Rusko tržište pehrambene industrije

U Rusiji, po površini najvećoj zemlji na svetu, živi oko 140 miliona stanovnika. Usled veličine tržišta i broj stanovnika, spada u zemlje sa najvećom spoljnotrgovinskom razmenom. Ukupan uvoz u 2009. godini iznosio je 170,8 milijardi dolara, dok je izvoz iznosio neverovatnih 301,8 milijardi dolara. Samim tim, Rusija je u 2009. godini ostvarila suficit u iznosu od 130,9 milijardi dolara. Među najvažnije spoljnotrgovinske partnere Rusije spadaju Kina, Nemačka, SAD, Ukrajina i druge zemlje bivšeg SSSR. Tabela 1: Zemlje najveći izvoznici na rusko tržište u hiljadama USD

Proizvodi koji se najviše uvoze su mašine i oprema, električna oprema, vozila i farmaceutski proizvodi, dok se na osmom mestu nalaze sveže voće i agrumi. Tabela 2: Vrednost prvih deset uvoznih proizvoda u hiljadama USD

Voće i povrće i njihove prerađevine

Rusko tržište konzumira velike količine svežeg voća i povrća, te u periodu između maja i oktobra tržište je preplavljeno svežim voćem i povrćem (konzumnom jabukom, šljivom, kruškom, šargarepom, kupusom, krompirom) što ima veliki uticaj na cene, s obzirom da vlada velika konkurencija. Rusija se nalazi na prvom mestu u svetu po uvozu svežeg jabučastog voća i u ukupnom svetskom uvozu učestvuje sa 10,2% što iznosi oko 1,4 miliona tona. U ukupnom ruskom uvozu jabučastog voća, Srbija učestvuje sa 2,1%, a izražena u novcu vrednost robne razmene iznosi 17,06 miliona dolara. Tabela 3: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0808: Sveže jabuke, kruške i dunje u hiljadama USD

Ukupan uvoz svežeg povrća u Rusiju iznosi 1,66 milijardi dolara, što je 3,42% od ukupnog svetskog uvoza svežeg povrća, i po tome se Rusija nalazi na devetom mestu u svetu. U 2009. godini Srbija je izvezla sveže povrće u Rusiju u vrednosti od oko 660 hiljada dolara. Tabela 4: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 07: Sveže povrće u hiljadama USD

Navike potrošača u Rusiji, kada su u pitanju pasterizovani proizvodi, su drugačije nego kod nas. Sam proces prerade se razlikuje, a i proizvodi su dosta kiseliji. Dok se kod nas dosta konzumiraju proizvodi poput ajvara, mešanog seckanog povrća i kornišona, u Rusiji se dosta konzumiraju pasterizovani proizvodi kao što su crveni paradajz u komadu, crveni paradajz sa mirođijom, paprikom, kornišonima, grašak u teglama, krastavci sa plavim patlidžanom i pasulj u raznim sosevima, takođe u teglama. Ukupan uvoz ovih proizvoda u Rusiju u 2009. godini je iznosio 53 miliona dolara, što čini 1,04% ukupnog svetskog uvoza i Rusiju stavlja na 20. mesto u svetu. Međutim, Srbija ne izvozi pasterizovano povrće u Rusiju.

Tabela 5: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 2004: Pasterizovano povrće u hiljadama USD

Pored navedenog, u Rusiji se dosta konzumira i konzervirano povrće poput graška i kukuruza šećerca. Srbija je u 2009. godini zauzela deveto mesto u ukupnom uvozu Rusije, a vrednost izvoza je iznosila 7,05 miliona dolara. Inače, Rusija je u 2009. godini uvezla navedene proizvode u iznosu od 291,8 miliona dolara što je stavlja na deveto mesto u svetu sa ukupnim učešćem od 3,75%. Tabela 6: Zemlje izvoznici porizvoda HTSC 2005: Konzervirano povrće u hiljadama USD

Konditorski proizvodi

Na tržištu konditorskih proizvoda konkurencija je velika. Na prostoru Rusije se nalaze multinacionalne kompanije poput Nestle, Kraft, Chipita (7 days). Takođe je jaka konkurencija i među domaćim proizvođačima konditorskih proizvoda koji se sa nižim cenama, promocijama i kvalitetnim i interesantnim pakovanjima utrkuju za svoju poziciju na tržištu. Jedna od šansi za plasman prozvoda naših firmi je u plasmanu suvog keksa wellness, kao i napolitankama, s obzirom da su pakovanja i kvalitet veoma slični našem, dok je cena nekih proizvoda veća nego u našim marketima. Ukupan uvoz konditorskih proizvoda na bazi šećera (bombone, žvakaće gume i bela čokolada) iznosi 167,3 miliona dolara, što Rusiju stavlja na devetu poziciju u svetu sa učešćem od 2,21%. Prema zvaničnim podacima, Srbija ne izvozi navedene proizvode u Rusiju. Tabela 7: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1704: konditorski proizvodi na bazi šećera uključujući i belu čokoladu u hiljadama USD

Uvoz proizvoda na bazi kakaa iznosi 458,5 miliona dolara, dok Ukrajina učestvuje sa 54,1%, odnosno 248,1 milion dolara. Rusija je na desetom mestu po količini svetskog uvoza ovih proizvoda i u ukupnom uvozu učestvuje sa 2,63%. Prema statističkim podacima, Srbija je u 2009. godini izvezla čokoladnih proizvoda u Rusiju u iznosu od 9 hiljada dolara.

Tabela 8: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1806: čokolada i proizvodi na bazi kakaa u hiljadama USD

Rusija je i veliki uvoznik keksa, vafla i biskvita. Ukupan uvoz iznosi 227,7 miliona dolara, po čemu se Rusija nalazi na 21. mestu u svetu sa učešćem od 1,06%. Srbija je u 2009. godini izvezla robe u vrednosti od 732 hiljade dolara. Tabela 9: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1905: biskviti, vafli i keksi u hiljadama USD

Iz režima slobodne trgovine sa Rusijom izuzeti su HTSC 1701.991000: beli šećer, HTSC 1702309000: glikozni sirup i HTSC 1108: skrob, inulin. U okviru liberalizacije međusobne trgovine dogovoreno je da se iz spiskova izuzeća u prvom kvartalu 2011. godine izbrišu HTSC 1702309000 i HTSC 1108.

Sveže meso i mesne prerađevine

Veliki deo tržišta svežeg mesa drže kompanije iz zemalja kao što su Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj koje su već zauzele primat širom Sveta. Šansa Srbije da se probije na tržištu svežeg mesa u Rusiji je u izvozu svinjskog mesa, jer je od 2009. godine svinjsko meso na listi povlašćenih proizvoda za koje se ne plaća carina i na taj način se može dobiti na konkurentnosti u utakmici sa velikim svetskim proizvođačima. Kod prerađevina od mesa dosta su prisutne trajne i polutrajne kobasice, trajne konzerve (paštete), kao i barena mesa u konzervi koja se konzervišu u sopstvenom sosu, što se dosta razlikuje od naših gotovih jela koja se pakuju zajedno sa povrćem (pasulj, grašak, kupus, pirinač i sl). Na listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine sa Rusijom se nalazi HTSC 0207: meso i jestivi otpaci od živine iz tar.br.0105, sveži, rashlađeni ili smrznuti. Rusija je veliki uvoznik svinjskog mesa i u 2009. godini uvoz je iznosio 1,9 milijardi dolara ili 649,7 tona, što je stavlja na četvrto mesto u svetu sa učešćem od 8,08%. Tabela 10: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0203: svinjetina u hiljadama USD

Ako posmatramo govedinu, možemo da zaključimo da je Rusija na prvom mestu u svetu po uvozu sa ukupnim učešćem od 18,81% koji iznosi 2,3 milijarde dolara ili količinski gledano 639,3 hiljada tona.

Tabela 11: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0202: govedina u hiljadama USD

Mlečni proizvodi

Interesantno je napomenuti da su neki mlečni proizvodi jeftiniji nego na našem tržištu, kao što su dugotrajna mleka, pavlaka, voćni jogurti, kefir. Što se tiče tvrdih i polutvrdih sireva konkurencija je veoma velika i cene su dosta slične našim, međutim cena transporta bi dosta povećala cenu naših sireva u Rusiji. Ukupan uvoz sireva u Rusiju iznosi 891,6 miliona dolara ili 233,2 tone. Rusija zauzima osmo mesto po uvozu ovih proizvoda u svetu sa ukupnim učešćem od 4,04%. Tabela 12: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0406: sirevi urda u hiljadama USD

Proizvode kao sto su jogurti i maslac Rusija uvozi u manjim količinama i zauzima 31. mesto u svetu. Ukupan uvoz navedenih proizvoda iznosi 20,4 miliona dolara.

Tabela 13: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0403: jogurt i maslac u hiljadama USD

Čajevi, voda, bezalkoholna pića

Konkurencija u proizvodnji čaja je velika, ali su i cene veoma visoke. Na cenu proizvoda dosta utiče pakovanje, s obzirom da je mnogo čajeva upakovano u metalne kutije, kao i dizajn kesica koje su najčešće kupastog oblika i svaka je zasebno upakovana. Prisutni su čajevi iz Šri Lanke, Velike Britanije, Rusije, Belgije, Francuske itd. Kada se sagleda tržište vode i bezalkoholnih pića uočavaju se veoma visoke cene. Cena vode se kreće od 22 do 104 rublje, jer gradska voda u Rusiji nije za piće. Od bezalkoholnih pića se dosta konzumiraju proizvodi kompanije Coca Cola i energetska pića kao što su Red Bull, Burn i sl, čija se cena u maloprodaji kreće od 45 do 58 rubalja. Ukupan uvoz mineralne vode iznosi 38,5 miliona dolara i Rusija je deseta u svetu sa učešćem od 1,84%. Tabela 14: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 220110: mineralna voda u hiljadama USD

Takođe, Rusija je i veliki uvoznik voćnih sokova, deveta u svetu, sa vrednošću uvoza od 314,4 miliona dolara i učestvuje sa 2,42%. Srbija je u 2009. godini u Rusiju izvezla voćne sokove u vrednosti od 1,58 miliona dolara.

Tabela 15: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 2009: sokovi od voća i povrća u hiljadama USD

Na listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine sa Rusijom se nalaze samo alkoholna pića i to HTSC 220410: vino penušavo, HTSC 2207: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine 80% vol. ili jači, HTSC 2208: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol, osim navedenih pića u sudovima većim od 2 litre, HTSC 2208204000: sirovi destilat, HTSC 2208206200: konjak, HTSC 2208206400: armanjak, HTSC 2208208700: brendi, HTSC 22082089: ostalo, HTSC 2208709000: likeri.

Sosevi i umaci

U marketima na tržištu Rusije su dosta prisutni kečapi, majonezi i senfovi koji se konzumiraju u velikim količinama i u pakovanjima fleksibilne ambalaže sa zatvaračem od 200 do 450 grama. Interesantno je napomenuti da je njihov senf veoma ljut jer u njega stavljaju dosta rena. Konkretno, od navedenih proizvoda najviše se uvoze proizvodi od paradajza i njihova vrednost je 33,7 miliona dolara, što Rusiju stavlja na 11. mesto u svetu sa učešćem od 2,14%. Tabela 16: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 210320: kečap i paradajz pire u hiljadama USD

Transport

Kada se uporede cene transporta od Poljske do Rusije koja iznosi oko 900 evra i od Srbije do Rusije koja se kreće od 3.000 do 3.500 evra, uočava se da je naš transport skoro četiri puta skuplji, i to u velikoj meri utiče na formiranje krajnje cene. S obzirom da voće i povrće spadaju u robu sa niskom prodajnom cenom, cena transporta značajno poskupljuje njihovu cenu koštanja (u nekim slučajevima i 100%). Takođe, treba imati u vidu da je rusko tržište prezahtevno za kapacitete domaćih proizvođača, te srpski proizvođači nisu u mogućnosti da budu „prvi dobavljač“, već je naša šansa u dopunjavanju ruskih polica srpskim proizvodima, kako bismo kvalitetom postali prepoznatljivi na tom tržištu. To se može postići kontinuitetom u snabdevanju i dobro organizovanoj logistici.

Sertifikacija po sistemu “GOST R” Utvrđivanje usklađenosti robe na teritoriji Ruske Federacije uređeno je Zakonom o tehničkoj regulativi, usvojenom decembra 2002. godine, a izmenama u zakonu, koje su usvojene 2009. godine, obuhvaćeni su sledeći tehnički propisi: “O sokovima proizvedenim od voća i povrća”, “O ulju i mastima“ i “O mleku i mlečnim proizvodima“. U zavisnosti od vrste robe postoji obavezna i dobrovoljna sertifikacija po sistemu GOST R. Takođe, od učestalosti i obima izvoza, firma izvoznik može da sprovede sertifikaciju za jednu isporuku ili za serijisku proizvodnju.

Kompletan tekst navedenih tehničkih propisa na ruskom jeziku možete pronaći na http://www.gost.ru/wps/portal/pages/techreg Fitosanitarna kontrola - Srpska strana je u obavezi da priloži podatke o pesticidima korišćenim za vreme proizvodnje i skladištenja uz svaku partiju prehrambenih proizvoda biljnog porekla, uz obavezno navođenje datuma poslednjeg tretiranja.

Sporazum o slobodnoj trgovini Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine i propisuje da za robu za koju se Sporazumom o slobodnoj trgovini može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, primenjuje carina od 1% kada je namenjena za tržište Rusije.

Uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se roba izvozila u Rusiju po preferencijalnoj carinskoj stopi od 1% su sledeći: - roba mora da bude poreklom iz Srbije, - roba mora da bude direktno kupljena od srpskog privrednog subjekta i direktno isporučena ruskom uvozniku, - roba se ne nalazi na listi izuzetaka od primene ovog sporazuma. Radi dokazivanja porekla robe carinskom organu se, zajedno sa carinskom ispravom podnosi deklaracija – uverenje o poreklu robe, na obrascu FORM A roze boje, koju izdaje Uprava carine.

Za izvoz u Rusku Federaciju neophodna je sledeća dokumentacija:

- Ugovor sa partnerom - Trgovačka dokumenta (faktura, specifikacija robe, sertifikat o poreklu robe - Form A, sertifikat o

inspekciji robe i otpremnica) - Transportna dokumenta - Dokumenta o osiguranju robe - Carinska dokumenta (TIR, ATA, deklaracija za carinsku vrednost i drugo)

Dalja liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom U oktobru 2010. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom koji će stupiti na snagu u narednom periodu i omogući će izvoz srpskih proizvoda u tu zemlju bez carinskih stopa, osim liste izuzetaka proizvoda na koje se neće primenjivati režim o slobodnoj trgovini između Srbije i Kazahstana. Carinska unija (Rusija, Belorusija i Kazahstan) Početkom 2012. godine očekuje se potpisivanje usaglašenog dokumenta sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana, što će dodatno otvoriti vrata ka tom tržištu i olakšati izvozne procedure srpskoj privredi. Tom prilikom će biti na snazi novi obrazac ST2 (umesto Form A) kojim se dokazuje poreklo robe, a koji ce važiti za čitavu Carinsku uniju. Primenjivaće se i dijagonalna kumulacija o poreklu između ovih zemalja, što znači da je moguće kumuliranje porekla robe u ovim zemljama, a koji će dobiti status domaćeg porekla. Režim preferencijala Za proizvode koji ne spadaju pod slobodan carinski režim, carinska stopa iznosi 75% i zavisi od vrednosti carinske stope u skladu sa Odlukom Komisije Carinske unije №130 o „Jedinstvenom carinsko-tarifnom regulisanju Carinske unije Republike Belorusije, Republike Kazahstana i Ruske Federacije“. Za korišćenje navedenog preferencijala srpskim proizvođačima je neophodan sertifikat FORM A žute boje koji izdaje Privredna komora Srbije.