Sara Fišer - Nova Šansa

8/19/2019 Sara Fišer - Nova Šansa

1/60

Zvoncica

1

oxy


2/60

Zvoncica

2

oxy


3/60

Zvoncica

- Sali, molim te ostavi te vreće i sipaj nam piće, dok ih ja raspakujem -rekla je Rona dok je ulazila u stan.

Sali se osvrnula oko sebe. Stan je izgledao mnogo veći od prethodnog.Rona nije birala mnogo između luksuznih vila i malih skučenih kuća ilistanova. Nikad nije znala gde će sestru zateći, a izbor stanova više je vršioRonin agent i to sve prema trenutnim hirovitim sklonostima umetnice.

Rona je svojim dugim nogama pretrčala dugačak hol, zatim velikisalon i nestala iza masivnih vrata. Sali je odmahnula glavom. Bila je mnogo

sitnija i da je htela ne bi je mogla stići. Bez žurbe je pogledala oko sebe. Salon je još uvek bio nesređen i morala je da pazi da ne padne prekovelikih kutija jer su joj ruke bile zauzete. Bleštavo prepodnevno svetiokupalo je prostoriju kroz reprezentativan zid od stakla, kroz koji je pogledpucao na najlepši deo Las Vegasa. Verovala je da je pogled u večernjimčasovima još lepši.

Zadovoljno je coknula jezikom setivši se da će tu biti organizovanmali parti, a zatim je požurila za sestrom pomislivši kako je pre podne većdosta odmaklo. Iz salona se ulazilo u veliku trpezariju, a zatim u dobro

opremljenu kuhinju. - Barem je nešto na svom mestu. Stvarno Rona, kuda večito žuriš? Tek

si došla, nisi se ni raspakovala, a uveće već praviš žurku- Sali je u nevericigledala u Ronu koja je svoje vreće raspakovala i preuzela i njene pokazavšijoj rukom na mali bife u uglu kuhinje.

- Ne gunđaj, sipaj nam vino i reci mi kako su deca i Bob? Pominjanjem Salinih ljubimaca Rona je uvek vešto prekidala sestrine

proteste, jer bi Sali zaboravila na proticanje vremena kad bi počela priču onjima, ali ovog puta Sali se nije dala preći. Ne gledajući u sestru pronašla ječaše i sipala vino. Pogledala je sestru i pre nego što joj je dodala čašurekla:

- Bob nas vodi na ručak, a klince ćeš, nadam se, naći vremena da vidiš.Moram ti reći da su prilično bili ogorčeni kad si se prošli put onakoizvukla.

Senka tuge preletela je Roninim licem. - Znam... Nije želela da objašnjava sestri razloge. Ne zato što. nisu bile dovoljno

bliske, već naprotiv. Nije želela da je opterećuje niti da na njenom licu vidi

3

oxy


4/60

Zvoncica

izraz nemoći jer ne može da joj pomogne. Sali je sve uvek išlo glatko. Imalaje divnog muža i troje dece, sve jedno drugom do uha.

- Rona, ne možeš večito da bežiš. Ovo je tvoj grad. I znam koliko gavoliš. Nemam ništa protiv putovanja, sam Bog zna koliko mi to nedostaje...- rekla je setno.

Rona i Sali su kao mlade devojke dosta zajedno putovale. Kaoambasadori, roditelji su veliki deo života proveli u inostranim zemljama iSalino i njeno odrastanje bilo je protkano stranim kulturama.

Poledala je pažljivo sestru, pa nastavila: - Ovo je velik grad, ima u njemu mesta za sve, pa i za takvog gada kao

što je tvoj bivši muž. Pitam se šta to uradi da ga baš svaki put sretneš?Poslednji put si zbrisala i nisam znala kako da objasnim klincima zašto

nisi došla kod nas na ručak. Rona je nekoliko trenutaka ćutke raspakivala vreće. Sad joj je sve to

delovalo glupo. Ali, nekako i dalje nije mogla da se vidi sa Robertom a dajoj ne krene mučnina i osećaj beznađa. Ni veliki broj muškaraca koji joj jenakon razvoda prilazio nije mogao da joj vrati samopouzdanje.Nepoverljivost je uzela maha u njenom odnosu sa suprotnim polom.Sestrinog muža, Boba, posmatrala je kao oazu među ostalim muškarcima,nevernicima, iako je znala da nema prava da osuđuje ceo muški rod zbogjednog muškog lažljivca.

Nesvesno je odmahnula rukom po vazduhu kao da odbacuje nekiteret. Nije mogla da zaboravi koliko joj je taj muškarac značio. Tolikauzburkanost pri njihovim susretima i nakon dve godine razvoda, navodilaju je na pomisao da ga se možda nikada neće ni rešiti.

- Slušaj, volela bih da zaobiđem tu temu,- Sali je spustila vreće naveliki pult i prišla Roni, nežno je uhvativši za ruke- ali i sama si rekla da siupoznala puno dobrih muškaraca. Činjenica je da mnogi ne mogu da te bašgledaju drugarski,- odmerila je sestru sa smeškom - jer mislim da to baš inije moguće. Mislim da je vaš problem i bio što ste toliko različiti.

- Kako to misliš? - Mislim da i ti znaš. Rona, ti si vrlo privlačna, to je blaga reč za tebe.

Muškarci naprosto polude u tvojoj blizini. - Ako je to tako, zašto to onda nije bilo dovoljno? - A da li može da bude? - I ti i Bob ste različiti, pa ste ipak i dalje zajedno. - Imala si vremena da razmisliš, Rona. Zar posle toliko vremena ne

znaš odgovor?

4

oxy


5/60

Zvoncica

- Imam utisak da ćeš mi ti reći- nervozno je izvukla ruke iz sestrinih ikrenula da raspakuje stvari. Pokušala je da joj se osmehne, ali je todelovalo prilično neubedljivo.

- Robert je kreten. Drugo, dosadan je. Sem što dobro izgleda i imanovca dovoljno da besposličari, taj čovek nema ni trunke ikakvoginteresovanja. Nisam videla osobu koju jedino dobar provod interesuje,ati i dalje ne vidiš po čemu se razlikujete.

- Pa završio je koledž, Sali. Ne možeš reći da je glup. - A da li je nekad radio? - Pa, nije morao -iako nije imala nameru da ga brani, i dalje joj nije

bilo jasno šta je Sali htela da kaže. - Izvini Rona, ponekad si zaista glupa. Ni ja, ni ti, nismo imale nikad

potrebu da radimo, da li je tako? Nismo mi radoholičarke, ali ti kada ne bislikala više od nedelju dana...

Sali je ućutala. Ostavila je sestru da sama izvede zaključak. Pogledalaje u Ronu koja je bila već sve raspre mila i zagledala se u nju preko stola.

- Poludela bih skroz- nastavila je Rona sestrinu započetu misao.- Alija slikanje ne doživljavam kao posao Sali, -osmehnula se sanjalački, aonda dodala jednostavno- ono mi je izazazov. Nekad razlog da udahnem...

- Tako je bilo i pre Roberta. I onda si stala. To više nisi bila ti Rona.

- Misliš da me je zbog toga varao? Zato što sam stala? Sali je pogledala s nevericom. - Očigledno ja nisam prava osoba koja treba sa tobom da razgovara o

tome. Ti Rona voliš da slikaš! A šta je Robert voleo? Da li se za neštointeresovao? Ako misliš da je voleo žene, onda grešiš. Neozbiljan je i,izvini, znam da si ga smatrala šarmantnim, potpuno je plastičan. Pustinekog drugog u svoj život i videćeš koliko sam u pravu. Život nije crno-bela tehnika. I kad si radila grafike Rona, koristila si i sivo, sećaš se?

Na reč sivo Rona se trgla. - Nisam ti pokazala najnoviju grafiku? Hajde da je vidiš. - Ovde? - Imam sjajan atelje. Sjajan nije bila dovoljna reč. Sali se našla u verovatno najvećoj

prostoriji u stanu. Osvetljenje je bilo fenomenalno i Sali je bilo jasno zaštoje Rona izabrala baš ovaj stan. Jedino joj nije bilo jasno zašto se i od kogakrila. Zapravo, svuda se potpisivala kaoRon. Verovala je da je to zbogRonine nesigurnosti.

- Koliko nameravaš da ostaneš ovaj put?

5

oxy


6/60

Zvoncica

Rona je šeretski pogledala sestru i sačekala nekoliko trenutaka dok seSali nije namrštila.

- Ostajem ovde za stalno. Ovo je moj grad kao što si rekla. Sada je ovo imoj stan. Blizu smo, a i atelje mi je sjajan i željna sam sestrića.

- Dupli razlog za dobar ručak. Obe žene su se okrenule ka izvorudubokog, prijatnog glasa i radosno poskočile kad su na vratima ugledalevisokog, plavokosog muškarca, sa sitnim borama u uglovima usana i očiju,kako ih nasmejano posmatra.

- Bobe?!- viknule su uglas. Rona je pritrčala da ga zagrli, dok ih je Salisa smeškom posmatrala. Bob je bio Ronin drug, zaštitnik i zbog toga jemorao da plati dobru odštetu kad je Roberta nokautirao, pošto ga jezajedno sa Ronom zatekao sa drugom ženom u krevetu. Rekao je tada da

je svaka para koju je za to platio vredela do zadnjeg centa i da bi ponovouradio isto. - Kako si ušao?- Sali su otključana vrata uvek izazivala jezu. Znala je

da zgrada ima čuvara, ali od kada su u kući imali provalu, više nije bilatako mirna.

- Lepo, zajedno sa ekipom koja je došla da namesti stan i izvršipripreme za prijem. Lepa ti je gajba Rona. Moraš li da ostaneš ili imašvremena za ručak?

- Možemo da idemo, sve sam se dogovorila sa Moli. Nije joj prvi put danamešta prostor prema meni. Ona mi je i pronašla ovaj stan. Ispunio mi jesve uslove.

Rona je pri izlasku na momenat izmenila nekoliko reči sa ženom zakoju su Sali i Bob pretpostavili da je Moli. Dok su je čekali pogledali suostali deo stana. Jedna soba je bila zaključana, pa su je Bob i Sali upitnopogledali.

- To je ostava. Ne znam gde je ključ. Ako ne pronađem moraćemo jeobiti.

- Okej, - rekla je pomirljivo Sali- nemam posebnu želju da vidimostavu, ali sam gladna i bilo bi bolje da me nahranite što pre.

Rona je mahnula Moli na izlasku i čestitala u sebi sestri na manjkuradoznalosti. Dobro da je na vreme sobu stavila pod ključ. Nije bilasigurna kako bi Sali objasnila dečje motive kojima je počela da oslikavasobu.

6

oxy


7/60

Zvoncica

Rona je pre ručka popila neko osvežavajuće piće koje je za njuporučio Bob. Činilo se da u njemu ima malo alkohola jer je osećala da sepolako opušta. Htela je da poruči još jedno pa je pitala Boba kako se topiće zove, ali joj je rekao da je prilično jako i da ukus samo vara, a poštozna da je ona odgovorna domaćica, siguran je da ne bi želela da spava dokse gosti okupljaju.

- Rona ne bi trebalo da pije ništa sem vode. Svako piće popije na eks,bilo da pije koka-kolu ili viski.

- Ne ližemo svi piće kao ti Sali. Kad sam žedna ja pijem!- pobunila seRona.

Uvek su imale te sitne čarke. Ni jedna ih nije doživljavala ozbiljno ione su ih vraćale na detinjstvo i vreme kad su mnogo više bile zajedno. I

jednoj i drugoj je to veoma nedostajalo, pogotovo u poslednje vreme jerjeRona često putovala. Vreme je, i Sali i Roni kad su bile zajedno, bilorelativna stvar, stoga je Bob uzviknuo kad je pogledao na sat.

- Hej, devojke! Ovo mi ne liči na dobro! Nisu bili svesni da je proteklo gotovo sat i po kako su ušli u restoran.

Upitno je pogledao u svoju suprugu i nežno je uhvatio za ruku. Roni jeknedla zastala u grlu dok ih je posmatrala. Ni nakon deset godina brakanjihov odnos nije prešao u svakodnevicu. Ponekad su se gledali takozaljubljeno da je to prosto bolelo. Bila je svesna da su intimu izbegavali da

pokazuju pred njom, ali njihov nemi dogovor još joj je više ukazivao naprazninu u njenom životu. - Sali, ako nisi zaboravila trebalo bi da obavimo još neki poslić u

gradu. Mogli bismo stvarno malo da požurimo. - Ostavljate me na cedilu. Moram sve sama da uradim- pokušala je

peckanjem da odagna znatiželjne poglede od sebe. Pred Sali nikad nijeuspevala da sakrije emocije, a Bob je u čitanju njenih raspoloženja bionekada bolji i od nje same. Prisilila se na smešak. Nekad joj jesestraizgledala kao zaljubljena tinejdžerka i tad nije baš sve primećivala.

Bob se nagao ka njoj preko stola i blago je štipnuo za obraz. - Ti na cedilu? Pa, tamo je cela armija. Uostalom draga, tebi bi sad bilo

najbolje kada bi se uvukla u kupatilo i malo potopila u kadu. - Idem prvo do Kler. Imam na umu jednu drugu vrstu opuštanja, a

imaću vremena i za leškarenje u kadi - rekla je pomalo zagonetno. -Nemojte večeras kasniti - dodala je i pogledala u Sali koja se uvek teškorastajala od dece.

Nekoliko minuta kasnije rastali su se uz smeh pred kafeom. Odbila je

da je povezu doSalve i prodornim zviždukom zaustavila taksi. Nakon što

7

oxy


8/60

Zvoncica

je taksisti rekla adresu zavalila se udobno na zadnje sedište. Gužva je naulicama bila velika pa je mogla da se opusti jer će taksisti biti potrebnopola sata da stigne na odredište. Nije je brinulo ako baš sve ne završi.Pravljenje žurke nije bio njen problem u životu. Selidba takode. Do sad jepromenila barem šest država. I pored toga volela je dosta da putuje.

Prošle godine obišla je Evropu, pre toga je bila u Aziji. Jedan kofer jestalno bio spreman u ormanu. Volela je da slikom ovekoveči svoj doživljajrazličitih kultura, pa su, pored prirode i ljudi, česta tema njenih slika biliupravo različiti stilovi gradnje.

To je bila njena diplomska studija i tu temu je izučavala godinamapotom, tako da je često pozivana na evropske i amerikčke arhitektonskeuniverzitete kao umetnička potpora. Uživala je u rejtingu traženog slikara,a to joj je omogućavalo život bez odricanja i mogućnost za putovanja. Nijeimala porodicu zbog koje bi se skrasila na jednom mestu. Prošle su godinepre nego se vratila u Vegas. Priznala je sebi da se malo umorila od puta ida je glavni razlog što se vratila taj da je htela da bude malo bliža Sali idečurliji.

- Stigli smo gospođice- vozačev glas je trgao iz razmišljanja. Platila je vozaču da je sačeka jer je u ovom kraju bilo teško naći taksi. Gospođica? Nasmešila se. Imala je dvadeset i devet godina i

povremeno se osećala kao gospođa u poodmaklim godinama. Mlado se

osećala jedino kada bi slikala. U međuvremenu osećaj za godine zavisio jeod raspoloženja i okoline. Ušla je u luksuzan butik. Zaboravila je da rezerviše haljinu koja joj se najviše dopala. Vlasnica,

Kler poslala joj je snimke poslednje revije i Rona se pitala da li je skupovinom zakasnila. Model koji joj se dopao bio je unikatan, a u ovomgradu bilo je dovoljno bogate klijentele koja je svoj novac poredkockarnica trošila i na lepe žene.

Kratko podšišana po poslednjoj modi, starija, plava žena joj je odmahprišla.

- Dobar dan Rona, kako vam mogu pomoći? Bila je to Kler, vlasnica lokala. Rona je već dugo godina poznavala i

često kupovala ovde, naravno, kada bi se kojim slučajem zatekla u gradu.Sad je nije bilo zaista dugo.

- Oh, Kler nisam te zvala, bila sam u gužvi oko selidbe. Pogledala samposlednju kolekciju,- rekla je uz osmeh- mislim da mi danas treba neštovatreno. Uostalom mislim da poznaješ moj ukus.

8

oxy


9/60

Zvoncica

Kler je trunka nelagode prošla licem. Znala je da Rona nikad mnogone bira. Uvek je to bilo gotovo u pet minuta, kao da je došla po staruprijateljicu da je na brzaka pokupi da odu na kafu. Nije probala stvari.Uzimala je i na neviđeno, često samo preko mejla, dok su druge ženeprobale na tuce modela ili tražile da ih manekenke nose da bi videle kakose odeća ponaša pri hodu. Sada je jedna mlada devojka upravo probala baštu haljinu. I nažalost stajala joj je savršeno. Rona je s iznenađenjemispratila njen pogled.

Devojka se ljupko okretala po prostoriji. Pogledom je potražila pažnjumuškarca koji je sedeo udobno zavaljen u fotelji i prelistavao Tajms.

- Makse, kako ti se dopada? - Ejmi, da ta haljina nije malo...- videlo se da pokušava da napravi

povoljan izbor reči- smela? Muškarac je prišao da je malo pobliže pogleda kad mu je pogledprivukla Rona koja je kao hipnotisana gledala u haljinu. Mačkast osmehmu je preleteo preko usana kada je shvatio koliko žena koja je bila sveganekoliko koraka udaljena želi ovu haljinu. U toj želji je pročitao neštoneobično. Rešio je da se malo poigra. Poželeo je da vidi kako reaguje kadjoj nešto izmiče iz ruke.

- Makse, ti me uopšte ne slušaš- prekorela ga je mlada devojka.-Svaki put odlutaš negde. Kaži, kako mi stoji?- plavuša mu se mazno

obesila oko vrata i nežno ga poljubila u obraz. - Pa... draga, ne znam ni jednu ženu kojoj bi bolje pristajala- pogledao

je mladu ženu kao da je zaista jedina na svetu, a zatim se zagledao pravo uRonu, bezobrazno i izazivački, tako da se osetila ogoljeno i bedno.

Noga joj je klecnula. Imao je tako tamne i prodorne oči da joj je ličiona nekog latino lepotana. Nadmeni maco, pomislila je u sebi, mora da jeprimetio kako gleda u haljinu pa joj sad prkosi. Devojka joj nije ništaskrivila, ali...

- Kler volela bih da vidim - rekla je dovoljno glasno ali ne iprenapadno kako bi je i devojka mogla čuti- haljinu bolje zlata, koju steizložili u katalogu ovog meseca, onu sa izrezom na leđima. Nadam se daste je sačuvali za mene jer nisam imala kad da vam se javim.

Ta haljina jeste bila lepa, ali ona će kupiti crvenu, a plavuša će kupitizlatnu, samo ona toga još nije bila svesna. Zlatna joj je po slobodnojproceni bila pomalo tesna. Plavuši bi stajala savršeno. Na njoj će delovatiprovokativno, malo van njenog ukusa ali dovoljno da Maksu, kako ga jeveć slatka plavuša zvala, promeni tok misli. Vreme je da se otvore karte,pomislila je zlobno.

9

oxy


10/60

Zvoncica

- Želite li da je probate? - Naravno, planiram je za večeras, ne bih želela da imam neke

nedoumice.

Kler je pucnula prstima i jedna devojka je povela Ronu do kabine gdejoj je pomogla da se presvuče. Uz haljinu su bile kreirane i posebne zlatnecipele vrlo visokih potpetica.

Rona je gracioznim korakom izašla iz kabine. Hod joj je bio zaistazanosan, pomislila je Kler. Ni jedna manekenka koju je znala nije imalatakav hod, ali ni takve obline pomislila je sa smeškom. Ipak, haljina joj jebila malo tesna, ali je primetila da gospodin Maks nije video nikakavproblem u tome, izgledao je kao mačor koji lovi goluba. Pogled mu je biopao na dubok izrez na leđima koji se spuštao skroz ispod pojasa,

ostavljajući posmatrača u nedoumici da li žena koja je nosi ima u posedubilo kakav donji veš. Kler je pomislila da bi Roni crvena haljina ipak bolje pristajala. Plava devojka je stajala sad nesigurno pred ogledalom dok joj je

pogled lutao ka božanstvenoj crnoj ženi koja se ogledala u njenoj blizini. - Mislim da mi je pomalo tesna- Rona se pogledala u ogledalu

zamišljeno. - Mogli bismo je malo popustiti, mada mislim da vam stoji savršeno. - Ne, nikako, potrebna mi je za večeras- rekla je uz sladak osmeh. -

Mislila sam da obučem onu crvenu koju sam prošle godine kupila od vas,ali ne, - napravila je malu pauzu - znate na šta mislim... - dodala jezagonetno. - Zlatno je sad popularno. Možda svratim kasnije, ako budemuhvatila malo vremena. Neke prepravke su mi zaista potrebne - osvrnulase pred ogledalom kratko sa još jednim kritičkim pogledom, a ondakrenula ka kabini da se presvuče.

- Da jeste - rekla je Kler sa smeškom. Poznavala je dovoljno dugoRonu, da je bila potpuno uverena da će joj koliko večeras isporučiti onucrvenu haljinu od koje će plavuša za pet minuta odustati.

- Moraću se zadovoljiti onom koju sam kupila u Venecueli prošli mesec iako je ova mnogo lepša. Boja zlata je za plavuše, one deluju mnogoatraktivnije u njima od crnki, ali ja tu boju prosto obožavam- dobacila jepreko ramena Rona dok je nestajala iza vrata kabine.

Ponovo se presvukla i na izlazu ostavila Kler novu adresu, ljupko seosmehnula i samo je Maks video kada je namignula Kler dok je izlazila.

Kakva mala lažljivica, pomislio je sa smeškom. Okrenuo se ka Ejmi igotovo zinuo od čuda kada je shvatio da je nestala. Verovatno se presvlači.

1

oxy


11/60

Zvoncica

Ta njegova pretpostavka je bila tačna ali nedovoljna da ga pripremi zaiznenađenje.

Nakon nekoliko minuta, pošto je crnka otišla pred njim je stajala Ejmiu zlatnoj haljini koja joj je zaista bolje pristajala od crvene koja joj je bilavelika. Sirova svila je bila zahtevnija i tražila je malo bujnije telo odEjminog. Nije ni sumnjao oko kog tela će sirova svila pristajati savršeno.

- Ona žena zaista ima pravo. I ja bih pre uzela zlatnu. Nadam se da sene ljutiš što si toliko čekao.

- Ma, hajde, imam jednu sestru i to nemoguću, ali ti ova zaista bolje pristaje mada mi se ne sviđa ovaj izrez na leđima. Može li to malo da sesmanji?

- Na onoj ženi ti se taj izrez neobično dopao, brate- namignula mu je

Ejmi, kojoj ništa nije moglo da promakne kad je on bio u pitanju. Pogledaoje u njeno nežno lice pomalo iznenađeno i jamice koje su se pojavile nanežnom licu boje breskve i shvatio da šta god da obuče njegova sestra nemože delovati prostački.

- Da li si ti zadovoljna?- upitao je pomirljivo. - Prezadovoljna- rekla je sa osmehom. Nije mogao da ne pomisli kako će još neko biti večeras zadovoljan.

Pomislio je da nagovori Ejmi da kupi i crvenu, ali je tako gubio mogućnostda vidi nekog drugog u toj haljini. Bilo je to malo sebično od njega, ali nikonije bio imun na takvu lepotu. Pomislio je da svrati nešto kasnije i saznanekako od Kler adresu zanosne crnke. Sestru nije zaista dugo video i bilomu je pomalo krivo što će je uskoro morati odbiti.

- Hajde da se presvučem pa te vodim negde na večeru- rekla je Enidok su sedali u srebrni ferari, poklon za njen dvadeseti rođendan. Maks jeinsistirao da Ejmi vozi.

- Moraćeš da to ostaviš za sutra. Večeras treba da idem na jedanprijem. Zainteresovan sam da upoznam jednog slikara, čija mi je pomoćpotrebna oko jednog projekta. Sada je u gradu i idem tamo sa jednomstarom prijateljicom koja ga poznaje.

- Lutalice jedna, ne laži- pogledala ga je optužujuće.- Opet te nećuvideti mesec dana.

- Mesec? Pa to je super. Toliko si se presvlačila da je možda već iprošao. Ne moraš me voditi na večeru. Mogla bi me odvesti na ručak akonemaš ništa protiv, nisam doručkovao.

Ejmi ga je pogledala prekorno, jer se izvukao kao i obično. Znala je daće to opet biti neki ručak na brzinu i da će se ponovo mesecima izgubiti, ali

nije imala druge do da pristane.

11

oxy


12/60

Zvoncica

- Dobro, i ja sam gladna. Vodim te na klopu ali planiraj da svratišukoliko se nisi i roditelja odrekao. Nisam mogla da ih slažem, Makse znajuda si u gradu i krajnje je vreme da nađeš malo vremena za njih.

Kler ih je iz lokala ispratila sa smeškom. Nekoliko minuta kasnije lepoupakovan paket bio je na putu do Avenije 5, prestižnog dela grada.

12

oxy


13/60

Zvoncica

Rona nikada nije imala više od trideset zvanica. Atmosfera je na uvekbila opuštena, posluženje na vreme servirano i još uvek toplo i kad se iposlednja lenja zvanica pojavi. Gledala je da napravi odnos pola-pola. Deoljudi se poznavao, a deo je bar čuo za druge i žarko želeo da sklopi topoznanstvo. Razgovor u takvim grupama nikad nije bio nategnut idosadan.

Nije volela stroge, formalne prijeme. Ljudi su mogli doći i u smokingu,ali bi do kraja bila to prava tinejdžerska žurka iako je bilo gostiju i preko

pedeset godina. Rona je uživala, znala je da ume da opusti ljude i sada jegledala kako se žurka zahuktava. Najbolje od svega je što se na kraju nijeznalo ko je domaćin i ona je mogla da se lepo udalji i ostavi goste da sesami zabavljaju. Ali nikad to nije i uradila. Ma koliko bila umorna uživalaje do kraja.

Prošla je pogledom po salonu i uočila da još nema Pem. Nije stigla dase sa njom čuje, ali nije ličilo na nju da kasni. Pitala se šta je to tolikozadržalo.

Krenula je ka kuhinji da proveri da li je sve u redu, više zato štojoj je

bila boljka da se vrzma po kuhinji nego zato što je to bilo zaista potrebno.Naletela je na Sali koja je slatko lizala prste. - Zar te mama nije učila da se ne jede prstima? - Ne, ja sam bila Pepeljuga i imala sam zlu sestru kojoj je mama

posvećivala svu pažnju. Ali joj to nije puno pomoglo i dalje je nervozna,nevaspitana i nadrndana.

- Nisam nervozna. - Oh, draga jesi, bežiš u kuhinju.

- Dakle sad imam i psihoanalitičara. Kaži mi šta me muči? - Muči te što na primer tu fenomenalnu haljinu nemaš kome daprikažeš. Kada si kupila to blago?

Ne sećam se da sam je ranije videla na tebi. To možda i nije bilo tako daleko od istine, priznala je sebi da se

potrudila da bolje izgleda, ali s kojom svrhom kad zaista nije mogla daočekuje da se one izazivačke oči pojave večeras na njenom prijemu. Tonikako nije htela da prizna sestri jer je znala koliko pitanja može dapostavi u sekundi i koliko joj je stalo da je vidi srećnu, makar u kakvoj-

takvoj vezi. Uostalom, sem imena Maks, o njemu nije ništa znala.

13

oxy


14/60

Zvoncica

Odrekla se ideje da će naći srodnu dušu, ali je rešila svojski da sepotrudi oko deteta. Lov je upravo počeo. Morala je da prizna da je zapravobila zainteresovana. Deo svesti se vrteo oko plavuše koja nije bila ništakriva, ali u ovoj njenoj borbi nije imala pardona ni prema kome.Razmišljala je da ujutru upita Kler, vlasnicu butika ko je bio taj macan.Sestri je samo rekla:

- Hajde, Sali kupujem nešto zato što mi se to dopada, a ne da bihnekog impresionirala.

Izrekla je gnusnu laž, a pored toga bila je i besna što razmišlja nažurci, na kojoj bi trebalo da se samo dobro zabavlja, o nekom koji se uklapao u dobro poznat obrazac muškarca.

- Znači ništa ti ne bi značilo kad bi neki markantni, snažan i neodoljiv

muškarac bio trenutno impresioniran. - Šta je tebe spopalo danas? - Ma, ništa - nasmešila se Sali. - Eno, stigla ti je Pem!- rekla je i,

nesačekavši da im Pem priđe, Sali je odlepršala dalje sa zagonetnimizrazom na licu.

Rona se okrenula sa osmehom na usnama ka vratima. Osmeh joj sezaledio kad se susrela sa plamtećim pogledom crnokosog muškarca koji jegledao preko Pemine glave.

Šta će on ovde, pomislila je unezvereno. Mozak joj je radio grozničavo. Setila se da je Pem pominjala nekog

njenog prijatelja koji je jako zainteresovan za njene slike. Pem je zastala da se pozdravi sa jednim prijateljem, ali Maks nije

zastao da je sačeka. Njena nervoza je dostigla kulminaciju kad je shvatilada on ide pravo prema njoj. Dodatno je iznervirao tendenciozni pogled nahaljinu koji se najviše zadržao na njenim punim grudima.

Nervirao ju je tako očigledan prostakluk i uzbuđenje koje je namahosetila pripisala je besu. Zar da slika za prostaka? Pem mora da je

poludeia. Ili je i ona blesava kao ona devojka u butiku. - Da vidimo...- obratio joj se pre nego što je stigla bilo šta da kaže-devojka koja zna šta hoće. Jedini problem je u tome što ne razlikuje boje.Niste daltonista?

- Ne, nisam. Naravno da znam šta hoću. Nisam poput nekih plavihlutkica na koje utiče sud neke žene koju ni ne poznaju.

- Tako mislite?- Maksu se nije dopalo kako je opisala Ejmi.- Možda sesamo povela za mišljenjem lepe žene koja je ušla u butik, vrlo elegantne,pomalo u žurbi, ali vrlo odlučno. Da li je to zločin?

14

oxy


15/60

Zvoncica

- Zašto joj niste pomogli? Mogli ste je posavetovati. Čini se da stestariji i iskusniji - nije bila baš najponosnija na ovakvu žaoku, ali ninjegove nisu bile bolje, pa je na njegov iznenađen pogled samo jačeisturila bradu.

Nije mu promaklo isticanje razlike u godinama njega i njegove sestre.Zaista je bila dosta mlađa, ali činjenica da ona nikako nije mogla znatinjegove rodbinske odnose, njenu opasku je učinila vrlo zanimljivom. Nijeni pokušao da joj pojasni situaciju. Zašto bi?

- Mislim da sam hteo da ovu haljinu vidim na nekom ko je stariji iiskusniji - nije želeo da flertuje ali nije mogao da odoli porivu da gleda u togipko telo sapeto crvenom svilom. Kroz um mu je prošla slika njenognagog tela i on je nevoljno osetio kako mu se puls ubrzava. Zaustio je dajoš nešto kaže kad mu se jedna ruka provukla pod njegovu.

- Makse dragi, vidim da si već upoznao domaćicu. Rona se preneraženo pitala u kakvom su odnosu njih dvoje. Pem je

napomenula da ima novog muškarca u svom životu. Ali Maks? - Ti baš ne gubiš vreme- nastavila je Pem ne primećujući napetost

koja je vladala. - Da li ste pričali o poslu?- rekla je obraćajući se svojim maznim

glasom Maksu, a zatim je znatiželjno osmotrila svoju lepu prijateljicuuputivši i njoj pitanje. - Maks me već dugo pritiska da vas povežem,potrebne su mu tvoje usluge, da li ti je to već spomenuo?

- Nisam još. Zapravo, pričali smo o haljinama- rekao je Maks sazagonetnim smeškom na usnama.

Pem je iznenađeno podigla desnu obrvu kao i uvek kada bi je neštoposebno iznenadilo i upitno se zagledala u Ronu.

Rona je bila lepša nego ikad. Nije je videla oko dve godine, jer je Ronabežala od modernih vidova komunikacije i retko je koristila mobilni. To jebio njen način izolacije, koja joj je bila neophodna za ono što radi. Gorelaje od nestrpljenja da vidi njene nove slike. Pem je Ronu posmatrala kaoneko ko je duboko razumeo umetnost. Bilo je dovoljno da je pogleda i dashvati da je Rona sada zreo umetnik.

Na sebi je imala vatreno crvenu haljinu, što joj je pristajalo na nekiposeban način. Tamne kože, sjajne, teške, crne kose koja je sezala dostruka, vrlo visoka, Rona je privlačila pažnju gde god bi se pojavila. U šalije često nazivala Poki, nešto kao skraćeno od Pokahontas, indijanke izomiljenog crtaća njenog petogodišnjeg sina koji je Ronu naprostoobožavao. Imala je krupne bademaste oči, uzan, malo povijen nos, puneusne i lepo ovalno lice. Pogledala je u svoju prijateljicu zadivljeno.

15

oxy


16/60


17/60

Zvoncica

izvinim i zamolim vas da izađete sa mnom na večeru. Voleo bih kadabismo se malo bolje upoznali. Imam nekoliko predloga za vas, a teško daih mogu ovde izložiti- izraz lica mu je bio potpuno nevin, lišen jačihemocija, tako da se Rona zapitala kako to uspeva.- Da li bi vam odgovaralosutra u sedam?- pitanje je postavio nonšalantno, potpuno potiskujućiutisak o bezobzirnom mačo lepotanu koji sve dobija na čisto muškiseksipil.

Rona je na momenat pomislila kako bi bilo bolje da to bude ručak, jeruglađen ton ovog čoveka ništa joj dobro nije mogao doneti. Nije joj sesvideo brz prelazak sa bezobraznog tona na hladan i uglađen i zapitala sekakav zapravo čovek stoji pred njom. Bez obzira na ton nije mogla da neoseti jak seksualni naboj koji je prosto vrcao među njima i pomislila jekako verovatno dugo nije imala nekog muškarca u svom životu kad ovakoreaguje na ovog mačo zavodnika. I ranije je sretala lepotane, zavodljive iodlučne, ali je na njih bila imuna. Sada je nešto kočilo. Neki mali signal uglavi koji nije mogla da prenebegne. Razmišljala je o tome da ga odbije,kad se kraj njih stvorio mladić koji je posluživao pića.

- Da li ste za piće?- ponudio ih je uz osmeh. Pem je pogledala poslužavnik i duboko uzdahnula. .- Služe li ovde

ikada bezalkoholna pića? - promrmljala je ozlojeđeno Pem, nesvesnamladićeve nelagode koji kao da se osetio kriv zbog toga.

- Odmah ću vam doneti, šta želite da popijete? - Oh, bez brige uzeću sama, idem da vidim Sali. Rona, videćemo sekasnije. Vi nastavite gde ste stali- rekla je uz Ijubak osmeh, mahnularukom Sali i žurno se odaljila od njih.

Rona nije stigla da protestvuje. Zapustila je ostale goste i sad joj Pem nije ostavila baš dosta prostora

da može da pobegne od ovog crnog pantera, koji je kad se okrenula u rucidržao dve čaše sa viskijem bez leda. Podigla je obrvu.

Naučila je godinama da ljude drži na izvesnom odstojanju. Ne bitrebalo da beži čim se na vidiku pojavi lep čovek, samouverenog izgleda.Jedini problem je bio u tome što je poslednjih godina sretala na desetinelepih i pametnih muškaraca, ali ni jednom do sada se nije osetila tolikousplahireno i nervozno. U isti mah je nervirao i uzbuđivao. Osećala jepotrebu da zbriše ali i da ostane privučena jakim magnetizmom nekespecifične harizme ovog čoveka. Ovaj čovek nije bio glup. Bio je opasan.

Uzela je, uz nategnut smešak, čašu iz njegove ruke i gledajući ga prekoruba čaše oprezno otpila mali gutljaj. Maks je i nesvesno posmatrao njeneusne dok je pila. Poželeo je da svojim usnama pokupi kap viskija koja sezadržala na punoj gornjoj usni kad je ona nehajno jezikom prešla preko

17

oxy


18/60

Zvoncica

nje. Od njegovog pogleda i tišine kojom ju je posmatrao Rona je osetilasnažno komešanje u dnu stomaka. Nije morao da je dodirne da bi gapoželela u krevetu. Osetila je strah od jačine seksualnog nagona kad jeshvatila da joj ne bi smetalo ni da je poljubi tu, pred svim zvanicama. Nijebila preterani moralista, ali emocije nije nikad pokazivala pred drugima,ma koliko bile jake.

Setila se da je bivši muž optuživao da je hladna i površna. Ona ga jevolela celog svog života i mislila je kako je nežnost koju je osećala premanjemu dovoljna za ljubav između muškarca i žene. Prvi put je osetila neštodrugo, samo u jednom pogledu.

- O čemu razmišljaš?- Maks je i nesvesno prešao na prisniji ton podtalasom koji ih je na momenat potpuno odvojio od okruženja. Znao je očemu razmišlja. Nešto mu je govorilo da ne treba da joj da do znanja dazna. Makar ne otvoreno.

Iznenadio se kad je dobio odgovor. Skoro nesvesno, kao u transu, Rona mu je prišla. Ovlaš se naslonivši

na njegovo čvrsto telo, naslonila je poluotvorene usne na njegove i teškodišući, hrapavim glasom prošaptala:

- Zaista te interesuje? Prstima je blago prešla preko njegove kravate da bi se potom odvojila

dok on nije postao svestan da se okrenula i provukla se između dva gosta. Pomislila je kako je beg u ovom trenutku kukavički ali je neizbežan.

Stvari su izmicale kontroli, a nekako je bila sigurna da Maks nije osobakojom bi mogla lako da manipuliše. Bar ne dok ga malo bolje ne "upozna.Noge su joj bile poput želea i svatila je da se ponaša glupo, ali nije sadmogla više samo da stoji kraj njega.

Maks je otpratio pogledom njihanje njenih zrelih bokova, sapetihcrvenom svilom zaustavljajući dah pri svakom njenom pokretu sve doknije stala kraj starijeg muškarca, koji ga je neodoljivo podsećao na nekogali sad nije mogao da se seti koga. lako stariji, bio je vrlo muževan injegove usne su ljubile mnoge žene. Nije brinuo. Između ovih varnicanema trećeg. U to je bio siguran. Rona je pričala sa njim ne okrećući se višeu njegovom pravcu. Ostavila ga je bez odgovora, ali mu je rekla mnogoviše da bi se mogla izvući bezbedno. Morao je otići odavde dok su ovi ljuditu.

Otpio je jedan dobar gutljaj viskija i krenuo da pronađe Pem. Ona je,kao i što je rekla, čavrljala sa jednom lepom ženom, sitnom alineverovatno ljupkom. Maks je nekako znao da je to Ronina sestra. Nijeznao kako pošto nisu ličile. Ipak je u to bio siguran. Sačekao je da ga Pempredstavi, a onda je zamolio da na momenat popričaju nasamo.

18

oxy


19/60

Zvoncica

Pem je iznenađeno podigla obrvu, a zatim nemo klimnula glavom i uzosmeh izašla s njim na balkon.

- Dešava li se nešto što bi trebala da znam?- rekla je uz šaljiv osmeh.

- Ništa ti ne bi trebala da znaš pošto si najveća tračara u Vegasu-rekao je Maks uz malo nervozan osmeh. - Makse, oduvek si bio drzak. Mada je to deo tvoga šarma, molim te

nemoj da preteruješ. To što je tebe Amor čvrknuo strelicom ne znači damoraš da režiš kao ranjen panter. Nije to ništa, dešava se svakom.

Nije mogao da se ne nasmeje. - Predviđaš li ti i budućnost? Znaš, Nostradamus bi ti pozavideo u tom slučaju. - Ne,- zgroženo je rekla Pem- ti i ona, toliko ste komplikovani da bi i

Nostradamus digao ruke od vas. Pogledala je u Maksovo zamišljeno lice. - Pretpostavljam da mi ništa nećeš reći o njoj. - Ne, neću. Nekad treba i ćutati. - I ti si baš sad našla da ćutiš?- rekao je razdraženo. Pem i onsu bili dugo prijatelji. Pitao se kako Ronu nije ranije upoznao

s obzirom da su i ona i Pem bile očigledno bliske.

- Nekad je tako pametnije. Ponekad su stvari toliko složene da svakouplitanje može izaći na zlo. Maks je na to samo hladno pogledao.Zapalio je cigretu, i snažno

povukao jedan dim. - Zar ti nisi ostavio cigrete? - Jesam. - Pa, zašto onda sad pušiš? - To je privremeno.

- Hmm... Dobro, pošto si tako razdražljiv ostaviću te. Ionako znam dasam ostala bez pratnje. Maks je ćutao, ali je Pem znala da je uvek palio cigaretu pošto bi rešio

da napusti neko mesto ili da prekine neki razgovor. Oduvek je smatrala dasvi umetnički tipovi imaju po neki kapric. Problem u Maksu je bio taj što ihje on naprosto imao i suviše. Kao i Rona, pomislila je jetko. Biće tointeresantna priča. Pem naprosto nikad nije mogla da zaboravi da jenovinar. Zato je Maks zlobno i nazivao tračarom.

19

oxy


20/60

Zvoncica

Rona je bila svesna svakog Maksovog pokreta, ma gde se on nalazio.Kao da su joj se najednom probudili neki jedinstveni senzori za koje nijeranije znala da postoje. Videla je kad je prišao Pem. I kad je potom izašaosa njom na balkon. Nagrizala je sumnja, blesava ljubomora i posesivnost.

Videla je kada je Pem ponovo ušla sa zagonetnim smeškom nausnama. Grozničavo je razmišljala. Da nije slučajno sa Pem u vezi? Pem jepominjala da ima nekog muškarca u svom životu, sada nije mogla da seseti njegovog imena. Da li joj je Pem uopšte i rekla?

I poslednja dlačica na telu joj se ispravila kad joj je vreo dah zažario

vrat. - Koliko ovo još treba da traje? - zarežao je nestrpljivo. Rona ga je sluđeno pogledala, a onda je on bez reči otišao. Ostatak večeri je za Ronu bio pravi pakao. Pem je kasnije sa njom

nakratko čavrljala ali Maksa nije spomenula ni jedanput. Rona nije htelada je pita, a Pem je samo ćutala. Polako je počeo da je nagriza osećajnelojalnosti prema prijateljici, jer njena zainteresovanost za Maksa morada je bila očigledna i Pem koliko i Sali koja je za Maksa pitala onako usput.Kada je Pem najavila odlazak, Rona se ozbiljno uplašila da joj seprijateljica naljutila.

- Ne budi tako kisela- zagrlila je Pem na izlazu.- Vidimo se uskoro.Htela sam da izađem s tobom. Imam nekih promena u životu- rekla jezagonetno.

- Zašto imam utisak da je muškarac u pitanju? - I jeste. Trebali smo da dođemo zajedno, ali je danas na putu. Treba

da se vrati svaki čas, pa želim da ga sačekam kod kuće. Kod kuće? Ron je na ovu izjavu upitno podigla obrvu. Pem teško stupa

u tako blizak odnos. Laknulo joj je što to nije Maks i sad je bila vidnozainteresovana kakvog je to muškarca Pem uvela u svoj dom. Pokušala jeda je ispita u vezi toga skrećući misli sa Maksa na bezbednije područje.Pem je samo obešenjački namignula i rekla samo:

- Videćeš- i uz osmeh je napustila. Rona se pitala kako njen sin Deni na to reaguje. Prošlom momku je

bio pravio pakao. Živeo je u nadi da će mu se mama i tata konačnopomiriti.

Kad je Pem otišla Rona je bezobrazno poželela da su i svi ostali gostiotišli. Osvrnula se po prostoriji i pogledala zvanice koje su se i dalje dobro

2

oxy


21/60

Zvoncica

zabavljale. Neko je pozvao po imenu. Osmehnula se i odmahnula rukom.Odjednom se osetila umorno.

Dok su se gosti zabavljali Rona je sela na sofu i odsutno milovalaskulpturu Narcisa njenog omiljenog vajara Dona Klifa koju su joj Bob i Salipoklonili za useljenje.

- Znala sam da će ti se dopasti. Samo nisam znala koliko. Ronu je Salin glas trgao iz misli i ona se blesavo zagledala u njene

mačkaste oči. - Smitovi odlaze, mislim da su hteli da se pozdrave s tobom. Rona je samo nehajno klimnula glavom i krenula da isprati goste.

Nakon nepuna dva sata svi gosti su bili ispraćeni, uključujući i njenusestru i zeta koji su izašli među prvima. Pomislila je kako oni uvek žureradi dece.

- Mislim da se nismo dogovorili do kraja. Iako je predosećala da će ga ove večeri ponovo videti Ronu je njegov

duboki, strašću obojen glas trgao toliko da je odskočila. Maks je sedeo na sofi krajNarcisa. Nije sedeo zavaljeno kao Robert,

koji je uvek delovao suviše nonšalantno. Muškarac pred njenim očima izgledao je krajnje napeto. Telo mu je

bilo pod velikim uglom nagnuto napred. Poželela je da ga slika tako.

Zagledala se ispitivački u njegovo oštro lice. Imao je snažnu vilicu, puneusne jasnih linija i malo povijen, uzan nos. Na njegovom licu su bile ipaknajupečatljivije oči. Jake obrve bile su izuzetno dugačke i tamne. Imao jekrupne, tamne oči gotovo metalnog odsjaja.

Nestrpljiv zbog njenog ćutanja, Maks je polako ustao ali joj i dalje nijeprilazio. U njenoj kuhinji su se i dalje čuli glasovi. Jedan konobar je ušao usalon, okrznuo ih ovlaš pogledom i u jedan pokretni stočić počeo da slažepreostalo posluženje sa stolova. Bilo je očigledno da će ovo još dugopotrajati.

- O, pa jesmo -odgovorila je pošto se malo pribrala.- Odgovara misutra u sedam. - Onda u sedam. Doći ću po tebe. Krenuo je ka vratima, a onda se na kratko osvrnuo i pažljivo je

pogledao. Mislila je da će još nešto reći, ali je on odmah potom izašao.

21

oxy


22/60

Zvoncica

Rona je jutarnju kafu popila u malom retro kafeu koji je bio odmah pored njene zgrade. Bilo je sedam ujutro i već je bilo prilično toplo. Kraj jojse neobično dopadao. Bila je okružena dobrim restoranima, tržnimcentrima, mestima za zabavu. Volela je kretanje. Kretanje je podsećalo naživot i nije joj dozvoljavalo da pada u melanholična stanja. Niko nju ne bimogao da poveže sa depresijom. To je bilo stanje koje je svesnoizbegavala, ali je ono hvatalo tu i tamo, pogotovo kad bi ugledala po kojisrećan par sa decom ili mamu u Šopingu kako gura dete u automobilčiću umarketu i kupuje namirnice namenjene deci.

- Još nešto? - trgao je iz razmišljanja glas mladića koji je primaoporudžbine.

Pogledala ga je iskosa. Bio je mlad, mršav, stršave plave kose. Krupneljubičaste oči su je gledale opčinjeno. Rekla je kad je ušla da će popiti samokafu. Ovo je bila otprilike redovna situacija. Muškarci su joj uvek bili nausluzi. Htela je da kaže:Možda jedno derle sa tako lepim očima, ali seuzdržala jer su joj jedne tamnije napravile noćas dosta primetnepodočnjake, kojih se jutarnji mejk-ap rešio.

- Ne hvala - rekla je kratko, zatim platila račun i žurno krenulanapolje. Danas je obećala sestrinim klincima da će biti njihov šofer do večeri.

Bio je to najbolji način da prestane da razmišlja o predstojećem sastanku. Pritisnula je brzo biranje na telefonu. Sali se javila pospanim glasom. - Dolazim za pola sata, jesu li spremni? - Šališ se?!- dreknula je Sali ozlojeđeno.- Probudili su me pre šest

ujutru.

Rona se ozareno osmehnula ulepšavši nesvesno dan raznosačunovina dok je ulazila u kola. Njeni sestrići! Sve druge misli su se istopilepod naletom emocija iščekivanja. Nije ih zaista dugo videla. Upalila jemotor i gume su zaškripale.

Dan se neobično brzo primakao kraju. Rona je shvatila da više nikada

neće pobeći od porodice zbog gluposti. Klinci su porasli, pomalo se i

22

oxy


23/60

Zvoncica

uozbiljili i osetila se uskraćenom za taj deo njihovog života koji su provelirazdvojeno.

Stajala je u svom stanu i posmatrala grad koji je u večernjim satimaoživljavao. Pogled je pucao, nad arhitektonskim čudima, na užareno neboboje ljubavi i ovo mesto puno boje i života ispunilo je nemirom punihustreptalih emocija. Šta je zapravo htela da postigne? Volela bi da joj ježivot malo jednostavniji. Možda bi sve bilo drugačije da je prema svemu,pa i sebi imala manja očekivanja.

Upravo je stavljala minđuše kada se na vratima oglasilo zvono. Bilo jepola sedam i polako je vraćala film unazad. S nikim više nije imaladogovoreno. Ili jeste? Dugim koracima je prešla hol i otvorila vrata.

- Zdravo!- rekao je Maks. Stajao je ukipljeno ispred ulaza.

Delovao je toliko ukočeno da se Rona još više zbunila. Bio je obučensamo u farmerke i majicu i Rona se osetila glupo u elegantnom letnjemkostimčiću boje lavande.

- Hoćeš li ući? Malo si poranio... Maks je nervozno prošao prstima kroz kosu. Rona se zapitala gde je onaj sigurni mačo od juče i, primetivšida on i dalje stoji ispred vrata, shvatila je da joj baš ništa nije jasno.

- Trabao sam te nazvati... nešto mi je iskrslo- počeo je nervozno. -Vidiš, Ejmi je...

Rona je osetila grč u stomaku. Oženjen je i pride neveran. Zašto jojstalno dopadnu takvi? Bila je u iskušenju da mu zalupi vrata ispred nosaali nije mogla da odvoji pogled od čoveka čije je telo vrištalo od snage ivitalnosti. Bio je neverovatan! Ispod farmerki su mu se ocrtavale duge,snažne noge. Iznad uzanog struka široki torzo još je više naglašavala bodimajica. Primetila je kako mu se mišići na rukama grče i shvatila da jezaista nervozan. A onada ga je pogledala u oči. Duboke, tamne, ispitivačke.

- Ejmi mi je sestra. Ona plavuša, od juče. Malo sam se šepurio- dodaoje iskreno.- Znam da je detinjasto, ali mi je poslužila za šaradu- odgovorioje na njene izvijene obrve.- Izvini za to- dodao je pokajnički.- Danas joj jerođendan, a ja sam potpuno zaboravio. Nisam uvek tako nemaran.

Nije mogao da joj kaže koliko ga je ona pomerila u jednom danu. Barne na prvom sastanku.

Nije bila svesna koliko joj se olakšanje videlo na licu. Nije oženjen i nevara! Da li je moguće?!

- Nema veze... Ustvari ti bi sada verovatno želeo da ideš kod nje.Mogao si samo nazvati i objasniti- pokušala je da bude uslužna i sakrijetalas razočaranja koji ju je hvatao. Do sad nije bila svesna koliku je

potrebu imala da ga vidi.

23

oxy


24/60

Zvoncica

- A ne...- jednim korakom se našao u holu inenadno je obgrlivši okostruka i približivši je sebi. Malopređašnja nesigurnost je iščezla.- Odložiosam put za sutra. Neću biti ovde naredna četiri dana, možda i više. Istina jeda moram otići do Eni, ima puno razloga, a vremenom ćeš ih shvatiti-preko lica mu je načas prešao nedokučiv izraz, zatim je rukom prešaopreko kose skloniši nekoliko pramenova koji su mu pali preko očiju.

- Šišanje?- ponudila je uz osmeh. - Za to je potrebno vreme. A sa njim sam u zavadi. Uvek negde žuri. Jedna ruka mu je uznemirujuće blago masirala donji deo njenih leđa i

vršila haotično tumbanje svih racionalnih razmišljanja u njenoj glavi. Da lije baš morao to da radi? I tek su se upoznali. Nema veze što je bio maloiskren.

- Idemo samo da je pozdravimo. Mama je pravila tortu. Uvek je samapravi. - Mama?!- pogledala ga je usplahireno. Prvi sastanak, pa kod njegovih

u kući. - Fina je to žena- nastavio je nonšalantno.- A pravi i dobre torte. - Možda...- odmahnula je glavom- možda bi bilo bolje da ideš sam-

pokušala je da se izvuče. Kakav je to čovek koji ženu koju zna tek dva danavodi u kuću kod roditelja?

- Ne vodim tamo druge žene- Maks se pobunio. - Jesam li nešto rekla naglas?- upitala ga je iznenađeno. - Na neki način,- osmehnuo se, a onda dodao veselo- ponekad si vrlo

očigledna. - Ne uvek, nadam senije joj se sviđalo da joj svaka misao izbija na

licu poput razglasne stanice. - Uglavnom ne. Sigurno ne koliko bih voleo. A taj deo,- prepredeno se

osmehnuo - koji je skriven voleo bih da malo bolje upoznam. Želeo bih da provedemo par sati zajedno, - osvrnuo se po prostranom

holu - ali ne ovde. Vidi, Eni se neće ljutiti ako ne dođem. Ne bih se ni setioda me sekretarica nije danas podsetila. Ipak, znam da će joj biti teško.Retko smo zajedno i ne želim da je razočaram. Jako je propatila preizvesnog vremena i znam da sam joj potreban više no što sam u stanju dapružim. Nisam sklon baš toliko zaboravu ali, od kako sam tebe ugledao,nisam bio baš sklon razmišljanju. Nisam mogao samo da te nazovem.Morao sam i da te vidim. Biću odsutan četiri dana, možda i više, sve zavisiod obaveza - objasnio je tiho i brzo, sve vreme je držeći u zagrljaju.Ponašao se kao da se poznaju dugo, i da je takva bliskost savim normalna.

24

oxy


25/60


26/60


27/60

Zvoncica

- Čula sam kola - rekla je uz širok osmeh.- Znala sam da nisi totalnoneopouzdan - dodala je šireći ruke prema Maksu kad joj se pogledzaustavio na Roni.

- Rona, ne mogu da verujem da si se toliko promenila!?- uzviknula jeosmehujući se, a onda je pažljivije pogledala.- Pratim tvoj napredak stalnodraga, izuzetna si.

Rona se osmehnula. Nije znala da li joj je laknulo, ali nikako nije htelada pogleda preko ramena u Maksa. Ned im je prišao i pozdravio se saRonom dok je Meri grlila sina.

- Nemoj mi reći dane znaš koga si doveo, dragi- peckala je sina čijiizraz je Rona samo mogla da pretpostavi.

- Gde je Ejmi?- uspeo je da procedi.

- Gore u sobi,- dodala je Meri uz osmeh- licka se ceo dan. - Imaćemo još jednog gosta- rekao je Ned neobično to procedivši kroz

zube. Maks ih je upitno pogledao. - Ma, njen dečko. Nije ti rekla?! Nije ni čudo. Ti i Ned ste nemogući.

Mladić je potpuno u redu- rekla je Meri dok ih je uvodila u kuću. Ejmi se pojavila dok su u salonu pili piće. Rona se promeškoljila jer je

na sebi imala onu haljinu boje zlata. Primetno se iznenadila kad je videla

Ronu, ali se brzo snašla i ljupko prišla da se pozdravi. Rona joj je čestitalarođendan i nehajno joj pružila sliku. Kad je odmotala papir sa slike Ejmi je jedno vreme stajala u potpunoj

tišini, a onda širom raširila zenice od iznenađenja. Okrenula se Roni iupitno je pogledala.

- Bila si tako ljupka. Pomalo me je grizlo to što sam ti zapravo...- Ronaje zastala na momenat, a onda dodala - ma skroz nebitno... Da li ti sedopada? Glas joj je i nesvesno odavao strepnju. Odjednom joj je nekakobilo stalo da joj se slika dopadne.

- Ali kako...- na Ejminom licu se očitavala očigledna zbunjenost.- Pa,to je bilo juče popodne.

- Ma, ne opterećuj se nije mi trebalo mnogo vremena- nije mogla dakaže kako zbog njenog brata nije mogla da trene celu noć. Osim togakopkalo ju je to što je u pogledu devojke imala osećaj već viđenog. Sada jeznala i zašto. Nije li svet mali?

Ejmi je bez reči okrenula sliku prema porodici. Na slici je bio njenportret rađen u akvarelu, i neverovatno ljubak i nežan. U sobi je zavladaoisprva muk, a onda se prolomilo gromko oduševljenje. Ronu suzapljusnule čestitke pa je nekako zanemarila Maksov iznenađen pogled.

27

oxy


28/60

Zvoncica

Ispitivanje i isleđivanje ostavljeno je za neki drugi momenat, jer je Ejminmomak Tom upravo stigao i Rona je ubrzo shvatila da nije najnervoznijaosoba u prostoriji.

Ostatak večeri bio je vrlo prijatan. Maks je u porodičnom okruženjubio veoma zabavan, čak se pomalo ponašao i detinjasto. Rona je bilazahvalna njegovoj majci što nije dalje čeprkala po prošlosti. Krišom jeposmatrala Maksa, kojeg je Pem opisivila kao dugonogog žgoljavca imister pametnjakovića.

Maks je vratio u stan i ostavio znatiželju negde postrani. Nije je ništaispitivao, niti dao bilo kakav komentar na događaje te večeri. Ispratio je doulaza u zgradu i obećao da će se javiti kad se vrati sa puta.

- Hvala ti Što si bila sa mnom večeras- rekao je tiho, nežno se

nagnuvši prema njoj i poljubivši je ovlaš u obraz. Rona se nije nadala ovakvom opraštanju. Želela je da ga pozove dapođe sa njom gore u stan, ali isto tako je želela i nešto više. Za to je bilopotrebno vreme.

Kada se našla u svom stanu zaključila je da san nije večeras seo nanjene kapke. Istuširala se i potom noć provela u budućoj dečjoj sobi.Večeras je dobila inspiraciju.

- I da li se javljao?- pitala je Sali dok su šetale blizance kroz zoo-park. Rona nije volela decu da dovodi ovamo. Njena nervoza je bila

pospešena neverovatnom sklonošću blizanaca da zadovoljavaju svojuznatiželju na vrlo kreativan način. Čudila ju je uvek iznova Salinaopuštenost kad su deca u pitanju i povremeno je pomišljala da joj je sestrapreviše opuštena.

- Rekla sam ti već da nema moj mobilni- gotovo je zarežala iritiranasestrinom potrebom da zadire u njenu intimu. Ona Maksa nije uopštespominjala od one večeri i bilo joj je čudno što je Sali stalno vraćalarazgovor na njega.

- Mogao je uzeti broj od Pem- dodala je Sali. Učinilo joj se da je Salin glas pomalo zvučao razočarano. - Znaš da Pem to nikada ne bi uradila. Ja svoj broj ne delim kao

bioskopske karte. Ostaviće poruku portiru ukoliko bude želeo- rekla jeneubedljivo, a potom se naglo ukočila.

- Sali gde su Endru i Leo?!- vrisnula je uspaničeno.

28

oxy


29/60

Zvoncica

- Iza tebe tetka!- viknuli su toliko jako da je poskočila. - Jel' sam ti rekao da će upaliti?!- Endru je gurnuo laktom Lea u

porebricu.

Ron je začula Salin kikot pored sebe. - Ti ne bi trebalo da se smeješ- zarežala je na sestru. - Mi ćemo se smejati stalno kad budeš imala bebu- rekao je Leo u

pauzi između dve salve smeha. - A šta bi tu bilo smešno?- pogledala ih je preneraženo. Odakle im

ideja da pominju bebu? lako je kopalo šta bi tu bilo smešno, tema je bilasuviše škakljiva. Poznavala je dobro svoju sestru, i znala je da od ove temetreba pobeći. - A sad sam se nečeg setila!- rekla je iznenadno. Blizanci suje sa zanimanjem pogledali. Navikli su da im ugađa i očekivali suposlasticu. - Aha! - uzviknula je. - Nije li to da nema sladoleda zaobešenjake?

- Ma, hajde tetka Rona, samo smo se šalili. - Vi ćete dobiti sladoled. Ima ko neće- pogledala je sestru koje je

gledala dva lava kako leškare na suncu praveći se da je ne čuje. - Misliš? Ko prvi do sladoleda dobija najveći. Rona je sa smeškom posmatrala sestru kako trči. Blizanci su se bavili

atletikom već dve godine ali im je Sali izmakla. Nije sumnjala da će zaista

uzeti najveći sladoled.

29

oxy


30/60

Zvoncica

V

Cela nedelja je prošla od kako se nije ni čula, ni videla sa Maksom.Setila se Roberta i njegove prvobitne opsednutosti njom. Nije je ispuštaoiz vida sve do venčanja. Rona je najčešće ostavljala slikanje da bi sa njimprovodila vreme najčešće po žurkama i krstarenjima. Ipak, ne dugo poslevenčanja na te žurke je počeo da odlazi sam.

Maks je otišao poslom... ili već zbog neke obaveze. Tek su se upoznali.Nije imao nikakve obaveze prema njoj. Jeste da je sve ispalo pomaločudno, s obzirom da je s tom porodicom davno ostvarila vrlo zanimljiv

kontakt, ali veza između njih i ne postoji, već samo neki nagovštaji. Plašilase tih nagoveštaja. Nije želela da se upetlja u nešto iz čega će se teškoizvući. Brak je već probala i ne bi ponovo.

Ipak, mislila je na Maksa. Bio je ne samo lep, već i harizmatičan.Delovao je suviše poznato i jednostavno, a koliko mu je mogla verovati?Zašto je to morala da bude baš ta porodica? Prsti su je golicali da nazovePem i da se malo raspita. Ali nije. Umesto toga, ona je slikala.

Bilo je pet popodne kad se interfon oglasio. Rona je otišla do ulaznihvrata. Bila je sama u stanu jer je Suzan, domaćicu, otpustila još pre tri sata

da bi mogla u miru da radi. Obrisala je ruke o radni kombinezon i odsutnose oglasila. Bio je to portir. - Jedan gospodin pita da li ste kući. Rekao je da imate dogovoreno, ali

ja bih da proverim. - Kako se zove?- glas joj je zazvučao piskavo pa je pokušala da počisti

grlo. Da li je ona to nervozna? - Maks Torero. Da li da ga pustim? Roni je ovo sad zvučalo smešno. Portir je bio star, pomalo senilan i

kratkovid. Maks je pored njega prošli put prošao a da ga ovaj nije niprimetio. Mogao je to i sad, ali je očigledno ispoštovao starca.

- Možete, - dodala je - hvala vam puno što vodite računa o mojojbezbednosti.

- Pa, ništa zato, to je moja dužnost. Rona je osetila ponos u njegovom glasu. Pa dobro... Nekoliko trenutaka kasnije iz lifta je izašao Maks. Čekala ga je na

ulaznim vratima izmazana bojom još uvek u belom radnom kombinezonu.Robert nije voleo tako da je vidi. A Maks!? Pa, nek se navikne...

3

oxy


31/60

Zvoncica

Osmeh mu je bio nekako umoran. Lice neobrijano a kosa nešto duža.Pobogu, pa prošla je samo jedna nedelja. Verovatno je samo delovaozapušteno.

- Krečiš?- nehajno se našalio. Smešak mu je stvorio dve slatke jamicena obrazima.

- Stigao si pravo na vreme. Trebao bi da mi pomeriš nešto nameštaja.Deluješ čilo i odmorno.

- Jedna šolja kafe i videću šta mogu...- sad je već stao kraj nje i spustioruke na njena ramena.

Iako je to bio potpuno bezazlen dodir, gotovo drugarski Rona jeosetila poriv da uzvrati zagrljajem. Nedostajo joj je?!

Odolela je porivu i pažljivo ga pogledala. Bila je svesna da je proučavai da između njih postoji mnogo pitanja, ali je nekako osetila da je ovajČovek umoran, možda po težini njegovih ruku na svojim ramenima kojesu širile talas toplote kroz njeno telo. Znala je da pitanja moraju dasačekaju.

Povela ga je u dnevni boravak i smestila na udobnu sofu dok se onapozabavila kafom u kuhinji. Vratila se u sobu sa dve šolje kafe, koja sepušila na tacni, i iznenađeno podigala obrvu kada je ugledala svog gostakako spava dubokim snom na sofi. Spustila je tacnu na sto, uzela svojukafu i sela na fotelju preko puta njega.

Lice mu je bilo opušteno i pomalo je izgubilo na oštrini. Bio je zaistalep. Dugačke noge su bile vitke i mišićave i smešno su štrčale preko ivicesofe. Mora da je bio jako umoran kad je tako čvrsto zaspao na maloj sofi.Pitala se gde je bio. Šta je radio? Čime se sve bavi? Znala je samo da je ovajčovek privlači.

Razmišljala je šta joj je činiti. Bilo bi tako lako zaljubiti se u njega. Iglupo. Možda nije bio kao Robert? Naravno da on nije bio obrazac za svemuškarce, ali je iz iskustva znala da joj samo takvi prilaze. Gledanjeusnulog muškarca sigurno nije način da se u njega ne zaljubiš, pomislila jegorko.

Ostavila je napola popijenu kafu na sto i otišla u atelje. Slikanje joj nijeišlo od ruke ako se uzme u obzir da su joj misli stalno bežale ka gostu unjenom dnevnom boravku. Pravila je grešku za greškom. Šta je bilo sapažljivo pripremljenim planom? Njoj je trebao neko, naravno prikladan kobi mogao da pozajmi svoj DNK obrazac za ono što je trenutno najvišeželela u životu. Zašto joj je ta ideja sada izgledala pogrešno.

Nije trebala da ide sa njim kod njegovih roditelja. Niti da ga pusti ukuću. Sve što je trebala da radi je da završi flert, pusti da međusobna

31

oxy


32/60


33/60


34/60

Zvoncica

- Stvarno?- upitao je iznenađeno.- Stekao sam utisak da te ne zanimačim se bavim.

Rona se sad polako odmakla od njega i pogledala ga radoznalo.Roberta nikad nije zanimalo njeno slikanje. Prekidao ju je ne obazirući sena njenu zanesenost radom i na nalete inspiracije da bi zadovoljio svojetelesne potrebe. Shvatila je kasnije da je bila interesantna jedino kada nebi imao trenutno nikog drugog.

- Vidi, ja sam gladna- pogledala je na mali ručni sat.- Danas nisamručala, a sada bih mogla i ručak i večeru progutati.

Po izrazu njegovog lica zaključila je da ni on nije daleko od toga danešto prezalogaji. Znala je da je avionska hrana prilično oskudna, a on jeproveo dan i noć u putu.

- Mogla bih nešto da nam spremim na brzinu dok mi pričaš o. svomposlu. Mnoge žene bi dale bogatstvo za malo tvog seksipila, ali ja verujemda ti imaš i druge talente.

- Ti stvarno znaš put do muškog srca. Udeliš mu kompliment da jebožanstven, a zatim ga namamiš u kuhinju- rekao je veselo.

Gladan je bila blaga reč za stanje u kom se nalazio. Rona je skromno slegla ramenima, a potom ga nesvesno uzela za ruku

i povela u kuhinju. Suzan je za ručak spremila lazanje i ostavila ih upećnici. Rona je volela da kuva ali kad je slikala, kuvanje je radoprepuštala drugima.

Dok se jelo podgrevalo Maks je popio sad već hladnu kafu. Iz priče jesaznala da je arhitekta. Bavio se projektovanjem hotela, spa-centara ivelikih tržnih objekata. Sad su pred njega postavljeni novi izazovi. Staregrađevine u Švajcarskoj zahtevale su rekonstrukciju. Bile su pod zaštitomdržave i bio je potreban tim stručnjaka i umetnika da bi se vrationekadašnji sjaj i slava građevinama. Imao je oko za to, ali on sam nije bioza to dovoljan.

Bio je dobar menadžer i jedan od njegovih zadataka bio je ipronalaženje ljudi koji će najbolje odgovoriti njegovim zahtevima. To jebio i jedan od razloga zašto je hteo da upozna Ronu.

- Tu dolazimo do faktora iznenađenja - promrmljala je Ronazamišljeno, polako shvatajući gde ovo sve vodi, ne malo iznenađenačudnim spletom okolnosti. Zar joj Pem nije već spominjalazainteresovanost nekog njenog prijatelja za taj rad?

- Ron Malori, emancipovani mladi umetnik, a pored toga i arhitektafasciniran starinama, celu jednu izložbu posvetio je lepotama Evropskih

34

oxy


35/60

Zvoncica

građevina, gotike i renesanse, koja je prošla sa zavidnim kritikama- jezapravo žena - nastavio je Maks uz osmeh.- I to kakva...

- Pa, lovcu na talente, kako objašnjavaš činjenicu da o meni gotovoništa ne znaš? Zar nisi malo istraživao?!

- Pa, jesam, ali tek kad sam te upoznao- osmehnuo joj se.- Sramotame je i da priznam da imam jednu tvoju sliku. Dobio sam je kao poklon odPem. Tek kad te je jedan kolega spomenuo, setio sam se potpisa na slici iutvrdio da je o tebi reč. S tim što mi ni on ni Pem nisu napomenuli da je upitanju žena.

- Koju?- nadala se da nije neka od onih koje je poklonila Pem. - Jesen u Pragu. Rona nije mogla da prikrije iznenađenje. Slika koju nije želela da

proda. Bila je tek na početku karijere, burnih osećanja utisnutih u slikuprilikom upoznavanja Roberta. Od nje se teško oprostila ali je mislila daslika ne treba da bude kraj nje. Dala ju je u prodaju nakon razvoda braka.Za nju je postignuta enormna cena. Nije znala da ju je Pem kupila. I to zaMaksa?!

Videvši njen izraz požurio je da objasni. - Pem mi je poklonila kao svadbeni poklon. Oženjen?!- rekla je nakostrešeno.

- Kao i ti...- dodao je uz slabašan osmeh. - Nije išlo? - Tako nekako- rekao je neodređeno. - Šta se dogodilo? - pitala ga je otvoreno. Robert je uvek izvrdavao.

Dosta joj je toga. - Pa... recimo, da je trajalo kratko i da je od moje imovine jedino slike

nisu intresovale. - I tako ti je ostala moja slika. Nisi čuo za predbračni ugovor?

- Tada nisam razmišljao o tome. Mislio sam da je volim. Lepa,pametna, zavodljiva. Ko bi poželeo više? Ron je nenadano osetila žalac ljubomore. - Pa, šta je onda smetalo?- nije mogla da ne upita. - Pa, recimo da niko ne može dugo da zadrži masku. Maske nakon

nekog vremena spadaju. U početku je bilo zabavno. Bila je duhovita, bilo jetu i hernije sve dok nisam shvatio da joj moj posao smeta, da ne želi ništada radi... To sam nekako i trpeo. Mogao bih da živim i tako, ali ja sam želeodecu. Ona se u početku nije protivila. Sve dok slučajno nisam otkrio anti-bebi pilule.

35

oxy


36/60


37/60

Zvoncica

I ne čekajući odgovor zatvorila mu je vrata pred nosem. Ali nije mogla da radi. Vrlo brzo je osavila štafelaj i okrenula Pemin

broj. Dogovorile su se da se za sat vremena nađu u kafeu „Kod Tonija".

Na brzinu je svukla kombinezon i otišla da se istušira. Pem je trebala da otputuje na par dana i sa njom se nije videla od žurke. Dok se tuširalanije mogla da istisne Maksa iz glave.

Iza humora Rona je pokušala da sakrije svoju uznemirenost. Maksočigledno nije hteo da igra po pravilima, i Rona je shvatila da ne vredi daizigrava pametnicu i da pokušava da manipuliše s njim. Namerno mu nijeodgovorila na poslovnu ponudu. Ona jeste uradila domaći zadatak zarazliku od Maksa. Istražila je na internetu sve ponuđene podatke o njemu.Utisak?! Kombinacija talenta, vrednoće, istrajnosti i, kao šlag na torti,

neverovatne pokretljivosti i preduzimljivosti. Taj čovek uspeo je da obiđegotovo pola sveta i da radi za velike svetske kompanije. Za kratko vremepostigao je vanredan broj projekata i bio dobitnik prestižnih nagrada zaarhitekturu.

Maks je s jedne strane bio savršen DNK materijal za njenu bebu, aličinjenica da on takođe mašta o detetu je otvorila novo pitanje. Ima li onapravo da ga iskoristi? Bila je povređena, i to mnogo puta. Ali i Maks je.

Izašla je iz kupatila i uputila se u spavaću sobu. Iz nje se ulazilo ugarderober koji je bio i jedini u ovom stanu. Pomislila je na bebi stvari i

gde bi ih smestila. Pokušala da se ne smeje samoj sebi. Sve je to delovalopomalo uvrnuto. Toga je bila svesna, ali nije htela da o tome razmišlja.Želela je bebu i to je bilo jedino važno. Ako proceni da Maks nije zaslužiotakvu prevaru, jednostavno će ga skinuti sa liste kandidata. A i posao kojijoj je ponudio deluje sasvim primamljivo. Dugo godina je zapravo želela daradi rekonstrukciju prelepih evropskih građevina. Odlazak u istoriju uvekje ispunjavao i opčinjavao.

Maks je rekao jednu istinu. Maske nakon nekog vremena spadaju.Tako da je odlučila. Radiće s njim, što znači da će dobar deo vremena

provesti zajedno. Jednu stvar je s godinama naučila, vreme koje protičenajbolji je slikar. Stare građevine i njihov enterijer je najbolje letimičnodotaći, vrlo pažljivo, da se ne oskrnave. Tako će i njihov odnos vremenompostati jasniji, neprikriven prolaznim pozama i navučenim maskama.

37

oxy


38/60

Zvoncica

Sa Pem se našla u kafe-restoranu u kom su se godinama sastajale.Nalazio se u podrumu građevine koja kao da je bila preneta iz Londona, uspecifičnom retro elementu.

- Divno izledaš Pem- rekla je Rona dok je grlila prijateljicu. - I ja sam joj to rekao- ubacio se Toni, koji je brzo prišao da izvuče

Roni stolicu. Pem je kompliment očigledno prijao. Rona se na jednom upitala nije li

nešto propustila. Kako je oduvek navijala za Tonija nije se uzdržala odkomentara.

- Vidim li ja to romansu na pomolu? Izraz Tonijevog lica se bukvalno ozario. Pogledao je šeretski i uzvratio

ne čekajući na Pem da odgovori. - Romansa, draga? Lepo, ali kratko... Možda nešto više... - Zucneš li još nešto dobićeš mnogo više- rekla je, a to nije zvučalo

kao dobro. - Doneću vam piće- rekao je pomirljivo. Naravno, Toni je znao šta njih dve piju. Tu su se upoznali pre mnogo

godina, s obzirom da je bio vlasnik ovog restorana kao i celog kompleksazgrada, a bio je i bivši Pemin muž i to čak u dva navrata.

- I ti divno izgledaš draga, mada stičem utisak da si ponovo krenula u

lov. - Skrećeš temu. - Ne priča mi se o tome. - Ok, onda ću da upitam Tonija- nije mogla da je ne bocne.- On je

očigledno raspoložen za razgovor. - Da me pitaš šta?- upitao je Toni koji je upravo spuštao piće na sto. - Šta ćemo jesti večeras- odgovorila je Pem pomalo Ijutito. - Ah, to- rekao je Toni pomalo razočarano.

- Ja nisam gladna- rekla je Rona koja je bila više zainteresovana zapriču koja se ticala njih dvoje nego za hranu.

- A ne, nećeš se izvući. Ovo je specijalitet večeri, a povodom specijalneprilike - rekao je Toni dok je odlazio da porući, a onda se naglo okrenuo.- IRona,- dodao je raskeženo - pripremi se da ponovo budeš deveruša.

Ronu je ovo dočekalo potpuno nespremnu. Pem nije stigla da reaguje.Gledala je besno za Tonijem koji se bezbedno udaljio i krenuo da ćaska saMim, mladom konobaricom. Nikada se neće popraviti.

38

oxy


39/60

Zvoncica

- Treći put deveruša?! Vi to ozbiljno?- Rona je zgranuto pogledala usvoju prijateljicu.

- Pa šta? - rekla je Pem ratoborno.- Zar ti se ne sviđa Toni?

- Znaš da mi se sviđa. Nisam bila za to ni da se rastanete. Ali,jesi lisigurna? Sada se na Peminom licu pojavio zanosan osmeh. Rona je pogledala

opčinjeno. Obožavala je svoju prijateljicu iz detinjstva, žestoku i iskrenu. - Naravno, da jesam. Ima još nešto...- zastala je kako bi dobila punu

pažnju prijateljice. - Imačemo bebu... tačnije dve- završila je uz najširiosmeh koji je Rona ikad videla na Peminom licu.

Jedna senka je načas prošla Roninim licem, ali samo tren. Pem je tovidela, ali je zatim usledio zaslepljujući osmeh koji je Ronu činionajzanosnijom ženom u radijusu hiljadu milja naokolo. Svi muškarci ukafiću su to osećali, i Pem nije krivila njihove pratilje koje su izgledale višenego ozlojeđene.

- To je divno, Pem!- nagla se preko stola i zagrlila prijateljicu.- Jakosam srećna. Koliko već?

- Mesec dana - ubacio se Toni, koji je procenio da je dovoljnobezbedno da se vrati za sto. Jednom rukom je obglio Pem oko struka iprstima joj milovao stomak.

- Stekla sam utisak preko telefona da hoćeš o nečemu da pričaš samnom Rona - rekla je Pem pošto se iznenada setila njihovoh razgovorapre izlaska.

- Posle ovog?- Rona je odmahnula glavom.- Kao da bi me i slušalaPem. Od kako si pomenula bebe ne prestaješ da se gladiš po stomaku.

- Ma daj...- Pem sad nije osmeh silazio s lica. - I još nešto,- Rona se sad ozbiljno namrštiia- biću kuma deci- dodala

je kratko. - Pa, nismo te ni pitali...- napomenuo je Toni prikrivajući osmeh. - Ali smo planirali- nadovezala se Pem. - I bolje, jer planiram da vam održim nekoliko lekcija, a najviše o

onom: Dok nas smrt ne rastavi. Nekako sam stekla utisak da taj deonajbolje ne shvatate.

Roninu tiradu ubrzo su prekinuli muzičari. Oni isti koji su svirali kadje Toni prvi put zaprosio Pem. Ostatak večeri je prošao fenomenalno, ali jeRona to veče na Maksa pomislila više puta no što joj se sviđalo. Romantikavečeri potakla je da razmišlja o Maksu kao čoveku, a ne samo

39

oxy


40/60

Zvoncica

harizmatičnom lepotanu koji je svakim pogledom podseti da je zapravovrlo dugo bez muškarca.

4

oxy


41/60

Zvoncica

V

Sledeće jutro Ronu je probudila zvonjava telefona. Telefon joj je uvekzvonio klasično, starinski. Pogledala je na sat i shvatila da je već devet.Pružila je ruku da dohvati telefon sa noćnog stočića i gotovo ga ispustila.

- Tako je to kad bančiš - promrmljala je sebi u bradu dok jeslobodnom rukom sklanjala kosu s lica.- Da... - javila se promuklimglasom, a onda i sama iznenađena bojom svog glasa, malo se nakašljala iponovila:- Rona Malori...

- Tako je to kad bančiš. Pomislila bi da je eho njenih misli, da taj eho

nije stigao od mnogo dubljeg glasa. Opaska bi izgledala neprimereno daglas koji je izrekao nije bio tako topao i sladak. U njegovom tonu osetio seprizvuk humora i Rona je usne razvukla u širok osmeh,

- Ti to mene špijuniraš?- upitala je sad potpuno rasanjeno. - Uporno pokušavam., ali od Pem sam jutros izvukao samo da ste se

sinoć dobro proveli. - Probudio si Pem? - I to trudnu Pem - rekao je ozlojeđeno.

- I tako saznao gde sam sinoć bila... - To je sve što sam saznao. Tvoja drugarica je pod zakletvom ćutanja. Aha, znači tako. Pem igra neku igru. Ni njoj nije htela sinoć da kaže

ništa o Maksu kad je pitala. Samo okvirno, kao da je dobar prijatelj, da jeradoholičar i slično. Nikakve lične informacije. A sad saznaje da je takoškrta bila na informacijama i u vezi nje. Šta bi to trebalo da znači?

Ona je u odnosu na Maksa bila malo u prednosti. Bila je kao dete kodnjega u kući. Upoznala je i ranije njegove roditelje. Samo njega nije, jer jebio na koledžu u to vreme. Setila se priče da su ga devojke naprosto jurile.Bio je sportista, lep, razvijen i pametan. Rona ga do tad nikad nije videlaali je o njemu slušala od Pem. Čak je i Pem u to vreme bila pomaloopsednuta s njim. Toliko da je u slobodno vreme čuvala njegovu mlađusestru Eni. Sve do onog dana kada su u njegovoj kući zabrljale. I sada jecrvenela od nelagode kad bi se toga setila.

- Lepo od Pem što je lojalna- rekla je s prizvukom zadovoljstva uglasu.

- Kome lojalna? Pretpostavljam da znaš i kakav mi je otisak prsta.

41

oxy


42/60

Zvoncica

- Zašto bih ja to znala?- upitala je iznenađeno dok se poput mačkeprotezala u krevetu.

Osetila se poput tinejdžerke koja satima ćaska u krevetu. Nije mislilada je Maks sposoban za taj vid konverzacije.

- Zato što ti se dopadam, naravno. - Oho... pa to je otrcano. - I da znaš koja su mi omiljena jela. Pretpostavljam da bi ti neke

kecelje vrlo lepo pristajle. I ovo je bolno otrcano, kao da se baš trudio. Ipak, upalilo je. Rona je u

stomaku osetila leptiriće. Bezobrazluk. Pada na tako otrcane fazone. - Još otrcanije... - Aha, a tebi je glas promenio boju. - Toliko o tvom poslovnom odnosu Makse. - Pa, nisi mi odgovorila na ponudu. Još uvek nismo poslovni partneri. - Aflert pomaže kod ubeđivanja. - Samo kod osoba ženskog pola. I to je bilo otrcano, mada nije mogla

da se ne osmehne. - Dobro, ako kažem da sam zainteresovana za posao, da li to znači da

ću ubuduće biti pošteđena otrcanog udvaranja.

- Apsolutno. Zainteresovana si? - Recimo... Potrebno mi je malo više informacija. Zaista je kopkalo šta se u tom poslu očekuje od nje i pitala se koliko će

je to ponovo odaljiti od Sali i dece. - Otvori vrata pa ću ti dati detaljnija uputstva. - Da otvorim šta? - Ispred vrata sam i ruka me peče od vruće pice. Pa, naravno, mobilni. Pogledala je svoj bebi dol na mede i odmahnula

glavom. Pa, neka. Izvukla se iz kreveta i brzo otrčala do vrata. - Ovo je bilo brzo- rekao je Maks dok joj je pružao dve velike kutijepice. Mobilni telefon mu jei dalje bio zataknut između uhai ramena.

- Čemu toliko hrane? Pozvao si još nekog u moj stan?- upitala jeiznenađeno dok je nosila picu u trpezariju.

- Prošli put sam u društvu s tobom gotovo ostao gladan. Slistila si većideo lazanja od mene, pa sam hteo da se obezbedim. Jedna meni jedna tebi.

- Opa, to je bio direktan udarac na moju gostoljubivost- rekla je dok jespuštala kutije na sto.

42

oxy


43/60


44/60

Zvoncica

Mada su dosta vremena narednih dana provodili zajedno, otkrila je daveći deo vremena provode u razgovoru o poslu. Rona se upoznala satimom, odnosno članovima upravnog odbora, većinom sastavljenim odumetnika, arhitekti i građevinskim preduzetnika.

Pažljivo su pregledali slike oštećenih građevina. Rekostrukcija je bilaozbiljna i zahtevala je opsežno istraživanje. Bila je impresioniranaMaksovom ozbiljnošću u radu. Ponekad joj se činilo da u tim momentimadok su tako radili u grupi nije ni primećivao nju kao ženu, već se onapotpuno stopila s timom kao da je sa njima radila godinama. Kako je poprirodi bila individualista, ovaj timski rad je za nju bio potpuno nov ineverovatno je bilo koliko joj se dopao.

Ronu su slušali sa pažnjom i bila je iznenađena koliko su mnogi odnjih pratili njen dotadašnji rad. Ipak, povremeno su nastupale i čarke.Javljala su se oprečna mišljenja i Maks je najčešće ulazio u sukob saAnjom, koja je bila građevinac i kod koje se u govoru osetio izrazit ruskinaglasak. Kaže se da niko do sad nije pomirio arhitekte i građevince, ali jeupravo ta njihova večna polemika i davala najbolje rezultate.

- Samo se pravi važan- promrsila je Anja kroz zube dok je dodavalaRoni kafu.

Na Ronine podignute obrve, je sa smeškom objasnila. - Pa, svi smo primetili da pokušava da te impresionira.

Rona je pogledala Maksa dok je bio zagnjuren nad nacrtima. Kao da jeosetio njen pogled, podigao je glavu i pozvao je. - Ne veruj ništa što ti Anja kaže- zaverenički se osmehnuo. - Rekla je da si najseksipilniji muškarac na svetu- osmehnula se

nevino. - Da joj ne verujem?

44

oxy


45/60

Zvoncica

V

Ovo joj je bila sad već treća nedelja rada sa timom. Kada nije radila sanjima, pravila je nacrte i uz to izlazila s Maksom. Jednom su čak izašli saTonijem i Pem, ali je Roni i nesvesno bilo teško da posmatra bleskastooduševljenje na Peminom licu. Bio je to i nesvesno udarac na mesto koje jeRoni bilo najbolnije. Radovala se zbog Pem i nadala da će Toni i ona imatiovaj put više strpljenja nego u prethodna dva. lako je Pemina trudnoćaskrenula dobar deo njenih misli, bila je sve više svesna specifičnog odnosakoji se postepeno razvijao izmenđu nje i Maksa.

Svi njeni pokušaji da ga isprovocira padali su u vodu. Ona jeprimećivala sve u vezi njega. Nije joj se dopadalo koliko joj se uvukao podkožu. Otkrila je da je za jednog muškarca prilično pričljiv. Zabavljao jepričama iz vremena studiranja, početničkih grešaka i prvih poslova. Iakoje uživala u tom postepenom upoznavanju polako je gubilastrpljenje iosećala je da joj konci potpuno izmiču iz ruku. Da li će joj nedostajati kadreši da prekine da se viđa s njim? Veliki je ulog ovog puta imala u igri i nijebila sigurna da li je u stanju da plati ceh, možda i veći od prethodnog puta.Za razliku od Roberta, kod Maksa se ispostavilo da ima i mnogo više daponudi. Da li je u stanju da ponudi i ljubav?

Svesno je gurala takva razmišljanja od sebe. U svakom slučaju, Maksje za njene planove bio više nego odličan izbor. Čak joj se i njegovaporodica dopala više nego što je planirala. Dobar genetski materijal,pomislila je i nesvesno stavila ruku na stomak. U svoj suludi plan nijeplanirala nikoga da uputi, čak ni Sali, a pogotovo ne Pem, koja se sa njenimplanom ne bi definitivno složila.

Ipak njen plan brzog zavođenja je padao u vodu, Maks je bio dalekood onog zavodnika za kojeg ga je smatrala kad ga je prvi put videla, ipolako je shvatala da se spetljala s nepopravljivim radoholičarom. Bilo jojje iznenađujuće što se sa njim tako lako uklopila. Radili su sinhronizovanoi ponekad bi došli na potpuno istu ideju. Ali sav taj rad nije mogao daprikrije elektricitet koji se osećao svaki put kad su bili blizu jedno drugog.

Kako je na njene provokacije ipak ostajao dovoljno suzdržan Rona sepočela pitati da nije ona sve to umislila i da je ona jedina koja reaguje uovom slučaju. Ipak, on je nju potražio radi posla, zar ne?

- Odlutala si?- obratio joj se tako tiho da se nenadano trgla.- Mislimda je dosta za danas, ja sam umoran, a i ti više nisi u funkciji.

- Pa, ne bih se bunila protiv malo odmora.

45

oxy


46/60

Zvoncica

Maks je pažljivo gledao kao da nije želeo da mu nešto promakne nanjenom licu.

- Onda idemo, vodim te na jedno mesto.

- Ja bih se pre vratila u stan. Odlazak negde na večeru s njim jojodjednom nije bio interesantan. Ako je sa njom planirao da radi, onda ćeto i dobiti. Bilo je vreme da prekine ovu šaradu i da se odvoji kako ne bibilo previše kasno. On je očigledno uspevao da odvoji emocije i šta godAnja rekla njoj se nije činilo da su im osećanja izjednačena.

- A ne, nećeš se sad izvući- rekao je tiho, pomalo preteće. Rona je upitno podigla obrve dok se Maks brzo pozdravio sa ostalima

i nju povukao za ruku prema izlazu iz kancelarije. Spustili su se liftom upodzemnu garažu, a ona mu je bila zahvalna što nije morala da izađe

napolje na popodnevnu žegu. Vozili su se u tišini. Nisu mogli razgovarati. Zaključila je da je Maks od

njenog stana bio udaljen samo jedan blok zgrada. Kola su ostavili jednommomku da ih parkira i uputili se ka zgradi čije je prizemlje bilo celo ustaklu i mermeru.

- Dobar dan, gazda. Maks mu je klimnuo glavom uz osmeh i poveo je ka velikom liftu.

Rona je pokušala da se našali. - Oslovljavaju te kao kuma mafije. Ko je zapravo gazda zvani Maks? - Nervozna?- pitao je sa zanimanjem. Pogledala ga je ozbiljno. Da, bila je nervozna. Lift se blago zaustavio na tridesetom spratu i vrata su se otvorila

prema velikom salonu. Maks joj nije dao priliku da razgleda prostoriju ukojoj su se našli.

Podigao je na ruke i u isto vreme spustio usne na njene snažno ihrazdvajajući. Poljubac je bio grub, zapovedan. Svaki njen udisaj je stao iRona je shvatila da diše tek kad je pod svojim leđima osetila hladnu svilu.

Zaječala je kad ga je potom osetila naglo u sebi. Nije ostavio mesta zabilo kakvo odbijanje. Njegova grubost bila je silna, izazivačka. Odgovorilamu je sa takvom iskonskom željom osetivši kako joj telo gori i kako sesvaki nerv sabio u snažan nalet eksplozije koja joj preplavila svest. Osetilaje kako joj celo telo pulsira pod naletom neponovljene strasti.

Maksa koji je poslednjih nedelja bio simpatičan, blag i strpljiv,zamenio je čovek jake požude, koji nije davao priliku za povlačenje. Ležaoje na njoj opušten, još uvek u odelu, svom težinom navaljen na njenebokove.

46

oxy


47/60

Zvoncica

Nastao je trenutak nelagode, a onda joj je rukama obuhvatio bradu inaterao je da ga dobro pogleda. Rona se našla pod tamnim pogledomstrasti koja je i dalje gorela u oštrim Maksovim očima. Malo se odvojio odnje i dalje joj ne dajući prostora da se makne i brzo svukao odeću sa sebe.

Bio je vitak, taman, zagasitih, vretenastih mišića kao u pantera. Podrugi put je podsetio na ovu neobičnu životinju. I dalje je gledao divlje.Pogled mu nije bio nežan, ali usne koje su joj se potom spustile na vrhbradavice bile su kao lahor. Položio je šaku u dnu njenog stomaka i blagoga pritisnuo. Klizio je po glatkoj svili u dnu stomaka blago kružeći, tekovlaš je dodirujući, dok je usnama prelazio preko njenih grudi polivajućijoj telo vrelim dahom, od kog su se njene nabrekle grudi uzdizale visoko,približavajući se njegovim poljupcima. Glavu je spustio niže ka njenomstomaku prijeći ga vrelim dahom dok joj je rukama čvrsto stegnuo glavu.

Osetila je njegovo uzbuđenje među bokovima kako podrhtava. I izvilase u želji da ga ponovo primi, ali se on naglo izmakao i odmakao od nje.Osetila se izdanom i pokušala da protestvuje. Uspravila se u krevetu. Nijebila svesna koliko je napora bilo potrebno da bi se od nje odvojio.

- Rona.. Posmatrala ga je pomno. Nije želela sad da prekine. Ne, dok joj ne

bude dosta. Osećala je ponovo potrebu za njegovim telom i neće mudozvoliti da se sad povuče. Uspravila se i svukla haljinu sa sebe. To joj je

bila sva odeća. Osetila je kako je gladno gleda. Malo se odaljila i čvrsto ga pogledala.Kliznula je rukama niz svoje telo izazivajući i pozivajući ga. Iz glave seizbrisala svaki trag razuma i misli o sutrašnjici. Jedino je bila svesna da gaželi i da ovakvu seksualnost nikad nije osetila u životu. Prvi put je nijeinteresovala sutrašnjica. Gledala je pohotljivo u njegovo napeto telo. Nijeod njega očekivala nežnost. Želela ga je divlje i on je to vrlo dobro osetio.

Povukao je sebi u krilo, zarobio joj usne svojim snažnim senzualnimusnama, grubo prodirući jezikom u njena topla usta. Ispunio je trenutno.

Ponovno spajanje bilo je jače od prethodnog. Tela su im divlje pulsirala usuludom grču i Rona se osetila kao pustinja koja je dobila svoju dugoželjenu kišu. Nije bila svesna da su joj se niz lice slivale suze u momentukad su se njihova tela uz zadnji trzaj umirila.

Osetila je potpuno ispunjenje i zapitala se kako se mogala tako osećatisa nekim koga tako kratko poznaje. Ovakvo potpuno spajanje nije nikadosetila. Čak ni u prvim danima svoga braka. Ona je volela svog muža paipak nije osetila ovu nemu jednostavnost. Maks joj je postao potreba, anjegovo telo i duh odgovorili su trenutno.

47

oxy


48/60

Zvoncica

Promeškoljila se na njegovom krilu. Osećala je u njegovom mirovanjuisto prikupljanje utisaka i nije se iznenadila kada je polako odvojio odsebe. Podigao joj je glavu kako bi im se oči bolje susrele i nekolikotrenutaka je nemo posmatrao, a onda se zagonetno osmehnuo. Nisu bilapotrebna pitanja. Razgovaraće sutra.

Zaspali su gotovo istovremeno.

- Naspavana?- Maks je ležao kraj nje na boku naslonjen na lakat jedneruke. Rona je širom otvorila oči kad je primetila da je on potpuno nag, a

onda postala svesna da je i sama naga pod pokrivačem koji je više bio podnjom nego preko nje. Jutro je pametnije od večeri. Nije nego. Nije znala gde da pogleda.

Talas novog uzbuđenja prostrujao joj je telom. Maks je gledao s novimnaletom požude. Bila je svesna da oseća svaku njenu reakciju.

- Priča ili...- rukom je nehajno prešao duž njene kičme izazivajućižmarce. Dodir je bio nehajan, ali pogled...

- Ovo je bilo mnogo brzo- pokušala je da razmišlja racionalno. - Možemo mi i sporije- rekao je Maks uz osmeh.- Samo kaži šta te

interesuje. - Onda ipak priča- rekla je nervozno. Bio je lep, seksi, duhovit. Nije moglo biti gore. Možda bi najbolja

varijanta bila da mu kaže da ide da se istušira, pa da onda zbriše dok senije previše upetljala. Ali upetljala se, zar ne? I drugo, nije želela da ode.Ne još...

Maks je proučavao njeno lice svestan da ona razmišlja šta će reći.Svukao je ostatak prekrivača sa nje i prekrio je svojim telom.

Poljubac je bio dug, a dah mu je bio isprekidan kad je na tren odvojiousne. - Dosta smo pričali ovih dana. Šta ti misliš? Pokazala mu je šta misli. Pogledao je kroz poluspuštene trepavice.

Bile su crne i guste. - Da, dosta si pričao- pecnula ga je. A u glavi joj je zvonilo alarm. Niko od njih nije koristio zaštitu. Ni

jednom. Sad više i nije bilo svrhe. Nije li to bio cilj, pomislila je. Ali samo na

momenat.

48

oxy


49/60


50/60

Zvoncica

V

Ako su u timu i primetili promenu u njihovom odnosu, nisu topokazivali. Rona im je na tom bila u potpunosti zahvalna i bila jeiznenađena kad je nakon nekog vremena shvatila da se sad lakšekoncentriše na posao.

Naredni dani su prolazili u potpunom ludilu. Radili su zajedno, vodililjubav, povremeno izlazili ili odlazili u njen stan gde je on posmatrao njudok slika.

A onda je posao krenuo da se stvarno zahuhtava. Tim je bio zagrejan i

Ron je oseća

Documents

Sara Fišer - Nova Šansa