SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGARADU · Odmah posle ulaza, pravo ispred nalazi se stanica za snabdevanje gorivom, koja je postavljana taĉno ispred ulaza u halu dnevne nege

SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGARADU

ZAVRŠNI RAD

Tema: ANALIZA FUNKCIONISANJA TERMINALA SP „LASTA“

Profesor: Student:

Dr Nada Milosavljević, dis Aleksandar Rogić 2003-1-328 DT

BEOGRAD, 2009.

Završni rad_______________________________________________________________

2

Aleksandar Rogić__________________________________________________________________

SADRŽAJ:

PREGLED TABELA : ............................................................................................ 3

PRE PREGLED GRAFIĈKIH PRILOGA ................................................................. 4

PREGLED SLIKA : ................................................................................................ 5

0. UVOD ............................................................................................................... 6

1. ULOGA I MESTO TERMINALA U TRANSPORTNOM SISTEMU I U

POSLOVNOM SISTEMU SP „LASTA“ ............................................................ 7

2. KARAKTERISTIKE MAKRO I MIKRO LOKACIJE TERMINALA ....................... 8

3. DEFINISANJE MAKROTEHOLOŠKOG PROCESA U TERMINALU .............. 13

3.1. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U PRIGRADSKOM

SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU .. 13

3.2. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U MEĐUGRADSKOM,

MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU ... 15

3.3. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA KOJA SE UPUĆUJU NA

TEHNIĈKI PREGLED I ŠEMA KRETANJA VOZILA TREĆIH LICA

KOJA DOLAZE NA TEHNIĈKI PREGLED ............................................. 17

3.4. OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA

TERMINALA VOZILA U PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I

ZGLOBNIH VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU ............................. 20

3.5. OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA

TERMINALA VOZILA U MEĐUGRADSKOM, MEĐUNARODNOM I

SOLO VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU ..................................... 23

4. DEFINISANJE KRITERIJUMA ZA RAZMEŠTAJ ELEMENATA SADRŢAJA

TERMINALA ............................................................................................... 26

5. ANALIZA POSTOJEĆEG REŠENJA TERMINALA ........................................ 28

6. PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE FUNKCIONISANJA TERMINALA ...... 30

7. ZAKLJUĈNA RAZMATRANJA .................................................................... 32

8. PRILOG ....................................................................................................... 34

9. LITERATURA .............................................................................................. 37

Završni rad_______________________________________________________________

3


PREGLED TABELA :

TABELA 1. BROJ VOZILA PO ELEMENTIMA SADRŢAJA

TERMINALA U MAKROTEHNOLOŠKOM

PROCESU VOZILA KOJA UĈESTVUJU U

PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH

VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU....................................... 20

TABELA 2. BROJ VOZILA PO ELEMENTIMA SADRŢAJA

TERMINALA U MAKROTEHNOLOŠKOM

PROCESU VOZILA KOJA UĈESTVUJU U

MEĐUGRADSKOM I MEĐUNARODNOM

SAOBRAĆAJU I SOLO VOZILA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU ................................................................................... 23

TABELA 3. MATRICA KORIŠĆENJA ELEMENATA

TERMINALA OD STRANE VOZILA U

PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH

VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU ..................... PRILOG

TABELA 4. MATRICA KORIŠĆENJA ELEMENATA

TERMINALA OD STRANE VOZILA U

MEĐUGRADSKOM, MEĐUNARODNOM I

SOLO VOZILA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU ................................................................. PRILOG

Završni rad_______________________________________________________________

4


PREGLED GRAFIČKIH PRILOGA

GRAFIKON 1. BROJ VOZILA U PRIGRADSKOM

SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH VOZILA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU NA DAN

ISTRAŢIVANJA .................................................................. 21

GRAFIKON 2. BROJ VOZILA U MEĐUGRADSKOM,

MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU NA DAN

ISTRAŢIVANJA .................................................................. 24

Završni rad_______________________________________________________________

5


PREGLED SLIKA :

SLIKA 1. TERMINAL SP “LASTA” , AUTOPUT BEOGRAD-NIŠ 4, BEOGRAD ............... 8

SLIKA 2. ULAZ (IZLAZ) .......................................................................................................... 9

SLIKA 3. UPRAVNA ZGRADA SP “LASTA” ........................................................................ 9

SLIKA 4. SSG I HALA “DNEVNE NEGE” ............................................................................ 10

SLIKA 5. ULAZ U HALU ZA REMONT .............................................................................. 10

SLIKA 6. “VDL” HALA .......................................................................................................... 11

SLIKA 7. PERIONICA ............................................................................................................. 11

SLIKA 8. SMEŠTAJ “PREKO MOSTA” ................................................................................ 12

SLIKA 9. SMEŠTAJ “IZNAD PERIONICE” .......................................................................... 12

SLIKA10.OSNOVNI MAKROTEHNOLOŠKI PROCES VOZILA U

PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH VOZILA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU ............................................................................... 14

SLIKA11.OSNOVNI MAKROTEHNOLOŠKI PROCES VOZILA U

MEĐUGRADSKOM, MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU ............................................................................... 16

SLIKA12.OSNOVNI MAKROTEHNOLOŠKI PROCES “LASTINIH” VOZILA

UPUĆENIH NA TEHNIĈKI PREGLED ............................................................... 18

SLIKA13.OSNOVNI MAKROTEHNOLOŠKI PROCES VOZILA TREĆIH LICA

KOJA KORISTE USLUGU TEHNIĈKOG PREGLEDA ..................................... 19

SLIKA14.OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA

SADRŢAJA VOZILA U PRIGRADSKOM SAOBRAĆAJU I

ZGLOBNIH VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU. ..................................... 22

SLIKA15.OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA

SADRŢAJA VOZILA U MEĐUGRADSKOM I MEĐUNARODNOM

SAOBRAĆAJU I SOLO VOZILA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU ................. 25

SLIKA16.ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA TERMINALA

AUTOBUSA U PRIGRADSKOM I ZGLOBNIH AUTOBUSA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU .................................................................... PRILOG

SLIKA17.ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU ELEMENATA TERMINALA

AUTOBUSA U MEĐUGRADSKOM, MEĐUNARODNOM I SOLO

AUTOBUSA U GRADSKOM SAOBRAĆAJU .......................................... PRILOG

CRTEŢ 1.POSTOJEĆE REŠENJE TERMINALA SP „LASTA“, SA

PRIPADAJUĆIM ELEMENTIMA ......................................................... PRILOG

CRTEŢ 2.OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U PRIGRADSKOM

SAOBRAĆAJU I ZGLOBNIH VOZILA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU ....................................................................................... PRILOG

CRTEŢ 3.OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U MEĐUGRADSKOM,

MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU ....................................................................................... PRILOG

CRTEŢ 4. PREDLOG REŠENJA TERMINALA SP „LASTA“ ............................... PRILOG

Završni rad_______________________________________________________________

6


0. UVOD

Da bi se u potpunosti definisao terminal neophodno je upoznati se sa makrotehnološkim

procesom koji se odvija u okviru terminala. Neophodan uĉesnik u procesu koji se odvija u

terminalima u okviru autotransportnih preduzeća jesu transportna sredstva. Za realizaciju

svakog mogućeg transportno-tehnološkog zahteva neophodna je operativna površina

namenjena transportnim sredstvima, kao deo ukupne operativne površine terminala.

Optimalno funkcionisanje operativne površine postiţe se optimizacijom procesa, resursa i

organizacije, a u skladu sa funkcijom cilja. Funkcija cilja operativne površine moţe se

definisati kao minimizacija ukupno angaţovanih materijalnih sredstava u resurse za zadati

nivo kvaliteta izvršavanja svog osnovnog procesa, odnosno zadovoljavanja tehnoloških

zahteva transportnih sredstava, a u cilju realizacije osnovnog transportnog procesa [2].

Definisanje makrotehnološkog procesa u terminalu, kao i odreĊivanje osnovne šeme

kretanja vozila i osnovne šeme inteziteta tokova izmeĊu elemenata terminala znaĉajni su za

optimizaciju funkcionisanja terminala.

Završni rad predstavlja analizu funkcionisanja terminala Saobraćajnog Preduzeća (u daljem

tekstu SP) „Lasta” sa ciljem definisanja mera za unapreĊenje funkcionisanja terminala, koja

će biti obraĊena kroz narednih sedam poglavlja.

Na samom poĉetku je data uloga i mesto terminala u transportnom i poslovnom sistemu SP

„Lasta”. Zatim je obraćena paţnja na makro i mikro karakteristike lokacije terminala,

odnosno poloţaj terminala u prostoru i raspored elemenata sadrţaja unutar terminala.

Definisan je makrotehnološki proces koji se odvija unutar terminala i kriterijumi za

razmeštaj elemenata sadrţaja. Potom je analizairano postojeće rešenje terminala i nakon

toga je dat predlog mera za poboljšanje funkcionisanja terminala. Na kraju su izneta

zakljuĉna razmatranja.

Za realizaciju završnog rada bilo je neophodno sprovesti neposredno istraţivanje u samom

terminalu. Prikupljanje podataka o kretanju vozila unutar terminala sprovedeno je 6. 4.

2009 godine uz pomoć zaposlenih u SP „Lasta”.

U prilogu, na kraju rada, date su tabele sa obraĊenim podacima dobijenim u toku

istraţivanja. TakoĊe u prilogu se nalaze i tehniĉki crteţi kojima su predstavljeni terminal

SP „Lasta” i osnovne šeme kretanja vozila u terminalu.

Završni rad_______________________________________________________________

7


1. ULOGA I MESTO TERMINALA U

TRANSPORTNOM SISTEMU I U POSLOVNOM

SISTEMU SP „LASTA“

Terminali koji se nalaze u sastavu autotransportnih preduzeća (autobaze) predstavljaju

mesta na kojima se zadovoljavaju transportno-tehnološki zahtevi vozila koja se nalaze u

sastavu voznih parkova preduzeća koja se bave transportom putnika ili tereta. U

terminalima vozila ispostavljaju razliĉite tehnološke zahteve za opslugom. U osnovne

zahteve vozila spadaju: zaustavljanje radi registracije ulaska, prijem vozila, smeštaj,

snabdevanje pogonskim materijalom, tehniĉko opsluţivanje, otprema vozila na novi radni

zadatak i zaustavljanje radi registracije izlaska vozila iz terminala. Od stepena sloţenosti

terminala zavisi da li će imati sve ili neke od navedenih funkcija [3].

SP „Lasta“ je osnovano 18. februara 1947. na predlog tadašnjeg Ministarstva trgovine i

snabdevanja, Vlade NR Srbije sa osnovnim zadatkom da se bavi javnim saobraćajem,

prevozom putnika i prtljaga u meĊugradskom saobraćaju na teritoriji NR Srbije. SP „Lasta“

je tada osnovano pod imenom Autobusko preduzeće „Lasta“ i poĉelo je sa radom 1. aprila

1947 [1].

Delatnost SP „Lasta“ i danas je podeljena na šest oblasti i obuhvata: saobraćaj, turizam,

ugostiteljstvo, trgovinu, usluge i turizam. Svaka od ovih delatnosti je organizovana u okviru

pojedinih profitnih organizacija, zavisno od potreba i mogućnosti. Osnovna delatnost,

putniĉki saobraćaj, obavlja se kroz meĊunarodni, meĊugradski, prigradski, gradski,

vanlinijski i ugovoreni prevoz. Sa preko 800 vozila u svom sastavu predstavlja lidera u

drumskom prevozu putnika, ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

SP „Lasta“ ima pogone u Beogradu, Mladenovcu, Obrenovcu, Sopotu, Barajevu, InĊiji,

Staroj Pazovi, Smederevu, Valjevu, Lazarevcu i Smederevskoj Palanci. Terminal u

Beogradu u okviru svog poslovanja obuhvata dve delatnosti, saobraćajnu i tehniĉko-

tehnološku koje su meĊusobno tesno povezane. U ovom pogonu SP „Lasta“ svoje zahteve

za opslugom ispostavlja 341 vozilo u meĊunarodnom, meĊugradskom, prigradskom i

gradskom saobraćaju. U okviru ovog terminala opsluţuju se vozila iz više poslovnih

organizacija i to: Poslovna Organizacija (u daljem tekstu PO) „Beograd“ koje obavlja

meĊugradski i meĊunarodni prevoz, PO „Lasta-Avala“, koje je zaduţeno za obavljanje

prigradskog prevoza i PO „Lasta-Gradski saobraćaj“, ĉija vozila obavljaju gradski prevoz.

Ove tri poslovne organizacije obuvataju sve vrste autobuskog prevoza putnika kojima se SP

„Lasta“ bavi. Terminal je sloţenog karaktera jer ima sve funkcije koje jedan takav terminal

zahteva. SP „Lasta” u svom terminalu pruţa i usluge trećim licima, prvenstveno na

obavljanju tehniĉkog pregleda. Pored ovoga, „Lasta” je ovlašćeni serviser VDL autobusa

(Berhkof, Bova), Sanos, SOR, Ayats, Mercedes i interni serviser za autobuse Ikarbusa [4].

Završni rad_______________________________________________________________

8


2. KARAKTERISTIKE MAKRO I MIKRO LOKACIJE

TERMINALA

Terminal SP „Lasta” nalazi se sa desne strane autoputa Beograd-Niš, na samom izlazu iz

Beograda. Adresa na kojoj je smešten terminal jeste, Autoput Beograd-Niš 4 (slika 1). Na

ovoj adresi terminal „Laste” je izgraĊen 1971. godine, kada su se konaĉno na jednoj adresi

našli direkcija, garaţa i servis za odrţavanje i remont vozila, koji su pre ovoga bili

rasporeĊeni na više lokacija u Beogradu, u jednom trenutku ĉak na devet razliĉitih lokacija.

Slika 1: Terminal SP “Lasta” , Autoput Beograd-Niš 4, Beograd

Neposredna blizina saobraćajnice visokog ranga (Autoput E75) omogućava vozilima brzo

ukljuĉenje u saobraćaj prilikom izlaska iz terminala i po povratku u terminal lako

iskljuĉenje sa saobraćajnice (slika 1). Ovakav poloţaj terminala naroĉito je pogodan za

vozila koja napuštaju autobazu u smeru ka Nišu, jer direktnim ukljuĉenjem na autoput

izbegava se gradska voţnja.

Osnovni elementi sadrţaja su: ulaz/izlaz, upravna zgrada, hale za dnevnu negu i kontrolu

vozila, stanice za snabdevanje gorivom (u daljem tekstu SSG), hala za remont vozila,

objekat za pranje vozila (perionica) i smeštaj.

Razmeštaj elemenata osnovnog sadrţaja terminala prikazan je na crteţu 1 (Prilog).

Završni rad_______________________________________________________________

9


Terminal ima objedinjeni ulaz i izlaz koji se nalazi na severo-istoĉnoj strani pogona

(pozicija 1, crteţ 1, Prilog). Na ulazu u pogon, odnosno izlazu iz pogona nalazi se rampa,

kao i senzori za registraciju vozila prilikom ulaza, tj. izlaza. Senzori za registraciju tagova

na vozilima trenutno nisu u funkciju, tako da se registracija ulaska vozila u terminal, kao i

izlaska iz terminala obavlja manuelno uz pomoć ovlašćenog radnika na portirnici, koja se

nalazi neposredno na ulazu. Radno vreme ovlašćenog radnika na portirnici je ograniĉeno na

8 radnih ĉasova, tako da se registracija ulaska i izlaska vozila vodi od 8 do 16 ĉasova.

Pored vozila „Laste” vodi se i evidencija ulaska i izlaska vozila trećih lica. Prostor na

ulazu, tj. izlazu je natkriven. Sa leve strane od ulaza nalazi se upravna zgrada terminala SP

„Lasta” (pozicija 2, crteţ 1, Prilog). U upravnoj zgradi smešteno je rukovodstvo kao i

struĉne sluţbe preduzeća. Sa desne strane ulaza, odmah po ulasku u terminal, nalazi se

objekat u kojem su takoĊe smeštene neke od sluţbi saobraćajnog preduzeća.

Slika 2: Ulaz (izlaz) Slika 3: Upravna zgrada SP „Lasta”

Odmah posle ulaza, pravo ispred nalazi se stanica za snabdevanje gorivom, koja je

postavljana taĉno ispred ulaza u halu dnevne nege i kontrole (pozicija 3.1, crteţ 1, Prilog).

Stanica za snabdevanje gorivom (u daljem tekstu SSG) raspolaţe sa ĉetiri automata za

istakanje goriva i to dizel goriva D2 i Evrodizela.

Hala za negu i kontrolu ispravnosti vozila ili kako je meĊu zaposlenima uobiĉajen naziv

hala „dnevne nege”, nalazi se odmah iza SSG-om (pozicija 4, crteţ 1, Prilog) i moţe se reći

da se ova dva elementa nadovezuju jedan na drugi. Hala za dnevnu negu i kontrolu je

prolazna, vozila ulaze hodom unapred i isto tako napuštaju objekat. U ovom objektu svoje

zahteve za opslugom ispostavljaju vozila u prigradskom saobraćaju i zglobna vozila u

gradskom saobraćaju. Hala „dnevne nege” ima ĉetiri ulaza, po dva za solo i zglobna vozila.

U hali „dnevne nege” se obavlja svakodnevna provera ispravnosti vozila, po dolasku u

terminal, odnosno pre izlaska na radni zadatak narednog dana ili istog dana. Hala raspolaţe

sa tri kanala i jednim platoom, na koja vozila nailaze odmah po ulasku. U produţetku

krajnjeg desnog ulaza u halu nalazi se linija za redovana tehniĉki servis vozila, a u

produţetku krajnjeg levog ulaza, na drugom kraju hale, nalazi se linija za tehniĉki pregled.

Završni rad_______________________________________________________________

10


Pored obavljanja tehniĉkog pregleda svojih vozila, SP „Lasta” pruţa ovu uslugu i trećim

licima, tako da i ova vozila neizbeţno moraju da proĊu kroz stanicu za snabdevanje

gorivom koja se nalazi odmah ispred hale (pozicija 3.1, crteţ 1, Prilog). Iz hale postoji tri

fiziĉki odvojena izlaza, jedan izlaz za vozila koja su u halu ušla zbog redovne dnevne

kontrole ispravnosti, jedan izlaz za vozila koja napuštaju liniju za tehniĉki pregled i jedan

izlaz za vozila sa tehniĉkog servisa.

Sa leve strane objekta za „dnevnu negu” nalazi se hala za remont i opravku vozila (pozicija

5, crteţ 1, Prilog), sa radionicama za opravku pojedinih delova i agregata vozila. Hala

raspolaţe sa više specijalnih radnih mesta za vozila u vidu kanala i dizalica na kojima se

vrše opravke vozila. Ulaz u halu se nalazi na zadnjoj strani objekta gledano od ulaza u

terminal, a izlaz na suprotnoj strani, tako da je hala prolazna, odnosno vozila ulaze i izlaze

iz hale hodom unapred.

IzmeĊu objekta „dnevne nege” i hale za remont nalazi se centralni magacin, koji je na ovoj

lokaciji poĉeo sa radom u prethodnih nekoliko meseci.

Slika 4: SSG i hala „dnevne nege” Slika 5: Ulaz u halu za remont

Naspram „dnevne nege”, magacina i hale za remont nalazi se pogon za tehniĉko odrţavanje

vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju (pozicija 6,

crteţ 1, Prilog). Uobiĉajeni naziv za ovaj objekat jeste „VDL” hala, jer je SP „Lasta”

ovlašćeni serviser ovog proizvoĊaĉa vozila. U „VDL” hali se takoĊe obavlja redovan

dnevni pregled vozila po dolasku u terminal, odnosno pre upućivanja na narednu voţnju.

Ispred ulaza u „VDL” halu se takoĊe nalazi stanica za snabdevanje gorivom (pozicija 3.2,

crteţ 1, Prilog), sa tri automata za istakanje Evrodizela. Pošto ova SSG raspolaţe samo sa

ovom vrstom dizel goriva, vozila koja koriste D2 moraju tankiranje svojih rezervoara da

obave na stanici za snabdevanje gorivom koja se nalazi ispred hale „dnevne nege”. Postoje

dva ulaza u halu i tri izlaza iz „VDL” hale. Hala raspolaţe specijalnim radnim mestima za

vozila, odnosno kanalima i dizalicama.

Završni rad_______________________________________________________________

11


Iza „VDL” pogona za tehniĉko odrţavanje vozila nalazi se objekat za pranje vozila,

odnosno perionica (pozicija 7, crteţ 1, Prilog), koja raspolaţe sa dve linije za automatsko

pranje vozila. Perionica za obavljanje pranja vozila koristi tehniĉku vodu, ĉime se postiţe

znaĉajna ušteda u ovom resursu.

Terminal raspolaţe sa pet razliĉitih prostora za smeštaj vozila, ali na ĉetiri postoje

obeleţena parking mesta za vozila. Ukupan broj obeleţenih parking mesta u terminalu je

140. Do ove vrednosti se došlo neposrednim brojanjem u periodu istraţivanja.

Slika 6: „VDL” hala Slika 7: Perionica

Smeštaj koji se nalazi pored remontne hale (pozicija 8.1, crteţ 1, Prilog) predviĊen je za

vozila u prigradskom i gradskom saobraćaju, mada u toku dana kada je većina ovih vozila

na svojim radnim zadacima, pojedina vozila koja uĉestvuju u meĊugradskom saobraćaju

borave na ovim parking mestima. Parking mesta su obeleţena i postavljena su pod uglom

od 60° u odnosu na pravac kretanja. Postoji ukupno 34 obeleţena parking mesta na ovom

smeštaju, od kojih je ĉetiri postavljeno pod uglom od 0° uz samu remontnu halu. Na izlazu

iz remontne hale takoĊe postoje obeleţena parking mesta za autobuse, ali uz manji broj

autobusa, ova parking mesta su obiĉno popunjena reţijskim vozilima i putniĉkim vozilima

zaposlenih i drugih.

Vozila u prigradskom, gradskom i meĊugradskom za svoj smeštaj koriste i parking prostor

uz „VDL” halu (pozicija 8.2, crteţ 1, Prilog), odmah naspram ulaza u remontnu halu. Ovde

se nalazi ukupno 24 obeleţena parking mesta za autobuse postavljenih pod uglom od 90° u

odnosu na pravac kretanja.

Smeštaj koji se nalazi sa desne strane hale za „dnevnu negu” (pozicija 8.3, crteţ 1, Prilog)

namenjen je iskljuĉivo vozilima u meĊugradskom i meĊunarodnom saobraćaju. Ovde se

nalazi ukupno 28 obeleţena parking mesta, od kojih je pet postavljeno uz samu halu

„dnevne nege” pod uglom od 0° namenjenih za poduţno parkiranje vozila.

Završni rad_______________________________________________________________

12


Kako kroz terminal prolazi Mokroluški potok, tako je sa suprotne strane potoka izgraĊen

smeštaj za vozila koji je sa ostatkom terminala povezan jednim mostom za prelaz vozila

(pozicija 8.4, crteţ 1, Prilog). Ovde se nalazi i znak vertikalne signalizacije za prvenstvo

prolaza vozila iz suprotnog smera ( II-3 ), jer most nije dovoljne širine da dva autobusa

bezbedno proĊu jedan pored drugog mimoilaţenjem. Ovaj parking prostor je namenjen

iskljuĉivo vozilima u meĊunarodnom i meĊugradskom saobraćaju. Smeštaj raspolaţe

kapacitetom od 54 obeleţena parking mesta, koja su rasporeĊena na najbolji naĉin u

zavisnosti od prostora koji je nepravilnog oblika. Najviše je onih postavljenih pod uglom

od 60°, ukupno 33 parking mesta, zatim 19 parking mesta obeleţenih za poduţnu

parkiranje pod uglom od 0° i na kraju dva parking mesta koju su obeleţena pod uglom od

90° i postavljena sa leve strane odmah po prelasku mosta i ulazu na smeštaj.

Slika 8: Smeštaj „preko mosta” Slika 9: Smeštaj „iznad perionice”

Jedini smeštaj na kome ne postoje obeleţena parking mesta nalazi se iznad perionice

(pozicija 8.5, crteţ 1, Prilog) i njega iskljuĉivo koriste vozila koja se koriste u

meĊugradskom i meĊunarodnom saobraćaju. Vozila se uglavnom parkiraju pod uglom, dok

se neznatan broj vozila postavlja i poduţno uz komunikaciju. Tokom sprovedenog

istraţivanja u razgovoru sa vozaĉima, napomenuto mi je da se na ovom smeštaju tokom

noći ne dozvoljava parkiranje vozila.

Izuzev na smeštaju koji se nalazi „preko mosta” horizontalna signalizacija kojom su

parking mesta obeleţena na većini mesta je dotrajala i izbledela, mada i dalje dovoljno

prepoznatljiva.

Komunikacije unutar terminala su po pravilu jednosmerne, izuzev izmeĊu remontne hale i

„VDL” hale i komunikacije kod izlaza iz perionice koje su zbog rasporeda elemenata i

fiziĉkim uslovima prostora dvosmerne za saobraćaj.

Oko celog terminala se nalazi ograda koja odvaja pogon od spoljašnjeg prostora.

(Detaljan prikaz svih elemenata terminala dat je u prilog na crteţu 1).

Završni rad_______________________________________________________________

13


3. DEFINISANJE MAKROTEHOLOŠKOG

PROCESA U TERMINALU

Neposrednim istraţivanjem u terminalu SP „Lasta” koje je sprovedeno 6.4.2009., došlo se

do saznanja da u okviru makrotehnološkog procesa u terminalu postoje dve šeme kretanja

vozila, pa samim tim i dva makrotehnološka procesa. U zavisnosti od toga da li vozila

pripadaju gradskom, prigradskom, meĊugradskom ili meĊunarodnom saobraćaju zavisi i

kom od dva makrotehnološka procesa pripadaju. Jedna šema kretenja se odnosi na vozila u

prigradskom i zglobna vozila u gradskom saobraćaju, a druga šema kretanja na vozila u

meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju. Poslovne

organizacije kojima vozila pripadaju odreĊuju kom makrotehnološkom procesu vozila

pripadaju, a samim tim i koje elemente sadrţaja koriste.

Posebno će se analizirati šeme kretanja vozila koja se upućuju na tehniĉki pregled, kao i

vozila trećih lica koja u terminal dolaze zbog tehniĉkog pregleda, koji SP „Lasta” pruţa kao

jednu od svojih usluga.

3.1. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U PRIGRADSKOM


SAOBRAĆAJU

Vozila koja obavljaju prigradski prevoz pripadaju PO „Lasta-Avala”, dok zglobna vozila u

gradskom prevozu pripadaju PO „Lasta-Gradski saobraćaj”. Unutar terminala vozila obe

ove poslovne organizacije imaju isti makrotehnološki proces i istu šemu kretanja koja je

uslovljena poloţajem u okviru lokacije stanice za snabdevanje gorivom, hale za dnevnu

negu i kontrolu vozila. Naĉin korišćenja smeštaj ovih vozila, izmeĊu dva radna zadatka,

takoĊe je definisan makrotehnološkim procesom.

Makrotehnološki proces koji se odvija unutar terminala posmatraće se od trenutka povratka

vozila u terminal i njihovog pojavljivanja na ulazu do ponovnog izlaska vozila iz terminala

po odlasku na novi radni zadatak.

Na samom ulazu u terminal, gde se nalazi rampa, vozila po povratku sa radnog zadatka

obavljaju funkciju registracije ulaska u terminal.

Nakon registracije ulaska vozila dalje nastavljaju ka stanici za snabdevanje gorivom koja se

nalazi nedaleko iza ulaza, a ispred hale u kojoj se obavlja dnevna nega i kontrola vozila. Na

stanici za snabdevanje gorivom da bi vozaĉ obavio tankiranje rezervoara potrebno je da u

automat ubaci identifikacionu karticu vozila i identifikacionu karticu vozaĉa. Pomoću obe

kartice moguće je praćenje i kontrola istoĉene koliĉine goriva, vremena tankiranja,

identifikacija vozila i vozaĉa koji je vršio istakanje goriva, kao i mogućnost praćenja

potrošnje goriva kod vozila (crteţ 2, Prilog).

Završni rad_______________________________________________________________

14


Kako se objekat za dnevnu negu i kontrolu vozila nalazi odmah iza SSG-om i praktiĉno se

nadovezuju jedan na drugi sledeća funkcija u makrotehnološkom procesu jeste obavljanje

dnevne nege i kontrole vozila u hali za „dnevnu negu”. Vozila po dolasku u halu „dnevne

nege” nailaze na jedan od tri kanala koji se nalaze unutar hale. Ovde se obavlja provera

upravljaĉkog i koĉionog mehanizma, kao i dotoka goriva. Pored kontrole od strane

zaduţenih mehaniĉara, uzimaju se u obzir i primedbe vozaĉa na rad vozila koje vozaĉi

podnose pismeno zaduţenim mehaniĉarima. U sluĉaju da je na vozilu utvrĊen kvar i da

vozilo treba da se uputi na opravku otvara se radna lista vozila. Po završetku kontrole

ispravnosti, vozila napuštaju halu na izlazu koji je predviĊen za ova vozila, jer su ostala dva

predviĊena za vozila koja su u halu došla zbog tehniĉkog pregleda ili obavljanja redovnog

tehniĉkog servisa (crteţ 2, Prilog).

Osnovna šema makrotehnološkog procesa vozila u prigradskom saobraćaju i zglobnih

vozila u gradskom saobraćaju prikazana je na slici 10.

Slika 10: Osnovni makrotehnološki proces vozila u prigradskom saobraćaju i zglobnih

vozila u gradskom saobraćaju

Sledeći element kome vozila pristupaju jeste objekat za pranje vozila, odnosno perionica,

gde se po makrotehnološkom procesu obavlja funkcija pranja vozila. Perionica raspolaţe sa

dve linije za automatsko pranje vozila, dok se unutrašnje ĉišćenje obavlja uz pomoć

zaduţenih radnika po obavljenom spoljnom pranju vozila (crteţ 2, Prilog).

Završni rad_______________________________________________________________

15


Nakon pranja, vozila odlaze na predviĊeni smeštaj ili u sluĉaju da je utvrĊen kvar na vozilu

i prethodno otvorena radna lista odlaze u remontnu halu gde se pristupa otklanjanju kvara.

Po završetku opravke vozilo odlazi na smeštaj i ĉeka upućivanje na novi radni zadatak

(crteţ 2, Prilog).

U sluĉaju da je vozilo potpuno ispravno odlazi na jedan od dva smeštaja na kome vozila iz

ovog tehnološkog procesa borave izmeĊu dva radna zadatka. Vozila u prigradskom

saobraćaju i zglobna vozila u gradskom saobraćaju koriste smeštaje kod remontne hale i

smeštaj uz „VDL” halu, koja ukupno broje 58 obeleţena parking mesta (pozicije 8.1 i 8.2,

crteţ 2, Prilog).

Prilikom izlaska iz terminala i odlaska na novi radni zadatak na izlazu se obavlja funkcija

registracije izlaska vozila iz terminala. Registracija izlaska se, na izlaznoj rampi, obavlja uz

pomoć zaduţenog radnika (crteţ 2, Prilog).

Osnovna šema kretanja, koja je posledica makrotehnološkog procesa, vozila u prigradskom

i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju data je u prilogu na tehniĉkom crteţu 2 sa

primerom korišćenja jednog smeštaja.

3.2. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA U

MEĐUGRADSKOM, MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U

GRADSKOM SAOBRAĆAJU

Drugi makrotenhološki proces, kao i šema kretanja koja se izdvojila tokom istraţivanja u

terminalu SP „Lasta” jeste ona koja se odnosi na vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i

solo vozila u gradskom saobraćaju (crteţ 3, Prilog). Profitne organizacije kojima pripadaju

ova vozila jesu PO „Beograd” i PO „Lasta-Gradski saobraćaj”. Sam makrotehnološki

proces je uslovljen pravilom, kao i poloţajem u okviru lokacije objekta za dnevnu negu i

kontrolu, stanice za snabdevanje gorivom i smeštajem na kojem vozila borave.

Šema kretanja vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom

saobraćaju data je u prilogu na tehniĉkom crteţu 3, sa primerom boravka vozila na smeštaju

„preko mosta” (pozicija 8.4, crteţ 3, Prilog).

Kao i u prethodnom sluĉaju, makrotehnološki proces i u jedno šema kretanja, će se pratiti

od trenutka povratka vozila u terminal do ponovnog izlaska iz terminala po dobijanju

novog radnog zadatka.

Pojavljivanjem vozila na ulazu u terminal obavlja se registracija ulaska vozila, upisivanjem

garaţnog broja vozila ( konta) u evidenciju ulazaka vozila u terminal SP „Lasta”.

Nakon ovoga vozilo se upućuje na pranje, dakle sledeći element na kome vozilo boravi

jeste perionica sam proces koji se odvija prilikom dolaska vozila u objekat za pranje isti je

kao i u prethodnom makrotehnološkom procesu koji se odnosi na vozila u priradskom i

zglobnih vozila u gradskom saobraćaju (crteţ 3, Prilog).

Završni rad_______________________________________________________________

16


Po završetku pranja vozila odlaze u halu za dnevnu negu i kontrolu ispravnosti, koja je

meĊu zaposlenima poznatija kao „VDL” hala. Ovde se sliĉno kao i u prethodnom

makrotehnološkom procesu obavlja pregled ispravnosti upravljaĉkog i koĉionog

mehanizma, dotoka za gorivo i uzimaju u obzir prigovori i napomene vozaĉa u vezi

ispravnosti vozila (crteţ 3, Prilog).

Pored obavljanja svakodnevnog pregleda i kontrole ispravnosti vozila u „VDL” hali se

obavlja i redovan tehniĉki servis na vozilima ovog Holandskog proizvoĊaĉa autobusa. Hala

raspolaţe sa više kanalskih radnih mesta za vozila postavljenih pod uglom od 45° na koja

vozila pristupaju po dolasku u halu (crteţ 3, Prilog).

Osnovni makrotehnološki proces vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u

gradskom saobraćaju prikazan je na slici 11.

Slika 11: Osnovni makrotehnološki proces vozila u međugradskom, međunarodnom i

solo vozila u gradskom saobraćaju

U sluĉaju da na vozilu nije ustanovljen nikakav veći kvar koji zahteva agregatnu zamenu,

odnosno upućivanje u remontnu halu, vozila odlaze na smeštaj predviĊen za vozila u ovom

makrotehnološkom procesu. Vozila koja obavljaju meĊugradski i meĊunarodni saobraćaj i

solo vozila u gradskom saobraćaju za svoj boravak u terminalu koriste ĉetiri od mogućih

pet smeštaja (pozicije 8.2, 8.3, 8.4 i 8.5, crteţ 3, Prilog). Na smeštaju „preko mosta”, „iznad

perionice” i smeštaju koji se nalazi sa desne strane hale „dnevne nege” po ulasku u

Završni rad_______________________________________________________________

17


terminal, nalaze se iskljuĉivo vozila iz ovog makrotehnološkog procesa, dok smeštaj uz

„VDL” halu dele sa vozilima iz prigradskog i zglobnim vozilima iz gradskog saobraćaja.

U suprotnom, ako se u objektu dnevne nege i kontrole, tj. „VDL” hali, utvrdi kvar na

vozilu, koji zahteva upućivanje vozila u remontnu halu otvara se radna lista i vozilo

upućuje na otklanjanje kvara. Nakon obavljene korektivne intervencije na vozilu u

remontnoj hali vozilo odlazi na smeštaj i tamo provodi vreme dok ne bude ponovo vraćeno

u saobraćaj, odnosno upućeno na novi radni zadatak (crteţ 3, Prilog).

Vozilo napušta smeštaj kada se upućuje na novi radni zadatak i tada se na izlazu iz

terminala obavlja funkcija registracije izlaska vozila iz terminala, ĉime je zatvoren

makrotehnološki proces vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom

saobraćaju (crteţ 3, Prilog).

3.3. OSNOVNA ŠEMA KRETANJA VOZILA KOJA SE UPUĆUJU

NA TEHNIČKI PREGLED I ŠEMA KRETANJA VOZILA

TREĆIH LICA KOJA DOLAZE NA TEHNIČKI PREGLED

Zakonom je definisano da autobusi obavljaju tehniĉki pregled prilikom registracije vozila i

obavezan tehniĉki pregled na svakih šest meseci. Pored ovoga autobus moţe biti upućen i

na vanredni tehniĉki pregled u sluĉaju ako se obavlja prevoz dece ili ako je vozilo upućeno

na vanredni tehniĉki pregled od strane saobraćajne policije.

Linija za tehniĉki pregled u SP „Lasta” nalazi se u hali „dnevne nege” i to u zadnjem levom

delu hale. Linija je odvojena od ostatka hale i moţe da se izoluje pokretnim vratima koja se

nalaze na ulazu i na izlazu sa tehniĉkog pregleda. Tehniĉki pregled raspolaţe

najsavremeniom opremom za tehniĉki pregled koja podrazumeva dobijanje rezultata

merenja uz pomoć kompjutera i savremenih software-skih paketa. Linija za tehniĉki

pregled je opremljena za obavljanje tehniĉkog pregleda komercijalnih i putniĉkih vozila,

odnosno autobusa, teretnih vozila i putniĉkih automobila.

Završni rad_______________________________________________________________

18


„Lastina“ vozila se upućuju na tehniĉki pregled (slika 12) pre nego što je potrebno obaviti

registraciju vozila, u sluĉaju kad je vreme za redovan šestomeseĉni tehniĉki pregled ili ako

se vozilo upućuje na prevoz dece, odnosno Ċaka. U sluĉaju prevoza dece tehniĉki pregled

vaţi 5 dana. U sva tri sluĉaja, vozilo, koje boravi na smeštaju, odlazi do hale „dnevne nege”

gde se nalazi linija tehniĉkog pregleda. Pošto se ispred hale „dnevne nege” nalazi stanica za

snabdevanje gorivom, svako vozilo koje odlazi na tehniĉki pregled mora da proĊe kroz ovaj

element bez obavljanja funkcije tankiranja vozila. Po ulasku na krajnji levi ulaz u halu

„dnevne nege” vozilo odlazi na liniju za tehniĉki pregled. Nakon završetka tehniĉkog

pregleda vozilo se vraća na smeštaj.

Osnovni makrotehnološki proces „Lastinih“ vozila upućenih na tehniĉki pregled prikazan

je na slici 12.

Slika 12: Osnovni makrotehnološki proces „Lastinih” vozila upućenih na tehnički

pregled

Završni rad_______________________________________________________________

19


SP „Lasta” uslugu tehniĉkog pregleda (slika13) pruţa i trećim licima u okviru svog

poslovanja u terminalu. Vozila trećih lica po dolasku u terminal na ulazu moraju obaviti

obaveznu registraciju ulaska vozila u terminal. Kako je u pitanju ista linija tehniĉkog

pregleda koju koriste i „Lastina” vozila i vozila trećih lica moraju da proĊu kroz stanicu za

snabdevanje gorivom pre ulaska u halu „dnevne nege” i odlaska na liniju tehniĉkog

pregleda. Po obavljanju tehniĉkog pregleda vozila napuštaju halu i odlaze na izlaz iz

terminala gde se obavljaju registracija izlaska vozila iz terminala.

Osnovni makrotehnološki proces vozila trećih lica koja koriste liniju za tehniĉki pregled

prikazan je na slici 13.

Slika 13: Osnovni makrotehnološki proces vozila trećih lica koja koriste uslugu

tehničkog pregleda

Završni rad_______________________________________________________________

20


3.4. OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU

ELEMENATA TERMINALA VOZILA U PRIGRADSKOM


SAOBRAĆAJU

Osnovna šema inteziteta tokova izmeĊu elemenata terminala vozila u prigradskom

saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju utvrĊena je istraţivanjem u

karakteristiĉnom danu ( ponedeljak, 6. 4. 2009.) i na osnovu dokumentacije koju vode

izvršioci na pojedinim elementima sadrţaja o korišćenju datog elementa u toku dana

istraţivanja.

Vozila koja uĉestvuju u prigradskom saobraćaju i zglobna vozila koja uĉestvuju u

gradskom saobraćaju koriste elemente sadrţaja po istom makrotehnološkom procesu. Na

osnovu prikupljenih podataka o ovim vozilima i neposrednim istraţivanjem u terminalu SP

„Lasta” utvrĊena je šema inteziteta tokova izmeĊu elemenata terminala. Na dan istraţivanja

u dokumentaciji koja se vodi u hali „dnevne nege“ ubeleţeno je ukupno 86 vozila koja su

koristila ovaj elemenat. U tabeli 3 (Prilog) u obliku matrice je predstavljeno da li je vozilo

na dan istraţivanja, odnosno 6. 4. 2009., koristilo elemenat terminala iz osnovne šeme

kretanja vozila u prigradskom saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju (crteţ 2,

Prilog). Broj 1 u matrici oznaĉava da je vozilo bilo na datom elementu, odnosno izvršilo

funkciju koja je predviĊena odreĊenim elementom, a sa brojem 2 je oznaĉeno da vozilo na

dan istraţivanja nije bilo na datom elementu terminala. Vozila su predstavljena svojim

garaţnim brojem, odnosnom kontom.

Na osnovu matrice korišćenja elemenata terminala izvedena je tabela o broju vozila na

svakom elementu sadrţaja posebno (Tabela 1), na osnovu koje je utvrĊen intezitet tokova

izmeĊu elemenata terminala (Slika 14 ) .

Tabela 1: Broj vozila po elementima sadržaja terminala u makrotehnološkom procesu

vozila koja učestvuju u prigradskom saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom

saobraćaju

Zbog specifiĉnosti istraţivanja i dolaska do relevantnih podataka uzeto je da su sva vozila

boravila na elementu nege i kontrole. Osim što u objektu „dnevne nege” postoji celodnevno

praćenje i evidencija vozila koja pristupaju sadrţaju, ova funkcija je u samom

makrotehnološkom procesu obavezna i najvaţnija sa aspekta samih korisnika transportne

usluge. Prema tome svih 86 vozila su bila na elementu za negu i kontrolu, odnosno u hali

Ulaz SSG Nega i kontrola Pranje Remont Smeštaj Izlaz

82 79 86 72 28 77 76

4 7 0 14 58 9 11

86 86 86 86 86 86 86

Broj vozila koja su koristila elemenat sadržaja

Broj vozila koja nisu koristila elemenat sadržaja

Ukupno

Završni rad_______________________________________________________________

21


„dnevne nege“. Elementi sa kojih su mogli da se dobiju podaci o korišćenju od strane

vozila u toku 24 sata su stanica za snabdevanje gorivom, remontna hala i perionica. Dok je

na ulazu i izlazu iz terminala bilo moguće dobiti podatke samo u toku osmoĉasovnog

radnog vremena odgovornog radnika na tom mestu.

Vozila koja nisu koristila ulaz kao elemenat sadrţaja, odnosno nisu mogla biti evidentirana

na ulazu, smatraju se da su na dan istraţivanja zateĉena u terminalu i istog dana napustila

terminal, ali se nisu istog dana vratila sa radnog zadatka u terminal.

Podaci iz tabele 1 su predstavljeni grafiĉki na Grafikonu broj1.

Grafikon 1: Broj vozila u prigradskom saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom

saobraćaju na dan istraživanja

Praćenje vozila po pojedinim elementima sadrţaja terminala omogućilo je definisanje

osnovne šeme inteziteta tokova izmeĊu elemenata sadrţaja. Na slici 14 (i slici 16, Prilog)

data je osnovna šema inteziteta tokova izmeĊu elemenata sadrţaja vozila u

makrotehnološkom procesu koji se odnosi na vozila u prigradskom i zglobnih vozila u

gradskom saobraćaju. Na slici se vide veze izmeĊu svih elemenata sadrţaja u terminalu

koje odgovaraju utvrĊenom makrotehnološkom procesu ovih vozila. Zelenom bojom su

predstavljena vozila koja su evidentirana na ulazu u terminal, dok su crvenom bojom

predstavljena ona vozila koja su zateĉena u terminalu na dan istraţivanja i sa jednog od

sadrţaja, smeštaj ili remontna hala otišla do narednog, sve dok nisu napustila terminal i bila

evidentirana na izlazu.

Završni rad_______________________________________________________________

22


Na slici 14 ( i slici 16, Prilog) se vidi da najveći tok vozila prati osnovni makrotehnološki

proces odreĊen za vozila u prigradskom saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom

saobraćaju. Vozila se po ulasku u terminal kreću do stanice za snabdevanje gorivom, izuzev

manjeg broja vozila koja neposredno odlaze na objekat za negu i kontrolu. Nakon kontrole

vozila u najvećem broju odlaze na pranje, dok neznatan broj direktno odlazi na smeštaj.

Vozila kojima su otvorene radne liste upućuje se u remontnu halu, dok ona koja se upućuju

na novi radni zadatak sa smeštaja odlaze na izlaz iz terminala i tamo se evidentiraju

prilikom izlaska iz terminala.

Slika 14: Osnovna šema inteziteta tokova između elemenata sadržaja vozila u

prigradskom saobraćaju i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju.

Na osnovu razlike broja vozila koja dolaze i odlaze na odreĊenom elementu sadrţaja

utvrĊeno je da je jedno vozilo preostalo na remontu i tri vozila na smeštaju po završetku

istraţivanja. Intezitet tokova vozila izmeĊu elemenata sadrţaja koji je dobijen ovim

istraţivanjem, merodavan je za svaki radni dan, jer većih odstupanja nema, kako u broju

vozila, tako i u šemi kretanja vozila izmeĊu elemenata terminala.

Završni rad_______________________________________________________________

23


3.5. OSNOVNA ŠEMA INTEZITETA TOKOVA IZMEĐU

ELEMENATA TERMINALA VOZILA U MEĐUGRADSKOM,

MEĐUNARODNOM I SOLO VOZILA U GRADSKOM

SAOBRAĆAJU

Osnovna šema inteziteta tokova izmeĊu elemenata terminala vozila u meĊugradskom i

meĊunarodnom saobraćaju i solo vozila u gradskom saobraćaju utvrĊena je istraţivanjem u

karakteristiĉnom danu ( ponedeljak, 6. 4. 2009.) i na osnovu dokumentacije koju vode

izvršioci na pojedinim elementima sadrţaja o korišćenju datog elementa u toku dana

istraţivanja.

Drugi makrotehnološki proces se odnosi na vozila u meĊugradskom i meĊunarodnom

saobraćaju, kao i na solo vozila u gradskom saobraćaju (crteţ 3, Prilog). Kao i u

prethodnom sluĉaju, sprovedeno je istraţivanje kretanja ovih vozila po pojedinim

elementima sadrţaja terminala odreĊenih makrotehnološkim procesom (Tabela 2).

Istraţivanjem je obuhvaćeno ukupno 31 vozilo. U prilogu ovog rada, takoĊe, je data

matrica korišćenja elementa terminala u vidu Tabele 4. Sa brojem 1 je oznaĉeno da je

vozilo bilo na datom elementu na dan sprovedenog istraţivanja, a sa brojem 2 da vozilo

nije evidentirano na datom elementu. Iz matrice je proizašla tabela o broju vozila koja su

koristila i broju vozila koja nisu koristila dati elemenat terminala SP „Lasta”. Tabela 2 je

predstavljena i grafiĉki u vidu Grafikona 2.

Tabela 2: Broj vozila po elementima sadržaja terminala u makrotehnološkom procesu

vozila koja učestvuju u međugradskom i međunarodnom saobraćaju i solo vozila u

gradskom saobraćaju

Kao i u prethodnom sluĉaju i ovde je uzeto da su sva vozila ispunila svoju funkciju

kontrole ispravnosti u objektu za negu i kontrolu, odnosno u „VDL” hali. Vozila koja nisu

evidentirana na ulazu u terminal, zateĉena su na smeštaju na poĉetku istraţivanja i sa tog

elementa su pristupila narednom.

Ulaz SSG Pranje Nega i kontrola Remont Smeštaj Izlaz

24 26 28 31 18 27 20

7 5 3 0 13 4 11

31 31 31 31 31 31 31

Broj vozila koja su koristila sadržaja

Broj vozila koja nisu koristial sadržaja

Ukupno

Završni rad_______________________________________________________________

24


Grafikon 2: Broj vozila u međugradskom, međunarodnom i solo vozila u gradskom

saobraćaju na dan istraživanja

Na slici 15 (i slici 17, Prilog) je data detaljna šema inteziteta tokova izmeĊu elemenata

sadrţaja terminala vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom

saobraćaju. Zelenom bojom predstavljena su vozila koja su evidentirana na ulazu i u

najvećoj meri prate osnovni makrotehnološki proces definisan za ova vozila. Crvena boja

se odnosi na broj vozila koja nisu evidentirana na samom ulazu u terminal, nego su sa

jednog od elementa terminala zapoĉela svoj makrotehnološki proces. Na slici 15 (i slici 17,

Prilog), vidi se da je njihov broj neznatan u odnosu na ostala vozila. Razlika izmeĊu

dolaska vozila na odreĊeni elemenat terminala i odlaska vozila sa istog elementa daje broj

vozila koja su preostala po završetku istraţivanja na tom elementu sadrţaja. Tako su

dobijene vrednosti od pet vozila koja su preostala na smeštaju i jednog vozila na remontu.

Završni rad_______________________________________________________________

25


Slika 15: Osnovna šema inteziteta tokova između elemenata sadržaja vozila u

međugradskom i međunarodnom saobraćaju i solo vozila u gradskom saobraćaju

Data šema inteziteta tokova vozila izmeĊu elemenata sadrţaja merodavna je za svaki radni

dan, jer ne postoji bitnije odstupanje u broju vozila, kao i u redosledu korišćenja elemenata.

Manja odstupanja u redosledu korišćenja elemenata definisanog osnovnim

makrotehnološkim procesom, već su data na samoj šemi inteziteta tokova.

Završni rad_______________________________________________________________

26


4. DEFINISANJE KRITERIJUMA ZA RAZMEŠTAJ

ELEMENATA SADRŽAJA TERMINALA

Elementi sadrţaja terminala mogu se razmestiti na razliĉite naĉine. Prilikom izbora

pravilnog rasporeda elemenata potrebno je u što većoj meri poštovati makrotehnološki

proces i šemu inteziteta tokova.

Da bi smo došli do pravilnog rasporeda elemenata unutar terminala potrebno je u što većoj

meri poštovati sledeće kriterijume [3]:

da se omogući kasnije širenje elemenata terminala za koje se oĉekuje takva potreba

bez većeg narušavanja postojećeg tehnološkog procesa

U okviru terminala SP „Lasta” ovaj kriterijum je ispoštovan kroz izgradnju novog smeštaja

za vozila (pozicija 8.4, crteţ 1, Prilog), tzv. smeštaja „preko mosta”, ĉime je proširen

kapacitet ovog elementa.

da se obezbede najkraće putanje za najfrekventnija kretanja vozila i radnika kroz

terminal

Najfrekvetnija kretanja vozila unutar terminala odgovaraju osnovnim šemama kretanja

vozila (crteţi 2 i 3, Prilog), tako da je poloţaj elemenata uslovio osnovni makrotehnološki

proces. Hala „dnevne nege“ (pozicija 4, crteţ 1, Prilog) i hala za remont (pozicija 5, crteţ 1,

Prilog) su spojene tako da omogućava najkraće kretanje za zaposlene izmeĊu ova dva

elementa terminala.

da kretanja vozila kroz terminal budu jednosmerna, bez preseĉnih taĉaka

Unutar terminala SP „Lasta” ovaj kriterijum nije u potpunosti ispoštovan, jer zbog

definisanog tehnološkog procesa, razmeštaja elemenata i same fiziĉke uslovljenosti unutar

terminala postoje dvosmerna kretanja i preseĉne taĉke vozila.

da sva kretanja vozila kroz terminal budu bez dodatnog manevrisanja

Najveće odstupanje od ovog kriterijuma jeste na stanici za snabdevanje gorivom (pozicija

3.1, crteţ 1, Prilog) koja se nalazi ispred hale „dnevne nege” (pozicija 4, crteţ 1, Prilog) jer

na toj SSG-om se snabdevaju i vozila iz makrotehnološkog procesa koji se odnosi na vozila

u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju, a koja kao

pogonski materijal koriste dizel gorivo D2. Da bi nastavila dalje ka sledećem elementu ova

vozila moraju da napuste SSG-om uz dodatno manevrisanje.

da se obezbedi najjednostavnija veza izmeĊu terminala i javnih saobraćajnica

Ovaj kriterijum je ispoštovan samim poloţajem terminala u odnosu na saobraćajnice, jer se

u neposrednoj blizini nalazi Autoput E75 ( autoput Beograd-Niš) i saobraćajnice kojima se

vozila ukljuĉuju na autoput ili sa njega iskljuĉuju.

Završni rad_______________________________________________________________

27


da površina za smeštaj bude jedinstvena

Unutar terminala postoji pet razliĉitih površina za smeštaj vozila, a jedan smeštaj potpuno

fiziĉki odvojen od ostatka terminala, tako da je odstupanje od ovog kriterijuma upeĉatljivo.

Nemogućnost poštovanja ovog kriterijuma je uslovljeno i samim rasporedom drugih

elemenata sadrţaja unutar terminala.

da delovi terminala kao tehnološke celine budu najbliţe delovima sa kojima najviše

komuniciraju

Ako se izdvoje stanice za snabdevanje gorivom i objekti za negu i kontrolu u oba

definisana makrotehnološka procesa moţe se videti da su ovi elementi praktiĉno

nadovezuju jedan na drugi, ali ovo pored obezbeĊivanja najkraćeg kretanja izmeĊu dva

elementa stvara i brojne nedostatke, koji će u narednoj taĉki rada biti analizirani.

da se obezbedi što je moguće manja specifiĉna površina za jedno radno mesto za

vozila, radno mesto za radnika i parking mesto za vozila

Radna mesta za vozila i radna mesta za radnike su definisana u okviru pojedinih elemenata

sadrţaja teminala i njihova specifiĉna površina je dimenzionisana na najbolji mogući naĉin

sa aspekta iskorišćenja ukupne površine elementa sadrţaja.

Tehnološki proces koji se odvija unutar terminala predstavlja vaţan parametar koji utiĉe na

razmeštaj elemenata sadrţaja [3]. Ako se posmatraju oba makrotehnolška procesa koja se

odvijaju unutar terminala, moţe se reći da je do odreĊene mere raspored elemenata sadrţaja

uslovio makrotehnološki proces. Pošto se ispred obe hale za negu i kontrolu ispravnosti

vozila nalazi stanica za snabdevanje gorivom (pozicije 3.1, 3.2, 4 i 6, crteţ 1, Prilog), kod

oba makrotehnološka procesa funkcija tankiranja goriva se obavlja pre nege i kontrole

ispravnosti vozila. Sam tehnološki proces uslovljava odlazak vozila na pranje pre nego što

pristupe na radna mesta za vozila, odnosno pre ulaska vozila u hale za negu i kontrolu ili

remontne hale. Kod makrotehnološkog procesa vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i

solo vozila u gradskom saobraćaju ovaj uslov je ispoštovan, dok je kod makrotehnološkog

procesa vozila u prigradskom i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju, zbog poloţaja

samog objekta za pranje u odnosu objekta „dnevne nege” ovaj uslov zanemaren, odnosno

vozila prvo nailaze na kanal u hali „dnevne nege”, a zatim odlaze na pranje.

Poslednji neophodan parametar koji se uzima u obzir prilikom razmeštaja elemenata

terminala je intezitet tokova vozila u terminalu. Na slikama 14 i 15 (i slikama 16 i 17,

Prilog) su dati inteziteti tokova vozila izmeĊu elemenata terminala, na kojima se vidi da

najveći broj vozila prati osnovnu šemu kretanja vozila definisanu osnovnim

makrotehnološkim procesom. Uslovi eksploatacije dovode do manjih odstupanja u

redosledu elemenata sadrţaja.

Završni rad_______________________________________________________________

28


5. ANALIZA POSTOJEĆEG REŠENJA

TERMINALA

U terminalu SP „Lasta” ustanovljena su dva posebna makrotehnološka procesa koja se

odvijaju unutar terminala. Oba procesa su uslovljena profitnim organizacijama kojima

vozila pripadaju, elementima sadrţaja koja vozila koriste i ustanovljenom tehnologijom

rada.

Prvi makrotehnološki proces se odnosi na vozila koja uĉestvuju u prigradskom prevozu

putnika i zglobna vozila u gradskom prevozu putnika. Šema kretanja ovih vozila je

zajedniĉka i data je u prilogu na crteţu broj 2. Nakon registracije ulaska vozila, koja se

obavlja samo u periodu od 8 do 16 ĉasova u toku dana, vozila produţavaju do stanice za

snabdevanje gorivom, koja raspolaţe sa ĉetiri aparata za istakanje dizel goriva D2 i

Evrodizela. U sluĉaju da veći broj vozila ispostavi zahtev za opslugom formira se red

ispred SSG-om, a najupeĉatljiviji primer ovoga jeste kada se vozila u gradskom saobraćaju

iskljuĉuju sa linija u periodu od 22 ĉasa do 1 ĉas iza ponoći. Tada se red formira i pre

samoga ulaza u terminal. Po povratku sa radnog zadatka sva vozila su duţna da proĊu kroz

halu „dnevne nege” gde se vrši kontrola ispravnosti vozila. Kako se hala „dnevne nege”

nadovezuje na stanicu za snabdevanje gorivom, vozila tek po završetku funkcije tankiranja

gorivom, nailaze na kanal u objektu „dnevne nege”. Iako postoji ĉetiri ulaza u halu, tri sa

kanalom i jedan sa obiĉnim radnim mestom za vozila, odnosno platoom, za ova vozila je

predviĊen samo jedan izlaz iz hale. Druga dva izlaza su ostavljena za vozila koja napuštaju

liniju za tehniĉki pregled i radno mesto za obavljanje redovnog servisa na vozilima. Dalje

se vozila upućuju u perionicu koja se nalazi u zadnjem delu terminala. Objekat za pranje je

zajedniĉki za vozila iz oba makrotehnološka procesa, pa stoga u sluĉaju povećanog zahteva

za opslugom formira se red ispred obe linije za automatsko pranje. Izlaskom vozila iz

perionice i sa završenim spoljnim pranjem, pristupa se unutrašnjem ĉišćenju vozila, koje se

obavlja dok vozilo stoji u neposrednoj blizini perionice. Lokacija vozila je nasumiĉno

odabrana od strane zaduţenog radnika i ĉesto se nalazi na samoj komunikaciji koja se

nalazi kod izlaza iz perionice. Nakon pranja vozilo odlazi na smeštaj ili u sluĉaju izdate

radne liste u halu za remontu. U najvećem broju sluĉaja vozila se po utvrĊivanju kvara i

završenog pranja odmah upućuju u halu za remont, izuzev u sluĉaju kada za opravku vozila

ne postoje uslovi da se odmah uputi na radno mesto za vozila u remontnoj hali. U tom

neznatnom broju sluĉaja vozilo odlazi na smeštaj, najĉešće u blizini remontne hale i ĉeka

svoj red na opslugu. Za vozila u prigradskom saobraćaju i zglobna vozila u gradskom

saobraćaju predviĊena su dva smešaja unutar terminala, jedan kod remontne hale i drugi uz

„VDL” halu. Na smeštaju koji se nalazi kod remontne hale postoje i oznake garaţnih

brojeva vozila na parking mestima, ali neposrednim istraţivanjem nije uoĉeno da se vozila

parkiraju na parking mestu oznaĉenim njihovim garaţnim brojem (kontom).

Završni rad_______________________________________________________________

29


Vozila se uglavnom parkiraju tamo gde naĊu slobodno parking mesto na smeštaju.

Izlaskom iz terminala i odlaskom na novi radni zadatak, obavlja se registracija izlaska

vozila iz terminala, koja se isto kao i na ulazu vrši u periodu od 8 do 16 ĉasova, zbog

neupotrebe automatskog sistema registracije vozila.

Drugi makrotehnološki proces se odnosi na vozila koja uĉestvuju u meĊugradskom i

meĊunarodnom saobraćaju, kao i solo vozila u gradskom saobraćaju. Šema kretanja ovih

vozila je data na crteţu broj 3 u prilogu. Sam poĉetak tehnološkog procesa je isti kao i kod

prethodne šeme kretanja, gde se vozila na ulazu u terminal registruju u istom vremenskom

period od osam radnih ĉasova. Vozila zatim produţavaju do perionice koja se nalazi u

zadnjem delu terminala, gde se odvija identiĉan proces koji je naveden kod prvog

makrotehnološkog procesa. Potom vozila koristeći komunikaciju izmeĊu remontne hale i

smeštaja uz „VDL” halu odlaze do stanice za snbdevanje gorivom koja se nalazi odmah

ispred „VDL” hale. Izuzetak ĉine vozila koja koriste dizel gorivo D2, jer ta vozila

tankiranje moraju da obave na stanici za snabdevanje gorivom koja se nalazi ispred hale

„dnevne nege”. Ova vozila zbog samog nedostatka terminala, odnosno nedostatka D2 dizel

goriva na stanici za snabdevanje gorivom ispred „VDL” hale, stvaraju poremećaj u šemi

kretanja vozila u ovom makrotehnološkom procesu. Po završetku snabdevanja gorivom

vozila odlaze na redovan dnevni pregled u „VDL” halu. Ako je vozilo predviĊeno za

remontnu halu odlazi na taj elemenat sadrţaja, izuzev u sluĉaju da ne postoje uslovi da se

odmah postavi na neko od radnih mesta za vozila u remontnoj hali. U ovom, brojno

neznatnom sluĉaju vozilo se ostavlja na smeštaju, najĉešće u blizini remontne hale. Na

crteţu broj 3 u prilogu dat je primer odlaska vozila na smeštaj „preko mosta” (pozicija 8.4,

crteţ 3, Prilog). U ovom sluĉaju vozila po izlasku iz „VDL” hale skreću desno i kretanje im

se ukršta sa vozilima koja napušataju perionicu ili vozilima koja odlaze sa istog smeštaja ili

smeštaja koji se nalazi iznad perionice. Zbog postojanja jedinog mosta za prelaz na smeštaj

i nedovoljnog radijusa krivine za direktno skretanje na most sa komunikacije koja vodi

direktno od ulaza terminala, vozila su prinuĊena da iz ovog pravca odlaze na smeštaj

„preko mosta” i da istim putem napušataj smeštaj. Most koji povezuje smeštaj sa ostatkom

terminala nije dovoljne širine da omogući bezbedan prelaz dva autobusa istovremeno, što je

i regulisano znakom vertikalne signalizacije (II-33). Na smeštaj koji se nalazi iznad

perionice vozila odlaze iz istog pravca kao i u malopre opisanom sluĉaju. Vozila koja

koriste smeštaj neposredno pored hale za „dnevnu negu” da bi stigla na ovaj smeštaj

moraju po izlasku iz „VDL” hale da obiĊu remontnu halu kako bi bez većeg narušavanja

jednosmernog kretanja u terminalu stigli do svog parking mesta. Vozila koja koriste

smeštaj uz „VDL” halu imaju najmanju putanju kretnja.

Komunikacije kod izlaza iz perionice i izlaza iz „VDL” hale, kao i komunikacija iznad

perionice, odnosno kod smeštaja iznad perionice su dvosmerne zbog mogućnosti odvijanja

samog tehnološkog procesa unutar terminala. U praksi se ĉesto ne poštuje pravilo o

jednosmernom kretanju vozila kroz terminal.

Završni rad_______________________________________________________________

30


6. PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE

FUNKCIONISANJA TERMINALA

Uporednom analizom makrotehnološkog procesa vozila u prigradskom i zglobnih vozila u

gradskom saobraćaju i makrotehnološkog procesa vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom

i solo vozila u gradskom saobraćaju koji se odvijaju u terminalu, realizovane odgovarajuće

šeme inteziteta tokova u terminalu (Taĉka 3) i kriterijuma koje treba poštovati pri

definisanju razmeštaja elemenata sadrţaja (Taĉka 4) moguće je uvoĊenjem odgovarajućih

mera unaprediti funkcionisanje terminala.

Na samom ulazu, odnosno izlazu iz terminala, neophodno je obnoviti automatski sistem

registracije ulaska, odnosno izlaska vozila iz terminala. Tagovi na vozilima i senzori na

ulazu u terminal, tj. izlazu iz terminala pruţili bi mogućnost celodnevnog praćenja ulaska i

izlaska vozila i obezbedili potpune podatke neophodne za kontrolu i praćenje.

Kako se ispred obe hale za dnevnu negu i kontrolu nalaze stanice za snabdevanje gorivom

njihovim izmeštanjem na pogodniju lokaciju (izmena C, crteţ 4, Prilog) oslobodio bi se

ulazu u halu „dnevne nege” i „VDL” halu. Vozila trećih lica koja dolaze u terminal SP

„Lasta” zbog tehniĉkog pregleda, izmeštanjem SSG-om, ne bi morala da prolaze kroz ovaj

elemenat sadrţaja. Proširenjem kapaciteta stanice za snabdevanje gorivom koju koriste

vozila u meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju, odnosno

uvoĊenje rezervoara i automata za istakanje dizel goriva D2, vozila iz ovog

makrotehnološkog procesa koja koriste ovu vrstu pogonskog goriva ne bi morala tankiranje

da obavljaju na stanici za snabdevanje gorivom koja se nalazi ispred „dnevne nege”

(pozicija 3.1, crteţ 1, Prilog). Time bi se oslobodili kapaciteti na stanici za snabdevanje

gorivom, smanjilo presecanje tokova vozila iz razliĉitih makrotehnoloških procesa i

smanjilo dodatno manevrisanje vozila unutar terminala.

Obnavljanje postojeće horizontalne signalizacije i postavljanje nove unutar terminala, kao i

detaljno obeleţavanje parking mesta na smeštajima (izmena A, crteţ 4, Prilog) uz

mogućnost dodeljivanja svakom vozilu odreĊeno parking mesto na osnovu garaţnog broja

(konta), doprinelo bi poboljšanju tehnolgije rada.

Postojeći raspored elemenata sadrţaja uslovljava postojanje dvosmernog kretanja vozila

unutar terminala, ali da bi se izbegla nepotrebna odstupanja od jednosmernog kretanja,

tamo gde je moguće treba striktno naglasiti jednosmerno kretanje uz pomoć znakova

vertikalne signalizacije (II-43, II-43.2, II-44 i II-44.1 ) i definisati pravilima voţnje unutar

terminala (crteţ 4, Prilog). Tako bi jedine komunikacije sa dvosmernim kretanjem bile na

izlazu iz perionice i „VDL” hale i komunikacija iznad perionice koja se koristi kad vozila

odlaze na smeštaj „preko mosta”.

Završni rad_______________________________________________________________

31


Most kojim je spojen smeštaj na kome borave vozila koja se koriste u meĊunarodnom i

meĊugradskom saobraćaju sa ostatkom terminala nije dovoljne širine da bi omogućio

bezbedan prelaz i mimoilaţenje dva autobusa. Izgradnjom novog mosta za prelaz, na

pogodnoj lokaciji mogli bi se kanalisati tokovi dolaska vozila na smeštaj i odlaska sa

smeštaja, tako što bi sam ulaz i izlaz sa smeštaja bili razdvojeni. Ovim bi se povećalo i

iskorišćenje kapaciteta smeštaja. Moguće rešenje jeste i proširenje postojećeg mosta i

povećanje radijusa krivine kojim bi se omogućilo direktno skretanje vozila sa komunikacije

koja vodi od ulaza u terminal (izmena B, crteţ 4 i crteţ 5, Prilog) i time bi se svi tokovi

unutar terminala mogli definisati kao jednosmerni. Nedostatak koji prati uvoĊenje svih

jednosmernih tokova unutar terminala jeste povećeno kretanje vozila kroz terminal.

Tehnologija procesa koja se odnosi na svaki terminal, odnosno objekte gde vozila

ispostavljaju svoje zahteve za opslugom u vidu nege, kontrole ispravnosti, remonta i

smeštaja, utvrĊuje da svako vozilo pre dolaska na radno mesto za vozilo, zahteva da

prethodno bude oprano. Funkcija pranja bi trebalo da doĊe pre funkcije kontrole ispravnosti

ili remonta. Kod makrotehnolškog postupka koji se odnosi na vozila u meĊugradskom,

meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju ovo pravilo je ispoštovano kroz

pravilo kojim se zahteva da vozila prvo proĊu perionicu, pre ulaska u „VDL” halu, dok se

kod makrotehnološkog procesa koji se odnosi na prigradska vozila i zglobna vozila u

gradskom saobraćaju, ovaj postupak zbog samog rasporeda elemenata ne sprovodi.

Tehnološki proces moţe da se promeni postavljanjem objekta za pranje vozila na drugu

lokaciju, koja bi omogućila vozilima da pre odlaska na redovnu kontrolu ispravnosti, obave

funkciju pranja. Sliĉno rešenje bi se dobilo i otvaranjem nove lokacije za ulaz u terminal u

blizini postojećeg objekta za pranje, odnosno odvajanjem ulaza i izlaza terminala.

Završni rad_______________________________________________________________

32


7. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

U ovom radu je predstavljena analiza funkcionisanja terminala SP „Lasta”. Izrada ovog

rada je omogućila da se kroz neposredno istraţivanje stekne slika o realnom funkcionisanju

terminala jednog od najvećih prevoznika putnika.

Postojeće rešenje terminala SP „Lasta” se razvijalo više od 30 godina, a samim tim su se

usklaĊivali makrotehnološki procesi koji se odvijaju i šeme kretanja vozila u okviru

terminala.

Definisanje makrotehnološkog procesa, osnovne šeme kretanja vozila i osnovne šeme

inteziteta tokova vozila izmeĊu elemenata terminala omogućilo je da se utvrdi

funkcionisanje terminala i da se uoĉe odreĊeni nedostaci, kao i moguće odgovarajuće mere

za unapreĊenje funkcionisanja terminala.

Funkcija registracije vozila na ulazu i izlazu zajedniĉka je za makrotehnološki proces vozila

u prigradskom i zglobnih vozila u gradskom saobraćaju i makrotehnološki proces vozila u

meĊugradskom, meĊunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju, prema tome obuhvata

sva vozila koja ispostavljaju zahteve za opslugom u terminalu, ali zbog disfunkcionalnosti

senzora za tagove na vozilima ne obavlja se dovoljno efikasno. Evidencija vozila na ulazu i

izlazu ograniĉena je na 8 radnih ĉasova i prepuštena odgovornom radnikom. Vraćanjem u

funkciju senzora za registraciju vozila omogućilo bi se evidentiranje vozila tokom celih 24

ĉasa i unapredilo samo funkcionisanje terminala.

Poloţaj stanica za snabdevanje gorivom ispred hale „dnevne nege“ i „VDL“ hale uslovljava

formiranje redova ispred SSG-a kada je povećan zahtev za opslugom. TakoĊe vozila trećih

lica pri odlasku na tehniĉki pregled moraju da proĊu kroz SSG, koja se nalazi ispred hale

„dnevne nege“ (pozicija 3.1, crteţ 1, Prilog). Izmeštanjem stanica za snabdevanje gorivom

na pogodniju lokaciju otklonili bi se navedeni nedostaci.

Nedovoljna širina mosta preko kojeg se dolazi na smeštaj (pozicija 8.4, crteţ 1, Prilog)

uslovljava dvosmerno kretanje na pojedinim komunikacijama unutar terminala. Nedovoljan

radijus krivine onemogućava vozilima da skrenu na smeštaj „preko mosta“ sa komunikacije

koja ide pravo od ulaza pored objekta za pranje. Povećanje širine mosta omogućilo bi

vozilima, odnosno autobusima duţine 12 i 15 metara (crteţ 5, Prilog) da skrenu u desno

dolazeći komunikacijom koja vodi pravo od ulaza. Kao moguće rešenje za otklanjanje ovog

nedostatka jeste izgradnja novog mosta na pogodnoj lokaciji, ĉime bi se odvoijo ulazak na

smeštaj od izlaza sa smeštaja koji se nalazi „preko mosta“. UvoĊenjem ovih izmena

obezbedilo bi se jednosmerno kretanje vozila na svim komunikacijama unutar terminala.

Završni rad_______________________________________________________________

33


Mere poboljšanja koje se odnose na obnavljanje postojeće horizontalne signalizacije i

postavljanje nove, tamo gde je potrebno, zahtevaju manje tehniĉke intervencije od

prethodno iznetih mera za unapreĊenje funkiconisanja terminala, a mogu da doprinesu

boljem funkcionisanju terminala.

Svaka od navedenih izmena u ovom radu uticala bi i na promenu makrotehnološkog

procesa, kao i na osnovnu šemu kretanja vozila, ali bi se unapredilo funkcionisanje

terminala.

Dalji razvoj u poslovanju preduzeća, kao i razvoj tehnologije rada omogućiće nove i bolje

izmene sa aspekta funkcionisanja terminala, jer dobro funkcionisanje terminala u okviru

saobraćajnog preduzeća se najviše odraţava na kvalitet usluge koja se pruţa korisnicima

transportne usluge, odnosno putnicima „Laste”.

Završni rad_______________________________________________________________

34


8. PRILOG

Tabela 3: Matrica korišćenja elemenata terminala od strane vozila u prigradskom saobraćaju i

zglobnih vozila u gradskom saobraćaju

Ulaz SSG Nega i kontrola

Pranje Remont Smeštaj Izlaz

Konto vozila

1 5805 1 1 1 1 2 1 1

2 5811 1 1 1 1 2 1 1

3 5817 1 1 1 1 1 1 1

4 5307 1 1 1 1 2 1 1

5 6202 1 1 1 2 1 1 1

6 5156 1 1 1 1 2 1 1

7 5198 1 1 1 1 2 1 1

8 5196 1 1 1 2 2 1 1

9 5280 1 1 1 1 2 1 2

10 8064 1 1 1 1 2 1 1

11 8038 1 2 1 2 2 1 1

12 8081 1 1 1 1 2 1 1

13 5176 1 1 1 1 2 1 1

14 5191 1 1 1 1 2 1 1

15 8023 1 1 1 1 1 1 2

16 8054 1 1 1 1 2 1 1

17 6303 1 2 1 2 2 1 1

18 5405 1 1 1 1 2 1 1

19 5190 1 1 1 1 1 1 2

20 5172 1 1 1 1 1 1 1

21 5181 1 1 1 1 2 1 1

22 5302 1 1 1 1 1 1 1

23 5301 1 1 1 2 2 1 1

24 8013 1 1 1 1 2 1 1

25 9304 1 1 1 1 2 1 1

26 5296 1 1 1 1 1 2 1

27 5312 1 1 1 1 1 1 1

28 5195 1 1 1 1 2 1 1

29 6402 1 1 1 1 1 1 1

30 6307 1 1 1 1 2 2 1

31 6319 1 1 1 1 2 2 1

32 8049 1 1 1 1 2 2 1

33 5136 1 2 1 2 2 1 1

34 7014 1 1 1 1 1 1 2

35 5407 1 1 1 1 2 1 2

36 5408 1 1 1 1 2 2 1

37 5148 1 1 1 1 2 1 1

38 6316 1 1 1 2 2 1 2

39 5292 1 1 1 1 2 2 1

40 5177 1 1 1 2 2 1 2

41 7013 1 2 1 2 1 1 2

42 5157 1 1 1 2 2 2 1

43 5147 1 1 1 2 2 1 2

44 5164 1 1 1 1 1 1 1

45 5170 2 1 1 2 1 1 1

46 5197 1 1 1 1 1 2 1

47 5806 1 1 1 1 2 1 1

48 5807 1 1 1 1 1 1 1

49 5295 1 1 1 2 1 1 1

50 5159 1 1 1 1 2 1 2

51 5809 1 1 1 1 1 1 1

52 5178 1 1 1 1 2 1 1

53 5161 2 2 1 2 2 1 1

54 5171 1 1 1 1 1 1 1

55 8039 1 1 1 1 2 1 1

56 8063 1 1 1 1 2 1 1

57 5100 2 1 1 1 2 1 1

58 5812 1 1 1 1 2 1 1

59 5323 1 2 1 1 2 1 1

60 5833 1 1 1 1 2 1 1

61 5830 1 1 1 1 1 1 1

62 5831 1 1 1 1 2 1 1

63 5832 1 1 1 1 2 1 1

64 5806 1 1 1 1 2 2 1

65 5834 1 1 1 1 1 1 1

66 5821 1 1 1 1 2 1 1

67 5802 1 1 1 1 1 1 1

68 5818 1 1 1 1 2 1 1

69 5813 1 1 1 1 2 1 1

70 5829 1 1 1 1 1 1 1

71 5822 1 1 1 1 2 1 1

72 5166 1 1 1 1 2 1 1

73 5816 2 1 1 1 1 1 1

74 5825 1 1 1 1 1 1 1

75 5828 1 1 1 1 2 1 1

76 5810 1 1 1 1 1 1 1

77 5169 1 1 1 1 2 1 1

78 5814 1 1 1 1 2 1 1

79 5824 1 2 1 1 1 1 1

80 5815 1 1 1 1 2 1 1

81 5826 1 1 1 1 2 1 1

82 5823 1 1 1 1 2 1 1

83 5804 1 1 1 1 1 1 1

84 5827 1 1 1 1 2 1 1

85 5808 1 1 1 1 1 1 1

86 5801 1 1 1 1 2 1 1

1- vozilo koristilo elemenat sadržaja

2- vozilo nije koristilo elemenat sadržaja

Tabela 4: Matrica korišćenja elemenata terminala od strane vozila u međugradskom,

međunarodnom i solo vozila u gradskom saobraćaju

Ulaz SSG Pranje Nega i kontrola Remont Smeštaj Izlaz

Konto vozila

1 9053 1 1 1 1 1 1 2

2 9048 1 1 1 1 2 2 1

3 9216 2 2 1 1 1 1 1

4 9073 2 2 1 1 2 1 1

5 9124 2 2 1 1 1 1 1

6 9217 1 1 1 1 2 1 1

7 9067 2 2 1 1 1 1 1

8 9034 1 1 1 1 1 1 1

9 9126 2 1 2 1 2 1 1

10 9029 1 1 1 1 2 1 1

11 9057 1 1 1 1 2 1 1

12 9033 2 1 1 1 1 2 1

13 9302 1 1 2 1 1 2 1

14 9037 1 1 1 1 1 2 1

15 9127 1 2 1 1 2 1 1

16 9120 1 1 2 1 1 1 1

17 9068 1 1 1 1 1 1 2

18 9130 1 1 1 1 2 1 1

19 9087 1 1 1 1 1 1 2

20 9032 1 1 1 1 2 1 2

21 9141 1 1 1 1 1 1 2

22 9088 1 1 1 1 1 1 2

23 9098 1 1 1 1 1 1 1

24 9021 1 1 1 1 1 1 2

25 9084 1 1 1 1 1 1 2

26 9035 1 1 1 1 2 1 2

27 9099 1 1 1 1 2 1 2

28 9149 1 1 1 1 1 1 1

29 9045 1 1 1 1 2 1 2

30 9027 1 1 1 1 2 1 1

31 9064 2 1 1 1 1 1 1

1- vozilo koristilo elemenat sadržaja

2- vozilo nije koristilo elemenat sadržaja

Završni rad_______________________________________________________________

35


Završni rad_______________________________________________________________

36


Završni rad_______________________________________________________________

37


9. LITERATURA

[1] Bošković, L. , Lasta-pola veka putovanja, Beograd, Srbija, SP “Lasta”, 1997.

[2] Dr Milosavljević, N. , Elementi za tehnološko projektovanje objekata u drumskom

saobraćaju i transportu (III izdanje), Beograd, Srbija, Saobraćajni fakultet Univerziteta

u Beogradu, 2007.

[3] Dr Putnik, N. , Autobaze i autostanice (VI izdanje), Beograd, Srbija, Saobraćajni

fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007.

[4] web: http://lasta.co.yu/

http://lasta.co.yu/

Documents

SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGARADU · Odmah posle ulaza, pravo ispred nalazi se stanica za snabdevanje gorivom, koja je postavljana taĉno ispred ulaza u halu dnevne nege