SADR@AJ - CITALISTE.COMciq stvarawe povoqnijih uslova za wihovo delovawe i ustanovqavawe jasnih kriterijuma za raspodelu op{tinskog buxeta namewenog kulturi. Veoma je bitno i dono{ewe

SADR@AJ

UVODNIK

Gordana Stoki}, Kulturolo{ka razlika . . . . . . . . . . . . . . . . 1

ÎTALI[TE

Nesiba Palibrk-Suki}, Od Ruskog doma do Sevastopoqa . . 2

Korisna razmena iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Nezadovoqstvo institucija kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

LINK

Vesna Iwac, Predstavnici iz celog sveta . . . . . . . . . . . . . . . 4

Mirko Markovi}, Qig u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Iz tradicionalne u hibridnu biblioteku . . . . . . . . . . . . . . . 12

Bogat izvor informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Vaska Sotirov-\uki}, Kwi`nice – riznice

pisane i digitalne ba{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

@eqka Komleni}, Juni na Uni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Elizabeta Georgiev i Sa{a Lukovi}-Vasiqevi}, U carstvu kwige za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Milica Matijevi}, Bibliotekar –

struka i profesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Radmila Perovi}, De~ja ma{ta moè sva{ta . . . . . . . . . . . . 19

êtvrti Vidovdanski nau~ni sastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Vesna Zlati~anin, Projekat Biblia – Jadranska biblioteka . 21

Vesna @upan, Izlo`ba u ~ast {panskih boraca . . . . . . . . . 25

Konferencija u Sofiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

MRE@A

Tamara Butigan, Komitet za digitalizaciju

nacionalne ba{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Nova generacija elektronskih publikacija . . . . . . . . . . . . . 26

Bisis dobio podr{ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

The Chicago Manual of Stule Online . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

U~ewe stranih jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Greenstone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

ODRAZ

Ranko Risojevi}, Savremene tr`nice znawa . . . . . . . . . . . . . 28

Tesla – bibliotekar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Vesna Crnogorac, Sloboda mi{qewa zarobqena politikom . . . . . . . . . . . . . . . 31

Vesna Stepanovi}, Kwièvne ve~eri – da ili ne . . . . . . . . 33

Milun Vasi}, Ispovest iz harema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Biqana Vitkovi}, Nove usluge za informaciono doba . . 37

DRU[TVO

Spona nauke, kulture i privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Milica Vasi}, Mi smo budu}i lideri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Goran Trailovi}, Kwièvne teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Li~na karta Bibliotekarskog dru{tva Srbije . . . . . . . . . . 45

^lanarina, kotizacija i kolektivni ugovori . . . . . . . . . . . . 46

Letopis Upravnog odbora BDS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

@ivot posve}en bibliotekarstvu i bibliografiji . . . . . . 47

Bitne su licence . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Nada Zeqi}, Za boqi i stru~niji rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Vesna Crnogorac, Januarski dani bibliotekara . . . . . . . . . 50

Mnogo smo „jaki” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Sneàna La|inovi}, Internet servis

u javnim bibliotekama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Gudrun s qubavqu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Uputstvo o minimumu profesionalnog pona{awa . . . . . . . 53

Otkaz Vesni Crnogorac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Milica Kir}anski, Dobri stru~waci nepoèqni . . . . . . . 54

Hadija Krije{torac, U profesiju se

ne ulazi na predlog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

Jelena Vojinovi}-Kosti}, Biv{a direktorka dobila otkaz . 56

Sneàna Bojovi}, Paradigma neuvaàvawa rezultata . . . . 57

SPEC

Gordana Stoki}, Od ~okolade do javnog nastupa . . . . . . . . 58

Serijal virtuelnog u~ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Miroslava Mijatovi}-Vasin, Savremen elektronski informacioni centar . . . . . . . . . . . 63

Zna~aj serijskih publikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

BIBLIOTEKE

Stiù li dolari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Vera Udicki, Odobrena nabavka opreme . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Podràno uvo|ewe automatizovanog kataloga . . . . . . . . . . . 67

Liv Seteren, Partnerstvo je neophodno . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Milica Matijevi}, Ne budi glasan nego efikasan . . . . . . 70

Vaska Sotirov-\uki}, Pokrenuta kqu~na pitawa . . . . . . 72

Vaska Sotirov-\uki}, ûvar kulturnog identiteta . . . . . 73

Preminuo Kemal Bakar{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Marijana Petroni}, Korak po korak – deset godina . . . . . 77

Jasminka Elakovi}, Stru~no usavr{avawe . . . . . . . . . . . . . . 78

Aleksandar Jokanovi}, Adaptacijom do boqih uslova . . . . 80

Vek i po biblioteke u Uìcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Mile Tasi}, Izme|u kwiga i slatki{a . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Ema Dimovska i Jasna Obradovi},Iskustvo sa plakatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Vredan }irilski rukopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Du{an Stojkovi},Pesmore~ja u dosluhu sa Mokrawcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

IZLOG

Du{an J. Martinovi}, Istorija ju`noslovenskog {tamparstva . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Vojislav A. Vujoti} – Duànin,Od Crnojevi}a do \ukanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Aleksandra Vrane{, Biblioteke za sve gra|ane . . . . . . . . . 88

Bojana Vukoti}, Novine u katalo{koj obradi periodike . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Zdravka Radulovi}, Priru~nik primarnog karaktera . . . 91

Zdravka Radulovi}, Na{e kwige u Kongresnoj biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Biblioteka – ku}a vekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Vodi~ za korisnike NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Srpska bibliografija 1851–1879. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Zdravka Radulovi}, Bibliografije dva kwièvnika . . . . 94

Milica Crnojevi}, Iz starih biblioteka . . . . . . . . . . . . . . 96

Aleksandra ^vorovi}, Istorija duga sedamdeset godina . . 97

Scandinavian Public Library Quarterly . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Jutarwi bibliotekar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Godi{wak Biblioteke Matice srpske . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Bibliote~ki putokaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Jelena Angelovski, Infoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Biqana Albahari, Visko{kolske biblioteke . . . . . . . . . . 101

Javne biblioteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

M. Paloci, Savremena biblioteka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Goran Milenkovi}, Bele`nica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

M. Paloci, Novine Beogradskog ~itali{ta . . . . . . . . . . . . 104

Milun Vasi}, Kragujeva~ko ~itali{te . . . . . . . . . . . . . . . . 104

Mons Aureus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

M. Paloci, Slovo ]irilovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Legat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

SERVIS

Hronika Gradske biblioteke Pan~evo . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Majski dani kwige u Pan~evu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

GALERIJA

Crno-beli svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

UVODNIK

Pan~eva~ko ~itali{te br. 9

1

Kulturolo{ka razlika

Pi{u}i iz Amerike uvodnik za pro{li broj

Pan~eva~kog ~itali{ta, nisam ni razmi{qala o

tome kako }e biti kada se vratim.

Pre nekoliko dana srete me koleginica sa stu-

dija, sada novinar u jednom beogradskom ~asopisu, i

egzaltirano mi poèle sre}an povratak. Kaè, mo-

gle bismo da napi{emo ne{to za wen list ali krat-

ko: „Ne moè to... o bibliotekama... na{ narod da

~ita na tri strane”.

Zakloni se ona iza naroda, jer {ta o bibliote-

kama ima da se pi{e... na tri strane.

Dugogodi{wa poznanica, koja je èlela da po-

gleda moje fotografije iz Amerike i kojoj sam ve}

potanko opisala svoj projekat za Fulbrajtovu sti-

pendiju, najzad podiè pogled sa slika i, gledaju}i

me podozrivo, upita: „êkaj, a {ta si ti tamo zapra-

vo radila?”

Ko da poveruje da se odnosi biblioteka s jav-

no{}u mogu prou~avati pet meseci?

Ro|aka kojoj sam se javila po povratku intere-

suje se kako je bilo i na moje: „Odli~no” – preuze

re~ i nastavi da iznosi svoja teoretska znawa o

Americi u narednih pola sata.

êmu primeri iz prakse?

A tamo, biblioteke na svakom koraku i sve –

pune qudi. Neki ~udni qudi {to u bibliotekama

rade ube|ivali me svakim gestom kako se bavim va`-

nim poslom, neumorno odgovarali na bezbrojna pi-

tawa, ukqu~ivali me u svoje aktivnosti, pozivali

na radne ru~kove, otkrivali male tajne svog zana-

ta, zatrpavali me najrazli~itijim podacima i ana-

lizama, pomagali, savetovali, najsrda~nije nudili

pomo}. Koleginica iz Srbije bila je deo ciqne

javnosti, a javnosti se nudi profesionalizam i

transparentnost rada. Moje prisustvo, neko re~e,

dragoceno je jer mogu te vrednosti da prenesem da-

qe.

Takav stav je najdragocenije {to sam sebi do-

nela iz Amerike. Srda~ne dobrodo{lice spadaju u

kulturolo{ke razlike.

Gradska biblioteka u Pan~evu je jedna od

retkih koja je u okviru programa rada Odeqewa

za izradu bibliografija i izdava~ku delatnost

organizovala istraìva~ki rad na osnovu svojih

fondova. Kao rezultat toga rada, Biblioteka je

objavila nekoliko publikacija, posebno o ruskoj

emigraciji. Ova tema, zna~ajna za kulturnu isto-

riju grada Pan~eva, postala je stalna tema istra-

ìvawa na odeqewu. Kako tema o ruskoj emigra-

ciji ima i {iri dru{tveni i me|unarodni zna-

~aj, Biblioteka je uspostavila saradwu sa istra-

ìva~ima i sli~nim institucijama kod nas i u

svetu. Ta saradwa se ogleda u razmeni informa-

cija, odràvawu okruglih stolova i drugih mani-

festacija. Posebno je zna~ajna saradwa sa Ru-

skim domom u Beogradu, gde se u okviru odràva-

wa izlo`be „Sto godina ruskog parlamentari-

zma” Gradska biblioteka pojavila sa svojim ma-

terijalom. Organizatori dela izlo`be koji se

odnosi na grad Pan~evo u periodu izme|u dva ra-

ta bile su Nesiba Palibrk-Suki} i Mimica

Aleksi}.

Na ovoj izlo`bi je predstavqen materijal

Dràvne dume Ruske federacije i Agencije

„RIA–Novosti”, kao i onaj koji su pripremili

beogradski predstavnici „Skup{tinskih novo-

sti”. Posebno

zna~ajan deo

izlo`be bio

je posve}en

ìvotu i radu

~lanova Dr-

àvne dume u

K r a q e v i n i

SHS – Jugo-

slaviji, gde su

se oni nalazi-

li u emigra-

ciji (27 ~la-

nova Dràvne

dume i sedam

~lanova Dràvnog saveta, predsednik III i IV Dr-

àvne dume M. V. Rodzjanko dve godine je ìveo u

Pan~evu). U izve{taju, dostavqenom ruskim i

srpskim medijima, stoji da su ovaj deo izlo`be

pripremili poznati istraìva~i ruske emigra-

cije u Srbiji: Aleksej B. Arsewev (Novi Sad),

Nesiba Palibrk-Suki} (Pan~evo, Gradska bi-

blioteka), prof. Miroslav Jovanovi} (Beograd,

Filozofski fakultet), kao i A. A. Gardenin

(Beograd), potomak general-majora A. D. Sokol-

êrnilovskog, ~lana IV Dràvne dume.

Zna~ajnu me|unarodnu kulturnu saradwu

Gradska biblioteka je (preko teme o ruskoj emi-

graciji) ostvarila sa „Sevastopoqskim morskim

udruèwem”, osnovanim u Sevastopoqu 1992, sa

ciqem oìvqavawa zaborevqenih stranica ru-

ske istorije koje se odnose na fenomen emigraci-

je u vreme Oktobarske revolucije, a ti~u se Ruske

mornarice. (Ovo me|unarodno udruèwe okupqa

~lanove iz mnogih zemaqa {irom sveta.) Tu sa-

radwu ~ini razmena materijala i informacija

koje se odnose na ruske lekare, ~lanove Bolnice

Ruske mornarice iz Sevastopoqa, ~iji je celo-

kupni personal 1920. godine bio evakuisan u Kra-

qevinu SHS, pa su se neki od wih na{li i u Pan-

~evu, tako da mnoge podatke zna~ajne za istoriju

grada Pan~eva (a ti~u se ruske emigracije u na-

{em gradu) dobijamo iz Sevastopoqa.

Nesiba Palibrk-Suki}Gradska biblioteka Pan~evo

Me|unarodna saradwa Gradske biblioteke Pan~evo

Od Ruskog doma do

Sevastopoqa

ÎTALI[TE


2

Arkadij îkin u Sevastopoqu potpisuje primerak

svoje kwige Sevastopoqska golgota, namewen

Gradskoj biblioteci Pan~evo

Deo izlo`be koji se odnosi

na grad Pan~evo

Op{tina Pan~evo je u~estovala u final-

nom krugu kandidata za nagrade u okviru projek-

ta „Nagrada za primer najboqe prakse iz lokal-

ne samouprave u Srbiji”, koji

je realizovala Stalna konfe-

rencija gradova i op{tina, uz

podr{ku holandskog Mini-

starstva inostranih poslova i

holandskog Saveza lokalnih

vlasti.

Op{tina Pan~evo je svo-

jim Konkursom za vrednovawe

projekata u oblasti kulture i

umetnosti obezbedila u~e{}e

u finalu u oblasti kulture,

koji sprovodi od 2004. godine, a

prezentovan je na konferenci-

ji 29. septembra 2006. u beo-

gradskom „Sava centru”. Im-

presivni su podaci o rezulta-

tima odbranih: za tri godine

ukupno 124 vaninstitucional-

na projekta, iz izve{taja za 2005. godinu ukqu~e-

no je vi{e od 1.100 autora i u~esnika u projekti-

ma, kao i razli~ite ciqne grupe, wih preko

15.000, koji su bili ukqu~eni kroz direktnu ko-

munikaciju, izlo`be, sajt prezentacije, radioni-

ce, kao i na ostalim de{avawima koja prate pre-

zentaciju svakog umetni~kog projekta.

„Primer najboqe prakse” ima za ciq razme-

nu i promociju pozitivnih iskustava iz gradova

Srbije i lokalnoj vlasti pruà priliku da svoja

iskustva podeli sa drugima. Objavqivawe prime-

ra najboqe prakse je potvrda kvaliteta rada i ak-

cija koje vode ka vi{im standardima u pruàwu

usluga gra|anima.

Od pristiglih 76 predloga, Op{tina Pan-

~evo je sa svojim primerom dobre prakse bila je-

dini finalista u okviru kategorije „Kultura i

sport”, uz jo{ devet finalista iz razli~itih

oblasti. Po zavr{etku konkursa bi}e objavqena

publikacija na srpskom i engleskom jeziku o naj-

boqim primerima.

U okviru me|unarodne konferencije bili

su predstavqeni primeri holandskih, poqskih i

bugarskih iskustava iz prakse lokalne samou-

prave.

„Primer najboqe prakse” u Op{tini Pan~evo

Korisna razmena iskustva

Menaxeri nekoliko pan~eva~kih insti-

tucija kulture (me|u kojima je i Gradska bi-

blioteka) oformili su radnu grupu, ~iji je

ciq stvarawe povoqnijih uslova za wihovo

delovawe i ustanovqavawe jasnih kriterijuma

za raspodelu op{tinskog buxeta namewenog

kulturi. Veoma je bitno i dono{ewe dugo ro~-

ne strategije za ovu oblast koja ne bi bila

podlo`na uticaju politike i promena lokalne

vlasti. Vi{e o ovoj inicijativi u narednom

broju Pan~eva~kog ~itali{ta.

I nedavni sastanak op{tinara sa direktori-

ma ustanova kulture pokazao je da su ove instituci-

je nezadovoqne odnosom osniva~a prema wima, kao

i iznosom planiranih sredstava za narednu godinu.

Kada je o îtali{tu re~, nezvani~no sa-

znajemo da }e dotacija biti na pro{logodi{wem

nivou, a da sredstva koja je Upravni odbor bibli-

oteke traìo za obeleàvawe jubileja ~asopisa

(petogodi{wicu izlaèwa i deseti broj) nisu

odobrena. Dakle, ni{ta od digitalizacije i î-tali{ta na CD-u.

Nezadovoqstvo institucija kulture


3

ÎTALI[TE

Sneàna Barali}-Bo{wak za govornicom „Sava centra”

Sedamdeset drugi Svetski bibliote~ki i

informacioni kongres Me|unarodne federacije

bibliote~kih asocijacija i institucija (IFLA)

odràn je od 20. do 24. avgusta 2006. u Seulu, u Ju-

`noj Koreji.

Sve~ano otvarawe Kongresa odràno je u ne-

dequ, 20. avgusta, u Atlantik sali Kongresnog

centra COEX. Vi{e od 4.000 u~esnika iz celog

sveta pozdravili su predsednik Ifle Aleks Brn,

predsednik Nacionalnog organizacionog komi-

teta Ifle 2006. Ki-Nam [in, gradona~elnik Se-

ula Si-Hun Oj, prva dama Republike Koreje Jang-

Suk Kvon. Uvodno izlagawe na temu „Bibliote-

ke: jedinstveni pokreta~i razvoja u doba znawa i

informacija” odrào je De-Jung Kim, biv{i

predsednik Republike Koreje i laureat Nobelo-

ve nagrade za 2000. godinu za mir, koju je dobio za

dugogodi{wu posve}enost razvoju demokratije i

qudskih prava u Ju`noj Koreji i Aziji, posebno

za doprinos odràvawu prvog zajedni~kog Sami-

ta Ju`ne i Severne Koreje 2000. godine.

Sve~ano otvarawe je pratio prigodan pro-

gram, multimedijalni performans sa tradicio-

nalnim korejskim muzi~kim i plesnim ta~kama i

kratkim filmovima o istoriji Koreje i na temu

„Bibliotekari”.

Na Kongresu Ifle u~estvovalo je vi{e od

4.000 predstavnika iz celog sveta, ovog puta naj-

vi{e iz azijskih zemaqa, ali i veliki broj pred-

stavnika iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Ka-

nade, Australije, Rusije, Velike Britanije, Ne-

ma~ke, Francuske itd.

Iz Srbije su bila samo dva predstavnika:

upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten

Ugri~i} i zamenica upravnika Vesna Iwac. Na

listi prijavqenih u~esnika iz Srbije nai{li

smo i na ime kolege Marjana Marinkovi}a iz Bi-

blioteke grada Beograda. On je bio prijavqen

kao jedan od izlaga~a postera na temu A Streetcar

Named Book. Me|utim, kada smo me|u izlaga~ima

postera potraìli kolegu, pano je bio prazan.

Naàlost, o~igledno nije bilo novca da kolega

do|e na Kongres i da predstavi poster.

Iz Hrvatske je bilo ~ak 12 predstavnika, i

to ne samo iz Zagreba, ve} i iz gradova u unutra-

{wosti: iz Splita, Rijeke, Zadra... Slovenija je

imala osam predstavnika, a iz Bosne i Hercego-

vine je bio prisutan samo Ismet Ov~ina, direk-

tor Narodne i univerzitetske biblioteke BiH.

O~igledno je da dràvne i lokalne vlasti u Hr-

vatskoj i Sloveniji imaju daleko vi{e razumeva-

wa za zna~aj ovog svetskog kongresa, jer se ve} vi-

{e godina de{ava da te zemqe imaju daleko vi{e

predstavnika nego Srbija. Makedonija i Crna

Gora nisu imale svoje predstavnike na Kongresu.

Teme Kongresa

Glavna tema Kongresa bila je „Biblioteke:

dinami~ni pokreta~i razvoja dru{tva znawa i

informacija”. U ovom kratkom osvrtu na Kon-

gres nemogu}e bi bilo navesti sve teme o kojima

se raspravqalo, te izdvajamo samo one najzani-

mqivije i najzna~ajnije: Uloga akademskih bi-

blioteka u onlajn u~ewu i predavawu; Unimarc i

Unicode; Javne biblioteke i wihova uloga u de-

mokratizaciji dru{tva, Informati~ko opisme-

wavawe u okviru porodice; Nova uloga biblio-

te~kih udruèwa u razvoju novih bibliote~kih

usluga; Bibliografska kontrola: aktuelno sta-

we i nove inicijative; Pogled na Istok sa Zapa-

da, pogled na Zapad sa Istoka: kulturna i tehno-

lo{ka razmena; Modeli elektronskog parlamen-

LINK


4

Ifla kongres u Seulu

Predstavnici

iz celog sveta

LINK


5

ta; Nove tehnologije za pristup kulturnoj i nau~-

noj ba{tini; Pretraìvawe informacionih iz-

vora u budu}nosti; Kvalitet digitalnih refe-

rensnih usluga; Nova uloga kataloga kao podr-

{ka pronalaèwu i isporuci elektronskih do-

kumenata; Merewe kvaliteta bibliote~kog po-

slovawa na nacionalnom nivou; Internet loka-

cije za slepe i slabovide; Nacionalne bibliote-

ke – dinami~ni partneri u razvoju dru{tva zna-

wa; Strate{ko planirawe u bibliotekama u 21.

veku; Upravqawe znawem zasnovano na ~iwenica-

ma; Otvorene arhive – institucionalni repozi-

toriji itd.

Razli~ita doga|awa

Tokom Kongresa organizovano je vi{e od

dvesta razli~itih doga|awa – predavawa, raspra-

va, okruglih stolova, radionica. Veliki broj sa-

stanaka prevo|en je simultano na sedam jezika

(engleski, francuski, nema~ki, {panski, ruski,

kineski, korejski). Bilo je vi{e od 400 govorni-

ka i izlaga~a, predstavqeno je oko 200 radova,

odràno vi{e od 200 sastanaka. Pored toga, kao

{to je uobi~ajeno, organizovana je i velika svet-

ska izlo`ba i prezentacija oko 150 svetskih kom-

panija koje se bave bibliotekarstvom, informa-

cionim menaxmentom, proizvodwom opreme za

biblioteke, izradom kompjuterskih programa,

kreirawem velikih baza podataka.

Posebno su bili zanimqivi {tandovi kompa-

nija OCLC, Bowker, Thomson Scientific, Emerald,

Proquest, 3M, kao i veliki broj azijskih kompanija

visoko specijalizovanih za razvoj novih digital-

nih tehnologija i primenu slikovnih pisama azij-

skih jezika u bazama digitalnih dokumenata. Na-

ravno, jedan deo prostora bio je rezervisan za pre-

zentaciju oko 90 postera, na kojima su bile pred-

stavqene aktivnosti biblioteka, udruè-

wa, informacionih centara, fakulteta,

programa i projekata iz celog sveta.

Neke od jednodnevnih radionica na

razli~ite teme odràvane su i na drugim

lokacijama, u bibliotekama i na fakul-

tetima u Seulu. Svaki registrovani ko-

risnik dobio je paket kongresnog materi-

jala: detaqan program, listu u~esnika po

zemqama, listu kompanija na izlo`bi,

listu postera i CD sa izlagawima na

Kongresu. Tokom Kongresa odràna je i

panel diskusija o nacrtu Strate{kog

plana razvoja Ifle 2006–2009, koji je

pripremio Upravni odbor Ifle.

Veliki broj izlagawa moè se na}i

i na veb lokaciji Kongresa Ifla

(www.ifla.org).

U ve~erwim satima za u~esnike Kongresa

prire|eni su prijemi kod ministra kulture, gra-

dona~elnika Seula, kao i jedinstveno kulturno

ve~e u Se|ong kulturnom centru, na kome su u~e-

snici imali prilike da ~uju tradicionalnu ko-

rejsku muziku i vide tradicionalne korejske ple-

sove. Posebno impresivne su bile ta~ke sa korej-

skim perkusionistima u kojima je u~estvovalo

oko 50 izvo|a~a na vi{e od 150 razli~itih tradi-

cionalnih instrumenata i bubweva.

Posete korejskim bibliotekama

Tokom Kongresa su organizovane posete bi-

blioteka u Seulu kao {to su: Nacionalna bibli-

oteka Koreje, Nacionalno parlamentarna bibli-

oteka, Nacionalna biblioteka za decu i mlade,

Biblioteka Vrhovnog suda, mnoge javne biblio-

teke u Seulu i okolini, Teolo{ka biblioteka

Katoli~kog univerziteta u Seulu, Univerzitet-

ska biblioteka Koreje, Nacionalna univerzitet-

ska biblioteka Seula, Hansung Univerzitetska

digitalna biblioteka, Univerzitetska biblio-

teka za ènske studije, Centralna biblioteka

Koreje za slepe, kao i mnoge druge specijalne, is-

traìva~ke i {kolske biblioteke.

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

Izuzetno kvalitetna kwiga Biblioteke uKoreji: pro{lost, sada{wost i budu}nost na-

{la se u torbama svih u~esnika Kongresa, te se

od sada moè konsultovati i u bibliote~kom

fondu NBS.

Nacionalna biblioteka Koreje (NBK) najve-

}a je biblioteka u Koreji. Stara zgrada datira iz

1945. godine, nova zgrada sa depoima izgra|ena je u

periodu 1998-2002, novo krilo zgrade nameweno

iskqu~ivo kontinuiranom obrazovawu stru~waka

iz cele zemqe otvoreno je 2005, a sasvim nova zgra-

da Nacionalne digitalne biblioteke Koreje je

trenutno u izgradwi i bi}e otvorena 2008. U junu

2006. godine je na drugoj lokaciji otvorena i nova

Nacionalna biblioteka za decu i mlade. NBK po-

seduje fondove od preko {est miliona jedinica,

ima 250 zaposlenih, preko 2.000 posetilaca dnev-

no. Svi katalozi su u potpunosti automatizovani,

kao i svi procesi rada, ukqu~uju}i i cirkulaciju

u ~itaonicama i izvan wih, jer NBK pozajmquje

kwige korisnicima i izvan Biblioteke (to su po-

sebne kolekcije kupqene za spoqnu pozajmicu). U

tehnolo{kom smislu, to je najrazvijenija biblio-

teka koju sam dosad imala prilike da posetim. Od

ukupnih fondova, preko 50 odsto je digitalizova-

no, {to zna~i da Biblioteka poseduje oko tri mi-

liona digitalnih kwiga dostupnih direktno iz

kataloga. Naravno, digitalne kwige koje su pod

kopirajtom, dostupne su samo u ~itaonicama, a one

u javnom domenu mogu da koriste i onlajn spoqni

korisnici. Kompletni fondovi u otvorenom pri-

stupu za{ti}eni su najnovijom tehnologijom i ta-

kozvanim RFID ~ipovima, a ~itaonice su snabde-

vene novim informacionim pultovima za auto-

matsko zaduìvawe i razduìvawe korisnika. î-

taonica periodike je opremqena sa oko 20 skenera

sa mikrofilmovima kojima se kroisnici sami

sluè. Jedan deo Biblioteke, nazvan „No}na bi-

blioteka”, otvoren je za korisnike do 22 sata. Za-

nimqivo je i da se kolekcije kwiga o Severnoj Ko-

reji nalaze u posebnim prostorijama i da je pri-

stup wima ograni~en i omogu}ava se pojedincima

samo uz posebne dozvole. Digitalni multimedi-

jalni centar Biblioteke opremqen je najnovijom

opremom – kompjuterskim laboratorijama za ko-

lektivni studijski rad, radnim stanicama za

DVD, VTR, LDP, 3D i CD medije, ~itaonicama za

gledawe TV programa, filmova, ~itaonicama sa

opremom za korisnike sa posebnim potrebama itd.

Veb adresa NBK: www.nl.go.kr

Prate}i skupovi

Pre, tokom i posle glavnog Ifla Kongresa

odràn je i niz razli~itih pretkonferencija

ili postkonferencija, takozvanih satelit sa-

stanaka.

Skup „Raspodela resursa, razvoj kolekcija i

referensnih servisa u digitalno dobra”, odràn

je 17. i 18. avgusta u Nacionalnoj biblioteci za

decu i mlade u Seulu.

U Univerzitetskoj medicinskoj biblioteci

u Seulu odràn je stru~ni skup na temu „Infor-

macioni izvori u tradicionalnoj medicini”.

Pretkonferencija „Kineska pisana i {tampana

kulturna ba{tina” odràna je u Zejang bibliote-

ci u kineskom gradu Hangzu. U [angaju je 16. i 17.

avgusta odràna pretkonferencija na temu „Bi-

bliote~ki menaxment i marketing u multikultu-

ralnom svetu”. Godi{wi sastanak parlamentar-

nih biblioteka sveta odràn je u Nacionalnoj

parlamentarnoj biblioteci Koreje. U Nacional-

noj biblioteci Japana u Tokiju odràna je pret-

konferencija na temu „Za{tita i ~uvawa bibli-

ote~ke gra|e u azijskim zemqama”.

Naravno, kao i svake godine tokom Ifla

kongresa, u Nacionalnoj biblioteci doma}ina

odràna je Konferencija direktora nacional-

nih biblioteka sveta

(CDNL), u ~ijem je radu, me-

|u oko 150 drugih direktora

nacionalnih biblioteka

sveta, u~estvovao i direk-

tor NBS Sreten Ugri~i}.

Nagrada od milion

dolara

Nagrada Gejts fonda-

cije za doprinose u inovira-

wu rada biblioteka i pru-

àwu informacionih uslu-

ga korisnicima, s posebnim

naglaskom na besplatne

usluge, dodequje se ve} vi{e

LINK


6

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

godina tokom odràvawa

Ifla kongresa, i to samo

organizacijama izvan Sje-

diwenih Ameri~kih Dr-

àva. Nagrade su dosad do-

bijale biblioteke ili

druge informacione orga-

nizacije u Banglade{u,

Kini, Danskoj, Ju`noj

Africi, Kolumbiji, Gva-

temali, Argentini, Fin-

skoj. Ove godine nagrada je

pripala nevladinoj orga-

nizaciji „Obrazovawe i

razvoj na selu” iz Katman-

dua, Nepal. Nagradu su do-

bili za obezbe|ivawe bes-

platnog pristupa kompjuterima i internetu za

seosko stanovni{tvo u regionu, kao i za progra-

me promocije informati~kog opismewavawa sta-

novni{tva. Ta nevladina organizacija sara|uje

sa lokalnim vlastima kako bi se u nepalskim se-

oskim sredinama otvarale biblioteke i infor-

macioni centri, pre svega kao centri za u~ewe i

informati~ko opismewavawe. Od 1991. godine

organizacija je uspela da otvori 39 lokalnih bi-

blioteka u celoj zemqi, da im omogu}i po~etni

kapital za rad, da obu~i stru~na lica zi da pri-

vu~e veliki broj korisnika. Nagrada od milion

dolara }e toj nevladinoj organizaciji omogu}iti

da nastavi i daqe razvija svoj pionirski rad in-

formati~kog opismewavawa seoskog stanovni-

{tva Nepala.

Lepa vest za Srbiju

Ifla, u saradwi sa OCLC, svake godine do-

dequje nekoliko stipendija mladim stru~wacima

iz celog sveta. Informacije o prijavama za ove

stipendije NBS je tokom 2006. blagovremeno po-

stavila i na svoj veb sajt. Na Kongresu Ifle ob-

javqena su imena ovogodi{wih dobitnika sti-

pendija. Me|u pet imena stru~waka iz Gane, Bra-

zila, sa Jamajke i Filipina, nalazi se i ime na-

{e koleginice Nevene Tomi} koja radi u Bibli-

oteci „Studentski grad”. Petonedeqna specija-

lizacija }e se odvijati u periodu april–jun 2007.

Nedequ dana mladi stru~waci }e provesti u se-

di{tu PICA/OCLC u Lajdenu u Holandiji, jednu

nedequ u glavnom sedi{tu OCLC u Dablinu, gde

}e prisustvovati Godi{woj skup{tini ~lanica

OCLC iz celog sveta, a tokom ~etiri nedeqe }e

posetiti vi{e ameri~kih biblioteka. Od usta-

novqewa ove stipendije, 2001. godine, program

specijalizacije je pro{lo 28 mladih stru~waka

iz 21 zemqe.

Napomiwemo da vi{e odo 57.000 biblioteka

iz 112 zemaqa sara|uje sa OCLC i koristi wiho-

ve usluge. Jedan od najpoznatijih OCLC servisa je

WorldCAt, u kome se trenutno nalazi preko 68

miliona bibliografskih zapisa, odnosno vi{e

od 1,3 milijarde pojedina~nih jedinica iz oko

18.000 biblioteka {irom sveta.

Iskreno ~estitamo Neveni, èlimo joj

uspe{nu specijalizaciju i o~ekujemo je po po-

vratku sa novim znawima i doprinosima razvoju

bibliotekarstva i biblioteka u Srbiji.

Najzanimqivija izlagawa o autorskim

pravima

Jedno popodne bilo je posve}eno izlagawi-

ma i diskusijama o autorskim pravima u digital-

nom okruèwu.

Ronald Majln iz Velike Britanije i Xona-

tan Bend iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva pred-

stavili su probleme i ponudili mogu}a re{ewa

za realizaciju Google projekta masovne digita-

lizacije kwiga. Kao {to je poznato, u projektu

zasad u~estvuju univerziteti Kalifornije, Oks-

forda, Mi~igena, Stenforda, Harvarda i Wujor-

{ka javna biblioteka. Ciq je digitalizacija oko

25 miliona kwiga, od kojih je samo pet miliona u

javnom domenu, a ~ak 20 miliona jo{ uvek pod ko-

pirajtom. Google se opredelio za re{ewe da za

kwige za{ti}ene autorskim pravima korisnici-

ma onlajn ponudi samo 10 do 15 re~enica iz samih

kwiga, kao i mogu}nost da korisnici poru~e i ku-

pe date digitalne kwige. Ukoliko sami autori ne

èle da im se kwige pojave u okviru projekta, ~ak

ni tih 10 do 15 re~enica, mogu da zahtevaju da se

iskqu~e. Izdava~ima je ponu|eno da budu partne-

ri u projektu i da dele eventualnu zaradu od pro-

datih digitalnih kwiga. Od ukupno 25 miliona

kwiga, 50 odsto je na engleskom jeziku, a ostalih

LINK


7

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

50 odsto na oko 430 razli~itih jezika iz celog

sveta. Pravnici koji zastupaju interese Googla

tako|e smatraju da je wihova usluga korisnicima

{irom sveta ogromna, jer im nude besplatan pri-

stup indeksu koji sadrì bibligorafske podatke

za preko 25 miliona kwiga. Oni tako|e smatraju

da Google ima pravo na besplatnu ponudu takvog

indeksa kwiga, jer na svetskom trì{tu ne po-

stoje zakoni koji reguli{u kopirajt kada je re~ o

indeksima.

Zanimqiv primer saradwe na nacionalnom

nivou predstavila je Viktorija Oven iz Kanade.

Tamo na nacionalnom nivou postoji projekat iz-

gradwe Nacionalnog registra Kanade svih kwiga

koje su u javnom domenu. Registar je napravqen po

principu vikipedije, to jest svi korisnici mogu

da unose naslove kwiga za koje znaju da su u javnom

domenu i da mogu u celosti da budu stavqene na

veb. Interna kontrola postoji, a projekat reali-

zuje i nadgleda Univerzitet u Torontu.

Subito slu~aj – Herlad Miler sa Instituta

Plank iz Hajdelberga predstavio je prvi slu~aj

koji je zavr{io na sudu. Re~ je o komercijalnoj

privatnoj organizaciji Subito koja se bavi ispo-

rukom elektronskih ~lanaka zainteresovanim

korisnicima {irom sveta i ~ije usluge koristi

ogroman broj biblioteka u svetu. Tokom 2004. Ne-

ma~ko udruèwe izdava~a je podnelo tu`bu sudu

protiv Subita. Tu`ba je {okirala nema~ke bi-

blioteke, kao i biblioteke {irom sveta, jer je

podnosilac tu`be zahtevao da Subito prestane

sa isporukom dokumenata krajwim korisnicima i

bibliotekama, tj. sa isporukom kopija ~lanaka

putem elektronske po{te, FTP-a, faksa ili

obi~ne po{te. Glavni argumenti optu`be su bi-

li da je Subito komercijalna organizacija, da ne-

ma~ki zakon o kopirajtu ne dozvoqava slawe di-

gitalnih reprodukcija, da svaka biblioteka mora

da kupi licencu od izdava~a za bilo kakvu vrstu

isporuke elektronskih dokumenata, kao i da Me-

|unarodna bibliote~ka pozajmica nije dovoqan

pravni osnov za isporuku dokumenata. Sud u Min-

henu doneo je presudu krajem 2005. godine i to se

smatra testom za sve budu}e slu~ajeve isporuke

elektronskih dokumenata krajwim korisnicima

i bibliotekama. Presuda je sve iznenadila. Sud

je zakqu~io da je slawe papirnih kopija putem

me|ubibliote~ke pozajmice iz jedne u drugu bi-

blioteku ilegalno, jer je protivno ~lanu 53 ne-

ma~kog zakona o kopirajtu, ali je dozvoqeno kao

deo obi~ajnog prava, koje se primewuje ve} dece-

nijama (od 1965), i do sada niko u svetu nije imao

primedbi na takvu isporuku dokumenata i me|u-

bibliote~ku pozajmicu. To zna~i da Subito moè

da nastavi svoje aktivnosti, ali da {aqe samo pa-

pirne kopije obi~nom po{tom. U januaru 2006.

godine u Nema~koj je delom promewen zakon o ko-

pirajtu, te se sada dozvoqava isporuka dokumena-

ta na zahtev putem me|ubibliote~ke pozajmice i

elektronskim putem, kada je re~ o krajwem kori-

sniku i samo u istraìva~ke svrhe, a nosilac au-

torskih prava ima pravo na nov~anu nadoknadu.

Sada su biblioteke u Nema~koj na velikoj muci –

da li je dozvoqena isporuka samo papirnih kopi-

ja, ili i elektronskih, da li samo grafi~kih faj-

lova, u pdf formatu ili i drugih. Ovaj slu~aj je

izuzetno zna~ajan jer je primer sukoba izme|u ko-

mercijalnih izdava~a i biblioteka i wihovih

interesa, komercijalnih, na jednoj strani, i is-

traìva~kih, na drugoj. Svakako pogledajte tekst

ovog izlagawa, verujem da }e svima koji rade u bi-

bliotekama biti od koristi u radu sa elektron-

skim dokumentima.

Iz oblasti katalogizacije

IFLA-CDNL alijansa za bibliografske

standarde organizovala je skup na temu „Prome-

wena uloga kataloga kao podr{ka pronalaèwu

i isporuci informacionih resursa”.

Alen Danskin iz Britanske biblioteke

imao je izuzetno zanimqivo izlagawe „Za sutra se

nikada ne zna: kraj katalogizacije?”. U izlagawu

je ukazano na pretwe koje stoje pred katalogiza-

cijom zbog naglog porasta broja publikacija u

svim formatima, kao i zbog porasta broja svih

drugih izvora informacija koji mogu da na kvali-

tetniji na~in budu zamena za bazi~ne katalo{ke

podatke. Autor poku{ava da ukaè na sve fakto-

re koje je potrebno promeniti u tradicionalnoj

katalogizaciji u takvom novom okruèwu, kako

bi katalogizacija uop{te preìvela. Izazovi

koji stoje pred katalogizacijom su slede}i: po-

rast inputa, nove vrste informacionih izvora,

kompetitivnost drugih posredni~kih servisa,

mi{qewe da je katalogizacija skupa, a da nudi ma-

lu vrednost i siroma{ne informacije u digital-

nom okruèwu, opadawe broja stru~waka. Kao

primer navodi da je u Velikoj Britaniji tokom

2004. godine objavqeno ukupno 160.000 novih na-

slova monografija, {to iznosi 18 procenata po-

rasta godi{we, a buxet Biblioteke se za to vreme

pove}ava svega 0,75 odsto. Jo{ ve}i problem pred-

stavqa pojava veb publikacija, koje moraju da se

arhiviraju, katalogiziraju i da im se omogu}ava

onlajn pristup. Samo internet domen Velike

Britanije obuhvata preko ~etiri miliona veb

sajtova. Posebnu pretwu predstavqaju kompeti-

tivni novi servisi, kao {to su Google, Amazon,

izdava~i-agregatori nau~nih on-lajn publikacija

itd. Katalogizacija je za sve postala preskupa. A

i specijalizovanih kadrova je sve mawe – neko je

LINK


8

prora~unao da }e u Sjediwenim Ameri~kim Dr-

àvama do 2010. godine oko 33 odsto svih katalo-

gizatora oti}i u penziju. I u obrazovnim insti-

tucijama se sve mawe izu~ava katalogizacija, a

sve vi{e nove oblasti informacionog menaxmen-

ta. Iz svih tih pretwi proizlaze dva kqu~na pi-

tawa: da li je katalogizacija jo{ uvek relevantna

u veb okruèwu i da li }e biti relevantna na du-

goro~ne staze i ako jeste relevantna, koje prome-

ne treba sprovesti kako bi se prevazi{li svi ti

izazovi. Autor zakqu~uje da katalogizacija jeste

relevantna i da }e takva i ostati, ali da su pro-

mene neophodne. Jedna od predloènih promena je

transformacija katalogizacije od „zanata ka in-

dustriji”, od Angloameri~kih katalo{kih pravi-

la ili drugih sli~nih standarda ka opisu infor-

macionih izvora i postavqawu pristupnih ta~a-

ka ka wima, od vi{estepene kontrole zapisa ka

podeli rada izme|u razli~itih u~esnika u in-

formacionim tokovima, od minucioznih opisa ka

osnovnim principima organizacije. Autor za-

kqu~uje da }e katalogizacija opstati, ali tako da

}emo „svi jednog dana morati na neki na~in posta-

ti katalogizatori”. Pro~itajte ovaj rad na sajtu

Ifle, verujem da je koristan za sve bibliotekare.

Varvik Matro iz Nacionalne biblioteke

Australije je govorio na temu „Novi okviri za

pronalaèwe i isporuku informacionih izvora:

promewena uloga kataloga”. U svetu je ina~e tre-

nutno u toku velika polemika oko budu}nosti ka-

taloga i wihovog odnosa prema drugim izvorima

za pronalaèwe informacija. Kao primer autor

navodi i nedavni izve{taj komisije Kongresne

biblioteke o promewenoj ulozi kataloga (The

changing nature of the catalog and its integration

with other discovery tools, prepared for the Library

of Congress by Karen Calhoun). U Nacionalnoj bi-

blioteci Australije su nastojali da Centralni

nacionalni katalog obogate novim servisima,

linkovima ka drugim srodnim izvorima infor-

macija, kao i novim funkcijama.

Seli Mek Kalam iz Kongresne biblioteke

govorila je na temu „Pogled ka novim protokoli-

ma za pronalaèwe informacija – SRU, OpenSe-

arch/A9, CQL, Xquery”. Dok biblioteke prime-

wuju razli~ite protokole za pronalaèwe in-

formacija, koji su izuzetno komplikovani, kori-

snici izraàvaju potrebu da pristupaju razli~i-

tim informacionim izvorima, a da ne moraju

stalno da u~e nove sintakse za pretraìvawe za

svaki pojedini sajt ili katalog. U ovom izlagawu

dat je pregled i pore|ewe razli~itih najnovijih

protokola za pretraìvawe, wihova efikasnost

i prilago|enost potrebama korisnika. Preporu-

~ujem da svakako pogledate ovaj rad. Iako vam se

moè u~initi da malo toga razumete od najnovi-

jih protokola, kao {to se i meni u~inilo, ipak je

potrebno imati bar minimalan uvid u to {ta se

sve na tom poqu de{ava u Kongresnoj biblioteci

koja, èleli mi to ili ne, ipak name}e standarde.

U-biblioteka?!

Na samoj izlo`bi na mnogim panoima i

{tandovima nailazila sam na termin „U-Li-

brary”, meni do tada nepoznat. Pitala sam se ka-

kva je to nova biblioteka. Potom sam oti{la da

~ujem {ta su nam novo pripremile kolege iz sek-

cija za informacione tehnologije i za nau~ne i

istraìva~ke biblioteke.

Gospodin sa vrlo ~udnim imenom – Lili Li,

profesor na Xorxija univerzitetu, govorio je na

temu „Izgradwa U-biblioteke u 21. veku”.

U posledwoj deceniji smo pre{li zaista

ogroman put, pro{li smo kroz neverovatne tran-

sformacije u na{em svakodnevnom bibliote~-

kom radu i okruèwu,

promenili niz razli~i-

tih koncepata nove bi-

blioteke budu}nosti. Od

tradicionalne bibliote-

ke sa lisnim katalozima,

do{li smo do elektron-

ske biblioteke sa onlajn

katalozima, od elektron-

ske do internet i veb bi-

blioteke, pa preko digi-

talne biblioteke sa do-

kumentima u punom tekstu

do takozvane hibridne

biblioteke. I, evo nas

kona~no i pred novim

terminom „U-bibliote-

ke” Ubiquitous Library –

LINK


9

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

Sveprisutna biblioteka). Kakva nas to nova bi-

blioteka ~eka? Nismo uspeli da savladamo ni

one prethodne koncepte. Da i ne pomiwemo malo

mawe razvijene zemqe sveta ili malo mawe raz-

vijene biblioteke koje jedva da su uspele i da

oforme elektronske kataloge. Me|u stru~waci-

ma za tehnolo{ki razvoj i informacione tehno-

logije malo ko vi{e razmi{qa o savladavawu

„digitalnog jaza”, malo ko vodi ra~una o tome ka-

ko pomiriti one koji su „informacono bogati” i

one koji su „informaciono siroma{ni”. Jedno-

stavno, razvoj tehnologija nikoga ne}e ~ekati,

ma koliko se to nama u bibliotekama dopadalo

ili ne.

Dakle, koncept U-biblioteke podrazumeva

biblioteku dostupnu u svako doba, na svakom me-

stu, sa svih razli~itih ure|aja i platformi, bi-

blioteku koja pruà izuzetno {irok dijapazon

usluga. Koriste}i uspe{ne bibliote~ke projekte

i aplikacije iz realnog sveta, autor poku{ava da

istraì primarna tehnolo{ka re{ewa za razvoj

U-biblioteke, kao „dinami~ne ma{ine za razvoj

dru{tva znawa i informacija”. „Sveprisutnost”

podrazumeva sposobnost ili mogu}nost da se bude

svuda ili na svakom mestu u isto vreme. Sa razvo-

jem interneta i veba izgleda da je taj san o „sve-

prisutnoj” biblioteci sve bliì ostvarewu. Da-

kle, U-biblioteka u svako doba i na svakom mestu

i svakom korisniku na svetu i sa svih razli~itih

ure|aja treba da omogu}i mnoge razli~ite usluge:

portal za isporuku dokumenata, za pretraìvawe

informacionih izvora, uputstva za pronalaè-

we, bibliografske zapise, kataloge, digitalne

dokumente, vodi~e, me|ubibliote~ku pozajmicu,

radionice, elektronske kurseve, u~ewe na daqi-

nu, e-baze podataka, vladine dokumente, posebne

zbirke, virtuelne u~ionice, virtuelne refe-

rensne usluge, virtuelne obilaske, itd. itd... ne-

ma kraja novim uslugama koje korisnici zahteva-

ju od biblioteka. I sve to preko razli~itih pre-

traìva~a – Internet Explorer, Netscape, FireFox,

Opera, Safari... I sve to i sa razli~itih ure|aja –

personalni ra~unar, mre`na radna stanica, lap-

top, tablet ra~unar, mobilni telefon, televi-

zija itd. I to i razli~ite formate dokumenata –

pdf, tif, jpeg, video, audio itd. I sa razli~itih

tehnolo{kih platformi, koje }u samo zbog evi-

dencije ~iweni~nog stawa nabrojati, u origina-

lu, jer sam i sama malo tehnolo{ki upu}ena u te

novosti da bih ba{ sasvim ta~no znala o ~emu je

sve re~ – Broadband network, Digital Communicati-

on, DOM – Document Object Model, Human-Intel-

ligence Model, Internet – Ipv6, Machine Translation,

Object relational Database Management Systems –

ORDBMS, UltraBand Wireless Network, Voice Re-

cognition, VOIP – Voice Over Intenet, Web Services,

WiMAx, e-XML, XSL, XHTML...

Kao realne primere dobrih osnova za iz-

gradwu U-biblioteka u svetu, autor navodi vi{e

projekata. Evo nekih od wih:

– Ask Tom – Memfis Univerzitet –

http://asktom.custhelp.com

– GIL Univerzalni katalog i GIL Express –

http://giluc.usg.edu

– Centar istraìva~kih biblioteka sever-

noameri~kih univerziteta –

http://www.crl.edu

– Open Content Alliance –

http://www.opencontentalliance.org

– Google Library Project –

http://print.google.com

– Google Scholar – http://scholar.google.com

– Microsoft Windows Live Academic Search –

http://academic.live.com

– Evropska biblioteka – http://www.theeuro-

peanlibrary.org

– Evropska digitalna biblioteka –

http://edlproject.eu/.

Svakako pogledajte ove veb adrese i sami

procenite koliko smo blizu, a koliko daleko od

U-biblioteke budu}nosti! Ja sam sre}na {to

NBS u~estvuje bar u nekim od navedenih primera

dobre prakse: Google Scholar i Evropska biblio-

teka. Ne moèmo nazad, moramo napred.

Vesna Iwac Narodna biblioteka Srbije

LINK


10

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

U susret realizaciji plana izgradwe De~jeg

odeqewa biblioteke u Qigu i angaòvawa 90.000

evra dobijenih po Nacionalnom investicionom

programu, op{tina Qig i Gradska biblioteka u

Qigu odlu~ili su da najmla|ima obezbede uslove

za rad po modelu koji se primewuje u najrazvije-

nijim zemqama Evropske unije. Miroslav Maksi-

movi}, predsednik op{tine Qig, kaè: „Ako mi

ne znamo kada }emo i kako }emo u EU, neka na{a

deca imaju iste uslove za obrazovawe, informi-

sawe i kulturno uzdizawe kao u Evropi. Na{a de-

ca to zasluùju. Zato ne sme biti improvizacije

od prvog koraka”. Koriste}i to {to se u Qigu to-

kom posledwih pet godina odràvaju zna~ajni se-

minari za unapre|ewe bibliote~kog poslovawa

uz pomo} librarycons¿ltinga i Internet kluba, do-

ma}ini bibliote~kog portala Biblioteke na{eg

okruèwa www.biblioteke.org.yu obezbedili su

mesto na instruktivnom skupu Landamark Librari-

es Atelier – Metodologija izgradwe biblioteka.

U dva dana, 5 i 6. oktobra 2006. u Gradskoj bi-

blioteci u Be~u, jednoj od najsavremenijih gra|e-

vina ove vrste u svetu koja je pu{tena u rad 2003.

godine, Qiàni su se sa kolegama iz Austrije,

ê{ke, Ma|arske, Slovenije, Danske, Poqske i

Rumunije upoznali sa standardima i metodama iz-

gradwe biblioteka ~etiri tipa:

– Biblioteka u Kobaridu – Tolmin, Slove-

nija (oko 3.000 stanovnika);

– Biblikoteka u Ni|erihazu, Ma|arska

(oko 30.000 stanovnika);

– Biblioteka u Antverpenu, Belgija (oko

300.000 stanovnika);

– Centralna biblioteka u Be~u (oko

3.000.000 stanovnika).

Detaqno razmatrawe planova, strategija i

metoda pristupa gradwi i adaptaciji pra}eno je

veoma konkretnim primerima, s posebnim osvr-

tom na funkcionalnost i namenu eneterijera i

wegovu opremqenost.

Pored op{teg zakqu~ka da arhitekte nisu

bibliotekari i da bibliotelari nisu arhitekte,

jasno je da je u celoj pri~i potrebno i jedno koor-

dinaciono telo, ili bar menaxer koji }e objedi-

niti arhitektonske vizije i bibliotekarske po-

trebe. Ukazano je i na opasnost tranzicije koja se

moè sublimisati u zahtevu: Dajte mi zgradu,ima}ete biblioteku (kod nas lep primer Laza-

revca).

Najzna~ajniji aspekt ovog boravka u Be~u je

dat drugoga dana u programu „Tutorijal”, kada su

eksperti iz Austrije, Slovenije, Ma|arske i Bel-

gije u radu po malim grupama od pet ~lanova raz-

matrali planove za izgradwu

u~esnika. Na{im biblioteka-

rima je ovaj drugi dan odagnao

sve dileme {ta i kako u rea-

lizaciji svog projekta. Kao

model u najve}em delu poslu-

ì}e de~je odeqewe biblio-

teke u Bovecu (Slovenija), uz

nu`no prilago|avawe na{im

mogu}nostima. Naime, buxet

za projekat u Sloveniji bio je

oko 800.000 evra, a Qiàni

(jedna od siroma{nijih op-

{tina u Srbiji), uz sve do sa-

da ura|eno (grubi gra|evin-

ski radovi), mogu da ra~unaju

na 90.000 evra od NIP-a i svo-

ju snala`qivost.

Najve}i uspeh ovog krat-

kog puta je i shvatawe zna~aja

konsultacije struke na najvi-

{em nivou za ostvarivawe projekata koji treba

da nas u budu}nosti povezuju sa svetskim tokovi-

ma kulture i informacija, ali i ~iwenica da se

prisustvom jedne na{e sredine, u ovom slu~aju

Qiga, Evropa odlu~ila da svoj kulturni prostor

posmatra jedinstveno i ravnopravno.

Mirko Markovi}Biblioteka grada Beograda

Qig u Evropi

LINK


11

Preporu~ujemo vam sajt Hrvatskog kwi-

`ni~arskog dru{tva, posebno deo koji se odno-

si na stru~ne skupove u zemqi i inostranstvu.

Na wemu moète na}i podatke o nedavno odrà-

noj 35. skup{tini Hrvatskog kwi`ni~arskog

dru{tva na Plitvi~kim jezerima. Bilo je re~i

o kwi`nicama kao riznicama pisane i digital-

ne ba{tine i za{titi tiskane ba{tine, poseb-

no o za{titi starih novina, ~etvrtom savetova-

wu za narodne kwi`nice, odrànom na Plitvi-

cama uo~i skup{tine Dru{tva sa temom „In-

ternet u kwi`nicama, kwi`nice na interne-

tu”, drugom me|unarodnom stru~nom skupu pod

nazivom „Kwi`nica – sredi{te znawa i zaba-

ve”, odrànom u Karlovcu sredinom septembra

(„Kwi`nice u turisti~koj ponudi”), {estoj

CROINFO konferenciji u Pore~u, odrànoj

sredinom oktobra, drugoj hrvatsko-ma|arskoj

konferenciji uprili~enoj u Osijeku 26. okto-

bra ove godine itd.

Verujemo da }e vas posebno zanimati najave

skupova. Na{a me|unarodna konferencija u or-

ganizaciji Bibliotekarskog skupa Srbije nije

najavqena, a prva naredna konferencija je ona u

Sofiji. Videti na www.hkdrustvo.hr/hr/skupovi.

Na Plitvicama je bila na{a saradnica Vas-

ka Sotirov-\uki}, a mi objavqujemo wen izve-

{taj i utiske sa ovog skupa.

Sajt Hrvatskog kwi`ni~arskog dru{tva

Bogat izvor informacija

Savez bibliotekarskih dru{tava Slovenije

i wena Sekcija za javne biblioteke su krajem sep-

tembra u Krawskoj Gori organizovale dvodnevno

savetovawe na temu „Iz tradicionalne u hibrid-

nu biblioteku: tehnologija nije dovoqna”. Skupu

su prisustvovale i na{e kolege Jasmina Ninkov,

direktor Biblioteke „Milutin Boji}” i Mirko

S. Markovi}, direktor biblioteke „\or|e Jova-

novi}”, i Jovan Jovanovi}, stru~ni saradnik za

bibliotekarstvo u Sekretarijatu za kulturu gra-

da Beograda. Utisci, kontakti i iskustva iz Kra-

wa }e svakako biti od velike koristi na{im ko-

legama, bibliotekama u kojima rade, kao i Grad-

skom sekretarijatu za kulturu. Lepo je ~uti da }e

oni krajem novembra ili po~etkom decembra or-

ganizovati stru~ni skup za sve nas koji nismo

prisustvovali savetovawu i upoznati nas sa naj-

zna~ajnijim re{ewima i zakqu~cima ovog skupa.

Me|u uglednim predava~ima na seminaru

bio je i Kari Lämsä iz sve popularnije helsin{ke

muzi~ke biblioteke „Library 10”. U zimskom izda-

wu Scandinavian Public Library Quarterly za pro-

{lu godinu predstavqena je wegova biblioteka,

a i mi smo u pro{lom broju îtali{ta, u sepa-

ratu posve}enom finskom bibliotekarstvu, pi-

sali o ovoj izvanredno informaciono opremqe-

noj biblioteci.

Nije jo{ poznato ko }e od predava~a ili slo-

vena~kih kolega govoriti na planiranom skupu u

Beogradu, ali moèmo pomenuti da su, pored pred-

sednice slovena~ke asocijacije Melite Ambro-

ì~, u Krawskoj Gori bili i Breda Kraun, savet-

nik za razvoj javnih biblioteka Narodne i Univer-

zitetske biblioteke Slovenije, Marien Koren,

predsednica Udruèwa javnih biblioteka Holan-

dije, i drugi ugledni gosti i kolege iz Slovenije.

U o~ekivawu beogradskog susreta nudimo

dve veb adrese koje vam mogu pribliìti slove-

na~ko bibliotekarstvo i pruìti obiqe stru~-

nih informacija: http://www.zbds-zveza.si/ Zveza

bibliotekarskih dru{tev Slovenije; http://www.dbl-

drustvo.si/ Dru{tvo bibliotekarjev Ljubljana.

Savetovawe u Krawskoj Gori

Iz tradicionalne u

hibridnu biblioteku

LINK


12

Hrvatsko kwi`ni~arsko dru{tvo je od 27.

do 30. septembra ove godine, na Plitvi~kim jeze-

rima, odràlo redovnu, 35. skup{tinu. Na Skup-

{tini se je poku{ala utvrditi uloga svih vrsta

kwi`nica, ~ije su koncepcije i svrha u mijeni: od

prostora kao fizi~kog mjesta pohrane gra|e i

pruàwa usluga do stvarawa digitalnih sadrà-

ja kao izvora znawa, kulture i identiteta nami-

jewenih krajwim korisnicima.

U radu Skup{tine sudjelovali su predstav-

nici kwi`ni~arskih dru{tava iz susjednih zema-

qa: Slovenija, Bosna i Her-

cegovina, Srbija i Makedo-

nija. Suorganizator Skup-

{tine je regionalno Dru-

{tvo kwi`ni~ara Like.

Tema Skup{tine je za-

{tita tiskane ba{tine, a

posebna pozornost usmjerena

je na za{titu starih novina.

Izlagawa na skupu su,

pored ostalih, imali: Dunja

Seiter-[verko – Od Nacional-

nog programa digitalizacije

arhivske, kwi`ni~ne i mu-

zejske gra|e prema nacional-

nom projektu „Hrvatska ba-

{tina” (Ministarstvo kul-

ture RH), Catherine Mocellin – Gallica – francuska

kultura i predstavqawe ba{tine (Bibliotheque de

France) i Aleksandra Horvat – Izgradwa i kori-

{tewe zbirki kulturne ba{tine (Filozofski

fakultet Sveu~ili{ta u Zagrebu).

Radionice

Moderator radionice „Digitalizacija kwi-

`ni~ne gra|e” bila je Daniela @ivkovi}, a prilo-

ge su imali: Sofija Klarin – Prema strategiji di-

gitalizacije gra|e u hrvatskim kwi`nicama; Dani-

ela @ivkovi} – Digitalizacija i intelektualno

vlasni{tvo; Amra Re{idbegovi}, Zijada \ur|e-

vi}-Alixanovi} – Budu}nost bosansko-hercegova~-

ke dokumentarne pro{losti; Svjetlana Mokri{ –

Digitalizacija novina; Boris Badurina i Boris

Bosan~i} – Od projekta do digitalne zbirke.

Primjere dobre prakse u okviru ove radio-

nice (moderator Sofija Klarin) istakli su: Ma-

rijan Kra{ – Digitalizacija starijih godi{ta

novina Gradske kwi`nice „Metel Oègovi}”

Vara`din; Vaska Sotirov-\uki} – Digitalna

zbirka rukopisa Hasana Kiki}a; Mira Mileti}-

Drder – Zemqopisne karte Hrvatske u okviru Di-

gitalizirane ba{tine NSK; Jadranka Slobo|a-

nac i Veronika êli}-Tica – Hrvatski doprinos

Me|unarodnoj dje~joj digitalnoj kwi`nici

(ICDL); Tawa Buzina – Digitalni arhiv hrvat-

skih mre`nih publikacija; Tama-

ra Horvat – E-arhiv slu`benih

publikacija i dokumenata tijela

javne vlasti RH; Tamara Krajna,

Helena Markulin – Digitalni

arhiv Fakulteta strojarstva i

brodogradwe; Mirjana Mihali} –

Portal znanstvenih ~asopisa Re-

publike Hrvatske HRÂK; Sawa

Frajtag i Dijana Sabolovi}-Kra-

jina – Digitalna zbirka za slije-

pe i slabovidne u Kwi`nici i

~itaonici „Fran Galovi}” Ko-

privnica.

Moderator radionice „Za-

{tita kwi`ni~ne gra|e” bila je

Jablanka Sr{en, a tema Suzane

Wega~ – Preventivna za{tita kwi`ni~ne gra|e

– najnovija praksa. Primjere dobre prakse u

okviru ove radionice (Mihaela Kova~i}) ista-

kli su: Bruno Dobri} – Za{tita fonda Morna-

ri~ke kwi`nice – registriranog spomenika kul-

ture RH; Marica [apro-Ficovi} – Obnova i za-

{tita zbirki kwiga tiskanih od 16. do 18. stoqe-

}a u Dubrovniku; Renata Bo{wakovi} – Za{tita

i kori{tewe podzbirke razglednica i ~estitki

u Muzejskoj kwi`nici Zavi~ajnog muzeja Na{i-

ce; @eqko Vegh – Zbirke starih i rijetkih kwi-

ga i rukopisa kao ~uvarice sje}awa na graditeqe

takvih zbirki; Senka Tomqanovi} – O~uvawe eu-

ropske kwi`ni~ne ba{tine u Sveu~ili{noj

kwi`nici Rijeka kroz izgradwu Povijesne zbir-

ke; \ur|ica Posari} – Zagrabiensia – od izdvo-

jenog kwi`ni~nog fonda ka repozitoriju znawa

o Zagrebu; Enisa @uni} – Zavi~ajna zbirka Bi-

35. skup{tina Hrvatskog kwi`ni~arskog dru{tva

Kwi`nice – riznice pisane

i digitalne ba{tine

LINK


13

Predavawe Aleksandre Horvat

blioteke „Dervi{ Su{i}” Tuzla; Nada Eleta –

Zavi~ajna zbirka – izgradwa i odabir gra|e.

Moderator radionice „Osiguravawe finan-

cijskih sredstava kroz projekte i donacije” bila

je Edita Ba~i}, koja je govorila o donatorima kao

ciqnoj skupini. Priloge su imali: Marina Miha-

li} – TEMPUS SCM – „Pri~a sa zapadne strane”:

iskustvo s europskim programom; Alemka Belan-

Simi} – Projekti kwi`ni~arskih dru{tava –

{to i kako, s kim i kome prijaviti; Anica [aba-

ri} – Komunikacijskim vje{tinama i javnim zago-

varawem do donacija.

Okrugli stolovi

Moderator okruglog stola „Novinski fon-

dovi u hrvatskim kwi`nicama – problemi za-

{tite” bila je Jablanka Sr{en. Ona je govorila

o aktivnosti Komisije za za{titu kwi`ni~ne

gra|e, daju}i polazi{ta za raspravu, a drugi iz-

laga~i su bili: Slavko Amuli} – Novine kao do-

kumenti i kwi`ni~na gra|a u smjernicama

Ifle; Christa Müller – ANNO digitalna ~itao-

nica novina Austrijske nacionalne kwi`nice;

Lea Lazzarich – Projekt Za{tita starih hrvat-

skih novina i rezultat ankete o stawu novin-

skih fondova u kwi`nicama; Ivanka Kui} –

Stawe zbirke novina u Sveu~ili{noj kwi`ni-

ci u Splitu.

Moderator okruglog stola „Istraìvawa u

kwi`ni~arstvu i ostalim informacijskim znano-

stima u Hrvatskoj” bio je Sre}ko Jelu{i}, a izla-

ga~i: Aleksandra Horvat – Projekti Hrvatskoga

kwi`ni~arskog dru{tva; Tatjana Aparac-Jelu{i},

Sawica Faletar-Tanackovi} – Organizacija, o~u-

vawe i uporaba hrvatske kwi`ne ba{tine; Marti-

na Dragija-Ivanovi}, M. Krtali} i dr. – Istraì-

vawe ~itateqskih navika i informacijskih potre-

ba djece i mladih; Jadranka Lasi}-Lazi} – Organi-

zacija informacija i znawa u elektroni~kom obra-

zovnom okruèwu; Qiqana

^rwar – Od ideje do kwige –

istraìvawe u okviru pri-

preme publikacije Narodne i

{kolske kwi`nice Primor-

sko-goranske ̀ upanije: pogled

ùpanijske mati~ne slu`be;

Irena Pila{ – Vrednovawe

digitalnih zbirki me|una-

rodnih organizacija i asoci-

jacija – dostupnost slu`benih

publikacija; Ivanka Stri~e-

vi} – Informacijske potrebe

mladeì; Frawo Pehar – Re-

trospektivno vrednovawe Vje-snika bibliotekara Hrvat-ske: autorska obiqe`ja.

U~esnici su imali pri-

like da prisustvuju predsta-

vqawu druge sveske kwige

Socijalna povijest kwige uHrvata Aleksandra Stip~e-

vi}a, da posjete Plitvi~ka

jezera, Muzej Nikole Tesle u

Smiqanu i kwi`nice u Go-

spi}u i Korenici.

Vaska Sotirov-\uki}Biblioteka grada Sarajeva

LINK


14

Zdenka Sviben nova

predsjednica

Na 35. skup{tini izabrana je nova pred-

sjednica Hrvatskoga kwi`ni~arskog dru{tva.

To je Zdenka Sviben, dosada{wa predsjednica

Sekcije za narodne i {kolske kwi`nice. Bio-

grafiju i bibliografiju te prijedlog progra-

ma rada HKD moète na}i na:

http://www.hkdrustvo.hr/hr/novosti/

Profesor godine

Tatjana Aparac-Jelu{i}

Hrvatsko kwi`ni~arsko dru{tvo iskreno je ~estitalo dugo-

godi{woj aktivnoj ~lanici prof. dr Tatjani Aparac-Jelu{i} na

tituli profesora godine, koju joj je dodijelilo Ameri~ko dru{tvo

za informacijsku znanost i tehnologiju. Tatjana Aparac-Jelu{i}

dobila je titulu profesora godine koju dodjequje svake godine

Ameri~ko dru{tvo za informacijsku znanost i tehnologiju, na te-

mequ preporuke najmawe pet uglednih sveu~ili{nih nastavnika i

doktoranata. Profesoricu Aparac-Jelu{i}, koja je nagra|ena za

sustavni rad sa studentima informacijskih znanosti u Hrvatskoj,

za presti`nu nagradu nominirali su profesori s raznih ameri~-

kih sveu~ili{ta, a ugled je za wu velik i stoga {to je ovo prvi pu-

ta u proteklih petnaest godina da je izme|u vi{e kandidata iza-

bran profesor izvan Amerike. Nagrada je dodijeqena na osnovi is-

kustva na Me|unarodnoj konferenciji LIDA, koja se od 2000. godi-

ne odràva u Dubrovniku i na kojoj ugledni doma}i i svjetski svu-

~ili{ni nastavnici i istraìva~i predstavqaju hrvatskim i ino-

zemnim studentima svoje radove na podru~ju informacijskih zna-

nosti. Pohvaqen je i doprinos prof. Aparac-Jelu{i} promicawu

internetskog u~ewa, prevo|ewu temeqne literature s engleskog

na hrvatski jezik, kao i wezin anga`man na ukqu~ivawu hrvatskih

studenata i informacijske znanosti u rad me|unarodnih udruga.

(L. @.) http://www.vjesnik.hr/html/2006/09/11/Clanak.asp?r=kul&c=4

U junu je u Biha}u odràno Savjetovawe bi-

bliotekara Bosne i Hercegovine pod nazivom

„Juni na Uni”. Organizator savjetovawa bila je

Kantonalna i univerzitetska biblioteka Biha},

suorganizatori Skup{tina USK-a, Op{tina Bi-

ha}, Narodna i univerzitetska bibloteka Bosne

i Hercegovine i drugi.

Teme skupa obuhvatile su uglavnom proble-

matiku i prioritete savremenog razvoja biblio-

teka u BiH, prezentaciju rada pojedinih biblio-

teka u Federaciji BiH, bibliote~ki menaxment,

razvoj Cobiss sistema u BiH i sli~no.

Kao i na brojnim drugim skupovima mawe

razvijenog dijela biv{e Jugoslavije, ovdje je bi-

la primjetna „polarizovana publika” – na one

kojima je ve}ina stvari jo{ uvijek novina i one

koji se pitaju „zar o tome nije ve} sve re~eno”.

Naàlost, to govori da novine u bibliotekar-

stvu jo{ uvijek te{ko dopiru do malih biblio-

teka, dok se ve}e biblioteke sporim, ali sigur-

nim koracima, ukqju~uju u savremene bibliote~-

ke tokove. Kqu~nu ulogu u razvoju malih biblio-

teka, pored finansijske podr{ke ili „zadr{ke”

nadle`nih organa, imaju i mati~ne biblioteke u

pogledu animirawa, podsticaja i stru~ne pomo-

}i mawim bibliotekama. Ne treba zanemariti

ni ~iwenicu da mnoge biblioteke (vaqda odwe-

govane u komunisti~kom stilu), neopravdano du-

go ~ekaju da neko „odozgo do|e i probudi ih”, ne-

svjesne toga da se u sve procese moraju same ukqu-

~iti zbog sve ve}ih i sloènijih potreba svojih

korisnika, odnosno da inicijativa mora da kre-

ne od wih samih.

O promjeni ustaqenog modela pona{awa i

primjeni novog, savremenijeg, na~ina upravqawa

bibliotekama govorio je dr Ismet Ov~ina, di-

rektor Narodne i univerzitetske biblioteke

BiH. Zanimqivo izlagawe imao je i dr Enes Ku-

junxi} na temu „Digitalna biblioteka i kultur-

no naslije|e”. Prezntovani su fondovi i rad Bi-

blioteke Muzi~ke akademije i Muzi~ke {kole u

Sarajevu, kao i Biblioteke Tehni~kog fakulte-

ta u Biha}u. Su{tinsku novinu na skupu predsta-

vqala je prezentacija slovena~kog iskustva na

projektu SICRIS, koji ukqu~uje baze podataka o

istraìva~ima, istraìva~kim organizacijama,

istraìva~kim grupama, istraìva~kim progra-

mima i projektima sa neposrednim pristupom bi-

bliografijama istraìva~a u sistemu CO-

BISS.SI, o ~emu je govorio gost iz Slovenije go-

spodin Pivec. Ta tema je bila prezentovana samo

na Cobiss konferenciji u Mariboru, a na skupo-

vima u BiH do sada ne (bar ne tako iscrpno). To

je veoma zna~ajan projekat na kome se ve} ozbiq-

nije po~iwe raditi i u Bosni i Hercegovini, te

su stoga iskustva u na~inu realizacije tog pro-

jekta veoma zna~ajna. Rad na tom projektu para-

lelno se odvija u Federaciji BiH i u Republici

Srpskoj.

Ovom skupu je nedostajala su{tinska ana-

liza i prijedlozi konkretnih rje{ewa za nago-

milane probleme u bibliotekarstvu BiH, koje

je, htjeli mi to priznati ili ne, fakti~ki po-

dijeqeno i razvija se zasebno u Republici Srp-

skoj i u Federaciji BiH. Pa ~ak i sam naziv Sa-

vjetovawe bibliotekra BiH zvu~i pretencio-

zno i pomalo konfuzno, ako uzmemo u obzir ~i-

wenicu da se radi o skupu bibliotekara Fe-

deracije BiH, a ne biblitekara cijele BiH

(„samozvano predstavqawe” u raznim segmenti-

ma, pogotovo prema svijetu, ina~e je ~esta poja-

va na ovom prostoru) . Ruku na srce, kao pozvani

i zaista (bez prigovora) lijepo do~ekani gosti,

prisustvovala su i dva (!) bibliotekara iz Re-

publike Srpske, ali to svakako nije dovoqno da

bi se opravdao legitimitet pomenutog naziva.

Jedino bi prisustvo i ostalih najmawe 200 bi-

bliotekara koji redovno posje}uju skupove u Re-

publici Srpskoj opravdalo ovaj naziv. Za takvu

saradwu je ipak neophodno uloìti mnogo vi{e

obostranog truda i obuzdati vlastitu èqu za

dominacijom kod jedne strane, ili izolacijom

kod druge strane. Eee, al’ nismo mi jo{ dotle

stigli! Dodirnih ta~aka, saradwe i kontakata

ima (veù nas bar isti problemi), ali je, naà-

lost, ta saradwa jo{ uvijek nedovoqna i odvija

se uglavnom po principu „sve }emo se dogovori-

ti da bude kako JA kaèm!”.

Ako ne{to moè biti makar utjeha u takvoj

situaciji, to je da: bez obzira na nemogu}nost za-

jedni~kog funkcionisawa na takav na~in, dodu-

{e nesinhronizovano, ali ipak – biblioteke se

vidno razvijaju u oba entiteta, pre svega zahvaqu-

ju}i vlastitim nastojawima i potrebama, a ne za

to povoqnim uslovima.

U Federaciji su se razvijale uglavnom ve}e

biblioteke, koje su dobijale donacije i imale

zna~ajniju podr{ku vlasti, dok su mawe bibliote-

ke ostajale na margini, sa zastarjelim metodama

rada, bez savremene opreme, sa neautomatizova-

Savjetovawe bibliotekara Bosne i Hercegovine u Biha}u

Juni na Uni

LINK


15

nim radom ili, u najboqem slu~aju, sa nepoznatim,

bibliote~kim programima „doma}e radinosti”.

Za biblioteke u Republici Srpskoj bi se

moglo re}i da su u ne{to boqem poloàju, jer je

aktivnost na automatizaciji prvo svih mati~nih,

pa fakultetskih, a zatim i op{tinskih biblio-

teka provedena ve} poodavno. U taj proces se u

novije vrijeme sve masovnije ukqu~uju i {kolske

biblioteke. Ali to jo{ uvijek ne zna~i da su one

i materijalno obezbije|ene i adekvatno opre-

mqene. Narodna i univerzitetska biblioteka

Republike Srpske je svakako uvijek predwa~ila

u razvoju, nastoje}i da se sama ukqu~i u sve savre-

mene procese u ovoj oblasti, a da potom ukqu~i i

druge biblioteke. Poseban doprinos NUB RS je

dala na planu edukacije bibliotekara u cijeloj

republici. Trenutno je jedina biblioteka u Re-

publici Srpskoj ukqu~ena u Cobiss sistem. Osta-

le, ve}e biblioteke u RS, koje su ve} kompjuteri-

zovane (u tim bibliotekama je uglavnom instali-

ran Uneskov program ISIS (odnosno WINISIS), ma-

lo teè se odlu~uju da prihvate Cobiss, prije sve-

ga zbog nemogu}nosti finansirawa takvog pro-

grama i iz drugog (rekli bismo ~ak i razumqi-

vog) razloga, a to je nepostojawe odgovaraju}eg

interfejsa kojim bi se ura|eni zapisi mogli iz

Winisisa importovati u Cobiss, {to svakako stva-

ra neku vrstu otpora u smislu „da su sve godine

prethodnog rada ba~ene u vodu, jer je zapise neop-

hodno ‘pje{ke’ ponovo unositi”. Ne djeluje im

utje{no ~ak ni to {to je zna~ajan broj tih zapisa

ve} ura|en u Cobiss sistemu i da ih je neophodno

samo preuzeti i dodati lokacijske podatke. Ali

poboq{awe materijalnog poloàja biblioteka

i ne povremeni, ve} stalni i siguran izvor fi-

nansirawa sistema, mogao bi vi{e podstaknuti

biblioteke da se ukqu~e u Cobiss sistem. Taj pro-

blem je neophodno sistemski i planski rje{ava-

ti na nivou vlada entiteta koje bi bile finana-

sijski garant ostvarewa tog projekta, istovreme-

no imati na umu samostalnost vode}ih ustanova u

ovom projektu, jezi~kim specifi~nostima i dru-

gim potrebama biblioteka u sistemu.

Poseban doprinos razvoju bibliotekarstva

Republike Srpske dalo je i Dru{tvo bibliote-

kara Republike Srpske, koje funkcioni{e kao

savjesno strukovno udruèwe, redovno odràva

godi{wu skup{tinu bibliotekara, organizuje

stru~ne skupove, savjetovawa i seminare na koji-

ma se prezentuju sve aktuelne teme, problemi,

planovi i projekti iz struke. Takve

skupove svaki put posjeti vi{e od 200

bibliotekara sa uglednim predava~i-

ma iz Srbije, Republike Srpske i ino-

stranstva.

Na skupu nisu pokretane nikakve

„vru}e” teme ovog podnebqa, iako su

neki problemi „lebdjeli u vazduhu”.

Zasigurno je ona „tanka linija {to

spaja...” postala makar malo „debqa” da

po woj mogu slobodno hodati bar oni

koji su stabilni. I to, naravno, zahva-

quju}i {irini vidika, vedrom i boga-

tom duhu bibliotekara, kojima je, kao i

svima, ve} preko glave politika, domi-

nacija, izolacija, {pekulacija i NA-

CIJA! Oni su se nezvani~no sloìli:

„U kom god pravcu krenuli – putevi }e

nam se sresti”, jer je onaj osnovni, hu-

mani ciq, ove profesije svugdje isti . (E, al’ za to

je ipak potrebno biti mlad, makar duhom!).

Sve pauze i slobodno vrijeme dana na Uni

bile su mnogo konstruktivnije i od samih preda-

vawa, jer je svako mogao da iznese svoja iskustva,

mi{qewa i probleme u radu, a svi su se ku}i vra-

tili bogatiji. (Da, bogatiji, kao da niste nikad

~uli za bogatog bibliotekara?!).

I na kraju, ~ega sve nije nedostajalo u ovih

nekoliko dana: na prvom mjestu smijeha (mislite,

neva`no?), zatim, me|usobnog razumijevawa, dru-

èwa, igre, plesa, muzike, pi}a, zabave, hrane, ze-

lenila, vodopada, zelenih jabuka, raftinga na

Uni i UNE!

[ta to jo{ treba jednom bibliotekaru (?)

da bi, sa punim baterijama, sutradan sjeo za svoj

radni sto i upustio se u stra{nu bitku sa: ta~ki-

cama, crticama, zarezima, dvota~kama, pismima,

formatima, listi}ima, temama, dilemama i, ne

daj boè, „ne~ijim” gre{kama!

@eqka Komleni}Narodna i univerzitetska biblioteka

Republike Srpske

LINK


16

\sc\c

De~ja kwièvnost je uvek ìvela u zape}ku

velike kwièvnosti za odrasle koja je, po obi~a-

ju, imala „glavnu re~”. Za decu se malo pi{e, uz

nezaobilazno opravdawe da je to teè, o de~joj

kwièvnosti se relativno malo govori, ali ona,

iako nejaka, spretno pliva u moru literature za

odrasle.

Da bi makar na nekoliko dana de~ju kwièv-

nost postavili na pijadestal kwièvnosti uop-

{te, bibliote~ki radnici iz

Republike Bugarske (glavni

organizator Regionalna bibli-

oteka „Sava Dobroplodni” iz

grada Slivena) osmi put orga-

nizuju Nacionalni festival

de~je kwige, svojevrsnu svetko-

vinu kwièvnosti za decu. Fe-

stival okupqa de~je pisce, bi-

bliote~ke radnike, kriti~are,

izdava~e, prosvetne radnike i

sve one koji su u neposrednoj ve-

zi sa popularizacijom de~je

kwige. Organizovawem okuglih

stolova, kwièvnih ve~eri,

rasprava na temu kako pribli-

ìti kwigu deci, diskusija na

druge razli~ite teme vezane za

tendencije u kwièvnosti za

decu i u odnosima dece i bibli-

oteke, kao i prate}ih programa

(literarno-likovnog konkursa na temu kwiga,

maskenbala, izlo`bi i sli~no) organizatori Fe-

stivala stavqaju sebi u zadatak da, kroz sve nave-

dene aktivnosti, {to vi{e qudi zainteresuju za

de~ju kwièvnost.

Festival je prvi put organizovan 1999. godi-

ne, na inicijativu Regionalne biblioteke „Sava

Dobroplodni” iz grada Slivena, uz veliki entu-

zijazam direktorke biblioteke Rosice Petrove.

Zahvaquju}i velikom trudu i zalagawu celog ko-

lektiva, ideja o organizaciji takve manifesta-

cije nai{la je na svesrdno odobravawe i podr-

{ku relevantnih kulturnih i javnih institucija:

Ministarstva kulture Republike Bugarske, Na-

cionalnog centra za kwigu pri Ministarstvu

kulture, Agencije za Bugare u rasejawu, kao i sa-

me lokalne zajednice. Iz godine u godinu Festi-

val je postajao bogatiji i {irio je poqe intere-

sovawa. Organizovan u ime de~je kwige, polako je

prelazio iz sfere prou~avawa nacionalne pro-

dukcije de~je kwièvnosti ka upoznavawu sa to-

kovima stvarala{tva za decu, prvo u susednim ze-

mqama, a kasnije i {ire. Tome je svakako prvih

godina doprinela Agencija za Bugare u rasejawu,

preko koje su na Festival pozivani de~ji autori

i bibliote~ki radnici iz dràva u kojima ìve

Bugari (Rusija, Srbija, Moldavija, Makedonija).

Posledwih nekoliko godina Festival poprima

me|unarodni karakter jer u~estvuju biblioteka-

ri iz Ma|arske, Rusije, Srbije1

, Italije i dr. Fe-

stival ima i svoju prezentaciju na internetu, a

adresa je http://childbookfest.iradeum.com.

Centralni deo Festivala je okrugli sto.

Ovogodi{wa tema okruglog stola je bila „Savre-

meni de~ji roman – obrasci, tendencije, izazovi”,

a Srbiju su svojim referatima2

predstavqale Sa-

{a Lukovi}-Vasiqevi}, {ef De~jeg odeqewa

Narodne biblioteke „Stevan Sremac” iz Ni{a,

i Elizabeta Georgiev, bibliotekar Narodne bi-

Osmi nacionalni festival de~je kwige – Sliven 2006.

U carstvu kwige za decu

LINK


17

1

Biblioteka „Sava Dobroplodni” ve} godinama sara-

|uje sa Zmajevim de~jim igrama. U okviru ovogodi{weg fe-

stivala, direktor Zmajevih de~jih igara Du{an Pop \ur|ev i

Denko Rangelov, prevodilac sa bugarskog, predstavili su an-

tologiju srpske poezije za decu prevedenu na bugarski „Sve

{to raste htelo bi da cveta”.

2

Sa{a Lukovi}-Vasiqevi} „Gradimir Stojkovi} – po-

pularni srpski romanopisac”; Elizabeta Georgiev „Savreme-

ni de~ji roman – princ de~je literature”.

Detaq sa sve~anog otvarawa

blioteke „Detko Petrov” iz Dimitrovgrada (ona

je i pro{le godine u~estvovala u radu okruglog

stola ~ija je tema bila „Dete ~italac – tendenci-

je i izazovi”). U radu okruglog stola u~estvovali

su i bibliotekari iz grada Pe~a (Ma|arska), ko-

ji su slu{aoce upoznali sa tendencijama u ma|ar-

skoj kwièvnosti za decu, kao i sa iskustvima u

radu biblioteka sa malim ~itaocima, zatim bi-

bliotekari i teoreti~ari de~je kwièvnosti iz

zemqe doma}ina, Bugarske, koji su govorili o do-

minaciji prevedene de~je kwièvnosti me|u mla-

|om populacijom ~italaca, kao i prosvetni rad-

nici koji su raspravqali na temu odnosa dece

prema obaveznoj {kolskoj lektiri – {ta deca vo-

le da ~itaju.

Jedinstven zakqu~ak okruglog stola je da je

ukus dece-~italaca svuda isti. îta se uglavnom

prevedena de~ja kwiga, zapadnoevropski ili ame-

ri~ki de~ji roman. Nacionalna produkcija de~-

jeg romana je uglavnom nedovoqna, sa ve} stan-

dardno popularnim piscima (kao {to je kod nas

Gradimir Stojkovi}), a skoro da i nema prevoda

de~je kwièvnosti susednih zemaqa, tako da na-

{i ~itaoci ne poznaju de~ju kwièvnost Bugara,

Ma|ara i obrnuto. Rasprava se pro{irila na

„pitawe” ogromne globalne popularnosti sage o

Hari Poteru. Kolege iz Bugarske i Ma|arske su

potvrdili da su romani o Hariju Poteru naj~ita-

nije kwige i u wihovim bibliotekama. I pored

nekih lo{ih epiteta kojima je okarakterisana

ova kwiga, zakqu~eno je da je tolika ~itanost i

popularnost veliki uspeh jednog de~jeg romana u

svemo}noj poplavi kwièvnosti za odrasle. Do-

{lo se i do zakqu~ka da ako ho}emo da neka doma-

}a kwiga za decu postane ~itana i u nekoj stranoj

zemqi, iza wenog plasmana i predstavqawa ino-

stranoj publici mora da stoji i dràva.

Pored ovog okruglog stola, organizovan je

jo{ jedan, na kome se govorilo o radu sa talento-

vanom decom i o uticaju biblioteka na razvoj ta-

lenata kod dece. Svoje iskustvo u radu sa decom,

konkretno o radu sa polaznicima Pesni~ke radi-

onice pri narodnoj biblioteci „Detko Petrov”,

prisutnima je prenela bibliotekarka Elizabeta

Georgiev, rukovodilac Radionice. O radu sa de-

com pred{kolskog uzrasta govorila je go{}a iz

Finske, kao i nekoliko bibliotekara sa de~jih

odeqewa biblioteka iz Bugarske. Zajedni~ki za-

kqu~ak je da biblioteke polako {ire svoj vido-

krug interesovawa i da, pored uloge da deci pri-

bliè kwigu, sve vi{e dobijaju i vaspitno-krea-

tivnu ulogu: da otkriju talenat kod dece i da za-

jedno s decom rade na wegovom negovawu.

U~e{}e na Festivalu je veliko i korisno

iskustvo koje jednog bibliotekara oboga}uje no-

vim saznawima, kontaktima i bogatom razmenom

iskustava sa kolegama kako iz Bugarske tako i iz

drugih zemaqa. Autorke ovog teksta prime}uju da

se u Bugarskoj mnogo pa`we poklawa negovawu

mladog ~itala~kog nara{taja. Ta briga nije pre-

pu{tena samo entuzijazmu bibliotekara. O tome

se svesrdno staraju Ministarstvo kulture Repu-

blike Bugarske, Nacionalni centar za kwigu pri

Ministarstvu kulture i same lokalne zajednice.

Elizabeta GeorgievNarodna biblioteka „D. Petrov” Dimitrovgrad

Sa{a Lukovi}-Vasiqevi}Narodna biblioteka „Stevan Sremac” Ni{

LINK


18

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

Biblioteka „Dimitrije Tucovi}” iz

Lazarevca i Sekcija za mati~ne bibliote-

ke Bibliotekarskog dru{tva Srbije su, uz

podr{ku odeqewa za razvoj NBS i Kate-

dre za bibliotekarstvo Filolo{kog fa-

kulteta u Beogradu, organizovale u Vruj-

cima, od 15. do 17. juna, stru~ni skup sa te-

mom „Bibliotekar – struka i profesija”.

Bilo je prisutno {ezdesetak biblio-

tekara iz cele Srbije, a izlagawa su ima-

li: Vladimir [ekularac, Milica Kir-

}anski, Vesna Petrovi}, Mila Stefanovi},

Aleksandra Vrane{, Mirko Markovi} i Goran

Trailovi}, a okrugli stolovi su bili posve}eni

pravnim i eti~kim pitawima bibliotekarske

profesije.

Savetovawe je otvorilo niz pitawa vezanih

za struku, kao {to su problem materijalnog vred-

novawa stru~nih zvawa, odnos biblioteka i lo-

kalne zajednice, problem autonomije bibliote-

kara, ali i zahteve kao {to su prava i obaveze

stalnog stru~nog usavr{avawa, ustanovqavawe

bibliote~ke nagrade u kategoriji kwièvnosti

za decu i predlog da se u okviru konkursa Mini-

starstva kulture za sufinansirawe periodike

predvide posebna sredstva za sufinansirawe bi-

bliote~ke periodike.

Milica Matijevi}Biblioteka „Dimitrije Tucovi}” Lazarevac

Vrujci

Bibliotekar – struka i

profesija

LINK


19

I smeha, smeha deci... Tako je po~eo 18. fe-

stival humora za decu u Lazarevcu. Tri dana, od

12. do 14. septembra, veseli mali{ani su svojim

radovima pokazali koliko im je ìva ma{ta i da

se oni izuzetno raduju svakoj mogu}nosti da se is-

kaù. Ta èqa da im se omogu}i da {to boqe po-

kaù svoju kreativnost bibliotekare uvek pod-

stakne da se okupe, razmene iskustva i da poku{a-

ju da urade ne{to za decu.

Ove godine, drugog dana festivala, organi-

zovan je okrugli sto na temu „Kreativne radioni-

ce u bibliotekama”, koji je pokazao da bibliote-

kari ulaù veliki napor kako bi animirali de-

cu da pose}uju biblioteku, ali ne samo da bi po-

zajmqivali kwige, ve} da bi ma{tali, stvarali.

Biblioteka u Prijepoqu je, u saradwi sa nevla-

dinim organizacijama, uspela da opremi prostor

u kome veoma uspe{no rade likovna i literarna

radionica (iz te radionice je iza{la i vesela

ku}ica koja je dobila prvu nagradu na Festiva-

lu), a inspirativno je i wihovo iskustvo sa vr-

{wa~kom edukacijom.

Danica Ota{evi} iz ~a~anske biblioteke,

vidno uzbu|ena brojem osvojenih nagrada na fe-

stivalu, rekla je da su one rezultat kreativnog

rada bibliotekara sa decom. Aleksandra Vi}en-

tijevi} i Biqana Dani}-Grbi} iz Biblioteke

grada Beograda prenele su nam svoja iskustva u

Festival humora za decu u Lazarevcu

De~ja ma{ta moè sva{ta

Mirko Mirkovi} – va`no je biti informisan

radu sa decom kroz brojne radionica koje postoje

na wihovom odeqewu: radionica za kreativno pi-

sawe, radionica za slikawe, radionica za pred-

stavqawe zanimawa, radionica u okviru koje se

pose}uju razne kulturne i nau~ne ustanove u gra-

du. Sa àqewem smo konstatovali da se neke od

wih mogu organizovati samo u Beogradu.

Osvrnuv{i se na kratak istorijat rada de~-

jeg odeqewa Narodne biblioteke „Gligorije

Vozarevi}” iz Sremske Mitrovice,

Zorica Mi{~evi}, Vesna Petrovi},

Moravka Todi} i Svetlana Sabo su

pokazale kako one rade sa svojom de-

com. Zorica Mi{~evi} nam je pre-

nela svoje dragoceno iskustvo koje

je stekla tokom dvonedeqne posete

Francuskoj i podstakla nas da raz-

mi{qamo o ostvarewu bar nekih od

tih programa i kod nas. Donele su i

rekvizite da bi nam {to boqe do~a-

rale kako rade. Na mene uvek nekako

najja~i utisak ostavi Elizabeta

Hristova iz Gradske biblioteke

Dimitrovgrad, ~iji entuzijazam i

èqa, u izuzetno skromnim uslovi-

ma, od biblioteke prave kutak u ko-

ji svi rado dolaze. Literarna radio-

nica kojom rukovodi do sada je osvojila dosta

nagrada, a deca iz te radionice ve} imaju obja-

vqene zbirke pesama. Wihov rad poprima i me-

|unarodni karakter, s obzirom na to da u~estvu-

ju na konkursima u susednoj Bugarskoj. Miloje

Radovi}, bibliotekar iz Narodne biblioteke

„Stefan Prvoven~ani” iz Kraqeva, govorio je o

radionicama u biblioteci i istakao da se pono-

si ekolo{kom radionicom u kojoj uspe{no radi

mnogo dece.

Nakon svih ovih izlagawa, me|u nama je leb-

dela misao da je misija biblioteka i bibliote-

kara da decu upute na literaturu i da dobro

osmi{qenim akcijama, uz pomo} celokupne dru-

{tvene zajednice, zna~ajno uti~u da razvojni put

deteta bude pravilan. Na{e dru{tvo za ovo ima

vrlo malo sluha, te se ~itav rad sa decom svodi

na entuzijazam bibliotekara i pojedinih ~lano-

va zajednice, stru~waka kojima verovatno savest

ne dopu{ta da taj tako delikatan posao prepuste

slu~aju. Jo{ dok su mala decu treba motivisati

da do|u u biblioteku i da shvate da znawe mogu i

tu da sti~u i da }e samo tako i}i u korak s vreme-

nom i pratiti vrtoglavi civilizacijski razvoj.

Jedino tako }e misija biblioteka biti u potpu-

nosti ostvarena.

Radmila Perovi}Narodna biblioteka „Jovan Popovi}” Kikinda

Titel

êtvrti Vidovdanski nau~ni sastanak

LINK


20

Dru{tvo za istoriju i teoriju kwige i ~ita-

wa i Narodna biblioteka u Titelu su 1. jula bi-

li doma}ini ~etvrtog Vidovdanskog nau~nog sa-

stanka. Pozdravne besede su uputili Miro Vuk-

sanovi} i Dragan Koji} (bio je najavqen i Sreten

Ugri~i}). Dragan Bara}, predsednik Dru{tva za

istoriju i teoriju kwige i ~itawa, govorio je o

wegovoj aktivnosti u prethodnom periodu, a Mi-

rijana Stefanovi}, Du{an Ivani}, Tomislav Jo-

vanovi}, Milo{ Kova~evi} i Lazar ûr~i} su

besedili o [afarikovoj Istoriji srpske kwi-èvnosti.

Po zavr{etku oficijelnog dela programa,

razgovor i druèwe u~esnika je nastavqeno u

privatnoj biblioteci Laze i Marije ûr~i} na

titelskom bregu.

Lazarevac je bio dobar doma}in

Projekat BIBLIA, namewen prete`no uni-

verzitetskim, gradskim i bibliotekama istorij-

skih arhiva, osmi{qen je sa ciqem da se zajed-

ni~kim istraìva~kim radom do|e do polazne

osnove za o~uvawe kulturne ba{tine koja pripa-

da {irem evropskom kulturnom prostoru i da se

kasnije, nakon realizacije projekta, razvije daqa

saradwa zemaqa i biblioteka u~esnica u ovom

projektu. Projekat }e biti realizovan u Italiji,

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj

Gori i Albaniji. U bogatim dru{tvima, odnosno

u osam najrazvijenijih dràva Evropske unije, u

mnogo ve}oj meri nego u na{oj zemqi postoji

svest o neophodnosti saradwe i bliske povezano-

sti privrednog, ekonomskog, biznis sektora i

kulture. Projekti su uvek neka vrsta posrednika

na koji na~in se novac iz odre|enih fondova iz-

dvaja i za namene u oblasti kulture. Projekat BI-

BLIA traja}e dve i po godine i za to vreme }e se

prikupqati materijal vezan za zajedni~ko kul-

turno nasle|e pomenutih zemaqa, zatim }e se taj

materijal digitalizovati, a potom formirati

jedna onlajn biblioteka, odnosno Jadranska bi-

blioteka, koja }e biti konkretan proizvod pro-

jekta BIBLIA.

Ciq ovog projekta je da se na prostoru biv-

{e Jugoslavije, odnosno na prostoru zapadnog

Balkana, a to su zemqe biv{e Jugoslavije kojima

je pridodata Albanija, sem Slovenije koja je ~la-

nica Evropske unije, uspostavi komunikacija i

saradwa na svim nivoima: ekonomskom, kultur-

nom, politi~kom i diplomatskom. Takva saradwa

bi doprinela stabilnosti u regionu zemaqa za-

padnog Balkana, {to je tako|e jedan od dalekose-

`nih ciqeva ovog projekta, mada to u prvi mah

mo`da nije o~igledno jer se projekat bavi prven-

stveno bibliotekama. Stabilnost u regionu bi

tako|e ubrzala proces pridruìvawa zemaqa za-

padnog Balkana Evropskoj uniji. Ovaj projekat je

osmislio Institut za umetni~ko, kulturno i

prirodno nasle|e, institucija sa velikim ugle-

dom i uticajem u Italiji. Da bi se u potpunosti

razumeo, bitno je znati da Italija ima program

kulturne politike koji se bitno razlikuje od

svih drugih zemaqa Evropske unije jer je glavni

zadatak tog programa upravo o~uvawe kulturnog

nasle|a, s obzirom na to da se 40 odsto svih spo-

menika kulture koje vodi Unesko nalazi na teri-

toriji Italije. U tom preplitawu civilizacija,

istorijskih epoha i uticaja zapadni Balkan bi

mogao da prepozna svoju {ansu i da ozbiqno kon-

kuri{e za ukqu~ivawe u evropske integracione

tokove.

Ciq ovog teksta je da se bavi {irom geopo-

liti~kom pozadinom na kojoj se rodila ideja o

ovakvom projektu. Napori Italije bi se mogli

izraziti u metafori~noj re~enici „Da se Ja-

dransko more ne pretvori u mrtvo more” (naslov

teksta Margerite Paolini objavqen u ~asopisu

Limes 2005), a to zna~i da je Italija su{tinski

zainteresovana za budu}nost zemaqa zapadnog

Balkana, jer je isto~na obala Jadranskog mora od

izuzetnog geopoliti~kog i strate{kog zna~aja za

Italiju. Ovaj region, koji je trenutno van grani-

ca Evropske unije, predstavqa prostor preko ko-

ga Italija èli da uspostavi put ka Balti~kom

moru i Rusiji i od vitalnog je interesa za Itali-

ju. Zapadni Balkan je sada odse~en od Evropske

unije i sa svojim propustqivim granicama pred-

stavqa teritoriju na kojoj cveta me|unarodni

kriminal koji pravi svoje glavne prolaze kroz

predele na levoj obali Dwestra, kroz Kosovo,

Makedoniju i Bosnu. U pojedinim oblastima or-

ganizovani kriminal i daqe pruà uto~i{te te-

roristima. Italiji nije u interesu da zbog takve

situacije na isto~noj obali ostane zatvorena na

svojoj zapadnoj obali, ve} da oblast svog ekonom-

skog i geopoliti~kog uticaja pro{iri na Istok,

koriste}i to {to je Brisel, makar samo i naiz-

gled, odnosno prividno, ponovo zainteresovan za

Balkan. Srbija bi Italiju mogla da prepozna kao

ozbiqnog strate{kog partnera u te`wi za inte-

gracijom u Evropsku uniju. Me|unarodna komisi-

ja za Balkan u svom izve{taju potvr|uje da je

evropska integracija Balkana neophodnost i nu-

`nost, jer je upravo to re{ewe koje bi obezbedi-

lo stabilnost tog regiona i zavr{etak procesa

ujediwewa starog kontinenta.

Ali vratimo se bibliotekama. Da li su one

zaista tako va`ne i mo}ne institucije da i same

mogu doprineti stabilnosti u regionu? Ovo ni-

je retori~ko pitawe, ovo je su{tinsko pitawe,

Biblioteke doprinose stabilnosti u regionu

Projekat Biblia –

Jadranska biblioteka

LINK


21

jer se u ~estim diskusijama, okruglim stolovima

i drugim sesijama i radnim grupama gde se govo-

ri o poloàju biblioteka u dru{tvu ~esto nedo-

voqno isti~e zna~aj i uticaj biblioteka u {i-

rem, me|udràvnom kontekstu. Uticaj biblio-

teka se naj~e{}e meri na osnovu profesional-

nog rada u okvirima lokalne zajednice. Mo`da

je osnovni razlog tome {to biblioteke u mawim

sredinama u na{oj zemqi nemaju ~esto iskustvo

saradwe u ve}im me|unarodnim projektima, te

su rezultati wihovog rada merqivi samo u dome-

nu wihovog lokalnog uticaja. Onog trenutka ka-

da sami bibliotekari budu imali jasnu svest o

tome koliki realan i zna~ajan uticaj bibliote-

ke mogu imati u dru{tvu, ali i {ire u regionu,

zna~ajno }e se promeniti i odnos dru{tva prema

biblitekama. Dakle, zakqu~ak je da biblioteke

moraju ostvarivati realan uticaj i time zna~aj-

no mewati odnos dru{tva prema bibliotekama.

U skladu sa svim dosada{wim razmatrawima

projekat BIBLIA, koji za krajwi proizvod ima

onlajn Jadransku biblioteku, predstavqa u

stvari virtuelnu mreù komunikacijskih pute-

va koji su u planu da se kasnije i fizi~ki reali-

zuju na ovim prostorima. U tom preplitawu vir-

tuelnog i realnog mislim da se i nazire budu}i

razvoj civilizacije – tehnolo{kog dru{tva i

dru{tva znawa.

Da bi se izbeglo da zapadni Balkan bude

trajno potisnut u drugi plan, od su{tinske je va-

`nosti da se on u potpunosti uklopi u jadranski

sistem i u {iri, me|unarodni okvir. To je od in-

teresa i za italijanske i druge evropske regije.

„U tom ciqu vaqa sagledati i sve {to se

trenutno doga|a u celom isto~nom Sredozemqu.

U toj oblasti je neumitan daqi razvoj pomorskog

saobra}aja, ali nedostaju konkretne zajedni~ke

strategije. Naime, ve}ina zemaqa na koje se to

odnosi – balkanske dràve, Turska, dràve Bli-

skog istoka – jo{ se nisu prikqu~ile ozbiqnom

ekonomskom i geopoliti~kom planu ni sa severo-

isto~nim, ni sa sredozemnim (zapadno Sredoze-

mqe) delom EU.

I odista, jedno od obele`ja Sredozemqa je-

ste razlika u stepenu povezanosti izme|u zapad-

nog i isto~nog dela. Dok je pomorski saobra}aj u

isto~nom Sredozemqu nedovoqno razvijen, u za-

padnom Sredozemqu je ~vr{}e povezan i veoma

ìv, u skladu sa interesima pojedinih zemaqa i

priobalnih regiona. Te zemqe i oblasti su poka-

zale svoju vezanost za Sredozemqe razvojem eko-

nomske saradwe i teritorijalnim partnerstvom

sa severnom Afrikom. Na taj na~in postoji opa-

snost da }e se zna~ajan pomorski transport ener-

genata iz isto~nog Sredozemqa odvijati preko

Egejskog i Jonskog mora, pa zatim neposredno

kroz Tirensko more i daqe u pravcu Atlantskog

okeana, ~ime }e se potpuno zaobi}i Jadransko

more.” (Da se Jadransko more ne pretvori u Mr-tvo more Margerita Paolini; prevela Mirela

Radosavqevi}/ Limes plus – specijalno izdawe

2005, Balkanska alhemija)

Sli~na je situacija i kada je re~ o suvozem-

nim vezama. Stru~ni sekretarijat za jadransku

oblast, sa sedi{tem u Ankoni, ima}e zadatak da

izradi putnu mreù koja }e bitno povezati sve

oblasti koje imaju dodirne ta~ke sa jadranskom

obla{}u i sa ostalim delom sveta.

Jadranska oblast moè da obavqa ulogu po-

kreta~a izgradwe mreà i partnerskih odnosa

izme|u Baltika i Sredozemqa posredstvom svog

balkanskog dela. Tako bi bile zadovoqene potre-

be tih oblasti koje imaju ve}u zainteresovanost

za povezivawe izme|u severa i juga posle pro{i-

rewa EU. Ministarstvo privrede Italije odre-

dilo je kao strate{ke slede}e saobra}ajne mre-

è: Trst–Rijeka, pa zatim koridor 5, te Bar–Beo-

grad, {to je veza sa krakom Temi{var–Budimpe-

{ta. Razdruìvawe sa Crnom Gorom je bitno je-

dino u ovom delu, tj. da li }emo smo}i snage da iz-

gradimo autoput Bar–Beograd i da shvatimo da je

bitno da se zajedni~ki uklopimo u evroatlantske

integracione tokove.

Ciq ovog teksta je da se vidi koliko jedan

me|unarodni projekat vezan za biblioteke ima

sloènu pozadinu u sklopu promi{qawa uskla-

|enog razvoja. Po{to smo sputani siroma{tvom,

na{i politi~ari nemaju dovoqno snage i mo}i da

razmi{qaju na taj na~in. Mi }emo se pribliì-

ti evropskim standardima jedino ako po~nemo da

razmi{qamo na taj na~in: uskla|eni razvoj, rast

standarda i ja~awe socijalne politike. Biblio-

tekarstvo nije samostalna delatnost, ve} je

ukqu~eno u op{tedru{tvene tokove. Stoga je po-

trebno da se i ono ukqu~i u program uskla|enog

razvoja.

INTERREG IIIA – prekograni~na

saradwa na Jadranu

Op{ti ciq Program inicijative Evropske

unije INTERREGA IIIA prekograni~ne jadran-

ske saradwe je promocija dru{tveno-ekonomskog

razvoja i saradwe me|u zemqama jadranske obla-

sti. U skladu sa tim, radi se o instrumentu koji

vi{e nego svi drugi moè doprineti formirawu

jadranske evroregije.

Oblasti prihvatqive za Program, sa itali-

janske strane, jesu provincije nazna~ene u saop-

{tewu EK br. 2001/C239/03 od 23. avgusta 2001:

Rovigo, Ferara, Forli-Cezena, Rimini, Ravena,

Pezaro, Ankona, Macerata, Askoli Pjaceno, Te-

LINK


22

ramo, Peskara, Kjeti, Kampobaso, Fo|a, zajedno

sa jadranskim provincijama Trst, Gorica, Udine,

Venecija, Bari, Brindizi, Le}e, koje su od rani-

je prihvatqive za prekograni~nu saradwu po

prethodnim programima INTERREG. Pored to-

ga, novi program ima teritorijalni izuzetak za

podru~ja koja se grani~e sa prihvatqivim pod-

ru~jima, tj. za Padovu, L’Akvilu i Iserniu. U

prihvatqiva podru~ja se jo{ ubrajaju slede}e is-

to~no-jadranske zemqe (ZIJ): Hrvatska, Bosna i

Hercegovina, Albanija, Srbija i Crna Gora (bez

Kosova).

Ciq Programa je osnaìvawe, u svim ukqu-

~enim lokalnim zajednicama, ose}aja pripadno-

sti jedinstvenoj jadranskoj zajednici i weno

stvarawe, {to je i osnovni ciq Programa. U

skladu s tim, ciq je i izbalansiran rast ìvot-

nog standarda, zajedni~ki za sve narode Jadrana,

koji bi se sve vi{e pribliàvao standardu EU.

Osnovni programski dokumenti su Opera-

tivni program, ~iji datum prihvatawa od strane

EK (23. maj 2002) ozna~ava i datum po~etka Pro-

grama, te Dodatak programa. Prvi dokument de-

fini{e strategiju i op{te ciqeve Programa,

tela nadle`na za sprovo|ewe, kao i ukupni fi-

nansijski plan, a daje i detaqnu analizu kontek-

sta u kojem }e se Program odvijati, dok drugi de-

taqno defin{e modalitete sprovo|ewa, kao i

odgovaraju}e procedure i nadle`na tehni~ka, ad-

ministrativna i finansijska tela. U skladu sa

prioritetnim ciqevima Programa, OP defini-

{e prioritete, mere i akcije. Prioriteti su

osmi{qeni tako da budu transverzalni i kom-

plementarni, osiguravaju}i me|usobnu sinergiju

te dodatnu vrednost Programu u celini.

Prioritet 1

Za{tita i valorizacija okruèwa, kulture

i infrastruktura pograni~nog podru~ja: odnosi

se na intervencije prete`no javnog interesa i

infrastrukturnog karaktera, koje se ti~u okru-

èwa, energije, transporta, telekomunikacija,

organizacije teritorije i kulture. U okviru to-

ga radi se o intervencijama koje se odnose na:

1. Za{titu, o~uvawe i valorizaciju prirod-

ne ba{tine i okruèwa i poboq{awe

energetske delotvornosti;

2. Razvoj i ja~awe prekograni~nih tran-

sportnih, telekomunikacijskih i energet-

skih infrastruktura i mreà;

3. Razvoj i ja~awe turisti~kih i kulturnih

infrastruktura.

Analiza u okviru eks-ante evaluacije poka-

zala je da je potrebno poboq{ati standarde za-

{tite okruèwa u ciqu odrìvog razvoja pod-

ru~ja IJR i ZIJ. Me|u prednostima ovog priori-

teta isti~e se podsticaj koji }e on dati stvara-

wu integrisanog sistema skupqawa podataka i

ostvarivawu uskla|enih politika za{tite

okruèwa. Od slabosti treba ista}i te{ko}e u

standardizaciji neuskla|enih podataka i razli-

~itih postupaka, rizik od raspr{ivawa malih

inicijativa, potrebu za finansijskim sredstvi-

ma koja bi omogu}ila izra|ivawe studija o izvo-

dqivosti i projekata, kako bilateralnim (L.

49/87, L. 84/01) tako i multilateralnim

(CARDS, EIB, EBOR, SB, UN).

Prioritet 2

Ekonomska integracija prekograni~nih

proizvodnih sistema: odnosi se na intervencije

prete`no privatnog interesa koje se ti~u trì-

{nog takmi~ewa i ja~awa industrijskih, zanat-

skih, turisti~kih i poqoprivrednih malih i

sredwih trgova~kih dru{tava. U okviru toga ra-

di se o merama koje se odnose na:

1. Poboq{awe trì{nih uslova i saradwe;

2. Prekograni~nu saradwu u primarnom, ukqu-

~uju}i ribolov, i sekundarnom sektoru;

3. Prekograni~nu saradwu na podru~ju turi-

zma i kulture.

Ovaj prioritet, utemeqen na ekonomskom

razvoju vezan uz MSP, pruì}e, osim ad hok in-

strumenata za ja~awe procesa internacionaliza-

cije sistema proizvodwe u podru~jima IJR i ZIJ,

ve}u sistemati~nost i doslednost procesa. Takva

integracija, ~iji su istorijski koreni ukloweni

ve{ta~kim putem sukobima devedesetih godina,

sada postaje condition sine qua kako bi se omogu-

}io ekonomski oporavak zemaqa ZIJ. Jo{ jedna

polazna ta~ka je mogu}nost pruàwa usluga od ve-

like dodatne vrednosti za prekograni~nu inte-

graciju (inovacije, ispitivawe trì{ta...) ma-

lih i sredwih preduzetnika koji ~esto nemaju do-

voqno qudskih i ekonomskih resursa. Razvoj si-

stema saradwe u razli~itim ekonomskim sekto-

rima predstavqa izazov za razlike koje danas po-

stoje u stvarnom i prividnom kvalitetu proiz-

vodwe u ta dva podru~ja. Glavne slabosti ~ine

razlike u ekonomskim, upravnim i pravnim si-

stemima podru~ja IJR i ZIJ.

Prioritet 3

Aktivnosti ja~awa saradwe: odnosi se na

intervencije na sistemu koje se ti~u ja~awa in-

stitucija, uskla|ivawa sistema, ja~awa demokra-

tije, zapo{qavawa, sigurnosti, dru{tvenog na-

pretka, osposobqavawa qudskih potencijala. U

okviru toga radi se o merama koje se odnose na:

LINK


23

1. Osposobqavawe qudskih potencijala,

profesionalno usavr{avawe i nove ini-

cijative za dru{tveni napredak i trì-

{te rada;

2. Institucionalno ja~awe i ja~awe sarad-

we u komunikaciji, istraìvawima, kao i

izme|u institucija za uskla|ivawe siste-

ma;

3. Borba protiv kriminala i poboq{awe

sigurnosti.

Prioritet 2 (usmeren u prvom redu na pri-

vatni sektor) dopuwen je Prioritetom 3 koji }e

imati pozitivne rezultate za gra|ane i radnike

po{to se bavi wihovim predstavni~kim telima,

razli~itim agencijama i telima dràvne uprave.

U svetlu novih ekonomskih kretawa, prikazanih

i u okviru eks-ante procene, ovaj prioritet ima-

}e veoma pozitivne efekte. Prime}uje se porast

u ulasku radne snage iz ZIJ u proizvodni sistem

IJR: Prednost predstavqaju aktivnosti usmerene

na uskla|ivawe sistema, ~ime }e se omogu}iti bo-

qa saradwa u svim drugim sektorima u kojima }e

se primewivati ovaj program. Prekvalifikaciju

qudskih resursa prati}e borba protiv organizo-

vanog kriminala, koji je posebno jak kod ilegal-

nog uvoza radne snage. Ovaj problem }e se re{iti

aktivnostima u obrazovnom sektoru i trì{tu

rada, gde }e se omogu}iti legalizacija rada broj-

nim radnicima iz drugih zemaqa. U svetlu poda-

taka o nezaposlenosti, diskriminaciji i iskori-

{}avawu, jedna od osnovnih aktivnosti mora biti

dru{tvena integracija èna i wihovih udruèwa

u ciqu razvoja civilnog dru{tva. Mogu}a slaba

ta~ka upravo je organizacija institucionalnih

sistema zemaqa ZIJ i ukorewenost kriminala i

ilegalnog useqavawa. Prioritet ne predvi|a sa-

mostalne delatnosti, ve} }e biti odre|ene aktiv-

nosti integrisane u svaku intervenciju posebno.

Prioritet 4

Tehni~ka pomo} za sprovo|ewe Operativ-

nog programa: odnosi se na intervencije za spro-

vo|ewe OP-a, a ti~e informisawa, promocije,

procene, pra}ewa, nadgledawa, kontrole i pru-

àwa podr{ke. U okviru toga radi se o merama

koje se odnose na:

1. Tehni~ku pomo} zajedni~kim strukturama;

2. Procenu, informisawe, promociju i sa-

radwu.

Ovaj prioritet se odnosi iskqu~ivo na

Upravnu i Finansijsku direkciju Programa. Pr-

vi projekti Programa su odobreni na sastanku

Udruènog upravnog odbora (UUO) odrànog u

L’Akvili (Italija) 28. marta 2004. Na sastanku

Udruènog upravnog odbora, odrànom 24. maja u

Tirani (Albanija), zakqu~en je prvi ciklus odo-

bravawa projektnih predloga, predstavqenih po

„regionalnoj reìji”.

U skladu sa Uputstvima za implementaciju

Programa susedstva na granicama Interreg/Cards i

Interreg/Tacis 2004–2006 (Neighbourhood Program-

mes 2004–2006, Implementing Guidelines for Inter-

reg/Tacis and Interreg/Cards borders), PIC INTER-

REG IIIA – prekograni~ne jadranske saradwe po-

~eo se mewati u skladu sa pravnim formama i

operativnim metodama Programa susedstva, preu-

zimaju}i ~ak i naziv Novi program jadranskog su-

sedstva (NPJS). Inovativni elementi NPJS sa-

dràni su u finansijskom profilu i procedura-

ma izbora i implementacije projektnih predloga,

u smislu da je upravna struktura Programa ve} de-

finisana u skladu sa preporukama Evropske ko-

misije, kroz tela ustanovqena na osnovu saradwe

i ravnopravnosti izme|u IJR i ZIJ (Zajedni~ki

tehni~ki sekretarijat, Zajedni~ki nadgledni od-

bor, Zajedni~ki upravni odbor).

Ova tela se pridodaju ostalim strukturama,

ve} postoje}im ili onima koje }e biti ustano-

vqene u skladu sa preporukama Uputstava Evrop-

ske komisije (Jedinice za koordinaciju Progra-

ma, Direkcija za ugovarawe, Direkcija za ugova-

rawe i finansirawe). One upravqaju fondovima

CARDS dodeqenima Novom programu jadranskog

susedstva. Strane (IJR, ZIJ) ukqu~ene u Program

su, izme|u ostalog, ustanovile, na tehni~kom ni-

vou, permanentno radno telo (Radna grupa – Task

Force), koja je u~estvovala u definisawu eleme-

nata za razvoj nove politike prekograni~ne sa-

radwe od strane Italije prema zemqama Balka-

na. Novi finansijski plan Novog programa ja-

dranskog susedstva predvi|a koegzistenciju sa

fondovima ERDF preostalih od INTERREG II-

IA (40 miliona eura), fondova CARDS (6 milio-

na eura) predvi|enih od strane Evropske komisi-

je za period 2004–2006, kojima se, eventualno, mo-

è dodati kofinansirawe od strane ZIJ.

Procedura izbora projektnih predloga, za

koje se odobrava finansirawe INTER-

REG/CARDS, kao i wihova implemantacija, oba-

vqa se u skladu sa operativnom strukturama P. I.

E. U. INTERREG IIIA – prekograni~ne jadranske

saradwe, bazirano na dvostrukoj tipologiji pro-

cedure na osnovu tendera i po regionalnoj reì-

ji. Programske strukture ve} rade na unapre|ewu

programskih dokumenata u ciqu krajwe potvrde

NPJS po uputstvima institucija EK, a u skladu

sa desetogodi{wom praksom saradwe sa tre}im

zemqama koju je usvojila Evropska komisija.

Vesna Zlati~aninVr{ac

LINK


24

U Muzeju istorije Jugoslavije otvorena je

14. septembra izlo`ba „U ~ast {panskih bora-

ca”, a u znak se}awa na interbrigadiste koji su

oti{li u rat za demokratiju i slobodu [panije.

Mada su bili razli~itih nacionalnih i poli-

ti~kih opredeqewa, zajedni~ka im je bila izra-

zita antifa{isti~ka orijentacija. Ove godine

se navr{ava sedam decenija od izbijawa [pan-

skog gra|anskog rata. Tim povodom je i pripre-

mqena ova izlo`ba, a u saradwi sa Udruèwem

{panskih boraca 1936–1939. i prijateqa, zatim

{panskim udruèwem Arhiv, rat i izgnanstvo,

Fondacijom „Pablo Iglesias”, Odeqewem za

kulturu Regionalne vlade Katalonije, Nacio-

nalnim arhivom Katalonije, Direkcijom za kul-

turnu i nau~nu razmenu Ministarstva spoqnih

poslova Kraqevine [panije, [panskom agenci-

jom za me|unarodnu saradwu i Ambasadom Kraqe-

vine [panije u Beogradu.

Treba podsetiti da su prvi jugoslovenski

dobrovoqci ukqu~ivani u {panske jedinice na-

rodne milicije do formirawa internacional-

nih brigada, a one su, u skladu sa odlukom Repu-

blikanske vlade, formirane 22. oktobra 1936. U

interbrigade je formacijski raspore|eno 1.700

dobrovoqaca Jugoslovena u sve rodove vojske, a

skoncentrisani su uglavnom u ~ete: „Balkanska”,

„Ivan Cankar”, „Matija Gubec”, bataqone: „Di-

mitrov”, „\uro \akovi}”, „Masarik”, „Divizio-

nario” i u 129. internacionalnoj brigadi. Bio je

i te kako snaàn wihov doprinos u artiqerij-

skim baterijama: „Karl Libkneht”, „Gotvald”,

„Kolarov”, „Stjepan Radi}”, „Roza Luksemburg” i

Jugoslovenskoj protivtenkovskoj bateriji. Jugo-

slovenski dobrovoqci su se borili u diverzant-

skim odredima, avijaciji, mornarici, bilo ih je u

sanitetskim slu`bama, bili su i instruktori u

{panskim jedinicama, ~lanovi [taba i koman-

danti internacionalnih brigada. U~estvovali su

u mnogim veoma bitnim vojnim operacijama na

tlu uàrene [panije.

Za izlo`bu je kori{}ena veoma raznovrsna

gra|a: fotografije, plakati, likovna dela, doku-

mentacija, sprave, odnosno ure|aji, publikacije

itd. Delo ~uvenog slikara \uzepea Fran}-Kla-

persa posebno do~arava ìvot {panskih boraca

i gra|anski rat, prikazuju}i ki{u i oluju, iz-

gnanstvo i izbegli~ke logore, bedu i siroma-

{tvo, jad i ~emer. Nezaobilazni slikar \or|e

Andrejevi} Kun, {panski borac, upotpuwava

predstavu o pomenutim zbivawima primercima

iz wegovog stvarala~kog opusa.

Ova izlo`ba je propra}ena lepo ilustrova-

nim, sadràjnim, dvojezi~nim katalogom. Na we-

govoj pole|ini navedene su, ne bez razloga, re~i

Zakletve dobrovoqaca: „Ja sam ovde, jer sam do-

brovoqac i da}u, ako bude potrebno, i posledwu

kap svoje krvi za slobodu [panije i slobodu ce-

log sveta”. Izlo`bu najtoplije preporu~ujemo.

Vesna @upanUniverzitetska biblioteka

„Svetozar Markovi}” Beograd

U znak se}awa

Izlo`ba u ~ast

{panskih boraca

LINK


25

Konferencija u Sofiji

Program konferencije "Globalization,

Digitization, Access, and Preservation of

Cultural Heritage", koja se odràva u Sofiji

od 8. do 10. novembra ove godine, dostupan je na

http://slim.emporia.edu/globenet/Sofia2006/pro-

gram.htm

Organizatori konferencije su The School

of Library & Information Management, Emporia

State University, Kansas, USA, Katedra za bib-

liotekarstvo i informacione nauke "Sv.

Kliment Ohridski" Univerziteta u Sofiji i

Seton Hall University.

Nacionalni centar za digitalizaciju orga-

nizovao je po~etkom juna ove godine peti, tradi-

cionalni skup pod nazivom „Nove tehnologije i

standardi: digitalizacija nacionalne ba{tine

2006”. Dvodnevni skup okupio je one koji rade na

digitalizaciji u Srbiji, Makedoniji i Republi-

ci Srpskoj, ali i nemali broj radoznalih, koji bi

tek hteli da se upute u ovu problematiku i tre-

nutno stawe u zemqi i najblièm okruèwu.

Kao i ranijih godina, bilo je nekoliko pre-

zentacija u vezi sa digitalizacijom u bibliote-

kama. Danica Ota{evi} i Bogdan Trifunovi}, iz

Narodne biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis”

u â~ku, izvestili su o zapo~etom projektu digi-

talizacije u ovoj biblioteci. Marijana Cvetan i

Sini{a Stefanovi}, iz Zavoda za prou~avawe

kulturnog razvitka, govorili su o reviziji i di-

gitalizaciji u stru~nim bibliotekama. Ivana

Praì} iz nevladine organizacije YUSTAT go-

vorila je o mogu}nostima i preprekama za izradu

nacionalnog tezaurusa, kao va`nog elementa u

standardizaciji digitalizovanog nasle|a. Tama-

ra Butigan iz Narodne biblioteke Srbije pred-

stavila je dosada{we napore na izradi nacional-

nog jezgra metapodataka, opet u ciqu standardi-

zacije opisa digitalizovane gra|e.

Kroz dve prezentacije, kolege iz Makedoni-

je upoznale su u~esnike skupa sa stawem na poqu

digitalizacije u toj zemqi, kao i sa Centrom za

digitalizaciju kulturnog nasle|a, formiranom

pri Ministarstvu kulture Makedonije. U dva sa-

op{tewa izloèno je i stawe na planu digitali-

zacije u Republici Srpskoj.

Na kraju prvog dana skupa radna atmosfera

pre{la je u sve~anu. U prisustvu {ireg kruga Na-

cionalnog centra za digitalizaciju, zvani~no je

progla{eno osnivawe Komiteta za digitaliza-

ciju nacionalne ba{tine pri Komisiji za sarad-

wu Srbije sa Uneskom. Na ovom mestu novoosno-

vani Komitet dobio je predsednika – Zorana Og-

wanovi}a, vi{eg nau~nog saradnika Matemati~-

kog instituta SANU, kao i potpredsednicu – Ta-

maru Butigan, stru~waka Narodne biblioteke

Srbije.

Komitet predstavqa ekspertsko telo Komi-

sije za saradwu Srbije sa Uneskom, a ~ine ga

stru~waci doma}ih institucija nauke, kulture i

obrazovawa. Rad Komiteta reguli{e Pravilnik

o radu.

Me|u ciqevima zacrtanim u planovima Ko-

miteta, na centralnom mestu je stvarawe op{tih

uslova za pokretawe procesa masovne digitali-

zacije, pospe{ivawe digitalizacije u svim usta-

novama, kao i koordinacija i mobilizacija po-

stoje}ih resursa u ovom procesu.

Ostaje da verujemo da }e Komitet imati re-

zultata u svom radu, a biblioteke u Srbiji pou-

zdanog partnera na putu digitalizacije na koji se

polako ukqu~uju mawom ili ve}om brzinom.

Tamara ButiganNarodna biblioteka Srbije

Nove tehnologije i standardi

Komitet za digitalizaciju

nacionalne ba{tine

MRE@A


26

âsopisi s otvorenim pristupom su nova ge-

neracija elektronskih publikacija koji za kori-

{}ewe i pristup punom tekstu ne traè nikakvu

naknadu, ali ih je jo{ uvek relativno malo. Na

www.doaj.org moète na}i katalog ~asopisa s

otvorenim pristupom DOAJ, koji danas indeksi-

ra 2.336 ~asopisa iz oblasti biotehni~kih nauka,

poqoprivrede itd.

DOAJ

Nova generacija elektronskih publikacija

Posetite sajt www.stranijezici.info.

Na sajtu moète na}i i skinuti besplatno

literaturu i programe za u~ewe stranih jezika.

U~ewe stranih jezika

Ako razmi{qate o kori{}ewu îkago stila

(The Chicago Stule) prilikom citirawa, obradova-

}e vas vest da je nova verzija priru~nika dostupna

onlajn na adresi www.chicagomanualofstyle.org i da

moète besplatno da je prou~ite i koristite me-

sec dana pre nego {to, eventualno, naru~ite elek-

tronsku ili papirnu verziju. Re~ je o korisnom

priru~niku namewenom izdava~ima, piscima i is-

traìva~ima, a standardi za citirawe i navo|ewe

literature su samo jedno od poglavqa ovog izdawa.

The Chicago Manual of Stule Online

Greenstone je besplatan softver za digita-

lizaciju. Videti na www.greenstone.org/cgi-bin/li-

brary?e=p-en-home-utfZz-8&a=p&p=intn

Greenstone

MRE@A


27

Krajem pro{le godine Savet projekta je

usvojio izve{taj o realizaciji „Bibliote~ke

mreè gradskih biblioteka Vojvodine” i predlo-

ìo plan aktivnosti na odràvawu i razvoju

mreè. Dobra vest je da je Pokrajina podràla

taj plan i da su programskom paketu Bisis ve}

odobrena sredstva za ove namene.

U mreì je pet mati~nih biblioteka: u No-

vom Sadu, Zrewaninu, Kikindi, Sremskoj Mitro-

vici i Pan~evu, ali svako poboq{awe ovog pro-

grama je od velikog zna~aja i za Biblioteku gra-

da Beograda, {aba~ku i druge biblioteke koje ga

koriste. U ovom trenutku programeri Bisis

(verzija 3) prilago|avaju zahtevima biblioteka

koje ga koriste, rade na jedinstvenom programu za

javno korisni~ko pretraìvawe bibliograf-

skih zapisa preko interneta, izradi programa za

analiti~ku obradu periodi~nih publikacija i

drugo.

Planira se postavqawe veb sajt Bibliote~-

ke mreè Vojvodine i wenih ~lanica, izrada

softvera za rezervaciju bibliografske gra|e i

uvo|ewe jedinstvenog modela bar koda za publi-

kacije i ~lanske karte na nivou mreè.

Odràvawe i razvoj Bibliote~ke mreè Vojvodine

Bisis dobio podr{ku

Dobrivoje Arsenovi}

„Tajni ìvot lutaka”

Od svog nastanka, sve do nedavno, bibliote-

karstvo je bilo iskqu~ivo vezano za kwigu, bilo

da se pod tim pojmom podrazumijevao svitak papi-

rusa, rukopisna kwiga ili Gutembergova genijal-

na tvorevina. Skriptoriji i biblioteke bili su

mjesta sabirawa svjetskog znawa, sistematizova-

wa i razdiobe. Bile su, zapravo, te stare i kla-

si~ne biblioteke du{a civilizacije. Udar na bi-

blioteku bio je uvijek udar na civilizaciju. Vri-

jeme je u~inilo svoje. Biblioteke danas prolaze,

kao i kwiga, revolucionarne promjene. Pitawe

ho}e li preìvjeti biblioteke kao da je samo

preformulisano pitawe ho}e li preìvjeti

kwiga. Su{tina je u drugom pitawu: kako da bi-

blioteke preìve? Odgovor je uvijek bio isti:

ako idu u korak s vremenom.

Svjetske biblioteke to ~ine, neke kao me-

zimci dru{tva, druge kao dio liberalnog kon-

cepta privatne inicijative. Oba na~ina daju za-

nimqiva rje{ewa i dobre odgovore.

Evropska praksa opredijelila se za koncept

dràvne podr{ke institucijama od dru{tvenog

zna~aja, me|u kojima su biblioteke sigurno na

prvom mjestu. Nema evropskog grada bez biblio-

teke koju ekonomski podràva i odràva sam

grad. Bogatije zemqe s tradicijom razvijenih in-

stitucija prosvjete, kulture i nauke me|usobno

se takmi~e koja }e vi{e uloìti u „znawe”, pod

kojim se podrazumijeva ve} navedeno sveto troj-

stvo civilizacije. Bibliote~ki kadrovi u ze-

mqama Evropske unije zapo{aqavaju se na odgo-

vornim mjestima u ministarstvima kulture jer

unose sistem i red.

Kakvo je stawe danas kod nas, u Republici

Srpskoj, Bosni i Hercegovini i okolini?

Iako skrajnuti od dru{tva, bibliotekari

RS su uspjeli da se organizuju i pokaù kao neza-

obilazna snaga bez koje se ne moè planirati bu-

du}nost ovog prostora. Deset godina organizova-

nog djelovawa Dru{tva bibliotekara RS zaslu-

ùje svaku pohvalu i dru{tvenu podr{ku. Da li je

i ima? Recimo da ima, ali je neredovna i veoma

skromna. Problem je i jednostavan i sloèn. Bi-

bliotekarstvo po~iva na redu, me|unarodnim

standardima, otvorenosti. Dru{tvo je daleko od

toga. Specijalno su kwiga, bibliotekarstvo i

wima pridruène asocijacije bili i ostali pa-

stor~ad dru{tva. U proteklom periodu, na pri-

mjer, Ministarstvo kulture, u ~ijoj je nadle`no-

sti bibliotekarstvo, vi{e je ulagalo u razvoj gu-

slarske umjetnosti (ako se to moè nazvati

umjetno{}u) nego u Dru{tvo bibliotekara RS.

Stvar je za rubirku „Vjerovali ili ne”, ali u ovoj

zemqi bez sistema sasvim uobi~ajena. Dru{tvo

koje ne vjeruje svojim institucijama jedva da ima

samosvijest o svom postojawu. Guslarstvo tu ne}e

mnogo pomo}i.

Samo taksativno nabrajawe ura|enog izne-

nadi}e neupu}ene, {to su u pravilu na{i poli-

ti~ki ~elnici. Organizovali smo asocijacije

{kolskih i visoko{kolskih bibliotekara, odr-

àli vi{e seminara na kojima ve} dominiraju

na{i bibliotekari, dobili internetsku prezen-

taciju, po~eli izdava~ku djelatnost. U tom po-

gledu, ali ne samo u tom, mi smo danas sigurno is-

pred paralelnog dru{tva BiH, koje se i daqe ne-

zakonski kiti dràvnim imenom. Na{a vode}a,

centralna i nacionalna biblioteka uspjela je da

za kratko vreme postane lokomotiva bibliote~-

kog razvoja u RS i BiH. Organizujemo polagawe

stru~nih ispita, aktivno sudjelujemo u organizo-

vawu stru~nih seminara, u~estvujemo u svjetskim

bibliote~kim kretawima, povezali smo se s kom-

{ijama, naro~ito je dobra saradwa sa bibliote-

kama u Srbiji. Objavqujemo bibliografiju RS,

servis smo izdava~a preko ISBN agencije i kata-

logizacije u publikaciji, vodimo preglede bi-

bliotekarskih aktivnosti u RS. Uspjeli smo zna-

~ajnom broju na{ih biblioteka obezbijediti

besplatan program za obradu bibliote~ke gra|e

BIBLIO. Sada smo pre{li na program Cobiss

pod kojim rade vode}e srpske biblioteke, ~ime se

stvara preduslov jednog koherentnog sistema po-

sebno zna~ajnog za akademske biblioteke kao ser-

vis univerzitetskim profesorima i saradnici-

ma. NUB RS je okrenuta evropskoj budu}nosti RS

i BiH. Mi smo danas depozitna biblioteka NA-

TO-a, {to zna~i da svaka wihova publikacija do-

lazi u na{u biblioteku, ali i vi{e, velika cen-

tralna bibliteka NATO-a u Briselu po princi-

pu bibliote~ke pozajmice posla}e nam besplatno

kopiju svake kwige koja se traì u na{oj bibli-

oteci a mi je ne posjedujemo. Tako|e, preko stra-

nih ~itaonica, francuske, wema~ke, ameri~ke,

ulazimo i u bitne elektronske baze za ~ije je ko-

ri{tewe potrebno izdvajati zna~ajna sredstva.

[ta daqe? Prvenstveno je potrebno raditi

na vlastitom obrazovawu. Do posqedweg dana na-

{eg radnog angaòvawa moèmo da u~imo i da

usvajamo nova znawa. Bez wih nismo prispjeli ni-

Lokalno i evropsko bibliotekarstvo

Savremene tr`nice znawa

ODRAZ


28

gdje. S wima ima nade. U krajwoj instanci, samoo-

brazovawe zavisi samo od tebe. Da bi napredovao

nije nu`na pomo} dru{tva, ali bez te pomo}i ne-

ma napretka. Stoga treba ubje|ivati lokalno i na

svim nivoima da evropski put vodi kroz biblio-

teke i da su biblioteke danas centri, tr`nice,

supermarketi znawa. [to su bogatije i aktivnije,

na{e su {anse ve}e. Slovenija je u Evropsku uni-

ju u{la s razvijenim bibliotekarstvom, danas

predvodi novoprimqene ~lanice i wen ~ovjek je

ministar nauke i tehnologije ujediwene Evrope.

To je jedina evropska zemqa koja ima jedinstven

bibliote~ko-informati~ki program koji kori-

ste sve bibilioteke, male i velike, {kolske, jav-

ne, specijalne, od Graca do Skopqa. Rije~ je o

Cobissu. Program, infrastrukturu i razvoj pla}a

ministarstvo nauke Slovenije. Taj se izdatak vi-

{estruko isplati. Zato je na nama samo da odabe-

remo i slijedimo dobar i na nas primjewiv kon-

cept bibliote~ko-informati~kog razvoja. Ne

moèmo biti izolovano ostrvo, boqe je da se pri-

slonimo uz ve}e i razvijenije.

Evo pet principa koji su danas op{tepri-

hva}eni u evropskom bibliotekarstvu koje gleda

u budu}nost.

1. Obrazovawe }e biti glavni projekat bu-

du}nosti. Bibliotekarstvo u tome treba da par-

ticipira mnogo vi{e nego do sada. Biblioteka

mora da organizuje stalne tribine na kojima }e se

promovisati znawe, kwiga, multimedija. Treba

obu~avati korisnike kako da u|u u svijet infor-

matike i da koriste sve pogodnosti koje on pruà.

2. Po{to }e enormno porasti priliv in-

formacija, potrebno je stvoriti sistem koji }e

mo}i da do|e do „bitnih informacija za razvoj

dru{tva”. Tako }e kvalitet biti zna~ajniji od

kvantiteta. Treba prona}i sredstva da se osigura

pristup takvim informacijama, odnosno skladi-

{tima takvih informacija (biblioteke, arhivi,

instituti).

3. Biblioteka }e, poput kakve tr`nice zna-

wa, biti mjesto susreta, razmjene, dogovora, pla-

nirawa, a ne usamqeni~ko, gotovo manastirsko

mjesto gdje svako radi svoj posao i ne haje za dru-

ge. Korisniku treba omogu}iti da informaciju

dobije od bibliotekara, a ne samo direktno od

ma{ine.

4. Biblioteke moraju da budu centralne gra-

|evine svakog grada koji èli da ima du{u. In-

formatika ne smije da poni{ti biblioteku kao

hram kulture, ali svjetovni, ìvi hram. Biblio-

teke se moraju obnavqati i graditi. Ne smiju se

usvajati planovi razvoja gradova bez planirawa

razvoja mreè biblioteka.

5. Po{to }e nekwi`na, elektronska gra|a

porasti vjerovatno do odnosa 50:50, treba se pri-

premiti za ovladavawe takvom gra|om. Pri tom

se ne treba pla{iti za budu}nost kwige, ona }e

jo{ dugo biti pouzdani bibliotekarski drug.

Na kraju, kao ohrabrewe bibliotekarima,

re}i }u vama poznatu istinu: lak{e se komunici-

ra s ~ovjekom nego s ma{inom. Takvu budu}nost

treba da grade i bibliotekari RS, bez straha od

otvorenosti jer je upravo u tome su{tina na{e

budu}nosti, odnosno na{eg evropskog puta koji

mnogi mladi ve} zapo~iwu upravo u~lawivawem

u biblioteku.

Ranko Risojevi}Narodna i univerzitetska biblioteka

Republike Srpske

ODRAZ


29

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

Tesla je izuzetno voleo kwigu i od detiw-

stva je mnogo ~itao, uprkos o~evim zabranama, jer

se ovaj pla{io da dete ne pokvari o~i. „Kwige

sam voleo najvi{e. Moj otac je imao veliku bi-

blioteku i, kad god sam mogao, poku{avao sam da

zadovoqim svoju strast za ~itawem. Otac mi to

nije dozvoqavao i pobesne bi kada bi me uhvatio

na delu. Kada bi primetio da potajno ~itam,

skrivao bi od mene sve}e. Nije èleo da kvarim

o~i. Ali ja sam dobavqao loj, pravio fitiqe, iz-

livao tanke {tapove lojanica i svake no}i, dok

su ostali spavali, po{to bih zapu{io sve kqu~a-

onice i pukotine, ~itao bih sve do zore...” pi{e

Tesla u autobiografskim bele{kama Moji izumi(Beograd, Klub NT, 1997, 15).

Kada je 1870. godine maturirao u Realnoj gim-

naziji u Gospi}u, de~akov uspeh se nadaleko ra{-

~uo. Znalo se za vanserijsko ~itala~ko intereso-

vawe sve{tenikovog sina, ali i za wegovu inova-

tivnost i brzinu uma. To je upravu Gradske bibli-

oteke u Gospi}u navelo da ga pozove da sredi kwi-

ge kojima biblioteka raspolaè, kao i da izradi

katalog. On se ovom pozivu posebno obradovao.

Dotad je pro~itao skoro sve kwige iz o~eve bibli-

oteke, a sada mu se pruàla prilika da zaroni u

mnogo ve}u i zna~ajniju zbirku. Posla se prihva-

tio sa odu{evqewem zaqubqenika. No, jedva da je

i po~eo da radi, posao je ve} morao da prekine jer

ga je savladala bolest koja ga je dugo povremeno

mu~ila. Ovog puta Tesla se borio za ìvot. Ipak,

i daqe je neumorno ~itao. Ako bi se ose}ao suvi-

{e slabim da ode do Biblioteke,

wegove kolege su mu donosile go-

mile kwiga, a on ih je kod svoje

ku}e, u posteqi, pomno ~itao.

Kada je bolest savladala krhkog de~aka, sta-

we je postalo toliko kriti~no da su i lekari bi-

li izgubili svaku nadu. Spas je ipak stigao jer je

Tesla ~udotvorno ozdravio kada mu je otac dozvo-

lio da se u budu}nosti ipak bavi tehnikom, a ne

sve{teni~kim pozivom. O tome pi{e Teslin bi-

ograf Xon O’Nil u kwizi Nenadma{ni genije(Bawaluka, 2000, str. 35). Kasnije, u

Americi, Tesla je ispri~ao svom bli-

skom prijatequ Samjuelu Klemensu,

alias Marku Tvenu, da su mu u ozdra-

vqewu zna~ajno pomogla i wegova ra-

na dela koja je ~itao tokom bolesti, a

stari majstor smeha je zaplakao.

Da se Nikola Tesla nije tada raz-

boleo, svetsko bibliotekarstvo bi

krenulo u sasvim drugom pravcu. Niko

od nas nema toliko ma{te da zamisli

ono {to bi geniju palo na pamet u ovoj

plemenitoj profesiji.

Ovako je svakako boqe. Svet je

dobio nepojamnu veli~inu, a biblio-

tekari ~ast da se, makar i na trenutak, Nikola

Tesla zagledao u wihovu profesiju.

Q. M.

Jubilej Nikole Tesle

Tesla – bibliotekar

ODRAZ


30

Svaki ~ovek ima pravo na slobodu mi{qe-wa i izraàvawa – pi{e u Univerzalnoj dekla-

raciji Ujediwenih nacija o pravima ~oveka.

Ovo pravo, dakle, podrazumeva slobodu pose-

dovawa sopstvenog mi{qewa i wegovog izraà-

vawa bez ikakvih ograni~ewa, kao i pravo koje

obuhvata slobodu zauzimawa stavova i wihovog

izno{ewa. Re~ je o intelektualnoj slobodi kao

temequ demokratije, na koju svaki pojedinac ima

pravo, a kriti~koj (stru~noj) javnosti je to i

obaveza.

Ako smo mi, bibliotekari, i na{e biblio-

teke veoma va`ni za procese demokratizacije na-

{eg dru{tva, kako to stalno imamo prilike da

~ujemo i ~itamo, sa ~im se, naravno, i slaèmo,

onda je pravo da mislimo i da to {to mislimo sa-

op{timo i javno, jo{ va`nije.

Svedoci smo stalnog i dramati~nog me{awa

politike u ìvote na{ih biblioteka ma kome

one tipu pripadale. Direktnom politi~kom uda-

ru su ipak najvi{e izloène narodne bibliote-

ke, budu}i da se wihovi ~elni qudi, u najve}em

broju slu~ajeva, postavqaju po strana~koj pri-

padnosti. Prema Zakonu o bibliote~koj delatno-

sti, direktore biblioteka koje obavqaju mati~-

ne funkcije imenuje ministar kulture, dok di-

rektore op{tinskih biblioteka imenuje osni-

va~, uz saglasnost direktora mati~ne narodne bi-

blioteke (~lan 28). Budu}i da Zakon ne predvi|a

ko je ovla{}en da predlaè direktore bibliote-

ka, procedura predlagawa se uglavnom tuma~i

proizvoqno.

Predlog kandidata za direktora op{tin-

skih, odnosno mati~nih biblioteka daje poli-

ti~ka stranka po osvajawu vlasti na lokalnom

nivou kojoj je „pripala” biblioteka. Osniva~u

biblioteke, odnosno ministru kulture, ostaje sa-

mo da formalno-pravni ~in imenovawa obavi

elegantno: deklarativnim glasawem odnosno pot-

pisom. Sve Zakonom predvi|ene saglasnosti koje

prate ovaj postupak su samo puka formalnost.

Mada je fenomen strana~kog imenovawa di-

rektora narodnih biblioteka u Srbiji (bez argu-

mentacije struke, kao relevantnog kriterijuma

za obavqawe te zna~ajne i dru{tveno odgovorne

uloge) prisutan veoma dugo, sti~e se utisak da se

posledwih godina ovaj model do te mere ustalio

da ga mnogi vide kao „legitimno utemeqen” i

„dru{tveno opravdan”. Ovo „legitimno” i „dru-

{tveno opravdano” utemeqewe zasnovano je na

uverewu onih koji osvoje vlast u gradu ili op-

{tini da svi prvi qudi ustanova i institucija

toga grada ili op{tine moraju biti strana~ki

opredeqeni. Analogno tome, ovakav postupak je

primewiv i na narodne biblioteke, budu}i da Za-

kon nije decidirano postavio elementarne uslo-

ve ~ijim ispuwewem kandidat sti~e pravo na

utakmicu. Samo retke biblioteke ~iji su direk-

tori, po pravilu, ve} na tim funkcijama, a kod

kojih strana~ka pripadnost nije va`na (potvr|e-

ni stru~waci, ugledni javni radnici) imaju sre-

}e, uprkos novim izbornim rezultatima.

Ilustracije radi, ako je Narodna bibliote-

ka „Stevan Sremac” u Ni{u u podeli osvojenog

kola~a posle lokalnih izbora „pripala” poli-

ti~koj stranci SPDOST! – jasno je da }e ta

stranka „dati svog ~oveka” za obavqawe direk-

torske funkcije. Sve drugo ne vaì. A to drugo

ti~e se svih argumenata struke. Oni su u sistemu

vrednosti u ovim slu~ajevima na posledwem me-

stu i wima se niko ne bavi. Ako ustanova ima

sre}e da joj prvi ~ovek bude osoba visokih stru~-

nih i moralnih na~ela, za koga je pripadnost toj

stranci samo slu~ajna, stvorena je pretpostavka

za normalan rad u ciqu razvoja i unapre|ewa bi-

bliote~ke delatnosti. U suprotnom , ako je di-

rektor namerno ~lan stranke kojoj je biblioteka

posle izbora „pripala”, sve poprima ozbiqnu

dimenziju. Tada se u najve}em broju slu~ajeva za

direktore u svojim strankama „prijavquju” li~-

nosti autoritarne psiholo{ke strukture. Ne sa-

mo to. Novi direktori moraju svojoj stranci „za-

hvaliti”, {to u ve}ini slu~ajeva ne podrazumeva

zahvalnost kroz ozbiqan i stru~an rad i rezlta-

te kojima se svi mogu ponositi, ve} kroz zapo-

{qavawe raznih strana~kih supruga, sestara,

kom{inica... Posledwi slu~aj prijema u radni

odnos radnice iz Ma{inske industrije na mesto

bibliotekara u ni{koj biblioteci najekspli-

citnije potvr|uje ovu tezu. Ako se ovome doda da

samo tri meseca ranije po konkursu za prijem bi-

bliotekara u ovoj biblioteci niko nije pri-

Na{a svakodnevnica

Sloboda mi{qewa

zarobqena politikom

ODRAZ


31

mqen (vaqda zato {to se javio bibliotekar iz

same biblioteke!), onda sve postaje jo{ kompli-

kovanije ili jednostavnije, zavisi iz kog ugla

posmatramo.

Ima jo{ primera poteza strana~kih direk-

tora u ni{koj biblioteci i ranije i sada. Pome-

nimo i raspore|ivawe {efa ra~unovodstva na

mesto bibliotekara. Ovla{}eni ra~unovo|a u

svakom trenutku moè biti bibliotekar, za raz-

liku od bibliotekara koji ni u jednom trenutku

ne moè biti ra~unovo|a. Zato raspore|ivawe

kwi`ni~ara na mesto bibliotekara, tako|e u

ovoj biblioteci, u pore|ewu sa prethodnim slu-

~ajevima ne deluje nepravilno.

Ovakvih primera ima, naàlost, i u drugim

narodnim bibliotekama, poput onog u Vr{cu, gde

je koleginica ostala bez posla jer vi{e nije di-

rektorka, odnosno ne pripada politi~koj stran-

ci kojoj je u novoj podeli kola~a „pripala” bi-

blioteka. Ne znamo daqu sudbinu ni koleginice,

uzgred jedinog bibliotekara op{tinske biblio-

teke u Kwaèvcu, koja je nedavno, dolaskom novog

direktora, tako|e ostala bez posla.

Koliko je samo sli~nih primera politi~-

kog, odnosno strana~kog nasiqa nad na{om stru-

kom u onim malim, „anonimnim” bibliotekama

{irom Srbije gde ovakve pojave nisu izloène

javnoj kriti~koj oceni.

Navo|ewem ovakvih primera otvaramo pita-

we intelektualnih sloboda u smislu saop{tava-

wa mi{qewa. [ta raditi sa mi{qewem koje za-

govara po{tovawe elementarnih demokratskih

principa i pona{awe u duhu demokratije koje

svima stavqa do znawa da diskriminaciji u bi-

bliotekama nema mesta, a u praksi je suprotno.

Ovde nije re~ o diskriminaciji prema polu, jezi-

ku ili verispovesti (bar verujemo da je tako), ali

je sigurno re~ o diskriminaciji iz politi~kih

razloga, na koju sve mawe upozoravamo i kao da

nad tom pojavom zatvaramo o~i.

Granica nedozvoqenog, nemoralnog i ne-

stru~nog pona{awa, kao i diskriminacija iz po-

liti~kih razloga, ne po~iwe jedino tamo gde se

ona dogodi. Wena je dramati~nost i ozbiqnost

ve}a tamo gde se o woj }uti. Ako ne progovaramo

o takvim pojavama, ako se makar u na{im stru~-

nim ~asopisima ne ogla{avamo povodom poli-

ti~kih manipulacija struke, koja je, da podseti-

mo, starija od svih politi~kih stranaka i wiho-

vih ideologa, onda u svemu u~estvujemo. I odobra-

vamo.

Naravno da bi novi Zakon o bibliote~koj

delatnosti svojim konkretnim i odgovornim re-

gulisawem postupka imenovawa direktora bi-

blioteka, sa potpunim iskqu~ewem svake poli-

ti~ke konotacije kao jedinim kriterijumom, do-

sta u~inio na prevazilaèwu ovog problema. Ve-

rujemo da }emo takav zakon uskoro imati. Da }e-

mo dobiti instituciju obaveznog konkursa za iz-

bor direktora koji predstavqa jedan od demo-

kratskih instituta. Upravo princip jednakih

mogu}nosti (equal opportunity), kao temeqni

princip svake demokratije, otvara jednake {anse

za sve i inkorporiran je u instituciju konkursa.

Dok novi zakon ne do|e na red, moramo raz-

govarati i upozoravati na ovakve pojave, makar i

zbog toga da onima koji direktorska mesta shva-

taju kao svoju privatnost i ekskluzivnost bude

neprijatno kada im se na to skrene pa`wa. Vi{e

od ovoga mogu oni kojima je posao da o tome bri-

nu. U narodnim bibliotekama znaju ko je zaduèn

da i o tome brine, kao {to brine o statisti~kim

podacima.

Biblioteke ~ine i ìvi qudi, ne samo broj-

ke kroz koje se uporno prezentuje wihov rad u iz-

ve{tajima ili na stru~nim skupovima.

Vesna CrnogoracSekretar Bibliotekarskog

dru{tva Srbije

ODRAZ


32

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

ODRAZ


33

U srpskoj bibliote~koj praksi ~esto se

uspe{nost rada jedne biblioteke meri brojem i

razli~ito{}u kulturno-prosvetnih sadràja ~i-

ji je ona organizator. Tu mislim na promocije

kwiga, raznovrsne izlo`be, od izlo`bi materi-

jala iz fondova biblioteke, preko slika, zavi-

~ajnih fotografija, pa sve do ru~nih radova i

de~jih crteà, zatim ve~eri poezije, ~itala~ki

susreti dece, sajmovi kwiga, stru~ni skupovi, li-

terarni konkursi za u~enike, kwièvni konkur-

si, festivali, susreti sa piscima, kao i mnogi

drugi oblici rada.

Postoji opravdana opasnost da sve ovo po-

stane na kraju mnogo va`nije i da kolektivno za-

boravimo na osnovni zadatak zbog kojeg biblio-

teka i postoji – da svojim korisnicima pruì

najvi{e mogu}nosti za zadovoqewe wihovih po-

treba u tragawu za pravim, pravovremenim i va-

qanim informacijama, u obliku u kome je to do-

stupno u datoj biblioteci, zavisno od stepena

wene opremqenosti i mogu}nosti za ostvarewe

me|ubibliote~ke pozajmice.

Opasnost da prire|ivawe manifestacija

„proguta” biblioteku opravdana je i sigurno pre-

vi{e prisutna u na{im bibliotekama. A sama

biblioteka je zapravo manifestacija skupa mogu-

}eg i zahtevanog od strane korisnika. Kompletna

usluga koju biblioteka kao ustanova, a po modelu

po kome je zami{qen wen rad, treba da pruà je-

ste delovawe u kulturnom i prosvetnom domenu.

Ona je po definiciji u korpusu ustanova ~ija se

delatnost neminovno odvija u onom stratumu dru-

{tvenih potreba koje su odre|ene kao kulturne i

prosvetne.

Za{to bi onda biblioteka morala da glumi

i galeriju, i pozori{te, i kwièvni klub, i jo{

mnogo toga {to samo tu`na praksa moè da na-

metne? Odgovor ve} sadrì konstatacija da je

praksa tu`na.

Vrlo ~esto biblioteka je u na{im op{tin-

skim mestima jedini izvor iz koga se napajaju qu-

di prezasi}eni kitwastim i ki~astim produkti-

ma savremenog dru{tva podlo`nog globalizaci-

ji. To su naj~e{}e pripadnici onog nekada{weg

sredweg sloja stanovni{tva, koji su, usled eko-

nomskog propadawa, ostali bez nivoa kulturnog

zahvatawa na koje su navikli, a to zna~i bez mo-

gu}nosti da sebi kupe kwigu, pa ~ak i novine, da

popri~aju sa obrazovanim, informisanim ili se-

bi sli~nim qudima, da vide i osete dra` umet-

ni~kog izraàja onih kojima to lak{e polazi za

rukom nego wima.

[ta se de{ava kada se tako postave o~ekiva-

wa okoline u kojoj biblioteka deluje? Kako odgo-

voriti preteranim zahtevima okoline, ~esto i

osniva~a, koji samim tim {to finansira „skupu

biblioteku koja ne profitira, o~ekuje da bibli-

otekari, a naj~e{}e su to direktori ili, eventu-

alno, jedan agilniji bibliotekar, proizvode kul-

turno-zabavni program kao nacionalna televizi-

ja ili veliki kulturni centar neke metropole?

Za{to bi trebalo da direktor biblioteke ili

bibliotekar budu zanimqivi voditeqi raznih

programa, koji mogu da konkuri{u programu ve-

likih kulturnih centara?

Tada, naprosto re~eno, nastaje trka sa aktu-

elnostima iz kulturnih rubrika na{ih dnevnih

novina! Koji pisac, koja kwiga, monodrama, ka-

merni koncert, izlo`ba moè da stane u na{,

obi~no nevelik prostor, koga dovesti a da bude-

mo moderni, sveì, u trendu, da se uklopimo u fi-

nansijski plan, da postanemo kwièvni i umet-

ni~ki kriti~ari, bez obzira na profil obrazo-

vawa koje posedujemo, jer, napokon – sve je to kul-

tura, kao i biblioteka.

E, tada bibliotekari postaju svestrani, Ka-

tica za sve! Bitnije je koliko je organizovano

kwièvnih ve~eri, promocija kwiga, koji su pi-

sci bili, ko je predstavqen doma}oj publici, a

mawe je bitno koliko je sve to ko{talo u finan-

sijskom, intelektualnom i vremenskom napreza-

wu same biblioteke, a sa druge strane, kolika je

stvarna korist, i materijalna i nematerijalna,

koju biblioteka ima od takvih aran`mana.

Iz li~nog iskustva i ugla gledawa na datu

problematiku, na dobitku su samo one persone

koje u ovakvim nastojawima biblioteka da glume

velike kulturne centre dobiju finansijsku pot-

poru za svoj rad, a to su pisci i kwièvni kriti-

~ari koji uzimaju sve ve}e honorare. âst izuze-

cima, ali su zaista retki. Ovo su, ponavqam, sa-

mo li~na iskustva. êsto se desi da izdava~i

~ak ne poklone biblioteci nijedan primerak

kwige koja se predstavqa, nego jo{ traè da an-

gaùjemo neku devojku da prodaje wihovu kwigu,

koju }e pisac (gle ekskluzivnosti!) potpisivati.

Dakle, ko{ta samo biblioteku, a zarada ide ne-

kom drugom.

Neophodno je osvrnuti se i na publiku koja

pose}uje promocije kwiga. In|ijska biblioteka

Bibliote~ke teme i dileme

Kwièvne ve~eri – da ili ne

je stekla u jednom periodu zavidnu reputaciju

upravo u ovom segmentu rada, organizuju}i svakog

~etvrtka ovakve programe koji su bili izuzetno

pose}eni. Vremenom, posledwih nekoliko godina

naro~ito, drasti~no je opalo interesovawe pu-

blike za promocije kwiga. Ta forma pasivnog

u~estvovawa u kulturi, imaginativno pripadawe

elitnom sloju qudi koji „znaju o ~emu se radi”,

ispostavila se kao potpuno prevazi|ena. Iskre-

na da budem, ja prva ne bih krenula iz tople sobe

u hladno zimsko ve~e da bih videla ìvog pisca i

wemu vi{e nego naklowenog kriti~ara kako pri-

~aju o kwizi koja je dostupna u biblioteci i mo-

gu da je pro~itam kad ho}u, a prikazi kwige, kri-

tike, intervjui pisca su svakodnevno u {tampi,

na televiziji, na internetu. Ponavqam, iz isku-

stva znam da uvek dolaze isti qudi, koji, sa mawe

ili vi{e interesovawa, prate program. Za vi{e

publike moramo da zatraìmo pomo} direktora

gimnazije ili naklowenih nam gimnazijskih pro-

fesora, koji }e obavezati svoje u~enike da budu

„zainteresovana” publika. U ovom slu~aju „zain-

teresovanost” zna~i da bez kikotawa i sa{apta-

vawa do~ekaju kraj promocije.

Najzad, da li biste radije slu{ali redite-

qa, scenaristu i pozori{nog kriti~ara kako

predstavqaju pozori{nu predstavu, ili sami po-

gledali tu predstavu? Za{to su kwigama jo{

uvek potrebne promocije i pored savremenih

sredstava komunikacije, i pored toga {to svaki

zainteresovani ~italac moè da je pozajmi ili

kupi, pro~ita i stekne svoj sud o woj?

Treba li op{tinska narodna biblioteka da

ostane na ovom kursu? Da li je ovo na~in da se

prezentuje svrsishodnost i potreba postojawa i

finansirawa biblioteke? Da li je zaista nu`no

sva{tarewe u {irokom poqu kulturnog delova-

wa, a da bismo nekom drugom ili sebi samima po-

kazali da imamo smisla da se bavimo kulturom,

kao da samo postojawe biblioteke u wenom osnov-

nom smislu nije ve} kultura?

U svakoj op{tini u Srbiji postoji biblio-

teka, ~iji je osniva~ i finansijer Skup{tina op-

{tine. U ovoj konstataciji je i po~etak i kraj.

Onaj ko rodi dete taj ga i quqa. Osnivawem bi-

blioteke, op{tinske vlasti nisu dobile zaba-

vqa~e op{teg tipa i svestrane umetni~ke radni-

ke, koji }e za ra~un naru~ioca (~itaj: lokalne

vlasti) uveseqavati narod repriziraju}i mu

kulturne doga|aje iz Beograda ili Novog Sada, u

koje treba da gledamo sa zavi{}u skromnog ro|a-

ka iz udaqenog mesta.

Biblioteka je ustanova ~iji je zadatak da

prona|e, sakupi, stru~no obradi, ~uva, daje na ko-

ri{}ewe, prezentuje informacije, bez obzira na

oblik u kome se one javqaju. Za bibliotekara je

pun pogodak i kompletan kulturni doga|aj kada

korisnik iz prostorija biblioteke iza|e zadovo-

qan prona|enom kwigom!

Ne èlim da na vas ostavim utisak nekoga

ko o biblioteci misli samo kao o tradicional-

nom ~uvali{tu kwiga. Ali to zaista jeste osnov-

no! Zatim ga treba probirqivo i dozirano nado-

graditi! Mnogo je va`nije da pribavimo zaista

zna~ajne primerke publikacija u svoje zavi~ajne

zbirke, koje su li~na karta biblioteke, a ne da

budemo jo{ jedna recka na pi{~evoj turneji po

unutra{wosti. Potrebno je u biblioteci stvo-

riti ambijent koji privla~i samim tim {to pru-

à prijatnu uslugu, mesto u kome nema arogant-

nih slu`benika, grubog odnosa, posla koji je ne-

mogu}e uraditi. Stav dobrodo{lice i prijateq-

stva prema svima koji u|u u biblioteku mora da

postoji, jer ne smemo da zaboravimo jednu izuzet-

no va`nu ~iwenicu – najve}i broj na{ih kori-

snika dolazi u biblioteku bez sredstava prinu-

de! Oni ne moraju da do|u u biblioteku, oni èle

da do|u! Mi ne izdajemo potvrde, re{ewa, lekove,

registracije i tome sli~no, {to su sve neizbe-

`ni elementi organizovanog dru{tva. Bibliote-

ka nije mesto gde caruje prinuda, biblioteka je

mesto na koje vodi dobra voqa, potreba za lepo-

tom, utehom, znawem, pozitivnom energijom. Sva-

ka osoba koja kro~i u biblioteku nastoji da neki

trenutak u svom ìvotu u~ini boqim i plemeni-

tijim, kvalitetnijim i svrsishodnijim.

Postavqa se pitawe kako odrediti granicu

na kojoj treba zaustaviti angaòvawe biblioteke

i bibliotekara kao svestranih kulturnih posle-

nika? Svaka biblioteka mora na}i, u skladu sa po-

trebama svoje sredine i svojom pozicijom u woj,

moduse delovawa u tzv. kulturno-prosvetnoj delat-

nosti, koji }e je u~initi lako prepoznatqivom,

uspe{nom, optimalno angaòvanom. Smatram da

nekoliko pa`qivo odabranih kontinuiranih ak-

tivnosti, kojima }e se biblioteka baviti i koje }e

negovati kao sopstveni kulturno-prosvetni do-

met, mogu da zna~e mnogo vi{e u pozicionirawu

biblioteke na kulturnoj mapi uop{te, a naro~ito

na mapi biblioteka u Srbiji, pa i {ire.

[to se ti~e promocija kwiga o kojima sam do-

sta govorila, in|ijska Biblioteka ih nije sasvim

iskqu~ila iz svoje delatnosti, ali ih je svela na

razumnu meru. Prire|uju se promocije sopstvenih

izdawa, izdawa zavi~ajnih autora ili zavi~ajne te-

matike i tek ponekad neke izuzetne publikacije.

Biblioteka je posrednik izme|u kwige (in-

formacije) i wenog korisnika. Taj put mora bi-

ti {to direktniji, jednostavniji, jevtiniji, br-

ì, moderniji. Kra}e re~eno – efikasan i ekono-

mi~an, koliko god je to mogu}e u datom trenutku

dru{tvenog, ekonomskog i tehnolo{kog razvoja.

ODRAZ


34

Bibliote~ki radnici moraju svoje mentalne

i stru~ne kapacitete da stave na raspolagawe ko-

risnicima, kako bi {to vi{e zadovoqili wiho-

ve potrebe. I to treba da bude osnovni pokreta~

u wihovom radu!

Biblioteka mora da ima imix uspe{ne usta-

nove, a moè ga ste}i samo na slede}i na~in: do-

bar izbor kwiga, dobra opremqenost, dobra uslu-

ga. Mislim da je krivudawe na putu od kwige do

korisnika, u smislu preduzimawa razli~itih ak-

tivnosti kojima nastojimo da „pribliìmo kwi-

gu konzumentu”, uglavnom rasipawe novca, ener-

gije i vremena.

Vreme kada je doga|aj od izuzetne va`nosti

bio dolazak velikog (ili mawe velikog, da ne ka-

èm malog) pisca u biblioteku, te susret gra|a-

na sa wim, davno je, ~ini mi se, prohujalo. A mo-

`da je i sve mawe imena koja mogu da privuku pa-

`wu publike. Kwièvnu scenu dodatno optere}u-

je i prisustvo brojnih skribomana, koji ne{to

napi{u, nekako objave, ali po svaku cenu ho}e

promociju.

Da zakqu~im: korpus delovawa jedne bibli-

oteke u domenu kulturno-prosvetnih aktivnosti

neophodno je svesti na razumnu meru. To zna~i da

ovaj vid rada ne sme da optere}uje osnovnu delat-

nost biblioteke, niti da postane va`niji od sa-

me biblioteke, wenih korisnika i fondova, te

naravno op{tih uslova rada i savremenog poslo-

vawa. Bibliotekari moraju istrajati u nameri da

izgrade profil svoje profesije, a to nikako ne

sme da podrazumeva „od svega po malo”, sva{tare-

we kulturnog tipa.

Odlu~nost u sprovo|ewu organizovanog i

doziranog, pa`qivo planiranog i usmerenog kul-

turno-prosvetnog anga`mana biblioteke, {ta

god taj anga`man teorijski i prakti~no zna~io,

jedini je put da biblioteka uspe da se iskqu~ivo

i potpuno posveti svojim korisnicima. A to je,

prizna}ete, osnovni razlog osnivawa i delovawa

biblioteka.

Vesna Stepanovi}Narodna biblioteka

„Dr \or|e Nato{evi}” In|ija

ODRAZ


35

Kaù da {erijatsko pravo ìvot muà u za-

jednici sa ~etiri supruge smatra legalnim.

Svakako da tu postoji i niz pravila (nisam

se upu{tao), po~ev od stambenog i svakog drugog

obezbe|ivawa supruga, pa preko hijerarhije, ras-

poreda, zadataka, do jasnih uputstava o postupawu

u situacijama do kojih moè do}i u takvom, hm,

dinami~nom okruèwu.

Takvo ure|ewe bra~nog ìvota je danas

uglavnom proterano iz zakonskih normi ve}ine

zemaqa, izuzimaju}i, jakako, one najupornije.

Ipak, ma{tarije o haremskom ìvotu opstaju {i-

rom zemqine kugle. I u malenoj Srbiji i u jo{

mawoj Jagodini.

OK, ve} vas ~ujem: „Dobro, M., nismo mi

uzele îtali{te da saznamo sve o omiqenoj

mu{koj fantaziji, ve} da se informi{emo o

tendencijama u srpskom bibliotekarstvu, o

Cobissu, o ukusu savremene urbane ~itala~ke pu-

blike...”

E, tu sam vas ~ekao! O ukusu ~itala~ke pu-

blike ba{ i èlim, rode, da ti pojem. O jednom

fenomenu koji mi je za (mnogo je!) tri meseca raz-

bio jednu zabludu, a koju }u (zabludu) sada ja raz-

biti vama.

Harem (vi{e) nije mu{ka fantazija, ve}

ènska, ènska i po sto puta ènska!

Bar sude}i po pro~itanim kwigama u na{oj

biblioteci.

Sve {to u naslovu, podnaslovu, najavi, tek-

stu, nagove{taju ima i H od harema kod nas se na

pultu ne zadrì ni deset minuta. Do fonda ni-

kad i ne stigne. Ceo svoj kratki vek provede na

pultu prelaze}i neprestano iz jednog uzbu|enog

para ènskih ruku u drugi. Dok se ne pocepa, a

to bude vrlo brzo. Nijedan mu{karac nikada ni-

je traìo ni{ta sli~no! Nekakvim ~udnim pute-

vima {tovane ~itateqke saznaju i sadràj kwi-

ga sa omiqenom tematikom, pa ako naslov i osta-

vi mesta sumwi (Kwiga o Saladinu, Carica...),

ipak }e kwiga biti traèna uporno, sistema-

ti~no i bez opu{tawa, svaki put kada se pre|e

prag biblioteke.

Oti{ao sam korak daqe i eksperimentom

dokazao da ~ak ni Den Braun nema nikakvih {an-

si pred ovom pomamom.

(Ne)ukus ~itala~ke publike

Ispovest iz harema

Gospo|a je imala pravo na jo{ jednu kwigu.

Ponudio sam joj Da Vin~ijev kod (nije ga ~itala,

a euforija je bila na vrhuncu), a onda i Ispovestiz harema. Nije oklevala ni sekund.

[ta mislite, {ta je uzela?

Dugotrajna borba za emancipaciju, pravo na

jednakost i po{tovawe èna kao da odlazi u za-

borav.

Nije u igri samo kwièvnost i razbibriga.

Sve velike stvari, dobre ili lo{e, (~ak i one ve-

ooooooma lo{e – setite se Kwige o Milutinu)pojavile su se prvo u kwièvnosti. Pa u novina-

ma, pa na ulici.

Bojim se da }e i ovo odricawe od izvojeva-

nih ènskih prava do}i dotle.

Opet su, naravno, za sve krivi mu{karci.

Oni su se, posle uporne ènske borbe, jedno-

stavno predali i priznali poraz. Jasno je da su

odmah i po~eli da razmi{qaju o tome kako da si-

tuaciju okrenu u svoju korist. U~ili su, naravno,

od èna.

I isto onako ve{to (podmuklo, prora~una-

to) kao {to su ène mu{kom svetu uvalile pri~u

o spremawu ro{tiqa i ribe kao ma~o pri~u, mu-

{karci su ènama ve{to spremili i ukusno

aranìrano servirali pri~u o ènskoj emanci-

paciji.

Najdaqe su, kao i obi~no, oti{li drugovi

komunisti. Oni su svuda gde su, voqom naroda (a

kako bi druga~ije), do{li na vlast ènama uvali-

li rudarske {lemove i bu{ilice (jedna Bugarka

i danas u lokalnom komunalnom preduze}u u Jago-

dini radi bu{ilicom, onom za beton), pa zatim i

kugle i kladiva, tako da je najmuèvniji tim na

mnogim atletskim mitinzima pre pada Zida ~e-

sto bivala ènska reprezentacija Isto~ne Ne-

ma~ke.

Na Zapadu (a i mi smo, je l’ te, Zapad), sve je

bilo sofisticiranije, civilizovanije, ali se na

kraju pretvorilo u jo{ gore ropstvo: ène se od-

lu~uju izme|u materinstva i porodice (prirodni

izbor) i karijere i posla (nametnuti, „uvaqeni”

izbor) i {to se vi{e odreknu svoje su{tine ima-

ju vi{e {anse da postanu „uspe{ne ène”.

@ene su inteligentnije od mu{karaca.

Jo{ niko od mu{kih autora nije napisao

(naravno, niko i ne traì takve kwige!) roman o

svetu u kome bi ène pravile ro{tiq i pripre-

male ribu, a mu{karci lagano ispijali koktele i

tra~arili. Dakle, pri~a uvaqena mu{karcima

jo{ uvek funkcioni{e!

Nasuprot tome, mnogo ènskih autora, naslu-

}uju}i zaveru, pi{e kwige u kojima slave harem-

ski ìvot, a milioni èna gase lampu pored kre-

veta odlaù}i na nahtkasnu kwigu o haremskim

uìvawima. Tonu u san o lep{em ìvotu u kome je

mu` sveden na dvadesetinu (podeqen je sa jo{ dva-

deset koleginica), a dan je ispuwen br~kawem u

toplom bazenu i ulep{avawem pred ogledalom.

„Ah, samo da me neko otme i odnese arapskom

princu...”, posledwe su im budne misli.

Uspevaju samo najboqe (vidi Svet broj XY).

A ostale, popraviv{i haqinu ispred ogle-

dala i lagano, malom, decentnom rukom zakqu~av-

{i svoj dom – posao u firmi je zavr{en, ru~ak za

muà i decu je spremqen i serviran, sudovi opra-

ni, ku}a sre|ena – odlaze u onu lepu zgradu u cen-

tru i qubaznog ~oveka za pultom, jo{ jednom pune

nade, smerno pitaju:

– Da li je slu~ajno vra}ena Ispovest iz ha-rema?

Milun Vasi},Narodna biblioteka

„RadislavNik~evi}” Jagodina

ODRAZ


36

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

Biblioteke su jedno od obele`ja civiliza-cije. Nacija koja nije zainteresovana za istinuo svojoj pro{losti, koja nije zainteresovana zarazvoj potencijala svojih gra|ana i koja je ne-prijateqski nastrojena prema slobodi izraà-vawa, nema potrebe za bibliotekama. Biblio-teke mogu da budu sa~uvane u kolektivnom se}a-wu i u usmenoj tradiciji, ili mogu fizi~ki dapostoje u gradu, nasequ ili selu. One mogu da bu-du velike ili male. Ono {to sadrè moè biti,to jest trebalo bi da bude, kontradiktorno,zbuwuju}e, povremeno {okantno, ~esto nevero-vatno. Wihov sadràj, pre svega, mora podstica-ti um, izazvati orginalno razmi{qawe i pre-do~avati nove na~ine gledawa na svet.

Ali biblioteke su pod pretwom. Ako jesvet zaista izgra|en na informacijama i znawukoji se prenose gotovo trenutno, s bilo kog me-sta bilo gde, koja je uloga ostavqena doju~era-{wim memqivim mauzolejima {tampanih stva-ri? One }e mo`da preìveti kao muzeji, posta-ti samo jo{ jedna turisti~ka atrakcija, sa~u-vane u stawu u kojem su se zatekle kada je svetkrenuo daqe. A {ta s profesijom biblioteka-ra, da li je s wom i{ta boqe? Ona tuguje nadsvojom lo{om slikom u javnosti, ali ne poku{a-va da je se oslobodi… Ve} sada se ~ini da bibli-oteke pripadaju dobu koje odlazi… Ja verujem ubiblioteke, ali se bojim za wih. One imaju to-liko toga da ponude, a ipak vrlo lako mogu osta-ti u zape}ku.1

Alvin Tofler (Alvin Toffler) je postavio te-

zu da je u modernoj qudskoj istoriji ve} dolazilo

do metapromena – prelazak iz poqoprivrednog u

industrijsko doba u drugoj polovini 19. veka i

prelazak iz industrijskog u informati~ko doba

na kraju 20. i po~etkom 21. veka.2

Me|utim, To-

fler je propustio da pomene nastanak „doba zna-

wa” (knowledge epoch), u kome su informacije

uglavnom digitalizovane i gde se uz pomo} tehno-

logije one filtriraju i isporu~uju pojedincima

u specifi~nim oblicima.

S nastupawem doba informacija (informati-

on age) i informacijskog preoptere}ewa (infor-

mation overload) koje je ono donelo, zapo~eta je

jo{ jedna epoha civilizacijskog razvoja – dru-

{tvo znawa (knowledge-based society) koje nalaè

potrebu za dodatnim znawima i ve{tinama, ~ime

se uslo`wava uloga svakog informacionog

stru~waka.

Prof. dr Gordana Stoki}-Simon~i} i

prof. dr @eqko Vu~kovi} u kwizi Menaxment ubibliotekama, navode da „statisti~ki podaci ja-

sno pokazuju da se i u elektronskoj civilizaciji

broj klasi~no {tampanih kwiga stalno pove}ava.

Na svaki milion stanovnika na{e planete godi-

{we se objavi vi{e od 200 naslova kwiga (U Ru-

siji taj broj je 300, u Holandiji 1.150, u [vedskoj

1.500, u Engleskoj, vode}oj zemqi u oblasti izda-

va{tva, ~ak 1.700). Prema prognozama Uneska,

2020. godine u svetu }e biti objavqeno blizu 1,5

milion novih naslova, sa ukupnim tiraòm od 24

milijarde primeraka.”3

Imaju}i u vidu ubrzani

protok elektronskih informacija na internet

mreì i wegovih aplikacija (novine, ~asopisi,

kwige, forumi, konferencije, lokacije, biblio-

teke, muzeji i tako daqe, svi – elektronski), i

predvi|awe da }e „vi{e informacija biti pro-

dukovano u slede}e tri godine nego u protekloj

istoriji”4

ne ~udi za{to se „izmewena” uloga za-

poslenih u informacionom sektoru: izdava~a,

kwiàra, bibliotekara, dokumentarista, kon-

zervatora, re~ju – svih onih koji se bave skladi-

{tewem i kori{}ewem informacija, prvenstve-

no ogleda u tome {to se wihov posao sve vi{e ve-

zuje za informacije, a sve mawe za kwige, doku-

ment, sam objekt.

Svesni izazova tehnolo{kih promena i re-

alnih ~iwenica da savremeni ~ovek ìvi u razvi-

Savremena dela iz bibliotekarstva i informacionih nauka

Nove usluge za

informaciono doba

ODRAZ


37

1

Piter Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku : nove

usluge za informaciono doba, Beograd, Klio, 2005, str. 7-8

2

Tofler, Alvin, [ok budu}nosti, Rijeka, Otokar

Ker{ovani, 1975. i Tofler Alvin, Tre}i talas I, Beograd,

Jugoslavija: Prosveta, 1983.

3

Gordana Stoki}-Simon~i}, @eqko Vu~kovi}, Menaxment u

bibliotekama, Beograd: Stoki}-Simon~i}, Vu~kovi}, 2003,

str. 44

4 Philipson Graeme, Information overload? Welcome to the future,

2004. (http://www.theage.com.au/articles/2004/02/23/

1077497502828.html?from=storyrhs&oneclick=true)

jenom digitalnom svetu, bibliotekari i drugi in-

formacijski stru~waci se zauzimaju za sistema-

ti~no i strategijsko planirawe i osavremewiva-

we bibliote~ke delatnosti u celini. U tome im

pomaù odabrana savremena dela iz bibliotekar-

stva i informacionih nauka. Izdava~ka ku}a

„Klio” je pokrenula ediciju B plus, u kojoj obja-

vquje dela namewena stru~wacima kao {to su: bi-

bliotekari, informati~ari, studenti, izdava~i,

kwiàri i svi poslenici kwige i elektronskih

medija. Karakteri{u ih informativnost, aktuel-

nost, ugled i kompetentnost autora i prevodila-

ca, skladan spoj teorijskog i prakti~nog pristu-

pa, uravnoteènost istorijskog i savremenog i,

najbitnije, edukativna i podsticajna komponenta.

Bibliote~ka literatura je naj~e{}e temat-

ski obra|ivana i uglavnom moè u celini da zain-

teresuje studente i profesore bibliotekarstva,

ali retko i usko specijalizovane bibliote~ke

radnike. Oko wih su naj~e{}e bibliote~ki prak-

tikumi, standardi, istorijski pregledi, uxbeni-

ci, priru~nici... koji se, uglavnom, koriste samo

kad se mora. Bibliotekar naj~e{}e pro~ita samo

onaj deo koji mu je u tom trenutku potreban za po-

sao kojim se bavi. Nikada ih ne i{~ita do kraja.

Ediciju B plus izdava~ke ku}e „Klio” ~ine

kwige koje zaokupqaju pa`wu bibliote~kih rad-

nika, jer svojom sadrìnom upozoravaju na mogu-

}e opasnosti i krize u bibliote~koj delatnosti

i pri tom ne ostavqaju ~itaoca bez nade i re{e-

wa. Piter Brofi konstatuje da su ovo „zbuwuju}a

vremena za sve koji imaju veze s bibliotekama,”5

pa ako prikazi navedenih kwiga bar malo dopri-

nesu da se osvetli ne{to od osnova na kojim }e

biti izgra|ene biblioteke budu}nosti, one }e i

vi{e nego dovoqno posluìti svojoj svrsi.

Biqana Vitkovi}Biblioteka Ministarstva finansija

Republike Srbije

ODRAZ


38

S pojavom eksplozivnog, eksponencijalnog

umnoàvawa informacija na po~etku tre}eg mile-

nijuma i tehnolo{kim napretkom koji osigurava

da se pojava informacijskog overlouda

nastavi i u budu}nosti, i obrazovne in-

stitucije i biblioteke se mnogo vi{e

nego do sada moraju baviti procesima

kori{}ewa informacija u najrazli~i-

tijim kontekstima, {to zna~i da mora-

ju uloìti dodatni napor da obu~e ~o-

veka savremenog doba u ciqu osposo-

bqavawa za savla|ivawe novih tehno-

logija u procesu pretraìvawa elek-

tronskih i digitalnih baza podataka i

wihovih permanentno rastu}ih infor-

macijskih resursa. „Sledstveno tome,

razvoj proizvodwe informacija (op-

{tih informacija, nau~nih i tehni~-

kih informacija) i informacionih sistema u~i-

nio je neophodnim nastanak nauke koja za predmet

izu~avawa ima informacije, to jest nastanak nau-

ke o informacijama, kao i tehnologije i tehnika

koje za rezultat imaju otkri}a nastala iz te nauke.

To nas tako|e vodi i ka postavqawu pitawa o od-

nosu izme|u nauke o informacijama, informacio-

nih tehnologija i dru{tva,”6

s ~ijim odgovorima

bibliotekari moraju biti upoznati i koje mogu

prona}i u kwizi Iva Fransoa Le Koadika Nauka oinformacijama.

Autor daje osnovne defini-

cije informacije, wene episte-

mologije, kao i pojmove usko ve-

zane za koli~inu i protok in-

formacija. Obiqe grafi~kih

prikaza zna~ajno doprinosi jed-

nostavnijem i boqem razumevawu

predstavqenih zakonitosti i

formula. Zahtevnijim ~itaoci-

ma, autor je na kraju kwige dao

popis najzna~ajnijih ~asopisa,

baza podataka i internet strani-

ca koje se bave naukom o infor-

macijama.

Autor u posledwem poglavqu „Obrazovawe

za informacije” razmatra pitawe – obuke neop-

hodne da bi ~ovek nau~io da savla|uje dostupne

informacije i – mestima na kojima }e se vr{iti

Obrazovawe za informacije

Iv Fransoa Le Koadik, Nauka o informacijama, Klio: Narodna Biblioteka Srbije, Beo-

grad, 2005.

6

Iv Fransoa Le Koadik, Nauka o informacijama, Klio :

Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2005, str. 6

5

Piter Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku : nove

usluge za informaciono doba, Beograd, Klio, 2005, str. 10

takva vrsta obrazovawa. Iv Fransoa Le Koadik

zakqu~uje da „~ovek neprestano ‘guta i ne vari

informacije’, i to sa polazi{ta ograni~enog i

kontrolisanog skladi{ta informacionih pro-

izvoda koje distribuiraju odgovorni za obrazo-

vawe. Povrh toga, te proizvode, uglavnom kwige,

jo{ uvek ne koriste onoliko koliko one zaslu-

ùju ni sami predava~i, a ni u~enici ni studen-

ti. Da li je re~ o nedostatku obuke kod jednih i

drugih ili o odlu~noj voqi i jednih i drugih da

odbijaju svaki informacioni izvor koji se uda-

qava od strpqivo i precizno oblikovanog ~asa

ili kursa? Verujemo da u tome postoji pre nedo-

statak saznawa o informacijama, kao i nedosta-

tak neophodne obuke za wihovo savladavawe. Jer,

ve}ina qudi zapravo predstavqa slabe tragaoce

za informacijama.”7

Zato je neophodno uraditi portret novog,

obaveznog edukativnog programa od „obdani{ta

do fakulteta” i profesionalnog profila stru~-

waka za informacije – koji }e pripremiti u~e-

nike i studente za ulazak u „doba znawa i infor-

macija” koje je ve} nastupilo. U tom kontekstu,

kako se u studiji sugeri{e, neophodno je prven-

stveno pokrenuti organizacionu reformu „obra-

zovawa za informacije” i revidirati dosada{we

bibliote~ke usluge.

Kako da se informi{ete i da informi{ete druge

Piter Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku: nove usluge za informaciono doba, Klio,

Beograd, 2005.

ODRAZ


39

7

Isto, str. 120 - 121

Podeqena u dve celine: [ta je bi-

blioteka i Biblioteka budu}nosti,

kwiga Pitera Brofija nas na najsaè-

tiji na~in suo~ava sa trenutnim sta-

wem, ulogom i funkcijom biblioteka i

bibliote~kog sistema uop{te, ali i bi-

bliotekom budu}nosti – „univerzumom

informacija” koja je namewena „univer-

zumu korisnika”.

U prvom delu autor, u kra}im ce-

linama, analizira rad nacionalnih,

javnih, univerzitetskih i {kolskih bi-

blioteka i zakqu~uje da je su{tina bi-

blioteke da se na|e u sredi{tu izme|u

informacije i upotrebe, izme|u onoga

ko pruà informacije i ko ih koristi,

i da je uspe{na biblioteka ona koja

upravqa slu`bama tako da maksimalno pove}ava

dobrobit svih koji su sa wom u vezi, pre svega

krajweg korisnika.

U drugom delu je predstavqen op{ti model

pristupa informacijama i wihovog pretraì-

vawa, zajedni~ka misija zastupqena u svim vr-

stama biblioteka i u razli~itim resorima, bi-

lo da se radi o tradicionalnim, digitalnim ili

hibridnim uslugama, ali i da preko segmenata i

konkretnih tema iz savremenog elektronskog i

digitalizovanog okruèwa bibliotekare suo~i

sa najkonkretnijim procesima rada i tehnolo-

{kim re{ewima, koji }e im pojednostaviti br-

ì, efikasniji i kvalitetniji kontakt sa kraj-

wim korisnicima.

Kwiga jasno predo-

~ava kako tradicionalni

i elektronski izvori in-

formacija mogu uporedo

postojati u biblioteci

budu}nosti. Autor istra-

ùje promene koje su na-

stale zbog sve ve}e do-

stupnosti informacija,

pitaju}i se da li su nam

biblioteke jo{ potrebne.

Piter Brofi je uveren da

}e biblioteke zadràti

ulogu informacionog po-

srednika unutar zajedni-

ce, tela koje razume i ume

da se poistoveti sa zajed-

nicom svojih korisnika, dobro poznaje univerzum

informacija i wegovu organizaciju i istovreme-

no aktivno razvija i poboq{ava mehanizme koji

povezuju ta dva sveta i olak{avaju snalaèwe u

svetu umreènih informacija.

Kwiga obiluje desetinama sasvim novih

usko stru~nih termina i pojmova iz bibliote~-

ko-informacionog okruèwa.

Biblioteka u dvadeset prvom veku je prak-

ti~an priru~nik koji ~oveku novog milenijuma

omogu}ava da se pripremi za ulazak u informaci-

ono doba, da nau~i „kako da se informi{e i kako

da informi{e druge” – da pretraùje, pronalazi

i koristi informacije, da ih izra|uje, prenosi i

komunicira.

Upravqawe izvorima informacija u bibli-

otekama ne gubi na va`nosti zbog sve ve}eg prisu-

stva elektronskih informacija, ve} naprotiv,

dobija u digitalnom svetu. Bibliotekari su u po-

ziciji da postanu predvodnici u globalnom svetu

informacija po{to se oslawaju na trajne princi-

pe i osavremewene

ve{tine za obezbe-

|ivawe organizova-

nog pristupa kori-

snim informacija-

ma, ~ime izlaze u su-

sret potrebama svo-

jih korisnika.

Kwiga Upra-vqawe izvorima in-formacija u bibli-otekama pruà ce-

lovit pogled na iz-

vore informacija

koje }e klijenti bi-

blioteka verovatno

traìti u 21. veku. To je pristupa~an vodi~, pro-

istekao iz prakse, koji obuhvata sve oblasti

upravqawa bibliote~kim fondovima, sa poseb-

nim osvrtom na ono {to je novo ili rizi~no u od-

nosu na tradicionalne pristupe.

Kwiga govori o: upravqawu fondovima u

sklopu {ire organizacije, programima oboga}i-

vawa fondova, saradwi i umreàvawu bibliote-

ka, principima i izvorima informacija za bira-

we bibliote~ke gra|e, principima nabavke, pri-

stupa i licencirawa, upravqawu buxetom i o~u-

vawu i negovawu bibliote~kih izvora informa-

cija.

Upravqawe izvorima informacija sadrì

mno{tvo primera i studija slu~ajeva, a na po-

~etku svakog poglavqa autor izdvaja glavna pi-

tawa i daje predloge za daqe {tivo. Napisana

na jasan i pristupa~an na~in, ona je neophodna

literatura za bibliotekare koji se bave nabav-

kom i upravqawem fondovima u svim tipovima

biblioteka, kao i za studente bibliotekarstva

i informatike.

ODRAZ


40

O~uvawe bibliote~ke gra|e

Antonio \ardulo, Za{tita i konzervacija kwiga: materijali, tehnika i infrastruktura,

Beograd, KLIO : Narodna biblioteka Srbije, 2005.

„O~uvawe je rodni pojam, i podrazumeva sve

aktivnosti u vezi sa odràvawem izvora i o~uva-

wa informacionog sadràja. Ono stoji nasuprot

konzervaciji, koja se odnosi na tretman fizi~kih

jedinica radi produèwa wihovog korisnog ì-

vota (i restauraciji, koja podrazumeva obradu

o{te}enog materijala da bi se vratio u stawe

{to pribli`nije prvobitnom). Zato je o~uvawe

istovremeno {iri pojam i {ira oblast. Nasuprot

tome, konzervacija je posebna oblast… koja se za-

sniva na organskoj hemiji, {to predstavqa veliku

te{ko}u ve}ini bibliotekara,”8

koja moè biti

premo{}ena delom Za{tita i konzervacijakwiga namewenom upravo bibliotekarima i wi-

hovom profesionalnom osposobqavawu za trajnu

za{titu bibliote~ke gra|e koja im je poverena.

Biblioteke su i svojevrsni aktivni muzeji

ideja, hramovi pokretne istorije i kameni te-

meqci za gra|e-

we budu}nosti,

te je sve one koji

u bibliotekama

rade neophodno

uputiti na veli-

ki zna~aj i po-

trebu o~uvawa

postoje}eg mate-

rijala.

Ovoj delat-

nosti u svetu se

poklawa velika

pa`wa. I izda-

vawe ove kwige

je imalo za ciq

da primenu te

prakse prenese i

8

Piter Klejton, Gari Judìn Gorman, Upravqawe izvorima

informacija u bibliotekama: upravqawe fondovima u

teoriji i praksi, Beograd, Klio, 2003, str. 234–235

U susret korisnicima

Piter Klejton, Upravqawe izvorima informacija u bibliotekama: upravqawe fondovima

u teoriji i praksi, Beograd: Klio, 2003.

Studija Lajonela Kasona

Biblioteke starog sveta pri-

poveda istoriju anti~kih bi-

blioteka od samih po~etaka ka-

da su „kwige” bile glinene ta-

blice, a pisawe sasvim nova i

neobi~na aktivnost. Ovaj

ugledni klasi~ar vodi nas u

ìvopisni obilazak po~ev od

kraqevskih biblioteka drev-

nog Bliskog istoka, preko pri-

vatnih i javnih biblioteka

Gr~ke i Rima, sve do prvih hri-

{}anskih manastirskih bibli-

oteka.

Autor nas upoznaje kada,

gde i kako su prete~e dana{wih

savremenih biblioteka bile

stvarane i organizovane, obra-

zlaù}i pitawa kao {to su na~ini nabavke kwi-

ga, tipovi katalogizacije i jo{ mnoga druga. Po-

red toga, Karson je ~itaocima

ponudio koncizan istorijski

pregled tehnologije pisawa gde

je obuhvatio teme poput svrhe

pisawa, materijala koji su naj-

~e{}e kori{}eni, ko se pisa-

wem bavio itd.

Ovu ina~e nezanimqivu i

~esto dosadnu temu autor je

ilustrovao zabavnim anegdota-

ma i duhovitim opaskama i pre-

tvorio je u {tivo koje se ~ita

kao avanturisti~ki roman. Za-

to Xon [tajngreber s pravom

kaè da „zahvaquju}i svom

ogromnom znawu iz oblasti

istorije, arheologije i klasi~-

nih nauka, Kason slika zadi-

vquju}u sliku kwièvnosti,

pismenosti i razvoja biblioteka kroz gr~ki,

rimski i hri{}anski period”.

ODRAZ


41

Istorijski osvrt

Lajonel Kason, Biblioteke starog sveta, Beograd, Klio, 2004.

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

na na{ bibliote~ki prostor. Antonio \ardulo,

autor preciznog, jasnog i preglednog dela Za-{tita i konzervacija kwiga nema za ciq da sa-

mo podu~ava; ono predstavqa poziv za prihvata-

we i pro{irivawe znawa i razmenu iskustva sa

ostalim stru~wacima iz ove i srodnih oblasti.

Me|unarodni nau~ni skup „Liderstvo u bi-

bliotekama: spona kulture, nauke i privrede”

odràn je u Domu omladine (sala Pogon) od 19. do

21. oktobra ove godine. Organizatori su bili

Filolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu

(Katedra za bibliotekarstvo i informatiku),

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije, Biblioteka

Matice srpske, Biblioteka grada Beograda,

Gradska biblioteka Novog Sada i Bibliotekar-

sko dru{tvo Republike Srpske (prime}ujete da

nema Narodne biblioteke Srbije).

U~esnike su pozdravili Silvana Haxi \o-

ki}, predstavnik Ministarstva za kulturu, Jovan

Jovanovi}, predstavnik Gradskog sekretarijata

za kulturu, gospodin Berger iz Ameri~ke ambasa-

de, K{i{tof Muravski iz Blekvel servisa, Lajf

Lering, rektor Danske kraqevske {kole u Ko-

penhagenu, Aleksandra Vrane{, predsednik Or-

ganizacionog odbora skupa i predsednik Biblio-

tekarskog dru{tva Srbije, Aleksandar Jerkov,

prodekan Filolo{kog fakulteta, Vesna Iwac

iz Narodne biblioteke Srbije, Stojka Mijato-

vi}, predsednik Bibliotekarskog dru{tva Repu-

blike Srpske, i Predrag \uki} iz Biblioteke

grada Begrada.

Skupu nisu prisustvovali Krasimira Ange-

lova zbog bolesti, Hristina Miki} zbog obaveza,

a Vladimir [ekularac, Dragana Milunovi}, Bo-

jana Vukoti} i Dubravka Simovi} iz Narodne bi-

blioteke Srbije iz nepoznatih razloga.

U~esnici i teme

Sali Rid (Sally Reed): Efektivna saradwa sa instituci-

jama ekonomije, kulture i obrazovawa

Sali Rid (Sally Reed): Uspe{an fandrejzing

Lajf Lering (Leif Lørring): Didakti~ke refleksije na

temu identiteta bibliotekarsko-informati~ke profesije i

obrazovna stuktura profesije

Lajf Kajberg (Leif Kajberg): Kuda idu nordijske javne

biblioteke?

Kristof Muravski (Krzysztof Murawski): Elektronske

kwige – ostati kompetentan u digitalnom dobu

Kristof Muravski (Krzysztof Murawski): Predstavqa-

we elektronskih servisa

Lucija Sardo (Lucia Sardo): [ta nas o~ekuje sutra: bi-

blioteke u Italiji – trenutno stawe i izazovi

Marija Magariwos Kasal (Maria Magarinos Casal): Tim-

ski rad u biblioteci

@eqka Komleni}: Upravqawe organizacionim promje-

nama u bibliotekama

Biqana Bilbija: Saradwa i partnerstvo u ciqu zadovo-

qavawa sve ve}e potrebe za informacijama, kulturom i u~ewem

Krasimira Angelova (Krasimira Angelova): Primena

liderskih strategija u bibliote~ko-informati~kom obrazo-

vawu

Aleksandra Vrane{: Mo} biblioteke i mo} u biblioteci

Gordana Stoki}: Liderstvo kao odraz dru{tvene stvarnosti

Hristina Miki}: Evropski finansijski instrumenti

fokusirani na bibliote~ku delatnost

Dragana Milunovi}: Efektivna komunikacija sa kori-

snicima usluga u bibliotekama za hendikepirane

Radovan Mi}i}, Miroslava Duki}: Modeli pretraì-

vawa baza podataka

Aleksandra Grujin: Informaciono-referalni centri

kao servisi

Zvonko Popovi}: Energija ~italaca

Dragana Mali}: Timski rad u biblioteci, vrste i

funkcije timova

Goran Trailovi}: Strategijski menaxment i birokrat-

ska bajka

Leda Bultrini (Leda Bultrini): Biblioteke suo~ene sa

kompleksno{}u: iznad menaxerskih ve{tina

Sandra Matija{evi}: Menaxment ustanova kulture i

kulturne ba{tine

Stela Filipi-Matutinovi}, Vera Petrovi}: Uloga Za-

jednice biblioteka univerziteta u Srbiji u profesional-

nom razvoju biblioteka

Bogoqub Mazi}: Kako prepoznati potrebe korisnika:

od bibliografije univerziteta do personalnih bibliogra-

fija univerzitetskih radnika

Aleksandra Pavlovi}: Elektronski sistemi za me|ubi-

bliote~ku pozajmicu

Dubravka Simovi}: Integrativna komunikacija publi-

kacijama narodnih biblioteka u Srbiji

Adam Sofronijevi}: Upravqawe projektima

Milica Kir}anski: Biblioteke i mediji

Vesna Crnogorac: Male javne biblioteke, upravqawe

uz podr{ku lokalne zajednice

Vladimir [ekularac: Pravni status i ekonomski po-

loàj javnih biblioteka Republike Srbije

Enisa @uni}: Menaxment u biblioteci i mediji – iskustva

u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci „Dervi{ Su{i}” Tuzla

Neboj{a Ga{i}: Ekonomski potencijali biblioteka,

kultura ili informacija

Aleksandra Popovi}, Sawa Antoni}, Davor Petrovi}:

Elektronsko u~ewe u Srbiji

Bojana Vukoti}: Qudski potencijali javnih bibliote-

ka Republike Srbije

Milica Stevanovi}: Dru{tvena odgovornost javnih bi-

blioteka Srbije u vreme tranzicije

Sa{a Lukovi}-Vasiqevi}: De~ja biblioteka na putu ka

liderskoj ulozi u formirawu mladih nara{taja ~italaca

Branka Stankovi}: Novi trendovi u informacionim

komunikacijama

Zoran Zdravkovi}: Liderstvo i rukovo|ewe promenama

u javnim biblioitekama kroz savremene potrebe korisnika

Mila Stefanovi}: Saradwa narodne biblioteke u Kragu-

jevcu i Centra za nau~na istraìvawa SANU i Univerziteta

Elizabeta Georgieva: Gde su biblioteke u Pirotskom

okrugu

Ivanka Lazovi}: Saradwa Odeqewa umetnosti Biblio-

teke grada Beograda sa institucijama, nauke, kulture i obra-

zovawa

Biqana Vitkovi}: Virtuelne biblioteke, pokreta~i

organizacione reforme „za informacije”

Biqana \ura{inovi}: Biblioteke pred izazovima

globalizacije i multikulturalizma

Predrag P. Paji}: Uloga bibliotekara u doba virtuel-

ne svetske biblioteke

Me|unarodna nau~na konferencija o liderstvu u bibliotekama

Spona nauke, kulture i privrede

DRU[TVO


42

Konferencija iz ugla studenata bibliotekarstva i informatike

Mi smo budu}i lideri

DRU[TVO


43

Posle zavr{ene sredwe {kole, nekoliko

sre}nika je uspelo da upi{e bibliotekarstvo i

informatiku i u|e u svet biblioteka, biblio-

tekara, informatike i istorije kwige i bibli-

oteka.

Zahvaquju}i profesoru Aleksandri Vra-

ne{, od samog po~etka nam je omogu}eno da u~e-

stvujemo na me|unarodnim konferencijama, da

~itamo doma}u i stranu stru~nu literaturu, da

analiziramo aktuelna zbivawa bitna za biblio-

tekarstvo kao nauku. Pro{le godine smo na nau~-

nom skupu u „Sava centru” slu{ali izlagawa na

temu „Deca i biblioteke” i shvatili koliko je

bitno da se mladi korisnik {to ranije uvede u

svet kwige i informacija, kao i koje su najboqe

metode da se ova plemenita zamisao ostvari.

Na ovogodi{woj konferencija „Liderstvo u

bibliotekama: spona kulture, nauke i privrede”

stekli smo uvid u planove za razvoj bibliotekar-

ske profesije i biblioteke. Zahvaquju}i emi-

nentnim stru~wacima iz inostranstva, kao {to

su profesori Lajf Lering i Lajf Kajberg iz

Danske, Sali Rid i Predrag Paji} iz Amerike,

Kristof Muravski iz Poqske, Lucija Sardo i

Leda Bultrini iz Italije, kao i Marija Magari-

wos Kasal iz {panskog kulturnog centra „Ser-

vantes”, imali smo priliku da zavirimo u svet i

svoju profesiju vidimo nekim drugim, „zapadwa~-

kim” o~ima. Konferencija nas je uputila u nove

tokove i progres tehnologije i nauke, kao i u

stalne promene kroz koje biblioteke i biblio-

tekarstvo prolaze od svog nastanka do danas.

U ciqu ja~awa biblioteke kao institucije,

partnerstvo i saradwa me|u bibliotekama i bi-

bliotekarima igraju va`nu, ako ne i presudnu

ulogu. Biblioteka nas vodi u ìvot, rad i svet.

Ona je lokalni, obrazovni, vaspitni i nau~ni

centar zajednice.

Liderstvo podrazumeva specifi~an odnos

pojedinca i okruèwa, a posebno omogu}ava grup-

ni rad sa ~itaocima i institucijama kulture, na-

uke i obrazovawa. Kao budu}i lideri u oblasti

bibliotekarstva, moramo umeti da sagledamo sve

aspekte potrebne da bi se ostvarila uspe{na ko-

munikacija u biblioteci, kao i van we, sa drugim

institucijama.

Deca, kao mladi korisnici i budu}i lideri

u svojim oblastima, moraju biti upu}ena na bi-

blioteku od malih nogu. Ba{ zbog toga de~ja bi-

blioteka ima lidersku ulogu u formirawu bu-

du}nosti zemqe, wenog nau~nog i politi~kog

razvitka i proboja u svet.

Profesor Gordana Stoki} je u svom radu na-

glasila da se lider ne samoprogla{ava ve} se po-

staje. On je vizionar, po{tuje ideju slobode, slo-

bodarstva, potrebno je da ~uje i podu~ava sago-

vornike. Danas imamo suvi{e upravqawa a pre-

malo lidera, nepostojawe strategije razvoja svih

kqu~nih resursa i utisak da razvoj dru{tva pod-

razumeva razvoj nauke kroz razvoj razli~itih ti-

pova biblioteka.

Treba izbe}i usamqenost, tromost, i izolo-

vanost, unaprediti liderstvo koje se u~i. Lider

mora imati hrabrost, smelost i snagu da sprove-

de svoje ideje.

Bilo bi idealno da u bibliotekama postoje

timovi, pri ~emu treba da razlikujemo grupu od

tima. Grupu ~ine zaposleni u biblioteci koji se

bore za isti ciq, ali bez lidera koji bi ih vodio,

slu~ajno okupqeni, zajedno odlu~uju, a tim je od-

re|ena grupa qudi koja ima isti ciq, ali i vo|u,

lidera. Najboqe je imati supertimove koji, kom-

binacijom formalnih i neformalnih timova,

funkcioni{u kao jedan tim i dele odgovornost.

Bibliotekari }e obezbediti svoje mesto i u

savremenom dru{tvu ukoliko prate savremene

trendove i potrebe korisnika. Poseban akcenat

treba staviti na marketing biblioteke. Reklamu

za na{u biblioteku i profesiju moèmo nazvati

„fitnes uma”, kao {to nam je u zanimqivom i na-

dahnutom izlagawu sugerisao profesor Zvonko

Popovi}. Trebalo bi da potraìmo pomo} srod-

nih struka i da, kao pravi lideri, osvojimo svet

informacija.

Milica Vasi}

Konferencija je bila dobro pose}ena

Po~etkom septembra, u Narodnoj bibliote-

ci u Smederevu, odràn je dugo o~ekivani sasta-

nak Zajednice mati~nih biblioteka Srbije. Na

skupu se najvi{e govorilo o Nacionalnom cen-

tru za kwigu, koji osniva Vlada Srbije i ~ije }e

sedi{te biti u Narodnoj biblioteci Srbije. Re~

je o ustanovi koja }e „istraìvati, planirati i

sprovoditi strategiju kulturnog razvoja u dome-

nu stvarawa, plasirawa i za{tite kwige kao kul-

turnog dobra”. Uz sve podr{ke ovom projektu,

treba napomenuti da radna grupa za osnivawe

Centra nema nijednog ~lana iz Vojvodine, da je

primetno kojoj interesnoj grupi u kwièvnosti

i izdava{tvu }e Centar „pripasti” i da nemamo

Nacionalni centar za bibliotekarstvo. Lepo je

{to bibliotekari misle na kwigu, pisce i izda-

va~e, ali bi mo`da trebalo da posvete pa`wu i

svojoj struci, ili da ~ekaju da im se izdava~i re-

van{iraju i predloè sli~an projekat.

Ako niste znali, ova godina je „Godina kwi-

ge” u Srbiji („Medijska kampawa Dragan Sakan”)

i ovaj projekat je predstavqen na sastanku. U Or-

ganizacionom odboru, koji ima 18 uglednih ~la-

nova, nalazi se i jedan ~lan iz Novog Sada, prevo-

dilac i univerzitetski profesor Zoran Pauno-

vi}, a me|u desetak partnera u realizaciji pro-

jekta Matica srpska. U Savetu nema ~lanova iz

Vojvodine. Autor projekta je Zoran Hamovi}

(prisustvovao sastanku na poziv organizatora i

u~estvovao u diskusiji).

Wegovo ime nalazimo i na dokumentu „Ot-

kup kwiga za neupu}ene”, sa dodatkom „Pravil-

nik o otkupu kwiga”, koji je bio deo materijala

za sastanak. Preispitivawe institucije otkupa

kwiga Ministarstva kulture moè samo da radu-

je bibliotekare, ali ne bi trebalo izgubiti iz

vida pozicije sa kojih se pristupa ovom proble-

mu. Zato navodimo re~enicu kojom ovaj dokumenat

po~iwe: „Institucija otkupa trebalo bi da bude

jedan od zna~ajnijih instrumenata kulturne po-

litike u oblasti izdava{tva” („oblast” biblio-

tekarstva je, dakle, tu u drugom planu, mi smo sa-

mo adrese na koje se paketi upu}uju).

Aleksandar Drakuli} iz preduze}a MC

„Most” je govorio o informacionom sistemu na-

mewenom bibliotekarima, izdava~ima i kwià-

rima pod nazivom „Kwiga info”, a bilo je re~i i

o Drugom forumu biblioteka i izdava~a na ovo-

godi{wem Sajmu kwiga u Beogradu (na pro{logo-

di{wem su bila dva i po izdava~a). Tema ovogodi-

{weg Foruma je bila „[kolske biblioteke i na-

bavna politika”.

Za nekwièvne teme je bilo zaduèno Ma-

ti~no odeqewe NBS. Pravni okvir ostvarivawa

mati~nih funkcija u bibliotekarstvu u Republi-

ci Srbiji dala je Dragana Milunovi}, a predla-

ga~ koncepcije manifestacije Biblioneta, dana

mati~nih biblioteka Srbije, bio je Vladimir

[ekularac. Re~ je o redovnoj godi{woj manife-

staciji koja bi promovisala delatnost mati~nih

i drugih biblioteka i afirmisala nau~no-istra-

ìva~ki i stru~ni rad bibliotekara. Bi}e odr-

àvana u junu ili septembru svake godine, svaki

put u sedi{tu druge mati~ne biblioteke. Tema

prvog skupa, koji }e biti odràn naredne godine,

jeste „Formirawe, za{tita, boga}ewe, odràva-

we, revizija i kori{}ewe bibliote~kih kolek-

cija”, a traì se biblioteka doma}in.

Sve mati~ne biblioteke su postale ~lanice

Zajednice i pla}a}e godi{wu ~lanarinu od deset

hiqada dinara.

Diskusija? Zanimqiva i kao da se dala na-

slutiti izvesna napetost u odnosima NBS i Bi-

blioteke grada Beograda, {to se opet moè pre-

neti i na {iri kontekst kulture i izdava{tva u

Srbiji. Qubaznost doma}ina i koktel za pohvalu.

Goran Trailovi}

Sastanak Zajednice mati~nih biblioteka Srbije u Smederevu

Kwièvne teme

DRU[TVO


44

Savetu Beogradskog sajma kwiga dugujemo zahvalnost za besplatne propusnice za Sajam i

ove godine.

Novembarski broj îtali{ta je, naàlost, u vreme odràvawa Sajma kwiga ve} bio u

{tampi tako da u broju nema osvrta na sajamska de{avawa i Forum bibliotekara i izdava~a

na temu „[kolske biblioteke i nabavna politika”.

Besplatne propusnice

Osnovano 14. decembra 1947. godine pod na-

zivom Dru{tvo bibliotekara NR Srbije na osni-

va~koj skup{tini u Univerzitetskoj biblioteci

„Svetozar Markovi}” u Beogradu.

Sedi{te Dru{tva: Narodna biblioteka Sr-

bije, Skerli}eva 1, Beograd.

Predsednik Dru{tva: dr Aleksandra Vra-

ne{, redovni profesor, email: alvranes¿sbb.co.yu

Potpredsednik Dru{tva: mr Radmila Daba-

novi}, email: radmiladabanovic¿yahoo.com

Sekretar Dru{tva: Vesna Crnogorac, email:

crvesna¿bankerinter.net

Registarski broj : 209

[ifra delatnosti: 91120

Mati~ni broj : 07070942

PIB 103999973

@iro ra~un: 250–1070186945091–91

EFG „Eurobank”

Statut Dru{tva: april 2005

Organi Dru{tva: Skup{tina Dru{tva – naj-

vi{i organ – 106 delegata

Upravni odbor – 15 ~lanova

Organizacija Dru{tva:

Podru`nice – 24

Komisije – 15

Sekcije – 6

Dan bibliotekara: 14. decembar

Stru~ni ~asopis Bibliotekar (prvi broj

iza{ao 1948. godine)

Nagrada: Stojan Novakovi} (ustanovqena

1972, prvi put dodeqena 1997. godine)

Li~na karta

Bibliotekarskog

dru{tva Srbije

DRU[TVO


45

^lanarina

• ^lanarinu pla}a pojedinac ili ustanova

na ìro ra~un Dru{tva u iznosu od 400 dinara za

celu godinu.

• Dru{tvo ne izdaje fakture, ve} direkto-

ri biblioteka koji èle da uplate ~lanarinu za

svoje radnike donose odluku o tome.

• Po izvr{enoj uplati od strane ustanova,

potrebno je sa~initi spisak imena kolega za koje

je ~lanarina upla}ena. Ovaj spisak treba da sadr-

ì: ime, prezime, zvawe i naziv ustanove (bibli-

oteke) u kojoj radi.

• Ovakav spisak je dovoqno mejlom poslati

sekretaru Dru{tva: crvesna¿bankerinter.net, ka-

ko bismo imali ta~nu evidenciju o ~lanstvu.

• Oni koji upla}uju ~lanarinu pojedina~no,

dovoqno je da mejlom po{aqu svoje podatke.

• Molimo sve biblioteke kojima je potreb-

no da odluka Upravnog odbora Dru{tva o visini

~lanarine overena i potpisana da jave svoje adre-

se, kako bi sekretar Dru{tva mogao da im je po-

{aqe klasi~nom po{tom.

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije,

Skerli}eva 1,

Beograd

Broj ra~una: 250–1070186945091–91

EFG EUROBANK a. d. Beograd;

PIB 103999973

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije bi svoj sajt

moglo da dobije krajem ove godine. Nalog da pri-

preme projektni zadatak, da prikupe ponude zain-

teresovanih stru~waka i da odaberu najboqu po-

nudu dobili su ~lanovi uprave: Qiqana Mili},

Dobrila Begeni{i} i Milun Vasi}.

Slu~aj „Sajt Dru{tva” mogao bi da bude veo-

ma pou~an za ~lanove Uprave kao primer i proce-

dura kako ne bi trebalo raditi. Prvo je sekretar

Dru{tva dobio zaduèwe da na|e nekoga ko bi

bio zainteresovan da uradi sajt. Stigle su dve

sli~ne ponude i, posle duèg natezawa, i tre}a

(detaqno razra|ena i finansijski zahtevnija).

Zatim je Upravni odbor odlu~io da ne prihvati

nijednu i da defini{e projektni zadatak. Studi-

ozan projekat uradila je Qiqana Mili}, a na po-

sledwem sastanku uprava Dru{tva je odlu~ila da

ne prihvati prethodne ponude, niti da traì no-

ve, ve} da poslove izrade sajta poveri D. Begeni-

{i} i M. Vasi}u.

Sajt }e ko{tati ~etrdeset hiqada dinara,

plus hostovawe i tri hiqade mese~no za wegovo

odràvawe.

Ako vas zanima kako napreduje sajt ovo je

jedna od wegovih privremenih adresa

http://www.freewebs.com/konanlibrarian

Sajt dru{tva

Sajt BDS (u radu) na adresi www.bds.co.sr

[aqite primedbe i predloge!

Na prvom jesewem sastanku Upravnog odbo-

ra Bibliotekarskog dru{tva Srbije, odrànom

19. septembra u Biblioteci grada Beograda, bi-

lo je re~i o raspisivawu konkursa za dodelu Na-

grade „Stojan Novakovi}”, me|unarodnom nau~-

nom skupu „Liderstvo u bibliotekama” (odrà-

nom pro{log meseca u Beogradu) ~lanskim kar-

tama i popustima koje ~lanovi Dru{tva mogu

ostvariti u javnom prevozu i prilikom kupovine

kwiga, o redovnoj godi{woj Skup{tini u decem-

bru, o profesionalnim i statusnim pitawima.

Razgovaralo se i o mogu}nosti organizovawa

konferencije u saradwi sa sindikatom Narodne

biblioteke Srbije posve}ene kolektivnim ugo-

vorima.

Bilo je razli~itih reakcija na ~iwenicu da

je uslov za prisustvovawe ovogodi{wem me|una-

rodnom nau~nom skupu pla}awe kotizacije, a za-

kqu~eno je da veliki problem u radu predstavqa

to {to biblioteke ne upla}uju ~lanarinu Dru-

{tvu za svoje radnike, ili to ne ~ine sami bibli-

otekari. Jedna od sankcija za neplati{e bi}e ne-

mogu}nost prisustvovawa narednoj skup{tini u

svojstvu delegata. Dat je pregled uplata do polo-

vine septembra i ustanovqeno je da, ako se pogle-

daju uplate, Dru{tvo ima svega 200 ~lanova.

Upravni odbor Bibliotekarskog dru{tva Srbije

^lanarina, kotizacija i

kolektivni ugovori

DRU[TVO


46

Letopis Upravnog odbora

Bibliotekarskog dru{tva Srbije

Upravni odbor Bibliotekarskog dru{tva

Srbije je u periodu januar–oktobar ove godine

odrào ~etiri sednice i, izme|u ostalog, imao

slede}e aktivnosti:

• Doneta je Odluka o visini ~lanarine za

2006. godinu. ^lanarina za sve ~lanove Dru{tva

ostaje na nivou pro{logodi{weg iznosa od 400

dinara.

• Izrada bibliografije ~asopisa Biblio-tekar poverena je stru~wacima iz Narodne bi-

blioteke Srbije Slobodanki Komneni} i Zdrav-

ki Radulovi}. Bibliografija }e sadràti sve

brojeve Bibliotekara od prvog (1948) do posled-

weg broja (1997), kako bi bila premo{}ena veli-

ka pauza u wegovom izlaèwu.

• Zakqu~eno je da postoji potreba izrade je-

dinstvenog modela op{tih pravnih akata narod-

nih biblioteka, naro~ito akta o sistematizaci-

ji radnih mesta.

• Na inicijativu Dru{tva, 18. aprila 2006.

godine u Pan~evu je odràna javna rasprava o na-

crtu Zakona o bibliote~koj delatnosti.

• Za ~lanove Komisije za izradu Nacrta Za-

kona o bibliote~koj delatnosti kao predstavni-

ci Dru{tva izabrani su: Radmila Dabanovi},

potpredsednik Dru{tva, i Jasmina Ninkov, ~lan

Upravnog odbora Dru{tva.

• Raspravqano je o inicijativi i osnivawu

Udrèwa {kolskih bibliotekara Srbije i tim

povodom Ministarstvu prosvete upu}eno pismo.

Zakqu~eno je, tako|e, da sekcija za {kolske bi-

blioteke treba da nastavi sa radom i da takvu sek-

ciju ima i Ifla, tako da paralelno postojawe

Udruèwa {kolskih bibliotekara ne moè sme-

tati sekciji za {kolske biblioteke pri Dru{tvu.

• ^lanovi Upravnog odbora izrazili su ne-

zadovoqstvo stepenom aktivnosti rada komisija

i sekcija Dru{tva i istakli problem nedovoq-

nog protoka informacija, da se ima utisak da sve

stane kod predsednika podru`nica i da ~lanstvo

nije o svemu na vreme obave{teno.

• Predsednik Komisije za me|unarodnu sa-

radwu je izneo zakqu~ke ove komisije o potrebi

u~lawewa Dru{tva u Iflu i Eblidu, o ~emu }e

odluku, u skladu sa Statutom, doneti redovna

skup{tina Dru{tva, planirana za novembar

2006.

• Na predlog Aleksandre Vrane{, juna 2006.

godine je odràn jednodnevni nau~ni skup posve-

}en profesoru Miroslavu Panti}u, osniva~u Ka-

tedre za bibliotekarstvo Filolo{kog fakulteta

u Beogradu, u suorganizaciji Katedre i Dru{tva.

• Upu}eno je pismo Jelici Lazi}, direktor-

ki ni{ke narodne biblioteke, kojim je osu|ena

wena odluka da ne primi u radni odnos sekretara

Dru{tva, uprkos raspisanom konkursu i postoja-

wu potrebe za tim radnim mestom. Uz pismo, koje

je potpisala predsednica Dru{tva, priloèni su

potpisi svih ~lanova Upravnog odbora, kao po-

tvrda da su u ovoj odluci svi jednoglasni.

• Na Zlatiboru je odràno savetovawe na

temu „Biblioteke – povezivawe kao imperativ”,

u suorganizaciji sa bibliotekom iz Uìca.

• Doneta je odluka o veb sajtu Dru{tva, ~i-

ja se kona~na izrada o~ekuje do 14. decembra, Da-

na bibliotekara.

• Usvojen je logo Dru{tva, ~ije je idejno re-

{ewe Bibliotekarskom dru{tvu besplatno po-

nudio Milan Milosavqevi}.

• 19. septembra je raspisan konkurs za dode-

lu Nagrade „Stojan Novakovi}” za izdava~ki pe-

riod 2005/2006.

• Imenovan je ìri za dodelu Nagrade

„Stojan Novakovi}”, u sastavu: Aleksandra Vra-

ne{, Sowa Bokun-\ini}, Dobrila Begeni{i},

@eqko Vu~kovi} i Gordana Viloti}.

• Podneta su ~etiri projekta na konkurs

Ministarstva kulture RS za sufinansirawe pro-

grama u kulturi.

• Bibliotekarsko dru{tvo Srbije je bilo

suorganizator Me|unarodne nau~ne konferenci-

je „Liderstvo u bibliotekama: spona nauke, kul-

ture i privrede”, odràne od 19. do 22. oktobra

2006. godine.

• U novembru }e biti odràna redovna

skup{tina Dru{tva.

DRU[TVO


47

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku

Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogra-

du i Bibliotekarsko dru{tvo Srbije, èle}i da

iskaù svoje po{tovawe i zahvalnost za dopri-

nos koji je svojim pregala~kim radom akademik

Miroslav Panti} pruìo razvoju bibliotekar-

stva i bibliografije u na{oj zemqi, odràli su

krajem maja na Filolo{kom fakultetu u Beogra-

du stru~ni skup u wegovu ~ast.

Organizacioni odbor su ~inili dr Zlata

Bojovi}, redovni profesor Filolo{kog fakul-

teta u Beogradu, Miro Vuksanovi}, kwièvnik i

direktor Biblioteke Matice srpske i dr Alek-

sandra Vrane{, redovni profesor Filolo{kog

fakulteta u Beogradu.

O ìvotu i delu uvaènog profesora govo-

rili su: Miro Vuksanovi}, prof. dr Zlata Bojo-

vi}, prof. dr Miodrag Maticki, prof. dr Alek-

sandra Vrane{ i doc. dr Bojan \or|evi}. Skup je

otvorio prof. dr Ratko Ne{kovi}, dekan Filo-

lo{kog fakulteta.

M. P.

Stru~ni skup u ~ast akademika Miroslava Panti}a

@ivot posve}en bibliotekarstvu

i bibliografiji

Aleksandra Vrane{, predsednik Dru{tva

na skupu u Pan~evu

O inicijativi i osnivawu Udrèwa {kol-

skih bibliotekara Srbije bilo je re~i na jun-

skom sastanku Uprave Bibliotekarskog dru{tva.

Aleksandra Vrane{, predsednik Dru{tva, napo-

menula je da se li~no zaloìla u Ministarstvu

prosvete da Pravilnik za sticawe licenci za

{kolske bibliotekare bude {to stru~nije ura-

|en. Tako|e je informisala Upravni odbor da je

sekciji za {kolske biblioteke pri Dru{tvu upu-

tila pismo, koje oni nisu pro~itali na svom sa-

stanku, budu}i da predsednica sekcije nije na

vreme otvorila elektronsku po{tu. U wemu je

objasnila da ne postoji nikakva smetwa da sekci-

ja za {kolske biblioteke nastavi sa svojim ra-

dom i da takvu sekciju ima i Ifla, tako da para-

lelno postojawe Udruèwa {kolskih bibliote-

kara ne moè smetati sekciji za {kolske bibli-

oteke pri Dru{tvu.

U raspravu povodom ovog pitawa ukqu~ili

su se gotovo svi ~lanovi uprave. Re~eno je da

osnivawe tog udruèwa nije dobro re{ewe i po-

stavqeno je pitawe za{to javne biblioteke mo-

raju da nose teret {kolskih biblioteka. Zakqu-

~eno je da je potrebno da sekcija za {kolske bi-

blioteke ostane pri Bibliotekarskom dru{tvu

Srbije i postavqeno je pitawe {ta sa onim

{kolskim bibliotekarima koji nisu u tom udru-

èwu, a èle da rade.

Izraèna je sumwa u stru~nost novoosnova-

nog udruèwa i sumwa da je ono plod inicijative

Sime Potkowaka, savetnika za {kolske biblio-

teke u Ministarstvu prosvete, i da treba da po-

stane neka vrsta „servisa” ovog ministarstva.

Sve ovo se sada de{ava zbog licenci koje {kol-

ski bibliotekari moraju imati.

Kolege u unutra{wosti ne znaju ni{ta o

osnivawu tog udruèwa i ne shavataju o ~emu je

re~, a posebno pitawe je vi|ewe mesta i uloge

{kolskih biblioteka u Ministarstvu prosvete.

Zakqu~eno je da Dru{tvo uputi pismo Mini-

starstvu prosvete, kojim bi bili obave{teni da

Udruèwe za {kolske biblioteke nije organiza-

cija Dru{tva, da na{e Dru{tvo, zajedno sa Filo-

lo{kim fakultetom, organizuje seminare za

{kolske bibliotekare prema programu za licen-

cu i da se odrede termini wihovog odràvawa.

Osnovano Udrèwa {kolskih bibliotekara Srbije

Bitne su licence

DRU[TVO


48

Ve} decenijama, o profesorima vaì pri~a

da „ni{ta ne rade, odrè dva-tri ~asa dnevno, a

imaju tri meseca raspusta”. Nije nam namera da

komentari{emo ovakva lai~ka mi{qewa, jer bi

to li~ilo na donkihotovsku borbu. I nije stra-

{no kada o ne~ijem radu ovakvu ocenu daju oni ko-

ji ne poznaju su{tinu tog rada, bilo bi stra{no

ako bi tako ne{to rekao neko iz obrazovawa.

[ta je, dakle, stra{no? Upravo to {to

mnogi iz obrazovawa, od kolega iste „sudbine”,

pa do odgovornih iz Ministarstva koji vam

„kroje kapu”, o zanimawu veoma va`nom u svakoj

{koli, po~ev od osnovne pa do fakulteta, imaju

nerealan, omalovaàvaju}i i subjektivan nihi-

listi~ki odnos. Re~ je o zanimawu {kolski bi-

bliotekar!

Ruku na srce, morali bismo da primetimo da

su i sami {kolski bibliotekari delimi~no do-

prineli takvom odnosu prema sebi. Tako|e, mora-

mo da istaknemo da svako ko se na{ao na radnom

mestu {kolskog bibliotekara po svom opredeqe-

wu, a ne silom prilika, ko s qubavqu i entuzija-

zmom radi ovaj posao, u svojoj sredini, a naro~ito

u pam}ewu svojih u~enika i studenata, vaì za oso-

bu dostojnu renesansne titule l’uomo universale.

[kolski bibliotekar vas, osim profesora,

vodi kroz svet znawa i nauke, svet umetnosti i

kwièvnosti posebno, pomaù}i vam da odraste-

te, sazrite i oblikujete svoj duh i svoju misao,

svoj moral i senzibilitet.

I, eto, u prole}e 2006. godine dogodilo se

ne{to {to je, izgleda, bilo neminovno. U sve~a-

Dru{tvo {kolskih bibliotekara Srbije

Osnova za afirmaciju jednog zanimawa

noj sali Pravno-birotehni~ke {kole „9. maj” u

Beogradu, 19. maja, osnovano je Dru{tvo {kol-

skih bibliotekara Srbije. Osniva~koj skup{ti-

ni su prisustvovala 84 bibliotekara iz raznih

mesta u Srbiji, kao i predstavnici Ministar-

stva prosvete i sporta Srbije, iz Odeqewa za

razvoj i strategiju obrazovawa, Jasmina \eli}

i Simo Potkowak. Posebnim re~ima skupu se

obratio i kwièvnik Dragoslav Mihailovi},

kao i Viktor Lazi}, nekada{wi |ak ove {kole,

a sada student Pravnog fakulteta i vrstan go-

vornik.

Za predsednika Dru{tva izabarana je Sla-

vica Zari}, prof. Pravno-birotehni~ke {kole,

„9. maj” Beograd, za potredsednika Nada Zeqi},

profesor iz iste {kole, a za sekretara Mirjana

[o{ki}, bibliotekar-informati~ar iz {kole

„Vladislav Ribnikar”.

Na ovom skupu {kolski bibliotekari su se

dogovorili da u~ine sve {to bi doprinelo wiho-

vom boqem i stru~nijem radu, a u skladu sa aktu-

elnom reformom {kolstva. Radno mesto biblio-

tekara u svakoj {koli, osnovnoj ili sredwoj sve-

jedno, mora da postane jedno od najzna~ajnijih me-

sta u sistemu obrazovawa u na{oj zemqi. Bibli-

oteka mora da bude centar znawa i informacija,

a da bismo to postigli, neophodna je saradwa

Dru{tva sa Ministarstvom prosvete. Bibliote-

ka nije, i ne sme da bude mesto gde }e profesor-

bibliotekar dremati ili spremati magistarske

i druge ispite, niti mesto gde }e uhlebqewe na-

}i profesori koji postaju tehnolo{ki vi{ak, u

{kolsku biblioteku se ne moè dospevati „po

kazni” (kada treba skloniti nekog iz nastave iz

bilo kog razloga), ili po naklonosti (da se neko

od direktorovih miqenika „odmori”). Takvih

slu~ajeva je bilo i ima ih jo{.

[kolski bibliotekar mora da bude obrazo-

van, stru~an, ambiciozan, kreativan, komunika-

tivan, istovremeno i menaxer i kwi`ni~ar, do-

bar poznavalac kompjuterskih programa, onih

osnovnih i bibliote~kih (eventualno), mora

odli~no da poznaje sadràj svojih fondova de-

finisanih ~uvenim UDK sistemom, uvek na

usluzi korisnicima, kolegama, saradnicima,

upravi {kole...

Dru{tvo {kolskih bibliotekara ne sme da

se druì samo sa „dru{tvom mrtvih pesnika” i

zato ovo dru{tvo planira saradwu sa ostalim

srodnim dru{tvima, ~ije iskustvo i rad mogu bi-

ti od zna~aja za rast D[BS. Posebno mislimo na

neophodnu saradwu sa Bibliotekarskim dru-

{tvom Srbije i Katedrom za bibliotekarstvo na

Filolo{kom fakultetu.

Ovog dru{tva verovatno ne bi ni bilo da po-

sledwih godina, bar u Beogradu, {kolski bibli-

otekari nisu imali priliku da se usavr{avaju,

zahvaquju}i uglavnom Biblioteci grada Beogra-

da i Bibliotekarskom dru{tvu Srbije. Dobijaju-

}i stru~nu pomo} od kolega iz Mati~nog odeqe-

wa Biblioteke grada, {kolski bibliotekari su

uvideli da im, i pored svega, nedostaje kop~a sa

Ministarstvom prosvete. Ovo je bilo naro~ito

va`no kada su u pitawu problemi iz prakse naj~e-

{}e vezani za status zaposlenih, prisutni u ve-

likom broju {kola {irom Srbije. Na malobroj-

nim seminarima namewenim {kolskim bibliote-

karima imali smo priliku da se sretnemo i raz-

menimo iskustva, {to je bila osnova za razmi-

{qawe o neophodnosti stvarawa ovakvog dru-

{tva. Onda se, kona~no, dogodilo i da se u MPSS

otvori radno mesto za savetnika za {kolske bi-

blioteke, tako da sada imamo „adresu” kojoj }emo

se obra}ati za sve {to je od zna~aja za unapre|e-

we rada {kolskih bibliotekara.

Rezultat na{e saradwe sa Ministarstvom

prosvete i sporta RS je seminar, odràn u beo-

gradskom Domu sindikata 13. oktobra, pod nazi-

vom „[kolske biblioteke u 21. veku”.

Nada Zeqi}, Vazduhoplovno-tehni~ka {kola

Beograd

DRU[TVO


49

Uprava Bibliotekarskog dru{tva Srbije

je zakqu~ila da bi predsednici komisija i sek-

cija koji zbog svojih brojnih obaveza ne mogu da

uspe{no obavqaju ove funkcije trebalo da se

povuku i da ova mesta ustupe kolegama koji èle

i imaju vremena da rade. Re~eno je da postoji

problem informisawa ~lanstva, da informaci-

je iz Dru{tva ne idu daqe od predsednika podru-

`nica i da mnogi ne obave{tavaju ~lanstvo o ak-

tivnostima Dru{tva.

(Ne)rad i (ne)informisanost

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije planira da

u narednoj godini organizuje seminare namewene

bibliotekarima razli~itih tipova biblioteka

{irom Srbije, u ciqu wihovog stru~nog usavr-

{avawa i pomo}i za sticawe potrebnih licenci

za obavqawe ove profesije, a u skladu sa novim

zakonskim re{ewima. Deo seminara bi}e posve-

}en i bibliotekama za hendikepirana lica, kao

specijalnim kategorijama narodnih biblioteka

~iji su osnovni zadaci vezani za specijalne po-

trebe ove kategorije korisnika. Jedan od ciqeva

ovog seminara je edukacija bibliotekara za rad

sa licima sa specijalnim potrebama.

Prvi seminar u 2007. godini, pod nazivom

„Januarski dani”, bi}e odràn na Filolo{kom

fakultetu u Beogradu u januaru i februaru, a

traja}e ~etiri dana.

Me|unarodna konferencija 2007.

Me|unarodne konferencije na temu

bibliotekarstva i informatike u orga-

nizaciji Bibliotekarskog dru{tva Srbi-

je su mesta {irewa nau~ne misli, kultur-

nog prosperiteta i stru~nog potvr|iva-

wa u nacionalnim i me|unarodnim okvi-

rima. Odràvaju se ve} pet godina u Beo-

gradu podjednako uspe{no, pod pokrovi-

teqstvom Ministarstva za kulturu i Mi-

nistarstva za nauku i tehnologiju Repu-

blike Srbije. Diskusije referenata i

brojnih bibliotekara na ovim konferen-

cijama ukazuju na potrebu ja~awa biblio-

tekarstva kao va`ne nau~ne, kulturne i

obrazovne delatnosti.

Bibliotekar

Bibliotekar je ~asopis za teoriju i

praksu bibliotekarstva. Izdaje ga Bi-

bliotekarsko dru{tvo Srbije. Prvo broj

je iza{ao 1948. godine, odmah po osnivawu

Dru{tva bibliotekara, i od tada je izla-

zio stalno sve do 1997. godine.

âsopis doprinosi razvoju biblio-

tekarstva i informatike, kao jednom od

va`nih resursa nauke, obrazovawa i kulture, po-

sebno u ovom vremenu u kome su znawe i infor-

macije, pravo na wih i pristup od neprocewivog

zna~aja.

Nagrade u bibliotekarstvu

Nagrada „Stojan Novakovi}” je najve}e pri-

znawe koje Bibliotekarsko dru{tvo Srbije do-

dequje pojedincu ili grupi autora za objavqeno

delo iz oblasti bibliote~ko-informacione de-

latnosti (teorijski ogled, istorijsku studiju,

komparativnu analizu, bibliografiju, {tampa-

ni katalog i drugo), koje predstavqa doprinos

bibliotekarstvu.

Nagrada nosi ime Stojana Novakovi}a, na-

{eg uglednog filologa, kwièvnika, istori~ara

kwièvnosti, bibliografa, diplomate i bibli-

Projekti Bibliotekarskog dru{tva Srbije

Januarski dani

bibliotekara

DRU[TVO


50

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

otekara. Ustanovqena je 1972. godine, ali je prvi

put dodeqena 1997. godine.

Na predlog predsednice Dru{tva Alek-

sandre Vrane{, a u saradwi sa Gordanom Vilo-

ti}, predsednicom Komisije za profesionalnu

etiku i promociju intelektualnih sloboda, na

slede}oj skup{tini Dru{tva bi}e predloèno

da se ustanove i nove godi{we nagrade Dru-

{tva. Ove nagrade bi se dodeqivale bibliote-

karima i drugim pojedincima koji su posebnim

zalagawem i profesionalno{}u zaslu`ni za

razvoj ove delatnosti i razvoj dru{tva u celi-

ni, svojim radom daju poseban pe~at dostignu-

}ima bibliotekarstva i deluju podsticajno na

sve bibliotekare u Srbiji. Bile bi to slede}e

nagrade:

• Nagrada „Najboqi bibliotekar”

• Nagrada „Zapis”

• Nagrada „Najboqi bibliotekar” dodeqi-

vala bi se bibliotekaru za doprinos raz-

voju, unapre|ivawu i promociji biblio-

te~ko-informacione delatnosti u svojoj

sredini i {ire, i to u ~etiri kategorije:

– Najboqi bibliotekar u {kolskoj biblio-

teci;

– Najboqi bibliotekar u specijalnoj bi-

blioteci;

– Najboqi bibliotekar u visoko{kolskoj

biblioteci;

– Najboqi bibliotekar u narodnoj biblio-

teci.

Nagrada „Zapis” dodeqivala bi se pojedincu

koji nije angaòvan u bibliote~ko-informacio-

noj delatnosti za doprinos razvoju i promociji

ove delatnosti. Naziv te nagrade trebalo bi vi-

{estruko da asocira: na vrednovawe i pam}ewe

doprinosa pojedinaca, ~ime se oni „zapisuju” u

istoriju bibliote~kih ustanova i udruèwa, kao

i na sam bibliote~ki zapis, osnovni alat bibli-

ote~ko-informacione delatnosti.

Bibliotekarsko dru{tvo Srbije o~ekuje da

}e Ministarstvo kulture RS finansijski podr-

àti sva ~etiri projekta Dru{tva, ~ime }e omo-

gu}iti wihovu realizaciju i na{e najstarije

strukovno udruèwe podràti u nastojawima da

permanentno radi na unapre|ewu i razvoju bi-

bliote~ko-informacione delatnosti kroz raz-

li~itie modele wenog organizovawa.

Vesna Crnogorac, sekretar BDS

Mnogo smo „jaki”

DRU[TVO


51

Sneàna La|inovi}, vi{i bibliotekar, ru-

kovodilac Pozajmnog odeqewa za odrasle Bibli-

oteke „Gligorije Vozarevi}” u Sremskoj Mitro-

vici, odnedavno radi na jednom privatnom fakul-

tetu u Novom Sadu.

Jo{ jedan ~lan Uprave Bibliotekarskog

dru{tva Srbije bio je primoran da napusti stru-

ku. Re~ je o Qiqani Mili}, rukovodiocu speci-

jalne biblioteke „Elektrovojvodine” u Novom

Sadu. Ona je „unapre|ena” u glavnog urednika

korporacijskog glasila, ali }e joj sedi{te i da-

qe biti u biblioteci.

Kako stvari stoje, i Vesna Crnogorac, se-

kretar na{eg Dru{tva, najverovatnije }e biti

primorana da potraì drugi posao, jer je dobila

otkaz u ni{koj biblioteci, a Dru{tvo nema para

da pla}a sekretara.

Napu{tawe struke tri istaknuta ~lana na-

{e bibliote~ke zajednice (a ovo su samo najnoviji

primeri), bez obzira na razli~ite razloge i okol-

nosti, sigurno govori i o poloàju bibliotekara

kod nas i o uticaju Dru{tva. Dakle, toliko smo

„jaki” da ponovo nismo uspeli da za{titimo na{e

koleginice, ili da im pomognemo da na|u posao u

struci u drugom gradu. O uverewu menaxmenta

„Elektrovojvodine” da koleginici ~ine uslugu

time {to je preme{taju iz korporacijske biblio-

teke u redakciju lista ne vredi tro{iti re~i.

Komisija za me|unarodnu saradwu Biblio-

tekarskog dru{tva Srbije insistira da Dru{tvo

mora {to pre da postane ~lan odgovaraju}ih me-

|unarodnih asocijacija, pre svih Ifle i Eblide.

Ifla i Eblida

Jedna od tema majskog sastanka Komisije za

razvoj korisni~kih servisa Bibliotekarskog

dru{tva Srbije u Biblioteci „Sveti Sava” u Ze-

munu bila je „Internet servis u javnim biblio-

tekama”. Uvodni~ar je bila Sawa Antoni}, in-

formator za biomedicinske nauke Odeqewa za

nau~ne informacije i razvoj bibliote~kog si-

stema Univerzitetske biblioteke „Svetozar

Markovi}” u Beogradu.

Weno izlagawe, propra}eno video prezenta-

cijom i konkretnim primerima iz prakse internet

~itaonice, izazvalo je pa`wu i interesovawe, s

obzirom na to da nijedna biblioteka, osim Bibli-

oteke grada Beograda, nema tako razvijen internet

servis za korisnike i ovo iskustvo je oceweno kao

dragoceno za formirawe internet ~itaonica ili

referalnih centara (npr. novi referalni centar

Gradske biblioteke u Novom Sadu). Osim liste

adresa, koje su dragocene za efikasno snalaèwe u

~esto haoti~nom svetu informacija dostupnih na

internetu, prezentovan je i projekat KoBSON

(Konzorcijum biblioteka Srbije za objediwenu

nabavku), a prisutni su privilegovani dobijawem

licence za pristup ovoj bazi podataka, odnosno

elektronskim servisima i ~lancima. Nakon izla-

gawa otvorena je diskusija i zakqu~eno slede}e:

– Na~in i vrste internet usluga, kao i na-

doknadu za wih, biblioteke utvr|uju interno,

prate}i potrebe korisnika, sredine i sli~no,

ili se oslawaju na iskustva drugih biblioteka,

– Da bi biblioteka ili internet ~itaonica

za{titila svoj akademski status i da se ne bi

pretvorila u internet igraonicu, kladionicu i

tome sli~no, pristup internetu treba da imaju

iskqu~ivo korisnici biblioteke.

– Iskustvo je potvrdilo da je princip jedan

korisnik – jedan ra~unar najefikasniji za nesme-

tan rad svih korisnika ~itaonice.

– Neophodno je da se {to vi{e biblioteka-

ra edukuje o zna~aju i mogu}nostima kori{}ewa

interneta putem kra}ih seminara koji bi dràli

bibliotekari koji su vrsni poznavaoci ovog me-

dija, a u organizaciji komisija, sekcija, biblio-

teka, Dru{tva bibliotekara ili na neki drugi

na~in.

– Posao bibliotekara nu`no podrazumeva i

edukaciju korisnika u vezi sa pretraìvawem

informacija putem interneta.

– Komisija }e, na osnovu predloga i sugesti-

ja ~lanova, sa~initi predlog Pravilnika o in-

ternet uslugama, koji bi se temeqio na op{tim

moralnim principima struke i kulturi kori-

{}ewa interneta, a mogao bi da bude primenqiv

u javnim bibliotekama, s mogu}no{}u prilago|a-

vawa internim interesima.

S obzirom na to da su u diskusiji predo~ene

i mogu}nosti internet servisa za osobe ometene

u razvoju i lica s posebnim potrebama, zakqu~e-

no je da je to daleko kompleksnija i opse`nija

tema, te da joj se mora posvetiti poseban prostor

i pa`wa na jednom od narednih sastanaka. U tom

smislu je usledio i predlog Miqane \uki},

predsednice Sekcije za javne biblioteke, da bi

bilo prakti~no odràti zajedni~ki sastanak

Komisije za razvoj korisni~kih servisa i Sekci-

je za javne biblioteke, sa zajedni~kom temom

„Biblioteke i lica sa posebnim potrebama”.

Ova inicijativa je potkrepqena i aktuelnim Za-

konom o spre~avawu diskriminacije osoba sa in-

validitetom, pri ~emu bi biblioteke mogle da

budu aktivni u~esnici u ostvarivawu ovog huma-

nog zakona.

Sneàna La|inovi}, predsednik komisije

Komisija za razvoj korisni~kih servisa BDS

Internet servis u

javnim bibliotekama

DRU[TVO


52

Upravni odbor je odlu~io da se Gudrun

Krivokapi} iz „Gete instituta”, povodom we-

nog odlaska u penziju, na Dan bibliotekara,

14. decembra, dodeli specijalno priznawe za

wen rad i izuzeta doprinos srpskom bibliote-

karstvu.

Gudrun s qubavqu

U novom broju Javnih biblioteka obja-

vqen je dokument Komisije za statusna i

profesionalna pitawa, koji je sastavila

Milica Kir}anski, bibliotekar mati~ne

slu`be Gradske biblioteke u Novom Sadu,

„Uputstvo o minimumu profesionalnog po-

na{awa bibliote~kih radnika”. Za elek-

tronsku verziju ovog uputstva moète se ob-

ratiti autoru.

Ovo uputstvo Nemawa Rotar, direktor pan-

~eva~ke biblioteke, odmah po objavqivawu je po-

delio svim radnicima. Vrlo brzo je u kuloarima

ove biblioteke dobilo neformalni naziv „Uput-

stvo za obla~ewe”.

Uputstvo o minimumu

profesionalnog pona{awa

DRU[TVO


53

Komisija za me|unarodnu saradwu Biblio-

tekarskog dru{tva Srbije od samog osnivawa po-

ku{ava da kompletira bazu podataka o me|una-

rodnoj saradwi na{ih biblioteka.

Molimo predsednike podru`nica, direkto-

re i {efove mati~nih slu`bi da Milunu Vasi}u,

predsedniku komisije, pruè potrebna obave-

{tewa na mejl milun67¿gmail.com.

Anketa o me|unarodnoj saradwi

Upravni odbor Dru{tva je odlu~io da podr-

ì rad Centra za lidersku edukaciju Srbije (CE-

LES), nevladine organizacije ~ije su usluge bes-

platne.

Na internetu smo na{li slede}u adresu saj-

ta, ~ija je izrada u toku, i na kome moète na}i

statut i manifest ove nevladine organizacije:

http://www.celesarena.org.

Centar za lidersku edukaciju Srbije

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

Upravni odbor Dru{tva je na junskoj sed-

nici informisan o re{ewu o prestanku radnog

odnosa Vesni Crnogorac, sekretaru Dru{tva, u

Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” u Ni-

{u, koje joj je uru~ila nova direktorka Jelica

Lazi}, neposredno po dolasku na ovo mesto (ko-

je je u me|upartijskoj podeli pripalo SPO-u).

Vesna Crnogorac je, po prelasku u ni{ku

biblioteku iz biblioteke Gaxin Han, osam mese-

ci radila na odre|eno vreme i, uprkos tome {to

je ispuwavala sve uslove po raspisanom konkursu

za prijem bibliotekara na neodre|eno vreme u

ni{koj biblioteci, direktorka Jelica Lazi} ni-

je primila nijednog kandidata. Zatim je prekinu-

la wen radni odnos na odre|eno vreme, pa je tako

Vesna ostala bez posla.

Upravni odbor je osudio ovaj ~in i zakqu-

~io da predsednica Dru{tva uputi protest di-

rektorki ni{ke biblioteke. Odlu~eno je da se

Vesna Crnogorac, budu}i da ima pravo po Statu-

tu, primi u radni odnos na neodre|eno vreme u

Dru{tvu, kako joj ne bi bio prekinut radni sta`,

ali da }e mogu}nost isplate i visina wene plate

zavisiti od prihoda Dru{tva koji je u ovom tre-

nutku nedovoqan.

Otkaz Vesni Crnogorac

DRU[TVO


54

Dobri stru~waci nepoèqni

Po{tovane kolege,

Komisija za statusna i profesionalna pita-

wa BDS bavi se svim pitawima koja se odnose na

bibliotekarsku profesiju i status bibliotekara

u dru{tvu. Osim aktivnog rada na profesionali-

zaciji i poboq{awu kvaliteta struke, otklawa-

wu nepravilnosti, zalagawu za boqu poziciju i

status bibliotekara, zadatak ~lanova Komisije

jeste i da odgovorno i odlu~no stanu u odbranu

struke i za{titu bibliotekara kada se ukaè po-

treba za tim i kada postoje objektivni razlozi.

Srpsko bibliotekarstvo, u vreme krupnih

previrawa i degradirawa pravih vrednosti, na-

àlost nije imuno na uplitawe politike u stru-

ku, nametawe kadrova, samovoqno pona{awe po-

jedinih rukovodilaca, a na {tetu korisnika,

profesije i samih biblioteka koje su odolevale

i mnogo dramati~nijim istorijskim de{avawi-

ma. Povod za upu}ivawe ovog pisma su upravo ova-

kve, sve ~e{}e pojave, me|u kojima je i posledwi

slu~aj – uru~ewe re{ewa o prestanku radnog od-

nosa bibliotekaru, sekretaru BDS, cewenoj ko-

leginici Vesni Crnogorac. Ovaj doga|aj i po-

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

stupci koji ga prate ne sluì na ~ast srpskom bi-

bliotekarstvu, anulira profesionalizaciju

struke i udaqava nas od bilo kakvog napretka i

razvoja bibliotekarstva koje je ova profesija

proklamovala.

Istorija srpskog bibliotekarstva svedo~i

da su najve}i doprinos struci pruàli pojedinci

koji su se znawem, pregala{tvom, uporno{}u, ve-

likim zalagawem, izgra|enim mi{qewem i sta-

vovima borili protiv sli~nih pojava, delovali u

korist biblioteka i postizali pozitivne poma-

ke. Danas u na{em bibliotekarstvu jedna od ta-

kvih je Vesna Crnogorac. Kao bibliotekar viso-

kog profila stru~nosti, {irokog znawa i kao

odgovoran i pouzdan saradnik, nepogre{ivo sa-

gledava stawe i perspektive razvoja struke, iz-

gradila je ispravne stavove i hrabro ih javno iz-

nosi. Iza ovih re~i stojim potpuno odgovorno, na

osnovu ostvarene saradwe sa Vesnom Crnogorac i

na osnovu bezbroj puta potvr|ene wene stru~no-

sti, odgovornosti i aùrnosti. Uverili smo se

da je ona me|u malobrojnima koja aktivnim radom

i bez li~ne koristi pruà kvalitetan doprinos

bibliotekarstvu. Weno zalagawe u BDS, brojnim

komisijama i obavqawe poslova sekretara Dru-

{tva od zna~aja su za sve biblioteke i bibliote-

kare u Srbiji.

Ovaj slu~aj je su{tinski potpuno apsurdan

jer, umesto da se zalaèmo za profile stru~waka

poput Vesne Crnogorac, neodgovorni ih udaqava-

ju iz profesije. Tako|e je ironi~no da je odluku

o prestanku radnog odnosa koleginici Crnogo-

rac donela nova direktorka Jelica Lazi}, koja je

upravo ~lan Komisije za statusna i profesional-

na pitawa. Kao predsednik ove Komisije, izno-

sim ~iwenicu da, osim fizi~kog prisustva Jeli-

ce Lazi} redovnim sastancima, wen stru~an i ak-

tivan rad po svim pitawima kojima se Komisija

bavila – potpuno je izostao.

Name}e se zakqu~ak da dobri stru~waci u

bibliotekarstvu koji javno, argumentovano iz-

nose stavove i zalaù se za wihovo sprovo|ewe

ugroàvaju pojedince koji ne poseduju ili ne

vrednuju ove karakteristike. Organizovani u

BDS, du`nost nam je da se ovakvim i sli~nim

pojavama energi~no suprotstavqamo. Bibliote-

kari Srbije moraju biti informisani o ova-

kvim pojavama da bi mogli blagovremeno i is-

pravno da reaguju. U tom ciqu, ovo pismo }e

biti upu}eno Upravi BDS, svim podru`nicama

u dràvi, svim komisijama i sekcijama Dru-

{tva, a bi}e i povod za raspravu na predstoje-

}em savetovawu na temu „Bibliotekar – struka

i profesija”.

Milica Kir}anskiPredsednik Komisije za statusna i

profesionalna pitawa

Pismo Hadije Krije{torac

U profesiju se ne ulazi na predlog

DRU[TVO


55

Bilo bi za nas dobro ako nas ima dovoqno i

ako smo spremni da re{avamo probleme sa kojima

nas suo~avaju, bilo bi za nas najboqe da postane-

mo zreli da vaqano re{avamo te probleme kroz

sve vidove na{eg organizovawa i na svim nivoima,

od najmawe do najve}e biblioteke u kojoj radimo.

Bojim se da dubqe analiziram na{u pokaza-

nu snagu, no svejedno verujem da smo se samo negde

zagubili i da su nas zbunili svojim birokrat-

skim, bahatim i preko no}i donetim odlukama,

koje su ~esto pogubne za struku i profesionalce

u woj.

Da li ste primetili kako na{e teme ni u ku-

loarima nisu fondovi biblioteka, ~lano-

vi&gra|ani, o zgradama za biblioteke da i ne go-

vorimo, da li ste primetili kako su nas navuklina svoj teren, a izmamili iz na{eg, najlep{eg,

bibliote~kog. Na tom wihovom terenu mi smo

slabi, mi bibliotekari, profesionalci. Da li

sam ovim re~ima nekoga povredila? Nadam se da

jesam sve one koji nisu znali gde se nalazi bibli-

oteka sve dok ih neko nije predloìo za ne{to u

toj biblioteci.

U profesiju se ne ulazi na predlog, profe-

sija se u~i, voli, gradi, sa wom se ponosite, woj

se dajete, a kad zatreba, wu i sebe branite. Zato

se ne izviwavam onima koji su me|u nama, a vi{e

su kumovi, supruge, k}eri i sinovi, svastike, dru-

govi ~lanovi op{tinskih odbora SDCRPD, nego

{to su bibliotekari.

Sa vama, drage moje kolege, bibliotekari,

èlim da budem u traèwu puta kojim }emo se

vratiti na svoj teren, u biblioteke, i da tamo, uz

snagu argumenata koji nas u wima okruùju, a

pred kojima su oni nemi, progovorimo o sebi abogme i o wima.

Kwaèvac

Biv{a direktorka dobila otkaz

DRU[TVO


56

I pored po{asti koja nas je sna{la, verujem

da ima mnogo biblioteka u kojima su biblioteka-

ri uspeli da sa~uvaju integritet struke i da one

mogu da budu mesta iz kojih }emo se ogla{avati.

Tu najpre mislim na biblioteke sa ve}im brojem

bibliotekara, jer mawe biblioteke tek nisu za-

{ti}ene, jer dva-tri bibliotekara ne mogu da na-

prave ne{to i odupru se spoqa{wim pritiscima,

ne mogu ~ak ni sebe da za{tite, a kamoli struku.

Da ne okoli{im, prozivam velike kolekti-

ve da su du`ni da predvode aktivnosti u korist

profesije i bibliotekara, oni da predvode, a mi

ostali da im se pridruìmo.

Drage moje kolege bibliotekari,

Nisam se bavila nijednim odre|enim slu~a-

jem i ne reagujem ba{ zbog nekog imena i prezime-

na. Mili~ino pismo meni je povod da saop{tim

svoj stav o pojavi koja nas sve doti~e i pitawe je

dana kada }e se i mnogi od nas na}i na meti baha-

tih i predloènih, koji su tu da obave poslove u

interesu svojih, ignori{u}i sve postulate profe-

sije i institucije. Nas ne ignori{u, nas...

Pa pi{ite {ta vi mislite, {ta }emo i kako

}emo, naravno i gde i kada }emo.

Podràvam naravno predloènu temu „Bi-

bliotekar – struka i profesija’’, mada je za moj

pristup problemu malo uop{tena, dok su na{i

problemi konkretni. Ja bih pre rekla ,,Biblio-

teke – struka i politika”. Lako sam ovo napisa-

la, kao kockicu u mozaiku, jer znam da }emo do te-

me do}i zajedno sa mnogo ideja i da }e svako od nas

dati svoj doprinos.

Hadija Krije{torac, Prijepoqe^lan Uprave Bibliotekarskog dru{tva Srbije

*Na mejl îtali{ta je, uz mnoga reagovawa na otkaz na{oj koleginici Vesni Crnogorac, stiglo i pismo Hadije Krije{torac

u kome ona odaje priznawe Komisiji za statusna i profesionalna pitawa Bibliotekarskog dru{tva Srbije i wenoj predsednici

Milici Kir}anski zbog odluke „da se sa punim li~nim i profesionalnim integritetom oglasi u pisanoj formi i da nam taj svoj stav

u~ini dostupnim“. Objavqujemo deo pisma koje je upu}eno, pre svega, nama koji u biblioteku nismo do{li „na predlog“.

Zovem se Jelena Vojinovi}-Kosti}, magi-

star sam filolo{kih nauka, bibliotekar i biv-

{i direktor Narodne biblioteke „Wego{” u

Kwaèvcu. Posedujem licencu za COBISS kata-

logizaciju za monografske, serijske publikacije

i redakciju baze. Na mestu direktora ove bibli-

oteke bila sam u proteklom mandatu. U tom peri-

odu je biblioteka dovedena na zavidan biblio-

te~ki nivo, {to se vidi iz izve{taja o obavqe-

nom stru~nom nadzoru. Po isteku mandata, raspi-

san je konkurs na koji sam se i ja javila. To je bio

i uslov da bih, ako ne budem opet izabrana, dobi-

la radno mestu u skladu sa ugovorom.

Upravni odbor je na ponovqenoj sednici, pr-

vi put nije doneta odluka jer se ~ekao „savet koa-

licije”, koji je doneo odluku da Upravni odbor

glasa za sada{wu direktorku Vladanu Stojadino-

vi}, dao mi{qewe za mene sa tri glasa za. Mi-

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

DRU[TVO


57

Pismo Sneàne Bojovi}

Paradigma neuvaàvawa rezultata

{qewe koje je predsednik UO poslao u op{tinu

sadràlo je moje i weno ime, a zasnivalo se na za-

pisniku za koji je na narednoj sednici UO utvr-

|eno da ne odgovara istini jer su se dogovorili

da u op{tinu ide ime jednog kandidata jer UO do-

nosi odluku ve}inom glasova.

Predsenik op{tine je na sednici Skup{tine

op{tine za direktora predloìo Vladanu Stoja-

dinovi}, s obrazloèwem da „svojim poznavawem

jezika, profesor je francuskog, moè da doprine-

se razvoju turizma”. Nakon ovoga neki odbornici

su predlagali da svi kolektivno podnesu ostavke,

a ~ulo se i da su ovo „~uveni demokratski konkur-

si”. Predsednik op{tine ju je ipak imenovao za

direktora, ~ime je prekr{en vaè}i Statut bi-

blioteke, jer u statutu pi{e da u slu~aju wegovog

neslagawa sa mi{qewem UO moè da imenuje

v. d. direktora. Pre sednice sam uloìla prigo-

vor, na koji nikad nije odgovoreno.

Sednica je odràna 17. aprila. Nova direk-

torka se pojavila 24. aprila, potpisala virmane

i oti{la (radila je u „Naftagasu” Novi Sad).

Re{ewe o razre{ewu sam dobila 20. aprila. Iz

Novog Sada se vratila 15. maja, od kada joj u

„Naftagasu” te~e mirovawe. Tog dana sam dobi-

la raskid ugovora o radu, a slede}eg dana aneks

tog ugovora koji jo{ nisam potpisala, pa raskid

jo{ nije vaè}i.

Bez obrazloèwa, 14. juna mi je vratila rad-

nu kwiìcu. U me|uvremenu je ostala bez jo{ jed-

nog kwi`ni~ara, za koga postoje uslovi da bude

primqen i koji ima poloèn stru~ni ispit, a me-

ni je dato do znawa da sam nepoèqna ~ak u toj

meri da administrativni radnik sa odmora dola-

zi da proverava da li ja dolazim po podne. Iako je

upozorena da je mojim otpu{tawem, po{to sam je-

dini bibliotekar u ~itavoj op{tini, dovela bi-

blioteku u nezakonit poloàj, to je ne zanima.

U me|uvremenu je izbrisala sa laptopa be-

kap softvera sa kompjutera na pozajmnom odeqe-

wu (kome se tih dana pokvario hard disk uz gubi-

tak svih podataka) pa optuìla mene, (dva meseca

je pozajmica bila u totalnom haosu), ograni~ila

upotrebu korisni~kog kompjutera, smawila na-

bavku kwiga, pogor{ala me|uqudske odnose, a

kao vrhunac svega uplatila ~lanarinu za sebe za

Dru{tvo bibliotekara, a za mene nije (tada sam

jo{ radila) i pored toga {to nema stru~ni ispit

niti je ikad radila u biblioteci.

Svi moji dosada{wi poku{aji da skrenem

pa`wu na sve {to se de{ava nisu urodili plo-

dom, te se nadam da }e bar neko reagovati. Bibli-

ote~ka javnost mora da zna {ta se de{ava, kao i

da neko ve} jednom ustane u za{titu struke, da se

ovo sutra ne bi desilo nekom drugom.

Jelena Vojinovi}-Kosti}

Po{tovane kolege bibliotekari,

Ovih dana je doneta jedna apsurdna odluka u

Ni{u, a sutra se to isto moè dogoditi u svakom

drugom gradu i biblioteci gde se u poniàvaju}i

poloàj dovode stru~nost, profesionalnost i

odgovornost. „Slu~aj” Vesne Crnogorac, sekreta-

ra BDS-a, nekada{weg direktora Biblioteke u

Gaxinom Hanu i doskora{weg urednika kultur-

nog programa Narodne biblioteke „Stevan Sre-

mac” u Ni{u, jeste paradigma neuvaàvawa evi-

dentnih rezultata, ali i profesionalnog i qud-

skog integriteta. Svakako da to nije prvi pri-

mer, ali bismo svakako voleli da je posledwi.

Na{a je obaveza, ne samo pravo, da ukaèmo

na pojave ~ije su `rtve ~esto najprofesionalni-

ji i najodgovorniji me|u nama. Mo`da zbog toga

{to o wima upravo odlu~uju neprofesionalni i

neodgovorni.

I na kraju da postavimo jedno pitawe. [ta

u~initi da jedna iskrena reakcija kolega bibli-

otekara ima pragmati~an rezultat – za{titu

prava na rad (u ovom slu~aju kolegenice Vesne

Crnogorac)?

Da li oni koji o tome odlu~uju imaju i mir-

nu savest i da li stvarno misle da su doneli is-

pravnu odluku?

Sneàna Bojovi}Predsednik Podru`nice visoko{kolskih

biblioteka Univerziteta u Ni{u

*Vr{a~ki sindrom hara srpskim bibliotekarstvom. Posle Ni{a, javio se u obli`wem Kwaèvcu. Objavqujemo

pismo na{e koleginice stiglo na adresu Bibliotekarskog dru{tva Srbije.

Na po~etku...

U 19. veku, sa ubrzanom industrijskom proiz-

vodwom, novim nau~nim modelom, eksplozijom

informacija (izumom rotacione {tamparske

prese, tehnologijom za proizvodwu jevtinog pa-

pira, razvojem dnevnih novina, ~asopisa, ali i

nau~nih publikacija) i modernim sistemom ob-

razovawa, me|u mnogobrojnim novoosnovanim bi-

bliotekama jasno su se ispoqile razlike u pogle-

du sastava fonda, wegove veli~ine, namene, kori-

snika... Sredinom 20. veka ta raznolikost defi-

nitivno je verifikovana kroz Uneskovu sistema-

tizaciju tipova biblioteka.

Razlika izme|u javnih i specijalnih bibli-

oteka postala je naro~ito upadqiva na tlu Sjedi-

wenih Ameri~kih Dràva, gde je sredinom 19. ve-

ka osnovni organizacioni oblik dobila javna bi-

blioteka modernog doba, ali je istovremeno pro-

movisan rad biblioteka – organizacionih jedi-

nica u sastavu drugih institucija, sa specijali-

zovanim bibliote~kim zbirkama namewenim

uskom krugu stru~waka i bibliotekarima od ko-

jih je zahtevano znawe iz odnosne delatnosti ili

nau~ne oblasti i prili~no fleksibilna prime-

na postoje}ih bibliote~kih postupaka. Profe-

sionalne odgovornosti bibliotekara po~ele su i

da se umnoàvaju i da se veoma razlikuju s obzi-

rom na tip biblioteke. Bibliotekari javnih bi-

blioteka usmerili su se na zadatke edukatora i

animatora, a prvi bibliotekari specijalnih bi-

blioteka na ulogu posrednika izme|u visokospe-

cijalizovanih stru~waka u oblasti proizvodwe,

bankarstva, prava, poqoprivrede... i pisane gra-

|e koja je wima namewena. Do po~etka 20. veka,

radno geslo ameri~kih bibliotekara bilo je

Najkvalitetnije ~itawe, za najve}i broj kori-snika, po najniòj ceni. Ono je odraàvalo jaku

humanisti~ku orijentaciju i prevashodno se od-

nosilo na rad bibliotekara u javnim bibliote-

kama. Godine 1909, kada je u Wujorku osnovano

Udruèwe specijalnih biblioteka, wegovi osni-

va~i formulisali su novi radni slogan: Sta-vqawe znawa u promet! Sa wime su biblioteka-

ri specijalnih biblioteka prihvatili novu pro-

fesionalnu obavezu i koncept bibliotekara kao

stvaraoca bogatstva. Oni su zahtevali promene u

samoj struci koje bi omogu}ile da se rad biblio-

teka formiranih u privrednom sektoru prilago-

di specifi~nim potrebama zaposlenih u tim

preduze}ima. Smatrali su da se u profesiji nera-

do prihvataju novine, da nema osposobqenih za

rad sa nekonvencionalnom gra|om i usko specija-

lizovanim stru~wacima, da tradicionalne bi-

bliotekarske tehnike ne mogu, na pravi na~in, da

odgovore potrebama industrije i biznisa... Zato

su bibliotekari specijalnih biblioteka odlu~i-

li da formiraju sopstveno strukovno udruèwe,

koje bi zastupalo wihove stavove i interese.

Udruèwe specijalnih biblioteka po~elo

je da deluje preko sedam komiteta: za tehnologiju,

poqoprivredu, komercijalne organizacije, osi-

guravaju}a dru{tva, referensne slu`be pri za-

konodavnim i upravnim telima, javna dobra i za

dru{tvene nauke. No, u krug specijalnih biblio-

teka po~ele su, od tridesetih godina 20. veka, da

ulaze i biblioteke pri muzejima, ili one koje su

radile sa sasvim druga~ijom vrstom gra|e, muzi-

kalijama i geografskim kartama, na primer. Ta-

ko su predmet i delatnost mati~ne institucije

prestale da budu jedini kriterijum po kome se de-

fini{u specijalne biblioteke. U odre|ivawu

delatnosti specijalnih biblioteka ~etrdesetih

i pedesetih godina 20. veka primat su preuzele

obuka za rad u specijalnoj biblioteci i nekwi-

`na gra|a kao deo kolekcije. Tek sedamdesetih

godina na~iwena je sinteza prema kojoj su osnov-

ne karakteristike specijalnih biblioteka da:

rade u sastavu institucija kojima bibliote~ko-

informaciona delatnost nije primarna; pruàju

podr{ku ciqevima mati~ne institucije; saku-

pqaju gra|u iz specifi~ne oblasti znawa ili

gra|u koja je specifi~na po formi; usluùju ko-

risnike sasvim odre|enog, usko stru~nog profi-

la i zapo{qavaju bibliotekare – predmetne spe-

cijaliste. Op{teprihva}ena definicija speci-

jalnih biblioteka, me|utim, ne postoji ni danas.

Godi{wa konferencija SLA, Baltimor

Od ~okolade do

javnog nastupa

SPEC


58

Ameri~ko Udruèwe specijalnih bibliote-

ka radi kao samostalna organizacija od 1949. go-

dine. O me|unarodnom angaòvawu Udruèwa i

wegovom ugledu svedo~e i podaci da je od 1946. go-

dine SLA ~lan Me|unarodne federacije biblio-

tekarskih dru{tava – IFLA, a od 1967. pridruè-

ni ~lan Me|unarodne federacije za dokumenta-

ciju – FID. U proteklim decenijama ~lanstvo

Udruèwa specijalnih biblioteka nezadrìvo

je raslo, a dinami~an i elasti~an pristup bibli-

ote~koj delatnosti u~inili su da Udruèwe da-

nas okupqa vi{e od 12.000 individualnih i ko-

lektivnih ~lanova, organizovanih u 58 regional-

nih podru`nica i 24 odeqewa oformqena po

stru~nom principu, poqu interesovawa ili teh-

nici rada sa informacijama.

Uo~i stotog ro|endana

Danas je SLA tre}e po veli~ini bibliote-

karsko udruèwe na svetu, a radi pod geslom Spa-jati qude i informacije. Vi{e nije samo ame-

ri~ko, jer ima ~lanove u 83 zemqe sveta, a nije ni

samo bibliotekarsko, ve} deluje kao svetska or-ganizacija informacionih stru~waka-inova-tora i wihovih strate{kih partnera. Pri tom

se informacionim stru~wacima smatraju zapo-

sleni u informacionim organizacijama: biblio-

tekama, informacionim centrima, intranet ode-

qewima preduze}a, novinskim ku}ama, agencija-

ma za prikupqawe biznis informacija, konsul-

tantskim ku}ama, softverskim kompanijama,

kompanijama koje na razli~itim nivoima upra-

vqaju sadràjem i strukturom informacija...

Prema odre|ewu SLA, kategorija informacio-

nih stru~waka obuhvata sve one koji na svome po-slu strate{ki koriste informacije radi {topotpunijeg ostvarewa misije svoje organizacije.Oni to postiù kroz unapre|ewe, razvoj iupravqawe informacionim izvorima i usluga-ma, a koriste}i tehnologiju kao kqu~no pomaga-lo za postizawe ciqa. Tako se informacionim

stru~wacima smatraju, izme|u ostalih, biblio-

tekari, menaxeri znawa, brokeri informacija,

konsultanti, programeri, sistem-analiti~ari,

projektanti informacionih sistema i stru~wa-

ci za razvoj veba.

Udruèwe specijalnih biblioteka promo-vi{e i ja~a poziciju svojih ~lanova putem u~e-wa, verbalne podr{ke i zajedni~kih inicijati-va, a kao svoje osnovne vrednosti isti~e: lider-stvo u domenu informacionog rada, dodatuvrednost na kvalitet i kvantitet usluga kojese pruàju korisnicima, kreirawe i prihvata-we inovacija radi poboq{awa usluga i intelek-tualnog unapre|ewa profesije, kontinuiranou~ewe, merqiv doprinos informacionoj ekono-miji i sopstvenoj organizaciji, pouzdanost, sa-radwu i partnerstva unutar informacioneindustrije i u svetu poslovawa.

Redovne godi{we konferencije prilika su

da SLA okupi svoje raznorodno ~lanstvo radi

razmene iskustava i sticawa novih znawa, da ana-

lizira svoje aktivnosti u proteklom periodu i

promovi{e svoj rad u javnosti. Integrativna

uloga SLA ne uo~ava se samo u odnosu na ~lanstvo

ve} i na {irok krug partnera, spon-

zora i saradnika-volontera koje

okupqa.

Godi{wa konferencija SLA,

odràna od 9. do 14. juna 2006. u Bal-

timoru, glavnom gradu ameri~ke

dràve Merilend, bila je devedeset

sedma po redu. Vi{e od 5.800 u~e-

snika skupa smestilo se u udobne

hotele nadomak gradske luke, dok se

program odvijao u prekrasnom sta-

klenom Kongresnom centru, na oko

milion kvadratnih stopa prostora.

Po~asno mesto na skupu pripa-

lo je novinarima: TV novinar – po-

liti~ki komentator Gven Ifel

otvorila je konferenciju, dok je

Volteru Mosbergu, najuticajnijem

me|u ameri~kim novinarima koji

prate svet kompjutera, pripala

~ast da je zatvori. I ina~e aktivno

Odeqewe vesti i novina – (News Division) orga-

nizovalo je niz predavawa, me|u kojima je poseb-

no interesantan bio dvodelni program posve}en

poku{ajima bibliotekara da sa~uvaju usmeno, im-

SPEC


59

plicitno znawe pojedinaca u svojim organizaci-

jama. Debra Bejd iz lista Chicago Tribune pred-

stavila je svoj projekat beleèwa usmene istori-

je ove novinske ku}e, dok je Brus Rosenstein iz

USA Today emitovao i komentarisao svoj dvade-

setominutni intervju sa Piterom Drakerom, le-

gendom menaxmenta 20. veka.

Od umetnosti pripremawa i konzumirawa

~okolade (organizator Food, Agriculture and Nu-

trition Division), preko ve{tine javnog nastupa

(Insurance and Employee Benefits Division), vo|e-

wa razgovora pri zapo{qavawu novog radnika

(Legal Division), snalaèwa prilikom restruktu-

rirawa preduze}a (Solo Librarians Division) i pro-

movisawa zajedni{tva (Marketing Section) do

elektronskih baza podataka (Engineering Divisi-

on), upravqawa znawem (Knowledge Management

Section) i tehnologijom (Leadership and Manage-

ment Division), pet dana nizala su se predavawa

koja su prisutne stavqala u neugodnu poziciju da

biraju izme|u tema koje ih jednako zanimaju.

Brojne diskusione tribine, radionice, prezenta-

cije i neformalni sastanci daqe su navodili bi-

bliotekare da hitaju nepregledno duga~kim holo-

vima, da u pauzama ùrno proveravaju e-po{tu i

da samo na kratko napu{taju Kongresni centar.

Istovremeno, kao deo konferencije tekla je In-

fo-Expo izlo`ba, na kojoj su partneri (LexisNe-

xis, Factiva, Thompson, Springer), sponzori (Elsevi-

er, Reuters, Hoovers, Cas, Scopus, Mergent, Ovid,

GetAbstract, Standard&Poor’s) i dobavqa~i nudi-

li svoje proizvode i usluge, dele}i posetiocima

besplatne savete, bogat propagandni materijal i

najneverovatnije poklone. Posledweg dana Kon-

ferencije, u~esnici su mogli da odaberu posetu

jednoj od tri izvanredne biblioteke u okruèwu

(National Library of Medicine and National Institu-

te of Health Science, Bethesda, Maryland; Naval

Academy Library at Annapolis, Maryland; Enoch

Pratt Library, Baltimore, Maryland) ili posetu na-

cionalnom akvarijumu u Baltimoru.

Pisac ovih redova prisustvovao je konfe-

renciji kao gost Odeqewa za fiziku, astronomi-

ju i matematiku. Ovo odeqewe, osnovano 1972. go-

dine, ima tri stru~ne sekcije i sekciju za me|u-

narodnu saradwu, koja je ove godine bila na ivi-

ci da otkaè sesiju zbog te{ko}a pozvanih izla-

ga~a da dobiju ameri~ku vizu. Sticajem okolno-

sti, i bez najave u {tampanim publikacijama

SLA, na{ first timer pojavio se i kao izlaga~ na

temu: Bibliotekarstvo u Srbiji. Tako je ~etrde-

setak zainteresovanih kolega imalo prilike da

~uje osnovne informacije o srpskim biblioteka-

ma i wihovim aktuelnim projektima, ali i da sa-

zna za manastir Hilandar i tradiciju bibliote-

karstva u Srbiji.

Odli~no organizovana i glamurozna, godi-

{wa konferencija SLA u Baltimoru bila je me-

sto dobre atmosfere kojoj su do-

prinosili svi u~esnici. Bila je

to prilika da se steknu novi i sa-

stanu stari prijateqi i drage ko-

lege. Za go{}u iz daleke Srbije

ne mawe nego za ostale u~esnike

jer, premda nije srela nikoga iz

ovoga dela sveta, ponovo je srela

kolege sa Univerziteta Severne

Karoline u êpel Hilu, koji je

napustila ne{to vi{e od mesec

dana pre toga. Uz doma}ina Zari

Kamrei, bibliotekara [kole za

matematiku, Hose-Mari Grifit,

dekanicu [kole za informatiku

i bibliotekarstvo Univerziteta

u êpel Hilu, i Rebeku Varga, bi-

bliotekara te {kole, Baltimor je

bio grad poznatih i dragih qudi.

Vredna Rebeka Varga, ista ona ko-

ja je budno pratila moja istraìvawa u êpel

Hilu, postala je izborni predsednik SLA, sa

mandatom do naredne godi{we konferencije. Is-

ti~u}i da su prioriteti wenog mandata daqe {i-

rewe ~lanstva i u~vr{}ivawe veza me|u ~lano-

vima organizacije, te pripreme za proslavu sto-

tog ro|endana SLA, ona je, u privatnom razgovo-

ru, na saradwu pozvala i bibliotekare Srbije, te

~itaocima Pan~eva~kog ~itali{ta najavila

svoje prisustvo u narednom broju ~asopisa.

Gordana Stoki}Katedra za bibliotekarstvo i informatiku

Filolo{kog fakulteta u Beogradu

SPEC


60

Asocijacije bibliotekara specijalnih bi-

blioteka (SLA) na svom sajtu www.sla.org nudi

~lanovima serijal virtuelnog u~ewa (pod nazi-

vom „Klik univerzitet”).

„Klik univerzitet” nudi svakome pristup

da se ukqu~i uìvo u interaktivnu veb prezenta-

ciju. Sve {to vam je neophodno je ra~unar, inter-

net konekcija i telefon.

Seminari koji koriste veb osnovu za virtu-

elne i audio konferencije su u {iroj upotrebi

za u~ewe bez napu{tawa radnog mesta. Seminari

se odràvaju sredom od 14 do 15,30.

Onima koji èle da poha|aju program, ali su

spre~eni da se ukqu~e „uìvo”, opcija replay }e

vam omogu}iti da preslu{ate program u naredna

2-3 radna dana. Bi}ete u mogu}nosti da vidite i

~ujete prezentaciju kao da je pose}ujete uìvo.

Najboqi deo ovog na{eg seminara je to s ka-

kvom lako}om moète sudelovati u wemu. Da bi-

ste nau~ili vi{e, ili ako imate bilo kakva pi-

tawa, po{aqite nam mejl na learning¿sla.org, ili

pozovite centar za profesionalni razvoj +1-703-

647-4925.

Program „Klik univerziteta”

u ovoj godini

12. januar: Daqe od osnovnog internet pre-

traìvawa: odabir i kori{}ewe najboqih ka-

rakteristika servera – predava~ Rita Vajn, osni-

va~ workingfaster.com;

25. januar: Podràvawe onlajn saradwe ko-

riste}i se virtuelnom enciklopedijom (Vikipe-

dija) – predava~ Darlin Fi~er, univerzitetska

biblioteka u Saska~evanu;

8. februar: Udar novih i brzih tehnologija

u poslovima, radu i ìvotu – predava~ Pol Gla-

den, osniva~ i predsednik „Muzejskog pregleda”;

15. februar: Pregovori na poslu bez stvara-

wa neprijateqa – predava~ Nan Sajmer;

15. mart: Poslovna istraìvawa za biblio-

teke – predava~ Samanta ^melik;

28. mart: Znawe u promet – predava~ Deb Va-

las, Kenedi grupa;

12. april: Udar na intelektualnu svojinu u di-

gitalizovanim projektima (1. deo) – predava~ Xil

Hast-Val, Hurs dru{tvo i Metju Dejms, Seso grupa;

26. april: Udar na intelektualnu svojinu u di-

gitalizovanim projektima (2. deo) – predava~ Xil

Hast-Val, Hurs dru{tvo i Metju Dejms, Seso grupa;

17. maj: Uvek aktuelan, brz sadràj za va{

veb sajt i vi{e korisnika – Darlin Fi~er, Uni-

verzitetska biblioteka u Saska~evanu;

24. maj: Gde god da se na|ete, KM program je

uvek sa vama – predava~ Set Erlaj, predsednik

Erlaj asocijacije;

15. avgust: Biblioteke i takmi~ewe: znawe

za upravqawe i strategiju (1. deo) – predava~

Silvija êng (J. Koreja);

29. avgust: Biblioteke i takmi~ewe: znawe

za upravqawe i strategiju (2. deo) – predava~

Silvija êng (J. Koreja);

13. septembar: Upravqawe i rukovo|ewe za

samostalnog bibliotekara – predava~ Pet Vag-

ner, „Patern risr~”;

27. septembar: Uspeh u malim koracima –

predava~ Pet Vagner, „Patern risr~”;

7. novembar: Pisati za ~asopise – predava~

Rej~el Singer Gordon, savetnik urednika „In-

formej{n tudej”;

22. novembar: Vrednost specijalne biblio-

teke – predava~ Xejms Materaco, Simons kolex;

13. decembar: Tehnologije i sistemi za auto-

matizovano klasifikovawe – Tereza Mekgregor,

Leksis-Neksis.

Vrednost specijalne biblioteke

Na{a istraìvawa su pokazala da rukovo-

dioci ustanova nisu svesni vrednosti bibliote-

ke u wihovoj ustanovi. Vi{e od dve tre}ine ruko-

vodilaca koje smo intervjuisali nisu mogli da

sagledaju vrednosti specijalne biblioteke u

ustanovi kojom rukovode. Ovaj seminar }e poka-

zati mno{tvo ideja i metoda za procenu. Od ovih

brojnih opcija moète odabrati onu koja najvi{e

odgovara va{oj ustanovi i va{im o~ekivawima.

Asocijacija bibliotekara specijalnih biblioteka

Serijal virtuelnog u~ewa

SPEC


61

http://ÞÞÞ.sla.orgAsocijacija bibliotekara specijalnih

biblioteka (The Special Libraries Association,

SLA) osnovana je 1909. u dràvi Wujork i sada

predstavqa me|unarodno udruèwe koje re-

prezentuje interese hiqada ~lanova u preko

osamdeset zemaqa {irom sveta.

Informacije o u~lawewu u SLA mogu se

na}i na linku membership (~lanstvo).

Prezentacija je pogodna za sve one koji

upravqaju specijalnim bibliotekama i èle da

wima upravqaju. [to pre uvidimo va`nost pro-

cene u praksi, kao upravqa~kog elementa, na{e

biblioteke }e boqe funkcionisati.

Pitawa za u~ewe kroz kritiku:

1. Koje su metode procewivawa dostupne?

2. Koje metode najboqe odgovaraju odre|e-

nim ustanovama?

3. [ta sve ukqu~uje po~etak procewivawa

specijalnih biblioteka?

Upravqawe za specijalnog

bibliotekara

Samostalni bibliotekar mora biti vrhun-

ski stru~an, sposoban i uvek spreman da samo-

stalno odgovori na zadatke, bez obzira na to {to

moè da se osloni na pomo}no osobqe. De{ava se

da se ose}a izolovanim unutar svoje institucije,

da kolege ne pokazuju razumevawe za wihov posao.

Razlog za ovu vrstu „otu|ewa” je o~it: savestan

samostalan bibliotekar se trudi da radi brè i

prekovremeno. Rezultat je privremeni porast u

produktivnosti i efikasnosti. Su{tina za samo-

stalno upravqawe jeste: postati sam svoj mena-

xer i lider koji planira, unapre|uje odnose sa

drugim odeqewima, izgra|uje odnose sa korisni-

cima i daje prednost prioritetima.

Ovaj serijal od dva seminara odnosi se na

dono{ewe te{kih odluka, zahteve za stru~no{}u

pri izradi projekta, kreirawe plana rada za po-

sebne teku}e projekte, saop{tavawe o~ekivawa i

pregovarawa oko ujedna~avawa cene, vremena i

kvaliteta rada sa vi{e korisnika odjednom. U~e-

snici mogu da nau~e kako da izbegnu naj~e{}e

gre{ke pri izradi projekta, ukqu~uju}i i neu-

speh projekta, perfekcionizam, izbegavawe kon-

flikata, kao i kako dobre upravqa~ke ve{tine

primeniti na svakodnevne zadatke koji oduzimaju

vreme i ru{e kredibilitet.

U drugom segmentu prikaza}emo vi{e pri-

mera s efektivnim metodama kojima se dokazuje

produktivnost u specijalnim bibliotekama sa

samostalnim bibliotekarom, ~ak i u slobodne

dane. Naglasak bi bio na mewawu navika, i to u

malim koracima, po~ev od petominutnog odabira

za tri prioriteta u koje biste investirali, da

biste se sreli sa kqu~nim igra~ima va{e ustano-

ve. U~esnici }e mo}i da rade na stvarnim projek-

tima i zavr{avati deo projekta sa brzim akcio-

nim planom. Na taj na~in bi se pokazala produk-

tivnost u prvim satima posle zavr{etka semina-

ra. Najteì deo ovog programa bi}e u~ewe da zah-

tevi na radnom mestu nisu ono {to uzrokuje na{e

probleme, ve} pre kako da na wih odgovorimo.

Prezentacija je za one koji rade samostalno,

imaju vi{e nadre|enih, one koji traè na~ine

kako da dokaù produktivnost u slu~ajevima ko-

lapsa buxeta. Koristan je i za upravu koja èli

da dokaè osobenosti radnog mesta. Dizajniran

je za qude sa najmawe dve godine radnog iskustva.


1. [ta treba da uradimo kako bi ostale re-

levantne potrebe na{ih korisnika?

2. [ta nas to vra}a na ciqeve u jednom rad-

nom danu, uprkos prekidima i kompliko-

vanim zahtevima?

3. Koji je projekat upravqawa boqi, kako bi-

smo ga prakti~no mogli odmah primeniti

~ak i kada nemamo dovoqno vremena, novca

ili osnove da razmi{qamo ispravno?

Pisati za ~asopis

Istovremeno i kao autor i kao urednik,

Rej~el Singer Gordon daje jedinstvenu perspek-

tivu na pisawe za ~asopis u bibliote~kom okru-

èwu. „Pisawe za ~asopis” pokriva glavne ko-

rake ukqu~ene u pisawe i pripremu va{eg rada

za {tampawe, pronalaèwe ideje, stvarna izra-

da i {tampawe. Nadaqe, prona}i ono {to vam

izgra|uje samopouzdawe kao piscu, snalaèwe

sa opre~nim mi{qewima, shvatiti odakle po~e-

ti i integrativno pisati u vezi sa profesional-

nim razvojnim aktivnostima. „Pisati za ~aso-

pis” otvara i pitawa kao {to su: „Imam li {ta

re}i profesiji?”, „Kad }u na}i vremena za pisa-

we?” i „Za{to pisati ako se to ne traì od me-

ne?”. Tako|e imamo priliku da dodamo glas u

razgovoru uìvo, koji }e podi}i nivo stru~ne

literature.

Prezentacija je dizajnirana za biblioteka-

re i informatore koji su zainteresovani da do-

prinesu profesiji kroz pisawe za publikacije.

Posebno }e biti od koristi novim piscima i

onima koji èle da oku{aju svoje sposobnosti.


1. Za{to bi bibliotekari trebalo da pi{u

za publikaciju?

2. Kako odabrati najboqu temu?

3. Kako onlajn okruèwe uti~e da bibliote-

kar po~ne da pi{e?

4. Kako se daqe kre}emo mi i integrativno

pisawe sa drugim kolegama iz na{e pro-

fesije?

Preuzeto sa http://sla.learn.com/learncen-

ter.asp?id=178409&sessionid=3-55BD1C0C-D11A-

4691-843C-D4D38BE8D2FF&mode=show&page=72

Prevela Ivana Ili}-Ki{

SPEC


62

„NIS-Naftagas” je naftna kompanija koja

se bavi istraìvawem i proizvodwom nafte i

prirodnog gasa, podzemnim vodama i geotermal-

nom energijom. U velikom sistemu kakav je NIS,

„Naftagas” je onaj deo koji se bavi istraìva-

wem i proizvodwom nafte i ima stalnu potrebu

pra}ewa aktuelnih dostignu}a u toj oblasti.

U na{oj kompaniji postoji veliki broj vi-

sokoobrazovanih radnika – od inèwera rudar-

stva i geologije, diplomiranih hemi~ara, tehno-

loga, ekonomista i pravnika, do magistara i dok-

tora nauka. Takav obrazovni profil zaposlenih

i wihova delatnost podstakla je davne 1956. go-

dine prof. dr Vladimira Aksina da formira bi-

blioteku u kojoj }e se prikupiti stru~na lite-

ratura u tada{wem preduze}u i zaposlenima

omogu}iti da se upoznaju sa novim izdawima u

oblasti geologije i rudarstva. Danas se ona na-

lazi u delu kompanije koja se zove Istraìvawe

i tehnologija, {to je weno prirodno okruèwe s

obzirom na to da tu ima najvi{e visokoobrazova-

nih radnika.

Biblioteka je 1999. godine, zajedno sa osta-

lim delovima firme, preseqena u novi poslovni

centar, gde su joj obezbe|ene odgovaraju}e pro-

storije, za razliku od prethodnog perioda kada je

bila sme{tena u podrumskim prostorijama.

Danas se biblioteka sastoji od: ~itaonice

sa 30 mesta za korisnike, depoa za kwige, kance-

larije za obradu kwiga i kancelarije za referen-

ta nabavke bibliote~kog materijala. Tehni~ki je

solidno opremqena jer poseduje vi{e ra~unara,

{tampa~a i skenera. U woj rade dva biblioteka-

ra i dva kwi`ni~ara i ima 10.000 bibliote~kih

jedinica.

Bibliote~ki fond specijalne biblioteke

se formira kupovinom i poklonima, a ~ine ga:

monografske publikacije, peri-

odi~ne publikacije, doktorske

disertacije, magistrarske teze,

stru~ni, pripravni~ki, diplom-

ski radovi, standardi, nekwi-

`na gra|a (kasete, CD...)

Specijalna biblioteka

i katalozi

Obaveza biblioteke je da

obezbedi pristup i uvid u sadr-

àj kompletnog kwi`nog fonda

putem sistema kataloga, a u no-

vije vreme adekvatnim elek-

tronskim katalozima. Nakon

uvida u sadràj fonda bibliote-

ke i procene stawa stru~ne ob-

rade fonda 2001. godine smo za-

po~eli proces stvarawa elek-

tronskog kataloga. Za taj posao

smo odabrali programski paket WinISIS.

Od tog trenutka elektronska baza moè da

obezbedi:

– sagledavawe pravog stawa i sadràja fon-

da biblioteke;

– ogromne mogu}nosti pretraìvawa fonda

biblioteke;

– izrada raznih izve{taja bibliote~kog po-

slovawa;

– {tampawe datoteka pretraìvawa po zah-

tevu korisnika;

– evidencija kori{}ewa bibliote~kih jedi-

nica.

Biblioteka „NIS-Naftagas” Novi Sad

Savremen elektronski

informacioni centar

SPEC


63

Pred nas su se postavili novi zadaci koje smo

èleli da ostvarimo u {to kra}em roku. To su:

– dostupnost baze podataka na intranet (in-

ternet) mreì svim korisnicima;

– organizovawe bezbrojnih izvora tako da

oni postanu dostupni korisnicima;

– formirawe novih baza podataka prema po-

trebama korisnika (baza pravnih akata,

izabranih ful tekstova i sl.);

– mogu}nost pretraìvawa svih standarda

iz oblasti delatnosti kompanije;

– dostupnost kompletnih tekstova i ~lana-

ka iz ~asopisa u elektronskoj formi;

– digitalizacija referensne literature

(enciklopedije, re~nici...);

– razmena bibliote~kih zapisa sa drugim

bibliografskim bazama.

Uo~iv{i potencijale koje elektronske baze

pruàju, pokrenuli smo projekat – nabavka EB-

SCO baze podataka i to kolekcije Business Sour-

ce Corporate, koja sadrì preko 10.000 periodi~-

nih publikacija i pokriva oblast naftne indu-

strije i biznisa.

U izradi je projekat nabavka baze – SPE’s

eLibrary. Ova baza sadrì tehni~ka dokumenta i

periodi~ne publikacije koje izdaje SPE (Society

of Petroleum Engineers), najve}e svetsko strukov-

no udruèwe u oblasti naftne industrije.

Specijalna biblioteka i intranet

Vi{egodi{wi rad na na{oj bazi i obezbe|i-

vawe drugih elektronskih kataloga stvorili su

novi kvalitet koji je trebalo dobro plasirati.

U tom trenutku koristili smo pogodnost

postojawa jedinstvene interne mreè – Intra-

net. To je mreà u okviru kompanije koja koristi

internet tehnologiju (web-browsere, servere,

TCP/IP protokole, HTML dokumenta, baze poda-

taka) da bi omogu}ila internet sredinu i okru-

èwe za razmenu informacija, komunikaciju i

saradwu u procesu poslovawa. Intranet koriste

~lanovi kompanije, a vi{estruko je za{ti}en od

spoqa{weg uticaja.

Prvobitna ideja – ubrzavawe rada na obradi

i izdavawu bibliote~kog materijala – inicira-

la je sve naredne korake koji su doveli do prome-

ne na{e kompletne delatno-

sti. U po~etku smo putem je-

dinstvene interne mreè pro-

sle|ivali rezultate pretra-

ìvawa zainteresovanim ko-

risnicima, da bismo uskoro na

intranet postavili stranicu

biblioteke sa elektronskim

katalogom i linkovima ka

onim sajtovima i bazama koje

smo smatrali korisnim.

Korporativne bibliote-

ke su prirodni autori i kori-

snici intraneta, jer on bibli-

otekarima dozvoqava da pla-

siraju informacije svakom od

zaposlenih.

Bibliotekari, zbog same

prirode bibliote~ke delatno-

sti, mogu imati veliku ulogu u

razvoju interneta i intrane-

ta. Ve{tina nabavqawa, obra-

|ivawa, klasifikovawa, indeksirawa, distribu-

irawa i ~uvawa informacija je zajedni~ka odli-

ka i bibliote~ke delatnosti i funkcionisawa

intraneta. Bibliotekar u kori{}ewe intraneta

unosi stru~nost i kompentenciju:

– sposobnost da prepozna bitne informaci-

je;

– sposobnost da uobli~i informacije za

pretraìvawe;

– znawe i ve{tinu za diseminaciju infor-

macija.

Shodno tome, imali smo dvostruka o~ekivawa:

– da stvorimo novu relaciju sa svojim kori-

snicima koji }e imati ve}u potrebu za in-

formacijama koje im mi moèmo pruìti;

– da nam se omogu}e takva serverska re{ewa

koja }e podràti na{e ideje, a korisnici-

ma olak{ati kori{}ewe sajta bibliote-

ke.

Nismo zanemarili da su odlike dobro osmi-

{qenog sajta:

SPEC


64

– dobro odabrani linkovi (strukturna udru-

èwa, velike biblioteke...);

– prakti~ne informacije (poloàj biblio-

teke, brojevi telefona, imejl adrese, in-

formacije o bibliotekarima);

– onlajn katalozi (WINISIS, EBSCO, CO-

BISS, SPE...);

– obave{tewa o aktuelnostima iz domena de-

latnosti firme;

– FAQ strana (kontakt sa korisnicima).

Dinami~nost medija koje smo koristili (ra-

~unari, internet, intranet) naterala nas je da

„ubrzamo”. Sve mawi broj pretraìvawa zavr{a-

va se u kwi`nom depou, a sve vi{e smo u~ili o ba-

zama podataka i internetu. Na taj na~in biblio-

teka sve vi{e postaje informacioni centar.

Rad sa korisnicima

Osvrnemo li se na sve izre~eno, ovu oblast

bibliote~ke delatanosti moèmo podeliti na

dva pristupa:

1. Rad u ~itaonici

Dolaskom korisnika u ~itaonicu radnik bi-

blioteke, nakon saznawa koje su wegove potrebe,

poku{ava da iza|e u susret koriste}i postoje}i

kwi`ni fond. Pored toga, na raspolagawu mu je i

~itaonica u kojoj moè da pregleda periodi~ne

publikacije u {tampanoj formi koje biblioteka

nabavqa.

2. Rad na mreì

Interesovawe korisnika za odre|enu li-

teraturu ~esto se ne moè zadovoqiti kori-

{}ewem kwi`nog fonda same biblioteke. Bi-

bliotekar tada poseè za drugom opcijom – in-

ternetom. U katalo{kim i fultekst bazama

traga samostalno, ili u saradwi sa korisni-

kom, za informacijama koje su mu potrebne.

Ponekad direktan kontakt nije ni neophodan,

tj. korisnik se obra}a biblioteci mejlom, sa

zahtevom da mu se dostavi odre|ena bibliote~-

ka gra|a ili informacije o tome gde sve moè

da prona|e radove na odre|ene teme. Bibliote-

kar rezultate pretraìvawa tako|e prosle|uje

mejlom.

Specijalna biblioteka u sistemu kakav je

naftna kompanija, ili neka sli~na organizacija,

ima svoje specifi~nosti, ne samo one koje nosi

sam tip biblioteke, ve} i one koje se ti~u funk-

cionisawa unutar kompanije.

Problemi koji nas prate u radu nisu ne-

premostivi i u velikoj meri zavise od nas sa-

mih, odnosno na{e upornosti i odlu~nosti da

ih re{imo. Postoji veliki neistraèni pro-

stor koji moèmo nazvati marketing bibliote-

ke. Planirawe i gra|ewe odnosa izme|u bibli-

oteke i mati~ne organizacije, koji podrazumeva

poboq{awe komunikacije i kori{}ewe resur-

sa koje organizacija nudi, jesu na{i budu}i pla-

novi.

Na{u budu}nost vezujemo za budu}nost svoje

kompanije i planovi koje pravimo su u skladu sa

wenim planovima.

Miroslava Mijatovi}-VasinStru~na biblioteka „NIS-Naftagas”

Sastanak sekcije specijalnih biblioteka

Zna~aj serijskih publikacija

SPEC


65

êtvrta sednica Sekcije specijalnih bi-

blioteka Ju`noba~kog okruga odràna je po~et-

kom juna ove godine u Stru~noj biblioteci

„NIS–Naftagasa” u Novom Sadu. Razgovaralo se

o ulozi i zna~aju serijskih publikacija u speci-

jalnoj biblioteci, predstavqen je novi broj

Pan~eva~kog ~itali{ta, EBSCO baze i baze

bibliote~ke gra|e stru~ne biblioteke

„NIS–Nagtagasa” i Dru{tvo za popularizaciju

nauke Novog Sada.

Miroslava Mijatovi}-Vasin je istakla da

mnoge bitne informacije ne stiù do bibliote-

kara. To se posebno odnosi na savetovawe na Zla-

tiboru, sa koga niko od bibliotekara specijal-

nih biblioteka nije dobio obave{tewe od Po-

dru`nice Ju`noba~kog okruga, niti od organiza-

tora ovog savetovawa. Da ironija bude ve}a, tema

savetovawa je bila „Povezivawe kao imperativ”,

a od povezivawa ni{ta, jer nema blagovremenih

informacija. Zato se apeluje da prosle|ivawe

informacija krene od vrha Bibliotekarskog

dru{tva Srbije na adrese specijalnih bibliote-

ka. Adresar je objavqen u Pan~eva~kom ~itali-{tu broj 7. iz 2005. godine, na strani 63.

Deo novca iz Nacionalnog investicionog

plana trebalo bi da dobiju i pojedine bibliote-

ke. Narodna biblioteka Srbije (vi{e od tre}ine

ukupnih sredstava – 2.168.000 evra) i Biblioteka

Matice srpske (718.000 evra) dobi}e zajedno ne-

{to mawe o tri miliona evra, koliko i sve druge

biblioteke u Srbiji ~ije su aplikacije prihva-

}ene. Re~ je o Biblioteci Ministarstva finan-

sija RS i bibliotekama u gradovima: Ba~ko Gra-

di{te, Be~ej, @itora|a, Zaje~ar, Kikinda, Kwa-

èvac, Loznica, Qig, Malo Crnu}e, Mero{ina,

Negotin, Nova Varo{, Novi Beograd (4), Pirot,

Prijepoqe, Priboj, Topola, Rekovac, Trstenik,

Velika Drenova i [id.

Sredstva su odobrena za rekonstrukciju i

opremawe objekata, a Pan~eva~ko ~itali{te je

jedini ~asopis koji je NIP podrào, i to sa mi-

lion dinara.

Koliko nam je poznato, op{tinske biblio-

teke jo{ nisu dobile ni cent od ovih {est mili-

ona evra, a dosada{wi kontakti pokazuju da meha-

nizam NIP-a malo {kripi. îtali{tu su, re-

cimo, bila odobrena sredstva za „gra|ewe” mre-

è, promociju i digitalizaciju, a zatim je na-

knadno traèno da potpuno promeni projekat i

da novac utro{i za gradwu i opremawe. Ovaj zah-

tev je usledio tek kada smo otkrili da postoji

prekid u komunikaciji jer su nam dopisi slati na

pogre{nu mejl adresu. Adresa je sada poznata, ali

mejlovi i daqe ne stiù.

P. S. Stigao je mejl! Ipak, ako se mehanizam

NIP-a hitno ne podmaè, moglo bi se desiti da

biblioteke, ne svojom krivicom, izgube sredstva

odobrena za ovu godinu.

G. T.

Biblioteke i Nacionalni investicioni plan

Stiù li dolari

BIBLIOTEKE


66

Nova uloga javnih biblioteka iziskuje ~i-

tav niz promena. Za su{tinske, shvatawe delat-

nosti i odnos prema woj moramo se sami izbo-

riti. Na potrebu stvarawa novog okruèwa,

spoqa{weg i unutra{weg, kakvo iziskuje nova

uloga biblioteka, neophodan je novac koji ne

moèmo sami da obezbedimo. Nacionalni inve-

sticioni plan je jedan od na~ina da prostor bi-

blioteka primerimo potrebama na{ih kori-

snika.

Narodna biblioteka „Jovan Popovi}” Ki-

kinda je na konkurs Nacionalnog investicionog

plana poslala ~etiri projekta: rekonstrukcija

zgrade, nabavka opreme, nabavka ra~unarske

opreme i po~etak rada kwigoveznice. Da smo

imali vi{e vremena, bilo bi ih sigurno jo{ ne-

koliko.

Najzna~ajniji je, svakako, bio projekat re-

konstrukcije postoje}eg objekta i pove}awe pro-

stora Biblioteke, ali kako je za taj projekat neo-

phodno obezbediti zna~ajna sredstva, on ovog pu-

ta nije odobren. Svi ostali projekti su ra|eni

pod pretpostavkom da }emo imati vi{e prostora

za rad.

Odobrena su sredstva za nabavku opreme (na-

me{taja) za biblioteku u iznosu od 43.490 evra.

Prvi deo, 20.000 evra, trebalo bi da se realizuje

tokom ove godine, a ostatak u 2007. godini.

Planirana je nabavka:

• oprema za ~itaonicu – stolovi, stolice,

police;

• oprema za de~je odeqewe – police, stolo-

vi, stolice, panoi, stalak za {tampu;

• police za sme{taj fonda u slobodnom

pristupu;

• oprema za dve internet u~ionice (za odra-

sle korisnike i za decu) – stolovi, stoli-

ce, paravani itd.;

• oprema za salu za odràvawe programa i

panoi za izlo`be;

• tri pulta;

• kancelarijski name{taj.

Kikindska biblioteka konkurisala kod NIP-a

Odobrena nabavka opreme

Projektom su planirana i sredstva za resta-

uraciju stilskog name{taja koji je vlasni{tvo

Biblioteke.

Realizacija ovog projekta stvori}e pro-

bleme koje }emo, verujem, ipak re{iti. Naime,

prostor koji Biblioteka trenutno koristi bi-

}e mali za sme{taj opreme koja }e biti naba-

vqena. No, to }e mo`da biti podsticaj da se na-

~ini bar prvi korak kako bi se problem makar

malo ublaìo.

Iskreno se nadamo da prihvatawe ovog pro-

jekta predstavqa po~etak druga~ijeg shvatawa i

odnosa dru{tva prema kulturi i bibliote~koj

delatnosti.

Vera UdickiNarodna biblioteka „Jovan Popovi}” Kikinda

BIBLIOTEKE


67

Projekat „Uvo|ewe automatizovane biblio-

te~ke baze podataka u Biblioteku Ministarstva

finansija Republike Srbije” odobren je u okviru

Sektorskog plana investicija iz oblasti kulture

Nacionalnog investicionog plana (NIP). Rea-

lizacija projekta zapo~eta je 1. oktobra 2006. go-

dine, pod nadzorom i kontrolom Saveta za upra-

vqawe projektima informacionih tehnologija i

nau~nog razvoja. Predvi|eno je da do kraja prvog

polugo|a 2007. godine bude zavr{eno formi-

rawe bibliote~ke baze podataka, ~ime }e za-

poslenima i {irem krugu korisnika biti omo-

gu}eno veb pretraìvawe celokupnog fonda

Biblioteke Ministarstva po uzajamnoj, kao i

po lokalnim bazama bibliografskih zapisa

svih biblioteka ukqu~enih u sistem.

Za dve godine, otkad je osnovana, Bibli-

oteka Ministarstva finansija je, bez obzira

na skromnu veli~inu fonda (od samo 500 mo-

nografskih i pedesetak serijskih publikaci-

ja, a 10.638 korisnika – stalno zaposlenih u

Ministarstvu finansija!) uspe{no izlazila

u susret zaposlenima aùrnom nabavkom li-

terature i me|ubibliote~kim pozajmicama.

Tako je Biblioteka, od prvobitno usvojenog

nesistematskog na~ina sme{taja kwiga – po

redu kako dolaze u biblioteku, tzv. apsolutni

numerus currens in continuo (formalni prin-

cip) i inventarisawa prispele bibliote~ke

gra|e u papirnoj verziji, sada ve} u priprema-

ma za uvo|ewe automatizovanog bibliote~kog

kataloga COBISS sistema uzajamne katalogi-

zacije.

Ovako zapaèno vi{estruko poboq{awe

kvaliteta bibliote~kih usluga: (unapre|iva-

we rada biblioteke i ulazak u fazu izgradwe in-

formacionog sistema u biblioteci, unapre|iva-

we organizacije rada uvo|ewem novih orginal-

nih re{ewa i novih tehnologija, unapre|ivawe

struke i organizacije fondova) za period od samo

dve godine od osnivawa i sa samo jednim zaposle-

nim – organizatorom rada Biblioteke mr Biqa-

nom Vitkovi} – nije uspela da ostvari nijedna

na{a biblioteka.

Biblioteka Ministarstva finansija Republike Srbije i NIP

Podràno uvo|ewe

automatizovanog kataloga

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

„Dajhmanski” biblioteka je javna bibliote-

ka grada Osla, osnovana 1785. godine donacijom

Karla Dajhmana. Ima Glavnu biblioteku, 13

ogranaka i buxet od 18,5 miliona evra. Zgrada

Glavne biblioteke, u neoklasicisti~kom stilu,

sagra|ena je 1932. godine, a planirano je da do

kraja 2010. bude izgra|ena nova, ve}a zgrada u ne-

posrednoj blizini Gradske ku}e.

Bibliote~ke usluge su organizovane kao

centralni servis za celokupno stanovni{tvo

(neki drugi javni servisi u Oslu su podeqeni na

15 okruga sa lokalno-politi~kim i administra-

tivnim funkcijama).

Biblioteka „Dajhmanski”

ima 50-60 teku}ih projekata.

Neki od wih bili bi bezna~aj-

ni bez formalnih projekata sa

drugim organizacijama. Oko de-

setak projekata imaju stalne

spoqne saradnike i orgaizaci-

je. Uprkos ~iwenici da je javna

biblioteka u Oslu, ako se pore-

di sa skandinavskim standardi-

ma, vi{e siroma{na, nekoliko

godina sistematskog rada na

projektima u svim delovima re-

zulitralo je inovacijama, pro-

gresijom, mogu}no{}u da se po-

deli buxet sa nekoliko dobrih

partnera i udruèwa. Mo`da i

nisu od krucijalne va`nosti

udruèwa kada do|e do potra-

ìvawa sredstava iz buxeta. Me|utim, veoma su

korisni, inspirativni i dragoceni partneri u

mnogim aspektima razvijawa biblioteka i bi-

bliote~kih servisa, posebno u definisawu po-

treba korisnika i komunikaciji sa korisnicima.

Za{to projekat i partneri?

Sprovo|ewem metode tim-projekat, organi-

zovanim u okviru teku}ih aktivnosti, boqe se

fokusiramo na zadatke i na poboq{awe servisa,

a bez ponavqawa onoga {to smo ranije uradili.

Povrh svega, postièmo profit u kooperaciji

sa razli~itim profesijama: sa bibliotekama,

zajednicama u dru{tvu, sa institucijama ili po-

jedincima.

Bibliotekari se boqe ostvaruju u zajedni~-

kim poslovima sa drugim profesijama. Druge

profesije se boqe ostvaruju u sadejstvu sa bibli-

otekarima. Zbog toga boqe razumemo to kako se

biblioteke vide u dru{tvu, a na taj na~in bibli-

otekari kroz zajedni~ki rad sa drugim profesi-

jama i institucijama boqe upoznaju same sebe.

Sti~emo druga~ije uvide i dobijamo infor-

macije od drugih ustanova, ~ime se postiè raz-

vijawe i obezbe|ivawe servisa za na{e korisni-

ke. Dolaze nam novi korisnici, jer na{i partne-

ri na projektima imaju svoju mreù korisnika.

Sinteza nam daje nove kreativne ideje, {to

iznova potvr|uje kvalitet usluga koje nudimo.

Na{i partneri mogu postati

savezi i udruèwa, kada je bi-

blioteka na to prinu|ena po-

liti~ki i ekonomski.

Ko su na{i partneri?

[kole, nastavnici, pro-

fesori, kako na lokalnom ni-

vou tako i {ire, na{i su part-

neri. Obrazovni sistem je naj-

ve}a organizovana korisni~ka

grupa i najve}i organizovani

partner na raznim projektima.

Ovi projekti su najvi{e usme-

reni na promovisawe ~itawa i

raznih metoda u~ewa. Postoje i

projekti koji su usmereni na

tehnolo{ki razvoj. Na primer,

da li {kolske radionice, ako

se posmatraju kao internet portali, mogu posta-

ti izvor u~ewa, ili bi to mogao biti „Kutak za

~itawe” kao interaktivan sajt sa animiranim

slikama iz de~jih kwiga ili predstava?

U neke od ovih projekata ukqu~ujemo decu

kao partnere. Ukqu~ujemo i lokalne vlasti, jer

sa wima izra|ujemo projekte iz domena lokalnog

informisawa, multikulturalnog integrisawa,

programa o lokalnoj kulturi, identitetu... Zato

postoje organizacije za:

– lokalni istorijat

– antirasizam

– borbu protiv narkomanije

– slobodu izraàvawa

– starije qude

Primeri projekata u partnerstvu sa organi-

zacijama su:

– Digitalizovawe arhiva za lokalni istorijat;

Gradska biblioteka „Dajhmanski” Oslo, Norve{ka

Partnerstvo je neophodno

BIBLIOTEKE


68

– ARI – informacioni centar za borbu

protiv rasizma;

– Kolex za starije;

– Oslo – grad uto~i{te.

Primer je i „Pristupa~na biblioteka” koja

radi kao bibliote~ki servis za qude sa posebnim

potrebama. Ovim projektom su obuhva}ene bibli-

oteke, oprema, alati i specijalno adaptirani ma-

terijali.

U partnerstvu smo sa specijalnim institu-

tima, kao {to je Nacionalni institut za film.

Zajedno smo radili na projektu „Kinoteka” – bi-

blioteka kao mesto za prikazivawe digitalizo-

vanih filmova. Za ovaj projekat otkup prava je

velika stavka i delimo ga sa Nacionalnim insti-

tutom za film. Biblioteka eksperimenti{e sa

promovisawem filmova i kombinuje ga sa drugim

bibliote~kim materijalom, a uvek sa razli~itom

grupom korisnika.

Instituti za nauku i razvoj

Na{ najve}i razvojni projekat, koji je de-

lom finansirao Savet za razvoj Norve{ke kroz

wihov program, jeste „Hojkom”, podràn iz dr-

àvnog buxeta, kako bi se pro{irila mreà jav-

nih servisa. Kroz ovaj program smo uspe{no uspo-

stavili na{u Dajhmanski digitalnu radionicu

(DDR). To je radionica sa opremom za multimedi-

jalnu produkciju i prezentaciju. Ona pruà mo-

gu}nost za simultani veb kasting, kao i za wihov

sme{taj. Zato pruàmo odli~nu mogu}nost za da-

qe eksperimentisawe sa budu}im servisima i mo-

èmo u~estvovati u definisawu novih uloga u

bibliote~kom poslovawu. Va`no je partnerstvo

u projektima kao {to su: „Latlan” za „skidawe”

muzike sa interneta, ali uz kori{}ewe ~lanske

karte biblioteke kao korisni~ke identifika-

cije; „Kutak za ~itawe”, koji se sastoji od delova

i odlomaka iz kwiga za decu prezentovanih na ve-

bu; „Kinoteka”; projekti za digitalno arhivira-

we gra|e, kao {to je „Reaktor”.

Pozori{ta i druge biblioteke

U saradwi sa pozori{tima, moèmo regu-

larno da predstavimo neke od budu}ih predstava,

moèmo predstavqati pisce, scenariste ili ne-

kog drugog iz oblasti pozori{ne umetnosti. Za

ovakve doga|aje ve} koristimo na{u digitalnu

radionicu, jer nam ona omogu}ava da jedan takav

doga|aj stavimo na veb, pohranimo ga u na{ digi-

talni arhiv i kasnije koristimo.

Naravno da su druge biblioteke veoma kori-

sni partneri i ukqu~ene su u projekte kako na na-

cionalnom tako i na me|unarodnom nivou.

Nacionalni digitalni referensni servisi,

putem elektronske po{te i SMS-a, organizovani

su kao neka vrsta kooperacije sa mnogim biblio-

tekama u zemqi, a sa bibliotekom „Dajhmanski”

kao centralnim organizatorom.

Ostali saradnici

Imali smo iskustva u brojnim slu~ajevima

kada pojedinci, kao {to su volonteri, inèwe-

ri i drugi, pokazuju interesovawe za bibliote~-

ki razvoj, upoznaju se sa idejama za usluge i ino-

vacije u biblioteci. Ako se ideje pretvore u pro-

jekte, ovi pojedinci bi se mogli ukqu~iti u raz-

vijawe poslovawa bilo kao samostalni ~lanovi

ili ne.

Ovo su primeri rada u partnerstvu sa bibli-

otekom radi razvijawa odre|enih aktivnosti.

Neki partneri su formalno ukqu~eni u proje-

kat, kako bi wihov izvor informacija i fond

bio raspoloìv. Drugi aktivno u~estvuju u pred-

stavqawu i ~lanovi su radnih grupa. Mnogi part-

neri su predstavqeni kao samostalna bibliote-

ka, a drugi kao biblioteka sa lokalnog ili naci-

onalnog nivoa. Razlog za formirawe partner-

stva je ~esta ideja za razvoj servisa za specifi~-

nu grupu korisnika, ali i da se ujedine snage.

Usponi i padovi

Ima, dakako, i projekata koji nisu dali za-

dovoqavaju}e rezultate, a ostvarivali su se u

partnerstvu, kako na nacionalnom tako i na op-

{tinskom nivou. Na nacionalnom nivou osnova-

ne su ABM organizacije, gde su arhivi, bibliote-

ke i muzeji organizovane kao jedna slu`ba, {to se

sprovodilo u mnogim zemqama, pa i op{tinama,

~ak i u Oslu 2005. godine. Od 2005. godine bibli-

oteka je deo uprave za kulturu i sport, gde su

ukqu~eni muzeji i gradske arhive. Teku}i projek-

ti u Gradskoj biblioteci u Oslu ukqu~uju i neko-

liko partnera iz muzeja i arhiva.

BIBLIOTEKE


69

Slede}e bismo mogli nazvati izazovom – po-

liti~ki i administrativni napori u organizova-

wu biblioteke sa muzejima i arhivima moraju bi-

ti zasnovani na ideji o prirodnoj koherenciji i

mogu}em ujediwewu snaga da bi se ostvarila koo-

perativnost me|u ovim ustanovama.

Nacionalni fond za razvoj projekata u bi-

bliotekama mogao bi biti omiqen onima koji

imaju arhive i muzeje za partnere. Da li }e ovo

usmeriti napore vi{e na razvijawe biblioteke

kao ~uvara tradicije nego kao centra za u~ewe i

kao aktivni demokratski prostor u zajednici?

Na{e osigurawe

Uloga biblioteke je da, kao prvo i najva-

`nije, odràva radoznalost, promovi{e znawe,

kulturu i u~ewe. Dana{wa kultura i znawe su vi-

{ezna~ni i sloèni. Da bi bilo svrsishodno,

okrenuto partnerstvu, profesiji, izvorima i

formi nije dovoqno raditi samo na produkciji,

partnerstvo mora biti potreba u dana{wem kul-

turnom okruèwu. Ono nam obezbe|uje da, sa svim

svojim {irokim kapacitetima, perspektivama i

stru~no{}u, pokaèmo svoju ulogu u promenqi-

vom dru{tvu kome je potrebno znawe.

Moderna tehnologija omogu}ava kooperaciju

koja }e biti pra}ena ne samo preko institucija,

nego i prostorno. Izrada projekata u partnerstvu

lak{e se ostvaruje kroz zajedni~ko kori{}ewe

elektronskih izvora, dele se trenutne informa-

cije i sinhronizuje planirawe projekata.

Ovi primeri se mogu primeniti i na komer-

cijalnija partnerstva, do ~ega mi tek moramo

sti}i, a razvijamo novo znawe koje se traì za

marketing, brend i sponzorisawe.

Liv SeterenGradska biblioteka „Dajhmanski” Oslo

Preuzeto sa www.ifla.org/IV/ifla71/pa-

pers/160e-Saeteren-pdf

Prevela Ivana Ili}-Ki{

Gradska biblioteka i ~itaonica Idrija

Ne budi glasan nego efikasan

BIBLIOTEKE


70

Moète li sebe da zamislite kako ulazite u

biblioteku koja svim svojim karakteristikama

odgovara va{em modelu idealne biblioteke? Ka-

ko da vam predo~im prijatnu nevericu koju izazi-

va saznawe da èqena budu}nost postoji (dobro

jutro, mis Klark).

Biblioteka o kojoj èlim da govorim nije

jedna od velikih svetskih biblioteka. Nalazi se

u susedstvu, dodu{e ve} je u Evropskoj uniji.

Gradska biblioteka u Idriji je u praksi sve ono

{to teorija struke u Srbiji tako ~esto pomiwe:

potpuno okrenuta potrebama korisnika.

Prvi podaci o postojawu ~itaonice u Idri-

ji poti~u iz 1852. godine, kada je pri rudniku ì-

ve osnovano Mesno ~itala~ko dru{tvo. Sredi-

nom 20. veka Biblioteka je dobila naziv Mesna

biblioteka i ~itaonica Idrija i zaposlila je

prvog {kolovanog kwi`ni~ara. Sedamdesetih

godina je preseqena u zgradu u kojoj se i danas na-

lazi. Ova predivna zgrada izgra|ena je jo{ 1764.

godine za potrebe rudnika ìve i u woj se nala-

zio rudni~ki magazin u kome je skladi{teno ì-

to koje su rudari dobijali kao deo plate. Po~et-

kom devedesetih godina dvadesetog veka uprava i

deo fonda sme{teni su u objekat koji se nalazi

paralelno sa glavnom zgradom i sa wom je povezan

zastakqenim mostom.

Gradska biblioteka u Idriji je od 1995. go-

dine ukqu~ena u sistem COBISS koji je (jedini)

jedinstven bibliote~ko-informacioni sistem u

Sloveniji. Kupovinom bukomata 2001. godine za-

okruèn je proces automatizacije bibliote~kog

poslovawa. Fond ~ini oko 70 hiqada primeraka

kwi`ne gra|e, a u 2005. godini (u gradu koji ima

mawe od 10 hiqada stanovnika) biblioteka je

imala 3.500 ~lanova.

Ve}ina gra|e je u slobodnom pristupu. U ma-

gacinskom delu su stariji primerci periodike,

zavi~ajna zbirka, kao i dupli primerci kwiga

koje zbog (kako oni kaù) pomawkawa prostora

nije mogu}e staviti u slobodan pristup.

Glavna zgrada u kojoj je sme{tena Bibliote-

ka je duga~ka, svetla i izuzetno ~ista prostorija

sa dva reda prozora. Na jednom kraju se nalazi

De~je odeqewe, koje u svom sredi{tu ima prostor

u kome se odvija ve}ina programa koje organizuje

Biblioteka.

Na drugom kraju nalazi se predivno opre-

mqena ~itaonica otvorenog tipa, sa vi{e od 200

naslova periodi~nih publikacija.

Na samom ulazu je pult iza koga je sme{tena

kolekcija multimedijalne gra|e koju je mogu}e

iznajmiti samo posredstvom bukomata. Moji do-

ma}ini su mi objasnili da je ova vrsta gra|e u po-

sledwih nekoliko godina dovela mnogo novih ko-

risnika u Biblioteku. Stoga su zaposleni, posle

nabavke bukomata, ve}i deo svojih dnevnih aktiv-

nosti posvetili osposobqavawu korisnika da

koriste ovaj ure|aj, naro~ito pri zaduèwu mul-

timedijalne gra|e.

Biblioteka je za korisnike – osnovno je na-

~elo kojim se rukovode u radu, {to se vidi na sva-

kom koraku. Sme{taj kwi`ne gra|e bio je uzbu-

dqivo otkri}e (ma kako to sme{no zvu~alo).

U De~jem odeqewu kwige su sme{tene u od-

nosu na uzrast kome su namewene, tako da imaju

~etiri odvojena dela fonda: ùti (do pet godi-

na), zeleni (5–8), crveni (8–12) i plavi (12+).

Fond se neprekidno prati i dopuwava na osnovu

stvarnih podataka o zahtevima malih korisnika.

Naravno, na{e kolege iz Idrije znaju da deca u

Biblioteku ne dolaze sama i da su upu}ena na sta-

rije osobe, pa se na De~jem odeqewu u jednom kut-

ku nalaze zabavni ~asopisi za odrasle koji su na-

meweni da zabave nestrpqive odrasle dok wiho-

vi mali{ani biraju kwige. Na sve se mislilo, te

je na ulazu u De~je odeqewe postavqena korpa

prepuna ne~ega nalik velikim pokaziva~ima. To

ne{to, ~emu ne znam ime, sluì da dete moè da

vrati kwigu u policu tamo odakle ju je uzelo.

U fondu za odrasle dosledno se sprovodi na-

~elo da biblioteke moraju osigurati odgovaraju-

}i pristup zapisima koje posetioci èle da ko-

riste. U skladu sa potrebama korisnika, sme{taj

kwiga u fondu za odrasle je organizovan tako da

se cela grupa osam ne razvrstava po kwièvno-

stima ve} po rodovima. Na jednom mestu se nala-

ze svi avanturisti~ki romani iz svih svetskih

kwièvnosti. Isto pravilo vaì i za qubavne,

detektivske, putopisne... Zanimqivo je pitawe

kako bi na{ nadzor reagovao na ovakav sme{taj

fonda!

Ra~unari imaju stalnu internet vezu i tako-

|e su u slobodnom pristupu. [tampawe ispisa se

pla}a.

U~lawewe je besplatno, ali se sve druge

usluge napla}uju i to po ekonomskim cenama.

Sve nove kwige pre obrade i odlagawa u

fond dobijaju dodatnu za{titnu foliju i poseb-

nu sigurnosnu magnetnu traku. Na ulazu u bibli-

oteku nalazi se ure|aj koji onemogu}ava kra|u

kwiga (sli~an ure|ajima u doma}im hipermarke-

tima).

Veoma je uo~qiv kod nas zapostavqen tim-

ski rad, kako u samoj biblioteci u Idriji, tako i

na nivou cele Slovenije. Moji doma}ini kaù da

niko nije ostrvo i pokazuju propozicije za izbor

naj~itanije de~je kwige na teritoriji Slovenije

(Moja najqup{a kwiga), kao i propozicije Slo-

venskog kwi`nog kviza. Ove dve manifestacije

organizuju biblioteke u celoj Sloveniji i sve je

usmereno na podizawe motivacije i animirawe

mladih ~italaca.

Jo{ jedna jednostavna a funkcionalna pri-

~a kojom zavr{avam, bojim se ve} predugu, pri~u

o ~arobnoj Gradskoj biblioteci u Idriji. Na

kraju su mi, kao {to je i red, spakovali u reklam-

nu torbu sav reklamni materijal, svi su se foto-

grafisali sa mnom i odmah mi fotke narezali na

CD. Ako je jedna od dru{tvenih uloga bibliote-

kara da unaprede ìvot zajednice, onda moje ko-

lege u Gradskoj biblioteci u Idriji tu ulogu ve-

oma dobro igraju. Sve ih od srcapozdravqam .

Milica Matijevi}Biblioteka „Dimitrije Tucovi}” Lazarevac

BIBLIOTEKE


71

De~je odeqewe

îtaonica

Nacionalna i univerzitetska biblioteka

Bosne i Hercegovine je 14. septembra 2006. pro-

movirala svoje najnovije izdawe „Vodi~ kroz jav-

ne biblioteke Bosne i Hercegovine”: Promoto-

ri su bili direktor NUBBiH-a Ismet Ov~ina,

akademik Boìdar Mati} i zamjenik direktora

NUBBiH-a, ujedno i urednik Vodi~a, mr Amra

Re{idbegovi}.

Promotori su istaknuli te{ke uslove, po-

sebno pravne i finansijske, u kojima danas rade

javne biblioteke u BiH, ~emu je uzrok i neujedna-

~enost zakona o bi-

bliote~koj djelat-

nosti na entitet-

skoj i kantonalnoj

razini. Neke od bi-

blioteka su u pro-

teklom ratu razo-

rene i uni{tene,

neke vi{e ne rade.

Iako prema svim

tim podacima dana-

{wa mapa bosan-

sko-hercegova~kih

biblioteka ne is-

puwava evropske

standarde, one se

ipak kre}u u pozitivnom smjeru i dokaz tome je

upravo izdawe Vodi~a.

Kao osnova za izradu Vodi~a posluìo je an-

ketni list koji je sadràvao osam grupa podataka

o stawu i djelatnosti javnih biblioteka u BiH.

Anketirano je ukupno 108 javnih biblioteka u

BiH i to: 61 iz Federacije BiH, jedna iz Di-

strikta Br~ko i 47 biblioteka iz Republike

Srpske. Naàlost, od 85 op}ina u Federaciji

BiH, 21 nema javnu biblioteku, a u ~etiri op}i-

ne one postoje ali ne rade, dok u Republici Srp-

skoj, od 63 op}ine, 16 nema javnu biblioteku.

Zbog ovako poraznih rezultata, Vodi~em se

htjelo pokrenuti nekoliko kqu~nih i neophod-

nih akcija kojima treba da se:

– obezbijedi stabilno i kontinuirano fi-

nansirawe javnih biblioteka;

– uredi legislativa prema me|unarodnim

standardima;

– usvoje standardi za javne biblioteke u

BiH;

– oja~a mati~na djelatnost i uspostavi mre-

à mati~nih biblioteka u BiH;

– uspostavi mreà svih javnih biblioteka u

BiH;

– obezbijedi stalno i stru~no usavr{avawe

bibliotekara;

– obezbijedi stru~na literatura za biblio-

tekare;

– obezbijede sredstva za ure|ewe i adapta-

ciju prostora i zgrade javnih biblioteka

funkcionalnim namje{tajem i odgovaraju-

}om opremom.

Direktori i bibliotekari javnih bibliote-

ka, koji su bili prisutni na promociji iz svih

dijelova BiH, pozdravili su ovaj projekat i ini-

cijativu, sa nadom da }e Vodi~ zainteresovati

vlast na svim nivoima za finansirawe i podrà-

vawe rada osnovnih kulturnih institucija koje

su temeq svakog demokratskog dru{tva.

Vaska Sotirov-\uki}Biblioteka grada Sarajeva

Vodi~ kroz javne biblioteke Bosne i Hercegovine

Pokrenuta kqu~na pitawa

BIBLIOTEKE


72

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

Primjena novih tehnologija je u dosada{wu

praksu biblioteka unijela velike promjene, po-

sebno u osmi{qavawe novih usluga javnih bibli-

oteka i zavi~ajnih fondova koje, umjesto pasiv-

nih posrednika kwi`nom gra|om u obrazovnom

sistemu, danas imaju aktivnu ulogu u saradwi i

davawu podr{ke svim vidovima obrazovawa.

Nove tehnologije ukidaju ograni~ewa medi-

ja na kome su pohrawene informacije, a u prvi

plan stavqaju same podatke i wihov sadràj, tako

da uloga bibliotekara zavi~ajne zbirke, kao

stru~waka koji prikupqa, ~uva i obra|uje gra|u

o svom zavi~aju, prerasta u ulogu „~uvara kultur-

nog identiteta” svoje lokalne zajednice.

Razlika u pristupu zadacima i strategiji

osmi{qavawa usluga za korisnike su ogromni –

Zavi~ajna zbirka biblioteke grada Sarajeva

ûvar kulturnog identiteta

BIBLIOTEKE


73

Nekad Sad

izme|u „~uvara gra|e” i „~uvara kulturnog iden-

titeta”. Ovu promjenu uloge voditeqa zavi~ajne

zbirke najboqe odslikavaju promjene koje su na-

stupile u posledwem desetqe}u u definicijama

{ta je to zavi~ajna zbirka:

Na dana{wi na~in rada Zavi~ajne zbirke

grada Sarajeva i zapo~iwawe wenog rada sa vo-

lonterima najvi{e je uticala definicija koja se

nalazi u Manifestu iz Oeirasa: „Jedan od vidova

ukqu~ivawa u aktivni ìvot zajednice jeste po-

vezivawe lokalnih udruèwa i gra|ana u stvara-

we „digitalnih sadràja organiziranih u zbirke

‘Sje}awe zajednice’ koje }e biti svima dostupne”.

Zbirka „Sje}awe zajednice” se ne odnosi samo

na bibliote~ku gra|u ili kulturnu ba{tinu po-

hrawenu u fondu Zavi~ajne zbirke, ve} prevazila-

Uputstvo za formirawe zavi~ajnih zbirki

u narodnim bibliotekama, NUBBiH, 1980:

„Zavi~ajna zbirka je sistematski priku-

pqena, sre|ena i obra|ena bibliote~ka gra|a

koja se po svom sadràju odnosi na zavi~aj.”

Zavi~ajna zbirka je bila zakonska obaveza

za javne biblioteke regulisana Zakonom o bi-

bliote~koj djelatnosti, koja je obavezivala na

prikupqawe celokupne bibliote~ke gra|e koja

se odnosi na zavi~aj (odre|enu oblast, li~-

nost, istorijski period).

Prema bibliote~kim pravilima, bila je

fizi~ki i bibliografski odvojen fond od op-

{teg fonda biblioteke, a sluìla je povreme-

nim izlo`bama ili reprezentacijama prilikom

posjeta kulturnih ili zna~ajnih li~nosti bi-

blioteci.

Na ovaj na~in javna biblioteka postaje

„lokalni ~uvar svih zapisa dru{tva i lokalne

zajednice” koja, ne samo da ~uva, ve} i digitali-

zuje kulturnu ba{tinu, razvija digitalnu pi-

smenost, te postaje most izme|u obi~nog gra|a-

nina i digitalnog doba.

Zavi~ajna zbirka izlazi iz okvira bibli-

oteke i postaje dio sistema lokalne vlasti i

uprave sa ciqem {irewa svijesti o lokalnom

porijeklu i razvijawu osje}aja za lokalnu za-

jednicu, ja~awe kulturne svijesti, osje}aja gra-

|anskog dru{tva i kulturnog identiteta, te

promovirawe kulturnih korijena.

PULMAN plan za e-Evropu. Manifest iz

Oeirasa:

„U doba globalizacije zavi~ajna zbirka je

~uvar etni~ke, kulturne, jezi~ke i vjerske

razli~itosti, kulturnog identiteta i

dru{tvene integracije, naro~ito tako {to se

lokalno stanovni{tvo i dru{tvene grupacije

ukqu~uju u formirawe kolektivnog pam}ewa

digitalizovanog u resurse dostupne svima.“

zi ograni~ewa svih medija i pro{iruje se na pri-

kupqawe i snimawe sje}awa gra|ana i starosjede-

laca o svom zavi~aju, qudima i doga|awima, obi~a-

jima i modi, te svemu onome {to su oni doìvjeli

i {to je ostavilo trag u wihovim sje}awima.

Da bismo prikupili ova sje}awa, nije dovo-

qan jedan bibliotekar zaposlen u Zavi~ajnoj

zbirci, koji ne moè kontinuirano i sistemat-

ski prikupqati svu gra|u o lokalnoj zajednici,

niti pokriti sva podru~ja vezana za istraìvawa

odre|ene regije. Otud je nagla{ena velika potre-

ba za volonterima koji se interesuju za istraì-

vawe istorije zavi~aja i èle dobrovoqno da po-

dijele svoja sje}awa, a wihovo okupqawe u Klub

prijateqa Sarajeva je nastalo vremenom kao nu-

`nost u koordinaciji saradwe i boqoj organiza-

ciji same zbirke.

Klub prijateqa Sarajeva

Klub prijateqa Sarajeva je nevladina i ne-

profitna organizacija koja se trenutno nalazi u

sklopu Slu`be za zavi~ajnu zbirku i bibliogra-

fiju. Biblioteka grada Sarajeva je inicijator

osnivawa Kluba i za wegove djelatnosti je ustu-

pila prostor u svom odjeqewu, Multimedijal-

nom centru „Mak”, u centru grada, {to je do-

prinjelo velikoj posje}enosti teku}im aktiv-

nostima kluba. ^lanovi Kluba prijateqa Sa-

rajeva djeluju na dobrovoqnoj osnovi, kao vo-

lonteri.

Temeqi Kluba su postavqeni 17. juna

2005. godine, kada je odràn prvi sastanak sa

dotada{wim dobrovoqnim pomaga~ima u pri-

kupqawu gra|e za Zavi~ajnu zbirku, koji su

podràli ovu ideju i nov na~in rada. Svi oni

su doveli svoje prijateqe i poznanike, te je na

Skup{tini Kluba prijateqa Sarajeva, odrà-

noj 19. januara ove godine, Borislav Spasoje-

vi}, magistar arhitekture u penziji, jedno-

glasno izabran za predsjednika Kluba. Danas

Klub ima oko 90 ~lanova raznih doba starosti

i zanimawa.

Osnovne smjernice rada su preuzete iz

CALIMERA projekta (vidi: www.calimera.org).

• Klub prijateqa Sarajeva je ~uvar etni~ke,

kulturne, jezi~ke i vjerske razli~itosti, kul-

turnog identiteta i dru{tvene integracije gra-

da Sarajeva.

• Klub prijateqa Sarajeva ukqu~uje se u ak-

tivni ìvot zajednice kroz povezivawe lokal-

nih udruèwa i gra|ana u afirmaciji istorije

Sarajeva.

• ^lanovi Kluba prijateqa Sarajeva aktiv-

no u~estvuju u prikupqawu, istraìvawu i stva-

rawu istorijski relevantne gra|e o Sarajevu.

• ^lanovi Kluba prijateqa Sarajeva sara-

|uju sa kulturnim institucijama u gradu na pre-

uzimawu i pro{irivawu wihove uloge „lokal-

nih ~uvara svih zapisa dru{tva i lokalne zajed-

nice”.

Na osnovu navedenih smjernica, kao i ciqe-

va i djelatnosti Kluba prijateqa Sarajeva, o~i-

to je da je ono djelo bibliotekara, jer je Klub or-

ganizovan na osnovu evropskih smjernica u radu

javnih biblioteka sa lokalnom zajednicom, pr-

venstveno prema uputstvima datim u vodi~ima

PULMAN i CALIMERA projekata.

Dosada{wi rad sa volonterima pokazao je

da, uz malo motivacije i organizacije, gra|ani

dobrovoqno u~estvuju u prikupqawu gra|e o svo-

joj porodici, te se vrlo rado ukqu~uju u projekte

vezane za istraìvawe pro{losti, ali i sada-

{wosti Sarajeva. Jedna od motivacija koju imaju

za svoj volonterski rad je i mogu}nost javne pre-

zentacije prikupqenog i ura|enog kroz multime-

dijalne prezentacije i izlo`be.

Uloga bibliotekara Zavi~ajne zbirke jeste

da osmisli i organizuje aktivnosti Kluba te da,

kao tehni~ko lice, digitalizuje prikupqenu gra-

|u i obradi je na najboqi na~in, kako bi, zahva-

quju}i novim tehnologijama, bila dostupna dru-

gim gra|anima i kako bi zainteresovala medije i

javnost.

S druge strane, uloga Biblioteke grada Sa-

rajeva je da, kao kulturna javna institucija, bude

logisti~ka podr{ka gra|anima za istraìvawe o

svom porijeklu i lokalnoj istoriji. Posebno

pra}ewe aktuelnih tema vezanih za grad i pravo-

vremeno reagovawe na wih privla~i veliku po-

zornost javnosti i medija, te uspje{ne javne tri-

bine pokazuju da postoji realna potreba za ova-

kvim doga|awima unutar zajednice.

BIBLIOTEKE


74

Predavawe o starim sarajevskim avlijama

Da bismo boqe organizovali aktivnosti i

pokrili vi{e podru~ja u istraìvawu Sarajeva,

osnovali smo radionice koje imaju svoje vodite-

qe i odre|ene aktivnosti.

Arhitekta u penziji Borislav Spasojevi}

predstavio je arheolo{ko nalazi{te Debelo br-

do, Leopold Ga{par, diplomirani ekonomi-

sta u penziji i biv{i hidrotehni~ar „Vodo-

voda”, govorio je o izgradwa modernog sara-

jevskog vodovoda (1889–1962), Qerka Latal-

Danon, hortikulturolog u penziji, o nekada-

{wem izgledu sarajevskih avlija, s ciqem

wihovog obnavqawa kao potencijalnog bu-

du}eg turisti~kog resursa grada, a Biblio-

teka grada Sarajeva je, u saradwi sa Zemaq-

skim muzejem, Botani~kim vrtom i Op{ti-

nom Stari grad organizovala izlo`bu „Sa-

rajevsko cvije}e”. Mr Tatjana Neidhart,

dipl. in`. arhitekture, odràla je predava-

we na temu „Vizuelna komunikacija i zele-

ni fond grada”, bibliotekar Vaska Soti-

rov-\uki} o genealogiji sarajevske porodi-

ce Hreqa, Savo Vasiqevi}, fotograf

„Oslobo|ewa” u penziji, o Sarajevu na sta-

rim porodi~nim fotografijama (uz multi-

medijalnu prezentaciju arhitekte u penziji

Borislava Spasojevi}a), a odràne su i izlo`ba

i tribina pod nazivom „Sto godina Vilsonovog

{etali{ta”.

Novi pristup istoriji zavi~aja

Lokalna istorija govori o qudima, mjesti-

ma, doga|awima vezanim za odre|eni lokalitet.

Svaki grad i ulica imaju svoju pri~u, istraìti

ih i poku{ati rekonstruisati, te izgraditi sli-

ke o odre|enim mjestima i qudima kroz razli~i-

te periode postojawa tog grada jeste ciq izu~a-

vawa lokalne istorije. Najve}i interes za ova-

kva istraìvawa imaju qudi koji ìve na odre-

|enom lokalitetu, a zatim i svi oni koji su veza-

ni za tu regiju, ili vode porijeklo iz tog kraja,

te ih interesuju podaci o porodici i starosjedi-

ocima.

Upravo kroz djelatnosti Kluba prijateqa

Sarajeva svima nama koji u~estvujemo u wemu, bez

obzira da li profesionalno ili volonterski,

otvorile su se nove mogu}nosti za upoznavawe

pro{losti svoga grada, ali i novi pristup u we-

nom tuma~ewu. Kontakti izme|u starih i novih

Sarajlija prelaze u dijaloge i kreativne projek-

te koji otvaraju nove puteve istraìvawa kul-

turne ba{tine Sarajeva. Interes lokalne vlasti

za razvoj kulturnog turizma na podru~ju grada da-

je na{im radionicama i izlo`bama nove dimen-

zije, posebno one koje su u vezi sa porijeklom i

pro{lo{}u porodica, te otkrivawe novih turi-

sti~kih zanimqivih destinacija u Sarajevu. Ta-

ko je radionica „Sarajevske avlije” povezala Bo-

tani~ki vrt Zemaqskog muzeja sa Zavi~ajnom

zbirkom grada Sarajeva u predivan projekat, ~iji

je ciq eko turizam i otkrivawe i za{tita pri-

rodne qepote grada i endemskih biqaka i ìvo-

tiwa. Danas se tom projektu pridruùju i eko

udruèwa te planinarska dru{tva koja djeluju na

podru~ju grada.

Na ozbiqniji pristup vlastitoj kulturnoj

ba{tini i pro{losti uti~e i veliki interes te

saradwa sa dijasporom, koja nas motivi{e da {to

prije rad Kluba postavimo na internet, kako bi

mogli da imaju pristup svom gradu bez obzira gdje

se nalaze. Iskustvo na projektu digitalizacije

fotografija starog Sarajeva je pokazalo da dija-

spora nije samo pasivna publika, ve} da ima i ak-

tivnu ulogu u formirawu tematskih zbirki, te

identifikaciji fotografija, kao i ostalih pri-

kupqenih dokumenata.

[irewe djelatnosti Kluba prijateqa Sa-

rajeva potvrdilo je da interes gra|ana za svoju

istoriju postoji i da su mnogi spremni da daju

podr{ku pozitivnim doga|awima vezanim za

okruèwe u kojem su ro|eni, ìve i rade. Pored

toga, volontirawe u biblioteci donosi li~no

zadovoqstvo, profesionalne veze i iskustvo,

{anse da se upoznaju zanimqivi qudi, kao i mo-

gu}nost da se svoje znawe i istraìvawe prezen-

tuje javnosti.

Najve}i dio ~lanova su penzioneri, kojima

je prikupqawe gra|e za zavi~ajnu zbirku postao

hobi i kreativno ispuweno slobodno vrijeme. Za

druge ~lanove, profesore i zaposlene u raznim

podru~jima, izuzetno je zanimqiv rad na edukaci-

BIBLIOTEKE


75

Otvarawe izlo`be

„Sto godina Vilsonovog {etali{ta”

ji o urbanoj kulturi ìvqewa i poticawu razvo-

ja kulturnog turizma te popularisawe autenti~-

ne sarajevske kulture i o~uvawe zaboravqenih

vrijednosti.

^lanarina je simboli~na i iznosi 1 KM za

svaki mjesec, ili godi{we 12 KM. Praksa je da

svakog utorka i ~etvrtka, od 11 do 13 sati, ~lano-

vi Kluba dolaze na druèwe i razgovor, gdje se

dogovaraju oko pripremawa izlo`bi i predava-

wa, razmjewuju iskustva i doga|awa u gradu. Klub

je otvoren i za sve gra|ane koji imaju porodi~ne

albume ili dokumenta o Sarajevu, da ih donesu i

da ih na licu mjesta zajedno pregledamo i identi-

fikujemo {to vi{e podataka, kako bi se one mo-

gle obraditi i digitalizovati.

Me|utim, da bi volonterski rad uspio, nu-

`na je uloga bibliotekara i voditeqa Zavi~ajne

zbirke te wegovo puno angaòvawe na sqede}im

zadacima:

• Organizacija volontera i upravqawe wiho-

vim radom osnivawem upravqa~kog neovisnog tije-

la sa svim potrebnim ~lanovima – dobrovoqcima

(predsjednik, zamjenik, sekretar i blagajnik).

• Izrada strategije, ciqeva i osnovnih

smjernica rada (koristiti postoje}e evropske

smjernice).

• Iskoristiti i uvezati razli~ite vje{ti-

ne i znawa volontera kroz raznorodne projekte

(pokriti {to vi{e podru~ja, od arhitekture i

istorije do ekologije i kulture ìvqewa).

• Kreirati zanimqiva i medijski privla~-

na predavawa (multimedijalne prezentacije iz-

ra|ene u Pauer pointu).

• Koristiti kulturne razli~itosti zajed-

nice kao bitan element u osmi{qavawu projeka-

ta (saradwa sa mawinskim etni~kim grupama na

prezentaciji wihove kulture u gradu).

• Usmjeravati prikupqawe gra|e i vr{iti

odabir za digitalizaciju (osmisliti interesant-

ne tematske zbirke i podzbirke).

• Odlaziti na teren i snimati sje}awa sta-

rih Sarajlija ili zanimqivih pojedinaca.

• Saradwa sa drugim kulturnim instituci-

jama na zajedni~kim projektima (gradski arhiv i

muzej).

• Razvijati partnerski odnos izme|u Slu-

`be za zavi~ajnu zbirku i Kluba prijateqa.

• Traìti finansijku podr{ku lokalnih

vlasti na projektima, kao podsticaj za {irewe

interesa za lokalnu istoriju i kulturu.

• Raditi sve ono {to moè pomo}i da se po-

digne svijest lokalne zajednice o vrijednosti

vlastite kulture i istorije.

Dakle, veoma zahtjevno za jednu osobu, no kad

okupite qude koji vole svoj zavi~aj, tada svi ovi

zadaci dolaze spontano i prirodno, uz mnogo li-

jepog druèwa i razmjene znawa i iskustva koja

nas sve oboga}uju.

Vaska Sotirov-\uki} Biblioteka grada Sarajeva

BIBLIOTEKE


76

Po~etkom juna ove godine preminuo je Ke-

mal Bakar{i}, profesor na katedri za bibli-

otekarstvo Filozofskog fakulteta u Saraje-

vu, veliki erudita i dobar poznavalac novih

tehnologija. Ostalo je se}awe na dragog pro-

fesora, wegovi ~lanci i kwige, a na mreì je

jo{ uvek sajt http://www.openbook.ba koji je

postavio sa svojim studentima. Na „Otvore-

nim stranicama” je i wegov studentski rad, pi-

smo Ivanu Fohtu „Glazba, gqive i kwige pado-

{e nam s neba ili kako su nas zaveli {umski

putevi”.

Koleginici Vaski Sotirov-\uki}, koja vodi Zavi~ajno odeqewe Biblioteke grada Sarajeva, po-

trebni su biografski podaci i fotografije arhitekata ~ija imena navodimo:

Rudolf Qubinski, Dionisije Sunku, Frawo Lavrea~i}, Branko Buni}, Karl Kneàrek, Hans

Nieme~ek, Ivan Mokavec, Frawo Ziterbart (Zitterbart), Tihumil Mili}evi}, Aleksandar Vitek

(Wittek), Josip Gramer, Rudolf Tonis (Tönnies), Ciril Ivekovi} i Oton Ivekovi}.

Preminuo Kemal Bakar{i}

Arhitekte u Sarajevu

Mati~na biblioteka Isto~no Sarajevo ove

godine biqeì deset godina postojawa. Skromna

arhitektura Biblioteke, do krajwih granica is-

kori{}en prostor u desnom krilu zgrade (u lije-

vom je smje{ten Kulturni centar), magacini uda-

qeni trista metara od ustanove – nisu bili pre-

preka za uspje{an rad.

Biblioteka je smje{tena u srcu Isto~nog

Sarajeva. Okruèna je Sredwo{kolskim cen-

trom, Op{tinom, Fabrikom motora i tr`nim

centrom. U blizini su Elektrotehni~ki, Poqo-

privredni i Ma{inski fakultet i Muzi~ka aka-

demija. Kroz Mati~nu biblioteku dnevno pro|e

250 korisnika, ukqu~uju}i i polaznike kursa

stranih jezika i kursa ra~unara. Svojom djelat-

no{}u pokrivamo vi{e od 30 biblioteka koncen-

trisanih u pet gradova, a najdaqa destinacija je

75 kilometara od Isto~nog Sarajeva.

Pet postoje}ih odjeqewa (beletristika,

dje~je odjeqewe, stru~na kwiga i odjeqewe stra-

ne kwige i periodike, internet ~itaonica) uslu-

ge korisnicima pruàju od 8 do 20 sati. Svako od-

jeqewe, pored osnovne, ima bar jo{ jednu namjenu,

sve s ciqem da usluga bude {to kompletnija. Ta-

ko, na primjer, u jednoj prostoriji se nalaze: in-

ternet ~itaonica, kursevi ra~unara, strana kwi-

ga i periodi~ne publikacije. Dje~je odjeqewe, u

prostoru od 20 kvadrata, a sa 7.000 bibliote~kih

jedinica, uspijeva ~ak organizovati posjete osno-

vaca, okupiti ih i ispri~ati poneku lijepu pri-

~u, usmjeriti ih ka ~itawu jer se tako sti~e do-

bra navika i osnov za budu}e posjete na{ih malih

dje~araca i djevoj~ica. U Odjeqewu stru~ne kwi-

ge je i restauratorska radionica, gdje se mjese~no

restaurira, uveè, „popravi” i „izlije~i” i pre-

ko 40 kwiga. Odjeqewe lijepe kwièvnosti (be-

letristika) nosi sa sobom i Mati~nu slu`bu. Za

kurseve stranog jezika na raspolagawu je samo

jedna mala fonolaboratorija. Ulazni hol je mje-

sto za izlo`bene vitrine rezervisane za pra}e-

we zna~ajnih datuma iz kwièvnosti i stvarala-

{tva.

Nikada se nije desilo da se Mati~na bibli-

oteka pona{a kao nadre|ena u odnosu na podru~-

je koje pokriva. Biblioteke se svake godine obi-

laze, pomogne im se prakti~nim savjetima, doni-

ra poneka kwiga. Vezuju}i svoje biblioteke u je-

dinstven bibliote~ki sistem, ona organizuje

stru~ne skupove, seminare, radionice, trudi se

da bude dobar doma}in i predava~, da prati savre-

mene tokove i da u potpunosti odgovori zahtjevi-

ma i su{tini svog imena.

Kwiàra Mati~ne biblioteke Isto~no Sa-

rajevo zadovoqava ve}inu potreba stanovni-

{tva. Planinarski dom „Sveti Luka” (poklon

op{tine Isto~ni stari grad) smje{ten na plani-

ni Trebevi}, na pola puta izme|u Isto~nog Sara-

jeva i Pala, za dugih qetnih ve~eri je mjesto kul-

turnih, pjesni~kih, kwièvnih i guslarskih su-

sreta. Biblioteka ima i namjeru da svoje aktiv-

nosti pro{iri i obogati.

I tako, korak po korak, stigosmo i do dese-

te godine postojawa. Sva odjeqewa su opremqena

ra~unarima, u pripremi je objavqivawe glasila

Mati~ne biblioteke Biblioart, Biblioteka je

dobila zakonsko pravo za bavqewe izdava~kom

djelatno{}u i ve} priprema objavqivawe prvog

romana, ura|ena je i prva bibliografija, prije

dvije godine uvedena je automatska obrada poda-

taka (ali nije zaboravqen ni lisni katalog – on

se u Odjeqewu stru~ne kwige radi u kontinuite-

tu).

Moète nas posjetiti kad god poèlite. Na-

{a adresa je: www.matbibli.rs.ba

Marijana Petroni}Mati~na biblioteka Isto~no Sarajevo

Mati~na biblioteka Isto~no Sarajevo

Korak po korak –

deset godina

BIBLIOTEKE


77

Kao mati~na biblioteka od 1994. godine,

Biblioteka grada Beograda je nadle`na za ma-

ti~ne funkcije u odnosu na narodne, {kolske,

specijalne i biblioteke op{teg tipa u ustanova-

ma i preduze}ima na teritoriji 16 beogradskih

op{tina, a ima ih ukupno 432 (17 narodnih bibli-

oteka sa mreòm od 75 ogranaka, 88 sredwih i 175

osnovnih {kola i 77 specijalnih biblioteka).

Mati~ne funkcije predstavqaju osnov raz-

voja bibliote~ko-informacionog sistema Srbi-

je i veoma su zna~ajne za oblast kulture. Jedna od

zakonom definisanih mati~nih funkcija u bi-

bliote~koj delatnosti je usavr{avawe kadrova

za obavqawe stru~nih poslova u biblioteci. To

podrazumeva organizovanu brigu o obrazovawu i

usavr{avawu kadrova putem seminara kao perma-

nentnog procesa u razvoju bibliote~ko-infor-

macione nauke i prakse.

Biblioteka grada Beograda mati~ne funk-

cije u bibliote~koj delatnosti ostvaruje putem

svog Odeqewa za razvoj. U wemu, pored {efa i

bibliotekara evidenti~ara, rade tri bibliote-

kara-instruktora sa bogatim iskustvom u radu sa

javnim, a posebno {kolskim bibliotekama, ste-

~enim tokom registracija, vr{ewa nadzora i

pruàwa stru~ne pomo}i pri obavqawu poslova

u biblioteci, {to je omogu}ilo i realan uvid u

stawe i potrebe za obrazovawem kadrova u obla-

sti bibliotekarstva.

U proteklih deset godina Odeqewe za razvoj

je realizovalo 39 seminara, savetovawa, stru~nih

skupova, predavawa, okruglih stolova i kreativ-

nih radionica namewenih bibliotekarima u jav-

nim, {kolskim i specijalnim bibliotekama.

Seminari za {kolske bibliotekare

Seminari za {kolske bibliotekare omogu-

}avaju sukcesivno usvajawe znawa za obavqawe

poslova u biblioteci u skladu sa zakonskim pro-

pisima i standardima. Na osnovu obavqenog nad-

zora nad stru~nim radom u {kolskim bibliote-

kama utvr|eno je da primarno obrazovawe koje

imaju {kolski bibliotekari nije dovoqno za

obavqawe stru~nih bibliote~kih poslova. To je

bio povod da Odeqewe organizuje vi{e edukativ-

nih seminara koji bi bili obrazovno-informa-

tivni i instruktivno-demonstrativni. Seminari

za {kolske bibliotekare organizovani su na dva

nivoa:

Bibliote~ko poslovawe – po~etni seminar

je namewen osposobqavawu radnika u bibliote-

kama koji se prvi put susre}u sa poslovima u bi-

blioteci i nisu imali obuku za poslove na za-

{titi, obradi, ~uvawu i kori{}ewu fondova.

Bibliote~ko poslovawe – napredni seminar

je namewen bibliotekarima koji su na po~etnom

seminaru ve} imali prilike da se upoznaju sa

osnovnom delatno{}u u biblioteci i da ovladaju

znawima iz struke, ili su poloìli stru~ni is-

pit u Narodnoj biblioteci Srbije, pa im je semi-

nar od pomo}i da obnove i dopune ve} ste~ena

znawa, da se upoznaju sa izmenama do kojih je do-

{lo u struci, uz demonstraciju na primerima.

Pokazalo se kao veoma korisno oganizovawe

seminara i u {kolskim bibliotekama jer se tako

postiè prisnije i slobodnije prezentirawe po-

jedina~nih problema i wihovo lak{e re{avawe.

Na taj na~in se podsti~e i ve}a aktivnost pola-

znika, wihova samostalnost i interesovawe za

pro{irewem znawa i usvajawem novih ve{tina.

Neke od tema seminara:

1997. Razvoj i vaspitna uloga biblioteke;

1998. Lik {kolskog bibliotekara nekad i

sad;

1999. Bibliote~ko poslovawe u {kolskim

bibliotekama;

2001. Oblici stru~nog usavr{avawa bibli-

otekara u osnovnim {kolama;

2002. Fizi~ka i stru~na obrada bibliote~-

ke gra|e (sa ve`bawem);

2004. Automatizacija rada u bibliotekama

(ISBD, UDC, UNIMARC, UNICODE);

2005. Kreativan rad sa decom u osnovnim

{kolama;

2006. Kreativne radionice.

Od aprila se organizuju po dve radionice

tokom jednog meseca u nekoj od 16 biblioteka u

op{tini, prema planiranoj dinamici. [kolski

bibliotekari su se izjasnili da bi bilo korisno

da budu posebno obra|ene teme: inventarisawe,

revizija, klasifikacija, katalogizacija, automa-

tizacija bibliote~kog poslovawa.

Seminari za bibliotekare u

javnim bibliotekama

Ciq seminara za stru~ne radnike u javnim bi-

bliotekama je da oni neprekidno prate novine u

oblasti bibliotekarstva, da se usavr{avaju, daqe

Odeqewe za razvoj bibliote~ke delatnosti Biblioteke grada Beograda

Stru~no usavr{avawe

BIBLIOTEKE


78

obrazuju i unapre|uju svoj rad. Tako|e treba da

omogu}e jedinstvenu tehnologiju rada u svim seg-

mentima bibliote~ke delatnosti, u skladu sa pro-

pisanim uputstvima, pravilnicima, podzakonskim

aktima i standardima koji reguli{u obavqawe bi-

bliote~ke delatnosti u bibliotekama u Beogradu

i Srbiji. Mnogim bibliotekarima seminari poma-

ù da se podsete i da obnove ve} ste~ena znawa.

Neke od tema seminara:

1998. Oblici i metode rada u de~jim odeqe-

wima u narodnim bibliotekama;

2002. Mogu}nost primene interneta u jav-

nim bibliotekama;

2003. Bibliotekarstvo u Finskoj;

2004. UDK u praksi javnih biblioteka;

2005. Biblioteke u kulturnoj politici grada;

2006. Automatizacija biblioteke (zamke i

izazovi)

Anketa

Kao zavr{na faza svakog obrazovnog proce-

sa, evaluacija ima veliki zna~aj u sagledavawu

kako kvaliteta tako i nedostataka prezentova-

nog sadràja, a samim tim je i putokaz kako bi

trebalo organizovati naredne seminare. Na kra-

ju svakog seminara u~esnici su, putem ponu|enih

upitnika sa pitawima koja se odnose na sadràj

obra|enih tema, mogli da se izjasne o uspe{nosti

predavawa.

Neka od pitawa:

– U kojoj meri ste mogli da pratite predava-

wa na ovom seminaru;

– Da li je seminar unapredio va{e znawe i

koliko }ete mo}i ste~ena znawa da prime-

nite u praksi;

– Koja tema vam je bila najjasnije izloèna;

– Kojoj temi biste voleli da seminar bude

posebno posve}en;

– Koji oblik seminara bi vam bio najkori-

sniji (kreativne radionice, predavawa,

prezentacije...).

Analize

Nakon svakog seminara obra|uju se podaci o

pose}enosti seminara. Ovde navodimo samo neke

(vidi tabelu).

U najve}em broju su se odazvali biblioteka-

ri iz javnih biblioteka, a pose}enost seminara

je bila oko 95 odsto.

U~e{}e na stru~nim skupovima

Radnici Odeqewa za razvoj bibliote~ke

delatnosti Biblioteke grada Beograda redov-

no prisustvuju raznim stru~nim skupovima ka-

ko u zemqi (Beograd, Novi Sad, Sremska Mi-

trovica, Qig, In|ija, Kru{evac, Kraqevo,

Kragujevac, [abac, Petnica, Zlatibor, Vrwa~-

ka Bawa) tako i u inostranstvu: u îkagu i Ur-

bana-[ampejnu (SAD), Helsinkiju, Oslu, Ma-

riboru, Napuqu, Republici Srpskoj, Budimpe-

{ti...

Nakon povratka sa putovawa, bibliotekari

Odeqewa na stru~nim skupovima i savetovawima

prezentuju pose}ene biblioteke i, uz video pro-

jekcije, upoznavaju nas sa wihovim radom i preno-

se iskustava od kojih neka mogu da se primene i

kod nas.

Jasminka Elakovi}Biblioteka grada Beograda

BIBLIOTEKE


79

Seminar Pozvano Prisutno %

Obrada bibliote~ke gra|e 1 263 138 53

Inventarisawe bibibliote~ke gra|e 2 263 179 68

Stru~na bibibliotekarska literatura 3 263 171 65

Kreativan rad sa decom 4 175 121 70

Seminar za specijalne biblioteke 77 39 51

Seminar za javne biblioteke 210 200 95

1 Obrada bibliote~ke gra|e – ~etvorodnevni seminar za {kolske bibliotekare;

2 Inventarisawe bibliote~ke gra|e – ~etvorodnevni seminar za {kolske bibliotekare;

3 Stru~na bibliotekarska literatura – dvodnevni seminar za {kolske bibliotekare;

4 Kreativni rad sa decom u bibliotekama – dvodnevni seminar za {kolske bibliotekare

(samo osnovne {kole).

Od oktobra pro{le do maja ove godine traja-

la je adaptacija centralnog objekta Gradske bi-

blioteke Novi Sad u Dunavskoj ulici. Ovo je ura-

|eno na predlog Izvr{nog odbora Skup{tine

grada Novog Sada, a u organizaciji JP „Poslovni

prostor” iz Novog Sada. Gra|evinski radovi su

obuhvatili objekat u celini. Tavanski prostor je

pretvoren u kancelarijski, ~ime je bitno raste-

re}en rad administrativnih slu`bi. Instalira-

na je nova elektri~na, kompjuterska, protivpo-

àrna i protivprovalna mreà. U ~itaoni-

ci i u kancelarijama na prvom spratu hoblo-

van je i lakiran parket i ugra|eni su spu-

{teni plafoni. U pozajmnim odeqewima za

decu i odrasle postavqen je laminat i ofar-

bane police za kwige. Rekonstruisani su svi

sanitarni ~vorovi i okre~ene sve prostori-

je. Radove je uspe{no izveo JKP „Stan” iz

Novog Sada, a wihova vrednost je oko 14 mi-

liona dinara.

Povodom adaptacije centralne zgrade

Biblioteke i izgradwe potkrovqa u ~itao-

nici Gradske biblioteke 23. maja je odràna

prigodna sve~anost kojoj su prisustvovali

Zoran Vu~evi}, predsednik Skup{tine gra-

da Novog Sada, Nada Malen~i}, na~elnica

Gradske uprave za kulturu, direktori javno-

komunalnih preduze}a koja su u~estvovala u

adaptaciji i brojni gosti. Dragan Koji}, di-

rektor Gradske biblioteke, najtoplijim re-

~ima je zahvalio osniva~u. U muzi~kom delu

sve~anosti prvaci opere Srpskog narodnog

pozori{ta izveli su program Srpska pevana

re~ – Muzika kod Sterije (povodom 200 godi-

na od ro|ewa Jovana Sterije Popovi}a).

Gradska biblioteka u Novom Sadu je do-

bila novac za 20 novih ra~unara, ~ime su

stvoreni tehni~ki uslovi za automatizaciju

svih bibliote~kih ogranaka i formirawe

Referalno-informacionog centra.

Aleksandar Jokanovi}Gradska biblioteka Novi Sad

BIBLIOTEKE


80

Gradska biblioteka u Novom Sadu

Adaptacijom do boqih uslova

Narodna biblioteka Uìce je ove godine,

radno i sve~ano, proslavila 150 godina rada. Ob-

javila je veoma informativnu monografiju, po

drugi put uspe{no organizovala stru~ni skup na

Zlatiboru, predstavila izdava~ku delatnost

okruga na Sajmu kwiga u Beogradu... Ko nije bio u

avgustu na sve~anoj akademiji u uì~kom pozori-

{tu i preko mosta u „Ma~kovom }o{etu”, foto-

grafije moè pogledati na adresi www.bibliote-

ka-uzice.org.yu.

Jubilej

Vek i po biblioteke u Uìcu

Prostor biblioteke pre renovirawa

Sada je ovde mnogo prijatnije

Ko }e u besomu~noj trci izme|u sve agresiv-

nije globalizacije i sve ve}eg interesa za lokal-

no, odnosno zavi~ajno, pobediti, ~ini se neizve-

sno, ali samo na prvi pogled. Znamo sigurno da

zavi~ajnost nikad ne}e izgubiti.

Tako sam i ja sebi postavio zadatak – kako da

prolaznike u ulici Cara Du{ana, u kojoj je sme-

{tena suboti~ka Gradska biblioteka i weno Za-

vi~ajno odeqewe, privu~em kwizi, pre no {to ih

najboqa poslasti~arnica u gradu, preko puta bi-

blioteke, privu~e na kola~e. Problem nije nere-

{iv, ali u nadmetawu izme|u slatki{a i kwiga

~ini se da je utakmica unapred izgubqena. Upra-

vo taj izazov me je nagnao da razmislim i poku-

{am da druga~ijim pristupom u odnosu na „tradi-

cionalan”, bibliotekarski, privu~em {to ve}i

broj konzumenata i ponudim im svojevrsne „slat-

ki{e” sa polica Zavi~ajnog odeqewa.

Prekretnica stole}a, ali i pre-

kretnica milenijuma, kao da je odre-

dila period koji smo po~eli ìveti,

kao da je otvorila nove puteve name-

wene upravo bibliotekarima, glav-

nim akterima informacionih centa-

ra, odnosno biblioteka. Vreme li{e-

no informacija definitivno je za

nama, a prostor masovnog konzumira-

wa i danas i ubudu}e bi}e bibliote-

ke.

Zavi~ajni fond suboti~ke bi-

blioteke postoji od samog osnivawa

javne – gradske biblioteke, od 1890.

godine, istina ne kao zasebna celina,

ve} kao sastavni deo svekolikog bi-

bliote~kog fonda. Seriozno saku-

pqawe, obrada i ~uvawe zavi~ajne

kwige, periodike, ali i nekonvenci-

onalnog materijala, bilo je sve do pe-

desetih godina pro{log stole}a sastavni deo bi-

bliote~kih obaveza na nivou celokupne biblio-

teke, da bi se potom inventarisawe zavi~ajne

zbirke obavqalo u izdvojenim sveskama. Tih se

godina Gradska biblioteka u Subotici kona~no

uselila u zgradu nekada{we Gra|anske kasine,

izgra|ene 1896. godine, koja svojom lepotom i

prepoznatqivom arhitektonskom linijom Fe-

renca Rajhla dominira na ju`noj strani central-

nog gradskog trga. Na fizi~ko izdvajawe zavi~aj-

nog fonda iz velike nau~ne zbirke ~ekalo se jo{

dvadesetak godina, kada se, nakon rekonstrukcije

objekta, pro{irewa, odnosno izgradwe galerija,

dobio adekvatan prostor namewen, izme|u osta-

log, i zavi~ajnom odeqewu kao izdvojenoj, zaseb-

noj celini. Od tada jedan bibliote~ki radnik

brine iskqu~ivo o tom fondu i on po~iwe da se

intenzivnije razvija i {iri.

Danas Zavi~ajno odeqewe ima oko deset hi-

qada kwiga, vi{e stotina godi{wih kalendara,

preko dvesta naslova zavi~ajne periodike, veli-

ki broj likovnih kataloga, vodi~a, mikrofilmo-

va i nekonvencionalne gra|e (plakati, pozivni-

ce, leci, fotografije...). Fond monografskih pu-

blikacija obra|en je u imenskom, predmetnom i

decimalnom katalogu, a dostupnost fonda popri-

mi}e neophodne razmere tek uvo|ewem Kobis

(COBISS) programa na kojem se upravo radi. Sme-

{teno u prizemqu objekta, Zavi~ajno odeqewe je

dostupnije svim korisnicima, pa je kori{}ewe

ovog fonda posledwih godina intenzivirano, sve

sa ciqem {to boqeg upoznavawa lokalnog, kao

prirodna reakcija, verovatno potreba, pa i pro-

tivteà globalnom. Na odeqewu postoje ~etiri

~itala~ka mesta koja nude neposredna istraìva-

wa. Ovi uslovi omogu}ili su posledwih godina

da se „zavi~ajnim” temama danas bave i sredwo-

{kolci i studenti, nau~ni radnici, istraìva-

~i, ali i drugi korisnici, s ciqem upoznavawa

svog kraja – zavi~aja, ali i objavqivawa stru~ne

literature kojom se popuwavaju praznine lokal-

nog areala.

Suboti~ka zavi~ajnost

Izme|u kwiga i slatki{a

BIBLIOTEKE


81

Fond celokupne biblioteke je jezi~ki po-

deqen na srpski i ma|arski deo, tako je i u Za-

vi~ajnom odeqewu, {to je uslovqeno struktu-

rom stanovni{tva u op{tini, sa mogu}im da-

qim podelama (buweva~ki, hrvatski, bo{wa~-

ki, materwi...). Ambijent odeqewa, pored kwi-

ga, ~ine i umetni~ka dela prete`no zavi~ajnih

stvaralaca, pa se tu mogu sresti gipsani odliv-

ci projektanata Jakaba i Komora, koji su za so-

bom ostavili Gradsku ku}u, Sinagogu i prepo-

znatqiv kompleks gra|evina na Pali}u. Wih je

izvajao mr Sava Halugin, skulptor. Tu su i dve

velike slike mr Edite Kadiri}, akvarel \ure

Maravi}a, bibliote~ki plakat I{tvana Sajka,

skulptura ma~ke u ìci Danijele Mamuì}, ma-

kovi Suzane Donoslovi}, slika telefona Jone

Mikovi}, kerami~ki krst Stevana Andra{i}a,

zidni kalendari Qiqane Ili}-Krtini} i Ni-

kole Tumbasa, slovo A Slavka Matkovi}a, rano

preminulog multimedijalnog umetnika i bi-

bliotekara upravo Zavi~ajnog odeqewa, i jo{

mnogo toga. Posledwih godina ovo odeqewe na

dan prole}a u kamernom izlo`benom prostoru

organizuje izlo`bu istog naziva, s ciqem afir-

misawa mladih suboti~kih likovnih stvarala-

ca. Svake godine posledweg radnog dana u Zavi-

~ajnom odeqewu se okupi pedesetak „zavi~aja-

ca”, da bi se u opu{tenoj atmosferi prisetili

rezultata u minuloj godini, te poèleli dobro

zdravqe i stvarala~ki uspeh u potowoj. Tom

prilikom jedan od vrednih zavi~ajnih stvarala-

ca ostavqa otisak svog dlana u glini, {to se ~u-

va kao trajan beleg, s èqom da se ti otisci jed-

nog dana izliju u bronzi, a da potom upotpune

ambijent odeqewa.

Zasnivaju}i svoj rad na savremenim na~eli-

ma, razvoju informacionih mogu}nosti, ali bez

odustajawa od onog najvrednijeg u uve}avawu za-

vi~ajnog fonda i wegovoj dostupnosti naj{irim

slojevima interesovawa, uvereni smo da }e bu-

du}nost pre svega biti naklowena upravo ovom

fondu, kako bi zavi~ajna odeqewa postala naj-

zna~ajnija, jedinstvena i neponovqiva.

Mile Tasi}Gradska bibliuoteka Subotica

Zavi~ajno odeqewe kraqeva~ke biblioteke

Iskustvo sa plakatima

BIBLIOTEKE


82

Zbirku plakata Narodne biblioteke

„Stefan Prvoven~ani” odlikuje raznovrstan

niz doga|aja koje najavquju, po~ev od 1976. go-

dine, kada je i ustanovqeno Zavi~ajno odeqewe

ove biblioteke. Sa àqewem moèmo konsta-

tovati kako kriterijumi na osnovu kojih su

plakati uvr{}ivani u zbirku nikad nisu bili

jasni niti ih se biblioteka striktno pridrà-

vala. S jedne strane, to je posledica nejasnog

stava o tome koju vrstu gra|e sakupqa Zavi~aj-

no odeqewe biblioteke, u odnosu na muzej i ar-

hiv, a s druge strane, to je kuburewe s prosto-

rom, odnosno sme{tajem plakata u okviru sa-

mog odeqewa.

PROBLEM: Plakati su, ina~e, mora svakog

bibliotekara koji radi sa nekwi`nom gra|om

jer, zbog wihovog formata, adekvatan sme{taj je

gotovo nere{iv problem. Bibliotekari se dovi-

jaju kako znaju i umeju, jer za famozni sto~i} sa

kliznim fiokama uglavnom nema novca. Ciq

ovog teksta je da se iznese jedno iskustvo koje

onima koji kre}u u avanturu sa sme{tajem plaka-

ta moè biti od koristi.

REVIZIJA: Problem sa zagu{ewem odeqe-

wa gra|om, revnosno prikupqanom dve decenije,

u~inio je da se Biblioteka devedesetih godina

pro{log veka opredeli za pra}ewe plakatirawa

kulturnih doga|aja jer se duplirawe poslova i

zbirki koje formiraju ustanove za kulturu u jed-

nom gradu ~inilo izli{nim. I pored toga, zbir-

ka je rasla, pa nam je prvi posao prilikom revi-

zije, 2003. godine, bio da se re{imo suvi{nog

broja istih primeraka.

Svi plakati su bili datirani i zavedeni u

kwigu grupnog inventara. Zejedno sa plakatima,

tu je i nekoliko geografskih karata, odnosno ma-

pa, koje su silom prilika u{le u ovu zbirku. î-

tava zbirka je sme{tena u dve fascikle vrlo pri-

mitivnog izgleda, od mekog kartona, koje su, kao

privremeno re{ewe sluìle nekih dvadesetak

godina (o pra{ini da i ne govorimo). Me|utim, i

sam sme{taj ovih fascikli je bio problem. Tre-

balo je na}i slobodnu ravnu povr{inu dimenzija

60x70 cm i na wu poloìti plakate, a potom se

starati da preko wih ne bude ni{ta stavqeno ko-

liko god to ~ista~icama, raznim majstorima, po-

mo}nim radnicima, pa i samim bibliotekarima,

delovalo primamqivo, pogotovu u fazi kada su

ove fascikle, opet zbog formata, bile u depou.

Ali, izvaditi plakat iz „fascikle”, ili smesti-

ti u wu novi, zahtevalo je jo{ ve}i prostor.

Utvrditi, na primer, da li uop{te posedujemo

odre|eni plakat ili ne bilo je komplikovano:

plakati, hronolo{ki pore|ani zbog lak{e pre-

traìvosti, bili su razli~itih formata, pa su

oni mawi beàli u sredinu i bibliotekarke ~i-

nili nesigurnim u rezultat svoje pretrage dok ne

bi sve povadile i polako isprebacivale s jedne

gomile na drugu. (Za to su bila potrebna dva kva-

dratna metra slobodnog prostora, ili dva radna

stola). No, kako plakati nisu jedini posao u bi-

blioteci, tako se redosled poteza koji smo po-

vla~ile sam nametnuo.

RAZVRSTAVAWE PO FORMATU: Prvo

smo izdvojile plakate formata A4, hronolo{ki

ih pore|ale, smestile u plasti~ne folije, potom

u dva registratora. U jedan smo smestile biblio-

te~ke plakate, a u drugi ostale. Ispostavilo se

da laka pretraìvost, pogotovu bibliote~kih

plakata, omogu}ava brzo davawe informacija o

aktivnosti biblioteke potrebnih na{im slu-

`bama. Lako}a u rukovawu ovako sme{tenom gra-

|om u~inila je da nerado gledamo na plakate ve-

likog formata sme{tene u nove mape kao na ne-

preglednu gomilu. San zavi~ajnih bibliotekarki

da svi plakati formata A3, A2, A1... budu sme-

{teni poput onih malih, formata A4, kao i svi

snovi, nije bio u skladu sa stvarno{}u kwiàr-

ske ponude u nas. Realizovale smo ga, kako u ta-

kvim prilakama biva, uz mnogo improvizacija.

[TAP I KANAP: Naru~ile smo registra-

tore po meri, za format A3, potom za A2 i A1

(jednom presavijen), kod lokalnog kwigovesca.

Umesto plasti~nih folija, posluìle su nam ke-

se za kupus i maline, nabavqene na lokalnoj pija-

ci. Naravno, same smo pravile oja~awe od papir-

nih traka koje smo heftale za kesu sa strane, na

nekoliko mesta i zumbale. Pipav posao za koji se

~inilo da nikada ne}e biti okon~an, obavqen je

za nekoliko letwih meseci. Kako se ovi regi-

stratori ~esto listaju, ne brinemo da ne}emo na

vreme primetiti ukoliko plastika zapreti da

uni{ti dokument.

Predstoji nam jo{ digitalna obrada i ske-

nirawe plakata. No, kako sve pri~e o digitaliza-

ciji po~iwu i zavr{avaju se pri~om o odgovaraju-

}em programu, nad ~im bibliotekarke Zavi~ajnog

odeqewa nemaju velike kompetencije, verovatno

}emo i ovaj problem re{avati poput prethodnog.

Ema DimovskaJasna Obradovi}

Poklon nacionalne biblioteke Slovenije

Vredan }irilski rukopis

BIBLIOTEKE


83

Narodna i univerzitetska biblioteka Slo-

venije je Narodnoj biblioteci Srbije pokloni-

la digitalizovanu Zbirku slovenskih rukopisa

Jerneja Kopitara. Ova zbirka se ~uva u Narodnoj

i univerzitetskoj biblioteci u Qubqani i jedna

je od najstarijih nau~nih zbirki }irilskih ru-

kopisa.

Jernej Kopitar, jedan od prvih predstavnika

moderne slavistike, mentor Vuka Karaxi}a,

shvatao je va`nost starih rukopisa i prikupio je

zbirku vrlo vrednih spomenika, me|u kojima je i

takva dragocenost kao {to je Suprasalski ko-deks iz 11. veka, poreklom iz Rusije. Kao {to se

zna iz Kopitareve prepiske sa Vukom, mnogo je

rukopisa bilo nabavqeno preko Vuka Karaxi}a.

Neki su nastali u ov~arskim manastirima, jedan

je nekada pripadao Studenici, Triod je napisan u

Makedoniji, jedno jevan|eqe je iz Bosne, a mla}i

rukopisi iz Bugarske.

Narodna biblioteka Srbije }e, u saradwi sa

Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Slo-

venije, stru~no obraditi ovu digitalnu kolekci-

ju vrednih staroslovenskih }irilskih rukopisa

i prikqu~iti je digitalnim kolekcijama nacio-

nalnih kulturnih ba{tina Evrope u okviru pro-

jekta „Evropska biblioteka”.

V. J.

BIBLIOTEKE


84

Pesmore~ja u dosluhu sa

Mokrawcem

Stevan Stojano-

vi} Mokrawac nije

samo muzi~ar. On je i

pesnik, najve}i koga

je srpska muzika ima-

la u svojoj istoriji.

To je i pored toga {to

nije napisao nijednu

pesmu koja bi se pam-

tila. Bio je u stawu

da, polaze}i od usme-

ne lirike, ali i poe-

zije mnogih, znanih i

mawe znanih pesnika,

stvori muzi~ka dela

koja emaniraju samu du{u lirskog. Pesnici su ta-

ko|e, poneti ponorno{}u i vihorom wegovih

kompozicija, pevali pesme kojima je u srcu bio

wihov ritam.

Petar Kowovi}, i sam vrsni muzi~ar, na

najboqi na~in je izrazio ono {to je su{tinsko u

Mokraw~evoj muzici: „Mokrawac je, boqe nego

iko drugi, umeo da oseti pra~istotu... jednog

folklornog moti-

va...“ Prodirao je u

izvore „duboko, do

srì, do starine“.

Izuzetno je vredna

majstorski ostvare-

na, kontrapunktska,

polifona struktu-

ra wegovih kompo-

zicija.

Mokrawac je,

od 1883. do 1909. go-

dine, komponovao

petnaest rukoveti.

[esnaesta je ostala

nedovr{ena. Po~eo

je od narodnog melo-

sa Srbije, Kosova,

Makedonije, Bosne

i Crne Gore. Autor

je i brojnih horskih

pesama.

Negotinska bi-

blioteka bri`qivo

prikupqa izdawa

vezana za svog

znamenitog su-

gra|anina, a

trojica zna~aj-

nih pesnika Ne-

gotinske kraji-

ne oduìla su se

na jedini pravi

– pesni~ki – na~in svom velikom pretku.

Najpre, Adam Pusloji} liturgijskom kan-

tatom Drvo ìvota (muzi~ki deo je tvo-

revina Vlastimira Stanisavqevi}a [ar-

kamenca), premijerno izvedenom u Nego-

tinu 11. septembra 2001. godine i {tampa-

ne potom u Kwizi Adamovoj. Ovo delo so-

norno{}u poetskog zvuka i vrtlo`ne, do

same srì duhovnog, sondirane dubine,

ide u sam vrh na{e refleksivno-zvu~ne

duhovne lirike, ~iji je pravi za~etnik La-

za Kosti}. Zatim, sam Vlastimir Stanisa-

vqevi} [arkamenac, neobi~nom, po mno-

go ~emu – umereno – avangardnom, jednom

od najzna~ajnijih u wegovom pesni~kom

opusu, zbirkom Mokraw~evi dani pesmomprebirani (2002). Ova kwiga je svojevr-

stan eho tekstova objavqenih u nau~noj

publikaciji posve}enoj znamenitom muzi-

~aru. I, kona~no, sada, najmla|i me|u wi-

ma – Vlasta Mladenovi} – zbirkom liri-

ke, svojevrsnom dvodelnom, fragmentizo-

vanom poemom Pesmore~ja u dosluhu saMokrawcem.

Du{an Stojkovi}

Uro{ Predi}: Portret

Stevana Mokrawca

Mokrawac u Beogradu

1894. godine

Evgenije Qvovi~ Nemirovski je najve}i ì-

vi ekspert ju`noslovenskog {tamparstva. Pored

{ezdesetak ~lanaka koje je objavio o ovoj pro-

blematici u periodi~nim publikacijama na ru-

skom, ukrajinskom, wema~kom, engleskom i srp-

skom jeziku1

i nekoliko monumentalnih mono-

grafija (Crnogorska bibliografija 1494–1994,tom I – kw. 1, izdawa \ur|a Crnojevi}a

1494–1496, Cetiwe, 1989, str. 222; Crnogorska bi-bliografija, tom I – kw. 2, izdawa Boìdara i

Vi}enca Vukovi}a, Stefana Marinovi}a, Jakova

od Kamene Reke, Jerolima Zagurovi}a, Jakova

Krajkova,\ovanija Antonija Rampaceta, Marka

i Bartolomea \inamia: 1519–1638, Cetiwe, 1993,

str. 220 + 11 str. s tablama; Po~eci {tampar-stva u Crnoj Gori, Cetiwe, 1996, 530 str.), evo i

wegove dvotomne kwige koja se 2005. godine poja-

vila pod naslovom Na~alo knigope~ataniï uÓ`nih slovïn iz planirane serije Istorijaslovenskog }irili~kog {tamparstva XV–XVII

vijeka. Ovaj diptih o ju`noslovenskom }irili~-

nom {tamparstvu autor objavquje u 80. godini

svog plodotvornog ìvota, {to svjedo~i o izu-

zetnoj vitalnosti, ogromnom nau~nom potencija-

lu, o djelatniku-eruditi koji nesmawenim in-

tenzitetom, iako lo{eg vida, i daqe radi. Do-

voqno je re}i da je dosad objavio 105 monograf-

skih publikacija (kwiga i bro{ura) zavidnog

nau~nog nivoa, preko dve hiqade bibliograf-

skih jedinica u serijskim publikacijama i nau~-

nim zbornicima, a o wemu je napisano oko 2.000

bibliografskih jedinica u kojima su nau~nici

raznih bibliolo{kih profila i nivoa visoko

vrednovali wegov stvarala~ki opus.

Wegova kwiga Po~eci {tamparstva u Cr-noj Gori iza{la je u izdawu Nacionalne biblio-

teke Crne Gore povodom pola milenijuma rada

Crnojevi}a {tamparije (Cetiwe, 1996). Ova

kwiga je u na{oj nauci primqena sa velikim po-

hvalama. Na me|unarodnom Sajmu kwiga u Beo-

gradu 1996. godine dobila je dvije nagrade – za iz-

dava~ki poduhvat godine i kao estetski vrlo

uspjelo izdawe – nagradu „Mnih Makarije”.

Autor ovih redaka imao je zadovoqstvo da

prati nau~no stvarala{tvo ovog velikog ruskog

nau~nika, da na{oj nau~noj javnosti predstavqa

wegov nau~ni portret i zasluge za ju`nosloven-

sku bibliologiju. U Portretima (1990, 1998. i

2001) davali smo wegovu iscrpnu biobibliogra-

fiju, a 1901. godine i wegov ìvotopis sa bibli-

ografijom na ruskom jeziku (Moskva, 1901). I po-

vodom wegove osamdesetogodi{wice u zborniku

Fedorovskie ~teniï, prire|enom wemu u ~ast

(Ruska akademija nauka) i objavqenom u Moskvi

2005. godine, piscu ovih redova objavqena je na

ruskom jeziku iscrpna studija o wegovom dopri-

nosu prou~avawu ju`noslovenske bibliologije,

sa 60 bibliografskih jedinica na vi{e jezika

(str. 29–41).

U monografiji Po~eci {tamparstva kodJu`nih Slovena citirani su raniji radovi ovog

plodnog ruskog nau~nika koje je koristio prili-

kom koncipirawa i komponovawa ovog nau~nog

diptiha, pri ~emu je autor unosio rezultate na-

u~nih istraìvawa svojih i drugih nau~nih po-

slenika.

Ova monografija je sadràjno naslowena na

brojne ranije autorove rasprave i ~lanke o slo-

venskom {tamparstvu, objavqene u raznim mono-

grafskim i periodi~nim izdawima.

Diptih Po~eci {tamparstva kod Ju`nihSlovena je voluminozno nau~no djelo, sa preko

hiqadu stranica enciklopedijskog formata. Ma-

terija u ovim dvjema monografijama je podeqena

u devet poglavqa: Izvori i istoriografija, Is-

hodi{te crnogorskog {tamparstva, Po~eci ju-

`noslovenskog {tamparstva, Prva crnogorska

Istorija ju`noslovenskog

{tamparstva

Na~alo knigope~ataniì u ?`nðih slavìn : ~. 1. Isto~niki i istoriografiì. Predposðilki //

Nemirovskiï, Evgeniï Lðvovi~. Istoriì slavìnskogo kirillovskogo knigope~ataniì HV-na~ala

HVII veka

Na~alo knigope~ataniì u ?`nðih slavìn : ~. 2. Izdaniì pervoï ~ernogorskoï tipografii //

Nemirovskiï, Evgeniï Lðvovi~. Istoriì slavìnskogo kirillovskogo knigope~ataniì HV-na~ala

HVII veka

IZLOG


85

Up.:D. J. Martinovi~: Vklad E. L. Nemirovskog v

Ó`noslovïnskuÓ bibliologiÓ.- Fedorovskie ~teniï,

Moskva, 2005, str.29-41.

o

o

{tamparija, Oktoih prvoglasnik iz 1494. godine,

Oktoih petoglasnik (1494), Psaltir s posqedo-

vawem 1495. godine,Trebnik oko 1496. godine, Ne-

sa~uvana i legendarna izdawa.

Kompariraju}i ove kwige sa cetiwskim iz-

dawem iz 1996. godine (Po~eci {tamparstva uCrnoj Gori), dolazi se di zakqu~ka da nema su-

{tinskih razlika, s tim {to moskovsko izdawe

sadrì dopune „novim svjedo~anstvima koja su se

pojavila posqedwih osam godina”.

E. Q. Nemirovski u svom nau~no zasnova-

nom, vrlo dragocjenom radu posebno isti~e fo-

totipska i faksimilna izdawa cetiwskih inku-

nabula, nagla{avaju}i zasluge dr Du{ana Mar-

tinovi}a u wihovom prire|ivawu, kao i druge

zasluge u ostvarivawu programa petstogodi-

{weg jubileja {tampane kwige u Crnoj Gori

(edicije ~etvorotomne Crnogorske bibliogra-fije 1494–1994).

U zavr{nom odjeqku navodi Testament\ur|a Crnojevi}a, preuzimaju}i ga iz kwige dr

Milo{a Milo{evi}a (kriti~ko izdawe).

Najve}a razlika izme|u cetiwskog i mo-

skovskog izdawa je u likovnoj opremqenosti.

Moskovsko izdawe je likovno znatno opremqe-

nije – sadrì preko 560 ilustracija funkcio-

nalno povezanih sa autorovim tekstom. Na kraju

odjeqka posve}enog kulturnom ìvotu prije

osnivawa tipografije nalaze se 24 dvobojne ilu-

stracije, sa tekstovima iz liturgijskih kwiga

(manuskripta), fresaka i drugo.

Rukopisnim kwigama (Barski qetopis,Miroslavqevo jevan|eqe, Manojlovo jevan|eqe,Gori~ki zbornik, Vlastareva sintagma i dr.)

Nemirovski pridaje veliki zna~aj za pojavu

{tamparstva i {tampane kwige. Posebno se

osvr}e na Barski qetopis, pretpostavqaju}i da

je prvobitno bio napisan glagoqicom na sloven-

skom, a ne na latinskom jeziku.

E. Q. Nemirovski je dao sistematizovan

hronolo{ki pregled dokumenata, zapisa i pri-

loga o Crnojevi}a {tampariji, predstavqaju}i

sve zna~ajnije li~nosti, slovenske i ju`noslo-

venske, koje su dale doprinos izu~avawu ju`no-

slovenske bibliologije i zasluùju da se uvedu

u registar nau~nika-zaslu`nika koji su se bavi-

li ili koji se bave izu~avawem ove va`ne dje-

latnosti. Nave{}emo neke od wih hronolo-

{kim redom i u izboru E. Q. Nemirovskog: Ila-

rion Ruvarac, Vatroslav Jagi}, Jovan N. Tomi},

Qubomir Stojanovi}, Du{an D. Vuksan,\or|e

Spasojev Radoji~i}, Dejan Medakovi}, Aleksan-

dar Mladenovi}, Niko Simov Martinovi} i Du-

{an Jovanov Martinovi}. Zatim je obuhvatio i:

Vladimira Alekseevi~a Mo{ina, Petra Ata-

nasova, Mladena Bo{waka, Josipa Badali}a i

niz drugih. O prvoj grupi je detaqnije govorio

i u prilogu dao wihove fotografije i faksimi-

le wihovih va`nijih djela – monografskih pu-

blikacija.

Zanimqivo je da Nemirovski, i pored rezul-

tata pomenutih bibliologa, apostrofira da je

potrebna temeqna monografija „u kojoj }e biti

crnogorsko {tamparstvo prou~eno u svome bo-

gatstvu veza i aspekata”. Dakle, i pored visokog

stepena izu~enosti, on kao najboqi ìvi ekspert

za na{e staro {tamparstvo, ukazuje na potrebu

daqeg, svestranog prou~avawa ovog fenomena.

U drugom i tre}em poglavqu prve kwige Is-hodi{ta crnogorske {tamparije i Po~eci ju-`noslovenskog {tamparstva analizira kultur-

no-istorijske, socijalno-politi~ke i materijal-

no-tehni~ke pretpostavke za pojavu {tamparije

u Crnoj Gori, isti~u}i veliki zna~aj crkve u

formirawu {amparije i daju}i pregled zapadno-

evropskog {tamparskog umje}a u 15. stoqe}u.

Autor znala~ki analizira mjesto Crnojevi}a

{tamparije u kulturnoj istoriji Crne Gore i ju-

`noslovenske kulture u „o~uvawu nacionalne

samosvijesti, i s wom tijesno povezane pravo-

slavne vjere u uslovima stranog gosopodstva”.

Podrobno je opisao djelatnost {tamparije

Andrije Palta{i}a-Kotoranina, a naveo je i niz

ju`noslovenskih {tampara koji su radili u Ita-

liji i Francuskoj (Nikola Modru{ki, Jakov Bu-

ni}, Juraj [i{gori}, [imun Dalmatinac, Juraj

Dragi{i}).

E. Q. Nemirovski je posebnu pa`wu posve-

tio pismima {tampane ju`noslovenske kwige i

ko su izu~avaoci lingvisti~kih pitawa Crnoje-

vi}a izdawa (akademik Aleksandar Mladenovi},

Vjera Jerkovi}, dr Jasmina Grkovi}-Mejxor, dr

Vojislav P. Nik~evi}). Za ovog potoweg ironi~-

no kaè da je dao „kriti~ki osvrt na sve {to je

ura|eno u toj oblasti” – ta wegova ocjena je osta-

la bez komentara, nagla{ava Nemirovski!

Dosta toga je Evgenije Qvovi~ u svojoj is-

crpnoj dvotomnoj studiji ostavio otvorenim, ne-

rije{enim pitawima, po~ev{i od lokacije

{tamparije (Obod, Cetiwe, Venecija). Ta pita-

wa je obradio pod naslovima [tamparija \ur|aCrnojevi}a, Izmi{qene {tamparije, Nesa~uva-na i izmi{qena izdawa.Wegovi komentari i za-

kqu~ci su ubjedqivi. Svi oni nau~nici koji se

ubudu}e budu bavili ovim pitawima mora}e se

naslawati na ovog velikog eruditu i poznavaoca

starog {tamparstva i stare kwige. Prema rije-

~ima prof. dr Radivoja [ukovi}a, ubudu}e }e se

istorija crnogorskog {tamparstva ra~unati od

ove kwige E. Q. Nemirovskog.

Du{an J. Martinovi}

IZLOG


86

Nedavno se pod naslovom Nauka o kwizi uCrnoj Gori pojavila prva bibliologija u Crnoj

Gori najplodnijeg crnogorskog nau~nika akade-

mika i bibliotekara-savjetnika dr Du{ana J.

Martinovi}a. To je pedeseta, veoma voluminozna

kwiga, u kojoj autor analizira i na sinteti~ki

na~in predstavqa bibliologiju (nauku o kwizi)

u Crnoj Gori. Godinama se ovaj neumorni posle-

nik nauke o kwizi bavio istraìva-

wima o crnogorskom {tamparstvu, bi-

bliotekarstvu i bibliografiji, a

ovog puta je dodao i svoja najnovija is-

traìvawa o kwiàrstvu u Crnoj Go-

ri kao bibliolo{koj disciplini, ~i-

me se do dr Martinovi}a nije takore}i

niko bavio. On je prvi „zagrizao” i u

tu oblast znawa i dao cjelovit pregled

o akviziterstvu, prenumerantima, naj-

starijim kwiàrama i kwiàrima na

Balkanu i kod ju`noslovenskih naroda

i dràva, ~ime je upotpunio veliku

prazninu u bibliolo{koj nauci.

[tamparstvom, bibliotekar-

stvom i bibliografijom akademik

Martinovi} se i ranije cjelovito ba-

vio – objavio je nekoliko validnih kwiga mono-

grafskog karaktera i mno{tvo ~lanaka u ~asopi-

snoj literaturi na srpskom, ruskom, poqskom, ~e-

{kom, wema~kom, engleskom i drugim jezicima.

Tim objavqenim radovima blagodare}i uvr{}en

je u mnoge leksikone i enciklopedije u svijetu na

engleskom i ruskom jeziku (Ko je ko u Crnoj GoriBudva, 1993,1999, 2004; Who’s Who in World, 1995;

Ko je ko u kulturi Crne Gore, Podgorica, 1997;

Ånciklopediï knigi, Moskva, 1999; Outstandding

people of the Century, Cambridge, 2000).

Polaze}i od te ~iwenice, presti`na izda-

va~ka ku}a CID u Podgorici naru~ila je kwigu

kod akedimika Martinovi}a i izdala je u okviru

novopokrenute edicije „Crna Gora”. Ve} su se po-

javile kwige Slobodana Tomovi}a (Moralnatradicija Crnogoraca), Gojka Kastratovi}a

(Istorija crnogorskog filma), Vojislava D.

Nik~evi}a (Kwièvnost Dukqe i Prevalitane13–14. vijek) i Du{ana J. Martinovi}a, a u pri-

premi je jo{ petnaestak.

Martinovi}eva Kwiga o kwizi predstavqa

prvjenac u ovoj oblasti nauke, kwigu unikatnu

kod nas, pravo divot izdawe, po sadràju izuzet-

no zanimqivu, a po opsegu obimnu (645 strana),

bogato ilustrovanu dokumentarnom fotografi-

jom koja se, mawe-vi{e, prvi put pojavquje, {to

Martinovi}evoj kwizi daje osoben zna~aj.

Kada je o {tamparstvu rije~, autor daje presjek

{tamparija, po~ev od Crnojevi}eve (1492–1496),

preko venecijanskih {tampara na{eg porijekla

(Andrije Jakovova Palta{i}a

Kotoranina, Boìdara Vukovi}a

– Podgori~anina, wegovog na-

sqednika Vi}enca i wihovih

sqedbenika Jerolima Zagurovi-

}a Kotoranina i dr.) Sve {tam-

pare crnogorske provenijencije

nedovoqno poznate u nauci ([i-

mun Kotoranin, Mojsije Budi-

mqanin, Stefan Pa{trovi},

Melentije Baranin), ili one ko-

je on prvi put pomiwe i nau~no

{ire i podrobnije interpretira

(na primjer Luku Ulciwanina)

tako|e nalazimo u Martinovi}e-

voj originalnoj kwizi po koncep-

ciji i sadràju. U okviru ovog

poglavqa autor, razumqivo, obra|uje Wego{evu ti-

pografiju (1833–1852), zatim {tamparije koje su ra-

dile na prostoru Boke Kotorske i Crne Gore po-

slije Wego{eve {tamparije do 1941. godine (Dr-

àvnu {tampariju Crne Gore 1863–1916, [tampari-

ju Cetiwske ~itaonice 1884–1886, [tampariju Mi-

nistarstva vojnog 1907–1915, Akcionarsku {tampa-

riju u Nik{i}u 1393–1943, Akcionarsku podgori~-

ku {tampariju „Boìdar Vukovi}” 1906–1908, Boke-

{ku {tampariju u Kotoru 1907–1941, [tampariju

Anton Rajnvajn na Cetiwu 1913–1918).

Kao {to smo ve} istakli, u ovoj kwizi nala-

zimo zanimqivo {tivo o kwiàrstvu, koje je u

direktnoj vezi sa {tamparskim umje}em. Autor je

dao pregled kwiàrske mreè po gradovima, is-

takao kratke biografske podatke o poznatijim

kwiàrima ([piro Petrovi} – Kotor, Jovo Se-

kulovi} – Herceg-Novi, Ilija Hajdukovi} – Bar,

Ilija Ma{anovi} – Ulciw, Jovan Pavlovi}, Mi-

lo{ Dragi} i Marko Vujovi} – Cetiwe, bra}a

[obaji}i, Niko \. Ivankovi}, Milutin – Mi}o

Radoji~i} i Bra}a Kavaje u Nik{i}u). U Podgo-

rici su bili poznati {tampari-izdava~i: Stan-

Od Crnojevi}a do \ukanovi}a

Enciklopedija o crnogorskoj kwizi

Nauka o kwizi u Crnoj Gori : pola milenijuma u Gutenbergovoj galaksiji / Du{an J.

Martinovi}. - Podgorica : CID, 2006.

IZLOG


87

ko Mili~kovi}, Pero S. Vukoti} i Peri{a Vuk-

~evi}. O svima wima akademik Martinovi} izno-

si relevantne podatke, posebno se zadràvaju}i

na wihovoj {tamparsko-izdava~koj produkciji

po ~emu su prepoznatqivi.

Posebno, veoma razra|eno, jeste poglavqe o

narodnim bibliotekama i ~itaonicama („~itali-

{tima”) u Crnoj Gori, o {kolskim bibliote-

kama, Univerzitetskoj i Biblioteci CANU. I

ovdje je autor imao gotov materijal budu}i da je

napisao i objavio nekoliko zapaènih monogra-

fija (o Cetiwskoj ~itaonici, o Dràvnoj bibli-

oteci Crne Gore) i vi{e separata (o Ulciwskoj

~itaonici npr.).

Bibliografski pregled je tako|e cjelovit.

Autor je napisao svestran osvrt na vrste i tipove

bibliografija, na strane bibliografe, po~ev od

rodona~elnika crnogorske bibliografije Itali-

jana \uzepea Valentinelija (]ezare Tondini de

Kvarengi, P. A. Rovinski, F. Velc, J. Bajza, E. Q.

Nemirovski, E. F. Cvjetkova, F. Krauze, Z. Rahun-

kova, M. Rehakova) i doma}e, po~ev{i od Marka

Dragovi}a (P. [o}, D. D. Vuksan, V. @. Dragovi},

N. S. Martinovi}, O. Vukmirovi}, R. Vukovi}, Q.

Durkovi}-Jak{i}, M. J. @ivaqevi}, D. J. Marti-

novi}, M. Axi}, M. Luketi}, V. Rajkovi}, S. Lat-

kovi}, Z. Radulovi}, V. Pulevi}, R. [ukovi}, M.

Milovi}, P. Krivokapi}, V. Kilibarda, B. \uka-

novi}, V. Jovovi}, V. Martinovi}, Q. Lipovina).

Pred nama je rijedak leksikon, enciklope-

dija o kwizi u pravom smislu te rije~i, koju ne

posjeduje nijedna republika biv{e Jugoslavije.

Rije~i pohvale i priznawa zasluùju i autor i

izdava~, na ~emu im treba svesrdno ~estitati.

Osta}e im imena u analima kulture i nauke zlat-

nim slovima ispisana.

Vojislav A. Vujoti} – Duànin

Biblioteke za sve gra|ane

Biblioteka za hendikepirane / Dragana Milunovi}. - Beograd : Zadu`bina Andrejevi}, 2006.

IZLOG


88

Kwiga Biblioteke za hendikepirana licaDragane Hrwak-Milunovi}, objavqena u ediciji

Zadu`bine Andrejevi}, ima sedam celina. Nakon

uvodnih napomena, posve}ena je pa`wa pojmovima

invalidnosti i hendikepa, oblicima hendikepi-

ranosti, odnosu dru{tva prema hendikepiranima

i istorijskom rasponu u svetu i u na{oj zemqi.

Biblioteke, kao javne ustanove u funkciji vaspi-

tavawa, obrazovawa i podizawa nivoa kulture

svih dru{tvenih slojeva, me|u svojim korisnici-

ma ~esto, ili ako su specijalizovane iskqu~ivo,

imaju lica sa razli~itim oblicima mentalnog

ili telesnog hendikepa.

Biblioteke za hendikepirana lica su speci-

jalna kategorija javnih ili {kolskih bibliote-

ka, ~iji su osnovni zadaci vezani za nabavqawe

bibliote~ke gra|e primerene i po formi i po

sadràju wenim korisnicima, unapre|ewe pro-

grama za rad sa razli~itim kategorijama hendi-

kepiranih osoba i ostvarivawe i unapre|ivawe

programa koji bi mogli doprineti rehabilitaci-

ji, ~ak i izle~ewu ovih lica. Biblioterapija je u

ovakvim bibliotekama jedan od osnovnih vidova

rada sa korisnicima, te je individulani kontakt

svakog korisnika sa bibliotekarem utoliko va-

`niji ukoliko su fizi~ka i mentalna ograni~e-

wa korisnika bibliote~kih usluga ve}a.

Kwiga Dragane Milunovi}-Hrwak obuhvata

pregled istorijskog razvoja ovih biblioteka, si-

stematizaciju biblio-

etka za hendikepirana

lica (samostalne bi-

blioteke, biblioteke u

sastavu zdravstvenih

ustanova...), komparaci-

ju biblioteka ove vrste

u razvijenim zemqama

sveta. Jezgro kwige ~i-

ne analize biblioteka

za lica sa o{te}enim

sluhom, vidom, tele-

snim ili mentalnim

o{te}ewima, ali je pa-

`wa posve}ena i bibli-

otekama za stara i bo-

lesna lica i lica sa

psiholo{kim problemima, koja se suo~avaju sa

ose}awima krivice, qutwe, ili jakim emotivnim

stresom, {to ih ~esto ~ini nesposobnim, potpuno

ili delimi~no, za ukqu~ivawe u svakodnevni ì-

vot. Poseban naglasak u radu stavqen je na upo-

znavawe sa dostignu}ima koja se primewuju u ino-

stranim bibliotekama, a ne zavise uvek od mate-

rijalnih mogu}nosti, ve} od boqe organizacije i

entuzijazma bibliotekara.

Snimawe situacije u doma}im biblioteka-

ma zasnovano je na metodima ankete i intervjua.

Literatura sa kojom se autorka upoznala pri pi-

sawu rada je iz oblasti bibliotekarstva, defek-

tologije, pedagogije i psihologije.

Nestrpqewe i nezadovoqstvo postoje}im

stawem u na{im bibliotekama korisnika sa spe-

cijalnim potrebama su opravdani: potrebne su im

davno iza{le kwige, ali jo{ vi{e informacije

o novim kwigama. S pravom o~ekuju selektivnu

diseminaciju informacija, èle da svoja nau~na

istraìvawa zapo~nu pretraìvawem bibliote-

ka iz udobnog okruèwa svoga stana, na {ta su

ve} vi{e godina naviknuti u svetskim okvirima.

Kod nas jo{ uvek nemaju obezbe|ene ni elemen-

tarne uslove za obrazovawe i usavr{avawe. Ne-

dovoqan broj kwiga {tampanih Brajevim pi-

smom, malobrojne i katkad nekvalitetne zvu~ne

kwige, tek poneka publikacija u skorije vreme

{tampana krupnijim slovima za slabovida lica,

i to samo za najniì uzrast, biblioteke u kojima

nema ni liftova, ni prilaza, ni toaleta za fi-

zi~ki invalidna lica, pultovi za pozajmqivawe

kwiga nameweni ko{arka{ima, a ne licima u ko-

licima. Gde su se to na{i bibliotekari izgubi-

li? U nema{tini, u nemaru raznih oblika uprave

za biblioteke i bibliotekare, u primatu kultur-

nih centara i razli~itih amaterskih dru{tava,

uz veliko po{tovawe za wihove rezultate, u nat-

kriqavawu struke politikom, u sve skromnijim

buxetima namewenim bibliotekama u Srbiji.

Ipak, nema opravdawa ni za bibliotekare ni za

dru{tvo u celini {to se ne odnosi odgovorno

prema ovom problemu. Nisu potrebni ni zakon ni

velika finansijska ulagawa da se barem neki od

ovih problema re{e, da lica sa specijalnim po-

trebama osete da su dobrodo{la u svim bibliote-

kama, da se organizuje i rad volontera, izme|u

ostalih, na primer, penzionisanih defektologa,

psihologa i pedagoga, ili studenata fakulteta

koji bi volontirawe mogli prihvatiti i kao

praksu, kako bi se otvorila mogu}nost redovnih

~itala~kih druèwa, razgo-

vora, pretraìvawa infor-

macija, uvela pozajmica kwi-

ga no{ewem na ku}nu adresu

za lica koja nisu u mogu}no-

sti da do|u do biblioteke. Za

to je, naravno, potrebna sa-

radwa sa mati~nim fakulte-

tima i udruèwima gra|ana

sa invaliditetom.

Biblioteke i bibliote-

kari pratili su evoluciju bi-

bliote~kih medija i na~ina

preno{ewa znawa i infor-

macija. Prvi put nakon Gu-

tenbergovog pronalaska

{tampe suo~ili su se u 20. ve-

ku sa revolucijom koju je donela upotreba inter-

neta i u potpunosti promenila istorijski iden-

titet profesije. Bibliotekar vi{e ne zavisi od

fizi~kog prostora biblioteke, ve} od svoje

adaptibilnosti promenama, dinami~nosti okru-

èwa. Sve je to fascinatno i poèqno, ali gde su

adaptibilnost i dinami~nost kada su u pitawu

lica sa specijalnim potrebama.

Me|unarodni nau~ni skup „Deca i bibliote-

ke: istraìvawe ~itawa, tradicionalne vredno-

sti i tehnolo{ke inovacije”, odràn u beograd-

skom „Sava centru” od 5. do 9. oktobra 2005. godi-

ne, relevantan je za razvoj obrazovawa, nauke i

kulture u Srbiji. Zakqu~eno je da je u bibliote-

kama neophodno obezbe|ivawe uslova i osmi{qa-

vawe rada sa decom sa posebnim potrebama kroz

radionice i zanimqive programe koji im omogu-

}avaju da nesmetano komuniciraju sa kwigom i

drugim medijima, ali i da svoj deo obaveza moraju

prihvatiti i ostali (pred{kolsko obrazovawe,

{kolstvo, odgovaraju}a ministarstva i uprave).

Kwigu Dragane Hrwak-Milunovi}, nastalu

na osnovu magistarskog rada odbrawenog na Fi-

lolo{kom fakultetu, tokom ~ije izrade sam bi-

la mentor, stoga je ne doìvqavam iskqu~ivo kao

nau~ni i stru~ni rad, ve} kao poziv da se stawe

promeni, da se nacionalna biblioteka, ali i sve

ostale biblioteke i nadle`ne institucije po-

svete re{avawu ovog problema. Bibliotekarsko

dru{tvo Srbije }e, sa svoje strane, idu}e godine,

pokrenuti projekat edukacije bibliotekara za

rad sa licima sa specijalnim potrebama u sarad-

wi sa mati~nim fakultetom.

Ova kwiga }e sigurno biti temeqni oslonac

svim budu}im izu~avawima, a od autorke o~eku-

jem da }e biti i borac za primenu ideja koje je u

woj propagirala.

Aleksandra Vrane{

IZLOG


89

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

U okviru edicije Savremena biblioteka Na-

rodna biblioteka Srbije izdala je Uputstvo zaprimenu standarda ISBD(CR), a sastavile su ga

Slobodanka Komneni} i Qiqana Dragi~evi}.

Uputstvo je, kao logi~an nastavak, sledilo po-

sle objavqivawa prevoda novog standarda za ob-

radu serijskih publikacija. Revidiran standard

(ISBD(S) – International Standard Bibliographic

Description for Serials) pod novim nazivom:

ISBD(CR) – International Standard Bibliographic

Description for Serials and Other Continuing Reso-

urces objavqen je 2002. godine u iz-

dawu Ifle, a na srpski jezik je

preveden polovinom 2004.1

Najkrupnija promena u novom

standardu je novo shvatawe pojma

serijske publikacije. Umesto poj-

ma „serijska publikacija” uvodi se

pojam „kontinuirani izvor” (conti-

nuing resources) koji, pored serij-

skih publikacija, ukqu~uje i teku-

}e integrativne izvore (integrating

resources), kao {to su publikacije

koje se dopuwavaju nevezanim li-

stovima, veb prezentacije, baze po-

dataka.

Prema strukturi izlagawa u

kwizi vidimo da je Uputstvo sle-

dilo strukturu ISBD(CR)-a. Po-

sle uvodnih re~i o novom Standardu, odre|en je

opseg Standarda, wegova namena i upotreba, data

je definicija serijskih publikacija, teku}ih in-

tegrativnih izvora i ostale gra|e koja je u opse-

gu ISBD(CR)-a.

Glavni deo kwige govori o katalo{kom opi-

su. Tu nalazimo uputstva o redosledu podataka, o

interpunkcijskim simbolima i znakovima, o iz-

vorima podataka za katalo{ki opis, o jeziku i

pismu i skra}enicama koje se upotrebqavaju u

opisu. Zna~ajna novina u Standardu je uputstvo za

izradu novog katalo{kog opisa – kada se izra|u-

je nov katalo{ki opis (bitne promene), a kada

promene ne zahtevaju novi opis (mawe promene).

Broj podru~ja i wihov redosled ostao je isti

kao u prethodnom standardu. Novo u Standardu,

pa je zanimqivo i u samom Uputstvu, jeste da se

pravila Standarda razlikuju za serijske publi-

kacije i za integrativne izvore. Zato se za svaki

elemenat katalo{kog opisa daje

najpre uputstvo za serijske pu-

blikacije, pa zatim za integra-

tivne izvore. Posebno treba

podvu}i zna~aj dobro odabranih

primera iz na{e katalo{ke

prakse koji ilustruju svako pra-

vilo.

Uputstvo sadrì i dodatke:

opis na vi{e nivoa (koji se, ina-

~e, kod nas ne radi, ve} se izra-

|uju posebni zapisi); opis elek-

tronskih serijskih publikacija

(sa lokalnim i sa daqinskim

pristupom); katalog serijskih

publikacija (re~ je o lisnom ka-

talogu koji je jo{ uvek jedini

katalog u dobrom broju na{ih

biblioteka); automatizovani katalog (uzajamni

elektronski katalog VBS). Na kraju uputstva da-

ti su posebni primeri u formatu katalo{kog li-

sti}a – opet iz na{e katalo{ke prakse.

Treba svakako ista}i da je u pitawu uput-

stvo koje je nameweno svim tipovima biblioteka

koje ~uvaju i obra|uju periodiku. Ono }e jednako

biti korisno za obra|iva~e koji izra|uju lisne

kataloge (neki od wih jo{ uvek nemaju ni pisa}u

ma{inu) kao i onima koji su se ve} opremili ne-

kim od elektronskih kataloga. Kori{}ewe ovog

Uputstva pri obradi serijskih publikacija (i

drugih kontinuiranih izvora) svakako }e pomo}i

da se standard ISBD(CR) uspe{no primeni u svim

na{im bibliotekama.

Bojana Vukoti}

Novine u katalo{koj obradi

periodike

Uputstvo za primenu standarda ISBD(CR) / Slobodanka Komneni}, Qiqana Dragi~evi}. –

Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2006.

IZLOG


90

1 ISBD(CR): Me|unarodni standardni bibliografski

opis serijskih publikacija i drugih kontinuiranih izvora :

prera|eno izdawe ISBD(S) Me|unarodni standardni bibli-

ografski opis serijskih publikacija / Êprire|iva~Ë

Me|unarodna federacija bibliote~kih udruèwa i institu-

cija ; prevod prera|enog izdawa iz 2002. godine [Biqana

Ili}]. - Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2004.

Prezentovana gra|a Bibliografije ameri~-kih kwiga prevedenih u Srbiji i Crnoj Gori od2000. do 2005. godine, autora Vesne Iwac i Milo-

rada Vu~kovi}a, stru~waka iz Narodne

biblioteke Srbije, predstavqa prvi dio

izdava~kog projekta u realizaciji Na-

rodne biblioteke Srbije i Ambasade Sje-

diwenih Ameri~kih Dràva (drugi dio

ove cjeline obuhvata Bibliografiju srp-skih kwiga prevedenih u SjediwenimAmeri~kim Dràvama od 1995. do 2005.godine, a priredio ju je Miroslav Nezar,

stru~wak iz Kongresne biblioteke u Va-

{ingtonu).

Bibliografska gra|a koju nam, u vi-

du hronolo{ki ome|ene specijalne bi-

bliografije, prezentuju weni pripre|i-

va~i obuhvata popis 2.534 jedinice, sre-

|ene po abecednom redu prezimena ame-

ri~kih autora. Pored Uvoda, ova publi-

kacija, koja spada u red bibliografskih

priru~nika primarnog karaktera (kwige obra|e-

ne de visu) ima i neophodne registre namijewene

lak{em pretraìvawu gra|e na oba jezika: Regi-

star naslova (na srpskom i engleskom), Registar

autora (na srpskom i engleskom), Predmetni re-

gistar (na srpskom i engleskom) i Registar pre-

vodilaca.

Autori nas u Uvodu upoznaju sa predmetom i

ciqem Bibliografije, metodologijom rada to-

kom wene izrade i statisti~kim pokazateqima

nastalim analizom sadrìne popisane gra|e.

Rukovo|eni ~iwenicom da prevodila~ka

djelatnost su{tinski ima zna~ajnu ulogu posred-

nika izme|u razli~itih kultura i naroda, ulogu

graditeqa mostova u ciqu boqeg razumijevawa

me|u narodima, me|uqudskoj razmjeni ideja, mi-

{qewa i znawa uop{te, autori ove bibliogra-

fije su se hrabro upustili u istraìvawa ~iji su

rezulatati davali odgovore na, za novonastalo

vrijeme, vrlo delikatna pitawa koji su autori,

od preko 5.700 prevedenih kwiga sa engleskog je-

zika, porijeklom Amerikanci.

Nau~ni radnici, bibliografi i bibliote-

kari su veoma dobro upoznati koliki istraì-

va~ki posao o~ekuje onoga ko èli razrije{iti

podatke vezane za autorstvo nekog djela. Za mla-

|e autore, koji nemaju svoje biografije zabiqe-

ène u objavqenim enciklopedijama i leksiko-

nima, jedini na~in da se do|e do relevantnih po-

dataka je pretraìvawe elektronskih baza poda-

taka raznih profila: ka-

talo{ko-bibliografske

baze, biografske baze

podataka, informacione

baze raznih profila,

bezbroj adresa internet

pretraìva~a i drugo.

Autori ove biblio-

grafije su uloìli ogro-

man trud kako bi, od pre-

ko 4.000 prevedenih na-

slova sa engleskog jezika,

odabrali samo one za koje

su bili sigurni da pripa-

daju korpusu naslova ame-

ri~kih autora. Svakako,

svesni toga da su mogu}i

i propusti, upozoravaju

nas na tu ~iwenicu i detaqno poja{wavaju bi-

bliografsko-istraìva~ki postupak koji su

primijenili.

U prilog poja{wewa metodologije rada, a

sve u ciqu lak{eg kori{}ewa bibliografije,

prire|iva~i nas upoznaju i sa elementima kata-

lo{ko-bibliografskih pravila koja su primije-

wena prilikom opisa publikacija, sa raspore-

dom gra|e i ura|enim registrima.

Za ovaj vid specijalnih bibliografija po-

sebnu vrijednost predstavqaju registri prevede-

ni na druge jezike. U navedenoj bibliografiji

svi ura|eni registri, izuzev Registra prevodila-

ca, imaju i svoju „englesku” varijantu. Za kori-

snike ovog bibliografskog priru~nika koji se

sluè iskqu~ivo engleskim jezikom od velikog

zna~aja je i mogu}nost da preko engleske varijan-

te registara mogu do}i do èqenih informacija

skrivenih u popisanoj gra|i. Prevodila~ki dio

posla (uvod i registri) uradila je Tamara Buti-

gan iz Narodne biblioteke Srbije.

S obzirom na to da je ovoj bibliografiji

primarni bibliografski izvor podataka bila

elektronska katalo{ko-bibliografska baza Na-

rodne biblioteke Srbije, autori su bili u mo-

gu}nosti da pretraìvawem baze urade i zna~ajan

broj kra}ih statisti~kih analiza rezulata

Rezultat saradwe Narodne biblioteke Srbije i Kongresne biblioteke

Priru~nik primarnog karaktera

Bibliografija ameri~kih kwiga prevedenih u Srbiji i Crnoj Gori od 2000. do 2005. godi-

ne / Vesna Iwac i Milorad Vu~kovi}. – Narodna biblioteka Srbije, 2006.

IZLOG


91

{tamparsko-izdava~ke i prevodila~ke djelatno-

sti u Srbiji i Crnoj Gori za period od 2000. do

2005. godine.

Analize su se odnosile na prevodila~ke ak-

tivnosti pojedinih gradova, izdava~kih ku}a, naj-

prevo|enije ameri~ke autore, najprevo|enije na-

slove, najzastupqenije teme, najaktivnije prevo-

dioce i drugo.

Ova bibliografska gra|a, sa svim prate}im

elementima koji je ~ine kvalitetnijom i u in-

formacionom smislu, bi}e osnovica za sve one

koji se bave me|unarodnom kulturnom saradwom,

istraìvawem u oblasti prevodila~ke djelatno-

sti, nau~nih dostignu}a i razvoja savremenih

dru{tvenih odnosa uop{te.

Zdravka Radulovi}

Na{e kwige u Kongresnoj biblioteci

Bibliografija srpskih i crnogorskih kwiga na engleskom jeziku u kolekcijama Kongresne

biblioteke 1990–2005 = BibliographÚ of Serbian and Montenegrin Monographs in English from theCollections of the LibrarÚ of Congress : 1990–2005 / Mira Nezar. – Beograd : Narodna biblio-

teka Srbije = Belgrade : National LibrarÚ of Serbia, 2006.

IZLOG


92

Prezentovana gra|a Bibliografije srpskihi crnogorskih kwiga na engleskom jeziku u kolek-cijama Kongresne biblioteke 1990–2005, autora

Miroslave Nezar, predstavqa drugi dio izdava~-

kog projekta Narodne biblioteke Srbije i Am-

basade Sjediwenih Ameri~kih Dràva.

Publikovana bibliografska gra|a, hro-

nolo{ki ome|ena od 1990. do 2005. godine, obu-

hvata popis 783 bibliografske jedinice sre|ene

po abecednom redu autora (li~na imena i kolek-

tivni autori). Pored Uvoda, koji je publikovan

na engleskom i srpskom

jeziku (prevela na srpski

Tamara Butigan), ova pu-

blikacija, koja spada u

red bibliografskih pri-

ru~nika primarnog ka-

raktera (kwige obra|ene

de visu), ima i neophodne

registre namijewene lak-

{em pretraìvawu gra|e

na oba jezika: Registar

naslova (na srpskom), Re-

gistar naslova (na engle-

skom), Registar autora

(na srpskom i engleskom),

Predmetni registar (na

srpski prevela Tamara

Butigan), Predmetni re-

gistar (na engleskom), Registar originalnih na-

slova (na srpskom) i Registar prevodilaca.

U uvodnom dijelu nas Miroslava Nezar, pri-

re|iva~ ove bibliografije, upoznaje sa predme-

tom i ciqem Bibliografije, metodologijom we-

ne izrade i statisti~kim pokazateqima dobije-

nim analizom sadrìne popisane gra|e.

Prezentovana bibliografska gra|a nudi

najve}i broj informacija o tome koje sve publi-

kacije autora iz Srbije i Crne Gore za period

1990. do 2005. posjeduje Kongresna biblioteka u

svojim kolekcijama. U okviru popisane gra|e su i

djela autora srpskog i crnogorskog porijekla ko-

ji ìve i rade u dijaspori, ukqu~uju}i i biv{e ju-

goslovenske republike. U bibliografiju su uvr-

{teni i srpski i engleski rje~nici i kwige iz

gramatike srpskog jezika, nevezano za na-

cionalnost autora.

U prilog poja{wewa metodologije

rada, a u ciqu lak{eg kori{}ewa biblio-

grafije, autorka Miroslava Nezar nas

upoznaje i sa elementima katalo{ko-bi-

bliografskih pravila primijewenih pri-

likom opisa publikacija, sa rasporedom

gra|e i ura|enim registrima. Pored

osnovnog bibliografskog opisa, uz bibli-

ografske jedinice su navedeni i elementi

predmetne obrade publikacija, {to je neu-

obi~ajeno u na{oj bibliografskoj praksi,

ali za one koji se sluè engleskim jezikom

mogu biti korisne u pogledu sagledavawa

sadrìne publikacije koja je predmetiza-

cijom vi{estruko osvijetqena.

Uvidom u sadrìnu Predmetnog re-

gistra i kratke statisti~ke analize gra|e koju

je u uvodnom dijelu prezentovala Miroslava Ne-

zar, uo~ava se da je osnovna tema velikog broja

publikacija raspad Jugoslavije i ratna de{ava-

wa od 1991. do 1995. godine. Zna~ajan broj kwiga

obra|uje i teme posve}ene dru{tvenim i pri-

vrednim promjenama tokom procesa evropskih

integracija.

Analize se odnose i na izdava~ke aktivno-

sti pojedinih gradova, izdava~kih ku}a, najzastu-

pqenije teme i autore, jezike na kojima su publi-

kacije objavqene, najaktivnije prevodioce i dru-

go. Pored najve}eg broja kwiga objavqenih u Sr-

biji i Crnoj Gori, u gra|i je registrovano i 190

izdawa publikovanih u Sjediwenim Ameri~kim

Dràvama.

Posebnu informativnu vrijednost Biblio-

grafiji daju brojni registri ura|eni na engle-

skom i srpskom jeziku.

Ovaj bibliografski popis je samo dio svje-

do~anstva da stvarala{tvo na{ih autora nalazi

svoje mesto i izvan granica domovine. Bi}e od

koristi ameri~kim i na{im nau~nim radnicima

i poslenicima kulture jer }e na jednom mjestu

mo}i da na|u bar mali dio onoga {to Srbiju i

Crnu Goru predstavqa u najboqem svjetlu.

Zdravka Radulovi}

Vodi~ za

korisnike NBS

IZLOG


93

Biblioteka –

ku}a vekova

Srpska bibliografija

1851–1879.

Povodom 160 godina îtali{ta i 140 go-

dina od osnivawa Narodne biblioteke u Kragu-

jevcu dr Mila Stefanovi} i Predrag Cile Mi-

hajlovi} su pripremili izlo`bu o nastanku i

razvoju ove kulturne institucije. Izlo`ba

„Biblioteka – ku}a vekova” Narodne bibliote-

ke „Vuk Karaxi}” u Kragujevcu prezentira kul-

turnoj javnosti korene i razvoj nacionalnog i

kragujeva~kog bibliotekarstva. Ova izlo`ba

je, od kraja septembra, gostovala u Narodnoj bi-

blioteci Srbije.

Matica srpska u

Novom Sadu je po~et-

kom juna sve~ano pro-

movisala prvi tom

Srpske bibliogra-fije 1851–1879. godi-ne Du{ana Pankovi-

}a. Govorili su

prof. dr Aleksandra

Vrane{, Miro Vuk-

sanovi}, prof. dr

Vitomir Vuleti},

Lazar ûr~i}, Mari-

ja Jovancai i autor.

Nakon vi-

{e od dvadeset

godina, Narodna

biblioteka Sr-

bije je izdala

vodi~ za kori-

snike, u kome

predstavqa i

svoje nove ser-

vise.

Vodi~ kroz Narodnu biblioteku Srbije /

Êurednici Vesna Jovanovi} i Sa{a Ili}Ë. -

Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 2006.

Izdava~ka ku}a „Dereta” nedavno je pokre-

nula novu ediciju pod nazivom „Biblioteka Bi-

bliofilija” (urednik Dijana Dereta), u kojoj su u

toku 2006. godine objavqene dvije personalne bi-

bliografije Dejana Vuki}evi}a: BibliografijaMatije Be}kovi}a i Bibliografija Dragana La-ki}evi}a.

Osim {to se bavi kwièvno{}u (pisac i

kwièvni kriti~ar), mr Dejan Vuki}evi} poka-

zuje vidne rezultate i na poqu bibliografskih

istraìavawa. Uo~qivo je wegovo posebno inte-

resovawe za rad na bibliografijama poznatih

srpskih pisaca (B. Petrovi}, A. Vukadinovi}, B.

Radovi}, M. M. Pe{i}, B. Peki}, D. Ki{, S. Si-

monovi}, M. Markov, A. [anti}, J. J. Zmaj, V. De-

snica, D. Laki}evi}, M. Be}kovi}), ali i za rad

na bibliografijama serijskih publikacija (Bi-bliografija priloga u kra-qeva~koj kwièvnoj perio-dici, Bibliografija ~asopi-sa „Delo”). Personalne bi-

bliografije su objavqivane

kao posebni prilozi u zbor-

nicima posve}enim odre|e-

nim autorima i u serijskim

publikacijama. Bibliogra-

fije Matije Be}kovi}a i

Dragan Laki}evi}a objavqe-

ne su kao zasebne publikacije

u izdawu izdava~ke ku}e „De-

reta”.

S obzirom na to da se u

oba slu~aja kao predmet obra-

|uju li~nosti sa impozantnim

brojem objavqenih radova, a i

radova o wima, rad na biblio-

grafijama ovog tipa iziskuje

veliko poznavawe svih proce-

sa rada u okviru istraìva~kog, ali i metodolo-

{kog pristupa prilikom kona~nog oblikovawa i

publikovawa ovakvih izdawa. îwenica da se

autor podjednako bavi kwièvnim i bibliote~-

kim radom neminovno nam u~vr{}uje saznawe da

je to idealan spoj, nivo obrazovawa i stru~nosti

za rad na bibliografijama ovog tipa. Sposobnost

prepoznavawa kwièvnih oblika, tematike i sa-

dràja objavqenih radova jedan je od bitnih pred-

uslova da se gra|a grupi{e kvalitetno. Sam oda-

bir i selekcija objavqenih radova koju èlimo

bibliografski popisati zahtijeva posebno

stru~no obrazovawe iz odre|ene oblasti, u ovom

slu~aju kwièvnosti.

Svjesni uloge i zna~aja personalnih bibli-

ografija u okviru nau~nih istraìavawa, raduje

nas saznawe da se pojavquju mla|i kadrovi kojima

ovaj nedovoqno atraktivan i vrlo sloèn bibli-

ote~ko-istraìva~ki rad nije stran i nevaàn.

Do sada objavqeni radovi Dejana Vuki}evi}a iz

ove oblasti dovoqna su potvrda na{em uvjerewu

da }e svaka nova bibliografija potpisana wego-

vim imenom biti kvalitetnija i cjelovitija.

Svjesni ~iwenice da su potrebe korisnika sve

ve}e i zahtjevnije, da se atorski radovi objavqu-

ju u najrazli~itijim {tampanim i elektronskim

oblicima (elektronske i multimedijalne publi-

kacije i ~asopisi, veb stranice...), pred biblio-

grafima su novi izazovi, nova

usavr{avawa, stalne dileme i

preispitivawa kako izna}i naj-

boqa metodska rje{ewa.

Metodolo{ki princip u radu

na ovim bibliografijama je najve-

}im dijelom ujedna~en. Obje bibli-

ografije, uz prezentovanu biblio-

grafsku gra|u, imaju kra}e napo-

mene prire|iva~a koje sadrè

osnovne biografske podatke pi-

sca, popis dobijenih nagrada i pri-

znawa i kra}u napomenu u fusnoti

u kojoj nas prire|iva~ upoznaje sa

osnovnim metodolo{kim princi-

pima rada na ovim bibliografija-

ma. Obje bibliografije imaju

Imenski registar, kao jedini in-

strument preko koga korisnici

mogu do}i do èqene informacije,

a potom i biqe{ku o autoru.

Posmatrano iz ugla korisnika, èqnog brze

informacije, {to je i krajwi ciq bibliograf-

skog i bibliote~kog rada, ovim bibliografija-

ma, osim liste bibliografskih izvora, nedostaje

i popis sadràja, gdje bi se najbrìm putem mo-

glo do}i do informacije {ta je sve obuhva}eno u

ponu|enoj bibliografskoj gra|i i na koji na~in

je ura|ena wena klasifikacija. Imenski regi-

star, kao informativno pomagalo, nudi infor-

macije o imenima autora koji se spomiwu u svim

bibliografskim jedinicama kao autori, koauto-

Bibliografije dva kwièvnika

Bibliografija Matije Be}kovi}a / Dejan Vuki}evi}. – Beograd : Dereta, 2006.

Bibliografija Dragana Laki}evi}a / Dejan Vuki}evi}. – Beograd : Dereta, 2006.

IZLOG


94

ri, urednici, prevodioci, ali i imena li~nosti

koja se pojavquju kao predmet o kojima se govori

u objavqenom tekstu. Broj~ani pokazateqi nave-

deni iza imena daju nam najbrù informaciju o

tome ko se najvi{e bavio kwièvnim stvarala-

{tvom, u ovom slu~aju pisaca Matije Be}kovi}a

i Dragana Laki}evi}a, ali i imena koja

su bila predmet kwièvne kritike sa-

mog Be}kovi}a i Laki}evi}a.

Uvidom u gra|u, uo~ili smo da su u

Bibliografiji Matije Be}kovi}a popi-

sani vrlo zna~ajni zbornici radova we-

mu posve}eni: Poetika Matije Be}ko-vi}a (1995), Predskazawa Matije Be}-kovi}a (1996), Poezija Matije Be}kovi-}a (1999), Matija Be}kovi}, pesnik(2002), ali pojedina~ni radovi iz tih

zbornika nisu. Ukoliko ti zbornici ni-

su analiti~ki obra|eni, mogu}e rje{e-

we je bilo da se u napomenama navedu svi

radovi. Ako imamo u vidu da su u litera-

turu uvr{}eni radovi o Matiji Be}ko-

vi}u objavqeni u nekim drugim temat-

skim zbornicima, nije bilo nikakvog

razloga da se i ovi, vrlo dragocjeni na-

slovi, ne na|u u bibliografiji. Po{to

su izostavqeni u samoj gra|i, ti prilozi

nisu registrovani preko brojeva bibliograf-

skih jedinica ni u Imenskom registru ove bibli-

ografije.

Bibliografije ovog tipa, pogotovu kada se

radi o imenima kao {to je Matija Be}kovi}, do-

zvoqavaju i razra|enije grupisawe gra|e u okvi-

ru literature. U ovom slu~aju, imaju}i u vidu

razvrstavawe prvog dijela bibliografije u gru-

pe i podgrupe, sasvim je bilo logi~no da se i u

okviru literature posebno izdvoje monograf-

ske publikacije posve}ene Matiji Be}kovi}u,

prilozi objavqeni u zbornicima i monograf-

skim publikacijama, a potom i oni {tampani u

~asopisima i novinama. Naravno, na ovakvoj po-

djeli moèmo insistirati samo kod li~nosti

koje za takvu podjelu imaju dovoqno raspoloì-

ve gra|e.

Naslovi prezentovanih bibliografija na-

vode nas na prvu pomisao da se radi o potpunoj,

tzv. iscrpnoj bibliografiji (ako one uop{te po-

stoje?). I{~itavaju}i biqe{ku navedenu u fu-

snoti, saznajemo da su u prvom poglavqu popisana

sva posebna izdawa ovih pisaca, a u ostalim „sa-

mo jedno”. Naveden je i podatak da gra|a ne obu-

hvata radove Matije Be}kovi}a objavqene pod

pseudonimom Janez Pa}uka.

U obje bibliografije primijeweni su me|u-

narodni standardi za bibliografski opis mono-

grafskih publikacija i analiti~ku obradu serij-

skih publikacija: ISBD(M), ISBD(CP). Po{to

standardi za potrebe rada na bibliografijama i

popisima literature preporu~uju i skra}eni

opis, nije bilo neophodno optere}ivati sadrì-

nu bibliografskih jedinica elementom gdje se

iza kose linije (/) navodi ime i prezime autora

(u ovom slu~aju Matija

Be}kovi} i Dragan La-

ki}evi}). Po{to su svi

radovi u prvom dijelu

bibliografije djelo

autora kome je posve}e-

na cijela publikacija,

ne ~ini nam se neophod-

nim i prakti~nim da se

wihova imena navode u

svakoj jedinici zare-

dom. [to se ti~e bibli-

ografske obrade radova

objavqenih u zbornici-

ma i periodici (u prvom

i drugom dijelu biblio-

grafije), i tu standardi

preporu~uju skra}ewa

zamjenom oznake U: sa

dvije kose linije (//),

koje podatke o ~asopi-

sima vezuju za posledwe elemente bibliograf-

skih jedinica. Skra}ewa su mogu}a i u navo|ewu

oznaka za materijalni opis serijskih publikaci-

ja, gdje se izbacuju skra}enice za oznake godi{ta,

broja i stranica (34:2(2.09.2005)34-38).

Naravno, ove bibliografije nisu izgubile

na kvalitetu zbog toga {to je primijewen pot-

puniji bibliografski opis koji je, za korisni-

ke nedovoqno upu}ene u prepoznavawe elemena-

ta bibliografskih jedinica, mnogo jednostav-

niji. Skra}eni opis smawuje obim bibliogra-

fije i tro{kove wenog objavqivawa. Biblio-

grafima nije nepoznata ~iwenica da ih „naru-

~ioci posla”, zbog u{tede prostora i sredsta-

va, ~esto primoravaju da bibliografsku gra|u

svode na obim „selektivnih bibliografija”.

îni nam se da je uputno razmi{qati i o skra-

}enom bibliografskom opisu kao mogu}em rje-

{ewu, kako bi bibliografije bile {to kom-

pletnije i potpunije.

Bibliografija Matije Be}kovi}a sadrì

1.432, a Dragana Laki}evi}a 1.358 bibliograf-

skih jedinica.

Raduje saznawe da je izdava~ka ku}a „Dere-

ta” imala sluha da pokrene ediciju koja promovi-

{e izdawa koja su samo jo{ jedna potvrda zna~aja

pojedinih pisaca u srpskoj kulturi.

Zdravka Radulovi}

IZLOG


95

Fond stare i retke kwige u Narodnoj bi-

blioteci Smederevo sadrì vi{e od dve hiqa-

de monografskih publikacija i 60 svezaka peri-

odike, koje poti~u iz privatnih biblioteka Di-

mitrija Qoti}a, Milana Stoimirovi}a Jova-

novi}a i @arka M. \uki}a. Ve}ina tih kwiga je

na stranim jezicima, me|u wima i najstarija

kwiga u fondu La Comedia di Dante Aligieri iz

1544. godine.

Narodna biblioteka Smederevo, osnovana

1846. kao Smederevsko ~itali{te, pretrpela je

teàk udarac tokom Drugog svetskog rata.

Aprila 1941, posle napada nacisti~ke Nema~ke

i kapitulacije Jugoslovenske vojske, rad Bi-

blioteke je prekinut. Posle nepuna dva meseca,

kada je 5. juna 1941. do{lo do katastrofalne

eksplozije municije u smederevskoj tvr|avi, po-

red velikih razarawa i qudskih `rtava u celom

gradu, uni{tena je i zgrada u kojoj su se nalazi-

le Biblioteka i ~itaonica. Prema kazivawu

Aran|ela R. Stefanovi}a, upravnika Biblio-

teke od 30. septembra 1946, preostalo je samo 68

poluo~uvanih kwiga. Da bi se sanirale posle-

dice eksplozije, vlast u okupiranoj Srbiji, sa

generalom Milanom \. Nedi}em na ~elu, osno-

vala je Komesarijat za obnovu Smedereva. Za iz-

vanrednog komesara postavqen je Dimitrije V.

Qoti}. Komesarijat je, izme|u ostalog, nasto-

jao da obnovi javne ustanove ~iji je rad za vreme

okupacije i nakon eksplozije zamro.

U takvim okolnostima, tokom 1942/43. go-

dine obnovqena je Biblioteka u Smederevu. Ob-

novu fonda pomogao je u prvom redu Dimitrije

Qoti} jer je Gradskoj kwi`nici stavio na ras-

polagawe svoju veliku privatnu biblioteku od

4.800 naslova, nasle|enu od oca Vladimira, ge-

neralnog konzula pretkumanovske Srbije u So-

lunu. Biblioteka je posle rata konfiskovana.

Pored toga, op{tinske vlasti u Smederevu su za

vreme okupacije od }erke @arka M. \uki}a,

sve{tenika iz Vojvodine, otkupile wegovu pri-

vatnu biblioteku za 300.000 okupacijskih dina-

ra. Ova biblioteka je posedovala vredne crkve-

ne, bogoslovske kwige, re~nike, leksikone, kao

i beletristiku na srpskom, ma|arskom i nema~-

kom jeziku.

Krajem 1944, po oslobo|ewu Smedereva od

nema~ke okupacije, konfiskovana je velika

privatna biblioteka Milana Stoimirovi}a

Jovanovi}a, novinara i diplomate, pored Qoti-

}eve, najve}a u Smederevu, ~ime se fond Bibli-

oteke uve}ao za blizu 6.000 kwiga.

S obzirom na vrednost fonda, Narodna bi-

blioteka Smederevo je odlu~ila da objavi Ka-talog stare i retke kwige i periodike {tam-pane od 1544. do 1867. godine, ~iji su autori Ma-

rina Lazovi} i Gordana Jovanovi}. Prva sveska

sadrì publikacije izdate od 1544. do 1850. go-

dine. Raspored gra|e je hronolo{ki, a u okviru

godine alfabetski, odnosno abecedni. Katalog

ima tri celine. U prvoj su monografske publi-

kacije {tampane }irilicom i gr~kim alfabe-

tom, u drugoj publikacije {tampane latinicom,

a tre}a obuhvata periodiku. Opis je ra|en pre-

ma ISBD(M) i ISBD(S), a u napomenama su nave-

deni svi zapisi, posvete i potpisi. Registrova-

ni su i svi stari pe~ati i ekslibrisi. Katalog

sadrì 243 jedinice i opremqen je autorskim

registrom (}irili~nim i latini~nim), regi-

strom naslova (tako|e posebno }irili~nim i

latini~nim), hronolo{kim registrom, kao i

registrom izdava~a i {tampara. U uvodu Kata-

loga prvi autor, Marina Lazovi}, pomiwe srp-

ske kwige 18. veka, sredwovekovne biblioteke u

Smederevu, kao i nastanak Fonda stare i retke

kwige u Narodnoj biblioteci Smederevo od

privatnih biblioteka.

Vrednost ovog kataloga potvr|uje i ~iwe-

nica da Narodna biblioteka Srbije ne poseduje

slede}u publikaciju: br. 215. Ruìca : za godð

1828. eè estð vðsokosnìì imhÓÈÍ dneì 366.Pe~atana u Budimu : Êb.i.Ë, 1828. – 14 cm

Vl. NB Smederevo S - I – 4

Naàlost, moèmo da konstatujemo da

stru~na literatura koja obuhvata ovaj period

nije konsultovana u dovoqnoj meri. Tako je, na

primer, autor jedinice br. 122 iz 1845, Izstu-pleniï M. Sveti}a u Utuku II, Konstantin Bog-

danovi}, {to je razre{eno u Katalogu kwiga najezicima jugoslovenskih naroda 1519–1867, i

uneto u bazu COBISS.NBS.

Isti propust odnosi se i na jedinicu br.

131 iz 1846, Francuzsko-srbskiì rh~nikÍ, ~iji

je autor Dimitrije Isailovi}. Autor je dat u

Novakovi}evoj Srpskoj bibliografiji i u Ka-talogu kwiga na jezicima jugoslovenskih naro-

Iz starih biblioteka

Stara i retka kwiga i periodika u Narodnoj biblioteci Smederevo : (1544-1867) : bibli-

ografija. Sv. 1, 1544-1850 / Marina Lazovi}, Gordana Jovanovi}. – Smederevo : Narodna bi-

blioteka , 2006.

IZLOG


96

da 1519–1867, kao i u bazi COBISS.NBS. Nije

navedeno ni o{te}ewe primerka – primerak

Narodne biblioteke Smederevo ima 732 strane,

a Narodne biblioteke Srbije 1.484 stupca (ime

autora je na kraju teksta).

Kao propust navodimo i autorsku odredni-

cu br. 57 iz 1827. koja se vodi na usvojen oblik

imena: Jovan Damaskin, a ne Damaskin, Jovan.

Uprkos navedenim propustima, o~ekiva-

nim u svakom stru~nom radu ove vrste, s obzi-

rom na bogatstvo zbirke, zahvalni smo autori-

ma {to rade na prezentaciji starih i retkih

kwiga i periodike. DDDDDDDDDDDD

DDDDDDDDDDDDDDDodaj ovde jedan red

Milica Crnojevi}

Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske

Istorija duga sedamdeset godina

70 godina Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske : 1936-2006 / [kom-

pletna izrada kataloga Tawa Slijep~evi}, Igor Milovanovi}; urednik kataloga Ranko

Risojevi}]. - Bawa Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, 2006.

IZLOG


97

Povodom proslave sedamdeset godina posto-

jawa, Narodna i univerzitetska biblioteka Re-

publike Srpske {tampala je katalog pod nazivom

70 godina Narodne i univerzitetske bibliote-ke Republike Srpske: 1936–2006. Na izradi kata-

loga radio je tim stru~nih qudi, Tawa Slijep~e-

vi} i Igor Milovanovi}, a urednik je Ranko Ri-

sojevi}, direktor NUB RS.

Promocija kataloga organizovana je u sklo-

pu proslave 70 godina biblioteke, koji je prati-

la i prigodna izlo`ba. Izloèna su originalna

dokumenta o osnivawu, radu, promjeni naziva i

pravilnicima biblioteke tokom se-

damdeset godina, ~lanci u novinama

koji prate rad biblioteke, fotogra-

fije kwiga, odjeqewa i svih zgrada u

kojima je biblioteka do sada radila,

plakati zna~ajnih kulturnih doga|aja

koje je biblioteka organizovala, po-

hvale i zahvalnosti poznatih pisaca

i nau~nih radnika u kwizi utisaka,

nagrade koje je biblioteka osvojila i

drugo. Sve ovo je kori{}eno i u izra-

di Kataloga, ali je odabrano samo naj-

va`nije {to je moglo stati na pedese-

tak strana, a da pri tom prezentuje

bogatu istoriju biblioteke.

Na koricama Kataloga nalaze se

~etiri fotografije zgrada u kojima

je od 1936. do 2006. bila biblioteka.

Zatim slijedi dokumenat o osnivawu

i uvodna rije~ urednika, koja je ujedno

poziv svim budu}im korisnicima. Sredi{wi i

najva`niji dio kataloga predstavqa istorijski

pregled najzna~ajnijih zbivawa. Izdvoji}emo sa-

mo nekoliko zna~ajnih datuma:

1936, 26. april – Otvorena prva javna bibli-

oteka u gradu Bawaluka. Biblioteka je smje{te-

na u Domu kraqa Petra I oslobodioca. Fond kwi-

ga 6.000.

1941. – Dio kwiga raspore|en po bibliote-

kama, ve}ina spaqena na Bawalu~kom poqu.

1953. – Biblioteka postala saomstalna in-

stitucija sa svojim statutom i organima upra-

vqawa.

1962. – Novi stru~ni

katalog po me|unarodnim

standardima. U Biblioteci

oko 70.000 kwiga.

1969. – Katastrofalni

potres, prostorije Biblio-

teke u Domu kulture demo-

lirane i neupotrebqive. U

gradskom odjeqewu Mejdan

mogu} rad.

1986, 13. decembar –

Biblioteka se uselila u

Dom radni~ke solidarno-

sti. Adaptiran prostor od

3.600 kvadratnih metara.

Na policama 192.383 kwige.

2001. – Osnovana ISBN

agencija za Republiku

Srpsku.

2004. – NUB RS postala ~lanica Me|unarod-

ne federacije bibliote~kih asocijacija (IFLA).

Preostali dio kataloga prikazuje kako iz-

gleda i {ta nudi Narodna i univerzitetska bi-

blioteka danas. Tu su osnovni podaci.

Gradska jedinica ima:

– Informativno-pozajmno odjeqewe;

– Dje~je odjeqewe sa ~itaonicom;

– Ogranak biblioteke Obili}evo.

Univerzitetska jedinica nudi slede}e usluge:

– Referalno odjeqewe pruà usluge u nau~-

no-informacionom i ra~unsko programerskom

centru;

– Kori{}ewe studijskih ~itaonica i pri-

stup internetu;

– Kori{}ewe stranih ~itaonica (francu-

ska ~itaonica „Viktor Igo”, wema~ka ~itaonica

„Tomas Man”, „Ameri~ki kutak) koje nude i kur-

seve stranih jezika;

– Odjeqewe periodike.

Mati~na jedinica nudi:

– Informacije u vezi mati~ne i fakultet-

ske biblioteke, bibliote~ko-informacione dje-

latnosti, obaveznog primjerka;

– Izrada CIP-a, katalo{ka obrada novih

publikacija.

Nacionalna jedinica pruà:

– Usluge agencije ISBN;

– Usluge agencije za ISMN;

– Informacije o kulturno-prosvjetnoj i iz-

dava~koj djelatnosti NUB RS.

Nakon toga, nekoliko stranica je posve}eno

fotografijama stare i rijetke kwige u vlasni-

{tvu biblioteke, starim pismima i rukopisima,

kao i vlastitim izdawima biblioteke. Na samom

kraju kataloga je li~na karta biblioteke, sa

svim podacima o prostoru, kadru, opremi, fondo-

vima i katalozima.

Katalog je ura|en kvalitetno, na kvalitet-

nom papiru, sa kolor fotografijama, i moè da

se koristi kod razli~itih istraìvawa o NUB

RS. Ovo je svakako poduhvat koji je zahtjevao mno-

go truda stru~nih lica i donosi mno{tvo kori-

snih informacija o ovoj va`noj kulturnoj usta-

novi. Katalog se moè skinuti sa veb stranice

www.nubrs.rs.ba.

Aleksandra ^vorovi}

IZLOG


98

Scandinavian Public LibrarÚ ÛuarterlÚ

Nordic Public LibrarÚ Authorities, No. 4(2005), 1 (2006), 2 (2006), 3 (2006)ÞÞÞ.splÜ.info

Posledwi broj za pro{lu godinu Scandinavi-

an Public Library Quarterly, zajedni~kog stru~nog

izdawa nordijskih biblioteka na engleskom jezi-

ku, posve}en je bibliotekama kao „mestu susreta”

i wihovoj socijalnoj ulozi. Bez obzira na za nas

fantasti~nu automatizaciju poslovawa i servi-

sa, ili mo`da ba{ zbog toga, one punu pa`wu po-

klawaju ìvom kontaktu s korisnicima i stvara-

wu prijatnog okruèwa za boravak i rad u bibli-

oteci.

Barbro Wigell-Ryynänen u tekstu „In real life”,

govori o razlozima zbog kojih gra|ani pose}uju bi-

blioteke, o tome da one nisu vi{e samo tiha mesta

za u~ewe, ve} vitalne institucije jedne zajednice,

ìva mesta gde se gra|ani susre}u i zadovoqavaju

svoje intelektualne i ìvotne potrebe. Sve vi{e

su okrenute saradwi sa korporacijama, {kolama i

razli~itim obrazovnim institucijama i organiza-

cijama. Prilikom preseqewa u drugi grad ili ze-

mqu biblioteka je dobro mesto od koga se moè za-

po~eti upoznavawe i navikavawe na novu sredinu.

Predstavqen je danski projekat grupnog ~i-

tawa novina, namewen ènama imigrantima, koji

je imao za ciq wihovu boqu integraciju u novu

sredinu, informacioni kafei u bibliotekama

sme{tenim u kvartovima sa velikim brojem imi-

granata nameweni mla|oj populaciji (u kojima

mogu dobiti pomo} u savladavawu {kolskog gra-

diva), primeri specijalnih biblioteka koje se

otvaraju prema javnosti i gra|anima i dve hel-

sin{ke biblioteke: „muzi~ka” Library 10 i „vir-

tuelna” meetingpoint¿lasipalatsi, o kojima smo pi-

sali u pro{lom broju îtali{ta u dodatku po-

sve}enom finskom bibliotekarstvu. Ovde moè-

te prona}i i prikaz prvog ovogodi{weg broja.

No. 2 (2006)

Tema broja su projekti, prioriteti i na~ini

na koje nordijski bibliotekari koriste sredstva

koja su im stavqena na raspolagawe za razvoj jav-

nih i {kolskih biblioteka, dràvne strategije u

oblasti bibliotekarstva i uloga biblioteka u

regionalnom razvoju. Niels Ole Pors isti~e va-

`nost oslu{kivawa potreba kori-

snika, Jonna Holmgaard Larsen

(urednica ~asopisa) govori o stra-

tegiji i marketingu i o tome koli-

ko je va`no publikovati i „rekla-

mirati” postignute rezultate, ka-

ko bi javnost bila upoznata sa wi-

ma i mogla da koristi nove servi-

se, a Mona Qick o ulozi biblioteka

u u~ewu i usavr{avawu odraslih.

No. 3 (2006)

U najnovijem broju Scandinavi-

an Public Library Quarterly razma-

tra se odnos izme|u korisnika i

bibliotekara, va`nost wihove me-

|usobne dobre ìve komunikacije i dijaloga pre-

ko interneta. Prilozi su posve}eni naj~e{}im

virtuelnim formama komunikacije: blogu, Wiki

i Podcastu i primenama novih tehnologija. Pred-

stavqena su dva {vedska bibliote~ka portala,

SESIM i SAMSÖK, razli~iti interaktivni veb

servisi, a Maria Törnfeldt pi{e o {vedskom pro-

jektu koji ima za ciq da pomogne bibliotekama

da redizajniraju svoje sajtove i „xunglu” wihove

organizacione strukture

prilagode korisnicima di-

gitalnih servisa, koji imaju

problema ~ak i da prona|u

odre|eni bibliote~ki sajt.

O internet („porno”)

filterima i potrebi wiho-

vog instalirawa, pre svega

zbog za{tite mla|e popula-

cije korisnika od neèqe-

nih sadràja, wihovom kva-

litetu, tehni~kim proble-

mima i eti~kim dilemama u

vezi s pravom na slobodan

pristup informacijama pi-

{e professor Niels Ole Pors,

o interaktivnoj de~joj bi-

blioteci Jannik Mulvad, a Marjatta Hemming o

ulozi biblioteka u razvijawu informacione pi-

smenosti i podr{ci savremenom obrazovawu.

U redovnim rubrikama na kraju ~asopisa mo-

èmo pro~itati izve{taj o radu i odluke Saveta

ministara nordijskih zemaqa i aktuelne vesti o

de{avawima u nordijskom bibliotekarstvu.

G. T.

IZLOG


99

Jutarwi bibliotekar

Elektronski bilten asocijacije za

unapre|ewe informacijskih nauka Infohouse,Sarajevo, br. 24 (april 2006), 25 (maj 2006),

26 (jun 2006), 27-28 (jul-avgust 2006)

ÞÞÞ.infohouse.ba

Od uvodnika u aprilu („najokrutnijem me-

secu”) do julsko-avgustovskog upozorewa da bi

vas seks tokom leta mogao ubiti, Jutarwi bi-bliotekar donosi mno{tvo zanimqivih, kori-

snih, mawe korisnih i nekorisnih informacija

i priloga.

U aprilskom broju predstavqena je baza ~a-

sopisa i drugih podataka Sage Full Text Collection

(trezor nau~nog blaga), idealan bibliotekar:

„onaj koji ne pu{i u biblioteci, ne pije kafu, ne

igra pasijans, ne okre}e se za korisnicama...”, da-

kle, Libromat ~udo dana{wice, idealan poklon

za va{u omiqenu bibliotekarku. Objavqen je i

intervju sa Robertom J. Doniom, ameri~kim isto-

ri~arem, jednim od najpoznatijih svjetskih bal-

kanologa, savjetnikom Ha{kog tribunala i pred-

sednikom ovogodi{weg organizacionog komite-

ta Me|unarodnog susreta bibliotekara slavista

u Sarajevu. Moète na}i izve{taje sa leto{we

LIDA konferencije u Dubrovniku, 18. me|una-

rodnog sajma kwiga i u~ila i druge Konferenci-

je bibliotekara slavista u Sarajevu.

Majski broj, uz ostale priloge, donosi i onaj

o informacijskoj pismenositi i izve{taj sa sed-

mih Evropskih kwièvnih susreta u Sarajevu, a

junski se}awe na Farah i profesora Bakar{i}a,

intervju sa Beom Kloc, osniva~icom CEEOL

(Central Eastearn European Online Library), tekst

o novim Guglovim servisima...

Najzad, julsko-avgustovski Ar~i&Maja broj

predstavqa doma}e i strane veb portale resurs-

nih centara („Donatori na{i nasu{ni”), The

Monasterium-project, Biblioteku fraweva~kog

samostana „Duha svetoga” u Fojnici (jednu od tri

veoma vrijedne samostanske biblioteke u BiH),

veb traveling [evka Baji}a, a ono zbog ~ega je

bukvalno razgrabqen i jedva da se moè na}i jo{

koji primerak na internetu (probajte na www.in-

fohouse.ba) je „Kwiga o Madackom”, tekst koji

osvetqava li~nost i delo glavnog urednika Ju-tarweg bibliotekara.

Godi{wak Biblioteke

Matice srpske

Novi Sad, 2005.

Godi{wak Biblioteke Matice srpske u

novom broju objavquje priloge „Elektronska

obrada rariteta” Novke [okice-[uvakovi},

„Smisao ~itawa” @eqka Vu~kovi}a, „Refe-

ralni centar BMS 1985–2005.” grupe autora,

„Analiti~ka obrada periodike u BMS” Kate

Miri}, „Predmetne odrednice u elektronskom

katalogu” Radovana Mi}i}a, „Vasa Staji} u

BMS” Gordane \ilas, „Varijante Bukvara Te-

ofana Prokopovi~a iz 1726. godine” i „O Jev-

geniju Qvovi~u Nemirovskom – povodom osam-

desetogodi{wice ìvota” Du{ice Grbi}. Tu

su i prikazi novih stru~nih izdawa, izve{taj

o radu Biblioteke Matice srpske u pro{loj

godini, blok posve}en novoustanovqenoj na-

gradi „Sreten Mari}” i prevodi tekstova:

„Bibliografska transformacija znawa” V. P.

Leonova, „Sloboda informacije u savremenom

dru{tvu” F. Sejersted, „Autorsko pravo u bi-

bliote~koj delatnosti” S. G. Bogacka, „Pove-

zivawe sa pro{lo{}u – digitalizacija novina

u nordijskim zemqama” M. Bremer-Laamanen,

„Kontinuirani profesionalni razvoj: trendo-

vi i perspektive u nordijskom kontekstu” G.

Larsen, „Inovacije u bibliotekama za dru-

{tvo znawa” K. Drotner, „Od bibliografa do

kustosa” Gledis-En Vels i R. Pirs-Mozes, „No-

va biblioteka hibridne umetnosti: {tampani

materijali i virtuelna informacija” A. G.

Medina i T. Kaso.

IZLOG


100

Vesti

Glasilo Biblioteke Matice srpske, Novi

Sad, br. 56 (april 2006)

Vesti, glasilo Biblioteke Matice srp-

ske, slave ove godine petnaesti ro|endan. Ne-

pretenciozne i po opremi i po koncepciji, tra-

ju svih ovih godina na na{u iskrenu radost i

korist. Ono {to ovom listu, biltenu daje ne-

sumwivu va`nost i zna~aj su informacije koje

donosi, a uglavnom se ti~u rada Biblioteke

Matice srpske i wenih bibliotekara. U april-

skom broju Vesti izve{tavaju o sednici

Upravnog i Nadzornog odbora BMS, nastavku

gradwe wene nove zgrade, priznawima, sastan-

cima i posetama BMS, nagradama koje je uprav-

nik Miro Vuksanovi} dobio ove godine, semi-

narima, proslavama i novim stru~nim izdawi-

ma. Predstavqene su izlo`be posve}ene Ivanu

Franku, Jovanu Steriji Popovi}u, Nikoli Te-

sli, Semjuelu Beketu i najavqeni novi brojevi

kwièvno-filozofskog godi{waka Sretena

Mari}a Raskr{}a. Vesti nas upoznaju sa bi-

bliografom BMS Vesnom Ukropinom i donose

prevod teksta N. Oder o singapurskim biblio-

tekama.

Glasilo izlazi tromese~no, a ure|uju ga

@eqko Vu~kovi}, Ksenija [ulovi} i Aleksan-

dra Drap{in.

Dok su se biblioteke ranije oslawale na pove}awebuxeta, svoj uspeh oni duguju poboq{awu osobqa, u~ewui unapre|ivawu tehnolo{kog razvoja. Odbor, koji ruko-vodi i profitnim podru`nicama, dosta se oslawa naone koji nisu bibliotekari i usvojio je organizacionuparadigmu korporacija privatnog sektora... U slede}ojdekadi oni o~ekuju da 60 % osobqa ima magistarsku di-plomu, sa malim brojem profesionalaca i ostalim bro-jem kwi`ni~ara.

Norman Oder: Ambicija i odva`nost

Infoteka

âsopis za informatiku i bib-

liotekarstvo Zajednice biblioteka uni-

verziteta u Srbiji, Beograd, br. 3 (septembar

2005), 1- 2 (jun 2006)

Tre}i broj Infoteke iz septembra 2005. go-

dine sadrì pet saop{tewa, prikaz rada jedne bi-

blioteke, izve{taj sa tri nau~na skupa, nekoliko

vesti i prikaza ostvarivawa mati~nih funkcija

mati~nih biblioteka u mreì specijalnih bibli-

oteka na podru~ju Republike Srbije u 2003. godini

– u odeqku MBS (Mreà biblioteka Srbije).

Autori radova u ovom broju su Branislava

Avramovi}, Ivanka Klajn, Branislav \ura{e-

vi}, Slobodan Milowi}, Stela Filipi-Matuti-

novi}, Bogoqub Mazi}, Aleksandra Vrane{,

Dragana Milunovi}, Biqana \or|evi}, Vesna

Iwac, Vera Petrovi}, Svetlana Mir~ov, Biqa-

na Kosanovi} i Aleksandra Ten|er.

U prvom tekstu ove sveske prikazana je citi-

ranost radova doktora nauka Instituta za nukle-

arne nauke „Vin~a” prema bazi Science Citation In-

dex (SCI) i predstavqa vrednovawe nau~nika ovog

instituta. Ovaj ~lanak, kao i saop{tewe o per-

spektivi visoko{kolskih biblioteka u eri in-

formacija (sa Me|unarodne konferencije o di-

stribuiranim bibliote~kim informacionim si-

stemima u Ohridu 2004. godine) koje predstavqa

odnos bibliotekara ovog tipa biblioteka prema

korisnicima i samoj bibliote~koj delatnosti u

budu}nosti, u celini su prevedeni na engleski. U

radu Bogoquba Mazi}a o Pokretu za otvorene ar-

hive (OAI) su obja{weni principi, definisani

pojmovi i obrazloèn je zna~aj aktivnosti na iz-

gradwi otvorenih arhiva digitalnih dokumenata.

I ovaj rad pokazuje motivisanost za unapre|ewe

uloge biblioteka u novom, informacionom dru-

{tvu, kao i veliku ulogu bibliotekara u izgrad-

wi i kori{}ewu digitalnih repozitorija.

O obrazovawu bibliotekara u svetu i kod

nas, kao i o izazovima koje donose nove obrazov-

ne metodologije i reforma, kao i saradwi sa

inostranim univerzitetima pi{e Aleksandra

Vrane{. Data je i analiza stawa specijalnih bi-

blioteka u Republici Srbiji u 2003. godini, kao

i mere za unapre|ewe rada bazirane na podacima

iz te analize. Prikazan je rad Biblioteke Filo-

lo{ko-umetni~kog fakulteta u Kragujevcu, a tu

su i izve{taji sa Ifla kongresa u Oslu, 11. su-

sreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mi-

hailovi}a u In|iji i skupa posve}enog Me|ubi-

bliote~koj saradwi pravnih fakulteta u regio-

nu u Neumu. Opisan je primer Srbije u primeni

DOI brojeva u nau~nim ~asopisima, kao i rad Ko-

misije za informacije i dokumentaciju zavoda za

standardizaciju SCG koji je upotpuwen spiskom

vaè}ih ISO standarda obuhva}enih radom ISO

TC 46, „Informacije i dokumentacija”.

U dvobroju ~asopisa Infoteka iz 2006. godi-

ne nalaze se saop{tewa, ~lanci, izve{taji sa skupo-

va, prikaz publikacija, kao i baza podataka MBS.

Sedam saop{tewa, podeqenih u tri celine,

nalaze se na po~etku sveske, a ve} su izneta na

stru~nim skupovima: 11. stru~nom skupu Zajedni-

ce biblioteka univerziteta u Srbiji, 2. semina-

ru o otvorenom pristupu nau~nim informacija-

ma (oba odràna u Beogradu) i 71. konferenciji

Ifle. Ova saop{tewa su u celini prevedena na

engleski jezik, a kod objavqenih ~lanaka preve-

deni su samo saèci.

Autori saop{tewa su Milena Mati}, Stela

Filipi-Matutinovi}, Lilian van der Vart, Me-

lisa Hageman, Gordana Viloti}, Slavica Nesto-

rovi}-Petrovski, Aleksandra Pavlovi}, Vera

Proki} i Jelena Dobrilovi}. ^lanke su napisa-

li Jelena Ra|enovi}, Branko Milosavqevi}, Du-

{an Surla, Nata{a Vasiqevi}, Selman Trtovac

i Aleksandra Axi}. Prikaze stru~nih skupova,

tj. nekih izlagawa, dale su Sofija Kojevi}, Gor-

dana Lazarevi}, Aleksandra Nasti}, Dragana

Mihailovi}, Maja \or|evi} i Vesna @upan. O

publikacijama pi{u Nata{a Vasiqevi}, Milena

Mati} i Dubravka Simovi}.

Kao teme ove sveske, ili kao „kqu~ne re~i”,

mogu se izdvojiti: obrazovawe bibliote~kog oso-

bqa, sistem kvaliteta, prikaz softverskih si-

stema, ali najve}i utisak ostavqaju radovi na te-

mu e-publikacija, pitawa da li e-kwige ugroà-

vaju biblioteke ili biblioteke same mogu da se

prikqu~e u ovom novom vidu dostupnosti infor-

macija korisnicima.

Kao vrlo koristan i pou~an tekst izdvajamo

„Kontinuirano obrazovawe visoko{kolskih bi-

bliotekara” Gordane Viloti} i Slavice Nesto-

rovi}-Petrovski. Prikazan je rad biblioteke

Nau~nog instituta za veterinarstvo iz Novog

Sada i biblioteke Instituta za puteve iz Beo-

grada kroz uticaj i primenu sistema kvaliteta u

statusu i poslovawu tih biblioteka. Predsta-

vqen je bibliote~ki sistem BISIS, kao i ka-

rakteristike NIBIS programa za automatiza-

ciju bibliote~kog poslovawa.

Svim radovima u vezi sa elektronskim kwi-

gama i ~asopisima i wihovom uticaju i razvoju u

svetu, pa i kod nas, trebalo bi posvetiti posebnu

pa`wu jer su oni primer kako }e se u budu}nosti

razvijati bibliote~ka delatnost, a moè se sa-

gledati uloga biblioteka i bibliotekara u no-

vom, informacionom vremenu i dru{tvu.

Jelena Angelovski

IZLOG


101

Visko{kolske

biblioteke

Informativno glasilo Zajednice bibliote-

ka univerziteta u Srbiji, Beograd, br. 4 (2006)

U januaru 2004. godine iza{ao je prvi broj

~asopisa Visoko{kolske biblioteke. Pokreta-

we ovog glasila usledilo je nakon nekoliko zna-

~ajnih doga|aja u na{em bibliotekarstvu: viso-

ko{kolske biblioteke su zapo~ele proces me|u-

sobnog povezivawa tokom 2002. godine zahvaquju-

}i realizaciji projekata „Virtuelna biblioteka

Srbije” i „Izgradwa kooperativne mreè viso-

ko{kolskih biblioteka u Srbiji”, osnovan je

Konzorcijum biblioteka Srbije za objediwenu

nabavku, koji je obezbedio pristup velikom broju

elektronskih ~asopisa u punom tekstu i najzna-

~ajnijim svetskim bazama podataka za sve univer-

zitete u Srbiji i, ono bez ~ega se nikako ne moè

napred – znawe, zapo~ela je kontinuirana eduka-

cija kadrova u visoko{kolskim bibliotekama.

Povodom prvog broja glavni i odgovorni

urednik dr Stela Filipi-Matutinovi} kaè:

„Posle ~itave decenije stalnog opadawa kvali-

teta usluga u bibliotekama uslovqenih situaci-

jom u wihovom okruèwu, sa novim milenijumom

do{lo je i do promena naboqe. Po{to saznawa o

ovim promenama nisu jo{ stigla do svih potenci-

jalnih korisnika, Zajednica biblioteka univer-

ziteta u Srbiji donela je odluku da pokrene list

Visoko{kolske biblioteke, s osnovnim ciqem

da promovi{e rezultate rada biblioteka i upo-

zna {iru javnost sa mogu}nostima koje su u wima

prisutne. @eqa nam je i da iskaèmo svoju za-

hvalnost svima koji su pomogli da do promena do-

|e, kao i da podstaknemo {to vi{e institucija i

pojedinaca da pomognu razvoj biblioteka, jer ti-

me pomaù {irewe znawa, a znawe je osnov na-

pretka i razvoja kome svi teìmo”.1

âsopis ima nekoliko stalnih priloga. Je-

dan od veoma va`nih je razgovor sa nadle`nim oso-

bama iz oblasti nauke, obrazovawa i kulture, iz

koga ne samo bibliotekari nego i qudi koji se

bave drugim sli~nim profesijama mogu da saznaju

{ta se novo priprema u oblasti zakonske regula-

tive, projekata u zemqi i inostranstvu, poboq{a-

wu tehnolo{kih i ostalih uslova rada i sli~no.

Zanimqiv je prilog o bibliotekama u na{oj

zemqi, wihovoj istoriji, fondovima, redovnim i

vanrednim aktivnostima, rezultatima rada i mo-

gu}nostima saradwe sa ostalim bibliotekama.

Veoma va`ni i iscrpni prilozi odnose se na

razne skupove i stru~na savetovawa u zemqi i

inostranstvu.

Ostali tekstovi, kao npr. bibliotekarstvo

u svetu, velike svetske biblioteke, predstavqa-

we novih kwiga i elektronskih izvora, standar-

di ili razne stru~ne teme su izuzetno zna~ajni za

profesionalni rad bibliotekara i wihovu {to

boqu informisanost.

U novom broju Visoko{kolskih bibliotekagost redakcije êdomir [uqagi}, rukovodilac

sektora za informaciono dru{tvo pri Mini-

starstvu nauke i za{tite ìvotne sredine, govo-

ri o implementaciji jedinstvenog informacio-

nog sistema u bibliotekarstvu i ukqu~ivawu bi-

blioteka u Forum za informaciono dru{tvo.

@eqa redakcije da redovno prati zbivawa u

bibliotekarstvu iz zemaqa na{eg okruèwa, po-

sebno biv{ih jugoslovenskih republika, ostva-

rena je kroz intervju sa dr Ismetom Ov~inom, di-

rektorom Nacionalne i univerzitetske biblio-

teke Bosne i Hercegovine. Ova biblioteka ima

potpisan sporazum o me|unarodnoj saradwi i sa

Narodnom bibliotekom Srbije i dr Ov~ina se

nada da }e se ta saradwa jo{ vi{e unapre|ivati.

Prikaz stru~nog savetovawa „Bibliotekar

– struka i profesija”, odrànog od 15. do 17. juna

2006. u bawi Vrujci, daje pregled tema, prezento-

vanih referata i zakqu~aka skupa koji se odnose

na uspostavqawe jedinstvenih kriterijuma za

sticawe stru~nih zvawa.

Tu je i prikaz stru~nog skupa „Radionica o

elektronskom u~ewu”, odrànog od 19. do 22. juna

u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka

u Beogradu i Univerziteta Britanske Kolumbije

iz Kanade, na kome se govorilo o mogu}nostima

elektronskog u~ewa. Oba organizatora skupa

podnela su zahtev za finansirawe projekta pod

nazivom „Osnivawe e-learning Centra u Srbiji”,

sa sedi{tem u Beogradu.

Posebnu pa`wu zasluùje prilog Sweàne

Petkovi}, glavnog bibliotekara Katedre za ger-

manistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu, o

bibliotekama u Nema~koj. Ona prenosi utiske sa

studijskog boravka u Osnabriku i govori o orga-

nizaciji i istorijatu biblioteka, zbirkama, sta-

rim {tampanim kwigama i obrazovawu biblio-

tekara u Nema~koj.

Tekst Nevene Tomi}, rukovodioca biblio-

teke Doma kulture „Studentski grad” u Beogradu,

govori o bibliotekama crkava i verskih zajedni-

ca u Beogradu. Biblioteke verskih zajednica su

poseban podtip specijalnih biblioteka i veoma

su retke u svetskom bibliotekarstvu. Autorka se

IZLOG


102

1

Prvi, kompletan broj Visoko{kolskih biblioteka u

elektronskom izdawu, tj. PDF formatu moè se na}i na adresi

http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/bilten/index.php

osvr}e na nedavno donet Zakon o slobodi vere,

crkvama, verskim zajednicama i verskim udruè-

wima i ure|ewu odnosa dràve i verskih zajedni-

ca u okviru tog zakona. Weno istraìvawe poka-

zuje da zaposleni i volonteri u ovim biblioteka-

ma èle da me|usobno sara|uju i profesionalno

se usavr{avaju, razmewuju publikacije i koriste

fondove, a da bi uspostavqawe zajedni~kog por-

tala sa osnovnim podacima o svakoj biblioteci i

wihovo umreàvawe bio projekat od izuzetnog

kulturnog zna~aja

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku

Filolo{kog fakulteta Beogradskog univerzite-

ta i Bibliotekarsko dru{tvo Srbije obave{tava-

ju sve zainteresovane da }e se krajem oktobra 2006.

godine odràti me|unarodni skup na temu „Lider-

stvo u bibliotekama: spona kulture, nauke i pri-

vrede”. Teme skupa su veoma atraktivne i trebalo

bi da nas pribliè me|unarodnim iskustvima i

trendovima razvoja savremenog bibliotekarstva.

I na kraju, obave{tewe koje bi trebalo da

stoji na po~etku. U impresumu svakog broja ovog

glasila pi{e da izlazi mese~no, u tiraù od 400

primeraka. Naàlost, verovatno zbog finansij-

ske situacije sa kojom se Zajednica biblioteka

stalno suo~ava, redovnost izlaèwa nije prime-

rena èqi izdava~a i potrebama vernih ~itala-

ca. Nadamo se da }e se stawe popraviti i da }emo

mo}i da obradimo i arhiviramo kompletna budu-

}a godi{ta ovog „na{eg” lista.

Biqana Albahari

IZLOG


103

Javne biblioteke

Javne biblioteke, God. 1, br. 2, 2005,

Gradska biblioteka „Boìdar Kneèvi}”, Ub,

glavni urednik Aleksandra Vrane{

Dugo o~ekivani drugi broj ~asopisa Javne bi-blioteke (iza{ao iz {tampe krajem jula), u ru-

brici Odrednice donosi preciznu statisti~ku

analizu funkcionisawa mreè javnih biblioteka

u Srbiji u 2004. godini Vladimira [ekularca i

Dragane Milunovi}, tekst o umreàvawu biblio-

teka u Vojvodini @eqka Vu~kovi}a, Novke [oki-

ce-[uvakovi} i Aleksandre Drap{in, „Analizu

Biblioteke Hose Jero – Instituta Servantes u

Beogradu” Marije Magariwos Kasal, „Svet bibli-

oteka u Rusiji na po~etku 21. veka“ Gordane Ste-

vi}, „Doublin core” Sawe Antoni}, priloge o pri-

povetkama i pripovedawu za odrasle u bibliote-

kama Brajana V. [turma, problemima nabavke i

obrade zavi~ajne periodike Marije ûpi}, kla-

si~nim i savremenim sistemima kori{}ewa i

sme{taja bibliote~ke gra|e Jelene \ukanovi},

novim zahtevima koji se postavqaju pred biblio-

teke Nata{e Xipkovi}, marketin{kom nastupu

biblioteka Nere Legac-Risti} i prevod teksta

„Klasifikacija u Rusiji” Eduarda Sukiasjana.

Posebnu pa`wu privukli su nam „Uputstvo

o minimumu profesionalnog pona{awa biblio-

te~kih radnika” Milice Kir}anski, prilog „Bi-

blioteke za slepe Srbije” Svetlane Martinovi}

i „Skica izme|u teorije i prakse” Mirka S. Mar-

kovi}a.

U rubrici Opis je tekst Gordane Viloti}

posve}en nagradi „Stojan Novakovi}”, prilozi

Vesne Crnogorac o radu Bibliotekarskog dru-

{tva Srbije, Miqane \uki} i Tatjane Petrovi}

o radu Sekcije za javne biblioteke Dru{tva, Ve-

sne Petrovi} o radu Sekcije za {kolske biblio-

teke, Aleksandre ^vorovi} o volonterskom radu

na de~jem odeqewu u Bawaluci, Miloja Radovi}a

o Stripoteci u kraqeva~koj biblioteci, Qiqa-

ne Stoj~i} o programima u borskoj biblioteci i

analiza Vladimira [ekularca „De~ja odeqewa

javnih biblioteka Republike Srbije u 2004. godi-

ni”. Rubrika Odnosi je rezervisana za prevod

teksta „Globalizacija dru{tva i svetska kultu-

ra“ Tatjane Grigorjevne Kiseqove.

Bibliote~ki putokaz

âsopis za decu Gradske biblioteke u

Novom Sadu, br. 7 (jun 2006).

Junski broj Putokaza posve}uje pa`wu Zma-

jevim de~jim igrama, jubileju Nikole Tesle, let-

wim programima na de~jem odeqewu novosadske

biblioteke, novim izdawima kwiga za decu, a va-

{oj pa`wi posebno preporu~ujemo prilog o de~-

jem odeqewu Gradske biblioteke u Kentonu (dr-

àva Mi~igen, SAD).

Savremena biblioteka,

br. 23, 2006.

âsopis Narodne biblioteke Kru{evac,

br. 23 (2006)

Uvodnik „Jedna kwiga o Tesli“ Jasne Karta-

lovi} posve}en je poznatom nau~niku, a u ~ast go-

di{wice wegovog ro|ewa redakcija mu je posve-

tila ovogodi{we izdawe ~asopisa Savremena bi-blioteka. Slede prevodi tekstova „Za{to je va-

`na intelektualna sloboda” Pola Starxisa,

„Ameri~ki patriotski zakon i bibliotekari”

Xudit Krug i „Bibliografski opis Karamanli-

dika zbirke” Selene Ajtak. Vesna Zlati~anin

predstavqa projekat BIBLIA, Sowa Ostoji}

Centralnu biblioteku Adelaide, glavnog grada

Ju`ne Australije, Sowa Veqkovi} biblioteku u

finskom gradu Porvo, Paulina Lazi} Sredi{wu

biblioteku Srba u Hrvatskoj, Milica Stevano-

vi} me|unarodnu saradwu kru{eva~ke bibliote-

ke. Sneàna Nenezi} pi{e o digitalizaciji lo-

kalnih zavi~ajnih zbirki, Mirjana Milivojevi}

o anketirawu korisnika biblioteke u Kru{evcu,

Qubica Petkovi} o ~itala{tvu Biblioteke cr-

kve Lazarice, Jelica Vasi} o odgovornosti {kol-

skog bibliotekara u radu sa decom, Stanka Risti}

o biblioteci Specijalne bolnice Ribarska Ba-

wa, a Milena Maksimovi} o desetogodi{wici

Dru{tva bibliotekara Republike Srpske.

Savremena biblioteka donosi i prikaze bi-

bliografije stare i retke kwige i periodike

smederevske biblioteke Marine Lazovi} i Gor-

dane Jovanovi} i Kataloga ni{ke periodike,tekstove o izdava~koj delatnosti Biblioteke

Matice srpske i biblioteka u Republici Srp-

skoj, kao i vi{e drugih tekstova koji se ti~u

kwièvnosti i kulturne istorije kru{eva~kog

kraja.

M. Paloci

IZLOG


104

Bele`nica

List Narodne biblioteke Bor, br. 14

(prole}e-leto 2006)

Bibliotekarstvu su u novom broju Bele`niceposve}eni slede}i tekstovi: Jasmina Ninkov pi-

sala je o informacionim potrebama korisnika u

kontekstu menaxmentskih

aktivnosti javnih bibliote-

ka, Nata{a Male{evi} o

{kolskim bibliotekama u

vaqevskoj bibliote~koj

mreì, Milica Matijevi} o

struci i profesiji biblio-

tekara, Jelica @ivkovi} o

rezultatima ankete sprove-

dene u borskoj biblioteci,

Elizabeta Georgiev o krea-

tivnom osmi{qavawu slo-

bodnog vremena mladih ~i-

talaca, Vesna Crnogorac je

dala portret Narodne bi-

blioteke „Stevan Sremac” u

Ni{u, Dragica Radeti} se u

dva teksta dotakla sveta

kwige, a Dragan Mrdakovi}

je prikazao novi broj ~aso-

pisa Mons aureus. Tu su i tekstovi o nagradi za

kwigu godine, koju zavi~ajnim autorima dodequje

biblioteka u Boru, kao i o 21. sajmu kwiga u Boru.

Kada su u pitawu kwièvnost i kultura: o

Steriji je pisao Goran Maksimovi}, Ana Janko-

vi} o romanu Hollander Vladimira Jagli~i}a, a

Violeta Stojmenovi} o Donu de Lilu. Tekstovi

Milena Milivojevi}a o @ivku Avramovi}u i Ra-

di{i Dragi}evi}u (Rajku Micinu) i tekst Dragi-

ja Tasi}a o „Borskom kwièvnom teatru” pokri-

vaju lokalnu kwièvnu scenu, dok

je Branislav Dimitrijevi} pisao

o kwizi kao robi. Saradnici iz

Muzeja rudarstva i metalurgije u

Boru pokrili su teme: Park-muzej

u Boru, prvi Majski likovni sa-

lon udruèwa „Vane @ivadinovi}

Bor”, izlo`ba crteà i grafika

Bratislava Petrovi}a, rano pre-

minulog borskog umetnika, zatim

ukidawe tradicionalnih oglavqa

u Crnore~ju (Sla|ana \ur|ekano-

vi}–Miri}, Suzana Miji}, Danije-

la Risti}, Du{an Kabi}).

îwenica je da ~etrdesetak

listova, ~asopisa i biltena koji

usko i stru~no govore o biblio-

tekarstvu stoji naspram jednog je-

dinog lista/~asopisa vezanog za

kulturu u Boru. Iskoristi}u ovu

priliku da sa izvesnim zadovoqstvom primetim

nijansu poja~anog prisustva vanbibliote~kih

tema u Bele`nici. Trebalo bi da je i to jedan od

dokaza o proklamovanoj i te{ko ste~enoj

ozbiqnosti lista – ozbiqnosti koju, vi{esmi-

sleno, o~ekuje ve}ina wegovih ~italaca. Sma-

tram da je tematska ekvilibristika u kojoj se

nalazi ovaj list zapravo pravo tle za wegovo

trajawe i prihvatawe. Nepokrivenost kulturne

i dru{tvene pro{losti i sada{wosti tekstom,

pogledom i stavom i nepostojawe neke druge re-

levantne pokrivke gura polako i sigurno Bele-`nicu ka zrelijim i plodnijim kompromisima.

Tako bi ona trebalo da ostane bibliote~ki

list, a da postane ~asopis za kulturna i dru-

{tvena pitawa i objavqivawa (kwièvnost i

umetnost).

Goran Milenkovi}

IZLOG


105

Dobrivoje

A

rsenovi}

„Tajn

i `

ivot lutaka”

Kragujeva~ko

~itali{te

Kragujeva~ko ~itali{te – List narodne

biblioteke „Vuk Karaxi}” Kragujevcu, br. 21

(jun 2006)

Sredinom juna pojavio se novi broj Kraguje-va~kog ~itali{ta, ~asopisa kragujeva~ke bi-

blioteke. Ovaj broj, iza{ao u vreme obeleàva-

wa zna~ajnih jubileja kragujeva~kog bibliote-

karstva (190 godina Biblioteke Kwaèske kan-

celarije, 160 godina îtali{ta i 140 godina

Narodne biblioteke u Kragujevcu, prve javne bi-

blioteke u Srbiji), dokazuje hvale vrednu spo-

sobnost ve}ih srpskih biblioteka da iznedre

kvalitetno, pou~no i zanimqivo stru~no perio-

di~no {tivo.

Tema broja je inicirana jubilejom Novinaserbskih i to je bila dobra prilika za podse}awe

na zna~aj ovog prvog slu`benog lista slobodne

Srbije. Autori Aleksandra Vrane{, Tatjana Vu-

li} i Ninoslava Milanovi} iz razli~itih uglo-

va, ali sa istom posve}eno{}u, analiziraju Kra-

gujevac kao kolevku srpskog novinarstva.

Tekstovi Slavice Jagli~i}, Violete Jovi-

~inac-Petrovi}, Mile Stefanovi} i Sneàne

Radovi} se bave ~itala~kom kulturom najmla|e i

adolescentske publike, ina~e veoma aktuelne

ciqne grupe u bibliote~kom svetu danas.

Novi programi i nove publikacije predsta-

vqene su tekstom Ivane Petkovi} o Ameri~kom

kutku u Kragujevcu, kao i tekstovima Tomislava

Kewi}a (Horacije – prvi put me|u Srbima u ce-

losti) i Jadranke Vejnovi}-Andreji} (Novi na-

slovi i novi prevodi).

U rubrici Feqton Gordana Vu~kovi} se ba-

vi istorijom Kragujevca, a u Vestima biblioteka

se hvali novopoloènim stru~nim ispitima.

Na kraju, veoma informativni letopis kul-

turnih doga|awa predstavqa bogatu aktivnost

kragujeva~ke biblioteke od januara do decembra

2005. godine.

Milun Vasi}

IZLOG


106

Novine Beogradskog

~itali{ta

Biblioteka grada Beograda, br. 7-8

(mart-april 2006), 9-10-11 (maj-jun-jul 2006)

Novine Beogradskog ~itali{ta, list naj-

pre posve}en „stvarawu, izdavawu, ~itawu i tr-

ì{tu kwiga” u prole}-

nom dvobroju donosi na-

stavak teksta „Dràva i

kultura“ glavnog uredni-

ka Stani{e Ne{i}a,

predstavqene su biblio-

teke u Lazarevcu i Kra-

qevu, Biqana Labovi}

pi{e o multimedijalnom

CD-u Biblioteke „Mi-

lutin Boji}”, a me|u pri-

kazima novih kwiga i ~a-

sopisa su i anotacije o

Bibliografiji ~asopisaInstitut za puteve1970–2003, bibliografi-

ji ~asopisa Gradac,zborniku radova Eko-nomska uloga bibliote-

ka u savremenom dru{tvu, Zborniku radova po-sve}enom Du{anu Martinovi}u, Bibliote~-kom putokazu i Pan~eva~kom ~itali{tu. Kao

separat je objavqen luksuzan katalog izlo`be

posve}ene obeleàvawu 200-godi{wice ro|ewa

Jovana Sterije Popovi}a.

Broj je najve}im delom posve}en 150-godi-

{wici ro|ewa Nikole Tesle, a vi{e priloga

150-godi{wici ro|ewa Stevana Mokrawca, pred-

stavqena je ~a~anska biblioteka, maj-

ski stru~ni skup bibliotekara Repu-

blike Srpske u Trebiwu, izlo`ba

(otvorena na Zavi~ajnom odeqewu Bi-

blioteke grada Beograda) Dejana Vuki-

}evi}a i Nemawe Radulovi}a „Mason-

ski simboli na staroj srpskoj kwizi”,

razgovor sa Mirkom S. Markovi}em,

rukovodiocem biblioteke „\or|e Jo-

vanovi}”, tekst Dimitrija Stefanovi-

}a o novoosnovanom Dru{tvu {kol-

skih bibliotekara Srbije i prikaz

dvanaestog broja ~a~anskog Glasa bi-blioteke. Sajamski broj je u pripremi

i potraìte ga na novom redizajnira-

nom sajtu Biblioteke grada Beograda

http://www.bgb.org.yu/tst/gl/GL.html.

M. Paloci

Slovo ]irilovo

Biblioteka "Bra}a Nastasijevi}", Gorwi

Milanovac, br. 2 (2005), 3 (2006)

Poznato je da je Biblioteka „Bra}a Nasta-

sijevi}” u Gorwem Milanovcu pre dve godine do-

bila certifikat za Sistem menaxmenta kvalite-

tom. O po~ecima i radu na primeni standarda

JUS ISO 9001:2001 pi{e Vladislav Panteli}.

Mirijana Mokrov~ak-Gli{ovi} daje kratak

istorijat izdvojenih odeqewa gorwomilanova~-

ke biblioteke, Irena Vasi} se osvr}e na rad de~-

jeg odeqewa, a u ~asopisu Slovo ]irilovo moè-

mo prona}i i podatke koji se odnose na rad bi-

blioteke, wene programe, izdawa i zaposlene.

Ve}i deo ~asopisa se odnosi na kwige obja-

vqene u Gorwem Milanovcu i na izdawa zavi~aj-

nih pisaca. Poseban blok je posve}en Dragi{i

Vasi}u i bibliografijama zavi~ajnih pisaca i

izdava~a, a priredila ih je Slavica \uri}.

Pored uobi~ajenih informacija o progra-

mima i izdava~koj delatnosti gorwomilanova~ke

biblioteke, Slovo ]irilovo u novom broju dono-

si napise „Za i protiv izdvojenih odeqewa” Gor-

dane Simi}, „Nova oprema i mogu}nosti pro-

gramskog paketa ‘Biblis’” Gorana Mili}evi}a,

„Koristi od primene sistema ISO 9000 stalno se

potvr|uju” Irene Vasi} i Vladislava Panteli-

}a, „Primena standarda za sistem menaxmenta

kvalitetom...” Alise Mari}. Tu su i tekstovi o

internet prezentaciji biblioteke „Bra}a Na-

stasijevi}”, Me|unarodnom nau~nom skupu „Deca

i biblioteke”, rezultatima ankete o zadovoq-

stvu korisnika uslugama biblioteke, kolektiv-

nom u~lawewu u~enika, obeleàvawu Dana bi-

bliotekara, radu Saveta korisnika biblioteke,

akciji „Jedna ku}a, jedna kwiga” Mesnog odbora

Kola srpskih sestara, saradwi lokalnog kwi-

èvnog kluba i biblioteke i drugi.

Pa`wu privla~i rubrika Se}awa posve}ena

êdomiru Mirkovi}u i tekst „Stripovi i de~ji

listovi ‘De~jih novina’ u na{oj biblioteci“ Ma-

rije Petkovi}, a broj zatvara bibliografija iz-

dawa „De~jih novina”, koju je priredila Slavica

\uri}.

M. Paloci

Novi broj ~asopisa

Mons Aureus âsopis za kwièvnost, umetnost i

dru{tvena pitawa Narodne biblioteke

Smederevo, br. 12 (2006), 13 (2006)

U dvanaestom broju smederevskog ~asopisa

za kwièvnost, umetnost i dru{tvena pitawa

Mons Aureus prilozi su podeqeni u jedanaest

blokova-rubrika. I ovog puta je nagla{ena oso-

bena koncepcija zasnovana na poku{aju da se

usklade polifonost poetika, dru{tvenih i este-

ti~kih stavova i tematsko-ànrovska i zna~ew-

ska koherencija. Ve} tradicionalno, ~asopis za-

tvara rubrika Ekslibris, gde Aleksandra Vra-

ne{ pi{e o Katedri za bibliotekarstvo beo-

gradskog Filolo{kog fakulteta i doprinosu

akademika Miroslava Panti}a osnivawu i razvo-

ju ove katedre.

Aktuelna pitawa savremenog bibliotekar-

stva razmatra Aleksandra Vrane{ u bloku Eks-

libris (Formalno-pravne i institucionalne

pretpostavke za profesionalizaciju bibliote~-

ke delatnosti).

IZLOG


107

Legat

Elektronski ~asopis Narodne biblioteke

"Radoje Domanovi}" Leskovac, br. 10 (april-

jun 2006) ÞÞÞ.nbleskovac.org.Úu/clanci.htm

Leskova~ki Legat, koji je osnovao i ure|i-

vao Sa{a Haxi Tan~i}, od pro{log broja ima no-

vog glavnog i odgovornog urednika. To je Neboj-

{a Krsti}, novi direktor biblioteke. Posled-

wi broj dostupan na http://www.nbleskovac.org.yu/

clanci.htm je broj 10 (april– jun 2006). Glasilo je

posve}eno kwièvnosti i lokalnoj kulturnoj

tradiciji.

Vladim

ir M

arkovi}

„S

an”

MAJ

16. maj – Predstavqena kwiga Milana St.

Proti}a Izneverena revolucija (1. i 2. deo). Gosti:

prof. dr Leon Koen i mr Miroslav Svir~evi}.

23–27. maj – êtvrti majski dani kwige

30. maj – Promocija romana Sa Crwanskim uLondonu (priredio Dragan R. A}imovi}) i Pi-sma qubavi i mr`we (priredio Radovan Popo-

vi}). O kwigama govorili Anita Pani}, urednik

u kulturno-umetni~kom programu RTS-a i kwi-

èvni kriti~ar, i mr Svetlana [aetanovi}-Di-

mitrijevi}, kwièvni kriti~ar.

JUN

2. jun – Promovisana akcija „Zdrav ìvot je

sre}an ìvot”, u organizaciji ~asopisa Zdravìvot. U~esnici ve~eri: Georgij Nazarov (tema:

„Tajne ~i{}ewa organizma – zdrava glava”) i no-

vinar Goran Koji} (bro{ura Kako ìveti zdra-vije u leto).

SEPTEMBAR

15. septembar – Predavawe o zdravoj ishra-

ni: „Adaptogeno biqe – lekovito biqe 21. stole-

}a” odrào biolog Dragan Tabakovi}.

19. septembar – Predstavqeni ~lanovi Me-

|unarodne kwièvne kolonije „ôrtanovci

2006”: Mojca Kumerdej (Slovenija), Mario Bene-

deti (Italija), Zvonko Makovi} (Hrvatska), Eva

Zonenberg (Poqska), Hoze Huan Kantaveja ([pa-

nija), Igor Marojevi}, Milica Mi}i}–Dimov-

ska, Vule @uri} i Dejan Ili}.

20. septembar – U okviru kwièvne ve~eri

Radmile Timotijevi}-Popovi} predstavqen wen

roman Kad je cvao divqi kesten. O romanu je go-

vorila mr Milena Stojanovi}, a odlomke je ~ita-

la dramska umetnica Marija Ga{i}.

28. septembar – Predstavqena kwiga Qud-ska prava – crna rupa Tomislava Krsmanovi}a.

U~estvovali: prof. dr Marko Mladenovi}

(pravnik), dr Stevan Petrovi} (psihijatar) i

autor.

29. septembar – Na promociji ~asopisa

Zdrav ìvot i akcije „Zdrav ìvot je sre}an

ìvot” u~estvovali Georgij Nazarov i Goran Ko-

ji}. Tema: „Kako ìveti zdravije u jesen”.

OKTOBAR

4. oktobar – Predstavqena izdava~ka ku}a

„Artprojekt” i ~asopis Natron. Gosti ve~eri:

Radivoj [ajtinac, Dragan Doli}, Dalibor Bub-

wevi} i Ivan Danikov.

Hronika Gradske biblioteke Pan~evo

SERVIS


108

Utorak, 23 . maj

20,05 – Kwièvno ve~e Qubice Arsi}, uvod-

na re~ Nemawa Rotar, voditeq Vule @uri}

îtaonica Gradske biblioteke

21,35 – Koncert nagra|enih u~enika Muzi~-

ke {kole „Jovan Bandur”


Sreda, 24. maj

12,00 – Slava Gradske biblioteke Pan~evo

sveti Kirilo i Metodije

Galerija Gradske biblioteke

19,20 – Multimedijalna i ambijentalna iz-

lo`ba radova Milije Beli}a i modni perfor-

mans Mire Odalovi}

Galerija Gradske biblioteke

êtvrtak, 25. maj

19, 20 – Kwièvno ve~e @ivorada Lazi}a i

predstavqawe Kwige o Vojvodi, govorio Dragan

Mrdakovi}, tekstove ~itala glumica Dragica

Maksimovi}


21,20 – Koncert Uro{a Doj~inovi}a, gitara


Petak, 26. maj

18,10 – Ve~e pisaca Udruèwa kwièvnika

i likovnih stvaralaca „Milo{ Crwanski” Ba-

natski Karlovac


20,20 – Kwièvno ve~e Kraqeva~kog pesni~-

kog kluba, u~estvovali: Dejan Aleksi}, Veroslav

Stefanovi}, Milo{ Mili{i} i @ivorad Ne-

deqkovi}


Majski dani kwige u Pan~evu

21,35 – Koncert Gorana Stankovi}a i prija-

teqa (Bor) „Pevamo pesnike”

Plato ispred Centra za kulturu Pan~evo

Subota, 27. maj

18,10 Ve~e Udruèwa kwièvnika i kwi-

èvnih prevodilaca Pan~evo


19,40 – O romanu Pasji tango Ale{a âra

iz Qubqane govorili Ana Ristovi} i Vule @u-

ri}


21,10 – Kabare Gorana Sultanovi}a „Putuj Evropo”


Elektronska ~itaonica

SERVIS


109

Gradska biblioteka Pan~evo je 2003. godine

osnovala Informati~ki centar ili Elektron-

sku ~itaonicu sa pet terminala za pristup in-

ternetu. Prednost rada na kompjuterima u Grad-

skoj biblioteci je pre svega u brzini prenosa in-

formacija (vi{estruko brì protok u odnosu na

modemsku vezu), u kvalitetnoj kompjuterskoj

opremi, stru~noj pomo}i i komforu.

Radno vreme: od 8 do 20 sati.

Cenovnik usluga Elektronske ~itaonice

Kori{}ewe interneta 50 dinara sat

[tampawe:

u crno-beloj tehnici, bez slika 5 dinara

strana

u crno-beloj tehnici, sa slikama 25 dinara

strana

u koloru, bez slika 50 dinara strana

u koloru, sa slikama 75 dinara strana

Skenirawe: 10 din strana A4

Narezivawe kompakt-diska 50 dinara

Godi{wa ~lanarina iznosi 500 dinara.

Deca, studenti (do 27 godina), penzioneri i

vojnici pla}aju 400 dinara, a poseban popust va-

ì za |ake prvake i grupno u~lawivawe u~enika

osnovnih {kola (vi{e od 10 u~enika). Za wih

~lanarina iznosi 200 dinara.

Godi{wa ~lanarina

De~je odeqewe

od 2 do 3 meseca 50 dinara

od 3 do 6 meseci 150 dinara

od 6 do 10 meseci 300 dinara

od 10 do 12 meseci1.000 dinara

Pozajmno odeqewe za odrasle




od 10 do 12 meseci1.000 dinara

Zlo~in i kazne

Po isteku godinu dana sledi opomena i utuìvawe nesavesnih ~italaca.

RADNO VREME BIBLIOTEKE

Svakog radnog dana od 8 do 20

Subotom od 8 do 14

Nedeqom ne radi www.biblioteka-pancevo.org.yu

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

02

PANÊVA^KO ~itali{te : list Gradske biblioteke

Pan~evo / glavni i odgovorni urednik Goran Trailovi}. - God.

1, br. 1 (2002) - . - Pan~evo (Nemawina 1) : Gradska bibliote-

ka Pan~evo, 2002- (Pan~evo : Grafos internacional d.o.o.). - 30

cm

Polugodi{we

ISSN 1451-3048 = Pan~eva~ko ~itali{te

COBISS.SR-ID 103321612

Pretplatnici u 2006. godini

(do zakqu~ewa broja):

Javne biblioteke

- Op{tinska biblioteka „Vuk Karaxi}” Alibunar

- Narodna biblioteka Ariqe

- Narodna biblioteka Bela Crkva

- Narodna biblioteka „Jovan Gr~i} Milenko” Beo~in

- Mati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}” Vaqevo

- Biblioteka „Di{a Anti}” Vladimirci

- Narodna biblioteka „Bora Stankovi}” Vrawe

- Narodna biblioteka „Danilo Ki{” Vrbas

- Gradska biblioteka Vr{ac

- Op{tinska biblioteka Gaxin Han

- Narodna biblioteka „Veqko Dugo{evi}” Golubac

- Biblioteka Centra za kulturu, sport i turizam op{tine Lu~ani „Draga~evo“ Gu~a

- Resavska biblioteka Despotovac

- Narodna biblioteka „Detko Petrov” Dimitrovgrad

- Op{tinska narodna biblioteka „Veqko Petrovi}” @abaq

- Biblioteka „Branko Radi~evi}” @iti{te

- Mati~na biblioteka „Svetozar Markovi}” Zaje~ar

- Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}” In|ija

- Srpska ~itaonica i kwi`nica u Irigu

- Narodna biblioteka „Radislav Nik~evi}” Jagodina

- Narodna biblioteka „Jovan Popovi}” Kikinda

- Op{tinska biblioteka „Dr Dragi{a Vito{evi}” Kni}

- Narodna biblioteka „Wego{” Kwaèvac

- Op{tinska biblioteka Kova~ica

- Biblioteka „Vuk Karaxi}” Kovin

- Narodna biblioteka Kosjeri}

- Biblioteka „Janko Veselinovi}” Koceqeva

- Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani” Kraqevo

- Narodna biblioteka Kula

- Biblioteka „Nikola Sikimi} – Maksim” Ku~evo

- Op{tinska biblioteka „Slovo” Lapovo

- Narodna biblioteka „Radoje Domanovi}” Leskovac

- Biblioteka „Milovan Gli{i}” Qubovija

- Narodna biblioteka Negotin

- Narodna biblioteka „Stevan Sremac” Ni{

- Narodna biblioteka „Dositej Obradovi}” Novi Pazar

- Gradska biblioteka u Novom Sadu

- Op{tinska narodna biblioteka Opovo

- Narodna biblioteka Ose~ina

- Narodna biblioteka „Branko Radi~evi}” Oxaci

- Narodna biblioteka „Dr Vi}entije Raki}” Para}in

- Narodna biblioteka Pe}inci

- Narodna biblioteka Plandi{te

- Narodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}” Poàrevac

- Gradska biblioteka Priboj

- Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” Prijepoqe

- Biblioteka Centra za kulturu, obrazovawe i informisawe „Gradac” Ra{ka

- Narodna biblioteka „Ribnikar” Rekovac

- Resavska biblioteka Svilajnac

- Biblioteka „Muhamed Abdagi}” Sjenica

- Narodna biblioteka Smederevska Palanka

- Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor

- Mati~na biblioteka „Gligorije Vozarevi}” Sremska Mitrovica

- Narodna biblioteka „\ura Jak{i}” Srpska Crwa

- Narodna biblioteka „Dositej Obradovi}” Stara Pazova

- Gradska biblioteka Subotica

- Narodna biblioteka „Radoje Domanovi}” Surdulica

- Narodna biblioteka „Stojan Trumi}” Titel

- Gradska biblioteka „Boìdar Kneèvi}” Ub

- Biblioteka {aba~ka

- Narodna biblioteka „Simeon Pi{~evi}” [id

Specijalne biblioteke:

- Biblioteka Centra za vojnonau~nu dokumentaciju i informacije Beograd

- Biblioteka Instituta za puteve Beograd

- Biblioteka Ministarstva finansija Republike Srbije

- Biblioteka Doma kulture „Studentski grad” Novi Beograd

- Biblioteka Galerije Pavla Beqanskog Novi Sad

- Biblioteka Zavoda za za{titu prirode Srbije Novi Sad

- Biblioteka NIS Rafinerije nafte Novi Sad

- Biblioteka Srpskog narodnog pozori{ta Novi Sad

- Biblioteka NIS Rafinerije nafte Pan~evo

- Biblioteka Op{tinskog suda Pan~evo

[kolske biblioteke:

- Biblioteka Osnovne {kole „Du{an Jerkovi}” Banatski Karlovac

- Biblioteka Tehni~ke {kole „Sava Mun}an” Bela Crkva

- Biblioteka Osnovne {kole „1. maj” Vladimirovac

- Biblioteka Osnovne {kole „Jovan Sterija Popovi}” Vr{ac

- Biblioteka Osnovne {kole „Paja Jovanovi}” Vr{ac

- Biblioteka Osnovne {kole „\ura Jak{i}” Ka}

- Biblioteka Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin” Novi Sad

Pojedinci

- Julka Maksimovi} ênta

Godi{wa pretplata na ~asopis je 500 dinara.

Cena komercijalnih oglasa u ~asopisu:

unutra{we strane: 5.000 dinara

zadwa korica ~asopisa: 10.000 dinara.

Zahteve za pretplatu slati

- na adresu: Nemawina 1, 26000 Pan~evo

- na telefon : 013- 513-755,

- na faks: 013- 514-755

- na e-mail trailo¿panet.co.yu ili

paknjiga¿biblioteka-pancevo.org.yu

Pan~eva~ko ~itali{te : ~asopis Gradske biblioteke Pan~evo,

godina V, broj 9, novembar 2006.

ISSN 1451-3048

UDC 02

Izlazi polugodi{we (u novembru i maju)

Za izdava~a: Nemawa Rotar, direktor

Glavni i odgovorni urednik:

Goran Trailovi}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: @arko Vojnovi}

Redakcija: Ivana Abramovi}, Miqana Aleksi}, @arko

Vojnovi}, Nemawa Rotar, Gordana Stoki} i Goran Trailovi}

Grafi~ko ure|ewe i prelom: Duwa [a{i}

Lektor i korektor: Srbijanka Ivkovi}

Likovno re{ewe korica: Dragan Pe{i}

Izdava~:

Gradska biblioteka Pan~evo,

26000 Pan~evo, Nemawina 1

telefoni: 013/513-755, 314-455, 314-655,

faks 013/514-755

e-mail: paknjiga¿biblioteka-pancevo.org.yu

[tampa: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin”,

Zrewanin

Tira`: 800

www.biblioteka-pancevo.org.yu

Na osnovu mi{qewa Pokrajinskog sekretarijata za

obrazovawe i kulturu AP Vojvodine,

broj 106-413-00828/2002 od 26. 12. 2002. godine, Pan~eva~ko ~itali{te

je oslobo|eno pla}awa poreza na promet.

Pan~eva~ko ~itali{teu 2006. godini sufinansira

Op{tina Pan~evo

Documents

SADR@AJ - CITALISTE.COMciq stvarawe povoqnijih uslova za wihovo delovawe i ustanovqavawe jasnih kriterijuma za raspodelu op{tinskog buxeta namewenog kulturi. Veoma je bitno i dono{ewe