Entomološki praktikum

II predavanje

Sakupljanje insekata iz šumske stelje,

zemljišta i pećina

Zemljišni insekti

• Ceo životni ciklus ili jedan njegov deo u zemljištu

• Gnezdo, sklonište i mesto gde se hrane

• Značaj: poboljšanje fizičkih (aeracija,

vodopropustljivost, čišćenje zemljišta) i hemijskih

osobina zemljišta (obogaćivanje organskim materijama)

• Velika brojnost: tvrdokrilci, mravi, popci, rovci, termiti,

ose kopačice, beskrilni insekti, larve osa i muva, itd.

Javorella

suvodolensis Formica rufa Gryllotalpa gryllotalpa

• Posebno životno stanište koje naseljuju

određene uskospecijalizovane grupe životinja –

epigejska i endogejska fauna (zglavkari: insekti,

stonoge, paukoliki zglavkari i suvozemni rakovi)

• Zemljište – pod slabijim uticajem spoljašnjih

faktora (povoljni mikroklimatski uslovi, veća

procentualna zastupljenost vode, niže

temperature, kolebanja spoljašnjih faktora manja

u dubljim slojevima tokom dana i sezone)

• Familije reda Coleoptera: Carabidae (vrste

tribusa Trechini), Leiodidae (vrste tribusa

Leptodirini), Curculionidae, Staphylinidae,

Scydmaenidae i Bothrideridae

• Ovi insekti i drugi zglavkari se, osim u

zemljištu, mogu naći i u šumskoj stelji,

pećinama, gnezdima ptica i sisara i sl.

Prosejavanje

• Entomološko sito (promer pora zavisi od

teksture zemljišta i veličine insekata), belo platno

(mušema) – 1 m2 (na ravnom i osunčanom

mestu, sa crnim porubima) i rukavice

• Prednosti: sakupljanje kratko, mobilnost

istraživača veća; mane: slabo uočavanje sitnih

oblika, naporan postupak

Prosejavanje uz pomoć entomološkog

sita.

Entomološko sito.

• Prebacivanje u epruvete sa alkoholom (70% etil-

alkohol sa 5% glicerola) pomoću navlažene

pincete ili fine četkice – insekti nežnog tela

(Apterygota) ili u morilke sa tus-trakom ili etil-

acetatom – insekti sklerotizovanog tela

(Coleoptera, Hemiptera i dr.)

• Aspiratori – za sakupljanje sitnih organizama

koji su nam potrebni sa mušeme; nedostatak:

usisavanje delova biljaka i zemlje

• Usni (po tipu bočice i cevni) i sa

elektromotorom; providni: stakleni i plastični

• Kroz jedno crevo usisavamo vazduh, a uz

pomoć drugog uvlačimo insekte u cev; mrežica

(gaza) sprečava da usisamo insekte

Pojedinačno traženje i lov

ekshaustorom.

Aspirator po tipu bočice (A) i cevni aspirator (B).

Metoda polivanja obale.

Ručno sakupljanje insekata u pećini.

Sakupljanje insekata stelje četkicama nakon prosejavanja.

Sakupljanje insekata četkicom.

Pincete za sakupljanje insekata.

Ručno prikupljanje

• Predstavnici koji žive ispod kamenja, trulih

panjeva, oborenih stabala, mahovine, u stelji,

dubokom zemljištu, pećinama i na sličnim

staništima

• Golim rukama, pincetom, finim četkicama

• Odlaganje u morilke ili u epruvete sa alkoholom

Ručno prikupljanje insekata.

Berleze-Tulgrenov aparat

• Sakupljanje sitnih insekata stelje, zemljišta, kore drveća, korenja, mahovine, gljiva i gnezda (Apterygota i sitni Pterygota)

• Metalna cilindrična konstrukcija levkasto sužena na dnu

• Sito (rešetka) na granici cilindra i levka, na koje se stavlja uzorak stelje ili zemlje; iznad ovoga je poklopac sa sijalicom – izvor svetlosti i toplote (40-100 W obično 24 h)

• Negativno fototropni insekti propadaju kroz rešetku i upadaju u fiksativ (70% etanol sa 5% glicerina)

Berleze-Tulgrenov aparat.

• Poklopac: pojačava efekat vreline, odbija

toplotne zrake na uzorak, onemogućava insekte

da pobegnu, sprečava spoljašnje insekte da se

hrane insektima iz uzorka

• Hemijski repelenti: naftalin, hloropikrin,

terpentin i magnezijum-sulfat; lako isparljivi,

efikasniji pri višim temperaturama

• Berleze-Tulgrenov aparat na terenu i u

laboratoriji

• Sunce kao izvor svetlosti i toplote na terenu

Metoda trešenja

• Mnogi zemljišni insekti su fitofagni i dobar deo

životnog ciklusa provode na stablu i listovima

biljke hraniteljke (neki tvrdokrilci, stenice i dr.); pri

dodiru biljke padaju na zemlju i simuliraju smrt

• Ispod biljke se postavi belo platno (1 x 1 m),

kišobran ili plastične kadice, a biljka se zatrese

rukom ili štapom

• Sakupljanje pincetom, aspiratorom ili ručno

• Morilke ili 80% alkohol (adulti mekanog tela i

larve)

• Nemogućnost utvrđivanja asocijacije herbivor-

biljka

Entomološki kišobran za sakupljanje

insekata sa grmova i visoke trave.

Klopke sa mamcima

• Insekti bivaju privučeni hranom; prirodni mamci:

cvetovi, izlučevine biljnih vašiju, voćni plodovi,

ekskreti, gljive u truljenju i dr.

• Forme vezane za podlogu, bez sposobnosti

letenja

• Saprofagni: trulo meso, uginuli insekti, lešine,

gljive (Staphylinidae i Leiodidae); voće, melasa,

sirupi (Drosophilidae)

• Barberove (pitfall) klopke: posude sa mamcima

ukopane u zemlju za lov insekata zemljišta i stelje

(neke Coleoptera, Collembola, Protura, Diplura,

larve)

• Čaše sa 8% rastvorom sirćetne kiseline ukopane u

zemlju i pokrivene suvim grančicama za lov mnogih

Coleoptera (posebno Carabidae); markiranje

• Češći obilazak klopki (do 2 nedelje) da insekti ne bi

propali usled truljenja i raspadanja; zamena starog

atraktanta novim; pokrivanje čaše – zaštita klopki od

kiše, tj. od razblaživanja sadržaja i prolivanja

Barberova klopka za izlovljavanje zemljišnih karabida: 1 - kora drveta kao

zaštita od padavina; 2 - suve grančice; 3 - klopka ukopana u zemlju; 4 -

atraktant.

• Postavljanje zaštitnih poklopaca 1-1.5 cm iznad

površine tla, tj. od ruba posude, koji štite od

nečistoća i upadanja nepoželjnih životinja (puževi,

gmizavci i sitni sisari)

• Ekološka istraživanja: konzervans etilen-glikol ili

antifriz; klopke se postavljaju na 1 i 10 m od ruba

biotopa (obično po 4 u okviru svake kategorije)

Postavljanje Barberovih klopki

sa etilen-glikolom.

• Prednosti: neprekidno uzorkovanje, efikasnost u

smislu broja utvrđenih vrsta, niski troškovi

• Uzorci sa različitih kvadrata reprezentativniji od

klopki baziranih na letećoj aktivnosti insekata

• Cerambycidae: čaše sa vinom u krošnji drveća

prislonjene uz stablo

• Mnoge Coleoptera: mešanje piva, kvasca i vode

Klopke sa vinom za izlov strižibuba.

• Endogejska fauna Coleoptera: dodatak parčeta

smrdljivog mesa koje visi iznad sirćeta; ukopavanje

zatvorenih isperforiranih klopki u zemlju (sir, smrdljivo

meso i dr.)

• Pećinska fauna (Coleoptera, Collembola, Diplura):

Barberove klopke sa sirćetom i smrdljivim mesom

ukopane u humusnu ili glinenu podlogu (Carabidae) ili

umetnute u pećinske zidove, uz stalaktite i stalagmite

(Leiodidae); provera i do mesec dana uz dodatak soli

Postavljanje “pitfall” klopki u pećinama.

• Otvorena posuda glatkih zidova duboka oko 10

cm za izlov kućnih insekata (Blattodea, Lepisma

saccharina); daščica od gornje ivice posude do

poda za prilaz insekata; mamci: crni luk, slatka

peciva, krekeri i dr.

Klopke za izlov bubašvaba.

Žute klopke

• Sitni slaboleteći ili insekti vezani za podlogu (Hymenoptera,

Diptera, Coleoptera)

• Mnoge insekte privlači žuta boja

• Klopka: kvadratna posuda 6-7 cm duboka i 30 cm široka

ofarbana svetlo žutom bojom na unutrašnjoj i crnom bojom

na spoljašnjoj strani

• Posuda ukopana u zemlju; u njoj je voda (prazni se svaki

dan) ili mešavina vode i etilen-glikola (ređe se prazni), uz

dodatak kapi deterdženta za smanjenje površinskog napona

• Sakupljanje mrežicom, pranje u svežoj vodi, prebacivanje u

alkohol

Žuta klopka.

Lepljive klopke

• Drveni ram, mreža najlonskih vlakana poprskana lepkom u

spreju; obično je ova klopka žute boje da bi privukla insekte

• Visina do 2 m, povremeni obilazak, sakupljanje zalepljenih

insekata; praćenje dinamike leta fitofagnih insekata u blizini

poljoprivrednih kultura

• Lepljivi pojasevi (trake) za suzbijanje adulata i larvi koji žive

na drveću na željenoj visini od podloge; zaustavljanje i

lepljenje jedinki; utvrđivanje kvantitativnog i kvalitativnog

sastava štetočina i suzbijanje štetočina u voćarstvu i

šumarstvu

Lepljiva klopka.

Postavljanje lepljivih

pojaseva.