Roljic-eGov-04

5/23/2018 Roljic-eGov-04

1/34

1

Panevropski univerzitet APEIRON Banja Luka

Fakultet informacionih tehnologija

Prof. dr LAZO ROLJI

ELEKTRONSKO POSLOVANJE JAVNOG SEKTORA

e-UPRAVA (IV dio)

Banja Luka, februar 2010. godine


2/34

2

SADRAJ3. Elektronsko poslovanje javnog sektora .......................................................................... 3

3.1 Ciljevi uvoenja elektronske uprave......................................................................... 33.2 Istorijski razvoj ......................................................................................................... 53.3. Koncepcijeske osnove e-uprave ............................................................................. 123.2 Tri aspekta elektronske uprave ............................................................................... 183.3. Tipovi poslovnih transakcija i modeli e-poslovanja u javnom sektoru ................. 19

3.3.1. G2B ............................................................................................................. 203.3.2. G2C ............................................................................................................. 22

U daljem tekstu data je lista usluga ovog tipa elektronske uprave, koje su na

raspolaganju graanima:............................................................................................... 233.3.3. G2G ............................................................................................................. 253.3.4. G2E ............................................................................................................. 263.3.5. E-Obrazovanje (e-Learning) ....................................................................... 273.3.6. E-Zdravstvo (e-Health) ............................................................................... 27

4. Stanje e-Uprave u BiH .............................................................................................. 285. Strategija razvoja e-Uprave u BiH ............................................................................ 296. Pravni okvir za regulisanje elektronskog poslovanja................................................ 32


3/34

3

3. Elektronsko poslovanje javnog sektora

Elektronsko poslovanje javnog sektora, odnosno elektronska uprava (e-Uprava) je oblik

izvoenja poslovnih procesa u organima, organizacijama i slubama javne uprave i

lokalne samouprave, koja se bazira na korienju savremene informaciono-

komunikacione tehnologije i usmjerena je krajnjim korisnicima (graani, poslovni

subjekti, zaposleni u upravi). Njena svrha je da se postigne vea razpoloivost,

preglednost i kvalitet usluga korisnicima, te bolja interna efikasnost rada. E-uprava

obuhvata obezbjeivanje uea razliite javnosti i institucija pri obradi dravno

znaajnih tema te djelovanju javne uprave i lokalne samouprave. Pri tome su iskoritene

razliite metode za automatizaciju poslova, naroito u vanjskoj komunikaciji (zahtjevi za

uslugama, distribucija otpravaka, e-Demokratija), ali i u unutranjoj komunikaciji(povezivanje evidencija, samoinicijativne obrade). Uvoenjem e-Uprave u sve segmente

javne uprave i lokalne samouprave bie ostvareni znaajni dugoroni sinergetski efekti u

vezi s preglednou, racionalizacijom i fleksibilnosti poslovanja.

3.1 Ciljevi uvoenja elektronske uprave

Osnovni ciljevi uvoenja e-uprave su:

-Smanjenje trokova: postavljajui usluge dostupnim onlajn, sigurno se viestruko

smanjuju trokovi razliitih transakcija, poveava brzina i tanost u odnosu na

upravljanje papirima.

-Ekonomski razvoj tehnologija omoguava vladi da pojednostavljuje, razvija bolje

odnose sa poslovnim organizacijama, kreira pozitivnu klimu u svim sferama poslovanja.

-Direktan uticaj na razvoj ekonomijui trita je oigledan kod e-nabavki.

-Poveava se transparentnost i dostupnost: publikuju se raznovrsne informacije-budeti,

prihodi, rashodi, debate, odluke, itd.

-Poveava se raspoloivost usluga: obezbjeuju se raznovrsne usluge, poveava

dostupnost, sadraj.


4/34

4

-Poboljava se rad administracije - kompjuterizacija, integracija finansija, kadrova,

upravljanja i kontrola trokova i stalna analiza podataka poveavaju efikasnost.

-Formiranje e-drutva: moda i najbitniji segment razvoja e-uprave, sveobuhvatni

napredak drutva, integraciju svihgraana ka zajednikom cilju.

Uvoenjem e-poslovanja u javnu upravu dolazi do promjene:

-naina rukovoenja,

-naina razgovora i komunikacije,

-naina donoenja odluka,


5/34

5

-naina pristupa uslugama,

-naina obavljanja poslovnih transakcija,

-nainaobrazovanja kadrova,

-naina prihvata povratnih informacija, i

-naina organizovanja i dostavljanja informacijakorisnicima.

3.2 Istorijski razvoj

Izraz elektronska uprava-eGovernment prvi put je upotrebljen 1993. godine u SAD, u

asopisuNational Performance Review (NPR) (Kamensky 20011). Jedan meuagencijski

zadatak je marta 1993. godine dat da se reformie Federalna uprava u SAD za vrijeme

Clinton-Gor-ove administracije o tome kako bi mogla da radi bolje, efikasnije i uz manje

trokove. Izvjetaj o tome podnesen je u septembru 1993. godine u navedenom asopisu.

Meutim, prema raspoloivim podacima, Juna Koreja je prva drava u kojoj je sistem

elektronske javne uprave praktino poeo sa funkcionisanjem, i to 1. novembra

2002.godine. Graanima ove zemlje je stavljeno na raspolaganje 4000 razliitih

kategorija, a mogli su da izvre 393 razliite aktivnosti vezane za komunikaciju sa

javnom upravom. Ubrzo zatim su je slijedile sve 236 razvijenije i ekonomski jake zemlje.

Naravno, teko je govoriti o istorijskom razvoju ovog pojma, ili pak navesti tzv. vane

datume - iz ove perspektive se ini da je sve to teklo prirodnim tokom, ali i vrtoglavom

brzinom. Jo prije 15-ak godina, na raznim simpozijumima strunjaka javljale su se ideje

o jedinstvenim elektronskim bazama, primjeni Interneta u funkcionisanju javne uprave,

usvajane su zajednike strategije, planovi na nivou Evropske zajednice i ugovori o

meusobnoj saradnji po pitanju e-governmenta.

Od kraja 90-ih godina do danas, u okviru Evropske unije usvojeno je nekoliko stratekih

dokumenata koji se tiu razvoja informacionog drutva, a koji se prirodno bave i

1Izvor: http://govinfo.library.unt.edu/npr/whoweare/historyofnpr.html (accessed: July 10, 2007).


6/34

6

pitanjima elektronske uprave i pruanja javnih usluga onlajn. Ovi dokumenti ukazuju da

su i evropske strategije informacionog drutva i razvoja elektronske uprave evoulirale

zajedno sa Unijom koja je, od ekonomske zajednice, prerasla u entitet vrlo slian

pojedinanim dravama koje je sainjavaju.

U prilog istorijskim idejama razvoja elektronske uprave naveemo neke odrednice iz

stratekih dokumenata Evropske unije2U decembru 1999. Evropska komisija je pokrenula eEurope inicijativu Informaciono

drutvo za sve (engl. Information Society for All) sa ciljem da se prednosti

informacionog drutva priblie svim Evropljanima. Inicijativa je postavila tri kljuna

cilja:

-Dovesti onlajn svakog graanina, domainstvo i kolu, svako preduzee i upravu;

-Stvoriti digitalno pismenu Evropu, podranu preduzetnikom kulturom spremnom da

finansira i razvija nove ideje;

-Omoguiti da itav proces bude socijalno inkluzivan, da gradi povjerenje korisnika i jaa

socijalnu koheziju.

U to vrijeme, usvajanje inicijative bilo je, prije svega, motivisano ekonomskim razlozima

i dostizanja stadija na kome su se u sferi e-poslovanja nalazile SAD. U tom trenutku,Evropska unija prepoznaje 10 oblasti u kojima bi, imajui u vidu tadanje stanje stvari,

zajednika akcija zemalja lanica imala smisla i mogla da dovede do pozitivnog pomaka.

To su:

-Obrazovanje (European youth into the digital age)

-Jeftiniji pristup Internetu

-Intenziviranje e-trgovine

-Brz Internet za istraivae i studente-Smart kartice za siguran elektronski pristup

-Mogunosti za finansiranje high-techmalih i srednjih preduzea

-E-participacija za hedikepirane

2Izvor:Elektronsko poslovanje-skripta za pripremu prijemog za master studije, Beograd


7/34

7

-Onlajn zdravstvena zatita

-Inteligentnitransport

-Onlajn prisustvo vlada, odnosno uprava.

Za svako od ovih pitanja postavljeni su ciljevi do kraja 2000, 2001 i 2002. godine. Da bi

se stekao uvid u stanje stvariu trenutku kada je ova inicijativa usvajana, iz perspektive

diskusije o elektronskoj upravi, vrijedi navesti da su se meu ciljevima zacrtanim za

onlajn prisustvo uprave, nali:

-omoguavanje pristupaosnovnim javnim podacima (informacijama),

-proirenje korienja Interneta za konsultacije,

-prikupljanje povratnih informacija u pogledu vanih inicijativa u oblasti javne politike

obezbjeivanje dvosmjernog elektronskog pristupa bazinim uslugama tj. omoguavanje

prijema i podnoenje informacija.

U junu 2000. godine efovi drava i vlada EU usvojili su akcioni plan eEurope 2002.

Akcioni plan je zamiljen kao putokaz za realizaciju ciljeva eEurope inicijative i

pripremljen je kao rezultat pozitivne reakcije na izvjetaj o implementaciji eEurope

inicijative, podnijet Lisabonskom Evropskom savjetu u martu 2000. godine. Ovaj akcioni

plan zapravo predstavlja razradu i proirenje eEurope inicijative u svjetlu zakljuaka

Lisabonskog Evropskog savjeta, kao i reakcija drugih EU institucija npr. Evropskogparlamenta. Plan je identifikovao tri osnovne grupe ciljeva, koje je trebalo dostii do

2002. godine:

-Jeftiniji, bri, sigurniji Internet;

-Investiranje u ljude i vjetine;

-Stimulisanje korienja Interneta.

U ovom dokumentu je primjetno da su, nakon manje od godinu dana od usvajanjaeEurope, zacrtani rezultati daleko ambiciozniji. Tako akcioni plan nalae dravama

lanicama da do 2003. godine omogue generalizovani elektronski pristup bazinim

javnim uslugama. U namjeri da se ukljue u zapoeti proces, 13 zemalja-kandidata za

lanstvo u EU je u junu 2001. godinepokrenulo inicijativu za usvajanje tzv. eEurope+

akcionog plana, koji je usvojen na sastanku Evropskog savjeta u Geteborgu. Ovaj akcioni


8/34

8

plan razrauje identina tri cilja postavljena u eEurope 2002 akcionom planu naravno,

iz perspektive zemalja-kandidata, uz dodatak jo jednog, nultog cilja: Ubrzano

uspostavljanja temelja informacionog drutva, koji ukljuuje ubrzano pruanje jeftinih

komunikacionih usluga za sve i usvajanje i primjenu pravila EU (acquis communitaire)

relevantnih u oblasti informacionog drutva. Ve iz ovog cilja je jasno da je osnovni

zadatak eEurope+ akcionog plana bio da zemlje-kandidati dostignu stadijume na kojima

su se u tom trenutku nalazile zemlje lanice i da se nakon toga ravnopravno sa njima

ukljue u realizaciju daljih ciljeva. Tako se od zemalja-kandidata oekivalo da za godinu

dana dostignu ciljeve zacrtane za zemlje lanice 1999. godine onlajn dostupnost

osnovnih javnih informacija a da u roku od narednih est mjeseci (do sredine 2003.

godine) dostignu zemlje lanice u obezbjeivanju generalizovanog onlajn pristupa

osnovnim javnim uslugama. Konani izvjetaj o realizaciji eEurope+ akcionog plana

prezentovan je u februaru 2004. godine, neposredno pred ulazak 10 novih lanica uEvropsku uniju. Generalni zakljuak ovog izvjetaja je da su zemlje kandidati postigle

znatan napredak u odnosu na 2001. godinu, kada je akcioni plan usvojen, ali da tri godine

kasnije i dalje znaajno zaostaju za 15 starih lanica EU. Posebno, iz perspektive

elektronske uprave, iako se istie da je postignut znaajan napredak u onlajn dostupnosti

javnih usluga graanima i privredi. Napominje se da je u ovim zemljama potrebno

posvetiti kontinuiranu panju ovakvom nainu pruanja usluga tanije, napretku od

prostog pruanja informacija ka potpuno transakcionim uslugama koje odgovaraju

potrebama korisnika i, to je jo vanije, dostizanju visokih nivoa korienja tih usluga.

Konano, treba istai da nakon pristupanja 10 novih lanica EU, ni one a ni druge zemlje

kandidati nisu zasebno tretirane u stratekim dokumentima vezanim za ovu oblast. I

citirani konani izvetaj iz 2004. godine upozorava da e ukljuivanje novih lanica u

implementaciju slijedeeg akcionog plana (eEurope 2005) biti veoma teak proces. Prvi

akcioni plan govori o onlajn dostupnosti javnih usluga (availability of public services

online), a drugi o uslugama za koje se oekuje potpuna onlajn dostupnost (full online

availability). Ovdje posebno treba istai i cilj identifikovan u vezi sa javnim nabavkama

po kome je preporueno dravama lanicama dase, pored obezbjeivanja dostupnosti, do

kraja 2005. godine znaajan dio javnih nabavki zaista i obavljaju elektronski. Kao to

emo vidjeti kasnije, javne nabavke svakako predstavljaju javnu uslugu (postupak) sa

kojom se najdalje odmaklu u potpunoj onlajn dostupnosti i realizaciji, a jedan od razloga


9/34

9

za to je neposredna zainteresovanost biznis sektora za poveanjem efiksanoti, brzine,

transparentnosti i konkurentnosti.

Dokument EU koji je trenutno na snazi - novi strateki okvir i2010 A European

Information Society for growth and employment i akcioni plan za oblasti elektronske

uprave koji je uslijedio nakon njega. Novi strateki dokument i2010, usvojen u junu

2005. godine,kao to se vidi iz njegovog naziva,orijentisan je ka razvoju informacionog

drutva u slubi ekonomskog rasta i zapoljavanja. U tom pravcu, Komisija jepredloila

tri prioritetne oblasti u kojima bi trebalo usvojiti odgovarajue dokumente javne politike

na nivou EU:

1. Zavretak kreiranja Jedinstvenog evropskog informacionog prostora Single European

Information Space;

2. Jaanje inovacija i investicija u istraivanje IKT u cilju promocije razvoja i brojnijih iboljih poslova;

3. Dostizanje inkluzivnog evropskog informacionog drutva koje promovie rast i

zapoljavanje na nain koji je konzistentan sa odrivim razvojem i koji daje prioritet

boljim javnim uslugama i kvalitetu ivota.

Jedan pogled na dokument i2010, pokazuje nam da su strateki pravci koje je Evropska

unija zauzela u razvoju informacionog drutva evoluirali tokom godina, u kojima je ak iznaajno proirila svoje lanstvo, i da su u potpunosti ispratili put Unije od proste

ekonomske zajednice do gotovo-drave iji se fokus sve vie pomjera na korisnike javnih

usluga. Akcioni plan je identifikovao 5 osnovnih ciljeva, a u okviru svakog od njih po

nekoliko specifinih ciljeva:

1. Ni jedan graanin ne smije biti zapostavljen. (No citizen left behind) do 2010.

godine svi graani, ukljuujui i socijalno ugroene ili marginalizovane grupe, trebalo bi

da postanu znaajni korisnici elektronske uprave, a uprave u zemljama-lanicama EU bi

trebalo da pruaju vjerodostojne javne informacije i usluge koje su lake dostupne i

uivaju povjerenje graana.

2. Stvarna efikasnost i djelotvornost do 2010. elektronska uprava bi trebalo da

doprinese visokom nivou zadovoljstva korisnika javnih usluga, kao i da znaajno oslabi


10/34

10

administrativne terete koje trpe graani i privreda. Takoe, i sam javni sektor bi trebalo

da profitira kroz inovativnu primjenu IKT - u pogledu efikasnosti, poveanja

transparentnosti i odgovornosti. Kao mjere za realizaciju ovog konkretnog cilja istiu se

redovna mjerenja i razmjena informacija.

3. Pruanje kljunih uslugasa visokim uticajem (high-impact). Kao prva takva usluga

identifikovani su postupci javnih nabavki. Do 2010. godine, trebalo bi omoguiti onlajn

obavljanje 100% javnih nabavki uz 50% stvarnog korienja tih postupaka. Takoe,

nagovjetavaju se i posebni sporazumi za druge, sline usluge za graane.

4. Uspostavljanje mehanizama koji omoguavaju pristup uslugama (enablers). To se

posebno odnosi na sredstva za elektronsku identifikaciju (eIDM electronic

identification management) u cilju korienja javnih usluga; elektronsku provjeru

autentinosti dokumenata i elektronsko arhiviranje. Dakle, potrebno je osigurati da do

2010. godine graani i privreda mogu da imaju korist od sigurnih i zgodnih elektronskih

usluga, izdatih na svim nivoima lokalnom, regionalnom, nacionalnom i da mogu da se

identifikuju pred organima uprave u svojoj i drugim dravama EU.

5. Jaanje participacijei demokratskog donoenja odluka do 2010. godine trebalo bi

uspostaviti mehanizme za djelotorne javne rasprave i uee graana u donoenju odluka.

U oktobru 2007. godine godine potpisana je S AGENDA+ za razvoj informacionog

drutva u zemljama Jugoistone Evrope 2007-2012, koja je definisala strateke ciljeveusklaene sa ciljevima koje su prihvatile zemlje lanice EU dokumentom i2010

evropsko informaciono drutvo za rast i zaposlenost. Za elektronsku upravu uveden je

novi skup indikatora prikazan u narednoj tabeli.

G2B(Government to Business, Uprava-Pravna lica)

Plaanje poreza:registracija, plaanje i analiza; ivotna sredina i graevinske dozvole; Kako dobiti dozvolu; Elektronski katastar i vlasnike knjige s njim u vezi; Zdravstveno osiguranje i penzija:plaanje i pregledi; Registracija preduzea; Registracija prihoda kompanije;


11/34

11

PDV; Carinske deklaracije; Jedinstveni prozor za jednokratno zavoenje svih informacija vezanih za

spoljno-trgovinske tran sakcije;

Javna nabavka; Registracija hipoteka pravnih lica; Podnoenje statistikih podatakadravnom statistikom sistemu (ukljuujui

usklaivanje sa EUROSTAT zahtjevima)

G2C (Government toCitizens, Uprava-Graani)

Traenje zaposlenja; Naknade socijalne zatite: za nezaposlene, djeiji dodatak, naknade za

zdravstvenu zatitu, studentski krediti i stipendije; Lina dokumenta: lina karta, paso, ili vozaka dozvola; Registracija vozila: novih, polovnih ili uvezenih; Javne biblioteke: pregledanje kataloga i naruivanje; Izvodi iz matinih knjiga: roenih, umrlih i vjenanih; Upisi u visoko obrazovanje; Prijava boravka: u sluaju promjene adrese;

Od 1993. do danas mogu se uoiti tri faze razvoja elektronske uprave: 1. faza

Informatiki bazirana e-uprava (u SAD 1947-1984), 2. faza Elektronska uprava bazirana

na personalnim raunarima (1984-1995) i 3. faza Elektronska uprava zasnovana na web-

u (1995-2010). Svaka faza ima dominantnu osnovnu karakteristiku e-uprave koja je

definie informatiku, personalni raunar i World Wide Web.

U poetku e-government i servisi koje je pruao graanima bili su limitirani, uglavnom

na informacije postavljene na sajt. Meutim, tek uplivom elektronskog poslovanja u

javnu upravu, dolazi do ekspanzije - sve vei broj razliitih transakcija se obavlja po

uzoru na e-poslovanje, a graani vie nisu samo pasivni posmatrai. Neoekivano snaan

i brz razvoj elektronskog poslovanja ponajvie je ubrzao uvoenje i implementaciju


12/34

12

elektronske uprave, ono je bilo toak zamajacostvarenju elektronske uprave u dananjem

obliku

3.3. Koncepcijeske osnove e-uprave

Razvoj e-uprave nije cilj sam za sebe, ve je u funkciji optijih ekonomskih i drutveno-

politikih ciljeva, a to su:

- Modernizacija dravne uprave;- Razvoj nacionalne ekonomije;- ire angaovanje i vee uee graana u demokratskim procesima.

Modernizacija dravne uprave predstavlja korjenitu promjenu tradicionalnog naina na

koji se obavljaju administrativni procesi u okviru drave. Ta promjena znai da graanine moraju vie da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa vlade, kao to

se to obino danas radi, i da gube svoje vrijeme i novac prikupljajui potrebna dokumenta

da bi podnijeli neki zahtjev. Umjesto toga zahvaljujui IKT, koja omoguava potpunu

automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuisanih organa,

graani mogu da zadovolje svoje potrebe podnosei svoje zahtjeve sa jednog mjesta (npr.

Internet portal e-uprave), bez obzira na broj razliitih organa koji uestvuju u postupku

obrade zahtjeva. Osim toga graani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o

trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtjevi. Na taj nain, e-uprava obezbjeuje

efikasnije, transparentnije i odgovornije javne slube koje su prilagoene potrebama

graana i privrede. Koncept e-uprave predvia interaktivne elektronske usluge

prilagoene potrebama graana i privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog

sektora. Koncept e-uprave prikazan je na slici 28.

Glavne karakteristike koncepta e-uprave su:

1. Postoji vie razliitih komunikacionih kanala koji omoguavaju pristup javnim

uslugama, a koji se biraju od strane graana i privrede shodno njihovoj prednosti i

pristupanosti.


13/34

13

2. Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. prema ivotnim

i poslovnim situacijama graana i privrede, a ne prema internoj organizaciji dravnih

organa.

3. Usluge koje dravni organi pruaju su potpuno meusobno integrisane, umjesto da

predstavljaju izolovane cjeline.

4. Zahtjevi korisnika prihvaeni na prijemnim mjestima transparentno se obrauju u

pozadini, bez obzira na broj razliiih organa koji uestvuju u obradi. U pruanju svojih

usluga, neki organ se moe oslanjati na usluge drugih organa.

5. Graanima u privredi je potrebna minimalna dokumentacija da bi podn ijeli zahtjev i

zadovoljili svoje potrebe. Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posjedu nekog

dravnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar dravne uprave korienjem

integrisanih usluga.

Slika 28: Koncept e-uprave

U najnovije vrijeme elektronska uprava u svijetu ne odvija se samo putem web sajtova

nego i putem drugih tehnika i tehnologija, kao to su: portali (Portals), glasovni portali


14/34

14

(Vocal Portals), fortali (Vortals)3, servisi kratkih poruka-SMS servisa (Short Message

Service)4. Zatim, tu su mogunosti elektronske uprave pomou servisa instant poruka na

mobilnom telefonu (Instant Messaging on Phone), koji je mnogo jeftiniji od SMS servisa.

Tu je i servis elektronske pote (E-mail), koji je kao alat E-uprave potcjenjen iako ima niz

prednosti nad nekim drugim tehnikama i tehnologijama. Sljedea mogunost su onlajn

diskusione grupe (Online Discussion Groups), koje se esto nazivaju jo i e-grupe (e-

groups). One su zamjena za raniji BBS sistem (bulletin board system) ili message board

iz 1980-tih, kojim su se poruke prenosile pomou tekstualnihfajlova (Textfiles).

Ove diskusione grupe postale su vaan izvor povratne veze (feedback) vladinim

politikama i programima i kao kreatori miljenja. Tamo gdje je doputeno oni omoguuju

slobodu miljenja lanstva. Obino ih postavlja jedna ili dvije osobe, takve grupe su

lino vlasnitvo njenih osnivaa, koji se nazivaju moderatori (moderators) i oni

odraavaju njihov vrijednosni sistemu postavljanju parametara za uee u grupama.

Da bismo si pomogli u boljem razumijevanju, moemo razviti tipologiju ovakvih onlajn

diskusionih grupa zasnovanu na odabranim kriterijima:

(i) Prema tipu lanstva (1. Otvorenepri emu ulanjenje ne zahtijevamoderatorovoodobrenje i 2. Zatvorene-kod ega se za ulanjenje zahtijeva odobrenje

moderatora),

(ii)Prema postavljanju poruka (1. Trai se doputenje moderatora, i 2. Ne trebadoputenje moderatora),

(iii) Prema nivou aktivnosti (bazirano na broju postavljenih poruka, 1.Dobro, i 2.Skromno), i

(iv) Prema performansama moderatora (zasnovanog na doputanju postavljanjasuprotnih miljenja, 1. Demokratsko kod kojih je doputeno postavljanje

suprotnih miljenja, i 2. Nedemokratsko kod kojih nije doputeno

postavljanje suprotnih miljenja).

3Glasovni portal (vocal portal)je portal koji upite prima glasovnim putem preko telefona i aljeih raunaru. Odgovor se isto tako prima glasovno ime se eliminie upotreba ekrana, tastatura ikliktanja miem. Oni su postal dostupni u SAD u ljeto 2000. godine. Fortal (vortal) je vertikalniportal, to znai da jse odnosi na konkretnu industriju, uslugu, itd. ili na konkretnu temu.4 Usluge kratkih poruka-SMS (Short Message Service) koji nam omoguuje da aljemo i

primamo tekstualne poruke pomou mobilnog telefona ograniene na 160 alfa-numerikihznakova i bez ikakve slike ili grafike, koji je zavladao svijetom.


15/34

15

Na kvalitetnim sajtovima obino su postavljene ikone za pojedine servise, najee u

slijedeem obliku:

RSS Feed (Standardna ikona). RSS je skraenice od Rich Site Summary, RDF Site

Summary, Really Simple Syndication -stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom

feed format i protokol , koji pripada "porodica" HTTP protokola/formata koji omoguuju

distribuciju podataka5

. To je veoma dobar alat za automatsko povezivanje i agregaciju6

web sajta. RSS je tehnologija-jednostavan program koji omoguava automatski pristup

Internetu i blogu. RSS slui za brz pregled sadraja na Internetu, jer su podaci "oieni"

od suvinih podataka koji u sebi sadri HTML jezik; na kojem poiva Internet.

RSS prua pogodan nain za editore (izdavae) sadraja da informacije distribuiu u

standardnom formatu. Standardizovani XML format datoteke omoguuje da jednom

publikovana informacijabude pregledana pomou vie razliitihprograma kao to je, na

primjer, Outlook. Optiprimjer sadraja RSS-a je izvori informacija kao to su naslovne

vijesti (news headlines) koje se esto auriraju.

Korist od RSS-a je agragacija sadraja sa vie Web izvora na jedno mjesto. Ubudue vie

ne morate posjeivati razliite Web sajtove da biste dobili najnovije informacije o

5Really Simple Syndication (RSS) is a way for content publishers to make news, blogs, and other content

available to subscribers. You can view RSS content in Microsoft Office Outlook 2007. Using RSS,

publishers can make content and updates available for download by subscribers automatically. The content

on all Web sites is not available as an RSS Feed, but the list is growing daily.6Agregacija sajta oznaava postavljanje inae razbacanih podataka tako da budu dostupni sa jedne lokacije,obino preko Web stranice. Agregacija je neophodna da bi se obezbijedio smisao u gomili inae korisnihkorporacijskih podataka (meu koje se ubrajaju razne informacije, od kataloga do cijena materijala,

podrke za proizvode, vijesti ili marketinkih materijala), koja se stvara kada se poveu prethodno zasebniraunarski sistemi u okviru kompanije i njenih partnera.


16/34

16

poglavljima koja vas interesuju. Pomou RSS, saetci sadraja vam se upuuju, a vi

zatim, klikom na link, odluujete koji lanak eliteda proitate.

Sadraj RSS-a je obino tekstualan, objavljen u razliitim izvorima ali prvenstveno

medija (medijskih mjesta) ili linih web blogova poznatih kao blogovi. Blog se moe

usporediti sa on-line urnalom. Kako je rasla popularnost RSS-a pojavili su se novi tipovi

sadraja, ukljuujui multimedijalne sadraje. Razmjena ovih tipova sadraja poznata je

kao blogcasting ili podcasting (standardna ikona je: . Na primjer, neka medijska

mjesta nude neke audio kopije od nekih njihovih novosti.

Mehanizam isporuke RSS sadraja zove se RSS Feed. Postoje milioni RSS Feed-ova koji

sadre aktuelne vijesti ili kratke saetke tog sadraja sa linkom na originalni izvor. Feed

takoe moe da sadri kompletan sadraj i obuhvata atamente (priloge) uglavnom bilo

kojeg tipa. Ostali nazivi za RSS Feed su Web feed, XML feed, RSS kanali i

administrirani sadraj (syndicated content).

Veina ljudi koristi prednosti nekog oblika klijentskog softverskog programa da ita

njihove RSS Feed-ove. Ti progami poznati su pod imenom RSS agregatoriili RSS

itai.


17/34

17

Blogovi i Wik i. Blog (Blog) i wiki (Wiki) esto izazivaju konfuziju da su to isti koncepti,

a oni, iako imaju dosta slinosti, su fundamentalno drugaiji i zbog toga ih moramo

razlikovati.

Na primjer, i blogi wikisu alati za publikovanje na webu, programska oprema za grupni

rad i mogu imati RSS feed. Ali, i pored toga oni imaju drugaije pravce (namjene). I

blogovi i wikiji su veoma korisni alati za e-upravu. Wikiji mogu, na primjer, da budu

koriteni za postovanje prirunika (za usluge graanima, saradnju na projektu, pisanje

zajednikog izvjetaja nakon posjete na terenu ili omoguavanje graanima da razviju

njihov vlastiti forum, kao klirinku kuu za informacije, itd.). Nekoliko Britanskih

organizacija u dravnom sektoru postavile su svoje vlastite wikije (na primjer:

Mathieson 2996 i vladin wiki (Government Wiki) zvaninonazvanGovIT wiki.

Znaaj blogova za elektronsku upravu je dvojak. Prvo, blog moe da bude moanmenaderski alat za poboljanje internog rada ministarstva/slube omoguavanjem

interaktivnog foruma ako se on postavi unutar ministarstva ili slube. Drugo, oni mogu

biti veoma vaan izvor kod angaovanja stanovnitva-graana radi dobivanja povratnih

informacija o politici uprave i o programima i za njihovu preorijentaciju da bi se

zadovoljile njihove potrebe.

Kada va brauzer (pretraiva Web-a), ili raunar, na ekranu ima RSS ita tada moete

da se prijavite (pretplatite) na bilo koji broj RSS feed-a. Feedje jednostavan nain na koji

italac moe da se prijavi (pretplati) na sadraje biznis web sajtova, najee na opte

blogove ili sajtove sa novostima. Sajt sa vijestima moe da sadri najnovije naslove ili

cijele lanke, na primjer o hrani, uvijek kada novi lanak bude objavljen.

Tabela 4: Razlika izmeuBloga and Wikija

Karakteristike Blog Wiki

1 Godina nastanka 1999 Mart 1995

2 Fokus Individual Collaboration

3 Sadraj Lini dnevnik Korisniki izmjenjiv referentni sajt


18/34

18

4 Uee Mogu se postovati

komentari

Mogu se postovati komentari ali se

mogu objavljivati i sadraji

5 Gledita/Pogledi /Miljenja Dogmatina Konsenzusna

6 Interna maina za pretraivanje

(Search Engine)

Obino ne postoji Obino postoji

3.2 Tri aspekta elektronske uprave

Primjenu IKT u javnom sektoru moemo da posmatramo sa etiri aspekta: drutvenom

(socijalnom) i ekonomskom, politikom, kulturolokom.To su:

Bolje pruanje usluga: izgradnja nove javne infrastrukture, transparentnost,

jednostavniji pristup, efikasnost i nii trokovi usluga.

Informisanje: novi javni resurs?

E-Demokratija: proirenje javnog prostora?

Naa dalja razmatranja bie usmjerena ka ovom prvom aspektu posmatranja.

Ovi aspekti se tretiraju kao teme koje su proistekle iz diskusija sa mnogim osobama koje

na tome rade ili razmiljaju o tome kako IKT mogu da poboljaju rad javne uprave. Oni

se identifikuju kao osobe sa razliitim interesima kada pristupaju diskusiji o e-upravi. Mi

takve osobe moemo zvati e-government stakeholders (zainteresirani korisnici za

elektronsku upravu).

Kako vrijeme protie sve je jasnije da je Internet, kao jedan segment informaciono-

komunikacionih tehnologija, postao sastavni dio ivota i nezaobilazni alat u

poslovanju. U javnim ustanovama, u organima, organizacijama i slubama javnog

sektora, kao i u okruenju, dogaa se isto komunikacija se sve vie odvija prekoInterneta, on se koristi kao jedan od moguih kanala za distribuciju informacija, sve vie

postajui stalno otvoren alter. Sve je to stvorilo potrebu da se itavom poslu pristupi sa

sistemske strane i da se ponudi rjeenje koje e predstavljati jedinstveni nastup upravnih

struktura prema korisnicima.


19/34

19

Graani oekuju da u naprednijem korienju informaciono-komunikacionih tehnologija,

u prvom redu na Internetu, pronau servise i usluge koji se odnose na poslo vanje sa

javnim sektorom, a sa druge strane i strukture u javnom sektoru imaju svoje razloge za

bri prelazak na e-upravu. Osnovni razlog za to je mogunost utede. Transakcija

obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo

kojim drugim komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraena preko Interneta

moe se posmatrati kao samousluni servis bilo da je u pitanju graanin, zaposlen i u

javnim institucijama ili poslovni partner.

3.3. Tipovi poslovnih transakcija i modeli e-poslovanja u javnom sektoru

Sve usluge e-Uprave fokusirane su na etiri glavna korisnika: graane, poslovnu

zajednicu, zaposlene u javnom sektoru i organe, organizacije, agencije i slube u javnomsektoru. E-Uprava ima za cilj da ostvari mnogo bolju, ugodniju, transparentniju, jeftiniju i

efikasniju interakciju sa graanima, privredom, zaposlenim u upravi i organima,

organizacijama, agencijama i slubama u javnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

U e-Upravi pojedinci su u mogunosti da iniciraju i podnesu zahtjev za odreenom

uslugom iz domena javne uprave i da tu uslugu dobiju putem Interneta, intraneta ili

nekog drugog informaciono-komunikacionog mehanizma. U nekim sluajevima, usluga

iz domena javnog sektora se isporuuje putem jedne kancelarije umjesto mnogo njih. U

drugim sluajevima javna transakcija se kompletira bez direktnog kontakta sa zaposlenim

u javnom sektoru.

Korisnici poslovanja e-Uprave mogu se svrstati u slijedee kategorije:

1. G- Government (javna uprava-organi, organizacije, agencije i slube)2. E- Employee (zaposleni u javnoj upravi)3. B- Business (preduzea i ostala pravna lica)4. C- Citizen (graani).

Iz prethodnog proizilazi da se u e-upravi mogu javiti slijedei osnovni odnosi izmeu

korisnika, koji istovremeno i definiu tipove aplikacijakoje se prave:


20/34

20

G2G (komunikacioni podsistem javne uprave, informacije, servisi) G2E (zaposleni u javnom sektoru, chat room, oglasna tabla, uenje) G2B (snabdjevanje, informacije, servisi) G2C (on-line servisi, digitalna demokratija) G2C (komunikacija vlade, organa uprave, javnih organizacija i javnih slubi sa

graanima).

Tu jo treba dodati e-Obrazovanje i e-Zdravstvo, kao jedne od najmasovnijih vidova

korienja elektronskog poslovanja u javnom sektoru.

3.3.1. G2BG2B (engl. Government to Business): javna uprava-poslovni subjekti (vertikalna

povezanost) predstavlja e-poslovanje i saradnju izmeu organa, organizacija i slubi u

javnom sektoru sa drugim poslovnim subjektima kao i drugim pravnim licima. Analogno

je standardnom elektronskom poslovanju B2B samo to je jedan od uesnika javna

uprava. Komunikacija javne uprave sa poslovnim subjektima predstavlja potencijalno

najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije. Postie se skraenje vremena

izvrenja sloenih transakcija, smanjenje trokova poslovanja i stvaraju se dobre podloge

za kvalitetno odluivanje

Taj dio javne uprave dobiva sve veu ulogu radi oekivanja preduzea, mogunosti

smanjenja trokova, poboljanja djelovanja sistema javnih narudbi (poboljanja

preglednosti aktivnosti u realnom vremenu), cjenovne efikasnosti, manjih trokova,

razvoj aplikacija za ispunjavanje obrazaca, poveane konkurentnosti i preglednosti

procesa dravnog nadzora nad poslovanjem preduzea.

Koritenjem elektronskog poslovanja sjavnom upravom firme mogu bitno pojednostaviti

svoje radne procese. S obzirom da svoje obaveze prema dravi mogu bre i ekonominije

podmiriti putem Interneta, lake e se koncentrisati na svoje poslovanje. Na globalnom

tritu moi e bre napredovati i postati konkurentniji. Odnos uprave s privrednim

subjektima nije samo kupovina roba i usluga. Vaniji cilj je jaanje takmiarskog duha na


21/34

21

nacionalnom nivou, davanje podsticaja manjim firmama i kljunim sektorima industrije

te stvaranje uslova za potenu konkurenciju. Uprava moe i mora, putem pravne

infrastrukture, dati doprinos zdravom e-okruenju da bi privredni subjekti to lake preli

na savremeno e-poslovanje.

Tehnoloki posmatrano G2B je servis za komunikaciju javne uprave sa poslovnim

subjektima a zasnovan na je konceptu Interneta i Ekstraneta. Osnovne komponente su

snabdjevanje, informacije, servisi. Ovi servisi olakavaju rad poslovnim subjektima,

nudei im verifikovane podatke i eliminiui redundantno sakupljanje podataka, te

stvaraju komunikacione i druge osnove za ostvarivanje e-poslovanja izmeu njih.

Inicijative vlada prema poslovnom sektoru privlae najvie panje, prvenstveno zbog

elje i pritiska poslovnog sektora za poboljanjem brzine obavljanja usluga i mogueg

smanjenja trokova. Mada se ne oslanjaju direktno na informacione tehnologije,nekoliko razliitih metoda transparetnih javnih nabavki se ve koristi u odnosu sa

poslovnim sektorom, to doprinosi poveanju demokratizacije i postepenoj promjeni

kulture u javnim institucijama. U kasnijim fazama e-uprave vlade se ovoj grupi

pribliavaju implementacijom aplikacija za elektronsko obavljanje usluga koje im se,

inae, pruaju neelektronskim putem (registracija preduzea, izdavanje raznih uvjerenja i

potvrda, statistike analize, pristupi bazama podataka, itd.).

Neke usluge servisa G2B za preduzeasu:

Socijalni dodaci za zaposlene

Kompanijski porezi: prijava, notifikacija

Porez na dodatu vrijednost: prijava, notifikacija

Registracija nove kompanije

Dostavljanje podataka organizacijama za statistiku

Carinske deklaracije

Dozvole koje se odnose na zatitu ivotne sredine

Elektronske javne nabavke

B2G - Servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom zasnovan je na

konceptu Interneta i Ekstraneta. Komunikacija javne uprave sa poslovnim partnerima -


22/34

22

povezivanje i udruivanje dravnih institucija i preduzea sa ciljem razmene potrebnih

informacija.

3.3.2. G2CG2C (engl. Government to Citizen): javna uprava-stanovnitvo (vertikalna povezanost)

predstavlja saradnju javne uprave i graana. Analogno je poslovanju B2C. Omoguava

korisniku da lako odredi koji dio usluge mu je potreban i kako da mu pristupi. Servis je

dostupan 24 asa dnevno, a takoe je lako dostupan i hendikepiranim osobama koje nisu

u mogunosti da lako mijenjaju loakciju. Javna uprava moe lako da dobije odgovor na to

ta graani misle o njenim uslugama i na osnovu toga da ih koriguju, to podspjeuje rad

uprave i poveava zadovoljstvo graana upravom.

Cilj kojem se tei u ovom modelu elektronskog poslovanja sa javnom upravom je Single

touch point, tj. - mora se omoguiti da jednim ulaskom na Internet korisnik moe da

pristupi svim potrebnim informacijama. Ovo se omoguava od kue preko PC raunara

ili nekim od alternativnih naina pristupa (infokiosk, fiksni telefon i preko mobilnog

telefona).

Pri korienju usluga javne uprave korisnik mora da plati administrativnu taksu, tako da

je neophodno omoguiti plaanje putem Interneta, ali takoe i neke druge alternativnesisteme plaanja. Ovaj domen kod nas jo nije rijeen u potpunosti i predstavlja jedan od

najveih problema omasovljavanju e-poslovanja preko Interneta.

Graani danas od javne uprave oekuju mnogo vie nego ranije. Oni zahtjevaju tane i

njima prilagoene informacije. ele da ih javna uprava tretira kao osobe za koje su oni tu

i za koje oni vre usluge, i da djelotvorno reaguje na pojedine okolnosti i ivotne situacij e

svakog pojedinca. Informatiko drutvo od javne uprave trai da se potpuno reformie i

nudi joj priliku da pobolja svoje usluge, povea efikasnost i ponovno zaslui povjerenje

graana.G2C model elektronskog poslovanja stanovnitva sa javnom upravom kreiran je

sa namjenom unapreenja interakcije izmeu stanovnitva i javne uprave, to je jedan od

glavnih poticaja za nastanak e-poslovanja javne uprave. Poticaji su usmjereni na bre,

jednostavnije i preglednije obavljanje raznih elektronskih usluga (u daljem: e-usluge),


23/34

23

kao na primjer: dobivanje i produenje vaenja linih dokumenata, dokumenata iz

katastra, dobivanje dozvola, dobivanje uvjerenja iz matinih knjiga, plaanje naknada,

kao i osnovnih usluga iz obrazovanja, zdravstvene njege, zdravstvenog i penzijskog

osiguranja, biblioteka i drugo. Za graane to znai da je dovoljan samo telefonski poziv

ili Internet za pristup potrebnim informacijama.

G2C - Servis za komunikaciju javne uprave sa graanima zasnovan na konceptu

Interneta. Osnovne komponente su posjetioci, informacije, on-line servisi, digitalna

demokratija. Pomenuti servisi podrazumijevaju omoguavanje transakcija kao to su

podnoenje zahtjeva, obnove dozvola, plaanje poreza, a obavljaju se jednostavnije u

kraem vremenskom roku. G2C inicijative takoe esto pokuavaju da pomou sredstava

kao to su Internet prezentacije i info-kiosci uine informacije dostupnijima. S drugogaspekta, G2C inicijative se odraavaju na samu vladu tako to utiu na promjenu

poslovnih procesa u organizaciji. Mnogi smatraju da bi jedan od osnovih ciljeva G2C

inicijativa trebalo da bude kreiranje takozvanih one-stop shops-jedinstvenih mesta sa

kojih graani mogu obavljati razne usluge, naroito one koje zahtijevaju saradnju

nekoliko agencija, a za koje im nee biti potrebno da kontaktiraju svaku agenciju

pojedinano. Potencijalni rast G2C inicijativa odnosi se na poveanu interakciju graana

meu njima samima i na poveano uee graana u vlasti.

U daljem tekstu data je lista usluga ovog tipa elektronske uprave, koje su na raspolaganju

graanima:

- Prijava poreza na dohodak graana- Potranja za zaposlenjem- Dodaci socijalne zatite- Lini dokumenti- Registracija vozila- Aplikacija za dozvole za gradnju- Prijave policiji- Javne biblioteke- Izvodi iz matinih knjiga (roenje, vjenanje)-zahtjevi i isporuka


24/34

24

- Konkursi za vie i visoko obrazovanje- On-line prijava promjene adrese prebivalita- Servisi koji se odnose na zdravstvo (npr. zakazivanje pregleda u bolnicama)

C2G je servis za komunikaciju graana sa javnom upravom zasnovan na konceptu

Interneta. U svojoj naprednoj varijanti modeli C2G i G2C prelaze u koncept G-CRM

(javna uprava orijentisana prema graanima).

Slika 29: Komunikacija u elektronskoj upravi


25/34

25

3.3.3. G2GG2G(engl. Government to Government): javna uprava-javna uprava (horizontalna veza)

predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje izmeu razliitih organa javnog

sektora. Dravni organi mogu efikasno koristiti Internet servise na nivoima upravljanja.

Ovaj model e-poslovanja predstavlja osnovnu kimu e-poslovanja javne uprave ioznaava upravljanje s podacima i elektronske interakcije kako unutar istog organa tako

izmeu organa na lokalnom, entitetskom i dravnom nivou.

G2G poslovanje u BiH moe se odvijati izmeu :

- Vijea ministara i ministarstava BiH i entitetskih vlada,- Izmeu vlade entiteta i kantonalnih vlada (u FBiH i Distriktu Brko) i organa

lokalne samouprave (gradova i optina) u Republici Srpskoj.

- Pri meuresornom upravljanju.

Ovaj vid poslovanja predstavlja poslovanje od baze, koju ine lokalne uprave, ka viim

nivoima. U proteklom periodu kod nas su postojale razne inicijative da se ovo rijei na

najbolji nain, ali rezultata jo uvijek nema. Kod nas postoji saradnja na lokalnom nivou i

podaci koji su razmjenljivi na lokalu (tzv. horizontalna razmjena podataka). Plan je da se

u najskorije vreme rijei ovaj problem i da se postigne vertikalna razmjena, a time i

jedinstveni informacioni sistem u BiH.

Tehnoloki gledano, G2G servis javne uprave zasnovan je na konceptu Intraneta.

Omoguava unapreenje saradnje organa raznih nivoa dravne uprave i stvaranje punog

partnerstva izmeu njih, u pruanju servisa graanima i drugim subjektima. Iz mnogo

razloga realizacija G2G odnosa predstavlja kljuni faktor e-uprave. Veina strunjaka se

slae u ocjeni da vlade na svim nivoima moraju ojaati i unaprijediti svoje interne sisteme

i procedure prije nego to omogue bilo kakvu elektronsku interakciju sa javnosti,odnosno, graanima i poslovnim sektorom. G2G ukljuuje dijeljenje podataka

elektronskim putem izmeu zaposlenih u vladi na dravnom, entitetskom, kantonalnom i

lokalnom nivou.


26/34

26

3.3.4. G2EG2E (engl. Government to Employees) javna uprava-zaposleni u javnoj upravi obuhvata

G2C usluge kao i neke specijalizovane usluge samo za zaposlene u javnoj upravi i

predstavlja korienje informacione i komunikacione tehnologije za bolju saradnju i

koordinaciju zaposlenih u organima i organizacijama u javnoj upravi. Ovo predstavlja

nain korienja najnovijih informaciono-komunikacionih tehnologija u formiranju

informacionih sistema unutar samih uprava, njenih organa i organizacija, radi poveanja

performansi rada javne uprave i to boljeg servisa svim graanima na teritoriji rada

organa i organizacija javne uprave.

Ovaj model e-poslovanja podrazumijeva:

- Meusobnu komunikaciju meu zaposlenimau javnoj upravi,- Blagovremeno obavjetavanje i protok informacija, kako podataka koji su

neophodni za svakodnevni rad (pisarnica, razni materijali) tako i interne

informacije za slubenike,

- Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama, i za- Upravljanje znanjem kao najveim resursom nekog preduzea- Vladine interne poslove za meusobno poslovanje i komunikaciju zaposlenih u

njenim slubama, poslovi kao to je upravljanje elektronskim dokumentima i/ili

njihova priprema za Web korienje

- On-line servise koji su postavljeni i za vanjske korisnike i poslovni svijet. Dodanas je vei broj usluga stavljen na korienje u ovoj grupi poslova. Najee su

to poslovi tipa FAQ (Frequently Asked Questions-najee postavljena pitanja),

zatim sistem naplate parkiranja, takse na nekretnine i poslovne licence i dozvole, i

- Intranet, koji kao korisniku populaciju ima zaposlene u javnim slubama ipojavljuje se kao vaan informacioni, komunikacioni i organizacioni alat u okviru

G2E poslovanja. Jedan od najveih izazova za bilo koju organizaciju je efikasna

distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog

komunikacionog kanala sa njima. Korienje intraneta za distribuciju informacija

poveava stepen meusobne komunikacije i omoguava voenje transakcija i

prua ogromne mogunosti za poveavanje efikasnosti organizacije. ta vie,

intranet moe da ima centralnu ulogu da organizacija postane uionica na

daljinu gdje su resursi za uenje uvijek na raspolaganju zaposlenima, oglasna


27/34

27

tabla chat room i forum za uenje. Cijena koju treba platiti za ovakav interni

sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je

manja uz pomo web tehnologija, a pitanje je da li bi bilo mogue na drugi nain i

postiisline rezultate.

G2E servis koriste zaposleni u javnoj upravi a zasnovan je na konceptu Intraneta.

Osnovne komponente su chat room oglasna tabla, uenje, servisi koji su interni

(unutranji), servisi javne uprave, koji primjenom novih IKT smanjuju trokove

funkcionisanja, a poveavaju efikasnost pouzdanost, sigurnost i kvalitet rada ukupne

administracije.

3.3.5. E-Obrazovanje (e-Learning)Podizanje kvaliteta i pristupanosti svih oblika obrazovanja smatra se katalizatorom

razvojnih procesa u modernom drutvu. Opremanje obrazovnih ustanova informatikim i

komunikacijeskim resursima treba da prati edukacija na podruju informatike i novih

tehnologija (sticanje ECDL kao i raznih usko-specijalizovanih profesionalnih certifikata).

itav taj proces treba da bude pokriven odgovarajuim pravnim mehanizmima i

rjeenjima: zakoni koji se odnose na nauno istraivaki rad i djelatnost ; zakoni koji

reguliu oblast zatite linih podataka; zatita autorskih prava; zakonska rjeenja vezana

za nabavku softvera od strane obrazovnih ustanova... Sve to treba da omogui snaan

razvoj drutva znanja, odnosno razvoj drutva u cjelini.

3.3.6. E-Zdravstvo (e-Health)E-zdravstvo oznaava korienje modernih IKT da bi se udovoljilo potrebama graana,

korisnika zdravstvene zatite, zdravstvenih strunjaka, ustanova koje pruaju zdravstvene

usluge i kreatora zdravstvene politike (ona podrazumjeva, ali se ne ograniava na:

elektronsku zdravstvenu dokumentaciju, elektronski zdravstveni karton, komunikaciju


28/34

28

pacijenata sa doktorima putem interneta, podnoenje prijava na zdravstveno osiguranje

putem internet i dr.). Saradnja i razmjena podataka izmeu subjekata zdravstvene zatite,

kljuna je za poboljanje zdravstvene zatite korisnika, unapreenje interakcije izmeu

specijalista i pacijenata i poboljanje javnog zdravlja. Kljuni element u procesu

razmjene elektronskih zdravstvenih informacija je uspostavljanje pouzdanih mehanizama

za zatitu bezbjednosti i privatnosti informacija o korisniku (propisi koji se odnose na

zatitu linih podataka), kako bi korisnici imali kontrolu nad sopstvenim informacijama.

4. Stanje e-Uprave u BiH7Razvoj eUprave u Bosni i Hercegovini je u poetnoj fazi. U toku su izgradnja

informacionih sistema na dravnom nivou (CIPS, IS dravne granine slube, ISpolicijskih izvjetaja, poreskog sistema itd.), web sajtovi BiH, entiteta, optina i snimak

stanja u javnoj administraciji BiH. U narednom dijelu navodime neke od konkretnih

problema koji su evidentni u javnoj upravi u BiH.

Problemi u radu:

administracija ne radi po evropskim standardima, principi i praksa rada na nivou jedne optine su razliiti od principa na nivou rada

druge optine ili entiteta,

loa preglednost rada i poslovanja, ne postoje jedinstvene baze podataka na bilo kojem nivou, nedostaje elektronsko komuniciranje i po horizontalnom i po vertikalnom nivou, nedostaju hardverski i softverski standardi, na primjer, koriste se razliiti

operativni sistemi, aplikacije i baze podataka,

ne postoji globalni plan automatizacije administracije, postojei sistemi djeluju odvojeno, nepovezano i ne mogu obezbijediti graanima

potrebne informacije,

gotovo nikako se ne koriste moderni naini komuniciranja e-mail, Internet,... ne postoje usluge graanima preko Web sajtova,

7 Izvor: Diskusija na Drugoj tematskoj konferenciji Kako smanjiti trokove administracije u BiH,Udruenje graana Tolerancijom protiv razliitosti-ToPeeR, Doboj, 24. Avgust2006.


29/34

29

e-Governmentnije u upotrebi.

Graani se uglavnom ale na:

sloenost procedura, birokratiju, guve, ekanje u redu, ponaanje slubenika, neljubaznost, lou organizaciju, zastarjelost naina rada i opreme, nepostojanje pisanih uputstava i mapa, komplikovane formulare, visoke takse.

Zaposleni su nezadovoljni:

uslovima rada, informacionim sistemom, materijalnom situacijom, time to se previe radi, nesposobnim rukovodstvom, agresivnim strankama, propisima.

5. Strategija razvoja e-Uprave u BiHStrategija razvoja e-Uprave u BiH pripremljena je na osnovu slijedeih dokumenata:

Memorandum o razumijevanju, potpisan izmeu Vijea ministara BiH i UNDP, eEurope

Action Plan (Feira 2000), Plana e-Europe+ za informatizaciju zemalja kandidata za

Evropsku Uniju, Agende za razvoj informacionog drutva, koju su usvojile zemlje

Jugoistone Evrope i, na kraju, Politika razvojainformacionog drutva u BiH.


30/34

30

Jedini dokumenat na koji se Strategija oslanjala, i na osnovu koje je i izraena, bio je

Politika razvoja informacionog drutva.

Strategija razvoja informacionog drutva BiH odnosi se na slijedee pravce djelovanja:

IKT infrastruktura

IKT industrija e-obrazovanje e-uprava i e-legislativa.

Strategijom su utvreni pravci djelovanja na slijedee segmente u okviru uprave u BiH:

o reinenjering javne upraveo tehnoloko-razvojne osnoveo komunikaciona i informatika infrastrukturao meuoperativnosto sigurnosto fundamentalni registrio informatizacija zajednikih i specijaliziranih funkcija upraveo e-demokratijao elektronski servisio portali io pristupne take.

Za svaki od navedenih segmenata data je analiza stanja u Bosni i Hercegovini, aktuelni

trendovi, ciljevi koji se ele postii te pravci i akcije djelovanja. Iz navedenih razmatranja

proistekli su razvojni projekti i mjere u Akcionom planu.

Za praenje realizacije Akcionog plana predvieno je korienje skupa meunarodno

standardizovanih indikatora.

Transformacijom uprave u e-upravu bi se omoguilo graanima, poslovnim partnerima,

nevladinim i drugim institucijama permanentan pristup uslugama uprave kao i


31/34

31

jednostavno, efikasno i jeftino obavljanje poslova. Takve usluge bi znaajno doprinjele

poveanju efikasnosti poslovnih sistema i smanjenju trokova poslovanja.

Na osnovu Strategije razvoja e-uprave u BiH za period od 2004. do 2007. godine izraen

je odgovarajui Akcioni plan razvoja informacionog drutva u BiH, u kojem su navedeni

konkretni razvojni programi i projekti sa odgovarajuim opisima, nosiocima realizacije,rokovima, procjenom potrebnih resursa i oekivanim efektima realizacije. Sline

strategije i akcione programe prije toga izradile su Slovenija, Hrvatska i Srbija. To su

znaajni segmenti na putu integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju do 2010.

godine, jer zahtijevaju ispunjenje uslova konkurentnosti i prisutnosti drave u

informatikoj djelatnosti.

Ciljevi strategije poinju od imperativa da se podigne nivo razumijevanja o potrebi

razvoja ove oblasti, obezbijede resursi za njihovu realizaciju, izgradi institucionalna

infrastruktura za implementaciju, modelom saradnje javnog i privatnog sektora,

promocijom svih efekata ICT tehnologija,

Projekat razvoja informacionog drutva uspjee u onoj mjeri u kojoj bude implementiran.

Zato je za teu fazu proglaena njegova primjena. A da bi bilo uspjene primjene treba

obezbijediti partnerstvo javnog i privatnog sektora. Ovom prilikom je ocijenjeno da to

ustvari zavisi od politike volje i svijesti da je ICT neto to je neohodno.

Pored toga, uoen nedostatak u dijelu telekomunikacione strukture, strunjacima djeluje

kao nepoznanica s kojom se strategija razvoja informacionog drutva ne moe smatrati

zavrenom i stoga predstavlja znaajan hendikep. ula su se miljenja da ovom

strategijom treba uvrstiti opredjeljenje da razvoj segmenata ICT svoju pravu vrijednost

stiu u razvoju domaih informacionih sistema i da to treba da rade domae kompanije

uz, eventualnu, pomo stranih konsultanata.

Jedno vano poglavlje ovog materijala posveeno je zakonodavstvu. Kreatori su se

opredjelili da slijede pravila i instrukcije koje vae u Evropskoj uniji smatrajui da e

njihovo usvajanje i primjena u stvari biti preica za pridruenje EU, bar u ovom domenu.

I tako, definisane su oblasti koje treba normativno regulisati s oko 40. zakona, kao na

primjer: kompjuterski kriminal, kako ga sprijeiti i kako ga sankcionisati, meunarodna


32/34

32

saradnja u suzbijanju te vrste kriminala, razmjena poslovnih informacija i njihova zatita,

poslovne transakcije, digitalni potpis, o Internetu i td. Ovo je obiman posao i potreban

zbog harmonizacije domaih propisa sa zakonima Evropske unije.

Sastavni dio strategije, nazvan E-uprava, naglaen je kao jedan od kljunih elemenata

zbog ciljeva razvoja strategije ovog segmenta. Rije je o modernizaciji rada javne uprave(podrazumijeva reformu javne uprave), razvoju nacionalne ekonomije i irem

angaovanju i veem ueu graana u demokratskim procesima i predstavlja radikalnu

promjenu rada javne uprave. Ipak, i ovde se ponavlja konstatacija da je kljuni faktor

uspjeha politika volja, mada je ocijenjeno i da je potrebna svijest s odlikama stratekog

razmiljanja o potrebi za uvoenjem i razvojem e-uprave.

6. Pravni okvir za regulisanje elektronskog poslovanjaVeliki problem mnogih zemalja u oblasti elektronskog poslovanja je da se postojei

pravni okvir ne moe adekvatno da prilagodi elektronskom poslovanju, i da postojei

zakoni koji su usmjereni na sistem zasnovan na papirnim dokumentima mogu da

predstavljaju prepreku rastu globalnog e-poslovanja.

Reforma javne uprave ima za cilj da dovede do sutinskih promjena naina i metoda rada

uprave, uz mijenjanje ponaanja i sistema vrijednosti prema zahtjevima vremena.Provoenje reformi podrazumijeva promjenu strukture, organizacije i pravila. Male

promjene najee mogu biti neadekvatne, dok potpuno novo koncipiranje javne uprave

moe da bude isuvie ambiciozno.

Reforma javne uprave treba da obezbijedi zakonodavni okvir za razvoj e-Uprave

donoenjem, usvajanjem i sprovoenjem potrebnih zakona. Primjenom menaderskog

pristupa, treba obezbijediti precizno definisanje radnih zadataka, mjerenje uinka

efekata i kvaliteta rada u odnosu na postavljene ciljeve, odgovarajuu organizaciju rada ikontrolu troenja resursa, adekvatne mehanizme nagraivanja i sankcionisanja, sistem

nadgledanja te sistem praenja i izvjetavanja.

Reforma i modernizacija javne uprave zasnovana je na irokoj upotrebi informaciono-

komunikacione tehnologije i predstavlja jedan od kljunih elemenata nastojanja koja


33/34

33

vode ka tranziciji Bosne i Hercegovine u moderno informaciono drutvo. Stoga je

potrebno izgraditi takav pravni sistem i zakonodavni okvir koji e graanima,

privrednicima i drugim korisnicima usluga javne uprave i lokalne samouprave omoguiti

dobijanje pouzdanih i mjerodavnih informacija i usluga koristei sve prikladne naine

komunikacije. Taj proces je zapoet donoenjem mnogih zakona (Zakon o elektronskom

potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskom poslovanju) kako bi se

postigla iroka primjena IKT u javnom sektoru. Za uspjenu realizaciju eUprave posebna

panja treba da se posveti bezbjednosti transakcija i zatiti informacija, pravu na pristup

informacijama kao i zatiti privatnosti na internetu (ta oblast treba biti regulisana

Zakonom o zatiti linih podataka). Zatim je potrebno pristupiti i izmjeni krivinog

zakonodavstva, unoenjem krivinih djela protiv bezbjednosti raunarskih podataka kako

bi se u potpunosti obezbjedilo iroko korienjeelektronskih interakcija.

Poto su pravna sigurnost i povjerenje glavna pitanja u bilo kojoj poslovnoj transakciji,

kredibilitet elektronskog poslovanja e u cjelini zavisiti od kapaciteta domaih

zakonodavaca da definiu i stvore vrsto i sveobuhvatno pravno okruenje za e -

poslovanje koje bi izgradilo povjerenje. Iskustvo govori da zemlje koje ele da

obezbijede pravno vaee, obavezujue i sprovodive elektronske transakcije moraju da

daju odgovore na slijedea tri osnovna pitanja:

Da li je transakcijaprimjenljiva (ima li pravnu mo) u elektronskom obliku?

Da li partneri u transakciji vjeruju poruci?

Koja pravila vae za transakciju realizovanu elektronskim putem?

Polazei od navedenog, kljune oblasti koje treba da budu razmotrene prilikom izgradnje

pravnog okvir a za elektronsko poslovanjeobuhvataju:

- zatitu podataka,- sigurnu formu ugovora u pravnom i komercijalnom smislu,- regulisanje Internet okruenja,- punovanost elektronskog potpisa,- e-privatnost,- zatitu od terorizma (anti-teroristike mjere, mjere za spreavanje pranja novca,

pitanja neeljenih poruka),


34/34

34

- prava intelektualne svojine,- propise o regulisanju sadraja na Internetu,- zakon o elektronskom dokumentu,- zakon o elektronskom arhiviranju,- zakon o slobodnom pristupu informacijama, i- zakon o zatiti linih podataka.

Za sada dinamika donoenja ovih zakona je nesrazmjerna u odnosu na potrebu i veoma je

razliita za pojedine entitete i kantone u BiH i Distrikt Brko.

Documents

Roljic-eGov-04