolizom dipeptida:a) dobiju se dvije amino kiselineb) dobiju se tri amino kiselinec) dobiju se mastid) nastaju uljae) nastaju slobodni 5e6eri.

a

228

Aluminijum se koristi kao redukciono sredstvo pridobrjanju metala iz njihovih oksida. U toku reakcije:

a) aluminijum otpu5ta I elektronb) aluminijum otpu5ta 2 elekhona.O aluminijum otpuSta 3 eleklronad) aluminijum se reducirae) ne de5ava se niSta.

c

229

Jonskom vezom povezani su atomi u molekuii:a) cucl2b) H2oc) 'HCld) coe) CO:.

a

230

Natrijun je:a) twd metalb) uvijek u elementamom stanjuc) ofporan prema vodid) nemetale) mekan.metal.

e

IINFORMATOR UPIS I STUDIIElNt r*motclNsKoM FAKULTETU ur{TqERzITETA u sARAJEw

i

',il-ti,iti!:ir,tiilttti:lIt!lii:ir1.1

l',ilit1II1!t,

i,il,i

ljjI,ill

,i,l

ji:i r'iirlii

;rj,i

jiiti

i1.:r.!:) ,

ili'1,:

riiiliililrJ

23t"

Kovalentna veza je karakteristidna za:a) plemenite gasoveb) metalec) olovod) protonee) )metan.

e

232.

Oksidacioni broj fosfora je (+5) u;a) PzOsb) HrPOsc)d)e)

PCI:H3P03PzOt

a

233.

Acetilen:a)-.je anorgansko j edinjenj e

. ti) dobro goric) je tednostd) je CHs=CHze) je CH2=CHCI.

b

234.

Olomip$at reagira sa hidrogen sulfidom dajudi:'a)/ crn talogb) Pbso4c) Pb2sd) PbsHe) PbS2.

a

235.

0,2 g nekog gasa pri standardnim uslovima zauzlmzapreminu od2,24 dm3. Kolikale molarna masa toggasa?

2gmol-l

236.

Izradunaj broj molekula u 1,01 g kalijum nitrata (K-39;N-14;O-16). 6*102r

23',1.Kolika je kolidina nahijum hlorida sadriana u 0,585s supstance fNa-23: C1-35.fl?

0,01mola

.31S

,/ INFoRMAToR uPIslsruDIIElNA mDIcINsKoM FAKIjLTETTJ UNTVERZITETAU sARAfEvu !

245.

Napisati opite stnrkfurire formule etana, etena tetina.

H:C-CH: HzC:CHz HC=CH

246.

Dopunite slj edeiu hemij sku j ednadinu:

HzC:CHz + HzO -r HrC-CHzOH

24',1.

Dopunite sljede6u hemijsku jednadinu gdje se u prvomkoraku vr5i oksidacija alkohola koji se dalje oksidira

ox //o ox -//oH3C-OH --------> H-C-_H --> n-c-_OH

248.

PokaZite jonizaciju acetatne kiseline u vodenomrastvoru.

CH3COOH

TNFORMATOR UPIS r STUDTIENA MEDICINSKOM FAKULTETU IJNTSEAZITETA U SARAIEIru

a\,

N-

254.

L-ljuska sadrZi maksimalno :a) jedan elektronb) devet elektronai) osam elektronad) dvadeset eleklronae) dva elektrona.

255.

Rastvor aluminijum(Ill) sulfata disocira premajednadini:

a) Alr(SOq)z -+ 2 Al3* + 2 SO42'b)- Ab(sod: --> 2 Al3+ + 3 s0+2'c) Al(SOdr + Al3* + 3So+2-d) A1:SOq + 3Al3* +SO+2-e) AISOa

-> Al2* + SOr2-

b

2s6,

U reakciji Zn + WSOt + ZnSOq + Hz cink sea) reducirap) neutralizira@ oksidirad) legirae) hidrolizira.

2s7.

Fluor:a) je hemijski veoma neaktivanb) lako o@uSta elekfrone ,c) lako prima elektrote ,./''d) je manje reaktivan od jodae) lako ulazi u reakclju' sa drugim

halogenima.

c

2s8.

Element koji ima konfiguraciju Is' 2s' 2p' 3s')3p3 nalazi sL u sljededoj-grupi: -/

a) prvojbI !4si{petnaestoj)c) tre6ojd) drugoje) Sestoi Gesnaestoi).

b

320

\

NLrvoiticn's*ou'ninliitttYl?H#fl+*tl,'Jm1#l

2s9.

Oksidacioni broj sumpora (+4) je u sljede6emjedinjenju:

a) HuS /b) SOX '/c) H2SOnd) FeSe) H2SO5.

b

260.

Hidrolizom tripeptida nastaju:a) amino kiselineb) masne kiselinec) jednostavni Seierid) jednostavni proteinie) glicerol i masne kiseline.

a

26t.

destice koje imaju dimenzije od I do 100 nmpripadaju:

a) suspenz!y-amab) pravim rastvorima.g) emulzijama.@[ totoiaimae) nijednom

d

262.

SOa2- jon je:a) sulfidnib) sulfitni,@ sulfatnid) disulfatnie) tiosulfatni.

c

263.

Aromatsko jedinjenj e j e :a) acetonb) formaldehidc) fenol u\;d) metilainine) etanol:

c

izt

TNFORMITOR UPIS I STUDTENA MEDICINSKOM FAKT'LTETU I,JNTVERZITETA U SARAIE\TU

Jl

tiI

C)

*_n;-J'o

264.

Monosaharid je:a) glikogenb) saharozac) celuloza

iid) ribozae) skrob.

d

265,

Heterociklidna baza koja dolazi u nukleinskimkiselinama je:

a) ribozab)' guaqlnc) fosforna kiselinad) maltozae) svi navedeni spojevi.

b

266.

Uloga DNK je:a) katalitidka

'b) prenos nasljednih osobinac) nepoznatad) da gradi polisaharidee) da gradi monosaharide.

b

267.Proteini, su jedinjeqia sastavljena od amino kiselinamealusobno pov ezanlh peptidnom vezom.

268. U sastavu hemoglobina ulaze joni ielieza.

269. Svaki enzim p osiedt4e aktivno nU esto.

270. Supstrat se na enzim veZe relativno slahim vezama.

271 Enzim ubu.ava hemijske reakcije.

272.Ulogu bg@. je da prenosi oksigen kozorgarrizam.

213.Homogeni katalizator je islag agregatnog stanja kaoi reaktant.

322

INFORIYIATOR UPIS I STUDIIE INA rffiolcrNs.

LJ

+\,| \qt

c)

N(rt 0(\ 1?

214.Za gruUo odretlivanje pH vrijednosti koristi seIakmus panir

275.Slub" kis"lin" i baze predstavllaju slabe elektrolitekoji slabo disociraju.

276.

Zavisnost rastvorljivosti supstance u raslvaradu odtemperature obidno se prikazuje krivomrasnorliivosti.

217.

ffiw"r kt.b"n dioksida u vodi ima kiseo karaklerradi hemijske reakcije koja se odvija. PrikaZite tureakciju.

CO2 + HrO

TNFORMATOR uqIS I STIIDIIENA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVENZTTETA U SARAIEW

284.

U amfoterne elektrolite spada:a) Zu(OH)2b) NaOHc) Ba(OH)2d) HoHe) NaCl

a

28s.

Model H : H predstavlja ilustracijuza:a) jonsku vezub) kovalentnuvezuc) metalnu vezud) hidrogenovuvezue) dipol.

b

286.

Jedinj enj e CHzCHzCHzCH2CH:CH2 zove se :a) l-heksenb) 3-heksenc) 1,4-pentadiend) n-heksane) n-heksin.

a

28'7.

Butadienia) ima 2 dvostruke vezeb) ima I dvostmku vezuc) predstavlja jediqienje sa konjugovanim

trostrukim vezanad) spada u alkinee) je ciklidno jedinjenje.

a

288.

Monokarbonske kiseline:a) ne reagiraju sa bazamab) nastaju oksidacijom ketona.c) nastaju redukcijom aldehidad) jade su od anorganskih.kiselinae) s alkoholima daiu estere-

e

3U

$

289,

Maltoza je:a) enzimb) monosaharidc) polisaharidd) disaharide) trisaharid.

d

290.

Atom natrijuma u reakciji sa atomom hlora (sve seodvij a u gaswitom stanju):

a) prima elektronb) otpu5ta dva elektronac) se oksidirad) stvara zajednidki elektronski pare) stvara legunr.

c

tol

Najvainiji prirodni izvor aromatskihkarbohidrogena je:

a) ugljenb) naftac) koksni plind) zemni pline) niSta od navedenog nije tadno'

b

1A')

Polamu kovalentnu vezu ima:a) FIFb) co2c) CIIad) CzIIte) NaCl

a

293.

Alkan, 2-metil-3-etilpentan je izomer:a) pentanab) heptanac) oktanad) nonanae) dekana.

c

325

\',,1J..

.

It-I

l

I.t

iii:l;iiilrlil:.

tir.li,,,li1 t,.li,jil.,:iril.lil tiiir,illl[ii! i;lii! i

llfil

iiijri

ll' ',

lriiili];1,, lllgril,t, !! I.ltl ii:filiri 1:

liii:1'

hliilltliri

lii:i,

fifri

fiill;liiilii

ilffi

fiiid

ITNFoRMATOR UPIS I SIUDIJEIt{l rrEorcINSKoM plrur,rsru uNrvEB?ITET,4, u SARAJEW da,,Otl INFORMATOR UPIS I STUDIIEINA MEDrcrNSxciu reruriETu uNrvERzIrere u sena;evu IUCL

ffq d{o vN0-to,

rt

'1.,4

Napisati strulchrrne formule aniiina i toluena.

\ r*-"oo",L o,-o" -+ R-Coo-R, +H2osfuktume formule tri peterodlanasa.

Napisati strukturne formule cikloheksanaciklopentana.

@ta l-msfil-2+

CHt:g1tat,. vinl hlorid.z +HzSO+ -+CaSOr + 2

'i 301. 3 NaOH + H3PO+ -+ NagPOr + 3 H2O302. HzCOr+ 2NaoH -+ NazCOr +ZHzO

I| 103.Inadunati pH rastvora koji pokazuje vodeni rasfvornastao rastvaranjem 0,01 mola natrijum hidroksidau I dm3 rasfvora (a:100%).

pH=12

304.

U kojem molamom odnosu reaprju kalcijumhidroksid i fosfatna kiselina pri nastajanju kalcijumprimarnog fosfata:

a) 1:3b) 3:lc) l:1d) 1:2e) 3:2

d

305.Ako je pH nekog rastvora 3 kolika je koncentracijaOH- jona u rasfvoru?

Io-"moldm-3

306.Koiu *usa vode nastaje pri potpunoj neutralizaciji1 mola sulfatne kiseline?

36g

30'lKoliko je procentan rastvor koji se dobtjerastvaranjem 10 g supstance u 40 g vode?

20%

308. Koliko atoma ima u 3,9 g kalijuma? (K-39)' 6x10n

309.fotito ;" *oGtola sadrZano u 2,24 dm' nekoggasa pri standardnim uslovima?

6xl\n

3 10.

Izradunati kolidinsku koncentraciju raslvora kojt u10 dm3 ima rastvoreno 20 g nahijum hidroksida.[Na-23; 0-16;H-l).

0,05moldrrl

311.t

TNFORMATOR UPI$ I STUDIIEr..re nanprcrNsrou rerur.rbTu II.NIVER?TTETA U SAAAIEVU

,,,1

r'iji

312.Het*"g"nt kataiizator 1e razliEitos agregatlogstanja u odnosu na reaktant'

Knvom r"shiorljivosti se prikazuje zavisnostrastvorljivosti supstance od let4p eratur e'313.

314.ffistavljaju igke elel

INFORMATOR UPIS I STUDIIENA MEDICINSKOM FAKULTETI] UNI1ERZITBTA U SARAJEW

ilF-*I

I

I

I

Napisati strukturne formulesi16etne kiseline i acetaldehida-

/f _/fH3c-c/.--bH Hsc, -\H

th{ '1," cos6y=l

tnaz

5

Kada su sile koje djeluju na materijalnu tadku u ravnoteZi,onda ona:

a. se kre6e ubrzanob. se kre6e usporenoc. se krede iskljudivo po krufooj putanjid. se krece isklju6ivo po pravoj linijie. mirujef. ne znam

432

|,i.ri

:iil!ij

. r'--.. : ;).: :.'. .. .1.

NA MEDICINSKOM FAKULTETU TINIVERZITETA U SARAIEVUI

6

Koja od jednadZbi predstavlja Boyle- Marriotteov zakon:a. pV: const.b. PV:nRc. pVR'l:const.d. VT'r:VrTr-te. V:bTf. ne znam

a

7

toplinska energija koja ulazi u termodinamidki sistem ili ganapu5ta pod utjecajem razlike temperatura naziva se:

(R: koliiina topline)

8

U toplotnoj maSini kolidina toplinea. moZe se u potpunosti transformirati u mehanidki radb. obavezno se u potpunosti transformira u mehanidki radc. fransformira se u mehanidki rad i poveianje unutarnje

energijed. se tro5i, iskijudivo, napoveianje unutarnje dnergijee. se poveCavajer tijelo vrSi radf. ne znam

c

I

Veza izrnedu apsolutne temperature T (K) i temperature u'Celsiusovoj skali t("C) je:

a. t-273,15+Tb. T:273,16+tc. T:273,15+td. T:327,15+te. T=- 273,15+tf. ne ztam

c

10Napi5ite inaz za hidrostatidki pritisak tekudine.

R: p= pgh

lt

f.lapisite iaaz z" Coulombov zakon kojim se iskazujemedudjetovanie dva tadkasta naboja u vakuumu na , ''medusobnom rastojanju r

- r o.o"_D' F -

-3)!Lt4tEo 7'

431

l;ri

iti, - ri l qiii'

i i.llri l"l l:ii;r

rl''r,

i :i,'l ,ii,, I

ITNF0RMATOR UPIS I STUDtplNe motcINSKoM rertrrrBru uNn'ERzrrETA u sARArEvu

ilr,!ll!;li.1,i,i',

t2

Velidina koj a j e brojno j ednaka radu koj eg izvrSi silaelektridno g p olj a pri premj eStariju j edinidnog p ozitivno gnaboja iz beskonadnosti do promatrane tadke elektridnog poljazove se:

a. elekhidni naponb. elektridni potencijal u promatranoj tabki poljac. elektridni kapacitetd. elektridni rade. elektridna potencijalna energijaf. ne mam

b

l3

Koja od navedenih relacija predstavlja Ohmov zakon:a. U:Rf'b. I:URIc. U:Eq,d. r--RU'e. R:Af. ne mam

b

I4

Ako su detiri kondenzatora, poznatih elektridnihkapacitela,vezani paralelno u bateriju kondenzatora, onda jeukupni kapacitet:

R: C,,:Cr+Ct*C*Ca

l5

Elektro magnetska indukctj a j e :a. pojava nastanka eleLriridne struje u provodniku pod

djelovanjem promjenljivog magnetnog polj ab- pojava nastanka prorqjedjive struje pod djelovanjem

elektridnog poljac. pojava namagnetisanja provodnikad- pojava privladenja provodnika kroz koji protide strujae. velidina koja dobro opisuje magnetsko poljef. ne znam

a

I6

Kulon je jedinica za:^.

elekhidni kapacitetb. magnetski kapacitetc. jakost elektridne strujed- elektridni otpore. elektridni naboif. ne'Znam

e

434

: , ' - ;' ,Nro.!{Lr9+uPflll99lrylNA MEDICINSKOM FAIruLTETU UNfi'ERZITETA U SARAIEVU T

I'I

L""gtt"d*alt" v.tovi koje ljudskom uho moZe registriratiimaju frekvenciju:

a. lH:z- l6Hzb. 16LIz-20 000 kHzc. 16kHz- 20 000Ilzd. l6kHz- 20WIze . l6Hz- Zjkllzf. ne znam

e

e18

pot osue u kojem se elektridne energija bespovratno Pretvarau toplinsku energiju (kada je potro5ad prikljuden u strujni krugkroz koji protide izmjenidna struja) zove se:

^. kapacitivni otPor

b. prefvomikc. rnduktord- transformatore. omski otPorf. ne znar{

19

B*l p"ttilCtt*tjl ko.1" ttap.u,ri matematidko klatno u lsnaziva se:

a. oscilatorno kretanjeb. elongacijac- amplitudad. udestalost matematidkog klatnae. frekvencija izrnjenidne strujef. ne znam

d

20

Ak" d.st*. elastidne sredine osciliraju okomito na pravacprostiranja vala kaZemo da se kroz elastidnu sredinu Siri:

a. stojni va1b. traasverzalni valc. okomiti vald. longitudinalni vale. progresivni valf. ne z:ram

b

21

Spektar eleltromegnetnog zradenja j e:a. energetski skup spektralnih stanjab. skup elekhomapetnih elongacijac. valni skuPd. skup elekhomagnetnih valova svih valnih duljinae. skup valnih duljina izmedu 16i2A 000 Hzf- ne znam

d

435

jli..ii'ii,i,l

EINFORMATOR UPIS I S:ruDIIElnte wnrcrNsKoM FAKULTETU uNfvERzITETA u sARAJEw

22

Na slici je prikazanaravna ugiadana pow$ina i pravac upadnezrake svjetlosti.Ima se ucrtati pravac i smjer reflektirane zrake tako da vrijedizakon refleksije.

R:

Upadni ugao: uglu refleksije

23

Prikazati prolazak monohromatske svjetlosne nake lrrozprizrnu

7t :ot+b-t j"jednadZba sfernog ogledala i tankog sabimeleie. Objasnitiveh(nef, a, b.

R:f- foknlna daljinaa- udaljenost predmeta od tiemena ogledala (centra lete)b- udaljenost likn od tjemena ogledala (centra lite)24

436

NA MEDi crNr*o'' n*"o"f li?ffi l+Iff iffiEi# f

25

ato re u wrLoj tadki oko dva wjetlosna izvorq koji emitirajusvjetlost jednakih valnih duljina i amplituda, odriava stalnafazna razlikaizmedu emitiranih zraka, nastupit 6e pojava:

a. di{iakcije svjetlostib. ogiba svjetlostic. interferenci.je svjetlostid. disperzije svjetlostie. polarizacije svjetlostif. ne mam

c

26

Kao rezultat disperzije brjele svjetlosti na zaklonu rzapnzmeuodava se:

a. spektar bojab. skup crno- bijelih linijac. skup koncenlridnih crno- bijelih krogovad. pruge interferencijee. svijetli maksimumi i tamni minimumif. ne znam

a

27

Svjetiost se emitira ili apsorbira u kvantima koji se nazivalu:a. fononib. tahionic. leptonid. elekbonie. fotonif. ne znam

e

1Q

U ato*.t t" nalaze stacionarna stanja u kojima se elektronikeiu ubrzano

^. i zbog toga ubrzano emitiraju elekhomagnelnoaadenje

b. ali ne emitiraju elektromagnetno zradenjac. i neprekidno emitiraju elektomagnetno aadenjad. i poltemeno emitiraju elektromapatno zradenjae. i zbog toga usporeno emitiraju elektromagnetsko

nadenlef. ne znam

b

437

INFORMATOR UPIS I STU.DIJENA MEDICINSKOM FAKTJI,TETU I.]NTVERZITETA U SARAJEW

29

Ako zanemarimo Coulombovo odbijanje elekhona kvantnostanje elekfrona u atomu odretluju:

a. koordinate x, y, zb. impuls elektrona i njegov poloZajc. energija elektronad. detiri kvantna brojae. glavni kvatni broj n

d

30

Koristeii Bohrov model atoma prikaZite Lymanovuspekhalnu seriju.

R:

n:4

n=3

n:2n:1

31

Broj protona uJezgnJe:a. maseni brojb. jednak broju neutrona u jezgruc. ovisan o hemijskoj reakcijid. atomski broje. uvijek manji na kraju hemijske reakcije nego na

podetkuf. ne mam

d

32

Vrijeme za koje se broj radioaLtivnih jezgara smanji napolovinu je:

a. zakon radioaktivnog raspadab. wijeme raspada

' c. wijeme Zivota radioal'livnog elementad. wijeme poluiivota radioaktivnog elementae, poluwijeme poluraspada radioaktivnog elementaf. neznam

d

438

TNFORMATOR UPIS I STUDIIE INA MEDICINSKOM FAIruLTETU {JNTVERZIfETA U SARAIEVUI

33

Dopunite nuklearnu reakciju kojom jq Rutherford dokazaopostojanje jednog od nukleonau jezgn atoma:'l w+lne -r?+tlo

R: ';N+:He{b'lo

e34

NapiSite jednadibu B-raspadaelementa N X

R: l.x->-\u+rl1+iv" t^ t04Q-+ i

---A /I -+4

to.

Jo

35

Apsolutno dvrsto tijelo je nadv za tijelo koje:a. koje ima apsolutni indeks dwstode jednak jedinicib, ima stalae dimenzije i oblik samo kada mirujec. ne mijenja oblik ako se kre6e ubrzanod. ne moZemo nikako deformiratie. kod kojeg uzajam4i raspored destica ostaje stalan za

wijeme kretanjaf. ne znam

e

JO

S."dtrii int"n"itet brzine je (k' skalar) koji predstavlja(R:konstantnu bninu) kojom bi se tijelo moralo kretati da biza isto (R: vrijeme) preSlo isti (R: pur) kao pri stvamomkretarS'u.

Upi5ite izraz! R: AsLt

439

Iii

TNFORMATOR UPIS I STUDr;rNA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U SARAJEVU

IskaZite jednadZbom ovisnost brzine o vremenu zajednakousporeno kretanje tijel4 a potom prikaZite u v-tdijagramu-R: v-vo-at

Ako se pri konadnom dijelu puta s sila koja djeluje na tijelo nemijenja po intenzitetu i ako je ugao koji sila zaklapa sapravcem pomjeranja neizmjenjen, rad sile na tom dijelu putaje:

R; I=F.F=4.r=Fscosd

Vjestadki satelit mase m kre6e se oko Zemlje po eliptidkojputanji. U kojoj tadki satelit ima ve6u brzinu (u A ili u P).Sistem Zemlja- satelit smatrati izoliranim sistemom.

PZ:rtZA:rzmVtr! = ntv2r2vlrt: v2f 2 '\ < rz.a v\ > v2 q.e.d.

lllj,l.Ilrilll:..i1

igtlli:!jii:i,ilri

'

::!li:li,!::ri'

.4s

I INFORMATOR UPISI STUDIIEINA MEDICINSKOM FAKULTETI] UNfVERZITETA U SARAIE+U I

Razlika u shukhrri.materije posljedica je;a. razliditog broja molekula po jedinici volumenab. poiaetljivosti destica koje grade materijuc. razlidite medusobne udaljenosti molekulad. razlike u jakosti privladnih sila medu desticamae. minimuma potencijalne enrgijef. neznam

Iskazati rijedima Pascalov zakotzatekucine i napisatiodgovarajudu matematidku relaciju.

R: Pritisak se u tekutinama prenosi podjednako u svimprolcima.

Na osnovu jednadZbe kontinuiteta objasniti u kojem je dijelustrujne cijevi nejednakog presjeka, pritisak tekudine vedi.

Sv = const.R: S,v, = .lrv,

E>Etvz>vlFluid se ubrzava u smjeru suienja cijevi teje pritisak veiiu

Plin zagrdavamo u izobamom procesu. Ako mu se volumenpove6ao od Vr na Vz izradunati koliki je rad plin ianrSio.

InTFoRMATOR UPIS I STUDUEINe nmucINSKoM FAKULTETU uNTvERZITETA u sARAJEWi''

i1.

i[, Ii"'r'

i,'t!

iri:i,

I :.,1,ll' i

l:ll: I

t,;,.t,.iili'j',iiiiiililii,lii i '.,rii!:,,1 i1 i,i,l'li It",illillllii[iitii;liit r ir!iiltjlirll$ilill11:

ltliilj

tlffftifill$llf,M{j$tt{tl$H;ffi!ltiil[$ti$1l{itqiifl$i{i'{t[}J}lfiu1MsltisLifilltitHil[1it}]tiiiiHitriil]t3tii

Ht[il+lll liil+tilitiiJtlilii{i

lfikitjlfrH$,illl+iliil

ililh$:[Iluilt

il$[H

i razlike u ovim findamentalnim

R: Sliinosti:o obadvije sile opadaiu sa kvadratom rastojanjaa elektriina sila ovisi o nabojima kao ito gravitacijska

ovisi o masi

Razlike:E gravitacijska sila je iskljuiivo privlainaD elektriina silaje ili privlaina ili odbojnao razlikuiu se i u konstanti, razliiite su brojne

vrijednosti, gravilaciiska konstanta ie univerzalna akoistanta u-Coulombovom zakonu ovisi o sredini'ukojoi se naboji nalaze.

Koliki je rezultuju6i elektri6ni potencijal u nekoj tadkisloZenog elektridnog polja kojeg obrabuju vi5e naboja, ako suelektridni potencijali pojedinih naboja u toj tadkiQr,Qz,Qt,Qt?

4

Utjecaj temperature na eleklridni otpor provodnika iskazuje sejednadZbom:

n :4(t + ar)

INFoRMAToR uPts r sruDIIE INe ranorCnrsrou pAxurrnrti uf.I[vERzrfbte u sanAJBw I

47

Jakost magnefnog polja struje koja tede kroz pravolinijskiprovodnik u tadki koja je na okomitom rastojanju a ima oblik:

u"Id-

a--LJL UI

b.2zra

^ PoLn IL.a

1rfd.

a

I4na

f. ne zram

b

NAko u magnetsko polje vektora magnetne indukcije B uletipozitivni naboj q, brzhom i , okomito na vektor indukcije,na naboj ie djelovati (R: Lorentzova sl/a) intenziteta (R:p

= qvB)i primora6e ga da se kre6e (R: ravnomiernb'kruino)'

49

Kako odrelujemo smjer inducirane,struj,e?'lt' r/"Y c;{1"1 V fn II

R.- Leraovim pravilom: Inducirana struia ima takav smjerda se svoiim magnetskim poliem suprotstavlja wroku svogdnastarcka.

{Prosto harmonijsko osciliranje oscilatora baziva sila koja semijenja po velidini proporcionalno (R: elongaciji) a psmjerenaje uvijek ka (R: ravnoteinom poloiaju).Matematidki zapis toga je: (R: F = -kt)

51

Put koji precie val za period T naziva se:a. elongacijab. amplitudac. razLlka putevaa :"h"4tj-_ge. poluperiodf. ne znam

d

443

ir' IINFORMATOR I.IPN I STUDIIEINa rtmorcrNsKoM rAKUtTLru UNTVERZITETA u sARArEw

52

Descartes- Sneliusov zako loma glasi:

(R: Odnos sinusa upadnog ugla i sinusa lomljenog uglajednakje odnosu brzine valova u te dviie sredine, a upadnazraka, normala i lomljena zraka leie u istoj ravni.)

sma_4sin p vz

L

53

Sirenj e promj enljivo g elektromagnetnog p olj a kroz pros tornaziva se (R: elehromaglelno zraienje). Skup (R:elehromagnetnih valova) svih (R: valnih) duljina dini (R:sp ehar elehrom a gnetno g zraienj a)

54

Kako glasi zakon pravolinijskog Sirenja svjetlosti?

(R: U homogenoj providnoi sredini suietlost.se kre(epravolinijski.)

55

Razludivanje oka je:a. uodavanje predmeta ako postoji razlika u sjaju

Predmeta iPozarlineb. gledanje samo jednim okomc. osobina oka da vidi razdvojena dva bliska predmetad. sposobnost oka da vidi oSho predmete na razliditim

rastojanjimae. sposobnost da se vide razlidite boje u isto wijemef. ne.nam

c

s6

Kako ovisi jakost elektridnog polja tadkastog naboja oudaljenosti od naboja?

a. jakost polja ne ovisi o udaljenostib. jakost polja raste s udaljeno5iuc. jakostpolja spada s udaljeno56ud. jakost polja opada s kvadratom udaljenostie. jakost polja raste s kvadratom udaljenostif. nezrram

d

51

Kolika se kolidina topline preda tijelu mase m polaane tvariako se njegova temperatura povisi od tt do tz?

Jtz-tR:444

\-,

i::1..:' Ili,i,iji;ii;Ji ll

iii'ii,;.;: i I

irl,lrit,

i,,i ;l

l;,fiiirl;i"'ii,,i:.

r,t,. i..1 i.,,liii

'iil'

..

. , .... i , i:: 1.. ,,.. ;ryEgi.ueto.n urrslsri{1ryiNA MEDICINSKOM FAKULTETU UNTVERZITETA U SARATE\"T,'I

58

Koji od navedenih izraza predstavljajednadibu idbalnogstanja plina?

a- pV = const.b. pW = const.c. pV =nRTd. pV =nkTe. pT =nVRf- ne znam

c

59

Ako na tijelo djeluje stalna sila okomito na pravac trenutnebrzine tijelo ie se lcretati po kruZnici

a. ubrzanob. usporenoc. ravnomjernod. sve manjeg i manjeg radijusae. koja je oderdena trenutnom brzinomf. neznam

c

60

Trajni efekti interferencije svjetlosti mogu se javiti samo kod(R: koherentnih) inrora svjetlosti. To je svjetlost koja jeemitirana (R: jedndkomfrekvencijom) i stalnom @.:faznomrazlikom).

61

J. Stefan i L. Bolanann su ustanovili daje energija koju, ujednoj sekundi zradi kvadratni metar powiine apsolutno crnogtijela srazmjerna:

a. detvrtom stepenu valne duljine emitirane svjetlostib. deh,ntom stepenu frekvencije emitirane svjetlostic. detvrtom stepenu pow5ine tijelad. detvrtom stepenu iemperature izrai,ene u oC'e. defi.rtom stepenu apsolutr.re temperature tijelaf. ne znam

e

62

Promjena energije S: fotona) pri rasprSenju na slobodnimelektronima naziva se Comptonov efekt. (R: Foton)'pi sudarusa slobodnim elektronom predaje samo jedan dio (R: energije)elekfronu, pa je (R: energii a fotona) nakon raspr5enja (R.' 'mania).

63

h/L

Relacije zaenerglju fotona E = ftvi impuls(R: du alnu) prirldu (R. suj etlosti)..

LTaZAYAJI)

44s

]NFORMATOR UPIS I STIIDIIEfi're MEolcINSKoM EAKULTETU uNrvERzITETA u sARArEw

Osnovu Bohrove teorije atoma vodika dine dva postulata.Kako glasi prvi Bohiov postulat?

(R: Atom se moie nalaziti samo u odreilenim stacionarnimstanjima. (J tim stanjima atom ne emitira niti apsorbiraelektromagnetsko zraienje iako se elektron krete ubrzano.)

Stabihost jezgn veiine atoma (usprkos djelovanju snaZnihodbojnih eleklrostatidkih sila izmetlu protona) anak je da je ujezgi atoma najjade:

a. gravitacijsko medudjelovanjeb. univerzalno metludjelovanje

, c. elehromagnetskomedudjelovanjed. slabo nukleamo medudjelovanjee. jako nukleamo medudjelovanjef. neznam

Prvu reakciju sa vje5tadki ubrzanim protonima izveli suCocroft i Walton. To je reakcija, ltt(pa)i&". Napisatidrugadije ovu nuklearnu reakciju.

R: !ti+'p-+iue+ineKoje od navedenih fizikalnih velidina ne pripadaju skupuosnovrrih fizikalnih velidina (SI) :

a. telina z"b, vrijemec. jakost elektridnog poljgd. elelctricni napon .Z

.. -2e. enetgtJa .

f. neznam "-"'

Sila kojom tijelo djeluje na horizontalnu podlogu kaja miruje,ili na tadku vjeSanja zove se:

a. gravitacijska silab. reakcija podlogec. teZina tijelad. tezistee. sila vjeianjaf. neznam

INFORMATOR UPIS I STT'DIJEINA MEDICINSKOM FAKUUTETU UNTVERZITETA U SARAIEVU t

@z kojim se iskapirje III Newtonovzakon- \"--

@rjskom polju Zemlje na visinih od povr5ine Zem\le. Kolika je potencijalna energija tijela?

'R; E, = mCh (J)

St*1e t.*t"d*"t*dk" g s istema o dreduj u makro skopskiparametri:

a. masab. volumenc. gusto6ad. pritisake. temPerafuraf. ne znam

K"k" * *"2. mijenjati unutamja energija sistema?a. iskljudivo mehaniEkim radomb. iskljudivo zagrijavanjemc. mehanidkim radom i zagrijavanjemd. uzimanjem vedih dijelova sistemae. smanjivanjem sistema do malih nzmjetaf. ne znam

@bjasniti svaki njen dlan'

ov2 -

../R: p+ reh+t:-=coU.L"/-/p'

- i P o tiainj i iii:i tis

"trpgh-vistnski Pritisak

7F -brtinski pritisak

2

INFORMATOR UPIS r STUDTIB,NA MEDTCINSKOM FAKrrr.TErU tnqrvenzlTETA u SARAJEVIJ

llrl'ilr,: fltitji,iir

74

Ukupni naboj atoma He je:a'Q=2eb. Q= -2ec. Q=2e-2e-0d. Q:2e+2e=4e

Q=2pne znamf.

c

'75

Elektridni kapacitet iskazujemo relacijom:U

a- L=-O

b. C:8UoU

d. C=QEE

e. L --

Of. neznam

c

76

Pri tijeku elektriEne struje kroz potro5ad on se zagijava.Iuazza Joule- Leruov zakon je:

R: O:UII

a1

Koja od navedenih relacija predstavlja I Kircchoffov zakon?a. R:Rr+Rz+Rg+...+Rnb. c:c1+cr+c3+...+ctc. It+I2+I3+...+I.:0d. E-IR:Oe. lt:ie:Rr:Rzf. neznam

U

78

Elektridni irapori se izaLavau jedinicama:a. LIls'tb. JCt.c. Cs't,.-1A. JSe. Vsf. neznam

b

448

NA MEDrcINsriou rarurrpffi'Hg$ilfii itrH# f

79

Na naboj Q koji se kre6e u magnetskom polju indukcije'B ,brzinom v koja je okomita na veklor magnetske indukcije,djeluje:

&. Amperova sila F:BI/b. Sila eleklridnog Polja F=QEc. Sila magnetnog Polja F:QBd. Coulombova silae. Lorentzova ttlu P:QvBf, ne znam

e

80

Impedanca strujnog kola je naziv za'.a. dva kola koja su u rezonancijib. kapacitivni otpor u kolu izmjenidne strujec. sve otpore koji nisu termogeni elektridni otporid. ukupni otpor u kolima izrnjenidne strujee. frekvenciju oscilatornog kolaf ne znam

d

81

Tijelo koje oscilira ima minimum potencijalne energue u;a. najvi5oj tadki osciliranjab. najntlojtadki osciliranjac. ravnotehom PoloZajud. tadki u kojoj je frekvencija jednaka nulie. tadki u kojoj je frekvencija osciliranja maksimalnaf. ne znam

c

dL

Ak" d.rtt"" "t"stidne

sredine osciliraju u pravcu prostiranjavalova kaiemo da se kroz elastidnu sredinu Sire:

a. longitudinalni vaiovib. transverzalni valovic. stojni valovid. linijski valovie. kuglasti valovif. ne znam

a

83

Zvueni uuio"i frekvencije vede od 20 000*lznazivaju se:a. superrvukb. hiperzvukc. ultrazvukd. hiperultranuke. nadnukf. ne znam

c

449

;t$.i

TINFORMATOR UPIS I STUDIJElNe ueorcINSKoM FAKULTETU uNTvBRZITETA u sARATEW

84

Uzajamno prefvaranje energije elektridnog i magnetnog poljau oscilatornom kolu naziva se:

a. elektromagnetske oscilacijeb. konverzija energijec. prinudno osciliranjed. elekhomagnetski spektarzradenjae. praZnjenje oscilatornog kolaf. neznam

a

86

Paralelan snop svjetlosnih zraka pada na tanku rasipnu leiuparaleho glavnoj optidkoj osi. PrikaZite pravce lomljenihnaka.R:

F.l''

8',1

Jedinica za optidku jakost le6e je:a. metarb. dioptrimetarc. miopijad. presbiopijae. diophijaf- ne znam

e

88

Svjetlost je:a. monohromatske prirodeb. mehanidki valc. elektromapetsk spektard. dualne prirodee. vrstarendgenskog zradenjaf. ne znam

d

450 4st

N.e ueoicrNsrovr'arurt."H;Y##?Siif ltr#.# f

89

90

9l

Pri prolasku svjetlosti liroz otvore dije su dimenzijekomparabilne sa valnom duljinom svjetlosti nastaje:

a. polarizacija svjetlostib. difrakcija svjetlostic. disperzija svjetlostid. koherencijae. interferencija svjetlostif. ne znam

b

I"t"" rvj"tltsti k"lf emitiraju svjetlost jednakih amplituda ijednakih valnih duljina su:

a. dekoherentni izvorib. jednaki izvoric. koherentni izvorid. monohromatski izvorie. polihromatski izvorif. ne znam

c

Et"ktt"."g".t"o u-ad.qle se sastoji od destica dija je energija:-1 2a. tr:-mv

2b. E:kzc. E:mghd. E:hle. E:h9

Af. ne znam

92

ft"ttto"i. najjade vezattza jezgrukada se nalazi u:a. oroo*orn 5tanjub. stanju sa najviSom energijomc. najudaljenijem stacionamom stanjud. stanju u kojemu ne zradi energijue. osDovnom stacionarnom stanjuf. ne znam

e

INFORMATOR UPIS I STUDIIENA MEDICINSKOM FAKI,]LTETU UNIVERZITETA U SARAJEVU

93

Koristeii Bohrov model prikazati Paschenovu spekhalnuseriju vodikovog atoma (n:3).

n=5

t:4n:3n:2n:l

94

Twdnja da u atomu ne mogu postojati dva elektrona kojaimaju jednaka sva detiri kvantna broja naziva se:

a. Prvi Bohrov postulatb. Drugi Bohrov postulatc. Heisenbergovo nadelo neodredenostid. Paulijev principe. .Princip iskljudenja dehrrtogf. ne znam

d

95

Broj neutrona u jezgri nekog atoma odreden je izlazom:a. N:Z-Ab, N:A-Zc. N:A+Zd. N:(A-Z)+pe. N=p+ef. ne znam

b

96

Proce s hansforrniranj a atomske j ezgre izvedenmedudjelovanjem atomske iezgre i neke elementarne desticeili druge jezgre naziva se:

a. prirodna radioaktivnostb. prisilni raspadc. nuklearna reakcijad. elementarni raspade. hemijska reakcijaf. nezn.am

c

r,i;, iir.

.,i.''.', \i' I ilx'

'*,i\.,,,ii

'Ia

,,lii' :1,1,

91

ta j" nutteama fisija?R: Nuklearnafisiia je proces ciiepanja teikih atomskih jezgrina lakia iezsra.

98

99

K"j" ftrik"tt* uelidin" pripadaju skupu osnovnih velidiira?a. silab. brzinac. ubrzanjed. jakost eleklridne strujee. kolidina elektricitetaf ne znam

d

Napisati inaz zaNewtonov zakon opce gravitacije. Napisatibrojnu vrij edno st univerzalne gravitacij ske konstante.

R:-

m,l7L -F = /-f rs,

/-- trr- [, T=6,67'10-rtNmTkg-'

ru2

rr*l:l '0tr I

_rr

, Arl

100

Ako se brzina nekog tijela iskazuje relacijom i = io + fit ondaje kretanje tog tijela:

a. hitac nagoreb. hitac nadoljec. slobodni padd. kosi hitace. horizontalni hitacf. ne mam

b

101

Gmp.*t "" ""kog

ti.letuie 36oC.Izrazite je u K.

R : T(K) 4f q +27 3,r 5 :3 6+21 3,1 5-309,1 5K

t02

fe.rnoainu*ien proces u kojem se sistem wadap po6etnostanje naziva se:

a. izoprocesb. adijabatski proces i -c. radni proces l-\'-d. izoliran procese. kruZni procesf. proces s minimalnom energijom

-' s.' ne mam '

e

453

t/1f'rr-ha:

-,tr.,:l' irir Ii' i:I i: .

ir

IINFORMATOR UPIS I STUDIIElNe ltrOrcINSKoM FAKULTETU UNTVERZITETA U SARAIEVU

tbr

iloaotnu frekvencija idealnog oscilatornog kola koje sadrZiindulrtivitet L:2,5trft1i kondenzator kapaciteta C:lnF je :

a. 0"1MHzb. 6,28H2c. 6,28\.4H2d. l0MHze. 2,5kHzf- ne znam

a

r04

Odnos snagu primara i sekundara kod idealnog fransformatora

'j" , a. ve6i od Ib. manji od 1c. jednak 1d. jednak 0e. ovisi o broju namotajaf- nezl].arn

i 105

XuUoi ir smj"Sten u nekoj tadki izmeclu polova stalnogmagneta.,Magnetrio polje na naboj djeluje silom:

;. okomitom na smjer magnetnog poljab- usmjerenom paralelno magnetnom poljuc. usrnjerenom prema sjevernom magnetnom polud. srnjer sile ovisi o predznaku nabojae. kojajejednaka nulif- nemaJ;n

e

106

U jedinioama T mjeri se:a. 6agnetni fluksb. magnetno Poljec. snaga magnetnog Poljad. magnetna indukcijae. broj magnetnih silnicaf. ne anam

d

$j

Tra*f*rnutor je prikljuden na gradsku mreiu pri demu jenapon na sekundaru l2V-Kolikaje struja na primaru kad se nasekundar prikljudi potro5ad od 60W ?

a. 54b. 270mAc- 5ml\d. 500mAe. '7?04L ne aam

b

4U

INFORMATOR UPIS I STUDIJE INA ]\GDTCINSKOM FAI(ULTETU.tINTqERZITETA U SA3AIEVIJ I

fiz

Ak" u rd*t"""t "scilatornom

kolu kapacitet pove6amo l6puta, a induktivitet smanjimo 4 puta, onda se periodoscilatornog kola:

a. pove6a detiri Putab. smanji detiri Putac. pove6a osam Putad. smanji dvapute. poveia dvaPutf. ne znam

LM

Frekvencija struje u gradskoj rnreZi u Bosni i Hercegovtntle5AHz, au USA je 60H2. Induktivni o@or zavojnice je:

a. l,2pula ve6i u BiHb. l,2puta ve6i u USAc. jednak, bez obz.r:ada li je zavojnica u BiH ili u USAd. ovisi o pridodatom kondenzatorue. ovisi i o drugim otPorima u koluf. neznam

b

w6

T.t"fdtk; tt,rS"t." koeficijenta samorndukcije 2H spojena jeparalelno sa kondenzatorom kapaciteta lnF. OmjerLaU.ti*og i kapacitivnog otpora pri frekvenciji 0,5kHz je:

a. l,g7 l0'2b. 2n10-e^A

d. 10-6e. l,7g rc-3f. ne znam

a

t,l 1

T"-p.r"tuta ptioo t-t sijalici je 20 "C. Upalimo li sijalicu,pritiiak plina se udvostrudi a temperatura unutar sijalice sepovisi na:

a. 596Kb. 400cc.313,15Kd. 10"ce. 293,15Kf. neznam

a

1t2

fop pojavu kod tekuiina nazivamo kapilarnost?

k: Pojnu podizania ili spuitania nivoa tekutine u uskimcijevima (kapilarama) u odnasu no nivo tekucine u iirokimno,gudama..-.

-.,..

455

IINFORMATOR UPIS I STUDIIE[.ie worcrNsKoM rarurreTu uNwERzrrETa r] sARArEw

tt3

Osobina teku6ine da joj se volumen ne mijenja poddjelovanjem spolja5nje sile naziva se:

a. laminarnostb. stacionarnostc. postojanostd. nestiSljivoste. idealnostf. ne znam

d

tt4

Elektridnu struju u vodljivim fvarima predstavlja usmjerenoketanje:

a. atomab. pozitivnihjonac. negativnih jonad. slobodnih elektronae. valentnih elektronaf, ne znam

d

115

Na naboj u elektridnom po5-u djeluje:a. gravitacijska silab. nukleama silac. sila eleklridnog polad. Coulombova silae. Amperova silaf. neznam

d

116

Ako je R suma svih elektridnih otpora u grani sloZenogsh-ujnog kruga kroz koji protide slruja jakosti I, onda izraz RIpredstavlja:

a. elektromotornl silu .b. elekhootpornu'siluc. elekhidni otpor te graned. pad naponae. II Kircchof,fov zakonf- ne znam

d

456

TNFoRMATOR UPrS r srUDrIE INA MEDICINSKOM FAKULTBTU UNTVERZITE'TA U SARAIEYT] I

I17

Kojiinaz predstavlja Joule- Lenzov zakon?a. P=u2Rrb. Q:mC(tz+r)c' Q=RIttd. Q:uzRte. Z = -l R'

f. neznam

( 1)"+l Lo__ 1\ (tf)

ll8

Na strujni provodnik duljine / kroz koji protide struja jakosti I,magnetsko polje indukcije B djeluje:

a. Lorentzovom silomb. elektrostatidkom silomc. Amperovom silomd. silom elektridnog poljae. Biot- Savar- Laplaceovom silomf. ne znam

a

119

Jedinica za eleklridni kapacitet je:^ -la. L.9

b. c'rt., -1c. 1\'lm

d. VA'Ie. VCtf. ne znam

b

r20

Elekh'idni otpor koji pruZa izmjenidnoj struji kondenzatornaziva se:

a. aktivnib. realnic. kondenzatorskid- tennogenie. kapacitivnif. ne znam '

e

t2l

Vrijeme za koje tijelo koje oscilira napravi jednu punuoscilaciju naziva se:

a. puno wijemeb. frekvencija ili udestanostc. periodd. wijeme osciliranjae. poluwijeme osciliranja

. f. . ne znam

c

45;1

ITNFoRMATOR UPiS I STUDIIElNe urorclNsKoM FAKULTETU uNIIERZITETA u sARAJEw[:,rt

.[,i,ii:"rll.li i.ti,t

l',lli,t'I ii:,

i'ii.r

iil,

i,ii!'ri'

l'il,,ii;i'iiilrii .;iiliir;,,il',1rLll li r

'11:tlr:tiilLil l;iiiliiliiilii'

ffiilgUi.ji:itit;[i{i

llflllii

ffifrIf

ffinlihH!iii

ffiffi

ffiifil1liiiiIJ{IIil

lfl{ffiIfiiIHi

tHfffi

ffiiffiilffiHlf

t22

Put koji val prerle u toku jednog perioda je:a. putnarazlikab. amplitudac. elongacijad. valna duljirae. polovina valne duljinef. neznam

d

c123

Zvudni valovi dija je frekvencija manja od 16Hz nazivaju se:niskozvr:dninedujniinfrazvuk t'-ultrazvukstojni valne znam

b.

d.e.

f.

124

Sa kojim dijelovima elektromagnetnog spektra se granidividljiva oblast?

R : inft acrreno zraieni e//v:iglliivg ph lg;L;pekta/lu ltrali ubiias to zraienj e

125

Definirati apsolutni indeks loma neke sledine.

cR: n =-

v

126

r21

Svjetlost iz optidki gu56e sredine dolazi na granicu sa optidkirjedom sredinom. Koji uvjet mora biti zadovoljen pa danastupi totalla refl eksij ?

R: Ugao kojeg upadna zraka gradi sa normalom mora bitiveti od graniinog ugla. F, Fn

Dokaz da je bijela svjetlost sloZene prirode jest pojava spektraboja na zaklonu tza pizme kroz koju je svj etlost pro 5la. Ovapojava-se n'aziva : "

a. interferencijab. disperzijac. spektralna analizad. difrakcijae. polarizacijaf. ne mam

b

458

INFORMATOR UPIS I STUDIIEINA MEDlcrNSrolt'ilrur-rEru trNrrnnzITETA U sanapw I

r28

ato su u svjetlosnom valu zastupljene oscilacije u svimpravcima okomitim na pravac prostiranja svjetlosnog vala,takvu svjetlost nazivamo :

a. prirodnab. llnearno polariziranac. koherentnad. obojenae. jednobojnaf. neznam

a

129

D" b*t"ktt* napustio povriinu metala pri fotoelek'tridnomefeklu potrebno je:

a. metal zagrijatib. metal hladitic. da energija elektrona bude manja od izlaznog rada tog

metalad. cla intenzitet svjetlosti bude 5to veiie. da foton ima energiju ve6u ili jednaku izlaznom radu

tog metalaf. ne znam

e

130

-tu]eouH.u.oafi,,,ija2 + / .

R' Reakciia soaiania lahkih iezgri u teie. \ '\/

131

Kvant svjetlosti se emitira:a. pri prelazu elektrona iz pobudenog u.osnovno

stacionarno stanjeb. pri prelazu elektrona iz osnovnog u pobutleno stanjec. pri kretanju elektrona po stacionarnoj orbitid. kada elektronnaPu5ta atome. pri prijelazima elektrona sa prve orbite na bilo koju

drugu orbituf. neznam

a

t32

p o f uritna"u, *onohromatska svj et lost v elikog interziteta,nastala stimuliranom emisijom naziva se:

a. apsorbirana svjetlostb. laserska svjetlostc. struja fotonad. Iinijski polarizirana svjetloste. ultravioletna svjetlost

. . f,.-..ne.znam

b

459

EINFORMATOR UPIS I STUDIIElttia MEnlcrNSKoM FAKULTETS gNTqERZITETA u sARArE\ru

I

,iijl;lrrll I"i

tt:,i,i...l; ',lll :ltr'.i:irl!ti:

ii-i .'r:i.l r

.11;t t,iiij';i..'.;:::l;t;ll

,:,

rlji

:I,!,'i

ir 460

133

Jezgre jednakog atomskog broja a razliditog masenog brojazovu se:

a. izotonib, izobaric. izotopid. defektnee. nuklearnef. ne znam

t34

Ako j e jakost tanke sabime le& 2D onda to znadi:a. daje fokus udaljen od cenha leCe 2mb. daje fokus udaljen od cenha lede I mc. daje fokus udaljen od centra 1e6e 50 cmd. da je fokus pomaknut iman optidke ose za 2 me. da je rastojanje izmadu dva fokusa 2mf. ne znam

c

135

Pri betaraspaduiz jezgre izlijedu elektroni a jezgra setransformira;

a. u sloZenijujezgrub. u lakiujezgruc. tako da se atomski broj ne mijenjad. tako da atomski i maseni broj ostaju nepromijenjnie. jezgra ostaje ista jer u njoj nema elektronaf. ne znam

a

136

Popuniti tabelu:OsNor,'NA. pIzIKALNA vELICINA OsNovt'Ia JEoINICA u SIduljina m

kg(R: masa)wijeme (R: s)(R: termodinamiika temperatura) Kkolidina tvari (R: motljakost elektridne struje (R: A)iakost svietiosnog izvora (R: cd)

t37Djelovanje sile je statidko kada sila izazove promjenu (R:oblika) ilis:. volumena) ttjela, a dinamidko kadauazoveormienu (R. kretania\ tliela.

r39

Te1ina tijela na polovima i na ekvatoru Zemlje S.: nye) ista.Uzrok je djelovanje (R: centrifugalne sile) na tijelo koje seiskazuje i:zrazom(R: Fu = *t=matzr)

r

NA MED icrNsxcint rArurre'ffi3rugnlf f t'tr#ffi f

140

Ako ko.rstantna sila djeluje u smjem kretanja tijela, napisatiizraz za rad te sile.

(R: I = F. J = -e.s cosa = f''s' cos00 = F's'l = F's)

t41

@oponasanje nego druge tvari.Naime, kada joj se temperahua povecava od OoC do 4oCnjezin se volumen (R: smanjuje). To znadi da se pri tomegusto6a vode (R:povetava). Ovo svoJstvo se nazrvatemperaturna $; anomalij a vode).

142

Koje od navedenih fizikalnjh velidiaa nazivamotermodinamidki Parametri gasa?

a. specifidna toPlotab. gusto6ac. pritisakd. kolidina toPlotee. volumanf. kolidina gasag. temPeraturah. entropijai. entalfijaj. slobodna energijak. ne znam

c

e

6

143

Definirajte elektridni naPon.

$. : Razlika potenciiala izmedu dviie taike el,ektriinog polia'ilit nopon izmedu dviie taike jednakie radu koii inriielektriino polie pri pomicanju pozitivnog naboia Q izmedu tihtnFnkn nndie[ienim naboiem O' U:AO-')

144

Sr1" ko1"m magnetto polje djeluje na pravolinijski strujniprovodnik duljine I koji je postavljen gkomilo na magnetneriLoi"" i kroz koji te6e struja jakoiti I naziva se (R: Amperbvasila) i iskazuje se izrazom:

a. F:Blvb. F:BIIc. F:B,Sd. F:BUIe. F:BIvf. ne znam

b

461

IINFORMATOR UPIS I.STUDTJE.lI'Ie r,GorcINSKoM FAKULTETL UNTVERZITETA" u sARArEw

lil:i

d

Duljina cekas-Zice u elektridnoj-lemilici je 2m, a presjek joj je0,05mm2. Ako je otpornost lei;icel,lpC)rn ondaje njenotpor:

a, 44 {2b. 0,1 c,c. 10Qd. 4,4 Q,e. 1kAf. neznam

a

146

JednadZba preslikavanja za sfemo ogledalo moZe se iskazatirijedima: Zbir reciprodnih vrijednosti udaljenosti slike iudaljenosti @'. predmeta) od tjernena sfemog ogledalajednaka je (R: reciproinoj vrijednosti) (R: iiine daljineogledala)

4Brzina svjetlosti u dijamantu (n=2,5) je.

a. 1240 rns'lb. 340 ms-r' 3oo ooo krns-rd. 120 Mms-re. 0 ms-lf. neznam

d

148

Smicanje (paralelno pomjeranje) zraka pri prolasku kroz plan-paralelnu plodu utoliko je vede Sto je ploda (R; deblja), lto je(R.: veii) upadni ugao i Sto je [R: veii) indeks prelamanjaplode.

4

Na kojoj udaljenosti od le6e heba postaviti zaklon da sedobije ja'sna slikd'predmeta udaljenosti l0cm od optidkogsredi5ta le6e dija je fokalna daljina 8cm?

a.

b.c.d.

80 cm1.25 m0,4 m4m10 cmne Tnall

c

462

INFORMATOR UPIS I STUDIJEINA I\GDICINSKOM FAI$LTETU TTNTrcNZITETA U SARAIEW I

li" "Ul.ttl*;ednog

mihoskopa piSe.da uve6ava 50 puta' a naokularu 15 puta. Ukupno uve6anje mikroskopaje:

a. 65 Puta (uve6anja se zbrajaju)b. 50 puta (uzima se veia vrijednost)c. 750 Puta (uve6anja se mnoZe)d. 0 (jei mora biti jednako uve6anje okulara i objelriva

da bi mikroskoP funkcionirao)e. ovisi o valnoj duljini svjetlosti koju koristimo

Jrk*t "t.kt td*g p"lja u tadki u kojoj

ono djeluje na nabolQ:2mC silom od 8N je:

a. 16 mCNb. 16 000 NCc. 4kNC-td. 400 NC-'e. 0,25 NC-rf. ne znam

ffi e karakteriziraju nabijeno tijelo

a. eleklridni nabojb. elektridni kapacitetc. elektridni Potencijald. magnetska indukcijae. ukupni o@orf. geometrijski rasPored nabojag. elektridna strujah- Coulombov zakoni. Amperov zakonj. Lorentzova sila

r"l"gret"-ai"i:" sila oko bilo koje tadke na provodniku sastrujom su:

a. zatvoreneb. otvorenec. sa zavr5ecima u Provoclnikud. sa zavr3ecima u beskonadnostie. paralelne saprovodnikomf. neznam

bftst 1rc ttn ut /r" ,INFORMATOR UPrS I. STUDIIE ', /NA MEDTCTNSKOM FAKULTETU r-rNIv4RZrTE',;tA U sAR.{IE\rrJ

fo

Odbojna Couiombova sila izmedu jezgn iHei ffinnle t 1tW .Jezgre sujedna od druge udaljene:

a. 2'10'tom 11-/b. l-4. l0-'mc. +.tO{md, 1,2pme. 2mf. ne mam

'/

Osam kapljica vode jednakih naboja i potencijala p spoji se ujednu kap. Potencijal nastale kapije:

a.ab.8rpc. (ll8) rpd. 4roe. 2Ef. neznam

d

f6

Zakoliko 6eYopasti snagauredaja ako napon padnezaL|Yo,a oE)or se pri tome smanji za 5%o?

a. 20%b. t5%c. 25%d. L2,5yoe. 32,6Yof. ne znam

e

$

Nabijena Eestica ulije6e okomito na sil-nice magnetnog ielektridnog polja koje su.paralelne. IJhlrzarqe destice je:

b.

Qe2mO r;----;-

-a^l\Br) +Eix.m

8@+vn)m

F+Em

QvBm

ne znamf.

a.

d.

b

4&

) &t-. i oFtvt ftN t: ',INFORMATOR UPIS I STT'DIIE I

NA MEDICTNSKoM FAKULTETu rnrrwnzlfETn u sena,yrvu I

de

Granice vidljivog spektra su380nm'i 780nm. Njtmaodgovaraju frekvencije:

a. 7,89nHz i 3,84nHzb, 380 MHz i 780 MHzc.. 7,89'lor4rlz i 3,84lol4Hzd. 1,B9kIIz i 3,84WIze. 380'lor4Hz i T8o lotaHzf. ne znam

c

$,

Vaha duljina koja nastaje powatkom elektrona sa freiegpobudenog stanja (n-4) u osnovno stanje (m=l) iznosi:

a. 9'7,Znmb. 393,4nrnc. 656,3nmd. 486,lnme. 4l0,2nmf. ne znam

,do

Snop svjetlosti valne duljine 41Onm izbacuje elektrone izkalcija koji se zaustavljaju potencijalom 268mV. Izlazriiadziualcij je :

a. 2,76eYb. 3,2'10-reeVc. 5,3eVd. 1,4eVe.4,6'10-leeVf. ne znam

,{ut

Dat je element ?C. Koji element bi dobili zamjenqmneutrona protonima a protona neutronima i kako to ostvariti?

R'Z:6,N=A-Z:I' Zamjerombi to bio element sa7protona i 6 neutrona: 'fN, a to se ostvari.emisijom /- '

\u,

Brzrnaelektona je 0,5c. Njihova valna ddina.(uzeybi u obzirrelativistidko pove6anje mase) je:

a. 4,2'10-Itmb. 4,2nrnc. 0,8'10-emd. 4,2pme- 0,6nmf. ne znam

d

465

rrNFoRMAroR uPrs r rt5o*INA MEDICINSKOM FAKULTETU UNTVERZITETA U SARAJEVTJil

rc/

U zapisu nuklearne reakcije '$U +]n-+tfrna + Y +2]n , Yozna(aval.

a. liz,b. Hx,") ;n,d, ftx,

R0 --e. ie Kr

f. ne znam

b

t64Objasnite kako nastaje rvuk.

R'. Naizmj eniinim zguinj avanj em i razrij edivanj em sloj ev aelastiine sredine pri nrosliraniu lonsitudinalnih valova.

165

Zakola kretanja kaZemo da su periodidna kretanja ?

R: Za ona koja se ponavljaju u jednakim vremenskiminter-ttalima na iednak naiin.

t66

Akoje u kolo izmjenidne struje prikljuden kondenzator,kaZemo da je u kolu:

a. aktiwi otporb. indulctivni oporc. kapacitivni otpord. imedancae. kondenzirani otporf. neznam

c

t6'1 S irenj e promjenljivo g elektromagnetsko g p olj a kroz prostornazivamo (R: e I ektrom asne ts ki v an.

168Svjetlost se kroz homegenu sredinu prostire pravolinijski. Ovaosobinasvjetlosti poznata je u geometrijskoj optici kao zakon(R: pravocrtnoi p prostirani a svi etlostil.

169

Raz'je5enje problema zradenja crnog tijela predstavljaPlanckova hipoteza o emisiji i apsorpciji energije crnog tijela.Prema ovoj hipotezi crno tijelo emitira ili apsorbira energiju;

a. iskljudivo kontinuiranob. iskljudivo u diskretnim kolidiaama '--c. na jedan ili drugi nadin, ovisno o uvjetimad. uglavnom kontinuiranoe. uglavnom u diskretnim kolidinama- kvantimaf. ne znam

b

466

110

Pri nukleamim reakcijama wijedi zakon oduvanja masenogbroja. Objasnite znadenje ovog zakona.

R: Zbir masenih brojeva (A) iestica koje ulaze u nuklearnureakciju jednak ie zbiru masenih broieva iestica koje nastaiurenkciiom-

l7lElektri6nu struju u metalima predstavlja usmjereno kretanje(R: slobodnih) elekhona pod djelovanjem (R: elektriinogpoUa)'

172(R: Zaser) je uredaj koji emitira koherentnu svjetlost veomavelikog intenziteta.

173

Slobodna powsina teku6ine ima sferni oblik. Zakrivljenostsferne povr5ine rezultat je:

a. djelovanja sile gravitacijeb. blizine Zemljec. djeiovanja Coulombovih sila medu atomima tekuiined. medudjelovanja destica teku6inee. medudjelovanja destica tekudine sa desticama stjenki

posudef. ne znam

d

t74

Haotidno kretanje destica poznatoje u fizici kao:a. destidni haosb. propulzivni haosc, browoouo fuetznjeS/d. difirziono kretanjee. haotidna osmozaf. neznam

t75

PrikaZite raspored elektrona u elektronskim ljuskama, premaBohrovom modelu, elementa rednog broja 10.

R: N=2n2,n=I, N:2 prva staza: 2 elektronan:2, N=8 druga staza: 8 elektrona(llunno: I0 elektrona

t76

Sta su a-zrake ?

R: To su jezge atoma hellia :He.\P

467

\'

rl

i:ii:,i

rrNFoRMAroR uprsr sruDrJE ?q't WdJ':'fi]Iil r*;;^ii""* **LTETU uNrvERzITErA u sARAJEw '"uf

177

Nap iSite pored date.mj eme'j edinice odgovaraj u6u fi zikalnuvelidin: .

- ,/

K (R: termodinayrliika remperatura) wN S:sita) WA iR: jakost elelctri\ne struje) /F (R, elekt iiri kopo"it", V

r78

Napisati lzrazzakinetidku energiju tijela mase m koje.sekre6e brzinom v.

R: ^E,. :!^,^2

179

Koji|n;raz opisuje ovisnost volumena dwstih tijela i tekuiina otemperaturi?

R: V =roQ+u)

r80

Koji od ndvedenih inazapredstavlja Hookeov zakon:a. pV:const.b. V:bT, b:const.c. o=86:d r=zrlL

1jge. F:6trnrvf. ne znam

c

l8lIskaZite formulom nadelo o oduvanju energijg primjenjeno upodrudju toplinskih pojava.

R: ALr :8- A

182

Jednadiba kontinuiteta u hidrodinamici je:a. pV:const.b" cm=cbnst.c. Sv:const.d. Is-const

ov'e. o. + oelL +L =const.2

f. ne mam

c

468

INFORMATOR UPIS I STIjDIIE INA MEDTCINSKOM FAKULTETu frNrvERzrrtra. u s,eneyrvu I

183

U strujnom kolu serijski su povezani kondenzatori'kapacitetaCr,Cz i C3. Napisati iztazza ekvivalentni otpor-

R: c,4: cfl+fl+c{

184

Ako na neko tijelo stalne mase !n djeluje stalna sila F koja zavrijeme Al piomjeni brzinu tijela za Av onda to matematidkimoZemo zapishti kao:

fR: F = ^9l.Koii je naziv zaoru relaciju? (R: Drugi'a/Newtonov zakon\

185

186

Ako magnetske silnice polja magnetske indukcije B prolazeokomito kroz pow5inu S, onda je magnetski fluks:

a.

IINFORMATOR UPIS I STUDIJEIrul urorcrNsKoM FAKI;LTETU. UNJvERZITETAU SABAIEw\lltlil:l

l,ti

j

ill,I

t,l,li

l',l:li,lr,i,1,,l;' ,,lri

lir'lii'

,ii;;irliili

il,i,liiiii!it.rIiliilr {l

il1i41i

ltriitiifijjjiJ

lililiiI{iilllrllli{llliiliiiilii{l

iliilililliilj,illri;ri;tii:iil \Hill 1i I

itlrt,it I I i1,11

lil,qillii;liiItl;ri" luitlflili:il;i;tii,t it5 {il

'l{ltilfi:iliililiiiiI'i.t,141

iii;iii1rIHi

189

U kojim granicama se nalazi zvuk kojeg moZe dovjekregishirati svojim uhom?

R: 16I{z- 20 kHzIspod 16Hz je infranruk, neiuianza ljudsko uho.Preko 20 000H2 ie ultrannk, takoder neiujan zg ltudlLg 149.

r90U kolu izmjenidne struje nalazi se zavojnica. Kako nazivamootpor koji 6e se u njoj javiti?

R: Induktivni otpor191 Izvori elektromagnetskih valova su (R: zanormo) i (R:

otvoreno\ oscilatomo kolo.

192

Ako svjetlost potjede od medusobno neovisnih izvora, snopzraka iz jedno gizvora prolazi kr-oz snop naka rz drugogizvora ne'utjedu6i jadan na drugi. Ova osobina ugeomehijskoj optici poznataje kao (R: zakon neovisnosti.t v i p I lo snih .r n on ov a )

193

Na osnow koje fizikalne pojave je mogui prenos svjetlostikroz stakleno vlakno?

R: Na osnovu totglne reflelsiie.Da bi objasnio fotoelektridni efekt Einstein je uveopretpostavku da se svjetlost sastoji od desfica 6ljaje energijaproporcionalna fiekvenciji. Ove destice se zol'11:

a. bozonib. barionic. fononid. fermioni.e. fotonif- ne znam

194 e

195Nukleoni su 6estice koje grade (R: iezgre atoma) i dine ih (R:neutroni) i(R: protoni)

195Simbolidki prikaZite a -raspad jezgre'

x: ix-+iae+i-ir

197

Sta su 7-zraci ?

R.' Io su struj e vis oko energetskih fotona.Ili: To ie elektromagnetsko zraienievisoke energiie.

470

INFoB.I!{ATOR UPIS I STWIIE INA MEDrcrNsrou reriurrETu uNrvERzIiTTA U SARAIEW I

198

Impuls tijela je:^.

proizvod rnase tijela i ubrzanjab. proizvod sile i vremenac. proizvod mase i wemenad. proizvod sile i Putae. proizvod mase i trenutne brzinef. neznam

t99

prituZit" elktridne linije sila oko usamljenog tadkastognegativnog naboja. Kako se zove ovo polje?

Polje tadkastognegativnog nabojajeradijalno.

200

Pnk.Zit. et.kt"6ne linije sila oko tadkastog usamljenogpozitivnog naboja. Kako se zove ovo pilje?

Polje tadkastogpozitivnog nabojajeradijalno.

471

INFORMATOR UPIS I STUDIIENA MEDICTNSKOM FAKT'LTETU UNTVERZITETA U SARAIEIVU

;:.1i:l

201

Pri zagrijavanju tijela koja od navedenih velidina ostajenepromjenjena?

a. volumen tijelab. unutamja energdac. gustoiad. teZina tijelae. povr5ina tijelaf. ne znam

d

202

Prijelaz elektrona iz stanja viSe u stanje niZe energije praienoje:

a. apsorpcijom kvanta energijeb. difirzijom kvanta energijec. emisijom fononad. disperzijom fotonae. emisijom fotonaf. ne znam

,P

su tadne twdnje:4cm:0,4m20'C:293,15Kth:360s12309:12,3lkgl00pF:1OnF3V:300OmV10am:0,01fm800Gw:0.8Tw

Kojea.

b.c.

d.e.

f.ob'h.

a

bf5h

204Ako na tijela razliditih masa djelujemo jednakim silama, ondatijelo (k manje) mase dobije ve6e ubrzanje.

205

Kako brzina zrlgka u zraku ovisi o temperafuri?

l+u - . -1.(ms')R:

206

Tijelo ie pri kosom-hicu imati ve6i domet ako je:a. ugao pod kojim je badeno jednak nulib. ugao pod kojim je badeno jednak 900

-

c. ugao podkojim jebadeno jednak 1350d. badeno nagoree. badeno nadoljef. ne mam

c

472

INFOR"VATOR UPIS I STTIDIIEINA'ridEDrcrNSKoM FAKruLTEru tn-rr,veRZITETA U SAriiIEtu l

207

Zajednidko bbiljeZje termodinamidkih procesa je njihovajednosmjernost. Naimt, suprofno mehanidkim procesim4terrnodinami6ki piocesi su(R: nepovralni)

208

Pri istjecanju tekuirne koz mali ofvor strujne linije se zgusnutako da je pow5ina mlaza manja od pow5ine otvora posude.Ova pojava se naziva:

a. kapilarnostteku6ineb. laminamost taku6inec. elastidnost mlazad. kontrakcijamlazae. diskonfinuitet mlazaf. ne znam

d

209

Definirati elektridni kapacitet kondenzatora

R: Elektriini kapacitet jednakie koliiniku koliiineelehriciteta na ploiama kondenzatora i postignutogelektriinos potenciial izmedu ploia. Jedinica ie.farad (F)

210

Jedinica zakapacitetplodastog kondenzatoraje (R: farad), a uupohebi sr-r, najdelie, manji dijelovi (R: pikofarad), (R:milcrofar ad), (R: nanofarad).

2n

U strujno kolo serijski je povezano 5 otpomika od 20 mCI.Ukupni otpor ove grane kolaje:

a. 100Ob. 0,lQc. 1000mfid, 4c)e. 4mf)f. ne mam

b

2t2

Sila kojom magnetno polje maguetne indukcije B djeluje nanabojenu desticu naboja Q, koja se kre6e brzinom f, a pri -tome su vektori magnetne indukcije i brzine medusobnookomiti nanvase (R: Lorentzova) sila i oblika je:

a. F:BI/b, F:QBS..

p:evBd. F:QBIe. F:QIB.f. .neznam

473

INFORMATOR UPIS I STUDIJENA MEDTCTNSKOM FAKULIETU. {rNrVEMrrETA U SARAIEVU

213

Magnetni polovi postoje:'a. kao izolirani dijelovi magnetab. i onda kada tijelo prestane pokazivati magnetska

svojstvac. iskljudivo u parud. u paru ali se mogu i odvojiti kao pojedinadni polovie. samo ako postoji viSak jedne wste naboja u tijeluf. ne znam

c

214

Definirati ftekvenciju osciliranja.

R: Frekvencija (uiestalost) je broj oscilacija u jedinicivremena (f=nt-| . f:TI).

2ts

Pojava prostiranja valova samo ujednoj ravnini naziva se:a. interferencijavalovab. ravninsko prostiranje valovac. difrakcija ravnih valovad. porananje valovae; polarizacija valovaf. ne znam

2t6

Kako nazivamo zvudne valove izvan granica dujnosti ljudskoguha?

R:a infrazvuk, akojefrektenbijavalova ispod )6 Hza ultrazvuk, ako ie frekvenciiavalova iznad 20W{z

2t'l

Sta su elektridni transformatori i koja je njihova uloga?

R: Transformatori su uredaji koji izmjeniinu stntju jednognapona transformiraju u izmjeniinu slruju drugog napona, aliiednake frekvenciie.

,'#c^

R. c = -3-, co:3.108ms'1 ili clc rt'{uRlnR

Brzina eleklromagnetnih valova ovisi o elektridnim imagnetdm osobinama sredine kroz koju se 5ire. Na kojinadin?

1

^l tp

219

tlkoliko je granidna powSina glatka ili presvudenamaterijalom koji dobro reflektira svjetlost najveci diosvjetlosti 6e se reflektirati. Takve pow5ine zovemo (R:opledala\.

474

..: INFoRMAToR UPIS I sru?IuilNA MEDICINSKOM FAI(}LTETIJ TTNTIJ"ER TTE:rE U SARAIEVUI

220

Tijelo koje apsorbira cjelokupno zradenje koje na njega padanaziva se:

a. bijelo tijelob. neprozimo tijeioc. cmo tijelod. sivo tijrloe. 3p-sglutno Sma-tijeio-f. neznam

e

22).

E=hfje izrazza:a. energiju svjetlosne zrakeb. Planckov zakot zraderLjac. energiju fononad. energiju proizvoljnog broja fotonae. enersiiu iednog fotonaJJz_f- ne znam

e

222Naboj jezgre je odreilen brojem (R: prolona) u Jezgri I rznosl(R: Ze)

223

Def,rnirati defekt mase:

R: Pod podrazumijeva se razlika masas I o b o dnih nukleon a k oj i gr a de j ezgnt i mas e j ez gr e'L,m= Zmp+(A-Z)m,-m,

1aA

Pr*t orrkl.u*u reakciju oswario je Rutherford tako Sto je alfadesticama gadao jezgru atoma duiika. Rezultat reakcije jenastanak tzotopa tlsika rlO i jedne od elementarnih destica.Napi5ite tu nuklearnu reakciju.

,r Ftc. Lv,.Lx>hd. Ax-Ly>he. Lp,-Ly2hf. ne znam

b

314

Wienov zakon pomjeranja iskazuje dinjenicu da je valnadulj ina koj oj pripada maks imalna energij3 zrad enj a'apsolurnocmog rijela: fL) a"s,

a. srazmjema apsolutn-oj temperafuri tijelab. obmuto srazmjerna apsolutnoj temperaturi lljela ,y 7a. srazmjema dehrrtom stepenu temperature tijeiad. obrnuto srazrnjema snazi natenjae. pomjerena prema crvenom dijelu spektraf. neznam

b

315

Prema teoriji relativnosti masa tijela se mijenja s brzinom, paje masa tijela koje se kre6e:

a. veCa od mase koja miruje ,b. manja od mase koja mirujec. jednaka masi koja mimje, ako se tijelo kre6e brzinom

svjetlostid. jednaka nuli ako tijelo mirujee. jednaka nuli ako se tijelo kre6e brzinom svjetlostif. ne znam

a

316

SI jedinica za impuls sile je:a.N

. b. kgms-rc. kgms-zd. Ns r{-,e. kgsf. ne mam

d

492

INFORIUATOR UPIS I STUDIIE INA iGDTCTNSKOM FAT(['LfETU UNrvSRzrrETA U SARAIE+UI

Relativistidki :zrazzaimpuls destice dija je masa mirovaniamo je:

a.

b.

_ I 2_D =

-tnv .y'2F=^olFLt = moLi

-miP=-lv.11-;\c'

;=-Lrll', '"1' ,,

ne zf,Iam

318

Sila teZe i teilna tdela:a. jednoje te istob. imaju uvijek jednake brojne vrijednosti, ali su

razlidite silec. dvije su sile razlidite prirode, mogu biti jednake u

sludaju da tijelo i podloga miruju ili se kre6ujednoliko po pravcu s obzirom na Zerrilju

d. imaju uvijek razlldite vrijednostie. djeluju na isto tijelof- neznam

Snaga je:a. P =Wtb. P=Fvc. P =Wvd. P=Ft

Ie. P=-mv't2

f. neznam(F- si1a, W- rad sile, v- brzina tijela, m- masa tijela, t-wiieme dielovania sile)

Napisati osnovni zakon zarotacijsko kretanje krutog tijela.

(R: M = Id, M je moment sile koii djeluje na lquto ttjelo, I'

ITNFoRMATOR UPIS I STU9IIElNe. rvrebrcrNsKoM rerurrnru ITNTvERZITETA u saRArEw

321

ST jedinica z.a moment inercije je:a. kgm'b. kgmc. Nm-2d. Nm

--)e. I(gm -f. ne znam

322

Period osciliranja materijalne tadke mase m, koja je zakatenaza oprugu koeficijenta elastidnosti k je:E

a. T =2r"1:\mfrb. T :2n,l-

\JS

c r = k*^l!\kd. T = 2trJlcnt

tre. T =2n^l-vk

f. ne znam

+J

e

??1

(zn ),F. n tt"l| t + A' ) predstavlja jednadZbu :-

u. prinudnih oscilacijab. priguienih oscilacija

' c. prostiranja valovad. harmonijskog osciliranjae. elektromagnetnih valovat. ne znam

d

324

Ako se val kre6e u pozitivnom smjeru x-osi ondaje elongacijatadke na udaljenosti x od izvora vala datajednadZbom (valnajed:radZba):

(zn znx.r,lsml ---

| )I, r ), )'g": y(x,r)=

494

INFORMATOR UPIS I STUDUE INA MEDICINSKOM FAKLLTETU UNTVERZITETA U SARAJEVU !

B;-a ,""k" t -"t- *Uenja se s temperaturoh i moZemo jeodrediti izrazom'..

-t(R: v, =33l,sil r;U ^s-')@erferenciji valova maksimalna jekad je:

(R: kad su valovi ufazi- ,-r- _x.-x, ,/ i )

Lrp = 2n-* = Znn - xz -x, t-!-!/').n=0,1,2,3,...)

@erferenciji valova je mi:rimalnakada je:

(R: Ap =(zn+l)n odnosno 7r*!,=(2,+t)L 'n:0,1,2, j,...)

327

B."inu zvrka u dvrstim tijelima je:

f. ne znam(E- Youngov modul elastidnosti, p -gusto6a dvrstog tijela,p- pritisak, Z-volumen tijela)

rTNFORT4ATOR UPIS I STUDIIENA MEDICINSKOM FAKULTETU UNTVERZITETA U SARAIEVU

329

Gay- Lussacov zakon je:a. pV:nRTb. p--p6(1+at)c. p=po\+at)d. v =Yo(t+et) 'e. pV:consl.f. ne znam

d

330

Charlesov zakon je:a. pV:nRTb. p=p6(I+at)c. p=po(l*",L2d. pV:conste. V =vn(l+at)f. ne znam

331

Velidina potencij alne energije odredene tadke elekkidnogpolja data je izrazom:

a. Eo=e.a,U(b. Eo = mghc. E =Oeh!ea

IOd. L =-.4o 4treoE, re. r=V

df. ne znam

a

332

Naboj bilo kojeg tijela moZe biti samo vi5ekratnikelementamog naboja e: Q:ne. Kolika je vrijeilnostelementamog naboja?

(R: 1,610''.1C), "/

JJJ

U homogenom elektridnom polju jakosti E, ako naboj Q predeput x, izvr5it ce rad :

a. I[t:Exb. W:QEx ,/tc. lV=Uxd. t/:Q,e. l4/:eEtxf. ne mam

b

496

: . ,;. .,r.. ..-..:. r , rr'rFonMA|Fo-RrJPIsr.sruDIIElNA MI?DICINSKOM FAKULTETU UNTV"ERZITETA U SARAIEVU I

334

Kapacitet kugle radijusa r je:^Ua. L =-

rb. C = 4neo,r

d.

lon-4ItoE, r

t84tane, r'

oC = 4zre t,Lrne mam

e.

f.

b

335

Energija pohranjena u nabijenom elektridnom kondenzatoruj",a. \CUzb. CU

1

c. :-CU21-d. -cu'2

e. OU2-zf. ne znam

d

336

Elektridna vodljivost mjen se u:a. ohmimab. negativnim ohmimac. siemensimad. ms'

, -le. Jmf. ne znam

491

I JINFORMATOR UPIS I STUDIIE] ' ; INa worcrNsKoM FAK{ILTETU uNTvERZITETA u sARAJEw

3)t

Ohmov zakonza zatvoreni skujni krug u kojemu se nalaziizvor elektromotome sile e sa unutarnjim otporom Ru je:

U^.

I--Rll t c

v r -"

'ul)-

&. U+e

R+R"

d. I=LR

e.E

f_

-3t&

IIINFORMATOR UPIS I STUDIIEIt.te urorcrNsroM FAKILTETrI UNTvERzITETA u sARArEw

irl'

iii.l

iiiiilrl

iiriii

;iiif

Jakost magnetskog polja 11u tadki O udaljenoj za I od nabojap koji se ke6e brzinom v data je Biot- Savart- Laplaceovimzakonom koji pi5emo u obliku:

Ovla. H=-4np

h r' -

Ovsin "

(l't)D. n = __---=-4rd'"@' 4nl

./ -\H'-Qtvsin

IINFORMATOR UPIS I STUDIIElNa rrreucrusxonr rerurriru TINTuERZITETA u sARAJEw

Elekridni oscilatorni kug sastoji se od zavojnice induli:tivitetaL i kondenzatora kapaciteta C. Vlastita frekvencija takvogoscilatomog kola data je (Thomsonovom) formulom :

a. v:ZrJLC2nb. v=---

'lLC1

v, v - Zn.J LC

t7d. v =zo.rli. YL

l_L l- ne. v--r1 L1)rf. neznam

Transformator je uredaj koji izmjenidnu struju jednog naponai jakosti transformira u izrnjenidnu struju drugog napona ijakosti. Princip rada transformatora zasnovan je na principuelektromagnetske indukcij e . Za idealan fiansformator wijedirelacija:

u.L^ ,_L- __!U2 Iz-

U, -

N,u2 //'

^ 1, _4L. Iz N,Tr f

d ut =t'fT fU. )t-:---U,NNr Uz

f. ne znamSvjetlost je:

a. longitudinalni mehanidki valb. transverzalni mehanidki valc. transverzalni eleklromagnetski vald. longitudinalai elektromagnetski vale. iste prirode kao i zvuk, samo puno vi5e frekvencijef. neznam

fi\"ptor*l l.

INFOR"htraTOR UPIS I STUDIJEINA I/EDICTNSKOM FAKULIETU IJNN'IEfrZITETA U SARAIEW !

353

tntetfer.ttciluje zbraianje kohgrentnih va ojem dolazido pojadanja intenziteta u nekim tadkama prostora asmanjenja u drugim. Pojadanje (tzv. konstruklivnainterierencija) 6e riastati ako j:raptika optiqkih p YUuzraka'.

a. jednaka nulib. jednaka neovisna o indeksu loma sredsfvac. cjelobrojnom umno5ku polovina valnih duljina:

5 = k!,(k=0,1.2,3,...)2"d. cjelobrojnom umno5ku detvrtina valnih duljina:

5 = k1, (k=0,1,2,3,.. )4 ....-,---{-1

e. cjelobrojnom umno5ku valnih duljiriai i = t'l' )t. ne alam

e

354

hrterfet.*ij^ J" ,brajanje koherentnih valova pri kojem dolazido pojadanja intenziteta u nekim tadkama prostora asmanjenja u drugim Midmum rasvjete (tzv. destruktirT rainterferencija) 6e nastati akoje razlika optidkih puteva dvijuz;rakal.

a. jednaka nepamom broju polovina valnih dufina \{b. jednaka nepamom broju vatnih duljinac. parnom broju polovina vatnih duljina: 6 = 2k 4 ,2'

(k-0, r ,2.3,...) ,

parnom broju Eewrtina valnih duljin