Rod i jezik, Svenka

8/12/2019 Rod i jezik, Svenka

1/27

Svenka Savi

ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe jezika

APSTRAKT: U radu se detaljno opisuju podaci iz novina da bi se pokazala raznovrsna praksa seksistike upotrebe srpskog jezika. Daje se predlog za promenu situacije: kodeksneseksisticke upotrebe jezika u mas-medijima, pre svega u novinama.

Kljune rei: diskurs analiza, mediji, pragmatika, planiranje jezika, seksizam.

UVODPolna diskriminacija u nekoj drutvenoj zajednici odreuje se terminom seksizam .

Nastojanje za ukidanjem diskriminacije prema polu doprinosi otklanjanju diskriminacijeuopte u drutvu, po rasi (rasizam), jeziku (lingvicizam), konfesiji (konfesizam), etnikoj(etnicizam) ili nacionalnoj (nacionalizam) pripadnosti, to je zalaganje za doslednoostvarivanje opteljudskih prava. Oblici seksizma mogu biti verbalni ili neverbalni (slikovni,gestovni i sl.).

Oblici verbalnog seksizma zavise od strukture datog jezika1, ali i od stepena svesti govornezajednice da takva pojava postoji u jeziku. Zadatak strunjaka za jezik je identifikovanje iopisivanje takvih primera, a, zatim, predlaganje pravila upotrebe kojima se iskljuuju oblici polne diskriminacijelanova zajednice.

Jedan tip preporuka za upotrebu dat je i u naem jeziku, za standarni jezi ki izraz , onakavkakav je u masovnim medijima, obrazovanju, u javnim delatnostima i administraciji. Kod nasse, pri tom, u odreivanju standardnog jezika najee istie komponenta normiranosti, amanje da su predstavnici standardne formeobrazovani gra ani (M. Ivi, 1965), i budui da sutakvi, u drutvu imaju ugled i presti. Poseduju neto to je drutveno prihvatljivo, a drugimato manjka. Svaki standardni jezik, zapravo, stvara polarizaciju na one koji se jeziki mono

ponaaju i one kojima ta mo nedostaje. Govorimo, dakle, o dve grupe u govornoj zajednicikod nas, od kojih je jedna monija od druge. Zato pod terminom standarni jezik ovde

smatramo onaj normirani izraz koji je prestian, kojim se slui obrazovana elita 2 (D.Cameron, 1992, 243; zatim F. Coulmas, 1984). Tom definicijom se naglaava drutvena (i politika) dimenzija standardizacije.

Koga moemo smatrati obrazovanim graaninom u Srbiji danas, odnosno predstavnikomstandardnog jezika? Ako su to oni koji imaju visoko/vie obrazovanje, onda je takvih manjeod 10% , ako su to oni koji imaju zavrenu srednju kolsku spremu onda je takvih manje od polovine stanovnitva, sa osnovnim obrazovanjem je tek neto vie od polovine stanovnitava(53,7%). Ako je manjina oni koji su obrazovani, koji su nosioci standardnog jezika, ta je saveinom? Oni nisu elita i za njih ovi drugi koji su manjina piu normativna pravila koja vae

za elitu, iz uverenja da podsvesno usvojeni sistem pravila... moe (se) menjati samostrpljivim vebanjem, navikavanjem3.

1 Lista primera koje je za engleski jezik izradilo Udruenje britanskih sociologa kao putokaz za neseksistikuupotrebu u engleskom jeziku jo poetkom 80-tih godina, u svetu je samo jedna od mnogih koje kodifikujuseksistiku upotrebu u zavisnosti od tipa jezike strukture.

2 Na pleima prosenog predstavnika obrazovanog sloja naeg drutva lei najvea odgovornost za borbu podzastavom gramatike (M. Ivi, 1965, 746, podvuka S.S.).

3 Citat je preuzet iz teksta Urednitvaasopisa Jezik danas: glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisanerei, 1997/1, str. 1. U tekstu se konstatuje da: Stasavanje radija, sve vei tirai tampe, pojava televizije nisu poboljali, nego pre ugrozili jeziku kulturu... da bi se stalo na put takvim nevoljama, svojevremeno je predlagano da se osnuje savet za srpskohrvatski jezik, ili da SANU, Matica Srpska, Ministarstvo prosvete ili


2/27

Zakljuak je da su oni koji se koriste standardnim jezikom manjina, ali da raspolauvanim sredstvom drutvene moi koja im obezbeuje ugled u datoj jezikoj zajednici. Timoni pravilno koriste jezik i ono to je seksizam u jeziku proglaavaju pravilom ilinormom.Dodajmo da u naoj zemlji, u selima ivi vei deo populacije nego u gradovima, toznai dae vaei standard za gradsku sredinu biti obavezan za seosku, i da je populacija ena

vea od populacije mukaraca. Prema poslednjim statistikama, danas kod nas ima (kao i umnogim zemljama sveta) vie obrazovanih mukaraca nego obrazovanih ena, to znai da su pravila standardnog jezika pravljena za prestinu (obrazovanu) populaciju mukaraca kojaivi u gradovima.

Nije zanemarljivo podsetiti da su do sada, pravopisna pravila, kao i u poslednjemPravopisu (1993), pisali mukarci. Tako je zakodirana ona jezika norma koja ne dovodi u pitanje postojanje diskriminacije u jezikoj upotrebi prema enama (jednako kao i premamukarcima). Gramatiari4 zapravo tvrde da je u pitanju priroda jezika , koja odraavadiskriminaciju prema polu, a ne njeni jezikoznanci koji pravila upotrebe jezika propisuju. Jomanje se dovodi u pitanje postupak onih koji poduavaju pravila za jeziku upotrebu, daklegramatiari u kolama, tanije lektori u mnogim izdavakim kuama.injenica je, takoe, danormativna pravila, koja su obrazovani gramatiari sainili za onu veinu neobrazovanih5, ne predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u pravcu vee tolerancije i demokratinostiuopte,6 pa i polne, u smislu da bi se nekom dugoronom jezikom politikom smanjio stependiskriminatorne upotrebe pripisane prirodi srpskog jezika. To bi se moglo postiinormiranjem upotrebe koja bi afirmisala ravnopravnost u jeziku svih razliitih, ukljuujui i prema polu u razliitim domenima drutvene hijerarhije, pogotovu u onima u kojima ene svevie dobijaju znaaj i mo7.

Vie puta je u poslednjih 10 godina raspravljano meu laicima i gramatiarima, u dnevnojtampi i u naunoj literaturi, o nekim normativnim pravilima koja se odnose na upotrebu jezika vezanu za gramatiki rod i broj i za kazivanje i pisanje zanimanja i titula enskih osoba.

neko drugi dobije ovlaenje da s autoritetom zvaninog organa sredi stanje u jeziku (str. 1) (podvuklaS.S.).Nadalje se u istom tom tekstu primeruje jeziko krenja u kojem se oituje diskriminacija prema polu, koje,verujem, Urednitvo (sve muke osobe) koje pie tekst, nije svesno. Govorei da jeasopis Jezik danasnamenjen svima, navodi listu potencijalnih korisnika meu kojima suaci, novinari i domaica, koja na pijaci pita Poto lebac do nakinurene folk zvezde koja pred kamerama daje intervju gaajui se padeima (str.2).injenica da Urednitvo kao primer za loe jeziko ponaanje bira enske osobe, po sebi je seksistiki postupak (da ne pominjemo da takav primer nije uopte potreban u uvodniku jednog novogasopisa). Ovim primerom Urednitvo dokazuje da nema nameru da vodi rauna o jezikoj diskriminaciji, ve e se ponaati potradicionalnom modelu koji je u podsvesti: okriviti enu za lou upotrebu jezika i to jednako one sakrivene u privatnost kue (domaice), i one izloene pogledu svih, pre svega mukih (nakinurene folk zvezde), koje sutakve, da uzgred podsetimo, ba zbog mukog lansiranja ena u folk muzici.

4 Pored ostalih u radovima I. Klajna, 1983; E. Fekete, 1994; 1997; M. Ivi, 1995.5 Veina istraivaa ne navodi podatke o korpusu (I. Klajn, 1983; E. Fekete, 1994, 1997). M. Ivi (1995,136,f.10) kae:Za izvore ovde izloenih obavetenja o naem savremenom jezikom uzusu uzimala sam samoautentine govorne predstavnike Beograda (podvukla S.S.). Za neto to predlae da je pravilo standardnogsrpskog jezika koji treba da vai za ukupnu jeziku populaciju posluili su autentini govorni predstavnici prestonice (mada nije jasno ta u ovom sluaju znai sintagma autentini govorni predstavnici Beograda).Istraivai u analizi diskursa istiu da pravila upotrebe nisu uniformna za neku govornu zajednicu u celini niti zasve govornike te zajednice, te je neophodna jezika tolerancija vezana za geografske, dijalekatske i druge faktore jezike upotrebe.

6 Nemila je istina, ali istina: jezik ulice na pojedinim takama prodire i u razgovornu nit onih uijimrukama lei sudbina pisanog teksta kolovanih, (M. Ivi, 1965, 741).7 To bi podrazumevalo i izostavljanje uvredljivih iskaza kao to su "Pederu jedan!" u spontanom razgovoru


3/27

Fekete (1994,14) daje podnaslov svoga teksta: Da li u upotrebi imena u obliku mukogumesto enskog roda ima i motiva mukog ovinizma?8 Da bi negirao ovinizam konstatujeda: jezika situacija svedoi da su lekseme kad znae nazive zanimanja po pravilu u oblikumukog gramatikog roda, to ujedno znai da gramati ki oblik imenice mukog roda ne

podrazumeva obavezno i obeleje muke osobe ... ak i kada se ima u vidu kakva osoba

mukog roda,oblik mukog roda imenice moe biti samo u funkciji imenovanjazanimanja"(podvuka S.S).Ova pomaloudna konstatacija autora zapravo nas vraa osnovnoj psiholingvistikoj

diskusiji o odnosu miljenog i izgovorenog. Da li ono to izgovorimo jeste ono to smo imalina umu da kaemo u jezikoj formi? Da li materija odgovara ideji? Ili, drugaije, kakomoemo znati da ono to je izgovoreno nije ono to je miljeno, budui da imamo samo jeziki materijal na osnovu kojeg sudimo o miljenju. Autor eli da nam pokae kako nekomoe imati u mislima (imati u vidu) neku ensku osobu za koju kae muku formu. Ali otome moemo doznati jedino kroz izgovoren, ili napisan, verbalni izraz te misli, a ovaj je umukom rodu. Ako je forma u mukom rodu, kako znamo da je u mislima (u vidu) autoraosoba enskog pola?9 Iza ovakvih jezikoslovnih objanjenja kriju se ne gramatiki negovangramatiki, tanije ideoloki aspekti, koji se proglaavaju imanentnim strukturi jezika, paotuda zalaganje da se mora potovati samostalan hod jezika u razvoju. Drugim reima,gramatiari propiu pravilo koje posle izvesnog vremena daje (oekivane) rezultate uupotrebi, a onda se ti rezultati pripiu prirodi jezika, a ne delovanju njihove jezike politike10.

Kalodjera (1981, 49) smatra da je doslednija upotreba formi enskog roda za zanimanja ititule ena u Zagrebu rezultat organizovane jezike politike jezikoslovaca i da puristi propisuju u hrvatskoj standardnoj varijanti srpskohrvatskog dijasistema dosledniju upotrebuenskog roda, i tako, istini za volju nenamjerno, slijede pravac koji bi enski pokret

pozdravio . Oni time sankcioniu tenju,vrlo ivu u razgovornom jeziku i koja vrlo lako ulaziu pisani standard, tako da imamo potvrda za imenice enskog roda kao to su ataeica,mecenatkinja, sudkinja, itd. (podvuka S.S). Iz ovog citata poznatog zagrebakog lingviste jasno se vide dve stvari, prvo da planiranje jezikog razvoja jezikoslovaca donosi odreenerezultate u praksi jezika, i drugo, to je za nas ovde vanije, da postoji u razgovornom jeziku11

8 Govori o enama kao damama (E. Fekete, 1997, 13), da bi pokazao da ovinizma nema i da su ene, dame,ukras drutva.

9 Ovde neemo navoditiitav niz primera koji potvr uju da je i u mislima muki rod. To su svi primerispontanih greaka u kongruenciji izmeu imenice i glagola u reenici/iskazu, ili pak primeri lapsusa (slips of thetongue, H. Heikkinen & M. Valo, 1985) koje smo sakupljali u razliitim razgovornim i institucionalnimsituacijama.

10 Znano je, naime, da standardizacija nekog jezika nikada nije samo (nekada nije uopte) jeziko pitanje, ve je(vie) politiko i drutveno. Pitanje pisanja velikog slova u nekim segmentima je takoe politiko. Isto to vai iza pravila koja se odnose na pisanje zanimanja i titule ena. Ukoliko je propisano da se koristi muka forma i zaensku osobu, ta enska osobae jeziki ostati nevidljiva, to odgovara patrijarhalnom shvatanju ene u drutvu(a gramatiari e tvrditi da su imali u vidu da kau da je re o eni).

11 Podatak da je vea upotreba formi enskog roda za zanimanja i titule ena od onih koje su standardizovanesamo pokazuje da je to neto to je prirodno naem jeziku. I zalaganje da jezik ulice, ili neto to je razgovorna praksa ne ue u normu elite, ima, dakako politike, a ne jezike implikacije.Diskusija ovakve vrste nije nova ni ufeministikoj literaturi (koncizan pregled daje D. Cameron, 1992). Iste su voene u drugim jezikim sredinama jo poetkom 80-tih godina (up. L. Pusch i S. Trmel Pltz,1980), pre svega u nemakom, engleskom ifrancuskom jeziku, a onda i u nekim slovenskim jezicima u prethodnim decenijama.Postupak normiranja nazivaza zanimanja i titule ena razliit je u slovenskim jezicima. Na primer, u slovakom norma je forma enskogroda za zanimanja i titule ena, to takoe potvr uje da je normativistiki proces dogovoran i, naravno, zavisan


4/27

predstavnika jezike zajednice spontana upotreba mukih i enskih oblika, budui dagovornici slede opti obrazac koji im stoji na raspolaganju u jezikoj strukturi podelu premarodu. Rod je imanentna kategorija slovenskih jezika, pa i srpskog jezika, i kao takva ona sedosledno ostvaruje u svim segmentima jezika. Gramatiari imaju svoje interese u planiranju jezika, kroz koje proputaju ono to je po njihovom miljenju dozvoljeno da se jezik ne bi

kvario (detaljnije obrazloenje za druge jezike sredine kod D. Cameron, 1992). Ako onimogu da usmeravaju jezik, ta je sa svima ostalima. Da li nejezikoslovci imaju doprinosa ugraenju norme standardnog jezika?

Ovde detaljnije analiziram ta rade gramatiari u procesu standardizacije jezika da pokaem kako su zapravo oni zasluni za postojei diskriminatorni jeziki izraz srpskog jezika danas. Jezika elitauva jezik kako se vidljivost ene na vlasti, ili u hijerarhiji moi, ne bi potvrdila jezikom koji je sam po sebi mo: ne moe u normu ui neto to koristi veina (tosu oni koji prirodno razgovaraju na ulicama), ve se mora nainiti pravilo, dovoljno visoko daga samo neki dosegnu. Ti neki su onda jezika elita i imaju mo nad onim drugima. Ova vrstaigre koja se kasnije oituje u nizu sudova poput: nije pravilno jeziki, nepismeno je, nijeu duhu standardnog jezika, ogreenje o normu i sl., sredstvo je pomou kojeg se obeleavaona grupa koja u spontanom razgovoru, na ulici, po prirodi jezike strukture koristidominantnije enske forme za zanimanja i titule ena.

Uzgred, ta je u tome loe ako se neko jeziko pravilo u normi jezike upotrebe slae saonim to je ideja enskog pokreta?12 ensko pitanje je politiko pitanje. Poznato je, naime, dastandardizacija nekog jezika nikada nije samo (nekada nije uopte) jeziko pitanje, ve je(vie) politiko i drutveno. Pitanje pisanja velikog slova u nekim segmentima je takoe politiko i drutveno. Isto vai i za pravila koja se odnose na pisanje zanimanja i titule ena:ukoliko je propisano da se koristi muka forma da oznai zanimanje enske osobe, onae jeziki ostati nevidljiva u drutvenoj i politikoj sferi, to samo potkrepljuje patrijarhalnoshvatanje ene u drutvu13.

Diskusija ovakve vrste nije nova ni u feministikoj literaturi (koncizan pregled daje D.Cameron, 1992). Iste su voene u drugim jezikim sredinama, pre svega u nemakom (L.Pusch i S. Trmel-Pltz, 1980), engleskom i francuskom jeziku, a onda i u nekim slovenskim jezicima u prethodnim decenijama.14

Standardizacija je proces koji obuhvata nekoliko sukcesivnih etapa, a prve tri su: 1. selekcija (odbir nekog jezikog materijala), 2. njegovadeskripcija i 3.kodifikacija (ustanovljavanje niza pravila na osnovu kojih se predstavnici jezika ponaaju).

od razliitih drutvenih i politikih okolnosti.U okviru ovakvog vienja jezika kod nas su ve saoptavanirezultati. Na primer, uloga jezika u proizvoenju rata na prostorima bive Jugoslavije (R. Bugarski, 1993).

12 Slinu ogradu izrie vie gramatiara kod nas. Na primer, Klajn (1983, 36) se ali: Bilo bi idealno da imamoi hiruricu i filozofkinju, i tako redom, ne zbog feminizma, nego da bismo se spasili reenica kao Poznatihirurg ga je operisala? (podvukla S.S). Njegovo je zalaganje zbog gramatike, ne zbog ukidanja diskriminacije prema polu.

13 Nastojanja zagovornika standardnojezike forme da oiste jezik, rezultira u novomasopisu Jezik danaskoji je pokrenut da ulepa, ojaa, oplemeni, uini gipkijim, prirodnijim, izraajnijim, bogatijim i sigurnijim usebe (str.2) one koji se standardnim jezikom slue. Iz ovih dobronamernih povoda da srpski jezik bude lep, nevidi se nita o otklanjanju diskriminacije u jeziku, usmeravanju kulture jezikog izraza ka veoj tolerancijisagovornika. Negovanje standardnog jezikog izraza u pravcu lepote, samo nastavlja nau ustaljenunormativistiku praksu da se odri nevidljivost ene u jeziku.

14 Da samo napomenemo da je postupak normiranja naziva za zanimanja i titule ena razliit u slovenskim jezicima. Na primer, u slovakom norma je forma enskog roda za zanimanja i titule ena, to takoe potvr ujeda je normativistiki proces dogovoran i, naravno, zavisan od razliitih drutvenih i politikih okolnosti.


5/27

CILJ ovoga rada je da (1) prikae korpus empirijskih podataka iz dnevne tampe, i naosnovu njega (2) opie stanje jezika na terenu, to se diskriminacije po polu tie, i predloi(3) pravila kodifikacije u institucionalnoj upotrebi, pre svega u masovnim medijima.

Mada je u literaturi bilo dosta rasprava, naroito u dnevnoj tampi, meu strunjacima za jezik koliko i meu laicima, o upotrebi naziva za zanimanja i titule ena, nema pomena oveliini i obimu empirijskog materijala na osnovu kojeg se daju predlozi i zakljuci. Zato deoovog rada posveujemo opisu korpusa empirijskih podataka na osnovu kojih dajemo predloge.

Teorijski okvirDosadanji radovi koje smo komentarisali navodili su argumentaciju zasnovanu na

strukturalistikom shvatanju jezika, prema kojem jezika struktura sama po sebi ima svojivot.15 U ovom radu se primenjuju teorijska dostignua jezi ke delatnosti uprema kojima jezik slui za delovanje. U tom procesu govornici imaju mogunost izbora jezikog izraza -odabiruju od vie mogunosti onu jeziku formu pomou koje deluju na druge (govornike),tako da oni promene svoja ubeenja, verovanja, miljenje ili stavove16.

Uverenje je predstavnika ove teorije, da se upotrebom jezika moe menjati svest ljudi osvetu, pa i o samoj jezikoj upotrebi. Drugim reima, kao to upotreba jezika moe odraavatistanje stvari u drutvu (na primer, mnogo ena na raznim javnim funkcijama jeste zamajac promene ka veoj upotrebi formi enskog roda za titule ena), upotreba jezika moeistovremeno formirati i usmeriti novo stanje. Polazei od takvog shvatanja predstavnici oveteorije smatraju dae se seksizam u jeziku smanjiti, ako se izbegava izbor onog jezikogznaka kojim se on podstie17.

Metodoloka proceduraU okviru ovog teorijskog odreenja, analiziraju se odabrani tekstovi tako to se u obzir

uzima nekoliko komponenti za koje se procenjuje da utiu na odbir jezikog izraza unovinskom tekstu. Komponente su odabrane da se pomou njih pokae kako u jezikomizboru ima vie mogunosti, od kojih svaka na svoj nain doprinosi realizaciji jedne jeziko/gramatike mogunosti. Govoriti ili pisati, znai stalno praviti izbore izmeu viemogunosti (J. Verschueren, 1994). Kojae se mogunost odabrati zavisi od kombinacijenekoliko komponenti (17):

JEZIKI IZRAZ zavisi od 1. zajedni kog znanja sagovornika, 2. konteksta: . politi ki/drutveni/tekstualni, 3 . autora teksta, 4. italaca, 5. (urednika, lektora, korektora)

6. organizacije teksta, 7. inventara jezi kih izraza u datom jeziku.

15 I. Klajn (1983, 36) ovako opisuje stanje u jeziku: Paak i kad se enski oblik nae, jezik jeesto suvie tromda bi ga proirio na sve sluajeve gde je potreban. M. Ivi (1995, 151): Ona oblast nae izraajne kulture kojoj je naglaeno svojstvena sociolingvistika dimenzija prilagoava se sama po sebi , sa kraim ili duimkanjenjem, zahtevima novog vremena, njihovih potreba i vrednovanja. (podvukla S.S).

16 U okviru teorije delatnosti postoje razlicita usmerenja, oemu ovde izostaje detaljnija argumentacija.

17 Na primer, u engleskom jeziku to je zalaganje dovelo do nove upotrebe nekih rei. Izostavljanje rei kaoNegro/Negress za crnce, rasistiki intonirane, a preporueno Afro-Amerikanci ili Afroamerikanci, naziv nije prema boji koe nego prema poreklu.


6/27

Zajedni ko znanje je ona suma iskustva/znanja koju poseduju autori tekstova sa svojimitaocima za zajednike kontekste i jezike izbore.

Kontekst je sve ono to je relevantno za dati jeziki izraz u svakom pojedinanom primeru.To je dinamina kategorija koja se uvek drugaije odnosi prema nekom jezikom materijalu.Politiki kontekst je odreen ve samim novinama: vladini i opozicioni (odabirajui i itajui

list,italac ima na umu ovaj politiki kontekst samog lista). Drutveni kontekst je utkan u politiki i odnosi se na tip vesti koje se u datom listu objavljuju (poemu se odabrana tri listadosta razlikuju). Tekstualni kontekst se odnosi na interpretiranje znaenja poruke u zavisnostiod gore navedenih konteksta; urednikih intervencija i teksta kao posebnog vida jezikogispoljavanja.

Autori teksta su oni koji tekst stvaraju: mogu biti stalno zaposleni, stalni dopisnici lista,dopisnici iz inostranstva, povremeni saradnici, ili se radi o prevodu teksta sa nekog jezikaautoraiji se identitet nekada i ne navodi18.

U tekstu se vidi da autori ele, vie ili manje, da se distanciraju ili empatiu sa enskomosobom o kojoj piu; da prenesu svoje stavove u odnosu na feministiku perspektivu sa kojojse slau, odnosno da pokau da znaju da je enskoj osobi o kojoj piu stalo do feministikog pogleda na svet. Konano, jezika formae zavisiti i od namere autora da saopti u tekstuneto implicitno pre nego eksplicitno.

Struktura jezika , kao to je naglaavano vie puta, ima svoja ogranienja sa kojima serauna kada se govori o diskriminaciji po polu (kao i o svakoj drugoj diskriminaciji). To sunekada leksike ili frazeoloke naslage u sadanjem jeziku iz nekog drugog, prethodnog jezikog i drutvenog zbivanja.19

Urednici, lektori i korektori imaju svoju ulogu u oblikovanju poruke u dnevnoj tampi(kako jeziki tako i grafiki, oemu ovde ne govorimo detaljno)20.

Najvea jedinica analize je ukupantekst koji se deli na paragrafe, kao manje jediniceteksta, are enica je najmanja jedinica paragrafa. U zavisnosti od tipa problema koji seopisuje odabira se jedinica analize.

Pod tekstom podrazumevam sve to je omeeno belinama (ili linijama) na stranici lista(postoje mnoge druge odrednice teksta date u druge svrhe).italac prepoznaje ukupnostteksta po delovima iz kojih je vizuelno i grafiki sainjen (delovi stavljeni u zagrade nisu unovinskom tekstu obavezni):

naslov (=N) (nadnaslov) (=NN) (podnaslov) (PN)

18 Uoljive su razlike u pisanju seksistikih tekstova domaih autora u odnosu na prevedene tekstove autorazemalja u kojima se vodi rauna o izbegavnju diskriminacije prema polu u jeziku tampe dosledna upotrebaformi enskog roda.

19 Neprihvatljivi su izrazi za pojedine etnike grupe idovi (Jevreji), Cigani (Romi), iptari (Albanci) i sl.

20 U engleskom jeziku terminom gatekeeper oznaavaju se osobe kojeuvaja informacije, ne dozvoljavaju da budu drugaije otelotvorene od one forme koja je njihova elja. Kod nas mnogi lektori, urednici i korektoriizbacuju forme enskog roda za zanimanje i titule ena,ak i onim autorima koji insistiraju na takvoj upotrebi usvojoj privatnoj komunikaciji i tekstovima, dakako poueni savetima jezikoslovaca: muki je pokazatelj rodau srpskom jeziku, kao i u tolikim jezicima sveta u naelu semantiki neutralniji od enskog, to ujednoobjanjava njegovu upotrebnu prednost (M. Ivi, 1995,142). Ako lektor, urednik ili korektor, odabere mukuformu za obeleavanje zanimanja i titule koje vre ene u naem drutvu, istovremenoe podrati neutralnost(itaj: nevidljivost ene ) u svom jezikom izrazu. Navodim primer iz linog iskustva. Kolega Milo Kovaevi dao je prikaz moje knjige Diskurs analiza u Pobjedi (14. april 1994, str. 9). Poslao mi je odtampan tekst uzizvinjenje, budui da zna da insistiram na formama enskog roda: Izvini, autor nije moje nego autorka, ali u

Pobjedi oito ne potuju ene ni u jeziku.


7/27

kontinuirani tekst podeljen u paragrafe (=T) (potpis autora teksta) (=A) (slike i drugi prilozi uz tekst) =S).

Naslovi se detaljnije analiziraju iz uverenja da je ono to se pojavi u naslovu presudno zaitaoevu odluku da ceo tekst proita, pa i o enskoj osobi o kojoj se pie.U tekstu koji donosimo u celini (sa nekoliko izostavljenih reenica koje nemaju presudnoznaenje za ceo tekst) za ensku osobu se upotrebljava nekoliko mogunosti:

lino ime i prezime: Zorica Vujoevi lino ime: Zorica prezime: Vujoevievazvanje: ekonometriartitula: docentre za oslovljavanje: (saradnik, gospoa, gospoica, koleginica, drugarica)zameniki oblik: onalini glagolski oblik (kao, na primer u izrazu: bavi se).

Primer NB NN: Zorica Vujoevi, docent na Ekonomskom fakultetu N: Prvi ekonometriar mlae generacijeT: Kolege ne proputaju da naglase da je Zorica Vujoevi (31)docent na Ekonomskom

fakultetu na predmetu ekonometrija i saradnik u beogradskom CES Mekonu, najboljiekonometri ar mlae generacije. Iako iza svakog ozbiljnog makroekonomskog projekta uvekstoji i ekonometriar, ovaj profil strunjaka malo je poznat iroj javnosti. Zato bi se moglorei da je ugled Zorice Vujoevi u strunim krugovima njenih kolega, obrnuto proporcionalanupuenosti ire javnosti u ono to radi.

Bazino znanje iz ekonomije stekla je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je imagistrirala i doktorirala. Kao znaajan momenat u njenoj karijeriekonometri ar , mogao bise izdvojiti jednogodinji studijski boravak u Firenci, na Institutu Evropske ekomonske unije, prestinoj postdiplomskoj koli.

Objavljivala je radove ... to jeVujoevi evoj u vie navrata polo za rukom, stvar je prestia strunjaka na svim meridijanima...

iroj javnosti to ponovo ne govori mnogo, ali treba dodati da su Zori ine preokupacijemakroekonomske vremenske serije kurs, cene, plate, novac..."

Za pozivanje na ensku osobu autor se slui razliitim jezikim znacima koji su u dinamiciteksta razliito iskorieni, shodno autorovoj elji za intimiziranje/distanciranje od enske

osobe o kojoj pie, odnosno za izricanje pozitivnog ili negativnog opteg stava.

(1) SELEKCIJAEkscerpirano je 700 tekstova, a za analizu odabrano 500 o enskim osobama, iz tri dnevna

lista: Politika, Beograd (P), Dnevnik, Novi Sad (D) i Naa Borba, Beograd (NB) (iznekih dnevnih i nedeljnih se primeri sporadino navode), od kojih prva dva finansira vlada,dok je trei nevladin list.

Odreen je period od est godina: 1990/96. Tekstovi su odabirani sluajnim uzorkom,razliite duine: od kratke informacije do cele stranice, iz politike (spoljne i unutranje) ikulture (slike i drugi prilozi uz tekst, kao i grafika reenja samog teksta za sada ostaju izvan

analize). Tekstovi su podeljeni prema stranama i rubrikama na njima (ovde izostaje analizaoglasa i konkursa, saoptena u drugom radu).


8/27

Svaki je tekst kodiran prema odreenim parametrima konteksta i prema delovima teksta(poetak /P/, sredina /S/ ili kraj /K/, u kojem se nalazi neki jeziki izraz za ensku osobu.

(2) DESKRIPCIJA

Opisani su NAZIVI ZA ZANIMANJA I TITULE ENA u zavisnosti od sedamkomponenata koje smo gore pomenuli: (1) mesta na kojem se u tekstu nalaze, (2) orme kojomsu izraeni21, (3) namere autora (4) njegovih stavova prema enskom pitanju uopte, i eni okojoj piu pojedinano.

U interpretaciji rezultata u obzir se uzima zajedniko znanje autora teksta iitaoca okontekstima dnevnog lista, tekstovima u njima i sl. Drugim reima, polazi se od jezikogizraza i ide ka drugim komponentama analize.

Analiziraju se titule i zanimanja ena najpre u NASLOVIMA tri odabrana lista sastanovitaupotrebe forme mukog i enskog roda za zanimanja i titule ena. U fokusu jenaslov, ali se daje nadnaslov ili podnaslov, odnosno prva reenica teksta kao iri tekstualnikontekst. Konstatuje se niz razliitih situacija:

1. Formom mukog roda za neku ensku osobu, autori najee izraavaju potovanje i pozitivan stav prema enskoj osobi o kojoj dalje u tekstu piu (agencijski gledano, takva jeveina kratkih vesti Tanjuga):

PRIMERI1 D N: irli Templ ambasador u PraguT: irli Templ je novi ameriki ambasador u toj zemlji"2 D N: Umrladoktor Zora GligorovskaTp: U Skoplju je jue, posle duge i teke bolesti, preminula primarijus doktor Zora

Gligorovski (1924) doajen psihijatrije u Makedoniji..."3 NB N: Novinar kojeg nije bilo mogue lagati NN: Svedoenja ...lanci o ratu u Jugoslaviji, pisma i portreti pokojne Dade Vujasinovi4 NB N: Komandir pie pesmePN: Slavica Blagojevi, je medicinska sestra, a radi kao profesionalni vatrogasac,

komanduje odeljenjem u jedinici teritorijalne odbrane i bavi se poezijom"2. Ukoliko se u naslovu pojavi forma enskog roda za titulu i zanimanje, autori tekstova

najee izraavaju negativan stav prema enskoj osobi o kojoj piu, time ve skreu panjuitaocima da treba da proitaju tekst o negativki. Ta je pojava doslednija ukoliko se radi o

21 Pomou sufiksa za graenje enskih formi od mukih: uitelj-ica; direktor-ka; zatim, sintagme ena +imenicau mukom rodu: ena pilot; skraenice prof. dr, dipl. ing. Ovde valja rei da su za neka zanimanja i titule moguidubletni oblici, to svedoi da je forma u procesu stabilizacije. Kojae se forma stabilizirati zavisie odsemantikog nijansiranja. Jedan oblik moe primiti negativno afektivno znaenje. Izgleda da je danas to sluaj saoblikom efica u nekim institucijama, npr. na fakultetu tokom javnih sastanaka: 1. Ne: Dajem re eficifinansijske slube J.J. 2. Bolje: Dajem re efovici finansijske slube J.J. U novinarskom tekstu se prva formavezuje za pisanje o onim enskim osobama kojima se neto prigovara. To se vidi iz sledeeg primera u podnaslovu, dok se u samom tekstu titula ne pominje. Re je o enskoj osobi na visokoj funkciji u amerikojvladi koja je zauzela otar kurs u spoljnoj politici, pa samo u podnaslovu autor koristi izraz efica, a nadalje utekstu samo prezime Olbrajtova. PRIMER NB N: Od Amerike zavisi budunost sveta PN: Sposobnost SAD dase uspeno bave diplomatijom smanjena je kresanjem budeta i ignorisanjem uloge Stejt dipartmenta, tvrdinjegova nova efica Medlin Olbrajt, prva ena koja je postala ameriki dravni sekretar najavila je...


9/27


10/27

Princip izbegavanja polne diskriminacije mora biti nadreen principima politike borbeizmeu vladajue i opozicione strane. Autori tekstova imaju na raspolaganju druge vrste jezikih izraza kojima mogu pokazati da ono to onaini, zastupa, misli i sl. nije u redu, ali ne postizati to preko njene polnosti.

Jedan od moguih naina usmeravanja ka takvom pisanju bilo bi dosledno korienje

forme enskog roda u tekstovima. Tada ne bi postojala mogunost da autori u svojimizborima posegnu za formom kojom mogu da manipuliu, i to tako to od dve potencijalnemogunosti odabiraju jednu u zavisnosti od linog stava prema enskoj osobi o kojoj pie,ili prema poslu kojim se bavi. Tada forma mukog roda nee biti vezivana za uvaavanje, sluiekao zaklon za ono to je dobro.

U odreenom broju primera autori ensku formu koriste bez ovih premisa, oemu sedoznaje nakonitanjaitavog teksta:

PRIMERI1 D N: Diza ice tegovaS: "Amerikanka Silversmit na prvenstvu SAD u dizanju tegova"2 NIN N: Rekorderka ponovoTs: povodom rekorda Vere Nikoli, trka ice na 800 metara"3 EP N: ampion i gradona elnica Ts: "Na prvoj stranici biltena objavljena je fotografija na kojoj svetski ampion Gari

Kasparov igra prijateljsku partiju sa gradona elnicom Sent Dona Elzi Vejn.4 NIN N: Pravnice zapostavljeneTs: kae za NIN dr Zorica Mrevi, koordinatorka Centra i via nauna saradnica

Instituta...5 NIN N: Jugo- pijunke ?

Ponekad nije lako utvrditi naklonost autora teksta prema enskoj osobi o kojoj pie, naosnovu upotrebe enske forme (kao to je upravo u poslednjem primeru). Autor (TomaDadi) zapravo kritikuje izraelske vlasti to su zatvorile dve Jugoslovenke sa obrazloenjemda su pijunirale za PLO. Nadalje stavlja pod navodnike izraz u enskom rodu (verovatno isam sumnja u to da su pijunke): Ts: U nedostatku zvaninih podataka, novinari... su otkrilida je jedna od pijunki ... dobro poznata.... metanima."

Takoe, to dokazuje daitalac teksta unosi u interpretaciju odabrane jezike forme svoje

iskustvo, svoj pogled na ovu vrstu jezikog problema.

3. Ostale mogu nosti upu ivanja na ensku osobu Jedan oblik je izazvao posebnu naunu panju pisanje oblika kojim se na ensku osobu upuuje posesivnim oblikom prezimena (E.Fekete, 1997; R. evi, 1996), pogotovu u naslovima tekstova:

PRIMERI: N: Ta erova pomerila uniju NB N: Ta erova ne odstupa NB N: Ta erova ne odstupa D N: Ta erova i Bu o istoku Evrope P

N: Ta erova u Ukrajini D N: PobedaTa erove D


11/27


12/27

druge strane, sasvim je izvesno da u tri navedena lista ima mali broj lektora da bi uspeo da pregleda sve tekstove koji se u jednom danu tampaju. Tako znatan broj tekstova ne prolazikroz lektorsku kontrolu nego ihitaju samo urednici. Oni su odgovorni za jeziku sliku svojihrubrika.

Da li se tokom poslednjih est godina poveala upotreba nekih titula u enskom rodu koje

su u samom vrhu hijerarhije vlasti, budui da je znatan broj ena, u poslednje vreme, u svetuna takvim funkcijama24. Na stranicama spoljne i unutranje politike odabranih dnevnih listovaizbrojali smo uestalost pojavljivanja dveju titula: premijer/premijerka ipredsednik/predsednica za enske osobe koje su na tom poloaju (ili su bile):

premijer/premijerka predsednik predsednicaMargaret Taer 4 5 2 3Korason Akino 1 3Violeta de Camoro 3 2Benazir Buto 1 4 3 4Tansu iler 1 3

Prvi zakljuak je da postoji arenilo upotrebe muke i enske forme za najviudravnopolitiku titulu u zemlji (u naslovima, podnaslovima i nadnaslovima, i prvoj reeniciteksta). Objanjenje nije jedinstveno za sve enske linosti. Za neke ene na takvoj poziciji,ustalila se dominantnije enska forma, ali uglavnom u vreme kada te ene vie nisu bile na toj poziciji: biva pakistanska premijerka Benazir Buto ili biva premijerka Tansuiler postale su ustaljene sintagme danas kada one vie nisu na tim funkcijama. U tekstu (podnaslovom Damin gambit, Nade Dragovi) u kojem je u P predstavljena Tansuiler utrenutku kada je dola na vlast, sve su forme obraanja bile u mukom rodu: doktorekonomskih nauka, profesor univerziteta, prva ena premijer na evropskoj obali Bosfora.Ukoliko je neraspoloenje prema njoj raslo, enske forme su se u novinama poveavale. Ovonam kae da je re o enama koje su zgreile svome narodu ili svetu, te su sada u toj svojojenskoj (itaj bivoj) poziciji u enskom rodu. I kada se pojave oblici enske forme za visoketitule u hijerarhiji vlasti, one se koriste s negativnom konotacijom, koja nakon due upotrebeonda postaje pravilo. Ovo pravilo se odnosi na svaku takvu ensku osobu.

itamo u malom tekstu pod nazivom ankete:PRIMER N: Gorbaov linost decenijeTs: Margaret Taer dobila je u ovoj anketi 18 odsto glasova a biva vajcarska ministarka

za pravdu i policiju Elizabet Kop 20 odsto glasova.U sedmovekovnoj istoriji vajcarske ona je bila prva ena ministar i bie prviministar kojie za svoju veliku greku morati odgovarati pred sudom."

Govoreno je ve o odnosu duine nekog naziva titule i mogunosti njene upotrebe uenskom rodu. Obrnuto je proporcionalna duina i enski rod ukoliko je forma kraa, vie jeverovatnoe dae se pojaviti u enskom rodu. U poslednjem primeru bitnije je da je enskaosoba neto skrivila pa je i njena funkcija u enskom rodu.

Kako prodire enski oblik za pojedinane titule koje su visoko u hijerarhiji vlasti moemo pratiti na primeru novoizabrane Rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je nadunost 1. oktobra 1996, pa smo u jednom listu (D) pratili primere u tekstovima ouniverzitetu ili takve u kojima se saoptava i o njenoj aktivnosti (iz naslova, nadnaslova

24 Pojavie se i rektorica,im enski soj bude masovnije zauzimao poloaje smatra M. Ivi (1995, 154)(podvuka S.S).


13/27

podnaslova i prve reenice teksta) u toku nekoliko meseci i to 1. na prvoj stranici lista, 2. uunutranjoj rubrici, i 3. na zadnjoj stranici lista. Informiui o novoj garnituri na Univerzitetuu Novom Sadu autor teksta je predstavio ekipu:

PRIMERI:1. D

T: "...novoizabranirektor akademik prof. dr Olga Hadi i prorektori prof. dr LjubomirkaKrklju i prof. dr Stojan Savi... (25.09. 96, str. 1)2. DT: ..."rektor, akademik profesor Prirodno-matemati kog fakulteta dr Olga Hadi,

prorektori dr Ljubomirka Krklju, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Stojan Savi...(29. 09.96, str.7)3. DSveanosti su, izmeu ostalih, prisustvovali irektor Olga Hadi i .. (15. 10. 96, str. 12)

Rektorka je polako gubila od svojih visokih titula, ali je upotreba mukog roda ostajala, uzavisnosti od mesta objavljenoglanka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicuizgubila je ono to joj je u tituli najvee da jelan Akademije nauka (zauvek), a ostala joj jetitula za drutvenu mo (za izborni period) naravno u mukom rodu.

Nedavno me je kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta) pitao koja je forma ispravnija:rektorka ili rektorica jer bi hteo da je oslovi u enskom rodu. Rekla sam rektorka (kaodoktorka), on je rekao, Meni je nekako lepe rektorica. I kada pojedinac odlui da zavisoku funkciju upotrebi formu enskog roda, voli da forma lepo zvui (jer dami odgovaralepa forma).

Ovim pojedinanim primerima upotrebe forme za titule ena, eleli smo da pokaemokako varira naziv za zanimanje/titulu u zavisnosti od:

stranice na kojoj se tekst objavljuje (prvoj, poslednja) line preferencije govornika broja ena sa odreenom titulu.Sada na primeru iste titule elim da pokaem kroz koje sve razliite zamke moi treba da

proe titula ili zanimanje ene iz visoke hijerarhije moi. Lektor (u D) jednom je intervenisaou tekstu, shodno svom jezikom znanju o pisanju titula i zanimanja ena, i linom stavu prema ovoj vrsti jezikih i drutvenih pitanja. Pojavila serektorka i prorektorka :

PRIMERD N: Podsticaj pravim vrednostimaT: "U prisustvu noverektorke akademkinje prof. dr Olge Hadi, prorektorke prof. dr

Ljubomirke Krklju..." (22. X 96, str. 9)

Zamenik urednika pozvao je lektora na odgovornost zbog forme enskog roda. Zapravo je sam rektorat reagovao na ensku formu traei da bude dosledna upotreba forme mukogroda u novinskim napisima o njoj. Zatim je sama rektorka objasnila lektoru da su se uAkademiji nauka dogovorili da se termini za ene koje sulanovi Akademije nauka, pa i onekoje su na funkciji rektora, uvek piu/govore u mukom rodu. Setimo se sada da je jednadruga akademkinja napisala u svom radu 1985: pojavie se i rektorica,im enski soj bude masovnije zauzimao poloaje dekana i rektora (to za sada jo uvek nije sluaj). Iskrsavae,naime, sveee situacije, pri referencijalnom imenovanju, kada se pokazuje probitanijim,ne iz feministi kih, ve iz kongruencijskih razloga , mimoii muku , pa se posluitienskom imenicom, upuuje M. Ivi (1995,155). Isti je motiv u zalaganju za muku formu ikod I. Klajna, a potkrepljuje i E. Fekete (1994; 1996; 1997) borba za kongruenciju, ne za

enu.


14/27

U Akademiji nauka se dogovor moe postii na predlog nekog autoriteta, a to su samiakademici i akademkinje,lanovi/ce te zajednice. Ima razloga za ovakvu odbranu svojihautoriteta od prakse u novinarskim tekstovima u kojoj se, kako smo pokazali, pomou formeenskog roda diskriminie osoba koja je u hijerarhijskoj funkciji na visokom mestu (todokazuju primeri premijerke i predsednice). Strahovanje akademkinja je sa stanovita

tekue novinarske prakse opravdano. Ali ako bi takva upotreba bila propisana norma, strah binestao. Ako se enska forma uvede dosledno u upotrebu, nee biti mogunosti zamanipulisanje dvema formama, kojima bi se odslikavala drutvena, polna diskriminacija enena onom poloaju u hijerarhiji koji je do sada bio rezervisan za mukarce. Praksae izgubitiuporite u jezikoj formi. Pre toga, naravno, potrebno je u mislima i nameri onih koji piutekstove (mukaraca i ena), izmeniti stav prema diskriminaciji uopte, pa i prema polu.

ta pokazuju primeri vie zanimanja ili titula iste osobe?Posebno smo analizirali upotrebu dva i vie zanimanja i titule za jednu osobu u razliitim

sintaksikim konstrukcijama u delovima teksta. Primere navodimo kao protivargumentsavetima gramatiara za upotrebu muke forme. Naime, njihov savet je u ovome: ukoliko seradi o zanimanju neke osobe, onda treba upotrebiti muki, generiki, neutralni rod, a ako seradi o konkretnoj enskoj osobi koja zanimanje ili funkciju obavlja, onda u enskom rodu.

PRIMERI:1. EP N: Slobodanka GrudenPN: Primarijus dr Slobodanka Gruden na elnik je Slube transfuzije KBC Zemun.2. NB N: Striptizeta u Vaingtonovoj odoriPN: Najskuplja striptizeta na svetu glumica Demi Mur je...3. B N: Ibalerina i lingvistaPN: "S.S. je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ibaletski kriti ar ..."4. PT: " Primabalerina i koreograf , dobitnica mnogih nagrada, Sonja Vukievi upravo se

vratila sa gostovanja...5. NB N: Vida, Slobodan CetinjePN: Nagradu... dobili Vida Ognjenovi reiserka i pisac drame..6. NP NN: No i dan N: Humor, serija i putopis

Ts: ... Kendis Bergen... igraetrdesetogodinju ambicioznunovinarku i voditeljku gledanog TV programa...

U primeru 1. obe titule ili zanimanja su u istom rodu.U primeru 2. su dve titule u razliitom rodu, a odnose se na istu osobu, pa se razlika dovodi

u vezu sa vrednovanjem titule ili zanimanja na hijerahiji moi u drutvu: ukoliko je zanimanjenie na lestvici, treba oekivati dae se pojaviti u enskom rodu.

U primerima 36 su zanimanja koja su u naoj literaturi o zanimanjima diskutovana kaoona koja ne mogu biti u enskom rodu (Fekete, 1995; Zbili, 1995).

Detaljnija analiza naziva dva ili vie zanimanja/titula iste enske osobe, zapravo nam moe biti test za proveru koliko je jedno zanimanje/titula na ceni u drutvu.

Mogli bismo zakljuiti da je opta tendencija upotrebe dva i vie naziva za zanimanja ititule ena u udarnim delovima novinskog teksta (naslov, nadnaslov, podnaslov) odraz


15/27

patrijarhalnog poimanja ene u naem drutvu. Pojavljuju se i zanimanja za enske osobekojih do sada nije bilo.

PRIMERI1. fudbalerka TV Sport

PN: "Prvi put ove godine proglaena je i fudbalerka godine" (10. II 95)2. bodi-gard BT: I princeza Karolina ima dve enebodi-garda ..."3. vatrogasac NBPN: Slavica Blagojevi, je medicinska sestra, a radi kao profesionalnivatrogasac ,

komanduje odeljenjem u jedinici teritorijalne odbrane i bavi se poezijom"4. vojnik D NN: Neke ene su ipakvojnici5. kancelar NBPN: Miel andro Masalu,kancelar pariskih univerziteta"T: Krhka i energina, gospoa Miel andro Masalu, po titulikancelar pariskih

univerziteta... ostavlja utisak..."6. kongresmenka NT: ..."manifestacija Dani Srbije u Vaingtonu, iza koje stoji agilnakongresmenka iz

Vaingtona Helena Deli-Bentli, jun 1990.Ova zanimanja u domaoj svakodnevici jo nisu poznata, ali u svetu jesu: bodi-gard i

telohranitelj, kancelar, zatim ona koja su rea: ekonometriar, vatrogasac, kancelar 25 za kojase koriste ili konstrukcije ena + imenica u mukom rodu ili muka forma za zanimanje.

Nova zanimanja se najpre pojavljuju izvesno vreme u mukom rodu, kao da novinari neznaju kako da saine oblike enskih formi, ili im se zanimanjaine dovoljnoudna da se nevezuju lako za enski pol. Posle izvesnog vremena poinje da se pojavljuje frekventnije uenskom rodu ukoliko je zanimanje ili titula nie na lestvici moi. Kao prelazna forma pojavljuje se titula u mukom rodu + ena:ena vojnik.

Ostale seksisti ke upotrebe skraenica (za titule i zanimanja, odnosno za lina imena); izraza za obeleavanje branog stanja neudate enske osobe; izraza za suprunike u branom paru; izraza za parove koji ive u suprunikoj vezi (nevenano).

SKRA ENICE: U naslovima, podnaslovima, nadnaslovima i u tekstu, navode se skra enice za titule akadem . (akademik); prof . (profesor, redovni ili vanredni na univerzitetu),

dr (doktor nauka);dr (doktor medicine),mr (magistar) ili zanimanja:dipl. ing. (diplomiraniinenjer) ili samoing. (inenjer), uz lino ime i prezime. Skraenice su uobiajene i unovinarskom tekstu, kao to su u naunom za muke i enske osobe, ali konsekvence prakseskraivanja titula ili zanimanja, nisu jednake za oba pola. Za enske osobe to je jo jedan vid

25 Ovakva upotreba jezika nije usamljena, ili specijalnost novinarskog stila, ve opte rasprostranjena. Na primer, ako odete u pozorite i hoete da vidite predstavu Vesela udovica (SNP, sezona 1996/97), viete nai program sa podelom uloga. Pored ostalog videete samo ime supruge i onoga kojem ona pripada uz titule i ostalevane stvari: madam Olga, supruga konzula Bogdanovia madam Silvana, supruga savetnika Kromova. Nadalje,iz spiska naslovljenog sa: linosti, uloge i izvoai, moe se doznati da je madmazel Mari, starafrajla (tj. neudata starija osoba), dok je Raul de sen Brio vremeni pariski kavaljer (itaj onaj koji u timgodinama moe biti samo kavaljer). Madam arlot je brina majka, a madam Valensjen je Francuskinja, znatnomlaa supruga Mirka Zete.


16/27

nevidljivosti iza skraenice kojom se obeleava njen status u struci, ili u hijerarhiji moi, nevidi se da je u pitanju osoba enskog roda.

Ne znamo kakoitaociitaju ove (kao i druge) skraenice: kao skraenice ili ih pretau umislima u punu formu iza koje stoji osoba (muka / enska). Bilo bi interesantno saznati zaone koji deifruju skraenicu u punu formu, u koju od dve mogue ( muku ili ensku)? O

tome nema istraivakih podataka. Skraenice zadovoljavaju osnovni princip novinarskogteksta o ekonominosti (zauzima manje prostora od punog oblika). Skraenice su,takoe,jedna vrsta izbegavanja vidljivosti ene u tampi:

PRIMER NIN NN: "Razgovor sa prof. dr Milkom Ivi, iji je povod esto izdanje njenih Pravaca u

lingvistiku ..."Autori tekstova navode skraenice za titule naunika (to je uobiajeno u naunom

diskursu kod nas i nekim sredinama, a izostaje u amerikoj i engleskoj novinskoj praksi).Preneta u novinarski diskurs, skraenica za titulu/zanimanje ima ubeivaku snagu daitaocima prenese da se radi o osobi koja u drutvenoj ili naunoj sferi ima vanost. Takva seenska osoba, zatim, sklanja iza skraenice kojom se ne kazuje nita o njenoj rodnosti(nemamo istraivanja ni o tome da liitalatvo odabranih dnevnih listova zna znaenjeskraenica). Tako ostaje nevidljivo da je, na primer, iza skraenice akadem. prof. dr OlgaHadi enska osoba koja je na najviem akademskom i naunom stepenu u naem drutvu.

Treba odmah dodati da se za mnoge enske osobe titule ne navode uopte. Dosledno se(skraenicom ili punim oblikom) navode titule nekoliko enskih osoba koje su skoro dnevno prisutne u dananjem javnom ivotu: dr Biljana Plavi; dr Nada Popovi-Perii; dr MirjanaMarkovi, ali je njihova interpretacija u opozicionim i dravnim listovima razliita. Tanijekonteksti odreuju itanje titule kao one kojom se enska osoba degradira ili potuje.

Druga vrsta skraenica odnosi se nainicijal za lino ime uz puno prezime, bilo da jeenska osoba (detaljnije o ovome u radovima S. Savi, 1995; 1996):

1. potpisana autorka teksta, ili je 2. deo nekog spiska linosti (na primer, sa jednogtakmienja umetnika, za prvu drugu i treu nagradu, u novinarskom tekstu se navodisamo spisak: Lj. Suji, M. Popovi, A, Jovi iz kojeg se ne vidi da li se radi oosobama mukog ili enskog roda). Trei je primer kada se uz tekst navodi literatura,spisak autora takoe sa inicijalima.

Preporuka je da se puno ime navodi uvek, bilo da se radi o novinarskom ili naunomtekstu, naroito u spisku bibliografije radova, iz koje se lako moe rekonstruisati doprinosena u nekoj naunoj disciplini.

SUPRUNICI jesu brani par, ali se na njih moe gledati sa stanovita mua, ili sastanovita ene, ili ih oboje imati u jednakom fokusu:

Doao je Pera Petrovi sa enom.Dola je Mira Markovi sa muem.Doli su Pera Petrovi i Mira Markovi.

U javnim glasilima, seksistike su one fraze kojima se saoptava da je re o paru u kojemse fokusira samo jedna osoba iz para. Najee se radi o vanoj politikoj linosti uijoj


17/27

pratnji je njegova supruga.26 U takvim sluajevima je bolje odabrati onaj jeziki izraz kojimse identifikuje svaka linosti u paru. Ovakvu praksu treba uvesti naroito zbog suprunikakoji nemaju isto prezime (to je postalaea pojava).

PRIMER (ispod slike tekst):

NBT: Bil i Hilari Klinton.U prethodnoj deceniji bili su primeri (koje sada nismo nali):Stigao je Mihail Gorbaov sa suprugom .Supruga se odreuje kao deo glavne linosti, bez sopstvenog identiteta. U tekstovima je

ovakvih primera mnogo, a navodimo nekoliko iz naslova da potvrdimo sud da je odreivanjeene prema pripadnosti nekome zapravo zakrepljivanje patrijarhalnog shvatanja o eni kaonesamostalnoj, uvek nekom pripadajuoj.27 U tekstu Lukinog evanelja (Lk, 1, 2627)itamo primer koji je gotovo identian sa primerom 1: A u esti mjesec posla Bog anela Gavrila ...djevojci isproenoj za mua, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bjee ime Marija "(podvukla S.S.):

PRIMERI1. S N:"Mojabiva ena , Titova unuka, Svetlana Broz proglasila me je ludim i pokuala da

me likvidira"2. NB N: Miloevi eva supruga predvia graanski ratPN: "Srpski predsednik spreman na novu ratnu avanturu upozoravaju ostrvski mediji"3. N NN: Tel Aviv:Supruga premijera preuzima ulogu koja se ne dopada Izraelcima N: Mo iz spavae sobePN: Sara Netanijahu, koja se trudi da u javnom ivotu bude pod jakim snopom medijskih

reflektora, nala se i na meti optubi..

Uporedimo ove primere sa drugima da potvrdimo kako se radi o patrijarhalnomrazmiljanju o eni kao onoj koja nekom pripada. U vezi sa utajom poreza tefi Graf, uNovostima je izaao tekst sa sledeim delovima:

PRIMER N NN: Bon: Peter Graf osuen na tri godine i devet meseci zatvora zbog utaje poreza

N: tefi nevina tata u zatvoruPN: Zbog naruenog zdravlja... otac slavne teniserke provee kao zatvorenik-slobodnjak

26 Novinari bi trebalo da znaju pravila protokola o posetama dravnika o kojima piu, iz kojih se preciznodoznaje uloga pratioca,osobe na visokom poloaju u vlasti.

27 Autori bi uinili veliku uslugu tekuoj jezikoj praksi kada bi u saradnji sa strunjacima (ili prevodiocima sastranih jezika) pronalazili adekvane titule i zanimanja u inventaru naih titula i zanimanja za one titule izanimanja koje u naoj sredini nisu uobiajene. Na primer, kancelar se vezuje za Vili Branta i Kola, ali ne zaensku osobu, mada je oblik kancelarka jednostavno izvodiv. To je funkcija generalnog sekretara, ali ni taj prevod nije uobiajen u naem jeziku, budui da sekretar jo nije ovladalo u enskom vidu sekretarka (kako preporuuje lektor u Dnevniku). Sem toga konstrukcija generalna sekretarka za sada je dosta neelastina zamanipulaciju u tekstu.


18/27

Re je o ocu poznate enske osobe. Za njega autor teksta ne pie otac tefi Graf, kako jeto u primerima 13 za ene poznatih mukaraca. Ali ima primera za mua Margaret Taer ufrazi: Margaret Taer sa suprugom.

NAZIVI ZA NEUDATE ENSKE OSOBE. Seksistiki su izrazi kojima se enska osobakvalifikuje prema branom statusu: gospo ica , usedelica .PRIMERI1. NB N: Papa tei samceT: Papa Jovan Pavle II je izjavio da osobe koje nisu uspele da se oene ili udaju ne bi

trebalo da smatraju da im je ivot promaen. Ne smeju biti obeshrabreni, jer Hrist nikada nenaputa one koji veruju u njega, rekao je papa, dodavi da bi neenje iusedelice trebalo daznaju kako da se posvete drugima i razviju bratske odnose."

2. NBT: "I pre pojave 60-godinje gospo ice Takako Doi, ene su igrale odreenu ulogu u

japanskoj politici...Komentar primera nije potreban. Ipak, recimo sledee. U primeru 1. prema mukom obliku

neenja adekvatan je oblikneudata onima koji imaju sluh za diskriminaciju po polu u jeziku.U primeru 2. u tekstu o novoj predsednici Socijalistike partije u Japanu Takako Doi slian

je primer. Oslovljavanje starije neudate osobe sa gospo ica , kada je ona na funkciji velike politike moi, ima znaenje da ona ipak u svom ivotu nije obavila osnovnu namenu udrutvu da se uda (i izrodi decu).

U stranoj literaturi je mnogo diskutovano o izrazu gospo ica , koji samo za enu, ali ne i zamukarca, u mnogim jezicima Evrope, ima rezervisanu formu za markiranje po branomstanju. Predlozi se svode na to da se ovakav znak ili sasvim izostavi, ili se maskira nekimneutralnim. Trebalo bi da autori tekstova imaju sluha za izraze koji otkrivaju na patrijarhalnimentalitet prema enama kojim se ona ili uniava ili proglaava na neki drugi nainneravnopravnom sa mukarcem u trenutku kada ima neku profesionalnu ili politiku mo udrutvu.

ta rei o onim drutvenim pojavama koje su nove, a za njih nemamo jeziku formu.Imamo na umu zajedniki ivot udvoje neven anih parova. To bi bili izrazi ive u divljem braku, u vanbrano zajednici, ljubavnici... izrazi kojima se deklarie negativan stav premaovakvoj zajednici. Potreban je danas izraz koji takav stav neutralie. Budui da u renikomfondu ne postoji posebna re za takvu vrstu branog statusa: prijateljica, saputnica i sl. Uztekst o Nobelovoj nagradi za knjievnost, prilog je i slika na kojoj su pisac:

PRIMERI1. PKamilo Hoze Sela sa 33-godinjom prijateljicom Marinom .2. P N: Diskretni ministar i priljiva gejaPN:Najnovije otkrie o vezi jednoglana kabineta samladom enomT (uokviren masnim slovima): Samo dan posle obelodanjivanja vanbrane veze sa 21-

godinjom poznanicom iz jednog ekskluzivnog tokijskog bara.Ts: "Kada je... bivaljubavnica japanskog premijera odluila da obelodani svoju priu...Ts: "Geje , naime, nisu ovdekurtizane , u uobiajenom smislu rei...

Ts: " Dama koja je iznela detalje svoje veze sa Susuke Unom i 21-godinjaljubavnica ministra Jamaite, prekrile su, naime, tabu..."


19/27

U prvom primeru termin je prijateljica , ali ona ima samo starosno obeleje (=mlada,

mnogo mlaa od nobelovca) i lino ime. Ona nema svoj potpun identitet, jer nije u branojvezi sa nobelovcem. Tako novinarska kazna brzo i efikasno stie mladu prijateljicu, doknobelovac dobija jo jednu nagradu ima mladu.... U ovakvim primerima ensku osobu treba

identifikovati punim imenom i prezimenom, a ne prema (van)branom odnosu koji ima samukom osobom.U drugom tekstu se navodiitav niz izraza za vezu mukarca i ene koja nije brana. Radi

se o enskim osobama koje su, obelodanivi tradicionalnu,za ene negativnu,praksu japanskihuglednika, uinile revolucionarni preokret za ene u Japanu (zato je i nadnaslov: Novitrendovi u japanskoj tampi). Autor teksta (Milan Mii) ima u fokusu ministra (diskretniministar), a ne enu (priljiva geja). Zato koristi za njih sledee termine u toku odvijanjateksta od poetka ka kraju:

mlada ena21-godinja poznanica21-godinja ljubavnicagejakurtizanaljubavnica.Pri kraju teksta autor sasvim utone u svoj tradicionalni model razmiljanja o eni koja se

nalazi u (ne)branoj vezi i koristi termine koji imaju negativnu kvalifikaciju.

Predlog: ensku osoba identifikovati po sopstvenom imenu i prezimenu, a ne premarelaciji u odnosu na muku osobu sa kojom je odluila da ivi zajedno, jer diskriminacija prema rodu ne moe biti okosnica enine identifikacije u odnosu na mukarca sa kojimostvaruje suivot.

U vezi sa tim je i preporuka da se za ene izbegavaju epiteti kao to su slabiji pol, lepi pol, gvozdena ledi i sl.

Najpre smo ukratko opisali ono za ta se zalau gramati ari u okviru strukturalistikogteorijskog pravca za pitanja pisanja zanimanja i titule ena u srpskom jeziku. Opisali smo,zatim, taautori tekstova ine u svojim tekstovima shodno komponentama novinskekomunikacije prema sopstvenom shvatanju uloge ene u drutvu i svojoj proceni o stepenuvidljivosti ene u jezikom materijalu novinskog teksta, kontekstima novina (politikom,drutvenom, tekstovnom). Konstatovali smo da i prvi i drugi doprinose diskriminaciji ene prema polu u ovoj vrsti masovnih medija. Sada dajemo podatke iz razgovornog jezika.

Podaci iz spontanog razgovornog jezika

Ostaje da vidimo taine sami govornici srpskog jezika u spontanim svakodnevnimrazgovorima.28injenica je da se forme enskog rodaee pojavljuju u razgovornom

28 Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, projekat "Psiholingvistikaistraivanja poseduje velik korpus razgovornog srpskog jezika sakupljan u periodu od 1980. do danas.

29 U rubrici Pismaitalaca nali smo u sva tri dnevna lista pismaitalaca koja se odnose i na upotrebu

zanimanja i titule ena. Gotovo se svi zalau za doslednu upotrebu enskih formi obrazlaui da je to logino ipo gramatici i po zdravom razumu, pravilnije i lepe.


20/27

jeziku29 (kako je i Kalodjera naveo za hrvatsku varijantu srpskohrvatskog jezika). Potrebno jesamo da sluamo kako se razgovara u institucijama u kojima su ene na rukovodeimmestima.

Na primer, u razgovoru preko telefona:

PRIMERI1.(u razgovoru preko telefona u kui)A: Seku Kosti molim!B: Direktorka je jo na godinjem. (sekretarica odgovara)A: Dokle?B: Ja mislim do sledee nedelje.2.(U bolnici odgovara na telefonski poziv bolniarka:)A: Doktorica je na viziti. ... Samo malo... (vie po hodniku) Da li se vratila doktorica?

Iz velikog broja primera konstatujemo da je upotreba formi enskog roda skoro doslednakada se odnosi na enske osobe koje obavljaju neki posao: doktorke/doktorice;efovice/efice; lekarke, i sl. (to konstatuje i D. Kalodjera za hrvatsku varijantu vrlo ivuupotrebu formi enskog roda).ak smo konstatovali veu doslednost u selu nego u gradu, aneka skoranja zanimanja (kao to jedilerka ) pre u seoskom nego u gradskom govoru. Ovonam kae da velika veina onih za koje gramatiari jeziku normu piu, dosledno koristiforme enskog roda u svom spontanom razgovoru, jer oseaju prirodu jezika kao onu u kojoj je kategorija roda dosledno utkana u ceo sistem srpskog jezika. Oni, zapravo, doslednoostvaruju u svojoj praksi ono to im jeziki sistem nudi.

Sada obrazovani jezikoslovci sainjavaju neka druga pravila da govornu intuiciju za jezikizvornih govornika skrenu u pravcu nevidljivosti ene na vlasti. Sami govornici u pismimaitalaca u novinama kau da je logina i prema zdravom razumu upotreba formi enskogroda, to podravaju i neki strunjaci za jezik i lektori (Zbili, 1995).

Predlozi gramatiara moraju se zasnivati na bogatom empirijskom materijalu i primerimaupotrebe u razliitim razgovornim situacijama, predstavnika srpskog jezika iz razliitihslojeva standardnog jezika, kada se daju preporuke za jeziku upotrebu. Drugim reima, samodovoljno sveobuhvatan empirijski materijal moe i ono to se pie iuje u masovinimmedijima i ono to govore i piu izvorni govornici srpskog jezika posluiti za buduukodifikaciju upotrebe formi za zanimanja i titule ena kod nas.

Promena spontane razgovorne upotrebe, pod uticajima gramatiara koji standardizuju jezik

u javnoj upotrebi, zapravo je nasilje nad prirodnim korienjem jezika u pravcu nevidljivostiene u hijerarhiji moi.

(3) KODIFIKACIJAPredlog koji ovde izlaemo zasniva se na analizi 500 tekstova objavljenih u dnevnoj

tampi, zatim analizi spontanog razgovora u institucionalnim (sud, banka, kola, fakultet, bolnica, pozorite) i privatnim situacijama u toku poslednjih 16 godina (19801996)zabeleen u gradskoj sredini (Novi Sad, Beograd).

Izbegavanje diskriminacije prema roduosnovni je princip kodifikacije jezikog izraza. Dvesu osnovne strategije u ostvarivanju ovog cilja:

1. simetrije uiniti i muku i ensku osobu jednako vidljivom u jezikom materijalu;

2. neutralizacije razlika birati jezike izraze kojima se brie vidljivost samo jedne osobe.


21/27

Sve se sugestije ovde odnose, pre svega, na jezik u slubenoj upotrebi: u masovnimmedijima, na javnim sastancima i drugim oblicima javnog govorenja, zatim na jezikformulara, propisa, zakona, konkursa, obavetenja i sl., iz uverenja dae iste biti iskoriene iu privatnoj komunikaciji kao deo opteg nastojanja za otklanjanje nejednakosti u jeziku idrutvu.

Strategije ostvarivanja mogu biti signalizirane grafikim predstavljanjem u pisanom tekstu:razdvajanjem oblika za muki i za enski rod (kosom crtom) bilo samo na mestu gde poinjesufiks za enski rod, bilo pisanjem punih naziva, titula za svaki pol posebno:

uitelj/ica ili uitelj/uiteljica.

Kojae mogunost biti odabrana zavisi od duine teksta u kojem se nazivi koriste (imasmisla u duim tekstovima i u oblicima zanimanja koja nisu suvie duga).

Razlika izmeu funkcije i osobe koja funkciju vri moe se dosledno jeziki prikazatirazliitim sintaksikim sredstvima, a ne samo izvoenjem (derivacijom) enske forme odmuke, kao to smo pokazali i u primerima koje smo navodili:

Stekla je titulu doktora psiholokih nauka.Doktorirala je iz oblasti psiholokih nauka.Doktor psiholokih nauka.

1. OPTE PREPORUKEGrafiko predstavljanje teksta ima znaaja zaitaoca da shvati nameru o simetrinosti.

Prvi sluaj je da kosom crtom razdvajamo dva oblika na mestu gde poinje sufiks za enskirod:

kandidat/kinjarektor/kadekan/ka ili dekan/ica

ili punim nazivom:

kandidat/kandidatkinjarektor/rektorkadekan/dekanica (dekanka) predsednik/predsednica.

Postupak je jednostavno ostvariti u tekstu nekog upitnika ili konkursa, ali je tee u nekomduem tekstu.

Preporuka: Autorima dueg teksta se preporuuje da ozna

e na samom po

etku kako

ekoristiti ovakve nazive. Na primer, na samom poetkue upotrebiti obe forme nekoliko puta

(bilo da su oblici imenica: studenti/studentkinje, ili zamenica: oni/one), da bi, zatim, unapomeni objasnili kakoe se do kraja teksta dosledno primenjivali jedno reenje (za koje seodlue):

"Svi studenti i studentkinje (u daljem tekstu studenti).""Oni/one" (u daljem tekstu "one").

Preporuka: Ukoliko se radi o populaciji dominantnije enskoj o kojoj se pie,ili kojoj se pie, onda koristi prvo ensku formu, pa onda muku.

Nije nevano nimesto na kojem se nalaze navedena dva oblika za muki i enski rod jedno pored drugog ili jedno ispod drugog:


22/27

penzioner/ka profesor/ka

odnosno, jednom na prvom mestu (oblik enskog roda), a u drugom sluaju mukog.

Na primer,u nekim formularima, upitnicima ili drugim administrativnim materijalimanamenjenim iroj populaciji:

supruga suprugsuprug supruga.Preporuka: U javnim dokumentima drati se principa da se funkcije iskazuju neutralno, na

primer profesura umesto profesor/ka. Na primer: predsedavanje, ili predsedavajui, odnosno predsedavajua; pisanje zapisnika/zapisniar-zapisniarkavoenje seminara-rukovodilac seminarafunkcija zamenika premijera-zamenik premijerau koreografiji koreografu reiji reiser/reditelju inscenaciji scenograf.

Primeri dobre upotrebe:Voenje zapisnika je povereno J.J.Voenje seminara je preuzela J.J.Premijera je izvedene u reiji Vide Ognjenovi.

U proceduri rada pojedinih organa (skuptine, univerziteta i fakulteta), osoba koja predsedava moe se posluiti sledeim frazama kada

otvara sednicu:kolege i koleginice, otvaram sednicu...odnosni u dokumentima se pie:graani i graanke.Kada je na dnevnom redu izbor u zvanja ili kada se raspisuje konkurs za radno mesto za

nastavnika zvanja.Ukoliko se upotrebi drugaija konstrukcija, onda se navodi zvanje u oba roda:Raspisuje se konkurs za jednog asistenta/asistentkinju (ili: asistentkinju/asistenta).

Poetak procesa izbora na izbornoj sednici fakulteta:

Na raspisani konkurs za zvanje docenta (profesora), javila se asistentkinja (profesorka,docentkinja) J.J.Re je o konkretnoj enskoj osobi koja takvo zvanje ima, ili dobija novo u procesu izbora o

kojem je re. Nakon glasanja:Konstatujem da je J. J. izabrana u zvanje docenta (profesora i sl.) za predmet X.Konstatujem da je docentkinja J. J. izabrana jednoglasno.

OslovljavanjeDeo je standardizacije upotrebe jezika, deo ukupne jezike politike s obzirom na rod (o

kojoj do sada nismo vodili rauna). Oslovljavanje je najee prema zvanjima/tituli kojuosoba ima u datoj(nastavnikoj ili upravnoj) hijerarhijskoj strukturi u instituciji:


23/27

Dajem re profesorici/profesorki J. J. da obrazloi kandidaturu za ovaj konkurs.

Slino vai i za postupak davanja rei enskoj osobi tokom diskutuje:

Dajem re profesorki/profesorici J. J.Najpree govoriti profesor Marko M., a onda profesorica/profesorka Mirjana M.

Iz ovih primera se vidi da za neka zanimanja i titule postoje dubletne forme, to senastavaka tie, od kojih drugi oblik moe imati negativno afektivno znaenje, pa takve obliketreba izbegavati:

Loije: Dajem re efici finajsijske slube J. J.Bolje: Dajem re efovici finansijske slube J. J.Kada je naziv za titulu,ili zanimanje,ve dobio druga znaenja (zamenik/zamenica), u

takvim sluajevima mogu se upotrebiti konstrukcije adekvatnog znaenja o kojima smo ve govorili:

J.J. na mestu/funkciji zamenika direktora.J.J. je zamenica direktora.

Nadalje, postoje zanimanja i titule za koje se strunjaci za jezik ne slau u potpunosti, pa senude kao mogunosti za upotrebu kojae onda iz dnevne prakse vratiti pravilo za upotrebunorme. Takva se zanimanja mogu koristiti sa izvedenim sufiksima:

psiholokinja/psihologinjasociolokinja/sociologinja biolokinja/biologinja/biologica

ili pronai neutralnu formu:

dunost psihologa/sociologa i sl.

Epiteti za enske osobe deo su istorijskog naslea, pa ih treba izbegavati u praksi:

ena:slabiji pol; lepi pol;

zaposlena ena:

prodorna karijeristkinjakompetentna ena.

U oglasima i konkursima:u praksi je: trai se kafe kuvaricamuka/enska osoba za uslune poslove Ne: trai se privlana diplomirana ekonomistkinjaDa: trai se osoba za poslove diplomiranog ekonomiste

2. MIKROSTRUKTURA TEKSTAReenica

Ukoliko se u jednoj reenici misli i na mukarce i na ene, moraju se jasno navesti i jedni idrugi:


24/27

bolje:gospodin J.J. i supruga XYu praksi:gospodin J.J. sa suprugomgospoa Petrovi i gospodin Petrovi

sastanku je prisustvovalo 10 osoba: 7 mukaraca i 3 ene, ili: od toga 3 ene.I zamenike oblike treba navoditi u oba roda, ili ih izbegavati: boljeona ili on (on/ona) onod njega/nje se oekujeneki mogu-poneki moesvi treba-svaki trebako pie ima pravo da kae ko pie taj ima pravo da.

Mnoinski oblici su neutralniji pa ih zato preporuujemo.

3. NIVO REITreba nastojati da naziv funkcije bude neutralno oznaen. Ako se radi o zanimanjima, ili

titulama, treba birati neutralni oblik. To znai sledee.a. Funkcija i radno mesto u instituciji mogu se obeleavati uopteno, nezavisno od onoga

ko funkciju vri (kada se moe dopuniti sa nadlean ili odgovara za, ili u funkciji):

odgovoran za izvrenje/ izvrilacizvrenjem rukovodio/rukovodilac profesura/profesorrukovoenje komisijom povereno/rukovodilac komisijeupravljanje(upravitelj bebi-siting bebi-siter.

Ovakva izmena zahteva zakonsku regulativu. Fleksibilnosti bi se mogla postii u onimsluajevima kod kojih je mogua neutralizacija.

b. Obeleavanje profesijeTreba obeleavati profesiju preko njihovih nosilaca:

elektromehanika(elektromehaniar

izrada karoserije(autolimarslovoslaganje/slovoslaga poljoprivredna tehnika/poljoprivredni tehniar.

Za oslovljavanje se moraju koristiti i enska i muka forma:Molim sve studente i studentkinje da uu u salu.

U sluajevima kada se oslovljava samo jedan rod, na primer,kada pacijentkinjeekaju uginekolokoj ambulanti:

Molim sve pacijentkinje da uu u ekaonicu.

Oslovljavanje auditorijuma na poetku javnog govora/predavanja:Gospoe i gospodo,


25/27

Studenti i studentkinjeAdvokati i advokatkinje.

Za oslovljavanje samo jedne enske osobe upotrebiti formu enskog roda. Ukoliko su naraspolaganju dve forme:

rektorka/rektorica;direktorka/direktorica;doktorka/doktorica;efovica/eficaupotrebiti onu za koju smatrate da ne nosi nijansu negativnog znaenja.

Umesto polno optereenih oznaka (kao istaica), treba koristiti (ili skovati) nove oznakekojie iskljuiti negativno vrednovanje posla na hijerahiji vrednosti u drutvu:

osoblje za odravanjeistoe/higijenedevojka zauvanje dece.

Zanimanja u kojima se enske osobe tek probijaju, treba koristi u enskom rodu da seukae na novinu:

menader/menaderkadiler/dilerkamilicioner/milicionerka policajac/policajkaoumen/oumenkavoditelj/voditeljka.

Postoje, meutim, takva zanimanja za koja nedostaje odgovarajui oblik u enskom (ili umukom rodu):

prevodilacsekretar (partije, dravne administracije i sl.).Mogunost jo uvek ostaje da se enski oblici prave od druge lekseme: spisateljica, za

ensku osobu koja obavlja poslove sekretara neke organizacije ili ustanove, ponuen je obliksekretarka (Zbili, 1995), ili da se koristi oblik mukog roda + ena:

ena vatrogasac ?vatrogaskinjaena pilot ?pilotkinjaena vojnik ?vojnikinja

ena prevodilacena sekretar stejt departmenta.

4. SPECIJALNE PREPORUKEOdnose se na formulare, konkurse ili druga specijalizirana obavetenja (na primer, nazivi

ispisani na vratima odgovornih u nekoj instituciji). Za enske osobe pisati u enskom rodu:naelnica odeljenja Jelena Jovanovi

Pisanje titulaZa sve slubene titule mogu se izvesti paralelni enski oblici:savetnik/savetnica

ili se moe stvoriti imenica enskog roda koja je sinonim:


26/27

predsednica Instituta umesto: rukovodilac Instituta.

Akademske titule i zvanja pisati u enskom rodu, izbegavati skraenice za koje procenjujemo da nisu dovoljno poznate u iroj javnosti (za verske titule, na primer).

U situaciji obraanja enskoj osobi, ili govorenja o njoj,kada nije prisutna, treba koristitioblike enskog rodasavetnica XY poasna doktorka Univerziteta u Novom Sadu XY

Mora se sauvati princip simetrije:

gospodin dr X i gospoa dr Ydoktor filozofije X i doktorka prava Y

Formulari i upitnici

U anketama, formularima, upitnicima paziti na grafiko uobliavanje i doslednostustanovljene prakse.

Navoditi uvek oba pola, uzuzev kada se radi samo o jednom polu (na primer Paso majka-dete) bilo u singularu, bilo u pluralu (moe biti muka forma na prvom mestu, ili enska zaona zanimanja i titule koje se dominantnije vezuju za ensku osobu):

jednina mnoina

graanin/graanka graani/graankestudent/studentkinja studentkinje/studenti pacijent/pacijentkinja pacijenti/pacijentkinjeispitanik/ispitanica ispitanici/ispitanice polaznik/polaznica (kursa) polaznici/polaznice.

Funkcije u formularima i upitnicima oznaavati neutralno.U obraanju treba navesti oba pola:Molimo studenta/studentkinju da ispune sledee podatke.

U upitnicima i anketama ista pitanja treba upuivati i mukarcima i enama.

Samo ene raaju decu, ali izdravaoci/izdravateljke porodice mogu biti oboje.

Konkursi za popunu radnih mestaUkoliko se ima u vidu odreeni rod onda konkurs za radna mesta uvek mora biti raspisan

za enu i zamukarca :trai se inenjer/kasaradnik/saradnica Na univerzitetu je otvorena profesura za ...

Mora se izbegavati diskriminacija u grafikom oblikovanju konkursa i drugih formulara.Izbegavati prideve koji se odnose na stereotipe vezane za kandidate/kandidatkinje (slabiji

pol, lepi pol).


27/27

ZAKLJUAKPokazuje se da u jeziku postoji mnogo razliitih upotreba forme jezika koju bi valjalo

promeniti u pravcu vee vidljivosti ene u javnoj i slubenoj upotrebi jezika danas kod nas, pre svega u medijima, ali i u drugim domenima slubene i javne upotrebe.

Documents

Rod i jezik, Svenka