INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZARDEPARTMAN – NIS

PRAVNI FAKULTET – SMER KRIMINALISTIKA

TEMA: PROSTITUCIJA I ALKOHOLIZAM

SEMINARSKI RAD

KANDIDAT: MENTOR: Nesic Sandra Dr.Miodrag JovicBr.indeksa:2-1782

NIS,2012.

SADRZAJ

1.Uvod……………………………………………………..............................................22.Prostitucija u Srbiji………………………………………………………………......3

2.1.Koreni i elementi prostitucije.......................................................................32.2.Oblici prostitucije………………………………………………………......42.3.Formiranje statusa prostitutki………………………………………….....42.4.Tipovi prostitutki………………………………………………………......52.5.Uzroci i motivi prostitucije……………………………………………...…62.6.Prostitucija - eksploatacija mladih zena u Srbiji……………………..…62.7.Muska prostitucija……………………………………………………........82.8.Prostitucija maloletnika u Srbiji – decja prostitucija…………………....82.9.Prostitucija u brojkama………………………………………………..….92.10.Prevencija i rehabilitacija prostitutki………………………………..….92.11.Zakon o prostituciji u Srbiji………………………………………….....101.Alkoholizam....................................................................................................122.Definicija Alkoholizma……………………………………………………..123.Razvoj Alkoholizma………………………………………………………...13

4.Primarna i sekundarna alkoholicarska devijacija.........................................14 5.Klasifikacija tipova alkoholicara……………………………………………………………….14 6.Rasprostranjenost alkoholizma i karakteristike alkoholicara.....................15 7.Socijalne i psiholoske karakteristike alkoholicara…………………………………...16 8.Uzroci alkoholizma…………………………………………………………………………………….17 9.Drustvene posledice i delikvencija……………………………………………………………183.Zakljucak……………………………………………………………………….…...194.Literatura………………………………………………………………………...….20

1

1. UVOD

Sta je prostitucija i od kada datiraju koreni prostitucije? Hiljada godina ljudi su osudjivali zene za prostituciju. Muskarci na vlasti i dan danas osudjuju zene, krivicno ih gone, a istovremeno ih muskarci kupuju na ulicama, u barovima i bordelima. Sta je motiv i uzrok prostituciji i koliko je prostitucija rasprostranjena u nasoj zemlji? Na sva ova postavljena pitanja uz pomoc date literature i clanaka iz dnevne stampe, pokusacu da dam adekvatne odgovore kroz ovaj seminarski rad.Sto se tice alkoholizma,danasnje drustvo se suocava sa razlicitim devijantnim ponasanjima.Jedno od njih je i alkoholizam.Alkoholizam kao drustvena pojava je veoma opasna zbog sto veceg broja mladih obolelih od ove bolesti.Mladi predstavljaaju jedan veliki broj koji se sve vise siri zbog prisutnosti alkohola.Takodje,kod mladih osoba u razvojnom dobu je lako manipulisati sa njima pa tako cesto podpadaju pod uticajem kako drustva,tako i starijih osoba.Sem mladih ova pojava je prisutna i kod starijih osoba i to kako zbog trauma tako i zbog tradicionalnog ponasanja gde se smatra da alkoholizam ne utice na lose posledice,vec se smatra i lekom u nekim slucajevima.

2

2. PROSTITUCIJA U SRBIJI

2.1. KORENI I ELEMENTI PROSTITUCIJE

Sam pojam prostitucije, svoje poreklo vuce iz latinskog jezika, tacnije od glagola Prostituere, sto znaci “odati se bludu”, “poniziti se”, “obescastiti se”, “javno izlagati”. Osoba koja prodaje seksualne usluge zove se prostitutka.Blud u ovom smislu podrazumeva vulgarno zadovoljavanje polnog nagona koji se kosi s moralnim normama odredjenih drustvenih okvira. Prostitucija se smatra najstarijim zanatom. Kao oblik devijantnog ponasanja bila je prisutna tokom citave istorije ljudskog drustva. U starom i srednjem veku, seksualne usluge za novac pruzale su kurtizane, konkubine odnosno izdrzavane ljubavnice ili ropkinje koje su cesto zauzimale visoke pozicije u tradicionalnim drustvima. Danas prostitucija ne predstavlja samo drustvenu devijaciju vec i oblik seksualnih devijacija ciju sustinu sacinjavaju razliciti vidovi izvitopirenja u zadovoljavanju seksualnih potreba u pogledu njihovih sadrzaja, nacina i norme.U drustvenoj sredini, prostitucija je uvek izazivala a i dan danas izaziva razlicite reakcije pocev od moralne osude, odbacivanja, pa sve do normativnog sankcionisanja i kaznjavanja. Prema savremenim shvatanjima, prostituciju mozemo odrediti kao seksualni odnos koji karakterisu placanje i to najcesce u novcu, ekstreman promiskulitet i emocionalnu ravnodusnost prema partneru i samom seksualnom cinu. Prvi elemenat u definisanju prostitucije jeste povezivanje svakog seksualnog odnosa sa novcem, odnosno, seksualni odnos postaje obican ugovorni odnos, robno-novcani odnos u kome jedna osoba prodaje seksualne usluge drugima koji u tome nalaze seksualno zadovoljenje. Osim novca placanje moze bit i preko postizanja drugih materijalnih koristi, zadovoljstava i poklona koji mogu da budu nagrada iste vrednosti kao i novac. Drugi sastavni elemenat definicije je ekstreman seksualni promiskuitet, odnosno prostitucija je vezana za veliki broj razlicitih ali i nepoznatih partnera. Treci sastavni elemenat prostitucije je emotivna ravnodusnost ne samo prema seksualnom zadovoljstvu nego i partneru.Poslednja dva elementa, s obzirom na savremene drustvene promene i izmene normi, kao i na sve vecu krizu institucije braka i generacije mladih koje su sve manje opterecene patrijahalnim moralnim nadzorima, gube na znacaju, dok veza izmedju novca i seksualnosti ostaje najvaznije i trajno obelezje prostitucije.Jedna od seksualnih devijacija koja je posebno znacajna sa stanovista institucija socijalne kontrole (policija, tuzilastvo, sudovi…), u smislu njihovog suzbijanja i sprecavanja je pedofilija, gde su deca primarni objekat seksualnog usmerenja.1 U poslednje vreme ovaj vid devijacije je veoma rasiren, cak je i reklamiran u pojedinim casopisima, na internetu i slicno, a posledice ove devijacije su narocito teske.

2.2.OBLICI PROSTITUCIJE1 Entoni Gidens: Sociologija, Beograd, 2003,godine

3

U lieraturi mogu se pronaci razlicite klasifikacije prostitucije i prostitutki. Jedna od najcesce koriscenih je ona koja za osnovni kriterijum klasifikovanja uzima formu i nacin ostvarivanja prostitucije.Po tome tu se izdvajaju dva najostrija tipa:

1. Neorganizovana prostitucija- koju karakterisre najcesce individualno obavljanje delatnosti bez posebne organizacije, plana i posebnih uslova za pruzanje seksualnih usluga i uz niske naknade. Bitno obelezje pripadnika ovog oblika prostitucije je nizak socijalni i materijalni interes. Tipican vid ove prostitucije je ulicna prostitucija, drumska, kafanska prostitucija i slicno.

2. Organizovana prostitucija- ima obelezja institucionalizovane delatnosti. Javne kuce, bordeli, veoma su cesto deo neke kriminalne organizacije, najcesce kriminalnih sindikata. Cest oblik organizovanja su i “Agencije za poslovnu pratnju”.

U zavisnosti od sadrzaja i oblika prostitucija se moze klasifikovati kao:

- Homoseksualna prostitucija- odnosi se na pruzanje seksualnih usluga osobama istog pola i koja moze bit i muska i zenska.

- Heteroseksualna prostitucija- najcesce ima u vidu zenska prostitucija, gde usluge seksualne prirode pruza zena a klijentela su muskarci.

- Prostitucija maloletnika- neki autori kao poseban oblik prostitucije izdvajaju i ovu vrstu prostitucije maloletnika zbog tezine mnogobrojnih posledica.

2.3.FORMIRANJE STATUSA PROSTITUTKI

Ulazak zene u prostituciju, uslovljen je prvenstveno drustveno ekonomskom situacijom, niskim drustvenim statusom, losim i nesigurnim uslovima zivota, nemogucnost zaposlenja i slicno. Za vecinu zena, ulazak u prostituciju biva prinudan u smislu sto ih drustveno-ekonomski faktori prisiljavaju da u prostituisanju nadju mogucnost obezbedjivanja sredstava za zivot.

Proces formiranja prostitutki prolazi kroz nekoliko faza:- Prva faza, ovakvo ponasanje pocinje u ranoj mladosti u onim

porodicnim okolnostima u kojima uglavnom nedostaje jedan od rofitelja ili u kojima su roditelji popustljivi ili u kojima nije postojala ili je slaba porodicna kontrola.

- Druga faza , sticu se odredjena znanja neophodna za prostituciju i to najcesce iz kontakta sa drugim prostitutkama. Ekonomska dobit biva osnovni motiv za prostituciju a ova faza se zavrsava uglavnom sa nekim dogadjajem kao sto su hapsenje, osuda, zarazne bolesti i tako dalje.

4

- Treca faza, je faza profesionalizacije i komercionalizacije gde osoba prihvata i usvaja identitet, gde prodaja seksa postaje zanimanje kojem se podredjuje celokupna organizacija zivota. 2

2.4. TIPOVI PROSTITUTKI

Neorganizovanom tipu prostitutki spadaju:1. ULICNE prostitutke, koje usluge nude na ulici, parkovima, parkinzima i

drugim otvorenim prostorima, u nepovoljnim uslovima. Ovaj tip prostitutki izlozen je mnogim rizicima, imaju nisku naknadu i ukupno los drustveni status i najcesce je pod nazorom makroa ili kriminalaca, niskog su socijalnog i obrazovnog statusa odnosno uglavnom poticu iz siromasnih slojeva . Osim toga ovaj tip prostitutki ima ceste sklonosti i ka drugim oblicima devijantnog ponasanja kao sto su alkoholizam, kradje, dzeparenja, tabletomanija idr.

2. SOFERSKE prostitutke, koje svoje usluge pruzaju na drumovima i autoputevima i koje su statusa kao i ulicne.

3. RADNICKE ili SEZONSKE prostitutke, koje pruzaju usluge u blizini fabrika, gradilista ili objekata u kojima borave sezonski radnici.

4. TURISTICKE prostitutke koje pruzaju usluge u turistickim centrima u toku sezone.

Organizovanom tipu prostitutki spadaju:

1. KLASICNE prostitutke koje svoje usluge pruzaju u javnim kucama i bordelima.

2. HOTELSKE prostitutke koje svoje usluge pruzaju posetiocima hotela, s tim sto medju njima postoje razlike u pogledu nivoa i vrste hotela.

3. KONGRESNE i SAJAMSKE prostitutke- ovaj tip prostitutki imaju daleko povoljniji status. Usluge pruzaju intelektualnom i poslovnom svetu. Nemaju stalno boraviste, vec prate masovne poslovne i druge skupove, kongrese, sajmove, konferencije…

4. DEVOJKE ZA POSLOVNU PRATNJU – zaposlene su u agencijama za posredovanje ili u pojedinim usluznim delatnostima kao sto su saloni za masazu, striptiz barovi, nocni klubovi i slicno. One se javno bave zakonski dozvoljenim delatnostima a tajno pruzaju razlicite seksualne usluge uz novcanu naknadu.

5. DEVOJKE NA POZIV (CALL-GIRLS) – imaju najpovoljniji status medju prostitutkama. Musterije nalaze i preko agencija a veoma cesto se oglasavaju u javnim oglasima. Medjutim svoje sastanke najcesce zakazuju putem telefona i rade po preporuci i spadaju u prostitutke sa najvisim cenama.

2 Entoni Gidens: Sociologija, Beograd, 2003,godine

5

2.5. UZROCI I MOTIVI PROSTITUCIJE

Prostitucija je siroko rasprostranjena ne samo u Srbiji vec u citavom svetu, pa se stoga i cesto postavlja pitanje o uzroku i motivu za ovakvom vrstom posla. Osnovni uzrok za sirenje prostitucije je ekonomske prirode gde je motiv - novac. U nasoj zemlji u poslednjih desetak godina usled politickog talasanja, ratova, ekonomske krize, doslo je do slabljenja drzavnih institucija i do sve siromasnijeg stanovnistva. Iz tog razloga mnoge zene koje su ostale bez radnih mesta u svojim preduzecima, morale su da se prepuste prostituciji da bi obezbedle nesto novca koji im je neophodan za osnovni zivot. Ova vrsta prostitutki su zene od 35 do 60 godina koje se bave prostitucijom za popunjavanje kucnog budzeta i gde je motiv novac a uzrok ekonomska kriza u zemlji. Takodje na nasem prostoru povecan je i broj sponzorusa, devojke prostitutke koje su fenomen za sebe. Od njihovih psiholoskih karakteristika i porodicnog statusa i po pravilu okruzenja, ove devojke imaju tendenciju da postanu svojevrsni brend, markirana roba i kojima je vazno ogledalo u drugima a ne u sebi, je i cilj ka kojim one teze. Za razliku od prethodnih navedenih prostitutki, u nasoj zemlji ima veliki broj prostitutki koje poticu iz najsiromasnijih drustvenih slojeva a cija je klijentela iz iste branse. Iz svega ovoga moze se zakljuciti da je kod svih prostitutki motiv za prostitucijom novac a ekonomska, drustvena i socijalna priroda uzrok.3

2.6.PROSTITUCIJA - EKSPLOATACIJA MLADIH ZENA U SRBIJI

Teritorija nase drzave predstavlja tranzitno podrucje imigranata iz zemalja afro-azijskog porekla i zenama iz zemalja jugoistocne Evrope (Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Belorusija, Rusija) na putu do jedne od zemalja EU. Srbija i Beograd u lancu trgovine zenama predstavljaju kljucnu tranzitnu tacku na Balkanu, preko cije teritorije se devojke mahom iz istocno - evropskih zemalja prebacuju u okolne zemlje i drzave zapadne Evrope, ali je i karakteristicna cinjenica da je Srbija i krajnje odrediste za lica odnosno devojaka iz ovih zemalja. Uobicajena praksa je da vecina devojaka koje rade u ilegalnim kucama i nocnim barovima potice iz zemalja jugoistocne Evrope. Medjutim, sveobuhvatnim aktivnostima MUP-a, odredjeni broj ilegalnih javnih kuca i nocnih barova je zatvoren, tako da vlasnici preostalih objekata za pruzanje seksualnih usluga, usled ovakvih okolnosti poceli su da angazuju zene i devojke iz Srbije. Medjutim i dalje je prisutna pojava velike koncentracije devojaka iz zemalja jugoistocne Evrope, izmedju ostalog i zbog prisustva medjunarodnih mirovnih snaga UN-a, na Kosovu.Teritorija Srbije za nase drzavljanke je i polazna destinacija koje odlaze u zemlje zapadne Evrope i rade kao prostitutke, animir dame u javnim kucama i nocnim barovima ili dobrovoljno zbog ekonomskih razloga ili putem prisile.

3 Milosav Milosavljevic: Devijacije i drustvo, Draganic, Beograd, 2003, godine

6

Seks industrija i prostitucija su pojave koje su u bliskoj vezi, duboke i neraskidive sa trgovinom zenama. Trgovina zenama podrazumeva i ropski odnos, odnosno odsustvo slobode odlucivanja i kretanja. Trgovac se ponasa prema zrtvi kao prema stvari koju je kupio, pa stoga zrtva ne moze svojom voljom da prestane da se bavi prostitucijom. U Srbiji, uostalom kao i u svim zemljama koje prolaze tranzicione procese, identicni su uzroci porasta prostitucije. Medjutim, Srbija je imala i druge otezavajuce okolnosti vezane za to: ratno okruzenje, veliki broj izbeglica, nezaposlenost, ekonomsku krizu, nemire, aktuelnu politicku situaciju i nestabilnost u zemlji. U Srbiji su prisutni uobicajeni oblici prostitucije kao sto su: ulicna, hotelska, agencijska, prostitucija po stanovima, prostitucija u nocnim barovima i klubovima, elitna i prostitucija za popunjavanje kucnog budzeta.4

Ulicna prostitucija je oblik prostitucije kojom se bave socijalno najugrozenije kategorije stanovnistva u Srbiji sa dominacijom Romkinja. Kod hotelske prostitucije, ona je nekada bila izrazenija i njome su se bavile studentkinje iz unutrasnjosti a u organizaciji posla pored makroa umesano je i osoblje hotela. Najtipicniji oblik prostitucije u Srbiji je takozvana agencijska prostitucija, gde se usluge pruzaju kroz formu raznih agencija za poslovnu pratnju, za masazu i relaksaciju, za manekene i fotomodele, za estradu i slicno. Ovaj vid prostitucije u poslednje vreme belezi najveci porast a usluge se obavljaju po privatnim i iznajmljenim stanovima. Karakteristicna je i prostitucija po stanovima, gde se usluge obavljaju po prijateljskim preporukama. U ovaj oblik prostitucije ukljucene su i udate zene, sa ili bez zaposljenja koje nisu nigde registrovane kao prostitutke, pa je zato ovaj oblik prostitucije tesko vidljiv. Pored agencijske prostitucije najvecu ekspanziju dozivljava prostitucija u nocnim barovima i klubovima sirom Srbije, koja je u najtesnjoj vezi sa trgovinom zenama.

Elitna prostitucija, odnosno proastitucija za visu klasu sluzi za klijentelu iz biznis i politickih krugova, a honorari za angazovanje devojke krecu se i po nekoliko stotina evra.

Jedno vreme bila je prisutna i takozvana sportska prostitucija, gde su klubovi obezbedjivali prostitutke za sudije i igrace. Jedan od najkarakteristicnijih oblika prostitucije u Srbiji u poslednjih desetak godina, jeste prostitucija za popunjavanje kucnog budzeta. Usluge klijentima pruzaju zene udate, samohrane majke ali i studentkinje iz unutrasnjosti za potrebe obezbedjivanja sredstava za smestaj, hranu i garderobu, kozmetiku i slicno. I ako je u Srbiji prostitucija zabranjena, oglasavanja u novinama u tu svrhu niko ne sankcionise. U ovim oglasima krije se dosta studentkinja iz unutrasnjosti koje na taj nacin zaradjuju za skup zivot u gradu. Veoma je poznato da su pojedine studentkinje u studentskim domovima ostavljale broj telefona svojim klijentelama, pa cak i broj sobe u kojoj trenutno prebivaju. Pravilo da je seks industrija i prostitucija zastupljena iskljucivo u velikim gradovima izgubila je smisao, jer su u poslednje vreme ovom pojavom pogodjena sva

4 Milosav Milosavljevic: Devijacije i drustvo, Draganic, Beograd, 2003,godine

7

mesta u Srbiji, gradovi i sela u razlicitom obimu i intezitetu. Najrasprostranjenija prostitucija u Srbiji je ulicna prostitucija, koja se moze svrstati u najbizarniju. Devojke iz siromasnih slojeva, devojcice od 14 – 15 godina, trudnice i bake od 60 godina, koje se bave ovim poslom za desetak evra po klijentu jer im je i klijentela takva, belezi znatni rast u Srbiji sto zbog ekonomske krize u nasoj zemlji, sto zbog opsteg prezivljavanja, lakseg i brzeg sticanja novca a i blagih kazni u nasoj drzavi (prekrsajna kazna). Prostitutke u Srbiji imaju svog makoroa, a ti opasni momci su podelili teritorije po ugledu na mafijaske zone. Makroi kontrolisu i iskoriscavaju zene u prostituciji, uzimaju novac koje one dobijaju a mali broj zena ima pravo da zadrzi novac koji zaradi. Za makroe prostitucija je forma ekonomske eksploatacije i oni zaradjuju prodajuci zenska tela. Zene za njih su samo zivo meso, njihovo vlasnistvo sa kojim mogu da rade sta im je volja. Silovanja se podrazumevaju, kao i batine za neposlusne prostitutke ili za one koje zele da izadju iz zacaranog kruga. U vlasti makroa, prostitutke su potpuno izolovane od spoljnog sveta i potrebno im je mnogo vremena da se osmele da potraze pomoc.

Prostitucija je visestruko povezana sa trgovinom ljudima, odnosno prostitucija je jedan od mogucih vidova ekspoloatacije zrtava trgovine zenama a granice izmedju dobrovoljne i prinudne prostitucije, a posebno prinudne prostitucije i trgovine zenama cesto je vrlo tesko povuci.

2.7.MUSKA PROSTITUCIJA

Prema podacima istrazivanja iznesenih u literaturi, muska prostitucija u Srbiji je u znatnom porastu krajem dvadesetog veka ali je u mnogome i znatno manje zastupljena nego zenska prostitucija. Medjutim, prostituiranje muskaraca ne izaziva veliku pozornost organa drustvene kontrole i javnosti, jer razloge treba traziti u cinjenici da je muska prostitucija uglavnom homoseksualna.

2.8.PROSTITUCIJA MALOLETNIKA U SRBIJI - DECJA PROSTITUCIJA

Prostitucijom u Srbiji bave se i deca, odnono maloletna lica. Cinjenica je da vecina dece koja pobegne od kuce ili nemaju sredstava za zivot pribegava prostituciji kao nacinu za sticanje prihoda.U praksi mogu se razlikovati tri siroke kategorije decje prostitucije: 1. odbegli – deca koja su napustila svoj dom i roditelje a njihovi roditelji ne znaju gde se nalaze, ili deca koja i dalje beze nakon sto budu pronadjena i vracena svojim roditeljima. 2. odsutni – to su deca koja u principu zive kod kuce, ali redovno odatle odlaze i ne vracaju se po nekoliko dana. 3. odbaceni – deca koju roditelji odbacuju i nisu zainteresovani gde im se deca nalaze.5

5 Entoni Gidens: Sociologija, Beograd, 2003,godine

8

Sve ove kategorije decje prostitucije obuhvataju i zensku i musku decu.Mnoga maloletna lica u rukama makroa bivaju izlozena seksualnom, telesnom i emocionalnom zlostavljanju pa cak i izlozena visokom riziku zaraze seksualno prenosivim bolestima. Profit koji ostvaruju deca prostitucijom samo delom stize do samog deteta koje se prostituise a uglavnom ga ubiraju razni ucesnici u tom procesu.Deca tokom seksualne eksploatacije dozivljavaju razne trauma kako psiholoske tako i fizicke i zdravstvene cime je ozbiljno ugrozen njihov dalji razvoj ka psiholoskoj zrelosti i osposobljenosti za produktivan zivot u porodici.Samim ulaskom u process prostitucije dete gubi vezu sa roditeljima ili porodicom, dolazi do prekida obrazovanja i zapocinje process socijalizacije deteta od strane kriminalnog okruzenja sto moze dovesti do formiranja niz destruktivnih oblika ponasanja.

U Srbiji za seksualnu eksploataciju dece, makroi podlezu krivicnom zakonu sa zaprecenom kaznom do 10 godina.

2.9. PROSTITUCIJA U BROJKAMA

Prema zvanicnim podacima (ulicna i prostitucija visokog nivoa) u Beogradu je registrovano oko hiljadu prostitutki ciji rad nadgleda 171 makro i 51 “madam”. Medjutim prema nezvanicnim podacima u prestonici ordinira oko dve i po hiljade prodavacica ljubavi, a u Srbiji se procenjuje da ih ima izmedju pet i deset hiljada.Prema dostupnim podacima MUP-a na sedam punoletnih prostitutki dolazi jedna maloletnica, dok godisnji obrt na domacim pijacama seksa premasuje sest miliona evra.Prostitucijom u Srbiji bavi se i veliki broj maloletnica od 14 i 15 godina, pa sve do baka od 60 godina. Cena usluga krece se od 500 dinara do 10 evra na ulici pa do 100 evra u javnim kucama.Prema zvanicnim podacima statistike od broja prostitutki oko 84 procenata su ispoljile da su ih makroi primorali na prostituciju dok je 63 procenta pretuceno od strane makroa.

2.10.PREVENCIJA I REHABILITACIJA PROSTITUTKI

Prostituciju smatraju jednim od oblika nasilja nad zenama. U 67 procenata prostitutki javljaju se simptomi stresnog poremecaja kao sto su depresija, nesanica, stres, anksioznost. 40 procenata medju prostitutkama pokazuje verovatnocu za samoubistvom i iz ovih podataka se moze videti da prostitucija povecava zensku smrtnost. Najveci deo prostitutki redovno je izlozen zlostavljanju, silovanju, fizickim napadima, mucenju, nezeljenim trudnocama, neplodnosti, ozledama ili trajnim ozledama genitalnog podrucja. Kod njih je veoma prisutan rizik od infekcije HIV-om, odnosno AIDS-om, hepatitisom C i ostalim seksualnim bolestima koje su prenosive. Rizicno ponasanje i nizak nivo svesti prostitutki o neophodnosti upotrebe prezervativa glavni su uzroci ovakvim podacima. Zbog socijalnog polozaja prostitutki nekada a i manjim delom danas prostitutke su retko dobijale medicinsku pomoc i zdravstvenu zastitu. Stupanjem sa zdravstvenim organizacijama u Srbiji kao inicijatora i nevladinim sektorom koji su i glavni nosioci projekta, poslednjih godina pocinje intezivan rad na prevenciji i rehabilitaciji prostitutki. Uspostavljanjem poverenja izmedju zdravstvenih radnika i

9

prostitutki, organizuje se sve veci broj projekata na edukaciji, savetovanju, distribuciji pa veoma cesto i pruzanje primarne zdravstvene zastite na terenu prostitutkama.Efekti ovakvih akcija pokazuju primetan pozitivan trend.Otvaranjem savetovalista i Sigurnih kuca u nasoj zemlji mnogim zenama je pomognuto da napuste prostituciju, da se rehabilituju uz pomoc zdrabstvenih radnika, psihologa i ostalih strucnih ljudi i da nakon toga otpocnu novi i sigurniji zivot.

2.11.ZAKON O PROSTITUCIJI U SRBIJI

Prostitucija u Srbiji nije legalizovana, medjutim kazne u nasoj zemlji su prekrsajne i veoma male i nije krivicno delo. Prostitutke uhvacene na delu odgovaraju prekrsajno od 15 dana do dva meseca zatvora. Makroi podlezu odredbama o krivicnom delu i odgovaraju krivicno sa zaprecenom kaznom od jedne do deset godina zatvora.

Prema Krivicnom Zakoniku Republike Srbije,

Clan 184. ( Posredovanje u vrsenju prostitucije)

(1) Ko navodi ili podstice drugog na prostituciju ili ucestvuje u predaji nekog lica drugome radi vrsenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih slicnih sredstava propagira ili reklamira prostituciju, Kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog clana izvrseno prema maloletnom licu, Ucinilac ce se kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina.

Clan.388.(Trgovina ljudima)

(1) Ko silom ili pretnjom, dovodjenjem u zabludu ili odrzavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlascenja, poveranja, odnosa zavisnosti, teskih prilika drugog, zadrzavanjem licnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drzi drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovo rada , prinudnog rada, vrsenja krivicnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjacenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slicnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi koriscenja u oruzanim sukobima, Kaznice se zatvorom od dve do deset godina.

(2) Za delo iz stava 1. ovog clana ucinjeno prema maloletnom licu Ucinilac ce se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki od drugih navedenih nacina izvrsenja (3) Ako je delo iz stava 1. ovog clana ucinjeno prema maloletnom licu, U cinilac ce se kazniti zatvorom najmanje tri godine.

10

(4) Ako je usled dela iz stava 1. i 3. ovog clana nastupila teska telesna povreda nekog lica , Ucinilac ce se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (5) Ako je usled dela iz stava 1. i 3. ovog clana nastupila smrt jednog ili vise lica, Ucinilac ce se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (6) Ko se bavi vrsenjem krivicnog dela iz stava 1. do 3. ovog clana ili je delo izvrseno od strane organizovane grupe, Kaznice se zatvorom najmanje pet godina.6

6 Mr Svetislav Vukovic: Komentar Krivicnog Zakonika, Beogard, 2005,godine

11

1.Alkoholizam

Preterano pijenje alkohola pica i alkoholizam je drustvena devijacija koja kao pojava u savremenom drustvu predstavlja jedan od najozbiljnijih socijalnih problema.Alkoholizam takodje predstavlja i medicinski problem.Kao bolest alkoholizam spade u grupu cije proucavanje,prvenstveno lecenje i rehabilitaciju obuhvta socijalna patologija.Sa farmakoloskog stanovista alkoholizam je droga koja utice na telesne i psihicke funkcije,ponasanje moze da bude stetno za drustvo i okolinu.Alkohol je droga koja je najvise drudtveno prihvacena.Ova drustvena rasprostranjenost objasnjava se tradicionalno rasirenoscu upotreba alkohola u vecini drustva koja alcohol ne definisu kao drogu.Fizioloski efekti uzimanje alkohola zavisi od unete kolicine,kao i osetljivosti pojedinih delova centralnog nervnog sistema na njegove efekte.7Uzimanje alkohola u manjim kolicinama moze da ima i povoljno dejstvostimulativno dejstvo.Medjutim uzimanje alkohola u vecim kolicinama dolazi do nastupanja alkoholna intoksikacija,a preko 0,2 % nastaje koma,takodje oko 0,4-0,5 dolazi do nastupanja smrti.Konzumiranjem alkohola dolazi do uticanja na funkcije svih cula ,sposobnost koncentracije,paznja ,rasudjivanje koordinacije pokreta i misica.Patoloski efekti uzimanje alkohola su razliciti fizicki i mentalni poremecaji i bolesti kao sto su ceroza jetre ,neuroloske komplikacije itd.Medjutim,znacajni efekti konzumiranje alkohola tj.efekti alkoholizma se ne javljaju u fiziologiji vec u drustvenom ponasanju.

2.Definicija Alkoholizma

Jedan od osnovnih problema za deferenciranje alkoholizma kao drustvene devijacije od pijenje alkoholnih pica koje je u granicama prihvatljivim za zdravnje ljudi jeste pre svega u pristupacnosti alkoholnih pica u skoro svim kulturama,kao i tolerantnom odnosu drustva prema ovom problem.Vaznija definicija je definicica Svetske zdravstvene organizacije prema kojoj se alkoholicarm smatra lice koje konstantno pije i cija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive drustvene poremecaje ili takve pojave koje pokazuju na ostecenje fizickog i mentalnog zdravlja.

Tako da definicijom alkoholizmom opisuje kao medicinski i kao socijalni problem – efekti pijenja na drustveno ponasanje.

7 Spadijer-Dzinic, J.:Socijalna patologija i socijalne devijantnosti,Beograd.1988 str 150

12

U socijalnoj patologiji nalazimo i sledecu definiciju alkoholizma koja obuhvata dva oblika alkoholizma – ili dve grupe alkoholicara : 1.svako vidno fiziolosko trovanje alkoholom; 2.ciklicna ili kontinuirana zavisnost od alkohola koja pokazuje ukazuje na poremecaje u sferi fizickog i psihickog zdravlja kao i u ljudskim odnosima,a manifestuje se i u ekonomsko i saocijalnim posledicama socio-alkoholoza.

3.Razvoj Alkoholizma

Pod pojmom alkoholizma se podrazumeva devijantno ponasanje koji obicno definise dug razvojni period.Jedno od najsistematskijih istrazivanje ovog procesa nastalo je u Americi na inicijatici Drustva bivsih alkoholicara.Razvojni process alkoholizam traje oko 2 godina i za ispitivanu gruu taj process se zavrsavao oko 40 godina zivota.Ovaj razvoj prolazi kroz 3 faze :1.osnovnu;2.srednju;3.zavrsnu.Vreme koje je potrabno da bi se razvio alkoholizam je u proseku od 12-18 godina u zavisnosti od toga kad ce se prvi put pojaviti znaci alkoholizma.U prvoj fazi ljudi najcesce piju u kafanama,na zurkama u drustu i to najcesce petkom ili subotom.Medjutim,ukoliko nastave da piju i to sve vise moze da dodje do razvijanja alkoholne amnezije i nakon dve godine od pojave amnezije oni nisu u stanju da kontrolisu svoje ponasanje sto cini drugu fazu.Najzad zadnju fazu karakterisu pre svega kompuzivno pijenje ,kao i pad tolerancije.Dolazi do pojave napada premora i nedefinisanih strahova.Tako da posle perioda od tri godine od kad je poceo da pije osobi je potrebna hospitalizacija.Analizom razvoja alloholizma prema Jelineku pokazala je da u odredjenoj fazi nastaje alkoholna zavisnost koja ima obelezje prave zavisnosti.Simptomi zavisnosti alkoholne zavisnosti su :1.alkoholna amnezija;2.gubitak kontrole;3.pad tolerancije;4.nemogucnost apstinencije.

4.Primarna i sekundarna alkoholicarska devijacija

13

Alkoholizam je process koji obicno traje godinama,naime je potrbno dugotrajno uzajamno delovanje drustvenih,psiholoskih i drugih cinilaca.Ovaj proces obicno ima dve faze:

1.fazu primarne alkoholicarske devijacije ;2.fazu sekundarne alkoholicarske devijacije.Bez obzira na uzroke koji su doveli do ekscesivnog pijenja,ona ostaje primarna alkoholicarska devijacija dokle god je drustveno opravdano.Medjutim,ukoliko pijenje postaje sve neravnomernije ,cesce i vidno menja drustveno ponasanje osobe,reakcija postaje sve ostrija.U ovom period se ukazuje mogucnost nastupanja druge faze.Sekundarna alkohoricarska devijacija je faza kojoj je alkohoricarska devijacija dobila nov sadrzaj i kada se razvilo kompulzivno pijenje.Osnovnu drustvenu ulogu osoba koja pije zasniva zasniva sada na alkoholicarskom ponasanju i shvatanja sebe kao alkoholicar.Sve primarne devijacije u odredjenoj kr.tacki menja se i nastaje sekundarna devijacija.Sekundarna alkoholicarska devijacija izaziva drustvenu osudu,kazne i ta interakcija devijacije i drustvene reakcije dovodi do daljeg razvoja alkoholizma.Posto alkoholizam nije samo medicinski problem vec isto tako i socijalni problem,drustvena reakcija je slozena i cesto ambivalentna i protivrecna.

5.Klasifikacija tipova alkoholicara

Najznacajniju podelu tipova alkoholiucara dao je E.Jelinek i to na nekolika grupa.

1.Alfa-alkoholicari ovde samo postoji psihicna zavisnost od alkohola,a alkoholno pice sluzi za ublazavanje telesnih i psihickih patnji.

2.Beta-alkoholicari takodje ova grupa samo pokazuje samo znake psihicke zavisnosti od alkoholizma tako ako prekine sa picem ova lica pokazuju apstinencijalni sindrom.

3.Gama-alkoholicari u ovoj grupi alkoholicare odredjuje povisena tolerancija na alkohol tj.psihicka i fizicka zavisnost od alkoholizma.

4.Delta-alkoholicari ovde takodje postoji povisena tolerancija na alkohol,ali za razliku od gama-alkoholicara ne postoji gubitak kontrole.Medjutim,nesposobmi su za apstinenciju.

5.Epsilon-alkoholicari ovi alkoholicari poznati su kao dipsomani tj.smatra se da je alkoholicar neuracunjiv.

6.Zeta-alkohovicar ovaj tip alkoholicara odgovara psihijatrijskom terminu “patoloska intoksikacija”sa manifestacijama antisocijalnog ponasanja.

14

6.Rasprostranjenost alkoholizma i karakteristike alkoholicara

Rasprostranjenost alkoholicara je u svim drustvima.Veoma je tesko odrediti broj alkoholicara u jednoj zemlji.Alkoholizam se prekriva zbog stigma koja je povezana s ovom drustvenom devijacijom,ali postoje postojanja relativno pouzdanih podataka o rasirenosti alkoholicara da si moglo planirati razvijanje razlicite motode procene.Tako da postoje razlicite metode kao sto su procene koje se odnose na proizvodnju i potrosnju alkoholnih pica u jednoj zemlji ili odredjenoj populaciji.Drugu grupu cine metodi procene i indeksi koji su blize proceni broja alkoholicara.Ovi metodi se mogu podeliti na : 1.broj lecenih alkoholicara u psihijatrijskim ustanovama;

2.moralitet zbog alkoholizma;

3.broj umrelih od ciroze jetre;

4.broj lica osusjenih za krivicna dela ucinjenih u pijanom stanju;

5.podaci o apsenizmu i povredama na radu u vezi sa alkoholizmom radnika itd.

8Danas je inace opste prihvaceno da je oko 2-3% ukupnog stanovnistva alkoholicari.Pa tako u Jugoslaviji pre drugog svetskog rata potrosnja alkoholnog pica je iznosila 6 litara cistog alkohola po stanovniku,a u 1973 ta cifra je iznosila oko 12,6 litara.Ovim se jasno zakljucuje da zemlje koji su veliki proizvodjaci pica su ujedno i veliki potrosaci.Tako da nema sumlje da je alkoholizam najvise rasprostanjen zbog velike pristupacnosti alkoholnom picu.

7.Socijalne i psiholoske karakteristike alkoholicara

Osnovno pitanje koje se postavlja je da li uopste postoji razlika izmedju alkoholicara i nealkoholicara.Medjutim,odgovor na ovo pitanje zavisi od vise cinilaca i karakteristika medju kojima su i :

8 Spadijer-Dzinic, J.:Socijalna patologija i socijalne devijantnosti,Beograd.1988 str 159

15

1.Socijalne karakteristike;

2.Psiholoske karakteristike.

7.1.Socijalne karakteristike

Zajednickom analizom socijalnih karakteristika alkoholicara se zasniva na podacima 8062 istorije bolesti lecenih alkoholicara u Dispanzeru za lecenje alkoholicara.

Starost-Najvise lecenih alkoholicara imalo je izmedju 30 i 40 godina starosti.Medjutim ,danas neki smatraju da je veci socijalni problem alkoholizam medju mladima nego uzimanje droga.Jedno ispitivanje uzroka alkoholizma mladih pokazalo je da su sledeci cinioci od posebnog znacaja:1.Neadekvatnost porodicnih uslova u detinjstvu; 2.rano uzimanje alkoholnih pica;3.ekonomske prilike u porodici;4.psihijatrijski poremecajiPol-U vecini slucajeva kao alkoholicari se javljaju mukarci i to cak u 94 %.Medjutim,ovo treba gledati sa oprezom jer se sve vise zene javljaju na lecenja .Prema ovim podacima u Srbiji bi odnos muskarca-alkoholicara i zene iznosio 15 :1,taj odnos u Americi je 7:1,u Norveskoj 23:1 dok u Engleskoj on iznosi 2:1.Savremena istrazivanja pokazuju i upozoravaju na poras alkoholizma medju zenam s obzirom na sve vecu angazovanost zene u drustvu.Neke analize pokazuju da alkoholizam zena ima izvesne posebne karakterisike,tako se javljaju najcesce zene izmedju 30-40 godina.

9Bracno stanje-Kao leceni alkoholicari cesto se javljaju i ozenjeni i to u 81.6%,od koje je preko ¼ imalo razorene brakove.Skolska sprema- Takodje se sve vise na lecenju protiv alkoholizma javljaju i ljudi sa nizom ili srednjom skolom.Medju polovinom od njih nije bilo zavrseno osnovne skole,dok je drugi broj bio samo sa osnovnom skolom.

Mesto boravka-Najveci broj alkoholicara zivi u urbanim i velikim sredinama.Kao cest fenomen kod alkoholicara je da menjaju svoj geografski polozaj sto to sad i nije bio slucaj samo oko 3% su menjali svoje boraviste.

7.2.Psiholoske karakteristike

Psiholoske karakteristike su one osobine licnosti alkoholicara koje su opste i koje zajedno ocrtavaju sindrom ili opsti tip ponasanje alkoholicara.Alkoholicari su opisane kao osobe

9 Spadijer-Dzinic, J.:Socijalna patologija i socijalne devijantnosti,Beograd.1988 str161

16

koje su emocionalno labilne,preosetljive,zavisne ,nesigurne,depresivne.Tekodje,alkoholicari pokazuju i najcesce neuroticne manifestacije kao sto su impulsivnos i nesposobnost kontrolisanja afekata.

8.Uzroci alkoholizma

Postoje veliki broj teorija kojima se objasnjava uzrok alkoholizma,ali samo mali broj ovih objasnjenja je i potvrdjen ispitivanjima.Postoje 4 vrsta teorija:

1.Bioloska istrazivanja ukazuju na mogucnost genetskih i fizickih uzroka alkoholizma nisu do sada pokazale da postoje konstitucionalne,bioloske i fizioloske osobine koje bi bile karakteristicne za alkoholicare.

2.Psiholoske teorije-vecina do sad istrazivanja imala su za cilj da utvrde i opisu alkoholicarsku licnost.Crte alkoholicarske licnosti su najcesce nizak prag podnosenja frustracije,slabu samokontolu,potreby za zavisnoscu itd.Jedan od glavnih problema utvrdjenja crta licnosti su zbog nepostojanja studija o njihovim psiholoskim karakterima.Psihoanaliticke teorije objasnjavaju nastanak alkoholizma kao posledice nesvesnih konflikta u ranom detinjstvu koje dovode do odredjenih poremecaja.Osnovna definicija psihopatoloskih teorija je da su odredjene psihicke devijacije licnosti ili teskoce u socialno-emocialnom razvoju nuzan uslov alkoholizma.

3.Socioloske teorije-Moderna ispitivanja alkoholizma ukazuju das u najprihvatljivije one pretpostavke o uzrocima alkoholizma i razlicitim obrascima pijenje alkoholnih pica koje prolaze od uzajamnog delovanja drustvenih i psiholoskih faktora.Zakljucak ovih studija je bio da cesto opijanje ili visoka potrosnja ima tendenciju da se javljaju u kulturama u kojima su potrebe za zavisnoscu kaznjive ili zabranjene i u detinjstvu i u odraslom dobu i gde se trazi visoki stepen odgovornosti nezavisnog i uspesnog ponasanja.

4.Porodicni,inteerakcijski,ekosistemski pristupi .Alkoholizam je sastavni deo porodicnog sistema u kome se javlja pa prema tome nije samo individualna pojava,vec i interpersonalna pojava.Lica najcesce pocnu da piju da bi smanjila psihicke tenzije koje obicno nastaju u drustvenom zivotu.Ovo ponasanje je nacin oslobadjanja tenzije u datoj kulturi.

17

9.Drustvene posledice i delikvencija

Drustvena posledica alkoholizma je veoma brojna i tesko uocljiva.Nemogucnost obavljanja drustvene funkcije,poremeceni odnosi u braku i porodici,gubljenje drustvenog statusa predstavljaju najvaznije drustvene posledice alkoholizma.

Porodicni odnosi-u vecini slucajeva ponasanje alkoholicara najvise pogadja njegovu porodicu narocito bracni odnos i decu.Alkoholicar ne uspeva da obavlja svoje drustvene uloge muza i oca jer je svo njegovo interesovanje usmereno na pice.Takve osobe postaju sebicne,agresivne,odsustvuju,beze od kuce i napustaju porodicu sto sve dovodi do ekonomskog propadanja porodice.Ponasanja alkoholicara dovode do razvoda brakova i do raspadanje porodice.Zena alkoholicara moze da igra veliku ulogu u pomoc svom muzu da napusti pijenje,ali najcesce ona svojim stavom i otezava situaciju.Na samom pocetku one su od velike pomoci,ali cesto dolazi i do krize pa tako kod zena nastupa frustracija koja se zavrsava odvratnoscu prema muzu-alkoholicaru.Postoji predpostavka da je alkoholicarska porodica,kao drustvena sredina stvara problema za decu tj.nedovoljna roditeljska briga,bracni sukobi dovode do uticaja na razvoj deteta.

Radni odnos-Cestim konzumiranjem alkohola dovodi do izolacije i povlacenje alkoholicara iz mnogobrojnih drustvenih odnosa.Mnogi alkoholicari se ne javljaju na posao zbog straha da ce nece moci da izdrze radni dan bez pica.Odsustvovanje sa posla zbog alkohola predstavnja pocetni proces koji dovodi do profesionalnog degradacije i mogucnost gubljenja posla.Povred na radu smatra se ucestalije kod alkoholicarai onima koji cesto i preterano piju.

18

3. ZAKLJUCAK

Iz navedenog u ovom seminarskom radu, da se zakljuciti da prostitucija i trgovina zenama koja je neodvojiva veza, predstavlja ozbiljan i slozen drustveni problem, bilo da se posmatra ili analizira sa kriminoloskog, viktimoloskog, krivicnopravnog, psoholoskog, moralnog, migracionog ili nekog drugog aspekta, pa stoga zahteva angazovanje svih segmenata drustva i odgovarajucih institucija sistema u Srbiji, cije je odsustvo u prethodnom periodu u vezi sa navedenim bilo evidentno, uz zapazenu inertnost, a u novije vreme primetan je pomak i bolji rezultati drzavnih organa u suzbijanju ovih pojava.Alkoholizam je stara drustvena pojava koja se sve vise siri.Razlozi za to su mnogobrojni ,ali jedan od najvaznijih je to da je alkohol sada svuda prisutan,drugo je vise iz psihickih razloga tj.ljudi koji su preziveli neku vrstu trauma su najcesce osobe koje se okrecu alkoholizmu i raznom devijantnom ponasanju.Drzava ulaze dosta napora kako bi se izborila sa ovim problemom,ali to jos uvek nije vidljivo.Jedan od njenih nacina odbrane jesu i razlicite ustanove za rehabilitaciju mladih i starih osoba od zavisti.Medjutim, da bi ovo ponasanje nestalo ono se mora od pocetka leciti ,a najbolji nacini za to jesu porodice ,bracni drugovi,kolege sa posla koji treba da pruzaju najvecu podrsku alkoholicarima.

19

4. LITERATURA

1. Entoni Gidens: Sociologija, Beograd 2003.g2. Milosav Milosavljevic: Devijacije i drustvo, Draganic, Beograd 2003.g3. Mr Svetislav Vukovic: Komentar Krivicnog Zakonika, Beograd, 2005.g4. -Spadijer-Dzinic, J.:Socijalna patologija i socijalne

devijantnosti,Beograd.19885. -Gidens,E.:Sociologija,Beograd 2003 6. -Krivokapic,V.:Prevencija kriminaliteta,Beograd 2008

20