NACRT UREDBE NA POPRAVNOM I - uvps.rs · stva VMA na ~elu sa prof. dr Miodra-gom Jevti}em. Moja malenkost i moj ko-lega predstavnici smo 3000 zaposlenih na VMA i u wihovo i naše

3Vojni veteran Septembar 2010.

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

DobitniciPoveqesa predsednikomUdruèwa

SnimioMiladinPetrovi}

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 81.Septembar 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac),Miroslav Bakra~ (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihailovski (â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd), Budimir M.Popadi} (Novi Sad), mr AleksandarSimonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)

FOTOGRAFIJE U BROJUM. ûqi}, M. Petrovi}, B. Popadi},dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

AKTUELNO

Iako je Ministarstvo finansija ne-davno obrazovalo Radnu grupu zapripremu propisa u vezi sa

rešavawem duga prema korisnicima voj-ne penzije, iako je ovih dana isto Mini-starstvo predloìlo i Nacrt uredbe ona~inu izmirewa duga, naàlost, pra-vi~no rešewe još nije na vidiku.

Radna grupa, koju ~ine predstavni-ci Ministarstva finansija, Ministar-stva rada i socijalne politike, Mini-starstva odbrane, Fonda za SOVO, Di-rekcije Republi~kog fonda PIO i tripredstavnika UVPS, imala je zadatakda prona|e na~in za izmirewe duga.Trebalo je da pripremi propis kojim }ese sistemski urediti na~in, postupak idinamika isplate dospelih, a neizmi-renih obaveza prema korisnicima vojnepenzije, koje su nastale po propisima izpenzijskog i invalidskog osigurawa voj-nih osiguranika do stupawa na snagu Za-kona o Vojsci Srbije.

Rade}i na tome, Radna grupa se dosada sastala tri puta. A na osnovu ras-prava na tim sednicama Radne grupe, imišqewa Republi~kog sekretarijata zazakonodavstvo, Ministarstvo finansi-ja je sa~inilo Nacrt uredbe o na~inu, po-stupku i dinamici isplate dospelih, aneizmirenih obaveza prema korisnici-ma vojne penzije, i dostavilo namišqewe ~lanovima Radne grupe.

Tom Uredbom se propisuje da Repu-blika Srbija preuzima obavezu isplateneizmirenih obaveza nastalih na osno-vu delimi~nog uskla|ivawa penzija inov~anih naknada u periodu od 1. avgu-sta 2004. do 30. novembra 2007. godine.Uredba propisuje da se na iznos neizmi-renih obaveza obra~unava zakonska za-tezna kamata za period od dana pod-nošewa tu`be do zakqu~ewa porav-nawa, odnosno od zakqu~ewa porav-nawa do kona~ne isplate, a ne od na-stanka duga pa do kona~ne isplate. Takoobra~unati dug bi se korisnicima vojnepenzije ispla}ivao u 36 jednakih ratapo~ev od 1. januara 2011. godine, uz re-dovnu isplatu penzije. Na isti na~in bise ispla}ivao i dug i korisnicima vojnepenzije koji su pokrenuli spor pred nad-le`nim sudom radi naplate duga, a kojizakqu~e vansudsko poravnawe. Kori-snicima vojne penzije kojima je donetapravosna`na i izvršna presuda, a kojinisu pokrenuli postupak izvršewa pre-sude, dug }e se izmiriti u skladu sa pra-vosna`nom presudom. U slu~aju smrti,korisnika vojne penzije, preostali ne-ispla}eni iznos bio bi ispla}en u rokuod 30 dana od dana dostavqawa pravo-sna`nog rešewa o nasle|ivawu.

Uredbom se obavezuje Fond zasocijalno osigurawe vojnih osigura-nika da na osnovu svoje evidencije opokrenutim sudskim sporovima do-stavi, korisnicima vojne penzije,obaveštewe o mogu}nosti vansud-skog poravnawa.

Na ovako predloènu Uredbu,predstavnici Udruèwa vojnih pen-zionera Srbije su izneli stano-vište da je ona apsolutno neprih-vatqiva za ošte}ene vojne penzio-nere, iz slede}uh razloga:.Dug nije definisan ni po

osnovu ni po visini..Obra~un kamate nije u skladusa Zakonom o obligacionim od-nosima. Kamata pripada od da-na dospelosti duga do isplate,a ne od podnošewa tu`be odno-sno od zakqu~ivawa..Nije predvi|ena isplata par-ni~nih troškova, (sudski tro-škovi, troškovi vešta~ewa iadvokatske usluge)..Rok za isplatu duga od tri go-dine je preveliki, jer bi se na-vršilo 10 godina od nastankaduga, pa bi inflacijom ve} obe-zvre|eni iznos bio još više re-alno umawen..Predloènim rešewimaprave se razlike me|u penzio-nerima. Penzioneri koji su tu-ìli i kojima je po pravosna-`noj presudi ispla}en dug upovoqnijem su poloàju u odno-su na penzionere koji su tuìlia pravosna`na presuda još nijedoneta, dok su oni koji nisu tu-ìli u najnepovoqnijem polo-àju.Iz navedenih razloga, a na

osnovu datih primedbi, Ministar-stvo finansija }e sa~initi novi Na-crt uredbe, o kojoj }e se Radna grupaizjasniti na narednoj sednici, u pr-voj polovini oktobra.

Predstavnici Udruèwa u Rad-noj grupi }e i daqe dosledno zastu-pati stav da dug treba da bude is-pla}en u celosti najkasnije do iste-ka 2011. godine, ukqu~uju}i i po za-konu obra~unate kamate i troškoveparni~nog postupka, odnosno stavo-ve usvojene na sednici Glavnog od-bora, koji su objavqeni u predhod-nom broju Vojnog veterana.

PREDSEDNIKQubomir Dragawac

Teàk put do zakonite naplate duga

NACRT UREDBE NA POPRAVNOM

Udruèwe vojnih penzionera Srbije,16. septembra ove godine, u niškomDomu Vojske obeleìlo je 17. go-

dišwicu UVPS. Pred oko 700 prisutnihkorisnika vojne penzije i uvaènih go-stiju iz Vlade, Ministarstva odbrane,Vojske Srbije i drugih struktura, na sve-~anoj akademiji, naši vrhunski umetni-ci izveli su bogat kulturno-umetni~kiprogram.

Na po~etku sve~ane akademije, poš-to je pozdravivio goste i sve u~esnikeskupa, predsednik Udruèwa QubomirDragawac je istakao da Udruèwe voj-nih penzionera izuzetno ceni i zah-vaquje Ministarstvu odbrane, KomandiKopnene vojske, Domu Vojske Niš i Fa-kultetu umetnosti na pomo}i koju su pru-ìli u organizovawu sve~anosti uNišu.

Zahvalio se i vrhunskim umetnici-ma što su prihvatili da u~estvuju u pro-gramu, kao i Gradskoj organizaciji UVPNiš na uloènom trudu i pruènom go-stoprimstvu. Izrazio je zadovoqstvošto je velika sala Doma Vojske bila is-puwena do posledweg mesta.

U ime Ministarstva odbrane Repu-blike Srbije i ministra Dragana Šuta-novca, kao i u ime Vojske Srbije, prisut-nima se obratio izaslanik ministra od-brane dràvni sekretar Igor Jovi~i},~estitaju}i Udruèwu 17. godišwicupredanog i uspešnog rada.

„U ovih 17 godina Udruèwe je mo-ralo da gradi svoju poziciju u veomasloènom sistemu gde je dosta togapromeweno. U ovom periodu mewali suse društveni sistemi, društvenoure|ewe, a Udruèwe je uspevalo da od-govori svim tim izazovima. Sada se us-postavqa relacija sa Ministarstvom zarad i socijalnu politiku i ovom prili-kom èlim da se zahvalim kolegama izMinistarstva za rad, a posebno pot-predsedniku Vlade gospodinu JovanuKrkobabi}u, koji su uspeli da ovaj pro-ces koji je strateškog karaktera pro|ešto bezbolnije i da pozicija vojnogprenzionera bude što privilegovanija.I jedno i drugo Ministarstvo ~ini sveda ta pozicija bude takva.“

Pozdravqaju}i skup i ~estitaju}i

vojnim penzionerima praznik, izasla-nik potpredsednika Vlade RS dràvnisekretar gospodin Drago Vidojevi} is-takao je da je veoma va`no da vojni pen-zioneri imaju jaku organizaciju u kojoj }eiskazivati svoje potrebe.

„Godine pred nama za vas penzione-re }e biti zna~ajna prekretnica. Pri-bliàvate se penzionerima iz civilnogsektora a 2012. godine bi}ete potpunointegrisani u sistem. To je sistem kojimi ure|ujemo dve godine, koji }e afir-misati koncept socijalno odgovorne dr-àve. U procesu demokratizacije jako jeva`no da budete okupqeni oko svogudruèwa i artikulišete sve potrebei doprinesete razvijawu demokratskihprocesa od kojih zavisi ìvot genera-cija pred nama. Tamo gde se ne ~uje glasstarih, kako neko re~e, ni Bog ne poma-è. Zato u~inimo da se naš glas ~uje dokpostojimo“, rekao je, izme|u ostalog, go-spodin Vidojevi}.

4

NA[A TEMA

Vojni veteran Septembar 2010.

Obeleèna 17. godišwica Udruèwa vojnih penzionera Srbije

TRNOVIT PUT DOÂSNOG STATUSA

Udruèwe smatra da neodlo`no treba pristupitidonošewu posebnog Zakona o socijalnom osigurawu vo-

jnih osiguranika, ~ija bi polazna osnova bila postoje}aregulativa, uz eventualne korekcije primerene nastal-

im promenama u dràvi i Vojsci. Takav, autonomnoure|en, sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika

ima više od 85 odsto zemaqa u svetu, me|u kojima je ive}ina ~lanica NATO i Evropske unije.

„Imam izuzetnu ~ast da vas sve po-zdravim i ~estitam jubilej u ime rukov-stva VMA na ~elu sa prof. dr Miodra-gom Jevti}em. Moja malenkost i moj ko-lega predstavnici smo 3000 zaposlenihna VMA i u wihovo i naše ime èlimovam uspešan rad. Na vašoj Petoj izbor-noj skuštini u Beogradu, na~elnik Ode-qewa za moral i odnose sa javno{}uVMA dr Elizabeta Ristanovi} podrob-no vas je izvestila o teško}ama koje supratile VMA u tranzicionom periodu io aktuelnom stawu i sve je to publiko-vano u vašem i našem ~asopisu Vojni ve-teran. Ne èlim da se ponavqam, aliimam moralnu i naredbodavnu obavezu,kao oficir i ~ovek koji poti~e iz vojneporodice i kao predstavnik VMA, da naovom mestu kaèm da su vojni osigurani-ci primarna briga VMA, i od toga ne od-ustajemo“, rekao je izaslanik na~elnikaVMA pukovnik prof. dr Predrag Romi}pozdravqaju}i sve~ani skup.

Skupu se, u ime republi~ke ograni-zacije Saveza udruèwa boraca NOR-a,podru`nice kluba generala iz Niša iostalih bora~kih organizacija, obratioi general-potpukovnik u penziji Milo-van Miš~evi} koji u~estvovao u osni-vawu Udruèwa 1993. godine.

U kratkoj i nadahnutoj besedi pre-neo je pozdrave i ~estitke boraca koji-ma je, kao i vojnim penzionerima, qubavprema domovini nešto što se podrazu-meva i što se nikada ne dovodi upitawe.

U toku sve~ane akademije, dat jekratak osvrt na rad udruèwa u kome jeistaknuto da je UVPS, za 17 godina pos-tojawa, stasalo u respektabilnog i jedi-nog reprezentativnog i autenti~nogpredstavnika korisnika vojne penzije.

„U udruèwe je“, kako je istaknuto,„u~laweno oko 70 odsto korisnika vojnepenzije svih kategorija, a od donošewanovog Statuta Udruèwu pristupaju i~lanovi porodica vojnih penzionera.Kao kolektivni ~lanovi, Udruèwu supristupili Udruèwe penzionisanihvojnih leta~a i padobranaca, Udruèwevojnih besku}nika, Klub generala i ad-

mirala Vojske Srbije i Udruèwe voj-nih penzionera u Republici Srpskoj.

Kao izborna baza za predstavnikekorisnika vojne penzije u organima Fon-da SOVO, Udruèwe u~estvuje u svimdelatnostima Fonda od zna~aja za ost-varivawe prava vojnih osiguranika.

Udruèwe je skup školovanih i zatešku vojnu profesiju biranih qudi, ko-ji su uvek spremni da svojim znawem iiskustvom pomognu sistemu odbranezemqe. Šezdeset posto ih je sa visokomspremom, a ostali su sa višom i sred-wom. Akademsko zvawe ima 2278 ~lano-va, a me|u wima je 534 doktora nauka.Mudro bi bilo da Vojska Srbije, kao štoje praksa u drugim zemqama, to znawekoristi, ali se to ne ~ini.

Do sticawa zasluènog i ~asnogstatusa vojnih penzionera, profesio-

nalna vojna lica su prešla trno-vit put poplo~an brojnim speci-fi~nostima i tegobama vojne slu-`be, a to je: bavqewe oruànomdelatnoš}u, pove}an stepennaprezawa i rizika, uniform-nost, subordinacija i discipli-na, ograni~avawe nekih prava,neprekidan rad na stru~nom usa-vršavawu, odvojenost od porodi-ce i tako daqe. Sve to je ostavi-lo negativne posledice po psiho-fizi~ko zdravqe i ìvotni vekvojnih penzionera. Ve}ina je na-rušenog zdravqa, a mortalitetove populacije je visok. Godišweumre oko 1500 vojnih penzionera,a prose~no ìvotna dob umrlih jeoko 66 godina, što je znatno maweod civilnih penzionera. Sve tozahteva pove}ane socijalno-hu-manitarne aktivnosti prema voj-nim penzionerima, ali Udru-èwe za to nema adekvatne mo-

- Obezbe|eno je le~ewe vojnih pen-zionera u civilnim zdravstvenim usta-novama u mestima gde nema vojnih;

- Zna~ajno su pove}ana sredstva zazdravstvenu zaštitu i poboqšawe ma-terijalnog poloàja vojnih penzionera;

- Omogu}eno je preimenovawe i ot-kup stanova koji su dodeqivani u zakupna odre|eno vreme;

- Omogu}eno je rešavawe stambenogpitawa bespovratnim nov~anim sred-stvima u iznosu od 20 000 evra.

U realizaciji navedenih i drugih

5

NA[A TEMA


GOSTI NA SVEÂNOJ AKADEMIJI

Sve~anoj akademiji prisustvovali su:Izaslanik ministra odbrane dràvni sekretar gospodin Igor Jovi-

~i}, izaslanik potpredsednika Vlade Republike Srbije dràvni sekre-tar gospodin Drago Vidojevi}, komandant Kopnene vojske general-potpu-kovnik Qubiša Dikovi},

potpredsednik Udruèwa vojnih penzionera Republike Crne GoreRadivoje Zdravkovi}, pukovnik u penziji, gradona~elnik Niša gospodinmr Miloš Simonovi}, izaslanik niške eparhije i Patrijarha SrpskogIrineja sveštenik Vlajko Grabe`, predsednik gradske Skupštine „Me-dijana“ – Niš gospodin Mladen @irkovi}, na~elnik Uprave za tradici-ju, standard i veterane u MO pukovnik Sla|an Risti}, direktor Fondaza SOVO pukovnik mr Milojko Milovanovi}, izaslanik na~elnika VMApukovnik prof. dr Predrag Romi} i pukovnik dr Miroslav Vidanovi},komandanti jedinica i ustanova Vojske Srbije iz niškog garnizona, pred-sednik Gradske organizacije Saveza penzionera Srbije gospodin Miro-qub Stevanovi}, predsednici i predstavnici SUBNOR-a, Saveza rezer-vnih starešina, bora~kih organizacija i udruèwa gra|ana Srbije iNiša, predsednik Skupštine kluba generala i admirala gospodinQubiša Stojmirovi}, general-potpukovnik u penziji, potpredsednikUdruèwa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Qubiša Veli~-kovi}, pukovnik-pilot u penziji, predsednik Saveza udruèwa potomakaratnika oslobodila~kih ratova Srbije 1912-1920 gospodin QubomirMarkovi}, predsednik Udruèwa palih boraca 90, gospodin Sava Pauno-vi} i predstavnici medija grada Niša.

Radivoje Zdravkovi},sekretar Udruèwa vojnih penzionera

Crne Gore:

MUÊ NAS SLI^NENEVOQE

Pozdravivši skup i prenevšipozdrave vojnih veterana CrneGore, sekretar crnogorskog

Udruèwa vojnih penzionera Radi-voje Zdravkovi} je, izme|u ostalog,rekao:

„Pri~iwava mi posebno zado-voqstvo što sam danas na ovomsve~anom skupu zajedno sa vama, davidim svoje saborce veterane, dase podsetimo zajedni~kih uspomenaiz minulih vremena.

Dragi drugovi, sve nas je pogo-dilo komadawe Jugoslavije, izazi-vawe rata i razarawe, a u tom rat-nom vrtlogu najve}i gubitnici bilismo mi, veterani. Neki su u borba-ma ostavili svoje ìvote, drugi suraweni, raseqeni, unesre}eni, bezdomova, a neki u Hagu, te i za wihjedan vojni~ki pozdrav.

Nas u Crnoj Gori mu~e sli~niproblemi: zakinute penzije i nei-pla}ena razlika, loša zdravstve-na zaštita, svaki deseti veteran jebez krova nad glavom, a jedan brojvojnih penzionera ima problemaoko regulisawa dràvqanstva zasebe i ~lanove porodice.

Na drugoj strani, dràvne in-stitucije nijesu nam naklowene ivoqne da rješavaju naše nagomila-ne probleme, zbog ~ega smo prekoadvokata pokrenuli sudske sporo-ve pred Upravnim sudom Crne Goreza isplatu zaostalih primawa.

Prenosim zahvalnost našegGlavnog odbora za dobru saradwu ipomo} koju nam pruàte, a urednikuVojnog veterana za objektivno in-formisawe o našem radu i proble-mima. Hvala predsjedniku Dragaw-cu koji doprinosi dobroj saradwina{ih Udruèwa.

@elim vam svima dobrozdravqe, dug ̀ ivot, redovne penzi-je i mirnu tarost.“

gu}nosti. Republika Srbija za te svrhene izdvaja ni dinara, a sli~no se po-našaju i lokalne samouprave, sem ret-kih i ~asnih izuzetaka. Za razliku oddrugih, pa i raznoraznih „nevladinihorganizacija“, Udruèwe svoje aktivno-sti alimentira iskqu~ivo iz ~lanari-ne svojih pripadnika.

Udruèwe se, kako je istaknuto nasve~anoj akademiji, neprekidno boriloi bori za ostvarivawe zakonitih pravai interesa vojnih penzionera, kao ipoboqšawe wihovog socijalnog statusau celini. U tom pogledu postignuti suvidni rezultati, od kojih su najzna~aj-niji:

- Ponovno uspostavqawe prava nanaknadu za oporavak i jednokratnu nov-~anu pomo},

- Isplata penzija po propisima zasve vojne penzionere;

Tre}a sednica Glavnog odboraSkupštine UVPS odràna je 16.septembra 2010. godine, u Domu

Vojske u Nišu, neposredno pre cen-tralne sve~anosti povodom 17. go-dišwice Udruèwa vojnih penzio-nera Srbije. Na sednici, kojom jepredsedavao Qubomir Dragawac,usvojeni su zapisnik sa 2. sednice iizveštaj o radu izme|u 2. i 3. sedni-ce Glavnog odbora; donesena je od-luka o dodeli priznawa iz nadle-`nosti Glavnog odbora; usvojena jeodluka o izmeni finansijskog pla-na UVPS za 2010. godinu i usvojenpredlog za izbor dva ~lana Uprav-nog odbora Fonda SOVO.

U izveštaju o radu Glavnog od-bora UVPS izme|u dve sednice, kojije podneo predsednik Dragawac, is-taknuto je da je teìšte rada Udru-èwa u ovom periodu bilo na: spro-vo|ewu odluka koje je Glavni odborusvojio na 2. sednici, prou~avawu i

davawu predloga za nova zakonskarešewa o socijalnom osigurawu voj-nih osiguranika, rešavawu statu-snih problema vojnih penzionera iu saradwi sa drugim udruèwima.

Kad je re~ o sprovo|ewu odlukasa 2. sednice, u izveštaju se navodida se „neposredno po završetku 2.sednice, pristupilo izradi odlukasa sednice, a od opštinskih odboraUVPS zatraèno je mišqewe o Na-crtu odluke o formirawu fonda so-lidarnosti i o predlozima za priz-nawa povodom Dana UVPS. Tako|e,radilo se na pripremi proslave po-vodom Dana UVPS i izra|ena supriznawa koja }e se dodeliti istak-nutim organizacijama i pojednici-ma.“

U periodu izme|u dve sednice,Glavni odbor je Radnom timu VladeRepublike Srbije dostavio mišqe-we UVPS o na~inu rešavawa duga

6

NA[A TEMA


Tre}a sednica Glavnog odbora UVPS

AMANDMANI ZA ODBRANU

STATUSAU periodu izme|u dve sednice, Glavni odbor je Radnomtimu Vlade Republike Srbije dostavio mišqewe UVPS

o na~inu rešavawa duga korisnicima vojne penzije (dug od 1. 8. 2004. do 30.11. 2007) koje je usvojeno na

drugoj sednici Glavnog odbora. U ovom periodu intenzivno se radilo na formulisawu amandmana na

predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o PIO. Svipredlozi Udruèwa koji su dostavqeni nadle`nima anisu prihva}eni bi}e, u vidu amandmana, dostavqeni

Vladi Republike Srbije.

poslova, Udruèwe je imalo odgo-varaju}u podršku Vlade Srbije, na-ro~ito od Ministarstva odbrane iFonda SOVO.

Od aktuelnih problema, ~ije jerešavawe u toku ili predstoji, naprvom mestu je reforma penzijskogi invalidskog osigurawa u Repu-blici Srbiji, u sklopu koje i soci-jalnog osigurawa vojnih osigurani-ka.

Udruèwe smatra da neodlo-`no treba pristupiti donošewuposebnog Zakona o socijalnom osig-urawu vojnih osiguranika, ~ija bipolazna osnova bila postoje}a re-gulativa, uz eventualne korekcijeprimerene nastalim promenama udràvi i Vojsci. Takav, autonomnoure|en, sistem socijalnog osigu-rawa vojnih osiguranika ima višeod 85 odsto zemaqa u svetu, me|ukojima je i ve}ina ~lanica NATO iEvropske unije.

Napred izneto stanovište jeprezentovano kompetentnim orga-nima u svim fazama rada na nove-laciji regulative penzijskog osigu-rawa, ali to nije uvaèno, pa jeUdruèwe dostavilo predlog odgo-varaju}ih amandmana na Predlogzakona o izmenama i dopunama Za-kona o penzijskom i invalidskomosigurawu Vladi i poslani~kimgrupama u Skupštini Srbije.

Ukoliko penzijsko osigurawevojnih osiguranika bude integrisa-no u penzijsko i invalidsko osigu-rawe Republike Srbije, predUdruèwem su obimni i ozbiqnizadaci koji iz toga proizilaze, ati~u se uklapawa u civilnu podza-konsku regulativu i ure|ivawaprava koja su ostvarivana prekoFonda SOVO a integrisawem se ga-se”.

Ovi i drugi sloèni i teškiposlovi koji predstoje zahtevajupuno angaòvawe ~lanova Udru-èwa, ali i ostalih vojnih penzio-nera, pa je Udruèwe i ovom prili-kom pozvalo pojedince i srodnaudruèwa da mu se pridruè.

U bogatom kulturno-umetni~-kom programu u~estvovali su veli-kani muzi~ke scene Srbije gospo-din profesor Nikola Rackov i go-spo|ica Sneàna Beri}, „EkstraNena“, prvak Beogradskog pozo-rišta Zoran Simonovi}, mlada italentovana voditeqka Tawa Ned-eqkovi}, ~lanovi Udruèwa pisa-ca „êgar“ iz Niša Miqko Ra-doševi}, Mihajlo Ili} i MiroslavMiša Bakra~, slikar SlobodanKon~alovi} i drvorezac SlobodanMladenovi} ~iji radovi su bili iz-loèni specijalno za ovu priliku,glumci Lepomir Ivkovi} i BoškoPuleti} sa sekvencom iz predsta-ve: „Vreme ~asti i ponosa“, Estrad-ni orkestar Kopnene Vojske i Iz-vorna grupa „Medijana“ iz Niša.

E. V. V.

korisnicima vojne penzije (dug od 1.8. 2004. do 30.11. 2007) koje je usvo-jeno na drugoj sednici Glavnog odbo-ra. U izveštaju se, tako|e, navodida se u ovom periodu intenzivno ra-dilo na formulisawu amadmana napredlog Zakona o izmenama i dopu-ni Zakona o PIO. Svi predloziUdruèwa koji su dostavqeni nad-le`nima a nisu prihva}eni bi}e, uvidu amandmana, dostavqeni VladiRepublike Srbije. „Posebno }e sepredloìti i obrazloìti amad-man za neutralisawe razlika u pen-zijama koje su nastale stupawem nasnagu Zakona o Vojsci Srbije od 1. 1.2008. godine. Isto tako predloì}ese da se u UO Fonda PIO bira pred-stavnik UVPS“, isti~e se u izve-štaju.

Izme|u dve sednice nas-tavqeno je sa pruàwem stru~ne po-mo}i licima koja vode sudski sporza neispla}eni dug Fonda SOVO. Uovom periodu nije bilo posebnihproblema u zdravstvenom zbri-wavawu KVP, osim poznatih teško-}a oko snabdevawa lekovima u ne-kim gradovima. S tim u vezi, na in-cijativu UVPS organi Fonda SOVOobavili su razgovore sa direktori-ma domova zdravqa u ovim mestimai, prema informacijama iz Fonda,o~ekuju se pozitivna rešewa.

U narednom periodu, kako stojiu izveštaju, udruèwe }e pratitirealizaciju zdravstvenog zbri-wavawa KVP na celoj teritoriji aposebno u gradovima gde nema vojno-zdravstvenih ustanova.

Za oktobar 2010. planira se su-sret sa organima Uprave za vojnozdravstvo i Uprave VMA radi ra-zrešewa nekih problema iz obla-sti zakonske regulative i iz-nalaèwa na~ina da se skrati vre-me ~ekawa za preglede na nekim ka-binetima i za neka funkcionalnaispitivawa.

U Fondu SOVO i komandama gar-nizona u toku je postupak obrade po-dataka korisnika vojnozdravstvenezaštite u ciqu izdavawa novihzdravstvenih kwiìca. Dat je pred-log Fondu za SOVO da se qudimakoji rade na pripremi za izdavawezdravstvenih kwiìca isplatiadekvatna naknada za rad..

„Udruèwe vojnih penzioneraSrbije se“, kako se naglašava u iz-veštaju, „neprekidno bori zao~uvawe socijalnog i materijalnogstatusa ~lanova i porodica KVP ucelini. Tako|e, UVPS preko svojihpredstavnika u organima Fonda SO-VO inicira da se sva pitawa iz nad-le`nosti te institucije rešavaju uciqu zadovoqavawa i ostvarivawainteresa korisnika vojne penzije.“

U periodu izme|u dve sednice,Odeqewe za stambene poslove, 10.8. 2010. godine, podelilo je 34 sta-na u slede}im garnizonima: u Beo-gradu 15, â~ku 6, Vaqevu 3, Vrawui Kruševcu po 2, Kragujevcu, Leskov-cu, Priboju, Somboru, Šapcu i Nišupo 1. Od navedenog broja stanova ko-risnicima vojne penzije je dode-qeno 12, ili 35 odsto. Preostalih39 stanova, po Odluci od 31. 3. 2010.godine, stambena komisija dodeli-}e po okon~awu postupka provere

stambenog stawa. U izveštaju se isti~e da je po-

~ela je izgradwa stanova na lokaci-ji kasarne „Vojvoda Stepa“ u Beogra-du, gde se o~ekuje oko 1.000 stanovaza potrebe Vojske i MO. Tako|e seisti~e da se uskoro o~ekuje noviPravilnik o raspodeli stanova uMinistarstvu odbrane.

U periodu od 30. 7 do 31. 8. 2010.godine u UVPS pristupila su 84 no-va ~lana. U istom periodu, naà-lost, sa evidencije je skinuto 107~lanova koji su preminuli. Na dan31. 8. 2010. godine brojno stawe jebilo 32.230 ~lanova (koji pla}aju~lanarinu).

Glavni odbor na 3. sednicipredloìo je Skupštini Fonda SO-VO dvojicu novih ~lanova Upravnogodbora Fonda SOVO: Zorana Vu~ko-vi}a i Cvetana Stamenkovi}a. Uobrazloèwu se isti~e da je odlu-kom Glavnog odbora od 30. 7. 2010,sa du`nosti ~lana UO Fonda SOVOopozvan Dragiša Stevanovi}, i daje Glavni odbor na istoj sedniciusvojio ostavku Ostoje Popovi}a nadu`nost ~lana UO Fonda SOVO.Zbog toga se Skupštini Fonda SO-VO predlaù lica za popunu up-ra`wenih mesta u UO Fonda SOVO.

Do 31. avgusta 2010. godine odr-àna je 51 sednica Komisije za opo-ravak.

Primqeno je 1159 zahteva arešavan je 1151. Doneto je 1071rešewe. Prihva}eno je 924 a odbi-jeno 147 zahteva. Traèna je dopunaza 413 zahteva. Rešavano je 28 àl-bi od kojih je 20 odbijeno a 8 prihva-}eno. E. V. V.

7

NA[A TEMA


PRIZNAWA

Glavni odbor je na 3. sedni-ci, povodom 17. godišwiceUdruèwa, doneo i odluku o do-deli priznawa.

Poveqa Udruèwa vojnihpenzionera Srbije, kao najvišepriznawe - za izvanredan više-godišwi doprinos razvoju, un-apre|ewu i afirmaciji UVPS-dodeqena je: Opštinskoj organi-zaciji UVPS Zemun, Veškovi}Slavki, ~lanu UVPS OpOrg NoviBeograd i ~lanu GlOd UVPS,Petkovi} Branku, ~lanu UVPSOpOrg Novi Beograd, Proki} Mi-lanu, ~lanu UVPS OpOrg NoviBeograd, Tomaševi} Veliboru,~lanu UVPS OpOrg Novi Beo-grad, Obradovi} Nikoli, ~lanuUVPS OpOrg Rakovica, Dragi}e-vi} Milivoju, ~lanu UVPS OpOrgProkupqe, Drotarov Fedoru,~lanu UVPS OpOrg Cuprija, i Ro-di} Vukašinu, ~lanu UVPSOpOrg Kraqevo.

Osim toga, Glavni odbor jezaslu`nim ~lanovima dodelio46 plaketa, 49 zahvalnica i 13kwiga.

Akademik Milorad Ekme~i} sebavi istorijom Srba od kraja 18.veka do stvarawa Jugoslavije i

na{ih dana.Wegove kwige se odli-kuju izvanrednom nau~nom uteme-qeno{}u, istorijskom sintezom isna`nom erudicijom.O dugom kre-tawu izme|u klawa i orawa, kao naj-kra}oj sintezi na{e istorije, pi{eu svojoj najnovijoj kwizi ~ije tre}eizdawe upravo priprema.

Kako je primqen ~udnovat na-slov va{e kwige “Dugo kretaweizme|u klawa i orawa”, kapi-talno delo o istoriji Srba u No-vom Veku (1492-1992). Taj ste na-slov uzeli od Ive Andri}a, izjedne wegove ocene zbirke poe-zije iz 1919. godine. Da li je toocena dugog hoda srpske istori-je?

Prilikom najave prvog izdawate kwige iz 2007. godine u o~ima ne-kih sam ~itao upitanost da li gru-bost izraza u naslovu kwige ne}eizazvati nedoumice za wenorazumevawe.Ja sam i sam negde tu-ma~io da se radi o jednoj filozofi-ji istorije, koja je za mlade intelek-tualce 1919. godine bila nametqi-va.Tek zavr{eni Prvi svetski rat,za koji je tad svako verovao da sene}e vi{e nikada ponoviti, bio jezaista najgore svetsko klawe koje jeistorija zabeleìla.Izraz “kre-tawe izme|u ma~eva i plugova”, kaoumiveniji alternativni naslov mo-je kwige, je odve} prisutan u bibli-ji, ali nema tu surovu ta~nost koju jeIvo Andri} napisao.Naàlost, tojeste najkra}a sinteza na{e istori-je.

I wena najkra}a ocena?

Imate pravo – to jeste ocenadugog hoda srpske istorije, mo`dawen najgu{}i sadàj.Istorijska na-uka je vrlo podmitqivo duhovno bi-}e, jer se u woj moè mnogo lagati,bez kazne da }e se ikome verovatikoji to ne prihvataju.Pre vi{e odpola godine smo malo ~eprkali poideolo{kim polazi{tima velikegrupe oko ameri~ke korporacije

RAND, u nacrtu novog Ameri~kog sto-le}a, da istorija nije nauka, nego daima dobrih i lo{ih istorija.U~enas da se ne osvr}emo na mrtve rukeiz zemqe koje nas vuku u pro{lost ida manemo brigu na veseqe i gleda-mo u budu}nost.To nije ni{ta novo,jer pre vi{e od dve hiqade godinasu se u po~ecima helenske istorio-grafije (Pausanija “Opis Helade” )àlili da ima onih koji pi{u posvojoj du{i, kao i onih koji pi{u dase svidi kraqu.Nauka je ono {toima metode, a ono {to ima samo pou-ke nije nauka.Istorija }e uvek bitinauka, kao {to ne}e nikada is~eznu-ti ni pouke da su boqe kwige koje sesvi|aju kraqu.Procesi dugog tra-jawa Fernana Brodela odre|uju tokqudske istorije.Kod svih evropskihnaroda su ratovi, naàlost, bili je-dan takav faktor dugog trajawa.I jasam ranije pisao o “Jadnom ~oveku16. veka”, svih vekova kroz koje je onprolazio.Qudski progres se i sa-stoji u mewawu motiva “jadnog ~ove-ka” koji uvek egzistira, smewujesvoju bedu u svim fazama razvoja…

Srpskom narodu su izgledaistorijski neprijateqi ideolo-gije: fa{izam, komunizam i glo-balizam. Bez namere da ih iz-jedna~avamo, mo`da je po srpskobi}e najrazornija ideologijapod kojom upravo ìvimo.

Imate pravo da se moderneideologije ne smeju izjedna~avati.Posebno srpskom, a i mnogim drugimnarodima, komunizam nije izgledaokao neprijateqska ideologija.Od1948. do 1963. ve}ina mu daje podr-{ku.U demokratiji su sumwe zbog ra-tova.Svi pomalo poku{avaju da go-vore jezikom holivudskih sudi-

ja.Svi bi hteli da Amerikabude sudija svetskoj komu-nisti~koj tiraniji.Ameri~-ki militarizam i to gasi.UVijetnamu su upotrebilinaranyasti prah, neku he-mikaliju za defolijaciju,kako bi iz aviona mogli daotkrivaju komunisti~ke ge-rilce.Nisu uspeli, podvu-kli rep i pobegli.Ostavi-li iza sbe obogaqen narod– gore nego Japance saatomskim bombama u Hiro-{imi i Nagasakiju po~et-kom avgusta 1945.îm je paoreìm Pol Pota u Vijetna-mu susednoj Kamboyi, Ame-rikanci su bili prvi kojisu se ponudili da oni budusudije komunisti~koj tira-niji.Zaboravili su da jedopisnik “Politike” u jed-noj komunisti~koj zemqiprvi u svetu objavio repor-taù o zlodelu koje jeu~iweno u komunisti~kojKamboyi i da je Vijetnam-ska vojska bila prva koja je

intervenisala protiv reìma svogkomunisti~kog suseda.U nekim delo-vima Vijetnama danas se u porodicira|a polovina poreme}ene dece –telesno i umno.Amerikanci ne pri-znaju da je bacawe atomske bombe nagoloruko stanovni{tvo, kao inaranyasti prah da se uvede demo-kratija, najgori ratni zlo~in koji seu istoriji desio Kome Amerikancimogu biti sudije? Neka podvijurep.Ali je jo{ gore pitawe:odakletoliko na{eg sveta veruje da onitreba da budu sudije i nama?

Vi ste senator RepublikeSrpske. Svedoci smo nastojawada RS nestane, ukidaju joj svaovla{}ewa, sve rade da je poni-{te. Kakva je budu}nost bosan-skih Srba?

Vrlo zabriwavaju}a.Ne mislimu smislu da je to nedono{~e koje ne-ke promene strate{kog pravca ame-ri~ke vojske mogu ukinuti.Da su to-liko nejaki Uro{i ne bi imali niovo {to imaju. Dejtonski sporazum1995. nije bilo razgrani~ewe samo

8

INTERVJU


Razgovor sa akademikom Miloradom Ekme~i}em

DUGO KRETAWEIZME\U

MAÊVA I PLUGOVA

Srba, Muslimana i Hrvata na pod-ru~ju granica BiH.To je bilo raz-grani~ewe Srba i Hrvata u Hrvat-skoj i BiH zajedno.”Oluja” koju na{avesela bra}a slave kao svoj domo-vinski rat, stvorila je granice kojeje neko drugi nacrtao iza zatvore-nih vrata u ameri~kim obave{taj-nim slu`bama.Tako je barem Tu|manobjasnio u stenografskim zabele-{kama razgovora sa bosanskim Hr-vatima.Moj biv{i student @ivko-vi}, koga je Tu|man postavio za am-basadora u Ma|arskoj, pitao ga je ka-da }e se Hrvati vratiti u Posavinukoja je pripala Republici Srp-skoj.Tu|man mu re~e: ako se oni tamovrate, onda }e se i Srbi vratiti uHrvatsku.Mislio je na to da je do400.000 Srba proterano u “Oluji” ida wihova naseqa dopiru sve do Za-greba.Tu|man je tada rekao da je tagranica nacrtana i prihva}ena uDejtonu, do{la iz Amerike i da jeostavqeno “Kontakt grupi” da jeuvede u stvarnost.Hrvatski domo-vinski rat je kukavno bla}ewe ru-skih ratova protiv Napoleona 1812.i Hitlera 1941. jer su u istoriji sa-mo oni jo{ nazvani tim otaybinskimimenom.

Napisali ste poodavno danikad niko nije uspeo da odvojiCrnu Goru od Srbije i Rusije.Ta-ko je bilo u pro{losti.[ta ka-ète danas?

U svoje vreme sam pitao mogdragog prijateqa Vesu Peri}a kakose desilo da narod u Crnoj Gori pri-hvata novu dràvu.Rekao mi je da jeu vreme Drugog svetskog rata, kad jepropalo sve {to bi li~ilo na drà-vu, u Zagara~u neki vojvoda organi-zovao sno{qiv ìvot.Uveo ne{to{to su neki doìvqavali kao dr-àvu iz nevoqe.Svi stanovnici Za-gara~a su ga zvali “kume”, ro|aci inepoznati qudi podjednako.Kum kaosvojta, a ne kapo mafije.Neki red jepostalo kumstvo.Kada nave~er gle-dam vesti iz Crne Gore, u du{i sesme{kam koliko li se tamo kumovasad namnoìlo.Izgleda da su svisre}ni zato {to }e Crna Gora posta-ti novi Monako.Jahte svih znanih ineznanih junaka,kartaro{a, lopovai prevaranata, sve su tamo,ra~uni ubankama, skupovi yet-seta, pred-stavnici, prin~evi, princeze svihdinastija se tamo skupqaju.Ali tonije nacija, ona uvek produàvaistoriju.Avetiwski ukleto delujuzidovi fabrike “Radoje Daki}”, kaoda tamo niko ne sawa da }e Crna Go-ra nekada postati industrijsko dru-{tvo.Oprosti kume {to ovako zbo-rim katunski.Iz nevoqe mi je.Kao1941. narod je sada opet zava|en.Ne-ki kum mora da drì red, da noèvine sevnu.

Izgleda da smo imali malouticaja na doga|awa posledwihdve decenije?

Na{u tragediju u Bosni i na Ko-sovu su odredili ameri~ki strate-zi negde daleko od nas, u podrumi-ma wihovih obave{tajnih slu-`bi.Danas SAD èle ponovo dauhvate za rogove islamskog bika naBliskom Istoku.Predsednik Obama(prema novinama iz pro{le nedeqe)veli da Turskoj treba pomo}i da seokrene prema Evropi, a ne premafundamentalistima na Bliskom Is-toku.Turska je na putu pobede islam-skog fundamentalizma.Kemalisti~-ki laicizam ne}e nestati sa licazemqe, kao onaj cara Reze Pahlavi-ja u Iranu, gde je predsednik Karterpomogao ajatolama da obore seku-larno carstvo i uvedu versku drà-vu.Mnogi u ameri~kim strate{kimpodrumima,tamo daleko kraj wi-hovog mora, misle da }e i islami-sti~kog bika u dana{woj Turskoj za-ustaviti bacaju}i mu zobnicu u kojojje Republika Srpska.Kad }e ne{tonau~iti od svojih ratova u Iranu,Iraku i Avganistanu?Svima su naj-pre bacali ne~iju zobnicu, dok nisushvatili da oni rade o wihovoj gla-vi.Dana{wa Turska je vitalni na-rod od blizu sto miliona qudi.Po-staju nova supersila.Malo joj je bo-sanska zobnica.Ona traì sau~e-stvovawe sa SAD u vo|ewu sveta.Ku-ku nama.

Govorili ste da }e svakamogu}a kriza sa Rusijom izazva-ti talase na Balkanu od kojih }epoloàj srpske dràve biti svegori.

Danas smo u situaciji da pono-vimo misao Milovana Milovanovi-}a u ~lancima iz radikalskog” De-la” od 1894. i 1895. godine. On je go-vorio da Rusija ima svoje interesekao velika sila i da se mi na toj va-

trici moèmo ope}i i ogrejati. Ame-rika }e iza}i iz ove istorijske kri-ze u koju su sad upale. Wen vojnibuyet (ako je verovati procenamaruskog predsednika vlade Putina)je vi{i nego vojni buyeti svih dru-gih zemaqa u svetu zajedno. Pred-sednik Obama je sad prisiqen da tosmawuje, ali }e se SAD vratiti na-porima da svakom loncu na svetu bu-du poklopac i svuda budu sudije. Nesmemo prièqkivati obnovu hlad-nog rata izme|u nove Rusije i SAD.To bi bila katastrofa za ~ove~an-stvo. A nemojmo glumiti, dragi kume,da smo neko i ne{to da se u topetqamo.

Nesporazumi sa Rusijom dolazeoko pitawa wihovih izvora energi-je.Sa Saudi Arabijom u energeticiRusi dominiraju.Napori Rusije dasa zapadnim dràvama okrenu novustranicu saradwe i mirovnih spo-razuma za alternativu imaju ame-ri~ke potajne, stare èqe da u to-me budu arbitar.Na toj ruskoj vatri-ci se mi moèmo ogrejati.Treba impomagati da stvore jedan mirnodop-ski energetski blok.Sa cevovodimaruskog gasa i nafte te~e i nova fi-lozofija mirnodopske saradwe ubudu}nosti.EU ne moè bez Rusije.Utoj Evropi sa Rusijom kao savezni-kom – ili punim ~lanom – i nama }ebiti toplije.

Blièg naroda od Rusa mi ni-smo imali, bez obzira na silne ne-sporazume u pro{losti, kao {to suBerlinski kongres 1878. i Rezolu-cija IB 1948.

Razgovarala Branka ûqi}

9

INTERVJU


Da li je naš izlaz iz za~a-ranog kruga uslovqavawa upribliàvawu Rusiji ili EUsa Rusijom?

- Evropska unija sa Rusijom ane protiv we, to nije nerealnosawarewe na javi nego potpuno re-alna stvar. Rusija ostvaruje veli-ke projekte energetskog zajed-ništva sa Evropskom unijom. OdRusije teku pipci gasovoda u Kinii u Evropi. Strane koje jedna ispo-ru~uje gas a druga taj gas prima ni-su spremne da ratuju. To je uzajamnaosuda da nikada više ne}e ratova-ti jedni protiv drugih. Budu}nostEvrope name}e saradwu ~ak i mo-gu}i savez dve strane. Rusija je od-ve} velika da bi bila ~lan. Mitreba da podràvamo tu politikua ne da naš politi~ar koji potpi-

suje obavezu da “Ju`ni tok” idekroz Srbiju odjednom daje glas zaameri~ki projekat “Nabuko” kojibi svezao ruke Rusiji prema Evro-pi. Nisam dorastao sugestiji dabih sam rekao šta da se radi. Mi-slim da jedino imam pravo da ka-èm da narod koji nikada u istori-ji nije ìveo izvan Evrope ~ak ikao varvari pre dolaska na Bal-kan ima gra|ansko pravo da u|e uEvropu a ne da mu se smiluje ame-ri~ki vojni saveznik koji je po-ništio norme me|unarodnog pravai uveo “politiku uslovqavawa”.Naš ulazak u EU izgleda da je ka-zna a ne ostvarewe prava napoštene dogovore. Ne moèmo u}iu Evropu koja je u bloku za osvajawesveta.

(Iz intervjua “Ve~erwim novostima”)


Na pomolu dogovorMinistarstva odbrane

i uì~ke lokalne samouprave

STANOVI ZA DOM VOJSKE I KASARNU

Pregovori uì~ke lokalne samo-uprave i Ministarstva odbraneo razmeni vojne imovine za sta-

nove, kako tvrdi gradska vlast, do-speli su do finalne runde od koje seo~ekuje uskla|ivawe i sklapawe ugo-vora o ovoj trampi. Kako je dogovore-no, gradu Uìce da}e 6.300 kvadratastambenog prostora u zamenu za DomVojske i kasarnu.

Grad èli vlasništvo nad Do-mom Vojske, objektom u centru Uìcakoji godinama zvrji prazan i neisko-riš}en i kasarnom „êtvrti puk“ kojaraspolaè sa 26 hektara zemqe i ra-znim prostorijama ukupne površineod 17.000 kvadrata. Dom Vojske pla-niran je kao budu}e sedište Gradskogkulturnog centra, dok se kasarna tre-tira kao idealno mesto za stacioni-rawe nekoliko novih fakulteta.

Poreska uprava je procenila, ka-è gradona~elnik Jovan Markovi}, auì~ka vlast prihvatila da Dom Voj-ske vredi 140 miliona dinara.

- Sa Ministarstvom odbrane do-govorili smo se da taj objekat razme-nimo za 1.200 kvadrata stambenogprostora. U septembru }emo Vojscipredati 500 kvadrata stanova koji suve} u posedu grada. Po 350 kvadratastanova, ~ija izgradwa predstoji,ustupi}emo tokom 2011. i 2012. godi-ne - navodi Markovi}.

Vlasništvo nad kasarnskimkompleksom, procewenim na osam mi-liona evra, Uìce }e morati da kom-penzuje sa 5.100 kvadrata stambenepovršine. Lokacije kod Medicinskeškole na Carini i u naseqima Kr~a-govo i Turica opredeqene su kao bu-du}a gradilišta. Prema jednoj vari-janti, Uìce }e svoj zalog u ovoj raz-meni morati da ustupi do 2012, dok jedruga opcija da se izgradwa stanovaodradi u fazama u narednih pet godi-na.

- To otvara mogu}nost da se ka-sarna krajem naredne ili po~etkom2012. ukwiì kao imovina grada, ~i-me bi se po~ela realizacija projektaintegrisanog univerziteta. Ideja jeda postoje}i U~iteqski fakultet,koji poseduje akreditacije za sva trinivoa studija, bude nosilac tih ak-tivnosti. Visoka poslovno-tehni~kaškola trebalo bi da predloì smeriz oblasti tehni~kih i tehnološkihnauka koji bi mogao da preraste u aka-demske studije. Tre}i smer na univer-zitetu trebalo bi da bude umetnost -najavquje gradona~elnik Uìca.

Vladimir Lojanica

VOJNI KOMPLEKSI U SUBOTICI

Na~elnik odelewa u Vojnogra|evinskom centru “Beo-grad” pukovnik Stevan Martinovi} i pomo}nik gra-dona~elnika Subotice Duško Guslov potpisali su

zapisnik o prenosu prava koriš}ewa dva vojna komplek-sa u tom gradu.

U februaru ove godine Grad Subotica zakqu~io jeugovore sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije okupovini nekadašwe kasarne “Narodni heroj PetarDrapšin” koja obuhvata zemqište ukupne površine pre-ko 21 hektar sa 26 objekata visokogradwe ukupne po-vršine oko 9.400 kvadratnih metara i vojnog poligona“Radanovac” od preko 123 hektara sa 30 objekata visoko-gradwe ukupne površine oko 3.400 kvadratnih metara.

Prema re~ima pukovnika Martinovi}a, sredstvadobijena ovim putem MO }e iskoristiti za opremawe imodernizaciju Vojske Srbije, za poboqšawe materijal-nog poloàja pripadnika MO i VS te stambenoobezbe|ewe penzionisanih i aktivnih pripadnika MO iVS.

Suboti~ka lokalna samouprava, kako je re~eno, pre-poznala je veliku razvojnu šansu u koriš}ewu neper-spektivnih vojnih kompleksa i u tom pogledu, jedna je odnajangaòvanijih u Republici Srbiji.

Izraàvaju}i zadovoqstvo uspešno realizovanimposlom, Duško Guslov je naglasio kako }e Grad ovaj, izu-zetno atraktivan prostor koji se najve}im delom nala-zi uz magistralni put Subotica-Pali}, ponuditi inve-stitorima, pa }e tako na mestu zakorovqenih i zapušte-nih objekata uskoro ni}i tr`ni i logisti~ki centri.

U ponudi Ministarstva odbrane se na teritorijiSubotice nalaze još ~etiri vojna kompleksa, kasarna“Kosta Na|”, Dom vojske i dva strelišta, “Hrastova~a”i “Aleksandrovi salaši” za koje se o~ekuju ponude

Svi koji budu ispuwavali uslove i buduèleli da kupe stan u nasequ StepaStepanovi}, koji }e se graditi na mestu

stare kasarne na Vo`dovcu, mo}i }e da ko-riste kredite koje subvencioniše dràva,odnosno bi}e dovoqno sredstava namewe-nih tim kreditima.

Svi koji podignu subvencionisani kre-dit, do 30. oktobra 2012. godine vra}aju sa-mo glavnicu, što zna~i oko 80 evra za stanoko 50 kvadrata. Stanovi }e biti useqenido marta 2012.

- Nije istina da stanovi u nasequ Ste-pa Stepanovi} ne}e mo}i da se kupuju sub-vencionisanim kreditima, jer objekat nije80 odsto završen. Kreditiraju nas banke pato nije uslov u ovom slu~aju. Mislim da jenajboqe rešewe za podstanare, koji veomateško mogu da izdvoje i za kiriju i za ratuza kredit, da podignu subvencionisani kre-dit i vra}aju samo glavnicu do oktobra2012. godine. Tada }e se ve} useliti u novistan i na taj na~in }e nadomestiti perioddok se stanovi grade.

Najboqa garancija da }e stanovi bitizavršeni, osim toga što je investitor dr-àva, jeste da nas finansiraju banke i kakozavršavamo faze radova, tako nam upla}ujupare, što zna~i da ne}e smeti ni dan da seprobijaju rokovi - objašwava Dragan Gruji},direktor Gra|evinske direkcije Srbije.

Kako kaù u Nacionalnoj korporacijiza osigurawe stambenih kredita, kredita}e biti dovoqno za sve koji ispuwavajuuslove.

- Stanove u nasequ Stepa Stepanovi}gra|ani }e svakako mo}i da kupe kako pomo-

}u subvencionisanih stambenih kredita, ta-ko i komercijalnih kredita banaka. S obzi-rom na to da je projekat izgradwe naseqa uprvoj fazi i da još prvi zahtevi za kupovi-nu nekretnina nisu upu}eni bankama, a da jeveliko interesovawe, rano je procewivatikoliko }e subvencionisanih kredita ta~nobiti kada je u pitawu kupovina stanova u po-menutom nasequ - objašwavaju za „Blic” uNKOSK.

U 2010. godini za dugoro~no stambenokreditirawe u Srbiji i subvencionisawekamate za stambene kredite predvi|eno je2,5 milijardi dinara, koje još nisu po-trošene.

- U zavisnosti od trenutka prijema pr-vih zahteva za kupovinu stanova u nasequ

Stepa Stepanovi}, mo}i }emo da znamo ko-liko preostalih sredstava za subvencioni-sane kredite imamo na raspolagawu. Ipak,kredita }e biti dovoqno - naglašavaju uNKOSK.

Svi koji su se do sada prijavili, ili }eu narednom periodu rezervisati stan u Gra-|evinskoj direkciji Srbije, bi}e pozivanipo rednom broju rezervacije krajem oktobra,kad se o~ekuje po~etak prodaje, da potpišuugovor. Tada }e morati na ime kapare Gra-|evinskoj direkciji Srbije da uplate petodsto vrednosti stana i imaju rok od tri me-seca za realizaciju kredita. Oni koji stankupuju za keš, celokupan iznos upla}uju uroku od 30 dana. Svima koji ne ispune oveodrednice ugovora kapara }e propasti.Osnovni uslovi za dobijawe subvencioni-sanih kredita su da podnosioci zahteva ne-maju nekretninu na svoje ime, da su kredit-no sposobni i da nemaju više od 45 godina.U ovom nasequ bi}e izgra|eno 4.576 stano-va. B. Vukovi}, “Blic”

Stanovi na Vo`dovcu mogu i na po~ek

SUBVENCIONISANI KREDITI

STANOVI


Najava izgradwestanova u vo`do-va~koj kasarni

ÊKA SE POÊTAK GRADWE

Na prostoru bivše kasarne „4.juli“ u Beogradu, gde su ne-davno po~eli pripremni ra-

dovi za izgradwu ukupno 4.578jeftinih stanova, pripadnicimaVojske Srbije bi}e nameweno oko1.000 stanova, izjavio je sekretarUdruèwa za gra|evinsku indu-striju u Privrednoj komori Srbi-je Goran Rodi}.

Uskoro }e biti raspisan iugovor o izgradwi oko 600 stano-va na Novom Beogradu u bliziniLedina, od kojih bi jedan deo tre-balo da bude namewen policiji,rekao je Rodi} Tanjugu.

On je rekao da }e i u tom pro-jektu, kao i kod izgradwe jefti-nih stanova na mestu bivše vo-`dova~ke kasarne, investitorbiti dràva.

Rodi} je rekao da je izme|u300 i 400 gra|evinskih firmi na-javilo da }e u~estvovati na ten-deru za izbor glavnih izvo|a~ana izgradwi 4.578 stanova na Vo-`dovcu.

Tender }e, prema wegovimre~ima, biti raspisan krajemseptembra, ili po~etkom okto-bra, a pozvani su da u~estvuju svizainteresovani.

Na prostoru bivše kasarne„4. juli“ 30. avgusta je po~elorušewe vojnih objekata, a u okto-bru bi trebalo da po~nu radovina izgradwi stanova.

Pored stanova, ~ija }e cena

po kvadratnom metru biti 1.200evra, na toj lokaciji bi}e izgra-|eno i 177 lokala, dve škole idva obdaništa, zdravstveni cen-tar i drugi prate}i objekti.

Ukupno }e biti izgra|eno4.578 stanova, od ~ega 212 gar-sowera, 960 jednosobnih stanova,456 jednoiposobnih stanova,1.285 dvosobnih stanova, 281dvoiposobnih stanova, 1.094 tro-sobnih stanova, 164 troiposob-nih stanova i 126 ~etvorosobnihstanova.

U ceo projekat, odnosno u iz-gradwu ukupno oko 500.000 kva-drata, bi}e uloèno oko 250 mi-liona evra.

Svi punoletni gra|ani }eimati pravo da kupe stan, s timda }e ~lanovi jedne porodice mo-}i da kupe samo jedan stan, a mo-}i }e da se kupe preko kreditaposlovnih banaka, subvencioni-sanih kredita i gotovinski.

Zainteresovani gra|ani ko-ji èle da kupe stan treba dapošaqu mejl Gra|evinskoj direk-ciji Srbije na adresu [email protected] sa fotokopijom li~nekarte i kontakt telefonom, kaoi da navedu kvadraturu stana ko-ju èle da kupe, a mogu da odu ili~no.

Kada se rezerviše stan Gra-|evinska direkcija po završetkuglavnih projekata i dobijawu gra-|evinske dozvole poziva kupcada zakqu~i sa wim ugovor.

Ugovor se zatim overava usudu, nakon ~ega kupac u roku odsedam dana pla}a kaparu od petodsto od ukupne vrednosti stana.

Ostatak vrednosti nekret-nine se pla}a u roku od 30 danaza kupce koji budu gotovinskipla}ali odnosno 90 dana za kup-ce koji budu pla}ali kreditom.

Tanjug

Novi stanovi za raspodelu

KROV ZA 80 PORODICA

Saglasno odredbi ~lana 43. Pravilnika o rešavawu stambe-nih pitawa u Ministarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08,26/08 i 39/08), Vojnogra|evinski centar „Beograd“ Uprave za

infrastrukturu Sektora za materijalne resurse, dostavio je Od-eqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i ve-terane, prijave za raspodelu stanova u zakup na neodre|eno vre-me, a Uprava je te podatke prosledila i Udruèwu VPS. Prijaveza raspodelu stanova odnose se na slede}e garnizone, odnosnomesta:

BEOGRAD: 4 garsowere, 2 jednosobna, 7 jednoiposobnih, 8dvosobnih, 9 dvoiposobnih, 2 trosobna, 22 troiposobna i 3 ~e-tvorosobna stana;

NOVISAD: 1 jednoiposoban stan;NIŠ: 1 jednosoban stan;KRUŠEVAC: 2 garsowere, 3 jednoiposobna i 1 dvosoban

stan;KRAGUJEVAC: 1 jednosoban i 1 dvosoban stan;GORWI MILANOVAC: 1 jednosoban stan;KRAQEVO: 1 dvosoban stan.Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, stan-

dard i veterane prijavqeno je za podelu i 10 stanova u zakup ko-je nije mogu}e podeliti u skladu sa odredbama Pravilnika. Ode-qewe za stambene poslove nije u mogu}nosti da izvrši dodelustanova u zakup na neodre|eno vreme jer, kako se isti~e u dopisu,u momentu objavqivawa ove informacije nije bilo stambenih in-teresenata u slede}im mestima:

BA^KA TOPOLA:1 garsowera;SENTA (garnizon Ba~ka Topola): 1 jednoiposoban stan;SUBOTICA (garnizon Ba~ka Topola) :1 jednosoban stan;RAŠKA: 1 garsowera;KWA@EVAC (garnizon Zaje~ar):1 dvosoban stan;s. STANIŠI] (garnizon Sombor) : 1 trosoban stan;s. BOGOVA\A (garnizon Vaqevo):1 dvosoban stan.s. BOGUTOVAC (garnizon Kraqevo) :1 dvosoban stan;s. BOKA (garnizon Pan~evo): 1 trosoban stan;s. NOVA CRWA (garnizon Pan~evo): 1 dvosoban stan.Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaru-

ju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno vreme, saglasnoodredbama ~lana 2. Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa uMinistarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08).

U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pra-vilnika moè se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pri-pada po odredbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pi-smeno saglasi.

Stan u zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz ~lana 2.stav 1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesio-nalnom podoficiru i civilnom licu) u garnizonu odnosno mestuslu`bovawa, a licu iz ~lana 2. stav 2. i 3. ovog pravilnika (pen-zionisanom oficiru, penzionisanom podoficiru, penzionisa-nom civilnom licu i ~lanovima porodi~nog doma}instva poginu-log ili umrlog lica iz stava 1. i 2. ovog ~lana), stan se daje u bi-lo kom garnizonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije.

Lica koja èle prihvatiti dodelu konkretnog stana, morajudati pisanu izjavu, overenu u jedinici-ustanovi u kojoj su na slu-`bi, a penzionisana lica u opštini ili sudu, da se odri~u dode-le strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu|enogodnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svog stam-benog pitawa.

U datoj izjavi lica se moraju decidno izjasniti samo za je-dan od ponu|enih stanova, a ukoliko se izjasne za više stanova,u obzir }e se uzeti samo jedan stan u prvonavedenom mestu.

Po dostavqawu izjava od strane zainteresovanih lica, do-ne}e se novi zakqu~ci na osnovu kojih }e se prema ukupnom zbirubodova izvršiti rangirawe kandidata, a stan }e biti dodeqenlicu koje za odre|eni garnizon ili mesto u kome konkuriše zastan, bude rangirano na 1. mestu rang liste.

Zainteresovana lica treba da dostave izjave da se odri~udodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu-|enog odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svogstambenog pitawa najkasnije do 8.10.2010. godine, kao dana pre-seka stawa za donošewe Odluke o raspodeli stanova.

Izjava se dostavqa Odeqewu za stambene poslove Upraveza tradiciju, standard i veterane Sektora za qudske resurseMO, ul. Nemawina br. 15 Beograd. M. J.

PODELA STANOVA U SEPTEMBRU

Odlukom o raspodeli stanova u zakup na neodre|enovreme, stambeni organ Ministarstva odbrane, 9. 9.2010. godine, izvršio je podelu 20 stanova u

slede}im garnizonima: Beograd 5, Niš 3, Vrawe 3,Kuršumlija 2, a u Smederevu, Smederevskoj Palanci,Zrewaninu, Kraqevu, â~ku, Zaje~aru i Leskovcu pod-eqen je po jedan stan.

Od ukupnog broja podeqenih stanova vojnim pen-zionerima je odlukom opredeqeno sedam stanova ili35 odsto.

Naredna podela stanova o~ekuje se u oktobru, sapresekom stawa 8.10. 2010. Z.V.

STANOVI


Uprisutvu ve}eg broja~lanova ORVS,pred-stavnika komande

Kopnena Vojske Srbije,predstavika Pravaslav-ne crkve i organa lokal-ne samouprave, u Ni{u jeodràna prigodna sve~a-nost povodom 15.septem-bra dana organizacijeORVS i 92-ge godi{wiceproboja Solunskog fron-ta u Prvom svetskom ratu1918. godine.

Prigodan govor po-vodom ovih zna~ajnih da-tuma iz istorije Srbijeodrào je predsednikGradske organizacijeORVS Milutin Pante-li}.

Za ~itavo vreme pos-tojawa uz JNA, kasnijeVojsku Srbije i Grne Gore i danas VojskuSrbije, Organizacija rezervnih vojnihstarešina u Nišu, uvek je predstavqalazna~ajno kadrovsko jezgro ratne armije usistemu odbrane dràve Srbije. Gradskaorganizacija ORVS danas broji preko10.000 ~lanova, me|u kojima je i velikibroj vojnih penzionera.

Na poziv proslavqene Komande 3.ar-mije, masovno se odazvao veliki broj re-zervnih starešina iz Niša i okoline istupio u svoje ratne jedinice, u~estvuju}iu borbi protiv {iptarskih terorista izlo~ina~kog napada i agresije NATO pak-ta. Stali su rezervni podoficiri i ofi-ciri na ~elo svojih jedinica i ~asno izvr-{avali odgovorne zadatke, kao što su to~inili rezervni oficiri u Prvom svet-skom ratu. Naàlost, i me|u wima je bilopoginulih i rawenih.

Obeleàvaju}i 91 godinu od svogaformirawa i 92 godine od proboja Solun-skog fronta, Gradska organizacija rezer-vnih oficira u Ni{u moè se ponositidoslednom tradicijom ratnika iz oslobo-dila~kih ratova Srbije. To je mogla, jer suwu sa~iwavali ugledni i obrazovani qu-di, svih profila, patriotski uvek opred-eqeni, vojno stru~no osposobqeni, sa mo-ralnim vrlinama i vojni~kom ~a{}u {toje krasilo brojne generacije rezervnihpodoficira i oficira u prethodnom vre-menu. Iako suo~ena sa prirodnim proce-som smawewa, Gradska organizacija RVSu Nišu je uvek uspevala da o~uva kontinu-itet u radu i patriotskom oprede-qenoš}u obezbedi pun doprinos odbranisvoje otaxbine - Srbije.

Za sve što je u~inila na planuobu~avawa i osposobqavawa, naravno uzsvestranu pomo} komandi i jedinica uNišu, Gradska organizacija je dobila, ve-oma zna~ajna priznawa.

Prostorije ORVS u Nišu, krasi Zlat-na Plaketa SRVS Jugoslavije od 1981. i1999.godine, zlatne plakete republi~keorganizacije RVS dobijene 1971, 1977. i

1997. godine. Gradska organizacija ORVSu Ni{u moè se pohvaliti i priznawimakoje je dobila od strane zemaqa izokruèwa, kao što su: Zlatna plaketa Sa-veza rezervnih vojnih starešina Repu-blike Bugarske, i Zlatna plaketa rezer-vnih vojnih starešina Republike Ma|ar-ske.

Tu su i plakete od 63.padobranskebrigade, Zlatna plaketa Udruèwa rat-nika iz ratova Srbije 1912.-1920. i poto-maka i druga zna~ajna priznawa.

Ono ~ime se posebno ponose rezervnestare{ine iz Niša, je najve}e priznawegrada Niša, koje se sastoji od Poveqe,Statue „Oslobodioci Niša“ i nov~anogiznosa.

Povodom dana ORVS Srbije, Gradskaorganizacija RVS dodelila je priznawapojedincima koji su dali zna~ajan dopri-nos u radu ove organizacije, a priznawe

Republi~ke organizacije ORVS dobio je ipredsednik Gradeke opštine MedianaDragoslav ]irkovi}.

Za uspesno izveden kulturno-umet-ni~ki program, sve pohvale zasluùjede~ji hor pesama i igara i KUD „An|eli“iz sela Jela{nice iz Opštine NiškaBawa.

Ranko Babi}

MOLITVA SRPSKE MAJKE

U prvim okršajima na Drini, sre-dinom avgusta 1914.godine, brane}irodnu grudu, me|u prvima je poginuorezevni kapetan Milutin Kati}.

Wegov brat, mladi potporu~nikMihajlo, koji je tek zavr{io vojnu aka-demiju, bio je na poloàju u okoliniŠapca. S bolom u duši primio je tuvest. Ali je svojoj majci poslao slede-}i telegram:

„Ne tuguj majko, ìv sam i ovog sa-ta, ako Bog da, osveti}u brata“.

Oja|ena mati, klonula od bola,sklopi ruke pred upaqenim kandilomi pomoli se:

„Boè, oprosti mi ako sam te ovo-likom tugom uvredila. U~ini da mojsin Milutin bude jedina `rtva za ceosrpski narod“.

Lep primer sa Zvezdare

VETERANI HUMANISTI

Da li još ima humanosti i humanihqudi? Da li nam i koliko trebaUdruèwe vojnih penzionera? To

su pitawa koja se, u mawoj ili ve}ojmeri, mogu ~uti u krugovima vojnihpenzionera, a i šire. Na oba pitawase dobija potvrdan odgovor kroz mno-ge svakodnevne situacije i problemesa kojima se sre}u KVP, a to su ~estoteške ìvotne situacije i neda}e, od-nosno momenti kada je ugroèno wiho-vo zdravqe ili zdravqe ~lanova wi-hovih porodica.

Kome se tada obratiti i traìtipomo}? Ne retko jedina adresa gde setraì spas i uteha u takvim situaci-jama su upravo opštinski odboriUVPS.

Nedavno se dogodio upravo takavslu~aj u Opštinskom odboru Zvezda-ra. Još jedna potvrda da ima humanihqudi koji su, da bi spasili druge,spremni da daju deo sebe, u ovom slu-~aju najdragoceniju te~nost - krv.

Naime, porodica, jednog KVP seobratila Opštinskom odboru Zvezda-ra, sa molbom da se zbog wegovogteškog zdravstvenog stawa i predsto-je}e operacije na VMA, hitno na|u tridobrovoqna davaoca krvi. Zadatak zaOdbor jasan i human, ali s obzirom nakarakteristike ~lanova (godine ì-vota), veoma teàk.

Ipak, i u takvoj situaciji na|enoje rešewe. Zahvaquju}i aùrnoj i ta~-noj evidenciji ~lanstva Opštinskogodbora Zvezdara, kontaktirana su tri~lana sa dugim staòm dobrovoqnogdavaoca krvi: Miroqub Miš~evi},Qubomir Trbojevi} i Milan êli}.Pomenuti ~lanovi su se odmah stavi-li na raspolagawe i dali krv na VMA,i na taj na~in omogu}ili bolesnom~lanu da ide na operaciju. Veoma lepprimer koji zasluùje svako pošto-vawe i pohvalu.

Ako se vratimo na po~etak tekstai naša dva pitawa, mislim da smo naoba dobili potvrdan odgovor. UVPS jejedna od retkih adresa gde se KVP ob-ra}aju kada su u stvarnoj nevoqi.

Na àlost, obra}aju se samo kadasu u nevoqi, zaboravqaju}i da je iUdruèwu potrebna wihova pomo} ipodrška.

Moèmo ponekad da se zapitamo:šta i mi moèmo da u~inimo zaUdruèwe, a ne samo šta Udruèwemoè da u~ini za nas.

Marjan Matoševi}

U Nišu obeleèn Dan ORVS i 92. godi{wica proboja Solunskog fronta

SLEDBENICI RATNIKA SRBIJEGradska organizacija ORVS u Ni{u, od svog postojawa

do danas, uvek je bila temeq odbrambenih snaga Srbije.

QUDI I DOGA\AJI


Sa sve~ane sednice Op{tinskog odbora UVP Vrawe

ZAHALNOST GARNIZONU I KOMANDANTU

Povodom 17.godišwice Udruèwa vojnih penzionera Srbije,15 septembra ove godine, ukasarni 1300 kaplara u Vrawu,odràna je sve~ana sednica Opštinske organizacijeUVP Vrawe.Na po~etku sednice minutom }utawa odata je pošta osmorici preminulih kolega od

posledweg okupqawa.Sednici su prisustvovali komandant garnizona i 4. brigade brigadni general Milosav

Simovi}, predsednik gradske organizacije civilnih penzionera Zoran Aleksi}, predsed-nik SUBNOR-a Vrawe Slobodan Bogdanovi}, direktor RTV Zoran Veli~kovi}, direktorekspoziture banke „Poštanska štedionica“ Vrawe gospo|a Vesna Mihajlovi}, predstavni-ci sredstava javnog informisawa i drugi gosti.

U uvodnoj re~i predsednik Op{tinske organizacije UVP Vrawe Milorad Markovi} po-zdravio je prisutne i ukratko se osvrnuo na istorijat nastanka i razvoja Udruèwa i uloguUVPS u suštinskoj funkciji zaštite statusa i poloàja korisnika vojne penzije uopšte, aposebno KVP iz Vrawa.

Istakao je da je Op{tinska organizacija postigla zavidne rezultate po svim bitnimpitawima koja regulišu statusna prava i legitimne interese KVP.

Posebno je naglasio zadovoqstvo zbog pomo}i koju ovoj organizaciji pruà komandagarnizona a posebno komandant brigadni general Milosav Simovi}, koji je na sve~anom sku-pu govorio o stambenoj problematici, renovirawu zgrade Doma Vojske i daqoj saradwi Ko-mande garnizona i Op{tinskog odbora UVP Vrawe.

U drugom delu sednice dodeqena su priznawa.Zahvalnice od Opštinskog odbora UVP Vrawe dobili su: Radisav \or|evi}, Gorica

Vu~i}evi}, ~lanovi odbora, Zoran Veli~kovi} direktor RTV i Štamparija“DAS“ iz Vrawa,Zna~ku Udruèwa dobili su Zoran Aleksi}, predsednik gradske organizacije civilnih pen-zionera i Vesna Mihajlovi}, direktor P[ ekspoziture u Vrawu.

Nov~anu nagradu dobio je Ilija Šveqo, blagajnik Op{tinskog odbora UVP Vrawe.U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovao je folklorni ansambl Udruèwa

penzionera grada Vrawa pod vo|stvom umetni~kog rukovodioca Miodraga Stanojkovi}a. Iz-veli su igre i obi~aje starog Vrawa i P~iwskog kraja.

Skup je pratila regionalna RT Vrawe. Voja Mladenovi}

ZEMUNCI U GR^KOJ

Iove godine u organizaciji Op{tinskogodbora UVP Zemun, sa agencijom „Fal-kon“, penzioneri iz Zemuna letovali

u gr~kom gradu Paraliji od 8. do 18. sep-tembra.

To je letovalište u severnom deluGr~ke, 60 kilometara od Soluna.

Mesto je turisti~ko ima crkvu, apo-teku, nekoliko ambulanti, nekoliko di-skoteka. Nekada su ovo letovalište popravilu pose}ivali srpski turisti u ve-likom broju ali sada je sve više Makedo-naca, êha, Nemaca...

Veoma smo zadovoqni sa uslovimaletovawa u ovom divnom mestu.

Druga grupa na{ih vojnih penzioneraletovala je u Bawi Vrujci. I oni su biliizuzetno zadovoqni. T. Mitu{ev

Uzgradi Opštinskog odbora SPSKruševac, 21. septembra ove go-dine, odràna je sve~ana sedni-

ca Opštinskog odbora UVP Kruše-vac povodom 17. godišwice formi-rawa UVPS - 16. septembra. Pored~lanova Opštinskog odbora Kruše-vac sednici su prisustvovali:se-kretar Opštinskog odbora SPSKruševac Jelena \or|evi}, pred-stavnici firme „Brana komerc“Ivan Horvatovi} i Jovan Cvetko-vi}, predstavnik kwiàre „PC PI-LOT“ Miodrag Veqkovi}, i ~lanoviUdruèwa Mile Miqkovi}, Rado-sav Milenkovi} i Mirko Stefano-vi}.

Nakon pozdrava prisutnih go-stiju, odavawa po~asti za dvanaestKVP umrlih u ovoj godini, predsed-nik Opštinskog odbora \ur|e Rad-manovac je naglasio da je glavni za-datak Udruèwa neprekidna borbau zaštiti statusa i poloàja KVP.

Opštinski odbor UVP Kruše-vac je teìšte rada usmerio naomasovqavawu ~lanstva, posetistarih i bolesnih ~lanova ipruàwe pomo}i KVP na ostvari-vawu prava na jednokratnu nov~anupomo}.

Pored toga Odbor je pruào po-mo} KVP koji vode sudske sporoveza neispla}eni dug Fonda SOVO.Primio je 31 tu`bu i prosledioadvokatima sa kojima odbor ima ugo-vor o zastupawu.

Opšti je zakqu~ak da je bilopuno aktivnosti, da se iste ne bimogle realizovati bez pomo}iSkupštine grada Kruševca,Opštinskog odbora SPS Kruševac,SO Aleksandrovac i Varvarin,firme „Brana komerc“, kwiàre„PS PILOT“, ~lanova Opštinskogodbora i ~lanova Udruèwa civil-nih penzionera Kruševac i garni-zonske ambulante.

Zatim je izvršena dodela priz-nawa za doprinos na planu sarad-we:plaketa UVPS dodeqena je SOAleksandrovac; zahvalnica UVPSšah klubu „Veteran“; zahvalniceOpštinskog odbora Kruševac : fir-mi „Brana komerc“, kwiàri „PCPILOT“ i ~lanu odbora Slobodan-ki Nikoli}.

Na kraju su uru~ene sportskediplome za pobednike turnira ušahu i stonom tenisu. Prvo mesto ušahu osvojio je Miroslav Juri}, dru-go Miroqub Gagi} i tre}e Desimir\urovi}.

U stonom tenisu najboqi je bioTitus Dragi}, Mile Miqkovi} je biodrugi a Slobodan Perovi} tre}i.

mr Aleksandar Simonovski

Zajedni~ki snimak sa komandantom garnizona brigadnim generalom Milosavom Simovi}em

Sve~ana sednicaOpštinskog odbora

UVP Kruševac

SVESTRANASARADWA

QUDI I DOGA\AJI

14

QUDI I DOGA\AJI


Tradicionalna sve~anost, kojomje obeleèna 96. godišwica ve-like Cerske bitke (1914), odr-

àna je, 22. avgusta, ispred grandi-oznog spomenika u pocerskom seluTekerišu podno planine Cer. Sve-~anosti su prisustvovali brojnigra|ani, me|u kojima su bili i voj-ni penzioneri, a me|u gostima izinostranstva bio je i predstavnik~eške ambasade u Beogradu, koji jetako|e poloìo venac.

Goste je, na otvarawu, pozdra-vio predstavnik opštine Loznica,na ~ijoj se teritoriji nalazi mesto

Tekeriš, a zatim je, nakon pola-gawa venaca, ispred MO i VS, go-vorio na~elnik GŠ Vojske Srbijegeneral potpukovnik Miloje Mile-ti}.

General Mileti} je u svom go-voru naglasio da se bitka na Ceru,izme|u male Srbije i mo}ne au-strougarske carevine, izu~ava usvim vojnim akademijama kao veli-ka pobeda male zemqe.

Na kraju sve~anosti izveden jebogat kulturno umetni~ki rogram.

S. Stojanovi}, Šabac

Proslava 42. godi{wice odzavr{etka {kolovawa 21.

klase Va KoV

GENERACIJA„VARQIVOG LETA“

Nekadašwi pitomci 21. klase Vojne aka-demije kopnene vojske u Beogradu odlu-~ili su da 42. godišwicu od završetka

školovawa (1968) obeleè u Nišu, zbog to-ga što ve}i broj klasi}a ìvi u tom gradu.

Putovawe su organizovali ~lanovi or-ganizacionog odbora: Bogoqub Palibrk,Stanoje Jovanovi}, Boò Novak i Drago ô-vilo. A Vlastimir Ostoji}, Nikola Anti} iVidoje Petrovi} organizovali su poseteistorijskim spomenicima i susret u Nišu.

Gospodin Selomir Markovi} Sele, kojisa svojom porodicom ~uva i odràva spomen-kompleksêgar, doma}inski nas je do~ekao, uz hleb i so iosveèwe, a zatim nam je veoma nadahnuto govorio o bit-ci na êgru i hrabrosti svih branilaca sa vojvodom Ste-vanom Sin|eli}em na ~elu. Skromno smo se oduìli ku-povinom wegove kwige „êgarski boj“ i prilozima zaodràvawe spomenika.

Zajedni~ka delegacija je poloìla cve}e na spome-nik Stevanu Sin|eli}u. Kustos muzeja „]ele-kula“ in-formisao nas je o postanku i odràvawu tog spomenika.

Uz prijatnu muziku, dobro jelo i pi}e, evocirane su uspo-mene iz pitoma~kih dana. Burnim aplauzom poz-dravqeni su gosti \or|e Zirojevi}, komandir voda uklasi, i Pera Ninkovi} iz 23. klase ali stalni u~esnikproslava 21. klase, Enes Taso, kao i Rajko Miranovi}koji je doputovao iz Podgorice.

Iz prijateqskog i srda~nog susreta potekla je ini-cijativa da se susreti odràvaju svake godine, naizme-ni~no u Nišu i Beogradu.

Bogoqub Palibrk

OBELE@EN DANUVP U ]UPRIJI

Sedamnestu godi{wicu UVP obele-ìli smo u ]upriji 17. septembra2010. Skromno i u duhu vremena u

kojem ìvimo druèwe nam je potraja-lo par sati. Tada je ispred UdruèwaVPS uru~ena Poveqa Fedoru Drotaro-vu, najstarijem ~lanu, i ZahvalnicaAntoniju Nikoli}u. U toku skromne sve-~anosti informisani smo o novostimaiz rada UVPS koje je dan ranije odrà-lo centralnu sve~anost u Ni{u gde suprisustvovali i na{i predstavnici.

Tako|e smo se setili na{ih drugo-va i kolega koji nisu vi{e me|u nama.

Na{e udruèwe radi svakog utor-ka i petka od 10 do 12 ~asova.

Tekst i fotoSveta Vu~kovi}

Najvi{e priznawe Udruèwa zaslu`nom ~lanu Fedoru Drotarovu

U SLAVU CERSKIM JUNACIMA


QUDI I DOGA\AJI

Kraqev~ani na izletu

DVE POSETE UJEDNOM DANU

Uorganizaciji Opštinskog odbo-ra UVP Kraqevo, 4. septembraove godine organizovan je jed-

nodnevni izlet za korisnike vojnepenzije - posete spomeniku BoškoBuha na Jabuci i manastiru Mi-leševa.

Iz Kraqeva smo krenuli u se-dam ~asova autobusom Autotran-sporta Kraqevo. U toku kretawaka spomeniku Boško Buha na Jabu-ci, odmarali smo na Zlatiboru gdese doru~kovali.

Po završetku posete samomspomeniku uputili smo se ka Pio-nirskom odmaralištu „Boško Bu-ha“ koje je, naàlost, bilo zatvo-

reno. U neposrednoj blizini samogodmarališta obišli smo spomenbiste poginulih u Drugom svetskomratu. A tokom obilaska naišlismo i na spomen plo~u koja je po-dignuta u novije vreme sa natpi-som: „Spomenik pobijenih od stra-ne komunista u gra|anskom ratu1941-1951“ na kojoj je ugraviranoviše desetina imena i prezimena.

U manastiru Mileševa do~e-kao nas je monah koji nas je upoznaosa istorijom i zna~ajem samog ma-nastira. Na kraju posete isprationas je i poèleo nam sre}an put.

Po završetku posete manasti-ru usledio je zajedni~ki ru~ak urestoranu „Mileševka“.

Na izletu je bilo 47 ~lanova.Vratili smo se u Kraqevo kasnouve~e.

Svi se slaù da je izlet biouspešan i da je to bio dan zapam}ewe.

D. Samarxi}

ZAJEDNO S BORCIMA NOR-a

Povodom dana ustanka u Bosni i Hercegovini, Opštinska organizacijaUVPS Stara Pazova, zajedno sa udruèwem SUBNOR-a i u~esnika ra-ta 1991-99, obeleìli su ovu godišwicu. Sa borcima êtvrte vojvo-

|anske brigade obišli su spomen obele`je u Trnovu kod Bijeqine i oda-li poštu poginulim borcima NOR-a.

Stanko Cari}

Zapisiz Kragujevca

USPE[AN TRIO

Na ponovqenoj Skupštini UVP Kra-gujevac za novog predsednika iza-bran je potpukovnik u penziji Slav-

ko Mini}. To je ~ovek koji je dugo bio~lan Glavnog odbora. Veoma je aktivani u radu ulaè mnogo truda i energijeda bi se ~lanovima udruèwa pomoglou rešavawu problema.

Sekretar udruèwa je i daqe kape-tan u penziji Voja Anti} i na wegov rad,prema ocenama mnogih, ne moè se sta-viti nikakva zamerka.

Blagajnik je tako|e ostao isti. Toje zastavnik prve klase u penziji Mar-ko Nikoli} o kome je „Veteran“ nedav-no pisao.

Predsednik, sekretar i blagajnik~ine jezgro organizacije UVP Kraguje-vac. I pored loših smeštajnih uslovau kojima rade ovi qudi, opšta je ocenada svoj posao obavqaju veoma odgovor-no i uspešno. Svojim nesebi~nim radomi po`rtvovawem poslovi se obavqajuna zadovoqstvo i ~lanova i rukovod-stva. Jedino su nezadovoqni besku}ni-ci. Oni misle da im Udruèwe UVPKragujevac moè više da pomogne a znase da to, pre svega, zavisi od Ministar-stva odbrane.

Novoizabrani predsednik ~ini sveda penzionere okupi i da im kroz razneposete kulturno-istorijskim znameni-tostima i druèwa olakša penzioner-sku svakodnevicu. Za organizaciju ta-kvih poseta i susreta posebno je zaslu-`na gospo|a Zorica Miladinovi}, o ko-joj je, tako|e, nedavno pisano u „Vetera-nu“. Upravo se planira poseta Aleksan-drovcu na dane @upske berbe, a prevozje besplatan.

Borisav Nestorovi}

SUSRETI


Ove godine, ta~nije 20. jula, na-vršilo se punih 40. godina odzavršetka školovawa 23. kla-

se Vojne akademije Kopnene vojske.Školovawe je po~elo davne 1966.godine, kada je 590 sredweškolaca,odabranih po posebnim kriterijumi-ma primqeno na školovawe u Vojnuakademiju.

Za nas, tadašwe pitomce, bio jeto novi ìvotni izazov. Sa poseb-nim entuzijazmom i voqom lako smoprihvatili nove uslove ìvota, uzpomo} i brigu naših starešina se-li smo u pitoma~ke klupe, stali uvojni~ki stroj, poloìli sve~anuobavezu i prihvatili se u~ewa.

Pitoma~ki dani bili su is-puweni obavezama i du`nostima, anajviše u~ewem i pripremawem zabudu}i poziv. U~ewe i obuka nikadanisu bili problem za ve}inu pito-maca. Samo oni koji su zalutali br-zo su otišli. Pored pitoma~kihu~ionica, amfiteatra, poligona naBawi~kom visu, Jahorini, Šari, Na-br|u, Mionici ili na Savi u Šapcu,ostala su i se}awa sa sportskih te-rena, kulturnih i drugih manife-stacija od kojih je najviše pitomacasvih klasa u~estvovalo u proslaviDana mladosti 25. maja. Pored svihnapora bilo je i izlazaka u grad idruèwa, naj~eš}e u Domu JNA.

Pamtimo poloène ispite, ~i-nove razvodnika, desetara, vodni-ka, a posebno izbor budu}eg roda irastanak posle dvogodišwegdruèwa u Beogradu, kao i odlazaku školske centre širom tadašweJugoslavije. Školovawe u centrimau Sarajevu, Bawa Luci, Beogradu,Kruševcu, Podgorici, Karlovcu iZadru trajalo je još dve godine. Ucentrima smo ovladali strukom, po-loìli sve ispite i doìveli dankada smo promovisani u ~in potpo-

ru~nika. JNA je 20. juna 1970. godinepostala bogatija za 426 mladihosposobqenih oficira. Uhvatilismo kormilo svog ìvota u ruke izaplovili u tokove profesije. Bilismo odani i svojim du`nostima isvojim ìvotnim obavezama.

Na prethodnoj proslavi 30. go-dišwice neko je rekao: ~inovi ifunkcije su dokaz i potvrda profe-

sionalne zrelosti 23.klase. U proteklih 40.godina otišli smo upenziju sa svim znaw-ima i iskustvima kojasmo stekli. To vremeobeleìli su zna~ajnidoga|aji i promene kojisu se zbili u našemdruštvu, dràvi, voj-sci i okruèwu. Svimanama svojom dinami-kom, veli~inom i po-sledicama promenilisu ìvot jer su bilibrojniji, teški i ja~iod naših nada i plano-va. Suprostavqali smose destruktivnim poja-vama, videli smo tu|epatwe a mnogi su doì-veli i svoje tragedije,proterani iz bivšihrepublika zajedni~kedràve. Bolela nas je

muka našeg naroda, ali se nismoštedeli da budemo i na kqu~nimmestima i zbivawima naše novijeistorije i u najteìm prilikama.Ose}awa odgovornosti i du`nostiprema otaxbini i narodu mnogimaaod nas dodelili su i ~elne pozici-je. Bili smo u veli~anstvenom stro-ju našeg naroda i tu smo sa~uvalisvoju profesionalnu ~ast i dosto-janstvo. Po tome }e nas pamtiti i bu-du}a pokolewa i naredne klase Voj-ne akademije.

N. O.

40. godina od završetka23. klase Vojne akademije KoV

BOLELA NAS JE MUKANA[EG NARODA

Zapis iz Poàrevca

HUMANOST VETERANA

Nedavno, povodom Dana Udruèwa vojnih penzionera Srbije, rukovod-stvo vojnih penzionera u Poàrevcu organizovalo je humanitarnu ak-ciju dobrovoqnog davawa krvi. Pozivu se odazvalo 10 ~lanova

udruèwa a sposobno za davawe krvi bilo je pet. Naime, vojni penzione-ri su i na ovaj na~in pokazali svoju spremnost za humane akcije koje }edoprineti da se pomogne onima kojima je ta pomo} najpotrebnija.

Rukovodilac transfuzije u poàreva~koj bolnici prosto je bila iz-nena|ena humanoš}u vojnih penzionera i wihovom èqom za ovakav gest.

Mom~ilo Tuba

[kolovawe 5. klase Škole za aktiv-ne pešadijske oficire po~elo je 1.decembra 1950. godine u Kragujevcu.

To je bila najbrojnija, najmla|a i ~isto|a~ka generacija mladi}a i gotovo golo-bradih de~aka, uzrasta od 14 do 20 godinaìvota.

Školovawe je trajalo 3 godine, prvau Kragujevcu, druga i tre}a u Sarajevu, gde

1. septembra 1953.godine najve}i deoklase (212) za-vršava školo-vawe proizvo|e-wem u ~in potpo-ru~nika. Ostatakklase (120) je kra-jem maja 1953. upu-}en u 6. klasu Ško-le za aktivne ar-tiqerijske ofici-re u Zagreb, i, po-sle proizvo|ewa u~in potporu~nika1. septembra 1953.godine, odlazi naprakti~ni deo ar-tiqerijske obukeu Kalinovik, usvojstvu slušaoca.

Na prve ofi-cirske du`nosti ujedinice JNA, pe-šaci odlaze po-

~etkom oktobra, a artiqerci po~etkomdecembra 1953. godine.

Petu klasu pored velike razlike ugodinama ìvota, isto tako, karakterišerazlika u školskoj spremi, od male matu-re (oko 78 odsto) do nepotpune sredweškole (oko 22 odsto). Razli~ita je i soci-jalna struktura, od seqa~kog prete`nosiromašnog porekla (oko 73 odsto), rad-

ni~kog (oko 17 odsto) i slu`beni~kog (oko10 odsto). Po nacionalnoj opredeqenos-ti, najviše je bilo Srba (oko 68 odsto),Crnogoraca (oko 20 odsto), Hrvata (oko 5odsto), Makedonaca (oko 4 odsto), Slove-naca (oko 1 odsto) i ostalih (oko 2 odsto).Sve su te razlike negativno uticale naškolovawe klase, ali najbrojnija i naj-mla|a klasa u istoriji vojnog školstvaposle Drugog svetskog rata, uspešno je sa-vladala sve teško}e, ~ak preko sviho~ekivawa i završila školovawe sa vr-lo visokim ocenama.

Dolaskom 5. klase ŠAPO i dela 6.klase ŠAAO, u jedinice JNA, naša Armijaje dobila najmla|e starešine ospo-sobqene da zna~ajno unaprede celokupnutrupnu obuku i podignu borbenu gotovost.

Slu`buju}i u jedinicama i ustanova-ma JNA i TO, sve do raspada SFRJ, bivšipitomci i oficiri naših klasa, dali suogroman i nemerqiv doprinos razvoju ija~awu oruànih snaga, na celoj teritori-ji zajedni~ke dràve, ~ime su u istorijuvojnog školstva ušli na velika vrata iostavili neizbrisiv trag u jedinicama iustanovama JNA i TO.

Tako|e, pripadnici 5. i dela 6. kla-se, obavqali su sve du`nosti, po~ev odprvih u trupi (komandiri vodova i ~eta,komandanti bataqona, pukova i brigada),i najviše du`nosti od komandanata divi-zije, korpusa, armije, armijskih oblasti,kao i druge brojne i visoke du`nosti uštabovima, Generalštabu i vojnom škol-stvu.

Najve}i broj je završio slu`bu u ~i-nu potpukovnika i pukovnika oko 70 odsto,u ~inu generala oko 7 odsto, i to ; 9 gene-ral-majora, 9 general-potpukovnika i 5 ge-neral-pukovnika. Samo je oko 16 odsto za-vršilo slu`bu u niìm oficirskim ~i-novima zbog bolesti i prevremenog odla-ska iz JNA.

Školovawu za više i visoke du`no-sti poklowena je zna~ajna pa`wa, tako daje Višu vojnu akademiju završilo oko 50odsto, a najvišu intervidovsku Školu na-rodne odbrane oko 20 odsto. Oko 3 odstozavršilo je razne fakultete, više ško-le i škole stranih jezika.

Najviša nau~na i stru~na zvawa ste-klo je 13 pripadnika, i to: 6 doktora nau-ka (2 profesora univerziteta) i 7 magi-stara nauka.

U aktivnostima JNA za odbranuSFRJ, tokom raspada zemqe u~estvovalisu i brojni pripadnici naših klasa.

Najve}i broj je penzionisan pre po-~etka ratova za razbijawe SFRJ, posled-wi su napustili Armiju 1992-1994. godine,tako da ve} dugo nema nikoga u aktivnojslu`bi.

Isto tako, gotovo jedna tre}inanaših drugova nije više me|u ̀ ivima. Na-àlost nemamo ta~nih podataka. Neki suostali u bivšim republikama, sada, po-sebnim dràvama.

Branko Baki}

OBAVE[TEWEOvim obaveštavamo i pozivamo

pripadnike 5. klase ŠAPO i dela 6.klase ŠAAO, wihove supruge, decu iprijateqe, da se 23. oktobra 2010. godi-ne okupimo u krugu Vojne akademije naBawici, da bi zajedni~ki obeleìli 60.godišwicu po~etka našeg školovawa.Do|ite, ~ekamo Vas. Dobi}ete i posebnepozive.

17

SUSRETI


Qudi pored nas: Milojko Miki}

ZANELA GABAWALUKA

Milojko Miki}je jedan od~ l a n o v a

Udruèwa vojnihpenzionera u Repu-blici Srpskoj, ko-ji su na posqedwojgodišwoj skupšti-ni stali u stroj za-slu`nih i primilipriznawa.

Ovih dana za-tekli smo ga u ~i-taonici Kluba Udruèwa vojnih penzio-nera regije Bawa Luka. Bilo je u toku upi-sivawe penzionera za subvenciju utroškaelektri~ne energije, koju grad Bawa Lukaobezbje|uje svake godine svim, pa i vojnimpenzionerima. Milojko je tu, u imeUdruèwa vojnih penzionera regije BawaLuka, da pomogne svojim kolegama. Iprošle godine, kad je bilo ispuwavawevrlo komplikovanih prijava nekretninaFinansijskoj upravi, svih gra|ana, pa ivojnih penzionera, Milojko je bio na usli-zi. Malo je gra|ana koji su dobro razumje-

li i uradili taj posao, pa je Udruèwe re-gije Bawa Luka prisko~ilo u pomo} ~lano-vima, te je angaòvalo Milojka koji se do-bro snalazio u tome. Radio je to danima,jer regija Bawa Luka je najve}a u Republi-ci Srpskoj, sa oko 1200 ~lanova. Milojkoje sve popuwene obrasce nosio u Upravufinansija, predavao ih i uzimao potvrdekoje je kasnije uru~ivao svim ~lanovima.

Milojko je naturalizovani Bawa-lu~anin.

Kao golobradi dje~ak iz sela Provo,u opštini Vladimirci u Srbiji, odlu~ioje da 1956. godine (ro|en 1939) napustirodno selo i krene u svijet radi boqegìvota. Opredijelio se za hqeb sa devetkora i teàk vojni~ki ìvot. Upisao jePodoficirsku školu u Centru oklopnih imehanizovanih jedinica „Petar Drapšin“u Bawoj Luci koju je završio 1958. godine.Tu je po~eo i završio aktivnu vojnu slu-`bu u JNA, i stekao penziju.

Milojka ~esto sre}emo u Ulici Vese-lina Masleše, koju popularno zovu Go-spodskom, kad se vra}a ili ide na pijacu,ruku pod ruku sa suprugom Mirom, zbog ko-je je svojevremeno i ostao da ìvi i radiu Bawoj Luci.

Milojko je jedan od onih qudi koje vo-limo da sretnemo, koji je uvek spreman dauradi nešto dobro u korist svojih kolegapenzionera.

Ima sedamdeset jednu godinu i još jepun optimizma i voqe za akciju – da seuradi ne{to korisno na op{te dobro.

Mitar PEJI]

60 godina od po~etka {kolovawa 5.klase ŠAPO i dela 6. klase ŠAAO

NEIZBRISIV TRAG U VOJSCI

Kalinovik, septembra 1953. godine, artiqerijski potporu~nici na stru~noj obuci


Udruèwe vojnih penzionera uCrnoj Gori obiqeìlo je 17. go-dišwicu osnivawa i djelovawa.Po~elo je nizom manifestacija:

izleti, sportska takmi~ewa, sve~a-na sjednica Glavnog odbora iopštinskih organizacija na kojimasu istaknuti uspjesi u dosadašwemradu i kako i šta daqe?

Na sve~anosti u Podgorici, po-red ~lanova Glavnog i Gradskog od-bora, prisustvovali su brojni gosti

i predstavnici javnog informi-sawa.

O opravdanosti osnivawa i pos-tojawa ovog vojnopenzionerskogUdruèwa koje je uspjelo da riješibrojne probleme veterana koji sustalno bili u slu`bi naroda iotaxbine govorio je predsjednikDragan Tiodorovi}.

Udruèwe vojnih penzionera uCrnoj Gori u proteklih 17 godina

prošlo je teàk put kako po pitawusvog opstanka, tako po pitawu ost-varivawa svojih ste~enih prava. Tajput je, zbog nebrige dràve, bio zai-sta trnovit: od isplate penzija kojesu kasnile po nekoliko mjeseci,zdravstvene zaštite koja je ukida-na pa ponovo vra}ana, do ukidawavojne zdravstvene zaštite koja jebila na vrhunskom nivou do prodajevojne bolnice Meqine.

Poloàj vojnih penzionera u Cr-noj Gori i daqe je nepovoqan: pen-zije nijesu uskla|ivane u skladu saZakonom i nije ura~unata kursnarazlika pri preuzimawu dokumena-ta od Fonda SOVO iz Beograda. Zaovo uskla|ivawe i isplatu razlikeodgovorni iz vlasti ne èle da ~u-ju, zbog ~ega su svi vojni penzioneripresavili tabak pa na upravni sud.Prvda je na vidiku.

Oko 300 korisnika vojne penzi-je, ili 10 odsto, uglavnom došlih sajednicama Vojske Jugoslavije, jo{ subez stana, a kako sada stvari stojei kako je „savremeni„ PravilnikMinistarstva odbrane to reguli-sao, penzioneri prije }e do vje~neku}e, nego do stana.

Da bi bar donekle ublaìlipatwe porodicama sa izraènimproblemoma organizovane su aktiv-nosti radi pruàwa pomo}i: dode-quju se jednokratne nov~ane pomo}iiz dijela ~lanarine, u slu~aju smr-ti pruà se porodicama pomo} okosahrane i dodjequje nov~ana pomo}.Ovim humanim ~inom Glavnog iopštinskih odbora, penzioneriosje}aju da nijesu napušteni od svo-jih drugova.

Ne ~udi vojne penzionere odnosnekih qudi iz vlasti, ve} odnosfunkcionera Saveza penzioneraCrne Gore, koji umjesto da nam poma-ù, nastoje da izbrišu Udruèwevojnih penzionera kao nevladinoudruèwe koje {titi ste~ana pravavojnih penzionera.

S pravom traìmo i o~ekujemoda }e Ministarstvo rada i socijal-nog starawa i Fond PIO Crne Goreu~initi sve da Savez penzioneraCrne Gore ne ucjewuje više vojnepenzionere pri kupovini zimnice islawu u penzionerska odmara-lišta, samo zato što imaju ~lanskukwiìcu vojnih penzionera.

“Kolege vojni penzioneri, ne-mojte klonuti duhom, glave gore,imali ste u ìvotu teìh situacijai ìvotnih problema. Udruèwe }enastaviti pohod na putu pravde, ra-di ostvarewa ste~enih prava, niš-ta više ni mawe nego što nas po Za-konu pripada”, poru~io je Tiodoro-vi} vojnim penzionerima.

Poslije uvodne besjede pred-sjednika, podijeqene su poveqe izahvalnice.

Radivoje Zdravkovi}

Obeleèna 17. godi{wica Udruèwa vojnihpenzionera u Crnoj Gori

PRAVDA NA VIDIKU

PODGORIÂNIPOD OSTROGOM

Gradski odbor Udruèwa vojnihpenzionera Podgorice, povodomDana Udruèwa, organizovao je

jednodnevni izlet i posjetu istorij-skim znamenitostima Danilovgrada.

Polazak u osam sati iz Podgori-ce, a onda starim vijugavim putempored pjesmom opjevane kao suzom ~i-ste, rijeke Zete. Ubrzo dolazak u va-rošicu Spu`, a dobar poznavalacistorije Pavle Bandovi} upoznajeizletnike ca ~uvenom Spuškom tvr-|avom koju su Turci sagradili u 17vijeku radi kontrole druma Podgo-rica –Onogošt, jer sa ove tvr|avepuca pogled na cijelu Bjelopavli}kuravnicu.

Slede}a destinacija, selo Mar-tini}i, gdje je vo|ena ~uvena Marti-ni}a bitka, u kojoj je Crnogorska voj-ska pod komandom Svetog PetraCetiwskog 1796. godine izvojevalablistavu istorijsku pobjedu, protivbrojnije Turske vojske. Detaqe ovebitke kazivao je stanovnik ovog se-la, profesor u penziji Vlado Vuko-vi}.

Slijedi dolazak u sredwev-jekovno zdawe Nemawi}a, manastir@drebaonik. O istorijatu i zna~ajuovog manastira, govorila je jedna odmonahiwa.

Zatim na lijepo ure|enom trav-natom prostoru ispred manastiraodràno je sportsko takmi~ewe ve-terana za muškarce u skoku u daq ibacawe kugle, a u isto vrijeme damesu pokazale svoje umije}e u pikadu.

Poslije kratkog odmora slijediodlazak u nadaleko ~uveni manastirOstrog – jedinstven, uklesan u stje-novite Ostroške grede, odakle pucavidik divqe qepote dolinom Zetei Bjelopavli}a. Puna dva sata iz-letnici su obilazili Dowi i Gorwimanastir i natapali dušu istorijomi krasotom ovog zdawa.

Vrijeme brzo prolazi i treba po-ùriti prema Danilovgradu , gdje jeizletnike ~ekao bogato pripremqenru~ak. Po pristizawu ~ašica raki-je, podjela diploma pobjednicima utakmi~ewu, ru~ak i uz pjesmu uve~erwim satima povratak.

Svi zadovoqni, samo sa jednomèqom, da ovakvih druèwa budeviše. Vratili smo se sa puno novihsaznawa i lijepih utisaka.

R. Z.

DIJASPORA


Du{an Krwaji}, pukovnik u penziji, poznati planinar,dopisnik “Vojnog veterana” iz â~ka

Nekim tajanstvenim i nama nedoku-~ivim putevima qudskih sudbina,dogodilo se, 27. avgusta ove godi-

ne, da na planini Siwajevini, u CrnojGori, nastrada iskusni i neustrašivivojnik i planinar Dušan Krwaji}, pu-kovnik u penziji i veoma aktivan ~lanUdruèwa vojnih penzionera Srbije iistaknuti dopisnik “Vojnog veterana”iz â~ka.

„Niko od nas ne moè da prebolitaj petak, 27. avgust i planinu Siwajev-inu, daleku i nepoznatu. Dušan je kao iuvek precizno pripremio planove, na-pravio spiskove, ali prvi put je izo-stavio raspored za spavawe. Kao da jeznao da nam ne}e trebati. Celoga danao svima je brinuo, svakoga je opomiwao

da pazi kako da se kre}e, da se ne nad-nosi nad liticu, da vodi ra~una o kame-nu koji se lako moè izma}i ispod nogu.O svima nama je brinuo, a mi smo bespo-mo}no gledali kako odlazi u provali-ju“, pri~ala je Rada Vukosavqevi}, pla-ninar iz Kraqeva.

Nekoliko dana pred smrt - kakveli slu~ajnosti i simbolike - Du{an jenapisao svoju Autobiografiju. Kao da jei na taj na~in, podsvesno, pomogao svo-jim drugovima da mu napi{u opro{tajnigovor.

“Ro|en sam 18. 3. 1948, u malomli~kom selu Meqinovcu, opštinaDowi Lapac, danas Hrvatska, ju~e Repu-blika Srpska Krajina a nekada podru~-je Vojne Krajine”, napisao je Krwaji} usvom posledwem tekstu.

“Meqinovac je”, veli, “rubno iligrani~no selo izme|u Hrvatske i Bosnei Hercegovine ušuškano ispod ju`nihobronaka planine Pqešivice (1657 m)uz stari put Biha}- Dowi Lapac.Udaqeno je od mati~ne opštine DowiLapac 25 km a od Biha}a 18 km…

Osmogodišwu školu poha|ao samiz objektivnh razloga u 4 mesta: Meqi-novac, Nebqusi , Korenica i na krajuBiha} gde sam kao vojni stipendista za-vršio i gimnaziju 1966.

Daqi put me odveo u Beograd naškolovawe u 23.klasu Vojne Akademijesmer ABHO. Bila je to jedna od najbroj-nijih (620) ali i jedna od najuspešnijihklasa VA iz koje je iznedreno 18 gene-rala na ~elu sa general-pukovnikomNebojšom Pavkovi}em.

Prvo mesto slu`bovawa bio jeŠabac na du`nosti komandira samo-stalnog mešovitog voda ABHO (1970-1973) na kojoj sam vanredno unapre|en u~in poru~nika. U ovom gradu sam seoènio (1972) i dobio sina (1973). Zah-vaquju}i uspešno obavqenoj po~etnojdu`nosti upu}en sam na daqe školo-vawe u 11. A klasu Tehni~ke Vojne Aka-demije u Zagreb, koju sam kroz razlikunastavnog programa u ~inu poru~nikazavršio krajem 1974. godine sti~u}izvawe “diplomirani vojni inìwer he-mije” uz istovremeno osloba|awe odobaveznog polagawa ispita za ~in majo-ra. Tada mi se pruìla mogu}nostdaqeg rada u oblasti vojne industrijeali sam se ipak odlu~io za daqi ope-rativni rad u komandama i jedinicamaJNA i nisam se pokajao. Iz Zagreba samupu}en u â~ak na du`nost komandira~ete za dekontaminaciju u kojoj su seškolovali desetari ove specijalnostiza potrebe 1. armije i koju sam obavqao~etiri i po godine (1975-1979). U tomvremenu rodila mi se }erka i dobiosam dvosoban stan. Iste godine sam u~inu kapetana prve klase upu}en nadvogodišwu Komandno-štabnu akade-miju u Beograd (1979-1981) posle ~egasam upu}en ponovo u garnizon Šabac nadu`nost na~elnika ABHO u Komandi 25.divizije Prve armije, koju sam obavqao6 godina (1981-1987) do rasformirawadivizije. Zbog ovog razloga premeštensam po èqi ponovo u garnizon â~akna du`nost komandanta 246. samostal-nog bataqona ABHO Prve armije, a ka-snije sam postavqen na du`nost na~el-nika štaba u puku i vršioca du`nostikomandanta puka.

Ove obaveze sam uspešno završiou trogodišwem roku (1987-1990) da bi1990.godine u ~inu potpukovnika biopremešten na sopstveni zahtev u Beo-grad u Generalštab JNA na du`nost re-ferenta za obuku komandi i jedinicaABHO u Upravi ABHO i kasnije u Upra-vi za obuku Generalštaba.

Ratni vihor me 24.10.1991. odveo umoj zavi~aj u nepreàqenu Liku, u Re-publiku Srpsku Krajinu u kojoj sam uzsvoj narod proveo svih pet kalendar-skih ratnih godina (1991 – 1995) i izkoje sam se na neplaniran na~in u ope-raciji “Oluja“ sa svojim narodom u ~inupukovnika vratio u Srbiju. Povratkomu Beograd postavqen sam na odgovornudu`nost na~elnika za popunu u Koman-di Prve armije a potom na du`nost po-mo}nika komandanta za personalne po-slove u Komandi Beogradskog korpusa.Sa ove du`nosti sam po završetku bom-bardovawa Srbije, na sopstveni zah-tev, prevremeno penzionisan 2000. go-dine. Naravno, li~nim u~inkom i do-prinosom na du`nostima kao oficirsam zadovoqan ali sam nezadovoqanhepiendom zavi~aja, dràve i armije nakoji nisam mogao kao pojedinac uticatii koji je bitno doprineo li~noj odlucio prevremenom odlasku u zasluènupenziju.

Danas, stambeno obezbe|en sa po-rodicom ̀ ivim u prelepom ̀ ivopisnommestu â~ak koji mi je zbog izgubqenogzavi~aja postao drugi zavi~aj. Penzio-nerski dani provode se uz poznate po-teško}e qudi tre}eg doba. Poteško}ese ublaàvaju ~lanstvom i aktivnimu~eš}em na akcijama lokalnog plani-narskog kluba “Kablar” i UVP â~ak”,zapisao je Du{an u svom posledwemtekstu. M. I.

Milan A}imovi},potpukovnik-pilot avijacije Kraqevine

Jugoslevije, partizanske avijacije i RV i PVOJugoslavije

UBeogredu je 15. jula ove godine preminuo u Mi-lan A}imovi}, jedan od malobrojnih pilotaVojske Kraqevine Jugoslevije, partizanske

avijcije i posleratnog vazduhoplovstva Jugosle-vije, istaknuti komandir i komandant avijacij-skih jedinica. Milan je ro|en 1919. godine uNevesiwu. Dvogodišwu školu za aviomehani~arezavršio je u Novom Sadu a odmah zatim i leta~kujednogodišwu školu u Kraqevu i u ~inu naredni-ka proizveden u pilota avijacije Kraqevine Ju-goslavije 1940. godine. U~estvovao je u odbranizemle 1941. godine u napadima na bugarske kolo-ne i u rušewu jednog mosta.

Na aerodromu pored Tuzle nema~ka avijaci-za jedno jutro napada i uništava sve avione. Pi-loti i ostalo osobqe razbeàli su se kudkoji,aMilan uz mnogo snala`qivosti dolazi do rodnogNevesiwa. Jedan prijateq musliman obaveštavaga da se sprema racija na Srbe, ujedno mu daje pro-pusnicu za Beograd, što Milanu, opet uz mnogosnala`qivosti i uspeva.

Po oslobo|enu Beograda javqa se u vezduho-plovnu komandu u Zemunu, gde zati~e svog koleguiz Podoficirske i Pilotske škole Milana Si-movi}a Zeku, kasnije generala i komandanta RV iPVO. Posle prijeteqskog razgovora daje mu nalogda se javi u vazduhoplovnu jedinicu u Pan~evu, gdeskra}eno završava obuku na nekoliko tipova avi-ona i odmah odlazi na aerodrom Rumu u borbenuavijaciju. U~estvovao je u podršci borbi našihjedinica na Sremskom frontu i daqe sve do ko-na~nog oslobo|ewa zemqe. Isticao se snala-`qivoš}u i hrabroš}u. Posebno mu je u se}awuostala borba kod Doweg Mihoqca kada je sa gru-pom kolega napadao nema~ke poloàje. Pošto jewegov avion bombarder nešto zaostao iza osta-lih aviona, na ciq je stigao kada je neprijateqs-ka protivvazdušna artiqerija bila u punom dej-stvu. Wegov avion teško je ošte}en, pošto se priprvom neletu jedna bomba nije otka~ila. Ponovioje nalet i izbacio i drugu bombu, sa još višeošte}ewa. Pošto ure|aj za katapultirawe kodwegovog strelca nije funkcionisao, nisu napusti-li avion i sretno su se spustili na aerodrom, gdesu ve} bili otpisani.

Posle rata Milan je obavqao va`ne du`no-sti, komandira eskadrile i avijacijskog puka, nakraju na~elnika odseka u Komandi vazduhoplov-stva, odakle je otišao u zasluènu penziju. Dosvoje smrti bio je aktivan u Udruèwu pilota ipadobranaca i wihovih potomaka u Zemunu i re-dovno prisustvovao sastancima.

Bio je stalni pretplatnik i redovan ~ita-lac „Vojnog veterana“.

Na sastanku Udruèwa wegovi drugovi su savelikim uvaàvawem govorili o wegovom radu anaro~ito o wegovim vojni~kim i qudskim vrlina-ma. Milo{ âvi}

IN MEMORIAM

Republi~ki centarza istraìvaweratnih zlo~ina

Republike Srpskepredao je pro{log me-seca Okru`nom tuì-laštvu Isto~no Sara-jevo novu dokumenta-ciju o slu~ajevima„Dobrovoqa~ka“ i„Gani}“, koja pruànove dokaze o zlo~i-nima po~iwenim nadvojnicima bivše JNAu Sarajevu.

U novim dokazi-ma, izme|u ostalog,nalaze se izjave sto-tina svjedoka, nare-|ewe MUP-a RBiH od29. aprila 1992. godi-ne o sprovo|ewu odlu-ke tadašweg Pred-sjedništva RBiH isnimci, koji prikazuju ulogu Ejupa Gani}au pomenutim zlo~inima.

Krajwe je vrijeme da TuìlaštvoBiH po~ne da da procesuira te slu~ajeve,jer je dovoqno dokaza i izjava svjedoka owima ve} prikupqeno - rekao je zamjenikdirektora Republi~kog centra CvjetkoSavi} poslije predaje nove dokumentaci-je koju }e Okru`no tuìlaštvo proslije-diti Tuìlaštvu BiH.

Pored ostalih dokumenata, ju~e jepredato nare|ewe MUP-a BiH od 29.aprila 1992. godine o sprovo|ewu odlu-ke tadašweg Predsjedništva RBiH, zakoje Savi} kaè da jasno govori da suMUP, Teritorijalna odbrana (TO) i ta-dašwa Armija RBiH bili neprijateqskiraspoloèni prema bivšoj JNA, iako supostojali dogovori o mirnom povla~ewuvojske iz kasarne na Bistriku.

- Izvršiti potpuno i masovno za-pre~avawe na svim putnim pravcima nateritoriji RBiH na kojima jedinicebivše JNA otpo~iwu izvla~ewe tehni~-kih i materijalnih sredstava u neposred-noj koordinaciji sa MUP-om. Izvršitiblokadu šireg rejona vojnih objekata izkojih se nastoje iznijeti tehni~ka i mate-rijalna sredstva raznim vrstama forma-cijskih i prirodnih prepreka i obezbije-diti ih jedinicama TO RBiH i MUP-a.Ubrzano planirati i otpo~eti borbenadejstva na cjelokupnoj teritoriji RBiH ikoordinisati ih sa štabom TO regije,okruga i RBiH – stoji, izme|u ostalog, unaredbi koju je potpisao tadašwi mini-star MUP-a BiH Alija Delimustafi}.

Savi} ju~e nije èlio da otkrije nakoja lica se novopredata dokumentacijaodnosi, istakavši da je rije~ o „dosta os-umwi~enih“ i da je rije~ o licima koje tu-`ba ve} tretira.

- Rije~ je o dokumentaciji koju smoprikupili u posqedwih godinu i po na te-ritoriji BiH i nešto na teritoriji Srbi-je. Tu se nalazi više od stotinu izjavasvjedoka, a mo`da su neke ve} ranije Tu-ìlaštvu proslijedile druge instituci-je, ali u svakom slu~aju ima novih poda-

taka i novih izjava o dešavawima u Do-brovoqa~koj.

Odgovaraju}i na pitawe da li u no-vopredatoj dokumentaciji postoje nekinovi dokazi o „slu~aju Gani}“, Savi} jekazao da je uloga Ejupa Gani}a u zlo~ini-ma u Dobrovoqa~koj bila velika i da dosada postoji dovoqno podataka o wegovojumiješanosti.

- Gani} je rukovodio pojedinim dije-lovima akcija o ~emu postoje fono-snim-ci. Mi smo priloìli odre|ene fono-snimke, koji potvr|uju wegovu umi-ješanost u „slu~aju Dobrovoqa~ka“ o ~e-mu svjedo~e wegovi razgovori sa drugimqudima iz štaba TO i MUP-a BiH. To jenovi snimak u kome postoje dijelovi kojisu ve} u javnosti eksploatisani, ali imai novih detaqa - istakao je Savi}.

Dodao je da mu je predsjednik Okru-`nog tuìlaštva Isto~no Sarajevo Rajkoôlovi} kazao da ta institucija gotovosvakodnevno „zaprima“ odre|ena doku-menta o slu~aju „Dobrovoqa~ka“ iprosqe|uje ih Tuìlaštvu BiH.

Istakao je da postoje izjave svjedo-ka, audio i video-snimci, naredbe i dru-ga dokumentacija i sada je ostalo samo natome da li postoji dobra voqa da se pro-ces pokrene. Tuìlaštvo BiH sprovodiistragu o „slu~aju Dobrovoqa~ka“, alijoš niko nije procesuiran za po~iwenezlo~ine.

- Republi~ki centar prikupqa doka-ze o Dobrovoqa~koj ulici uzimaju}i izja-ve od pojedinih dostupnih svjedoka i dru-gih dokumenata koji govore o umiješano-sti Armije RBiH, Patriotske lige, Teri-torijalne odbrane, MUP-a BiH u doga|ajeu Dobrovoqa~koj ulici. O ovome je upo-znata i Vlada RS koja je na sjednici 27.jula donijela zakqu~ak, kojim je zaduì-la Republi~ki centar da relevantnu do-kumentaciju preda Okru`nom tuìlaštvuIsto~no Sarajevo. Od Tuìlaštva BiHo~ekujemo da kona~no po~ne da procesui-ra ovaj predmet - istakao je Savi}.

Napomenuo je da su u dokumentaciji iizjave neposrednih u~esnika zlo~ina u

Dobrovoqa~koj i da još postoji dovoqnoìvih svjedoka koji su pretrpjeli svepatwe Dobrovoqa~ke i sve ono što jepratilo te doga|aje.

- Briga porodica ~iji su najmilijistradali u Dobrovoqa~koj ulici usmjere-na je na to da se odgovorni procesuiraju io~ekuju od odgovornih institucija da ot-po~nu te procese. I Tuìlaštvo Srbijeradi na ovom predmetu, ali mi do sada ni-smo sara|ivali sa Tuìlaštvom Srbijeniti smo im dostavqali dokumentaciju,ali smo imali odre|ene kontakte o ovompitawu - kazao je Savi}, dodavši da }eCentar nastaviti i daqe da prikupqa do-kumentaciju o ovom i drugim slu~ajevima idostavqa ih Tuìlaštvu BiH. Savi} je ka-zao da je pored Centra i MUP RS dostaviodosta dokumenata o ovom predmetu.

@eqka Domazet

20

DRUGI PI[U


KWIGAKAO SVEDOÂNSTVO

Me|u dokumentacijom je i svje-do~ewe Miladina Petrovi}a, novina-ra „Narodne armije“ i lista „Vojska“koji je kao novinar bio zarobqen u Do-brovoqa~koj ulici, a bio je u KomandiDruge armijske oblasti na Bistriku ipratio je te doga|aje koje je objavio i ukwizi - kazao je Savi}.

PRESUDE

U Sudu BiH Srbi su pravosna`noosu|eni na 660 i po godina zatvora,Bošwaci na 79 godina, a Hrvati na 64i po godine zatvora. Prema još nepra-vosna`nim presudama Suda BiH, Srbisu osu|eni na 220 godina i tri mjesecazatvora, Hrvati na 102 godine, aBošwaci na 18 godina zatvora.

- Ovo dovoqno govori o radu Su-da BiH i otvara pitawe da li u ovojinstituciji postoji uravnoteènost uradu ili ne, te da li svi predmetiimaju isti tretman i da li im se pri-lazi jednako aùrno - kazao je Savi},dodavši da je Tuìlaštvo nadle`noda pokre}e postupke. On je dodao da seotvara pitawe da li Tuìlaštvo BiHima spremnosti da pokre}e procese ipodiè optu`nice, te da je ova insti-tucija na potezu.

Dodao je da su u Dobrovoqa~koj idan prije we poginula 42 pripadnikaJNA, te da je prvi na tom spisku KrunoBešti}.

DOKUMENT OPOVLAÊWU

Cvjetko Savi} je naglasio da Cen-tar ne posjeduje dokument o dogovoruJNA i Alije Izetbegovi}a o mirnompovla~ewu vojske iz BiH, ali da onpostoji u Arhivi Ministarstva odbra-ne Srbije.

- Prije tog dogovora postojala je iodluka Predsjedništva Savezne Re-publike Jugoslavije koji su potpisalii podràli svi ~elnici republika, adogovor je prekršila muslimanskastrana - istakao je Savi}.

Novi dokazi za zlo~ine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu

IZJAVE STOTINA SVEDOKA


DRUGI PI[U

Vojni penzioneri kojima je zakinutdeo primawa tvrde da fond

odugovla~i parnice

U STROJU DUGOM 17 GODINA

Podneto 26.498 tu`bi. Rešeno 14 odsto.Pitawe je da li }e je do~ekati

Ukoliko parnice po tu`bi vojnih penzionera nastave dase vode dosadašawim tempom, ve}ina ošte}enih tuì-laca najverovatnije ne}e da doìvi naplatu zakinutog

dela svoje mirovine. Jer, prema ra~unici Udruèwa vojnihpenzionera Srbije (UVPS), mnoge tu`be do}i }e na red u sud-nicama tek za - 17 godina!

Od polovine 2007. do 30. juna ove godine, ravno 26.498wihovih ~lanova podnelo je tu`be za naplatu neispla}enogdela pripadaju}ih penzija. Po tvrdwama tuìoca, mirovinesu im zakinute od avgusta 2004. do novembra 2007. godine, aprocewuje se da je dug vojnim penzionerima, sa kamatom, na-rastao na ~ak 10 milijardi dinara. U proseku, sa kamatama,pojedina~ni dug iznosi 250.000 dinara.

- Iako se radi o sporovima male vrednosti, ~iweni~noi pravno jednostavnim, ove parnice traju veoma dugo - ukazu-je Qubomir Dragawevac, predsednik UVPS u dopisu Vladi iministarstvima. - Do kraja marta ove godine donete su i re-alizovane odluke u 14 odsto parnica. Godišwe se do sada uproseku pravosna`no okon~avalo oko 1.450 parnica, kojetraju oko 24 meseca.

U ovom udruèwu ocewuju da su razlozi ovako nedopu-stivog trajawa parnica nastojawe tuènog Fonda za soci-jalno osigurawe vojnih osiguranika (SOVO) da odugovla~ipostupke, kao i neaùrnost sudova. Ukazuju i da su se polo-vinom juna sastali pukovnik Milojko Milovanovi}, pred-sednik pomenutog fonda, i Tawa Šobot, predsednik Prvogosnovnog suda u Beogradu. Tada je pao dogovor zauskla|ivawe dinamike okon~awa postupka sa finansijskimmogu}nostima Fonda za SOVO.

- Ovakav dogovor suda i tuènog predstavqa flagrant-no kršewe osnovnog principa pravosu|a - ocewuje Dra-gawac.

- Doslovce sproveden mogao bi da ima za posledicu daPrvi osnovni sud u Beogradu više ne donese nijednu iz-vršnu odluku po tu`bama, ako mu Fond dojavi da nema nov-ca za isplatu. ~ak i da je takav „dogovor“ dopušten pitaweje ho}e li i kako sud da utvr|uje ima li tuèni novac za is-platu po presudi, ili }e mu verovati na re~.

Vojni penzioneri ocewuju i da je ovakvo postupawe Fon-da prouzrokovano i ponašawem Vlade Srbije, koja nijeobezvedila sredstva za isplatu duga vojnim penzionerima.

- U ime 50.000 ~lanova i drugih korisnika vojnih penzi-ja traìmo da Vlada obezbedi novac za dug sa kamatama isudskim troškovima rebalansom za ovu, a najkasnije buxe-tom za narednu godinu - istakao je predsednik UVPS u dopi-su. - Zahtevamo i da sudovi postupaju aùrno, zakonito i ne-pristrasno.

U UVPS navode da ošte}eni vojni penzioneri od skrom-ne mirovine pla}aju sudske takse, vešta~ewa i angaòvaweadvokata. Po wihovoj oceni postoji realna pretwa danezadovoqstvo penzionera preraste u javne proteste.

M. RISTOVI], Ve~erwe novosti

BEZ @ALBE NA PRESUDU

Na sastanku u Prvom osnovnom sudu zakqu~eno je i danadle`ni starešina Ministarstva odbrane moè da ovla-sti Fond za SOVO da zakqu~uje poravnawa i ne ulaè àl-bu na presudu, ako nema osnova da se spor dobije. Razlog jeizbegavawe troškova podnošewa àlbe, drugostepenog po-stupka i kamate (oko 35.000 dinara po predmetu).

Usled velikih klimatskihpromena koje su posledwihgodina u svetu prouzroko-

vale poplave i poàre sa ka-tastrofalnim posledicama,pre oko godinu dana na nivouministara unutrašwih poslo-va zemaqa jugoisto~ne Evropei Rusije dogovoreno je formi-rawe regionalnog centra zavanredne situacije u Nišu. Obudu}oj nameni Centra, koji bido 2012. godine u potpunostibio spreman za brzo reagovawei spre~avawe katastrofalnihposledica elementarnih nepo-goda u ~itavom regionu, govorina~elnik Sektora za vanrednesituacije MUP-a Srbije Pre-drag Mari}.

Pre desetak dana sa kole-gama iz Rusije završili smotehni~ke pregovore oko na~inafunkcionisawa centra, orga-nizacione šeme i komercijal-nih uslova pod kojima }e radi-ti. Dogovoreno je da ministarunutrašwih poslova SrbijeIvica Da~i} i resorni kolegaRusije za vanredne situacijeSergej Šojgu u oktobru potpišuaneks sporazuma kojim }e seprecizno definisati na~infunkcionisawa centra. To jejako zna~ajno i za sve zemqe uregionu, jer se mora precizira-ti koliko }e wegova izgradwapojedina~no koštati svakuzemqu, kaè Predrag Mari}.On dodaje da }e u ciqu promo-visawa kapaciteta centra uslu~aju šumskih poàra dokraja avgusta u Nišu biti sta-cionirano nekoliko ruskihaviona za gašewe poàra. Ma-ri} precizira da }e u Centruza vanredne situacije bitistalno angaòvano maksimal-no 35 do 45 qudi.

„Ideja je da centar imatri va`ne funkcije. Da pruàpomo} zemqama koje je zatra-è, bez obzira da li je re~ ošumskim poàrima, poplava-ma, zemqotresima, hemijskimakcidentima ili deminirawu.Predvi|eno je da se u centrusprovodi obuka tokom cele go-dine, a tre}a funkcija podra-zumeva da cenar bude velikoskladište zaštitnih sredsta-va i lekova, ~iji se kapacite-ti mogu koristiti u zemqama uregionu po potrebi“, na-glašava Mari}.

Govore}i o dogovoru da seprotivgradna zaštita preneseu nadle`nost MUP-a, konkret-no u Sektor za vanredne situa-

cije, naš sagovornik kaè dasu u toku intenzivni pregovorisa odgovornima u Hidrometeo-rološkom zavodu. „Ideja namje da se dobro upoznamo i in-formišemo o na~inufunkcionisawa dosadašweprotivgradne zaštite, kakobismo mogli u roku od tri me-seca da damo ministru i Vladipredlog kako protivgradnazaštita moè da funkcionišeboqe i efikasnije. Ne trebashvatiti taj postupak kao pukoprenošewe ovlaš}ewa s jedneinstitucije na drugu, ve} kaopokušaj da se ova slu`ba u pot-punosti reorganizuje, i u ka-drovskom i u finansijskomsmislu. Naša osnovna ideja jeda se više ne dogodi da nemadovoqno raketa, da nema koor-dinacije, da šteta bude onoli-ka kolika je bila ove godine“,isti~e Mari}.

Prošle i ove godine nekidelovi Srbije su pretrpeliveliku štetu od poplava. Na-~elnik Sektora za vanrednesituacije, ~iji su pripadnicibili aktivno angaòvani nazaštiti imovine i stanov-ništva i otklawawu posledi-ca poplava, kaè da je potreb-no uraditi nekoliko stvarikako se sli~ne situacije ne biponovile. Prva grupa odnosise na velike infrastrukturneinvesticije na velikim reka-ma - Dunavu, Savi i Tisi. U tomciqu smo, zajedno sa preduze-}ima Srbijavode, Vojvodinavo-de i Beogradvode, sakupiliprojekte i uz pomo} kabinetapotpredsednika Vlade zaevropske integracije Boìda-ra \eli}a konkurisali za 120miliona evra kod Evropskebanke za razvoj. Druga grupa ak-tivnosti je na angaòvawu lo-kalnih samouprava oko komu-nalnih poslova i ~iš}ewe ka-nala. Primetan je agilniji od-nos lokalne samouprave i bi-lo bi dobro da se takvi poslo-vi završe do jeseni i mislimda }e tada problema biti mno-go mawe. Mi moramo da imamoslu`bu koja je spremna za sve,i u tom ciqu, pored sadašwih~etiri, radimo na formirawujoš ~etiri specijalna tima zaspasavawe od poplava,“ rekaoje na~elnik Sektora za van-redne situacije MUP-a SrbijePredrag Mari}.

\uro Malobabi}, Me|unarodni Radio Srbija

Aktivnosti Sektora MUP-a za vanredne situacije

TRI FUNKCIJE NOVOG CENTRA

PRIÂ


Kada me pozovu na garden-parti uvrtnoj bašti, obla~im, kao po ka-zni, svoje jedino tamno odelo, zva-

no „crno stono“ iz koga na sve straneizle}u moqci i vozim se taksijem pre-ma Dediwu na kome ìvi sre}an svet,koji još uvek poseduje ve} zabo-ravqenu stvar u mom ìvotu - vrt sadrve}em i cve}em.

Taksista me, naravno, gleda spodozrewem: šta }u ja u jednom takootmenom kraju? Ako tamo pripadam,mrze}e me; ako ne pripadam, prezira-}e...

Izvla~imo se iz sivog, prqavog,sparnog i oznojenog grada i odlazimo uneku sasvim drugu klimu, na koju se ni-su navikla naša sirota plu}a. Boè,koliko samo trave, koliko ozona ihlorofila, koliko botanike! Kolikokotiledona po glavi stanovnika!Uvla~im kao lud dim cigarete, tek daosetim nešto poznato.

Naravno, na garden-parti svi do-laze svojim automobilima ili ih do-voze dràvni šoferi. Olupani, izu-bijani taksi sa koga se qušti bojasmawuje se od sramote na veli~inu de-~ijeg automobil~i}a, i beì glavombez obzira, natrag u varoš.

Kada dolazite na garden-parti,ne smete sti}i ni prerano, ni preka-sno. Ako stignete prvi, staja}ete kaostrašilo sami nasred travwaka, neznaju}i šta da radite sa rukama, pa}ete se, naravno, prihvatiti ~aše,što zna~i da kraj partija ne}ete do~e-kati trezni. Ako stignete me|uposledwima, niko vas ne}e primetiti,a hrana }e ve} odavno biti pojedena iled istopqen.

Ako, pak, stignete na vreme (zna~ipola sata kasnije, nego što piše napozivnici), neko }e vas odvesti do du-ga~kog stola sa hranom, da se posluì-te. Najtoplije vam savetujem da ne tak-nete ništa, jer }ete upasti u grdne ne-prilike! Najpre, mora}ete da uzmetetawir, no`, viqušku i salvetu i danapravite mimohod oko stola, uzimaju-}i od svega pomalo. Kako da odolitejelima koja ne jedete svakog dana; kakoda kaète ne! – razmaènom lososu,polukrvavom rozbifu, hladnoj beloj}uretini, šparglama i arti~okama,rizotu od ligawa i prelivu od pe~ura-ka... I tek na kraju, primeti}ete davam je tawir prepun i da vam je deùr-ni konobar uvalio još i ~ašu rozea, anaokolo nigde ni stola, ni stolice,jer se na garden-partijima ne sedi, ne-go stoji. Uz to, vaša zapaqena cigare-ta, koju ste na trenutak ostavili nakraji~ku stola sa posluèwem, laganodogoreva i preti da zapali stolwakod batista.

Naokolo, naravno, nigde pepe-qare (otmen svet ne puši dok jede),nema ni hleba (otmen svet ne jedehleb), a što je najcrwe, nema ni soli(jer, otmen svet ne jede slano). Kakougasiti cigaretu a da to niko ne pri-meti?

Kratko šišana engleska travagleda me s neprijateqstvom, dok seodlu~ujem da pre|em u hinduiste, jerkao pas zavidim [ivi na onoliko ru-ku!

I dok stojite kao ìvi spomenikprovincijalcu, sa tawirom u jednojruci, ~ašom u drugoj, a viquškom,noèm i salvetom pod pazuhom, pri-lazi

vam neko veoma vaàn, neko dokoga vam je veoma stalo i ho}e da serukuje! Gospode! Ne moète tek takoda spustite sve to na travu, a oni br-ì i lukaviji, ve} su pohvata-li razne uglove, zidi}e i stepe-ništa…

Tada se razmewuju „garden-par-ti re~enice“, ~uvene po najqubazni-joj neodre|enosti, koja ne obavezujenikoga:

„O, svakako se moramo uskorovideti! Ne, ne, javi}u se ja vama...“

„Jeste li tu u avgustu? Niste?Odli~no! Onda, vidimo se u avgustu!“

„Dajte mi vaš broj telefona?Nemate telefon? Sjajno! Javi}u vamse svakako...“

Moj crni stoni sako pretvara seu finsku saunu - spravu za mu~ewe.Niz le|a mi teku potoci znoja. Nekome pita, da li mi je dobro?

„Nikad boqe!“Za razliku od nas, Beogra|ana,

zapadwaci se uopšte ne znoje, kao dasu sa neke druge planete! Ni po naj-ve}oj vru}ini, onda, kada smo mi ve}odavno poskidali sakoe, a kravatestrpali u xepove, oni ne}e ni za mi-limetar olabaviti svoje mašne iovratnike.

Pitao sam jednoga, strogo do gr-la zakop~anog diplomatu, kako je tomogu}e? Pogledao me je mirno i ka-zao: „Ja ne}u da mi bude vru}e!“

I tako, garden-parti se za-vršava i portiri pozivaju kroz me-gafone duge, crne automobile, kojisamo doklize i jednim ,,am“ progutajuugledne zvanice, a vi odlazitepeške niz dugu pustu ulicu bez bro-jeva, jer taksija nema ni od korova,pokraj zasewenih vrtova i vila u du-bini, misle}i u sebi: Bog te maz’o,al’ ìve!

Evo, šta (po pri~i MomeKapora) Beogra|anke nikadane bi smele da kaù svojimmuèvima:

Gde }eš? Gde si bio? S kim si bio? Opet piješ? To ti je tre}a! Pogledaj šta si napravio od sebe? Krajwe je vreme da se istuširaš! Ne moraš da se okre}eš za svakosukwom... Opet si pravio budalu od sebe! Kuda }emo na zimovawe? Ve} su svi uplatili za Novu godi-nu. Zar sam zbog toga `rtvovala svojukarijeru? Koliko kutija pušiš dnevno? Misliš li da niko nije primetiokako celo ve~e buqiš u wu? Zar sam ja debil? Pogledaj, gola sam! Nemam šta daobu~em... Naravno da ne moèš da ru~aš,kad si ve} jeo kod we! Kakva je, takva je, moja majka nam jeuvek ~uvala decu. A šta je sa tvojimroditeqima? Kako je ja ne poznajem? Mogu li i ja na to moma~ko ve~e? Upropastio si mi ìvot!

A evo, šta Beogra|aninikada ne bi smeli da kaùsvojim suprugama:

Gde }eš? Gde si bila? S kim si bila?Ista si majka! Kad }e taj ru~ak? Ne lupaj tim štiklama! Samo ti još ku~e treba! Nisam ja te sre}e da ostanem udo-vac... Nemoj sada-ujutru }emo... Opet nema hleba! Lepo je meni moja mama govorila... Nemoj da potrošiš svu toplu vodu! Dosta mi je tog klavira iz detiwst-va! Studirala engleski jesi, ali di-plomirala - nisi... Opet si bila kod frizera? Dokle }eš da kasniš? I ti to zoveš ve~erom? Kako to moja mama kuva! Zar ti nisam ju~e dao? Šta }e ti? Imaš ve} pet pari... Niko ti ne vaqa... Pa, okreni ve} jednom taj list! Šta izvodiš sa tom kosom? Gde mi je ona košuqa?

Momo Kapor

GARDEN PARTI

Malo je jedinica Vojske Repu-blike Srbije, a i onih izbivše Jugoslavije, koje se

mogu pohvaliti da su ovekove~e-ne pisanim tragom, (kaù “štonije zapisano nije se ni desilo“),kao što je relativno mala jedi-nica, 402. pontonirski bataqoniz Šapca. Zahvaquju}i wenom du-gogodišwem pripadniku, sada za-stavniku I klase u penziji, Steva-nu Stojanovi}u, koji je višego-dišwim upornim i krajwe odgo-vornim zalagawem, prikupio do-sta materijala i podataka o ovojjedinici i to znala ~ki sloìo uovu kwigu. Pored istorijatabataqona autor je dosta napisaoi o razvoju pontonirskih jedini-ca kroz istoriju srpske i jugosla-venske vojske, po~ev od doprino-sa u Balkanskim i Prvom svet-skom ratu, preko doprinosa ipodviga u Narodnooslobodila~-kom ratu 1941-1945. godine, gde jeposebno istaknut podvig pionir-ske ~ete Prate}eg bataqona Vr-hovnog {taba u rušewu svih mo-stova preko reka Neretve i Ramei izgradwa improvizovanog mo-sta preko Neretve preko koga suprešle partizanske jedinice iCentralna bolnica sa rawenici-ma. O tome u kwizi svedo~i jedi-ni ìvi u~esnik ovog doga|aja,sada pukovnik u penziji, MišoLemaji}.

Posle završetka rata u Za-bre`ju kod Obrenovca formira-na je Pontonirska brigada, kojase kasnije vlastitim plovnimsredstvima uzvodno Savom pre-bazirala u [abac, kasnije “naj-pontonirskiji grad“ u Jugoslavi-ji, ujedno „rodno mesto“ 402. pon-tonirskog bataqona.

Naime, 1952. godine brigadase podelila na samostalnebataqone, u Šapcu je formiran402. bataqon, koji i danas pod no-vim nazivom 110. pontonirskibataqon uspešno izvršava na-menske zadatke.

Vrednost ovog dela je što suopisani svi najva`niji doga|aji,veoma sloèni i teški uslovi ukojima je ponekad bataqon iz-vršavao zadatke, se}awa svihìvih komandanata i drugih sta-rešina iz sastava bataqona. Sadu`nim poštovawem istaknutasu imena svih komandanata, odmajora Borivoja Mirkova, majoraAce Mladenovi}a, potpukovnikaPetra Quštine, potpukovnika

Ivana Dujmovi}a, potpukovnikaSteve Markovi}a, potpukovnikaMomira Joksimovi}a, majoraMirka Bawca, majora DobrivojaQubi}a, majora Bogoquba \oko-vi}a, majora Milorada Milova-novi}a, potpukovnika VladanaKalanovi}a, majora RadisavaStojanovi}a, potpukovnika Niko-le Patkovi}a, potpukovnika ê-de Ogrizovi}a, do sadašweg pot-pukovnika Zorana Stani}a. Na124 stranice kwige, pored tek-stova, objavqeno je preko 100grupnih fotografija, preko 130pojedina~nih fotografija sta-rešina i gra|anskih lica, i 20kopija raznih priznawa bata-qonu.

Kako i dolikuje, u Zemunu,baš na pravom mestu, pored pon-tonskog mosta koji svake godinepontoniri sklapaju da poveù Ze-mun sa kupalištem na adi Lido,organizovana je skromna ali vr-lo uspešna promocija ove kwige.U ime komande bataqona prisut-ne je pozdravio major Aleksan-dar Gliši}. Autor se zahvaliosvima koji su na bilo koji na~indoprineli izdavawu kwige, a po-sebno Komandi garnizona Šabaci Komandi 110. pontonirskogbataqona, koji nastavqa tradi-ciju 402. bataqona.

Autor ove vredne kwige,Stevan Stojanovi}, nije nepoznat~itaocima „Vojnog veterana“.Stalni je dopisnik iz Šapca, no-vinarstvom se bavi više od 30godina. Objavqivao je dopise usvim vojnim listovima i mnogimcivilnim listovima i ~asopisi-ma. Završio je Inìwerijskupodoficirsku školu 1954. godi-ne. U vojni~koj karijeri nije „ju-rio“ ~inove i poloàje. Sve du-`nosti obaqao je vrlo uspešno.Bio je aktivan u kulturno-za-bavnom i sportskom ̀ ivotu, a po-sebno, kako smo naveli, u novi-narstvu. Aktivan je u Udruèwuvojnih penzionera, organizovawususreta wegove klase i organizo-vawu i propagirawu susretainìweraca svih klasa i genera-cija koji se odràvaju svake go-dine na Dan inìwerije JNA - 7.marta, u hotelu „Bristol“ u Beo-gradu.

Priprema i novu kwigu. Pasre}no, dragi kolega Stojanovi-}u! Miloš âvi}

23

KULTURA


Promocija Monografije402. pontonirskog bataqona

@IVOT JEDNOGBATAQONA

Autor kwige je uvaèni dopisnik “Veterana” iz [apca, Stevan Stojanovi},

koga ~itaoci znaju i po veoma angaòvanim komentarima

Sto jedanaest godina Umetni~kog ansambla “Stanislav Bini~ki”

U SLU@BI UMETNOSTI

Po~elo je davne 1899. Tada je wegovo viso~anstvo Kraq Alek-sandar I prihvatio predlog svojih saradnika o potrebiformirawa vojnih orkestara i izdao nare|ewe o formi-

rawu istih.Kao što se iz predloènog re{ewa moè videti usastavu vojnih orkestara bili su predvi|eni i muzi~ari koji susvirali na guda~kim instrumentima. To je, kako se kasnije ispo-stavilo, predstavqalo polaznu osnovu za daqu nadgradwu irazvijawe muzi~ke umetnosti što je nakon 111 godina dovelo donastanka Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki“ Vojske Sr-bije. Ansambl utvr|uje repertoarsku politiku, po kojoj }e sveove godine biti prepoznatqiv, stavqaju}i akcent na izvornudoma}u muzi~ku umetnost i muzi~ku tradiciju.Mnogo je doga|aja,datuma i podataka iz prošlosti i umetni~kog rada i delovawaUmetni~kog ansambla koji zasluùju da budu pomenuti .Oni veo-ma jasno pokazuju ~iwenicu da se zna~aj i doprinos Umetni~kogansambla ne moè meriti samo duìnom vremenskog trajawa, ve}prvenstveno umetni~kim dometima, bogatstvom sadràja i inte-zitetom koje Umetni~ki ansambl ostvaruje. Jedno od obele`jarada i delovawa Umetni~kog ansambla jeste wegova repertoar-ska raznovrsnost koja se kre}e od patroitskih pesama i kompo-zicija zabavnog ànra iz vojni~kog ìvota do najzna~ajnijih de-la klasi~ne literature i stvaralaštva doma}ih autora, sloè-nih muzi~kih formi, kantata i simfonijskih poema.Oko svog za-crtanog repertoarskog programa Umetni~ki ansambl okupio jeveliki broj muzi~kih umetnika, stvaralaca i izvo|a~a. Za Umet-ni~ki ansambl komponovali su Krešimir Baranovi}, Aleksan-dar Obradovi}, Rudolf Bru~i, Mihailo Vuk Dragovi}, Boris Pa-padopulo, Ivan Rupnik, Vojkan Borisavqevi}, Kornelije Kova~,Vojislav Bubuša Simi} i mnogi drugi.U raskoraku izme|u èqai mogu}nosti, izloèni stalnoj proveri i sudu umetni~ke kriti-ke i javnosti, generacije ~lanova umetni~kog ansambla uspe{nosu, zahvaquju}i pre svega entuzijazmu i umetni~koj stru~nosti,uspele da ostvare istinska nastojawa – da sluè umetnosti iwenim plemenitim ciqevima u razvitku kulturnog ìvota gra-|ana Srbije, vojne sredine i izgradwi svestrane li~nosti pri-padnika Vojske Srbije.Veoma teško bi bilo na}i na prostorubivše dràve Jugoslavije karaulu, kasarski krug, dom vojskeili najeminentniju koncertnu dvoranu u kojima nije gostovao isa svojim programima osmislio ve~e, bar deo Umetni~kog ansam-bla.Mnogim posetiocima u raznim mestima to je bio i prvi su-sret sa takvim visoko profesionalnim sastavom i muzikom izu-zetne umetni~ke vrednosti. Umetni~ki ansambl bio je i ostaoistinski rasadnik muzi~kih talenata. Slobodno se moè re}ida nije bilo vrhunskog vokalnog i instrumentalnog umetnika nasadašwim i bivšim prostorima koji nisu sara|ivali sa Umet-ni~kim ansamblom.Malo je prostora da bi se svi naveli. Prise-timo se nekih: Jovan Kolunxija, Dejan Bravni~ar, Ivan Pogore-li}, Nata{a Veqkovi},Stefan Milenkovi}, Nemawa Radulo-vi}, Stanko Madi}, Ogwen Petrovi}, Veqko Klenkovski , Rad-mila Bako~evi}, Jadranka Jovanovi},Radmila Smiqani}, Gor-dana Jeftovi}, Svetlana Kiti},Nikola Miti}, Nikola Kitanov-ski i mnogi drugi.Mnogo je inostranih umetnika iz Evrope stupa-lo sa Umetni~kim ansamblom.

Sumiraju}i danas rezultate 111.godina rada, delovawa irazvoja Umetni~kog ansambla, slobodno moèmo re}i da sav za-mah i umetni~ke uspehe koje je Ansambl postigao imaju ishodišteu dugogodišwoj tradiciji i delovawu vojnih orkestara, vojne mu-zi~ke škole (koja je ukinuta) i muzi~kag ìvota na ovim prosto-rima. Danas umetni~kim ansamblom rukovode mladi muzi~kiumetnici sa izvrsnom stru~noš}u, koji uvaàvaju}i sve dosa-dašwe uspešne godine umetni~kog rada i delovawa Umetni~kogansambla, svojim novim idejama, èle da ga još više umetni~kirazvijaju i pro{iruju na opšte zadovoqstvo svih pra|ana Srbi-je,a posebno pripadnika Vojske Srbije.U tom nastojawu neophod-na im je pomo} i podrška dràve Srbije (a posebno GŠ VojskeSrbije).U nadi da takva pomo} i podr{ka ne}e izostati, svim~lanovima i rukovodstvu Umetni~kog ansambla „Stanislav Bi-ni~ki“Vojske Srbije,~estitam 111.godina umetni~kog rada saèqom da i nadaqe umetni~ki oboga}uju sve gra|ane Srbije, aposebno pripadnike Vojske Srbije. Nemawa Jovanovi}

Na marginama 5. izborne Skupštine

UVP Srbije

MOJI PREDLOZI

Prikaz 5. izborne skupštineUVP Srbije odràne 8. juna2010. godine, uglavnom je ko-

rektan, iako nepotpisan ( inicijaliE.V.V. nepoznati) pa se ne zna kostoji iza ovog prikaza. No, to nije nimnogo bitno, jer postoji tonski za-pis o radu Skupštine. Uostalom, niizveštaj o radu UVPS u periodu 8.o6. 2oo6.- o8. o6. 2010. godine, kojismo mi delegati opštinske organi-zacije ûkarica, dobili uz poziv zaSkupštinu, nije potpisan, niti ove-ren pe~atom Udruèwa, a nije ni za-veden u protokol Udruèwa…

îtaju}i pa`qivo prikaz radaSkupštine, stekao sam, mo`da ineopravdano utisak da se nastojaloda se omalovaì moj nastup, kao de-legata opštinske organizacije û-karica. Naime, predsedavaju}iSkupštine, Konstantin Arsenovi},se svojim komentarima na mojejavqawe za re~, prakti~no oprede-lio za negirawe svakog mog predlo-ga, bez prijavqivawa za diskusiju,proglašavaju}i svaki moj predlognepotrebnim i time minimiziraju}imoju diskusiju kao delegata, ~ime jeuticao i na prihvatawe ili odbi-jawe od strane ostalih delegata,predloga koje sam izneo. No to je we-gov metod rada i ja ga u potpunostipoštujem.

Korektno su preneta pitawa ko-ja sam kao delegat i dugogodišwi~lan Udruèwa, predo~io Skupšti-ni za rešavawe u budu}em raduUdruèwa. Ni malo ne sumwam u toda }e Glavni odbor udruèwa najednoj od budu}ih sednica, ova, pomome mišqewu bitna pitawa op-stanka Udruèwa, razmotriti i iz-na}i prava rešewa za dobrobitUdruèwa.

Me|utim, u prikazu sa Skupšti-ne nisu izneti i predlozi koje jeSkupština opštinske organizacijeûkarica 12. o4. 2010. godine, kaosvoje zakqu~ke predloìla Glav-nom odboru, a koje sam i ja izloìona Skupštini, i to:

1) Da se Glavni odbor i vrhUdruèwa obrate javnosti na kon-ferenciji za medije i detaqno pre-zentuju stavove Udruèwa o bitnimpitawima statusa korisnika vojnihpenzija i na~inima wihovog reša-vawa.Takav postupak, uz ve}dostavqene dopise pojedinim mini-starstvima i li~nostima, mogao birealnije zainteresovati javnost iizvršiti dodatni pritisak na onekoji odlu~uju o statusu korisnikavojnih penzija, sadašwih i budu}ih.

2) da Glavni odbor i vrhUdruèwa organizuju jednovremenoupoznavawe sa problemima statusaKVP sve gradona~elnike i narodne

poslanike u svim opštinama i gra-dovima Srbije u kojima Udruèweima svoje opštinske organizacije,

3) da predsednik Udruèwatraì prijem kod predsednika Re-publike Srbije, predsednika VladeRepublike Srbije i predsedniceNarodne skupštine Republike Sr-bije i upozna ih sa problemima KVP.Istovremeno da materijal o statusuKVP i na~inima rešavawa dostavii svim šefovima poslani~kih gru-pa u Skupštini Srbije, uz predlogda ih li~no upozna i traì wihovupodršku za rešavawe pitawa kori-snika vojnih penzija.

Dobro je što je Izvršni odborGlavnog odbora izašao u javnost sapodacima o stalnim prihodima irashodima IzOd u maju mesecu 2010.godine, kad ve} Nadzorni odborSkupštine UVPS to nije našao zashodno da u~ini za mandatni pe-riod. Me|utim, u ovom pregledu suse potkrali neki propusti, verovat-no nenamerno, pa ih treba ispravi-ti. Naime,

1) U stalne mese~ne prihodeukqu~eni su i prihodi od refunda-cije naknada za komisiju ( verovat-no za prvostepenu komisiju za opo-ravak F SOVO), koji finansiraFond za SOVO iz sredstava za opo-ravak, i to nije prihod Izvršnog od-bora Glavnog odbora UVPS.

2 ) Za primawa lica po ugovoruo privremenim-povremenim poslo-vima koja ispla}uje IzOd, kaè seda su pojedina~no nià od primawalica u organima Skupštine Fondaza SOVO.To je i normalno jer Fondza SOVO ima druga buxetska sred-stva i sam finansira rad svojih or-gana. Izvori sredstava su druga~i-ji. Tim pre treba objaviti pojedi-na~no visinu mese~nih primawa li-ca, koja primaju naknade za rad u or-ganima Udruèwa, posebno u IzOd iGl Odboru, jer su to ve}inom sred-stva od ~lanarine ~lanova UVPS.Ne bi bilo u redu da su ta primawaviša od iznosa najniè li~ne pen-zije, jer rad u IzOd i Glavnom odbo-ru je pre svega ~ast i poverewe~lanstva, a ne dodatni izvor zara-de.

3) Podràvam dopis novinaraiz Niša Ranka Babi}a o na~inurešavawa problema tiraà našegglasila „Vojni Veteran“.

I na kraju o obrazloèwu gospo-dina Boìdara Babi}a o tome zaš-to nije pravilno da ja kao kandidatopšt. organizacije ûkarica budemi kandidat

za ~lana Glavnog odbora UVPS.Ta~no je da sam 2oo3. godine daoostavku na funkciju predsednikaIzvršnog odbora, ali sada ja nisambio kandidat za tu funkciju, ve} za~lana Glavnog odbora. Konstatacijagospodina Babi}a „zna~i nije hteoda radi taj posao“ više govori o we-govom shvatawu ta dva razli~itaposla, nego o stvarnim motivimanastojawa da se moja li~nost na iz-vestan na~in degradira. No, šta je

tu je. Odgovornost je skinuta sa mo-jih ple}a i ja sam na tome zahvalan.

Ipak molim glavnog i odgovor-nog urednika, da ima na umu, da samve} jednom, davne 1937. godine,kršten pod imenom MIHAJLO, a nekako me uporno u više brojeva „V.Veterana“ prekrštavaju kao MIHA-ILA. Jeste jedno slovo u pitawu alije ono za mene vrlo zna~ajno.

Mr Mihajlo Jovanovi}

Po{tovani gospodine Jovanovi-}u, primite na{e izviwewe {to jeVa{e ime u „Vojnom veteranu“ navo-|eno pogre{no.

Kad je re~ o potpisu ispod tek-sta sa Skup{tine, nema nikakvih za-gonetki, E.V.V. zna~i: Ekipa „Vojnogveterana“.

Redakcija

MORAMO IMATI JAKU VOJSKU

Povodom teksta dr Vojina Mrvi}apod naslovom „Kriti~ar se bavi

krtizerstvom“, Vojni veteran broj 79-80

Bio sam veoma iznena|en kadsam u posledwem broju „Voj-nog veterana“ pro~itao

tekst dr Vojina Mrvi}a u kome menaziva kritizerom, a moje reagov-awe na wegov tekst „nesuvislomkritikom“, „skandalom“ i „malici-oznom odorom opusa kritike.

Zbog toga ne}u ulaziti u daqupolemiku. Samo }u podsetiti gospo-dina dr Mrvi}a da me je u „Vojnomveteranu“ broj 74 stavio u isti ko{sa gospodinom Zoranom Dragi{i}emkoji se zalaè za ulazak Srbije uNATO, a ja sam decidno napisao dasam protiv toga. Osim toga, ostajempri tvrdwi de su prošla vremenakada smo pobe|iveli neprijateqahrabroš}u, kada smo imali podjed-nako oru`je. Istina je da su na{ipiloti ~esto pobe|ivali na me|una-rodnim mitinzima i osvajali nagra-de, da su mo`da i hrabriji od dru-gih, ali {ta da radimo kad nas bom-barduju sa 12000 metara visine iliga|aju iz Sredozemnog mora? Šta daradimo ako nemamo mo}ne sistemeda se odbranimo ili da odvratimopotencijalnog agresora od zlih na-mera?

Treba re}i i to, da je 11. septem-bra ove godine, povodom zavr{etka{kolovawa pitomaca Vojne akade-mije, predsednik Republike SrbijeBoris Tadi} izjavio: „Srbija trebada ima jaku i modernu vojsku da, akone daj boè zatreba, brani svojuotaxbinu“. Ovom izjavom predsed-nik Tadi} je demantovao sve kojitvrde da nam nije potrebna jaka voj-ska.

Petar Kneèvi}

24

PISMA


Marta meseca 1943. godi-ne pripremala se, ne-kako naro~ito sve~ano

i molitveno, srpska crkva,u toku uskršweg posta, zado~ek najve}eg pravoslav-nog, hriš}anskog praznika –Hristovog vaskrsewa. Od-lazio sam ~esto u Sabornucrkvu, ne samo na nedeqneliturgije, ve} i na ve~erweslu`be i bdewa, naro~itorado u ovu crkvu, vaqda izato što sam se u jednoj ma-loj ulici (Zadarskoj), nepu-nih dvesta metara udaqenojrodio i u woj proveo prvihdesetak godina ìvota.Upravo jedne nedeqe, bilaje to nedeqa pravoslavqa,14. marta 1943. godine, zapropovedaonicom u crkvipojavio se otac Justin i po-~eo besedu. Ne znam kolikoje trajala wegova propoved,jer sam bio potpuno izgubioose}awe vremena. Netremi-ce sam, iz prepune Sabornecrkve, gledao u oca Justinaupijao wegove re~i i trudiose da ih sve zapamtim i da ih odmah, ka-da do|em ku}i, zapišem. Mislim da odsilnog uzbu|ewa nisam mnogo zapamtio,a evo šta sam stvarno zapisao:

„U svakom cvetu, svakoj ptici nala-zi se misao Boìja... ôvek je najvišavrednost u svim svetovima, on je malibog u blatu... Ja bih roptao na Boga štome nije stvorio ~ovekom da nije Hristosìveo na zemqi... Hristos, to je odgovorna sva ~ovekova pitawa... Posle Hristo-vog dolaska, nebesa su ostala stalnootvorena, uspostavqena je stalna vezaizme|u Boga i ~oveka. ôvek, to je ikonaBoìja, rod qudski, ikonostas Boìji...Osudite greh, ali milujte grešnika, kaošto je Isus osu|ivao greh, a opraštaogrešnicima. Ciq ~ove~ijeg ìvota, we-gova neprekidna te`wa, treba da budeostvarivawe Bogo~oveka Hrista u sebi.Vi imate ki~icu, malajte! Malajte svedotle dok ne izmalate Hrista u sebi.Svaki greh, svaka strast, svaki porok,prqaju lik Hrista u vama. ôvek s mnogogrehova je ~ovek bez Boga... Volite sva-kog ~oveka, poklonite mu se, jer seklawate bogolikom liku u wemu. Ni naj-bezna~ajniji ~ovek nije bez ovog dara usebi... Duša je ono što ~ini ~oveka naj-lepšim u celoj vasioni... Pravoslavqekaè: ~ovek je ikona; Evropa kaè: ~o-vek je zver. Pravoslavqe kaè: rodqudski je ikonostas, Evropa: to jezveriwak u kome ja~a zver pobe|uje sla-biju... ôvek je najviši zato što je Bogutisnuo svoj lik u wega... Srbin je samoonda pravi Srbin ako ide svetosavskimputem“.

Posle nepunih mesec dana – zapi-sao sam u dnevniku (koji sam po~eo davodim još od svoje ~etrnaeste godine),bilo je to 14. aprila – u crkvi Ruìci,na Kalemegdanu, u toku duhovne nedeqeslušao sam, još jednom zadivqeno, ar-himandrita Justina, koji je sna`nim iprodornim glasom osuo najpre svu raspo-loìvu, uvek hriš}ansku, paqbu na ko-munisti~ku ideologiju koja je tadadoìvqavala svoj procvat me|u mladimqudima u Beogradu, a onda slede}im re-~ima objašwavao zašto hriš}anskou~ewe smatra najboqim i jedino potreb-

nim svim qudskim dušama: „Najve}a re-volucija i prevrat u ~ove~anstvu iza-zvale su Hristove re~i svojim u~enici-ma: Ne vladajte qudima kao knezovi ivladari, ve} vladajte sluè}i im. Onajkoji ho}e da bude najve}i me|u vama, ne-ka bude prvi i najve}i sluga, sluga svi-ma i svakome... Sveštenik je samo ondasveštenik kada sluì svojim parohija-nima, a ne odaje se partizanstvu, fari-sejstvu i licemerstvu. A ako ne sluì,on nije pravoslavan sveštenik... êstokaù, ~ovek je mrak. Ali, sveti Grigori-je Bogoslov je pokazao svojom svetomli~noš}u da je ~ovek svetlost. On jesvoje telo preobratio u providnu mate-riju iz koje zra~e ~istota i svetlost...Hriš}anske vrline su lestvice kojimase ~ovek pewe sa zemqe na nebo... ZarBog ne sluì i danas qudima? Zar imOn ne sluì kroz sunce, cve}e, biqke,ìvotiwe?“

Još sam dva puta u toku 1943. godi-ne slušao oca Justina, wegove propove-di, ispuwene hriš}anskim duhomqubavi, ali i ~vrstine, postojanosti,snage svedo~ewa, koja je mogla proizi}isamo iz li~nog, opitnog doìvqaja jed-nog hriš}anskog monaha, bile su za me-ne trajan putokaz u kasnijem ̀ ivotu. OcuJustinu sam se vra}ao uvek ponovo, i ka-da bih zalutao sa puta i skretao za nekovreme prema azijskim filosofijama ireligijama, ili se upuštao u studiraweevropske filosofije i nauke.

Ne se}am se ta~no koje godine samposle Drugog svetskog rata slu~ajnosreo oca Justina ispred zgrade Srpskeakademije nauka u Knez-Mihajlovoj uli-ci. Hodao je brzo, mantija je letela zawim, izgledao je ozbiqan i odlu~an.Pojma nemam ni danas otkud mi hrabrostda ga zaustavim. Predstavio sam mu sekao student medicine, kao velikipoštovalac wegovih kwiga (u me|uvre-menu sam pro~itao još nekoliko wegov-ih radova), koga mu~i, ve} poduè, jednopitawe (koje mi je bilo stiglo iz Indi-je) koje nikako ne mogu da poravnam sahriš}anskim u~ewem, kome sam oduvekbio najviše privrèn: pitawe karme ireinkarnacije. Blago se osmehnuvši,odgovorio mi je mirno i jasno: „Mladiprijatequ – ovako me je kasnije uvek na-zivao, bilo kada mi je pisao kra}a pi-sma, ili kada me je direktnooslovqavao – znam šta vas mu~i. Mu~ivas pitawe kako je mogu}e da ~ovek u to-ku svoga relativno kratkog ìvota po-stigne onakvo savršenstvo kakvo Hri-stos od nas traì, kada je gotovo nepre-kidno izlagan svim mogu}im isku-šewima fizi~ke, materijalne, dušev-ne i duhovne prirode. Azijska ideja re-inkarnacije ~ini vam se logi~na i prih-vatqiva. Re}i }u vam, ona je savršenonepotrebna hriš}aninu. Zašto? Zatošto i sveti hriš}anski oci u~e o pro-duàvawu našeg ìvota, ali ne ponovoovde na zemqi, ve} u duhovnom svetu po-sle smrti našeg zemaqskog bi}a. Svakiod nas nastavqa da se usavršava poslepreseqewa ta~no na onom stupwu duhov-ne lestvice do koje je stigao ovde nazemqi.“

Ovaj odgovor zadovoqio me je bio upotpunosti i onda, on me umiruje i da-nas. Nije mi, istina, jasno zašto i neki

25

DUHOVNOST


Vladeta Jeroti} o svom duhovnom ocu Avi Justinu Popovi}u

PROPOVEDI QUBAVI

SVETITEQI

Sveti Arhijerejski Sabor Srp-ske Pravoslavne Crkve, 29. aprilaove godine, jednoglasno je usvojiopredloge nadle`nih eparhijskih ar-hijereja i uneo u diptihe svetih Pra-voslavne Crkve imena blaènopo-~ivših arhimandrita Justina Popo-vi}a, duhovnika manastira ]elijekod Vaqeva (1894-1979), i SimeonaPopovi}a, nastojateqa manastiraDajbabe kod Podgorice (1854-1941).

Liturgijski spomen prepodobnogJustina ]elijskog slavi}e se 1. junapo starom kalendaru (14. juna po no-vom kalendaru), a spomen prepodob-nog Simeona praznova}e se 19. mar-ta po starom kalendaru (1. aprilapo novom kalendaru).

Avala (511 m), niska, dobropošumqena i najblià beo-gradska planina, svojim iz-

gledom podse}a na piramidu. Sawe se pruà izvanredan vidikna talasastu Šumadiju i ogromnuravnicu preko Save i Dunava.Beogra|anima je vekovima bilazaštitni znak, bez obzira na ci-vilizacije koje su se smewivalena ovim prostorima.

Na planini se nalazio sred-wovekovni grad @rnov, kome suTurci dali ime Avala (arapski-prepreka), sagra|en od kamena iopasan širokim zemqanim zi-dom. Najstariji, centralni deo,bio je na najvišoj ta~ki, a imaoje pravilan izduèn oblik sa pojednom kulom na isto~noj, ju`noji zapadnoj strani. Sa severne,najpristupa~nije strane, nalazi-la se najve}a, brani~-kula. U ni-ìm delovima grada bili suotvori za topove. Istori~aribeleè da je to utvr|ewe pripa-dalo Por~i od Avale i da je slu-ìlo kao “uporište na putu kaBeogradu”.

Po završetku Prvog svetskograta, okolno stanovništvo naš-lo je na Avali i grob jednog nepo-znatog srpskog vojnika, pa je po-krenulo akciju da mu se podignespomenik, koji je sopstvenimsredstvima podiglo 1922. godi-ne. Prvobitno, nesre}nik koji jesahrawen na Avali, prona|en jeu grobu koji se nalazio u krateruaustrougarske haubi~ke granatekoja ga je i usmrtila. Uz sebe jeimao uprta~e, fišekliju, 90 me-taka i dva srebrna srpska dvo-dinarca, a najverovatnije, bio jetre}epozivac. Zanimqivo je daje taj prvi spomenik nosio mason-sku ikonografiju. Iako je bio po-sve}en neznanom junaku, bio jenapravqen tako da asocira napiramidu, što ukazuje na realnupretpostavku da je to bio mason-ski “potpis”.

Uz šestar, lewir, uglomer i vi-sak, zaobqena piramida sa “svevi-de}im okom” je prepoznatqiv sim-bol masonske ikonografije. “Slo-bodni zidari” vrlo ~esto koristetradiciju oslawawa na anti~kesimbole i sedam svetskih ~uda.Primera radi, ona se nalazi i nanov~anici od jednog dolara, a dobroje poznato da su SAD me|u vode}imdràvama u svetu sa “slobodnozi-darskom tradicijom”, da su skorosvi predsednici te zemqe bili ma-soni. Zarubqena piramida, na ~i-jem se vrhu nalazi “svevide}e oko”,ima “vezu” sa zdawem na Avali.

Naime, dvanaest godina nakonotkrivawa prvobitnog spomenika,Dràvni odbor za podizawe spome-nika jugoslovenskom Neznanom juna-ku, odlu~io je da se umesto postoje-}eg, izgradi monumentalni repre-zentativni spomenik, pa je tako po-dignut današwi spomenik Neznanomjunaku na Avali. Iako su postojalerazli~ite ideje gde treba postavi-ti obele`je tragi~no nastradalomnepoznatom vojniku, presudnu re~ uodlu~ivawu imao je kraq Aleksan-dar. Wemu je najprihvatqivija bilaideja da neznani junak po~iva poredmesta gde je ubijen. Veliki srpskipisac, Branislav Nuši}, bio jeoštro protiv ideje da neznani junakpo~iva na Avali. U svom stilu,oštrog pera i jezika, pitao je šta }espomenik na mestu koje mogu da obi-|u samo “beogradski snobovi kojiimaju automobile i na Avalu vodesvoje qubavnice. Ako idu sa tom na-merom tamo, spomenik ih i ne inte-resuje”. Predlagao je da se napravipanteon (hram) izme|u današweg Do-ma Vojske Srbije i Narodnog pozo-rišta, gde bi neznani junak po~ivaou kamenom sarkofagu.

Po projektu svetski poznatog va-jara Ivana Meštrovi}a, koji je višeputa pomiwan kao istaknuti mason,spomenik je gra|en od jablani~kogmermera od 1934, a otkriven 1938.godine. Pomenuta piramida imala jekonkretno mesto i u Meštrovi}evoj

26

ISTORIJA


naši vi|eni teolozi sumwi~avo vrteglavom kada im ispri~am ovaj za menetako zna~ajan, sada ve} davno proteklirazgovor sa Justinom Popovi}em. Naslu-}ujem da su ovi pravoslavci sumwi~aviu pogledu ovakvog odgovora oca Justina,jer se on zapravo ne nalazi lako, a ni~esto kod hriš}anskih svetih u~iteqa(sa izuzetkom svetog Grgura iz Nise imo`da još nekog). Niko se od ovih teo-loga ipak nije usudio da nazove ovakvomišqewe oca Justina jereti~kim; pi-tam se nije li otac Justin ovakav odgo-vor pruìo samo meni i to u trenutku ka-da je jedino tako mogao da me vrati nahriš}ansku stazu, sa ve} skrenutogpravca put azijskih religija, kojima samse bio dosta odlu~no uputio.Na kraju ovog kratkog razgovora, kojisam vodio u Knez-Mihailovoj ulici saocem Justinom, bio sam po~astvovan ibeskrajno obradovan još jednim wegov-im poklonom: pozivom da ga posetim umanastiru ]elije, u kome je trajno ostaoda ìvi do svoje smrti.

Usledilo je, od tada, mnoštvo mo-jih poseta manastiru i wegovom sta-rešini, arhimandritu Justinu, sve domoga odlaska u Evropu 1957. godine, ukojoj sam ostao nekoliko godina. U mana-stir sam odlazio obi~no subotom i osta-jao tamo do nedeqe posle podne, ilisam stizao rano u nedequ, pre po~etkaliturgije, koja je za mene uvek bila pra-znik, jer je sluìo, po pravilu, sam otacJustin, a pevao je hor milih }elijskihsestara. Zapamtio sam i nekoliko brit-kih i hrabrih propovedi oca Justina utoku liturgije, iako je bio svestan da seod strane komunisti~ke vlasti budnoprati, ne samo svaki wegov korak, ve} isvaka re~. Pouzdana je, me|utim, bilazaštita Bo`ja kojom je ovaj vrli srpskiduhovnik neprestano bio nevidqivookruèn, i to od trenutka kada je pra-vim ~udom bilo precrtano ime JustinaPopovi}a sa spiska qudi osu|enih nastreqawe, odmah posle rata, 1946. go-dine, pa kroz ~itav dugi period wegovogzato~ewa u manastiru êlije. Borbenitemperament i vatreni srpski patrio-tizam ovog pravoslavnog junaka bili suPromislom Boìjim na najboqi na~inobuzdani upravo prinudnim uklawawemsa javne crkvene pozornice posleratnogpravoslavnog i politi~kog ìvota u Sr-biji i upravqeni put jedino plodnog du-hovnog rada – najpre, na sebi, zatim pi-sawem novih kwiga i ~lanaka,prevo|ewem @itija svetih i pripremom~etvorice u~enika za wihovo nastu-pawe u javnosti kada to boqa vremenadopuste (to su današwe vladike Atana-sije, Amfilohije, Artemije i Irinej).

Što se moga duhovnog razvoja ti~e,mogu mirne duše re}i da ono što je vla-dika Nikolaj Velimirovi} zna~io Ju-stinu Popovi}u, to je otac Justin zna~iomeni, bez obzira, ili baš zato, što ni-sam studirao teologiju, ve} medicinu ipsihologiju…

(Izvor: Duhovni razgovori, Sa-brana dela, I kolo, Zadu`bina Vla-dete Jeroti}a u saradwi sa IP Ars li-bri, Beograd 2007.)

Kako je gra|en spomenikNeznanom junaku

ZAGONETNATAJNA AVALEDa bi Avala potpuno poprimila oblik piramide, odnosno da bi bila“zarubqena” na vrhu, na ~ijem mestuje jedino mogao da bude spomenik,trebalo je ukloniti jednu zna~ajnuprepreku. Razume se, to je bio starigrad @rnov, mesto koje se pomiwejoš u vreme despota Stefana Lazarevi}a.

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

ideji. Da bi Avala potpuno poprimi-la oblik piramide, odnosno da bibila “zarubqena” na vrhu, na ~ijemmestu je jedino mogao da bude spome-nik, trebalo je ukloniti jednu zna-~ajnu prepreku. Razume se, to je biostari grad @rnov, mesto koje sepomiwe još u vreme despota Stefa-na Lazarevi}a, ali i deo u kome jesvojevremeno boravio pomenutiPor~a od Avale. Vojska KraqevineJugoslavije je izvršila datonare|ewe. @rnov je miniran i biouklowen. Posle nekoliko sna`niheksplozija, od wega su ostale samovelike gomile kamewa, pa jeMeštrovi}u utrt put za ostvari-vawe svoje ideje.

Kada je ostvario zamisao da “za-uzme” vrh Avale, Meštrovi} jerešio da “dopiše” i neke masonskesimbole kojima }e obeleìti Beo-grad, a koje }e razumeti samo wegoviistomišqenici, odnosno “bra}a”,kako se masoni me|usobno oslo-vqavaju. To nije neobi~no kod wih,

jer, na primer, u Vašingtonu postojipet va`nih masonskih zdawa, kojame|usobno stvaraju pentagram, kojise jasno uo~ava pri posmatrawu izaviona. Ina~e, Meštrovi} je bio iz-uzetno cewen u o~ima kraqa Alek-sandra. Wemu je bila prepuštenagradwa nekoliko izuzetnih spome-nika koji su “legitimisali” ne samotadašwi Beograd, ve} i KraqevinuJugoslaviju. Imao je odrešene ruke,novac i mo} da projektuje i radi posvojim estetskim, simboli~kim idrugim kriterijumima, sa kojima je isam kraq (po nekim tvr|ewima ma-son) bio saglasan. Meštrovi}evodelo je i spomenik Pobednik na Ka-lemegdanu, kao i predratni Mostkraqa Aleksandra, koji je pretho-dio današwem Brankovom mostu. Uto vreme su u Evropi gra|eni sli~-ni spomenici. Bio je to jedan od na-~ina da se pokolewima ostave traj-na obele`ja o qudima koji su pogi-nuli tokom stravi~nog Prvog svet-skog rata, pa su sli~ni monumenti

nastali u Parizu, Pragu i nekimdrugim gradovima.

Bez namere da o masonima pišedobro ili loše, autor ovog napisapodse}a da su masoni (masonerija),“slobodni zidari”, pripadnicimawe ili više tajnog internacio-nalnog religiozno-misti~nog pokre-ta nastalog u 18. veku, sa ciqem“moralnog usavršavawa qudi naosnovu bratske qubavi”, a stvarnije pomagawe raznih vidova društve-no-politi~ke “reakcije”. Nastali suu Engleskoj, koja se i danas smatrakolevkom “slobodnog zidarstva”.Oni su duboko religiozni qudi, ko-ji Boga nazivaju “Velikim arhitek-tom svih svetova”. Pripadnici seregrutuju iz redova aristokratije,viših dràvnih ~inovnika i javnihradnika. Masonske organizacije na-zivaju se loè, a primawe novih~lanova vrši se po strogom ritualuu kome mrak, sve}e, lobawe, sabqei druga obele`ja treba da na novo-primqenog ~lana ostave što dubqimisti~ni utisak.

Pisawe Na~ertanija, stvarawei raspad Jugoslavije, pre}utkivawesrpskog stradawa tokom vladavineNDH, samo su neki od delova bal-kanske, jugoslovenske i srpske isto-rije na koju je bitno uticala masone-rija. Postoje tvrdwe da su me|uwima i neka velika imena srpskeistorije – Kara|or|e, Dositej, Ili-ja Garašanin, \or|e Vajfert, JovanDu~i}, @ivojin Miši}, Moša Pija-de, nekoliko vladara iz dinastijaObrenovi}a i Kara|or|evi}a i ne-ki drugi. Masonski rad u Beogradubio je poznat još pre Prvog srpskogustanka, kada su istaknuti ~lanovireda bili - Petar I~ko, Riga od Fe-re, bra}a ârdaklije, ali i turskiMustafa-paša, u narodu upam}enkao “srpska majka”.

Ova tema je u bivšoj Jugoslavijii Srbiji bila prili~no tabuizira-na, pa o “slobodnim zidarima” naovim prostorima ima mnogo misti-fikacija i zabluda. Posebno je zan-imqiva uloga srpskih masona ustvarawu Kraqevine SHS, koja jebila wihov najve}i san. Na kraju, is-postavilo se, tada je zajedni~koj dr-àvi napisana i ~ituqa, ~ije posle-dice trpimo i danas.

Pisac Zoran Nenezi}, bivši ve-liki majstor velike loè Jugosla-vija, u nedavno promovisanoj kwiziMasoni 1712-2010, Pregled istorijeslobodnog zidarstva u Srbiji, naBalkanu i u svetu, po prvi put nudiobiman spisak masona. Po wemu, ne-ki od wih i danas “drmaju” Srbijom.Bilo kako bilo, Beograd i Srbijanisu ostali bez masonskih obele`-ja. Razume se, u Beogradu ih je ponaj-više (fasada Tehni~kog fakulteta,galerija Prirodwa~kog muzeja naKalemegdanu, ku}a Vojislava Ku-junxi}a u Jakši}evoj 9, ku}e u uli-cama Svetog Save 10, Zmaj-Jovinoj20, Kraqa Petra 16 i mnoga drugazdawa.

27

ISTORIJA


ZA[TO JE SRU[EN @RNOV

Polemike oko toga zašto je sru{eno jedno od najvrednijih sred-wovekovnih utvr|ewa u Srbiji povedu se me|u istori~arima tekpovremeno, i to više interno, u kancelarijama. Javnih rasprava

nikad nije bilo. Ve}ina istori~ara i sada se ponaša po onoj narodnoj„za prosutim mlekom xaba je àliti“.

Ima i onih koji gotovo da opravdavaju taj potez, obrazlaù}i da jebesmisleno osu|ivati nekoga za tako nešto, jer je teško sa današwegstanovišta i današwim kriterijumima meriti nešto što se zbilo prenešto više od sedam decenija.

“Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv” , rekao je jedan od is-tori~ara koji je godinama pokušavao da reši zagonetku zašto je sru{en@rnov. “Sravniti sa zemqom ~itav grad, ~iji temeqi datiraju još iz an-tike, bedemi iz ranog sredweg veka, utvrdu koja je u putopisima nabro-jana kao jedna od šest najzna~ajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. Otome nije smelo da se pri~a, nije se pisalo, ~ak su i ~aršijske pri~e natu temu zaustavqane. Ne kaèm da sada treba oko toga da se vodepolemike, ali bi bilo dobro, zarad javnosti i zarad pokolewa kojimaostavqamo kulturnu baštinu u nasle|e, da nadle`ne institucije zauzmustav, da se taj nepostoje}i grad na osnovu postoje}eg materijala obradi,uvede u kataloge, jednostavno da mu se da mesto koje i zasluùje. Ovakoispade kao da je potpuno u redu što je nestao tim vandalskim ~inom, kaoda je sasvim normalno da minama uništavamo stare gradove i da tomo`da moè i daqe da bude praksa…” I. P.

28

SAVETI LEKARA


Saobra}aj i alkohol

TEROR PIJANIH VOZAÂ

Pi{e:mr sc. dr

âslav Anti}

êsto se dogodi da i ne primetite ko-liko alkoholnih pi}a popijete, alise wihov uticaj vrlo brzo odrazi na

vaš organizam. Ako na prazan stomak po-pijete ~ašu alkohola, wegov u~inak seprime}uje ve} posle 15 minuta, a ako je po-pijete u toku obroka, reakcija se doga|aposle sat vremena. Kada ga jednom progu-tate, alkohol odlazi pravo u krv, krozèludac i creva, a ona ga zatim prenosi umozak, gde uspori sve ili sasvim poreme-ti rad pošto alkohol deluje na organizamkao sedativ.

Samo dve ~aše dovoqne su da se do-stigne 0,50 grama alkohola u litri krvi -a to je prag za koji se ve} napla}uje kaznai uzima dozvola. Pri toj koli~ini, osobekoje nisu navikle na alkohol ose}aju lakuopijenost. Mnogi i nemaju ose}aj pripito-sti, ali pi}e uprkos tome uti~e na wihovorganizam. Tako ve} nastaju opasne prome-ne: opada sposobnost opaàwa u vo`wi iznatno se produàva vreme reakcije. Ovajpostotak alkohola izaziva ose}aj opušte-nosti, ~ovek postaje hrabriji, mawepa`qiv, pospaniji ili veseliji, bezbri-`niji, ali i površniji u proceni sposob-nosti za vo`wu i uslova na cesti, a isto-vremeno se smawuje i budnost i usporava-ju se refleksi. Pri toj pripitosti vidnopoqe se suàva u tolikoj meri da voza~ne razlikuje plo~e sa natpisom ilipešake koji èle da pre|u ulicu, kao nivozila koja nailaze iz smerova pod pra-vim uglom. Katkad vidi dvostruko, pokre-ti su mu neuskla|eni, teè procewujeudaqenosti na cesti, slabije podnosisvetla vozila koja mu dolaze u susret, re-fleksi su mu sporiji. Teè se podnose ino}na zaslepqewa svetlima vozila kojadolaze iz suprotnog smera.

U stvari, voza~ se ponaša kao krat-kovida osoba koja vozi bez nao~ara. Sa0,80 grama alkohola u krvi, što odgovarakoli~ini od tri-~etiri ispijene ~aše, vo-za~ više uopšte ne moè upravqati au-tomobilom i sa velikim poteško}ama sesnalazi u saobra}aju. Treba imati na umuda alkohol pruà ose}aj la`ne sigurno-sti, jer voza~a navodi da potcewuje riziki da se lakše upusti u kršewe zabrana.Otuda dolazi do preteranog pove}awa br-zine i zaboravqawa na sigurnosni pojas.

I ako ste popili samo jedno pi}e, na-jboqe je da sa~ekate barem dva sata - to-liko je organizmu potrebno da otkloni~ašu alkohola - ili da odspavate malo ionda sednete za upravqa~ vozila. Svedruge varijante tre`wewa krajwe su bes-korisne. Zbog toga, budite strpqivi i sa-~ekajte pre nego što mutne glave sedneteza volan i napravite nepotrebnu kompli-kaciju.

O tome naro~ito moraju voditi ra~u-

na mladi voza~i, koji nemaju dovoqno is-kustva, a alkohol im daje la`nu hrabrost,pa zbog toga prouzrokuju velik broj pro-metnih nesre}a sa najteìm posledicama- smr}u i teškim ozledama koje neretkozavršavaju trajnim invaliditetom.

No, nije opasan samo alkohol nepo-sredno pre vo`we. I nakon prospavaneno}i, posle pijewa ve}e koli~ine alkoho-la, ~esto ~ovek, iako misli da je sasvimtrezan, ima u krvi koli~inu alkohola ve-}u od dopuštene - više od 0,5 promila!

Više od 70.000 pijanih voza~a otkri-veno je 2008. godine na putevima Srbije, aalkohol je bio osnovni uzrok ~ak 2.200 sa-obra}ajnih nesre}a, u kojima su 24 osobepoginule, dok je 1.500 povre|eno.

Prema istraìvawima kod nas i usvetu alkoholisanost je jedan od glavnihuzro~nika saobra}ajnih nesre}a. U veli-

kim gradovima alkoholisanost u~esnikau saobra}aju je u još ve}em procentu uzro~-nik saobra}ajnih nesre}a. Najteè nesre-}e po broju `rtava i po pri~iwenoj mate-rijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisanivoza~i. Smrtnost u tim nesre}ama je i dosedam puta ve}a nego u drugim slu~ajevi-ma.

Dobro voziti ne zna~i samo poznava-ti propise i imati brze reflekse, nego iznati ophoditi se u saobra}aju. Svi voza-~i bi me|usobno morali biti tolerantni-ji i pokazivati ve}u solidarnost kako bise na drumovima stvorila povoqnija at-mosfera. Za razliku od treznih i zdravihvoza~a, alkoholisani voza~i svojim na~i-nom vo`we ometaju bezbedno odvijawe sa-obra}aja. Naro~ito je no}na vo`wa uz al-kohol znatno zamornija i potencijalnoopasnija, pa su udesi no}u ~eš}i zbog sla-be vidqivosti, zaslepqenosti i ve}e po-spanosti voza~a.

Voza~i, motociklisti, biciklisti isvi drugi u~esnici u saobra}aju morajuznati da se popijeni alkohol iz organizmasporo izlu~uje. Potrebno je 6-12 ~asova, aponekad kod ja~eg pijanstva i puna 24 ~a-sa, da bi alkohol potpuno nestao iz orga-nizma. Obilno pijewe u kasnim ve~erwim~asovima predstavqa veliku opasnost,jer i posle više~asovnog spavawa u krvimoè zaostati nedozvoqena koncentra-cija alkohola. Mnogi voza~i zbog toga ni-su bili sposobni za bezbednu vo`wu, paim je voza~ka dozvola i oduzimana.

U mamurluku posle pijewa svaki u~e-snik u saobra}aju ose}a glavoboqu, ote-àno zapaà i usporeno reaguje. Zato ma-murni voza~i ~esto izazivaju udese.

Sva alkoholna pi}a su štetna i ugro-àvaju bezbednost saobra}aja. Pogrešnoje mišqewe da pivo nije škodqivo. Pivopored koncentracije alkohola od 6 odstoima i blag uspavquju}i efekat. Zato se nipivo ni ostala alkoholna pi}a pre i zavreme vo`we ne bi smeli konzumirati.Vo}ni sokovi najboqe mogu osveìti vo-za~a, stimulisati nervni sistem i oja~a-ti otpornost wegovog organizma.

Alkohol je otrov mozga i celokupnognervnog sistema. Mali mozak je posebnoizloèn štetnom dejstvu alkohola, pa suravnoteà i skladnost pokreta kod alko-holisanih osoba poreme}eni. Motocikli-sti i biciklisti u pijanom stawu os-etqivi su na poreme}aj ravnoteè, kojineminovno dovodi do krivudave vo`we inaj~eš}e završava padom.

Broj nastradalih pešaka iz godine ugodinu raste. Alkoholisani pešak je ~e-sto `rtva svoje neopreznosti, oteànogshvatawa opasnosti i usporenih reakcija.Najviše pešaka strada u naseqenim me-stima, van peša~kog prelaza.

I najmawe koli~ine alkohola ugro-àvaju bezbednost saobra}aja, jer alkoholdegradira sve sposobnosti voza~a, bez ob-zira na iskustvo. Najva`nije je da svaki~ovek promeni svoj stav prema svom po-našawu u saobra}aju. Ako je ~ovek pijan,onda je jedino ispravno da ne vozi u ta-kvom stawu. Ako ide u kafanu ili na sla-vu, neka povratak organizuje tako da nevozi, neka ide taksijem ili neka ga nekodrugi vozi.

U vašem je interesu da se pridrà-vate saveta: Kada pijete, ne vozite - kadavozite, ne pijte!

PRIPITI VOZAÎ-su nekriti~ni, samouvereni,lakomisleni -precewuju svoje sposobnosti -potcewuju opasnost -voze prebrzo -ulaze u "makaze" -prelaze pune linije -nepropisno preti~u -seku krivine -ne poštuju prava prvenstva -èle da se isti~u u vo`wi -kasnije zapaàju "stop svetlo" -slabo procewuju rastojawe izme|uvozila -kasnije reaguju na svetlosne i zvu~nesignale -teè raspoznaju crvenu i zelenu boju -teè raspoznaju smetwe pri vo`wino}u i u sumraku -~esto umesto ko~nice pritisnu ped-alu gasa ili obratno

USPORENI REFLEKSITrezan voza~ vidi saobra}ajni znakna 140 metara udaqenosti, dok alko-holisan na svega 118 metara. Zbog us-porenosti refleksa i produèwapsihi~ke sekunde, zaustavni put vozi-la kojim upravqa pripit voza~ jeznatno duì, a nesre}e su zato ~eš}e.Voza~i dobro znaju da ne smeju vozitiu pijanom i pripitom stawu, no mawesu svesni da ni suvoza~ ne sme bitipijan. I za wega vredi dopuštenagranica od 0,5 promila. Ako je osobapijanija od toga, treba da se vozi nazadwem sedištu. U suprotnom, pri-likom rutinske kontrole saobra}ajavoza~ }e morati da plati kaznu.

29

INFORMATOR


Advokatske usluge

POVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnoj sarad-wi na pruàwu pravne pomo}i voj-nim penzionerima, izme|u UVPS i

QIQANE JAKOVQEVI], advokata izBeograda, ulica ûburska br 2 - Zanat-ski centar „Pejton", i STANOJKA MI-HAJLOVI]A, advokata iz Beograda,Bulevar Zorana \in|i}a br. 76/28, oviadvokati }e za potrebe vojnih penzio-nera Srbije obavqati slede}e pravneposlove:

1.najmawe jednom sedmi~no, i toadvokat Qiqana Jakovqevi} sredom,a advokat Stanojko Mihajlovi} pet-kom, od 17 do 19 ~asova, u svoj advokat-skoj kancelariji dava}e vojnim penzi-onerima besplatne pravne savete.

2. u postupku pred sudovima i dr-àvnim organima Republike Srbije ra-di ostvarivawa propisima us-tanovqenih prava, naro~ito u oblastipenzijsko-invalidskog i zdravstvenogosigurawa i stambenog obezbe|ewa,vojnim penzionerima pruà}e svepravne usluge, kao što su: sastavqawetu`bi odnosno zahteva i prijava u gra-|anskim, krivi~nim i upravnim stva-rima i podnesaka u vezi toga; zastu-pawe na raspravama -ro~ištima iglavnim pretresima; ulagawe redov-nih i vanrednih pravnih lekova; sas-tavqawe zaveštavawa i ugovora o do-ìvotnom izdràvawu; sa~iwavaweodgovora, kao i obavqawe drugih prav-nih poslova.

Advokati }e poslove navedene podrednim brojem 2. napla}ivati od voj-nog penzionera - korisnika usluge pri-likom preuzimawa pravne radwe i poceni od 80 odsto (osamdeset odsto), va-è}e advokatske tarife za odnosnupravnu uslugu - radwu.

PRODAJEM KU]U U PIROTU

U centru Pirota povoqno proda-jem 1/2 ku}e sa posebnim ulazom kojase sastoji od trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori{tem i po-mo}nim prostorijama. Zvati od 16 do20 ~asova.

Tel.011/164-464

MEWAM STANMewam troiposoban stan u Bawaluci za odgovaraju}i

u Beogradu-Zemunu.Telefon: 011/216-9651

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju šqivovicu,

lozova~u i kajsijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med.

Naru~ivawe na telefoni 062/265-275; 018/531-581,

USLUGE VEZANE ZA SAHRANU

PREKOUDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezisahrane preko Udruèwa vojnih pen-zionera Srbije trebalo bi da znateda usluge mogu koristiti ~lanoviUVPS, ~lanovi wihovih porodica,kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udruèwa mogu se dobitikompletne usluge vezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe ter-mina za sahranu ili kremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojni-

ka,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumena-

ta pre i posle sahrane radi reguli-sawa prava ~lanova porodice poslesmrti vojnog osiguranika,

-besplatan dolazak u stan poro-dice preminulog radi dogovora.

Sve dodatne informacije moguse dobiti u mesnim i op{tinskim or-ganizacijama UVPS ili direktno natel. 011/3181-812 ili na mob.64/1660-423

Udruèwe porodica palihboraca ratova od 1990.

godine Republike Srbije

MOLBAMolimo porodice palih boraca koje

su ostvarile pravo korisnika porodi~neinvalidnine po palom, nestalom ili umr-lom borcu po zakonu koji primewuje R. Sr-bija, ro|ake, ratne drugove, udruèwa bo-raca, ratnih vojnih invalida, prijateqe,komšije palih boraca iz oruànih sukobaod 1990. zakqu~no sa 1999. godinom da namse jave radi dogovora oko provere, kont-role i dopune podataka koje mi posedujemoradi utvr|ivawa kona~nog broja palih bo-raca.

Kada ovo uradimo aùrira}emo za-po~ete aktivnosti oko podizawa spomen-kompleksa u Beogradu gde }e biti ispisanipodaci o palim borcima.

Moète se javqati na navedeni tele-fon, na meil slati podatke, poštom fo-tokopije dokumenata ili, pogotovo, putemnašeg sajta (ko ima uslova nek pogledasajt). Moète do}i i kod nas, uz prethodnunajavu.

Mi smo podatke dobili od našeg ~lanstva, Ministarstva

odbrane, Generalštaba, a imamo pristuppodacima koje vodi sektor bora~ko-in-validske zaštite našeg resornog Min-istarstva.

Nijedan podatak bez pismene saglas-nosti našeg resornog Ministarstva radai socijalne politike i Ministarstvaodbrane ne}emo nikom davati.

Unapred se svima zahvaqujemo jer nijedan pali borac ne zasluùje da bude is-pušten sa spiska u vezi navedenog.Moète nam se obratiti telefonom, pis-mom i meilom.

Centralni dom Vojske Srbije; ul.Bra}e Jugovi} br. 19/ II /237; 11105Beograd;

Telefon/faks 011/3231514; e-mail: [email protected]; www.palibo-

rac90.org.rsPredsednik

Sava Paunovi}

Kwigu

TAJNADOBROVOQA^KE

ULICE,autora Miladina Petrovi}a,

svedoka doga|aja, moètekupiti u kwiàri

Vojna kwiga, Vase ârapi}a22, u centru Beograda.

Izdaci za li~nu potrošwu

NAJVI[E ZAHRANU I PI]E

Prose~no doma}instvo u Srbiji je udrugom kvartalu godine imalo iz-datke za li~nu potrošwu od

40.056 dinara, od ~ega je udeo za hranui bezalkoholna pi}a bio najve}i i iz-nosio je 41,5 odsto, saopštio je Repu-bli~ki zavod za statistiku.

U centralnoj Srbiji taj udeo je ~ak44,5 odsto, u Beogradu 41,1 i Vojvodi-ni 37,2 odsto. Za stanovawe, vodu,struju, gas i druga goriva doma}instvau Vojvodini troše 17,1 odsto prihoda,u Beogradu 15,6 odsto i centralnoj Sr-biji 14 odsto.

Prose~no doma}instvo je za tran-sport izdvajalo 9,1 odsto prihoda, zaode}u i obu}u 4,2 odsto, za nameštaj,opremawe i odràvawe doma}instva4,2 i za rekreaciju i kulturu - 4,4 od-sto.

Za zdravstvene usluge najviše suodvajali Beogra|ani - 2.309 dinara, au centralnoj Srbiji se po doma}instvuodvajalo po 1.305 dinara.

Za komunikacije su Beogra|ani iz-davajali 1.849 dinara, gra|ani Vojvo-dine 1.918 i centralne Srbije 1.240dinara.

Prose~na mese~na raspoloìvasredstva po doma}instvu iznosila su46.156 dinara. Od ukupno raspoloì-vih sredstava 94,9 odsto ~ine prihodiu novcu, a 5,1odsto su prihodi u natu-ri.

Najve}i udeo u nov~anim prihodi-ma imaju primawa iz redovnog radnogodnosa - 47,2 odsto i penzije - 36,2od-sto.

Tanjug

I VIŠAK I MAWAKPredstavnik Me|unarodnog monetar-

nog fonda doputovao je u Beograd na sas-tanak sa srpskim Premijerom da proverikako se sprovode dogovorene mere res-trikcije dràvne administracije radiodobravawa novih kreditnih aran`mana.

Na ulazu u zgradu Vlade sa~ekao ga jequbazni slu`benik.

- Gospodine, izvinite, jeste li za ne-ko pi}e?

- Mogao bih kafu - izjasnio se Visokigost.

Na stepenicama Predstavniku jeprišla šarmantna slu`benica.

- Gospodine, izvinite, kakvu kafu pi-jete?

- Pa moè jedna turska - odlu~io segost.

U hodniku mu je prišao elegantnimladi slu`benik.

- Gospodine, izvinite, da li èlitekafu sa ili bez mleka?

Gost je malo razmislio.- Donesite sa malo mleka. Posle pozdravqawa sa Premijerom

prišla mu je doterana slu`benica.- Gospodine, izvinite, da li ho}ete

hladno ili toplo mleko u kafu?

- Meni je svejedno - malo se zbunio po-setilac - ali ako ve} pitate, moè toplo.

U kabinet je uskoro ušao slu`beniksa šoqicom kafe, iza wega je drugi nosiotacnu, za wima je slu`benica nosila xezvua slu`benik posudu s mlekom. Kada su si-pali i servirali kafu pridruìla im seslu`benica sa posudom za še}er.

- Što se ti~e vašeg zahteva za smawe-wem srpske administracije - referisao jePremijer - sa àqewem vas moram obaves-titi da mi ne samo da nemamo višak zapos-lenih kao što vi stalno i tendencioznotvrdite, nego smo prema našim novim si-stematizacijama otkrili i zna~ajanmawak administrativnog osobqa...

Predstavnik MMF-a nije mogao da seuzdrì od komentara.

- Pa dobro, kako tako nešto moèteda izjavite posle svih naših studija ianaliza! Uostalom, na primer, ovde kodvas u vladi, oko jednog obi~nog kuvawa ka-fe, angaòvano je, koliko sam uspeo daprebrojim, ni mawe ni više nego devetoroslu`benika!

Premijer nije ni trepnuo.- Ta~no. I nije devet nego deset, ima

jedna što pere šoqice... Ali šta bi biloda ste slu~ajno naru~ili ~aj?! S.Simi}

Bojan Qubenovi} (Etna)

PRAVDAZaustavio me saobra}ajni policajac,

ali ~im sam se mašio za nov~anik rukapravde bila je zadovoqena!

DILEMA Ne znam šta da mislim o sebi kao pi-

scu. Kome god da poklonim svoju novu

kwigu on kaè: Hvala, nije trebalo!SPREGANaši sindikati i vlast imaju part-

nerski odnos. Ili boqe re}i – orta~ki... SPREMAKad konkurišem za posao obavezno

naglasim da sam ministrov šurak. To je moja stru~na kvalifikacija!STOMAKNa ovolikim vru}inama tope se sta-

klo, plastika, asfalt... Samo moj stomak odoleva! RAZLIKANa more smo prošle godine išli avi-

onom. Ove godine }emo tramvajem!

PROŠIREWEEvropa mora da stegne kaiš. Zato više ne}e da se proširuje!POZNANSTVODa biste dobili voza~ku dozvolu mo-

rate poznavati saobra}ajne propise. Da biste dobili gra|evinsku dozvo-

lu morate poznavati nekog u opštini! ISTORIJANa današwi dan Srbin je pucao na

Srbina i tako smo zapo~eli osloba|awe od Nemaca!DOBRO Platio sam lopovima da mi vrate au-

tomobil, jer se u Srbiji dobro dobrim vra-}a.

KRITI^NOGospodo iz MMF, izvinite, ali ako

još malo stegnem kaiš – pu}i }e mi vrat!SINONIMIJa to nisam ukrao. Ja sam to privatizovao!NAUKAKako prepoznati turisti~ku agenciju

koja posluje savesno i pošteno?Ne znam, nauka još nije toliko napre-

dovala!DUGKad se Srbin vrati s letovawa u Gr~-

koj, duàn je ko Gr~ka!REDObaveštavamo komarce da smo us-

pešno završili akciju zaprašivawa. Sad je red na wih da to shvate i pad-

nu mrtvi! SAVETUputstvo za mlade novinare u Srbiji: Vest mora da bude jasna, istinita,

pravovremena i – bezazlena!ZAHTEVIRoditeqi zahtevaju da sve kladioni-

ce koje su preblizu škola budu zatvorene. \aci traè da bude obrnuto!

30

SATIRIKON


PAM]EWE I PAMETNije tajna da sam ja više puta

mewao stranke. To znaju svi u Parla-mentu. Ali to se dešavalo iskqu~ivokada mi neko ponudi boqi program.

Zato sam i daqe poslanik. Qudicene moju demokrati~nost.

Me|utim na ju~erašwem zasedawuSkupštine desi mi se taj maler. Izne-nada sam potpuno zaboravio kojojstranci pripadam! Izašli smo na pau-zu a ja nisam znao sa kojom poslani~komgrupom da stojim.

Nadao sam se da je ta moja amnezi-ja prolaznog karaktera, pa sam prišaoprvoj grupi.

- Kolege, izvinite, moète li mepodsetiti za šta se ono zalaè vašastranka?

Pošto svi znaju koliko uvaàvamstrana~ke programe odgovorili su mikao iz topa.

- Mi smo za evropske integracije,socijalno odgovornu dràvu i borbu zaKoso- vo!

Naàlost, to saznawe mi nije po-vratilo memoriju. Zahvalio sam se iprišao drugoj grupi.

- Moète li mi ukratko opisativaš aktuelni strana~ki program?

- Mi smo veliki borci za Kosovo, apodràvamo evropske integracije i so-cijalno odgovornu dràvu! - odmah sume obavestili.

Ali uzalud, jer ni taj odgovor minije pomogao da se setim kome zaistapripadam. Morao sam da pri|em i tre-}oj grupi i ponovim isto pitawe.

- Nama je na prvom mestu socijalnoodgovorna dràva - odgovorili su misvi uglas. - Ali naravno sa Kosovom ikao deo Evrope!

Uz sve uloène napore i opšte an-ketirawe nije mi se vratiloizgubqeno pam}ewe.

Pa sam se posle pauze u sali pri-druìo najbrojnijoj poslani~koj grupi.

Ako sam ve} izgubio pam}ewe, sre-}om nisam pamet...

Slobodan Simi}

Documents

NACRT UREDBE NA POPRAVNOM I - uvps.rs · stva VMA na ~elu sa prof. dr Miodra-gom Jevti}em. Moja malenkost i moj ko-lega predstavnici smo 3000 zaposlenih na VMA i u wihovo i naše