KRALJICA AMAZONKI

Svetlost ranoga jutra blistala je ruiastim sjajem iznad niskih kula grada Amazonki. Prizor,meutim, nije dugo trajao jer u ovim tropskim predelima sunce izranja skoro iz samog horizonta. Uzoru su Konan, abela i novoprispeli robovi izvedeni iz torova i odvedeni na trnicu roblja.

Ovde su ih, jednog po jednog, svlaili, odvodili na jedan izdignuti plato od kamena, pokazivali,cenjkali se i na kraju - prodavali.

Kupci su bile ene, vladajui pol u Gamburuu. Visoki, vitki Mbonani stajao je po strani,nezainteresovanog izraza lica. Zuru se cenjkao sa kupcima. ene-ratnice su pokazivale viepotovanja prema Ganatama nego prema svojim mukarcima, jer su cenile njihovu vetinu hvatanjarobova.

Kada je doao red na abelu, devojka se zacrvenela i pokuavala da rukama zakloni svoje nagotelo. Zuru je okrenu ukrug i upita za cenu.

Pet pera! ree glas iz nosiljke prekrivene prozranim velovima.Zuru jo jednom pree pogledom prema sakupljenim stanovnicima Gamburua i ree: Prodato!Konan je znao ganatski jezik koji se koristio na tritu i poticao iz junih delova kraljevine

Kua, pa je razumeo ta govore Zuru i glas iz nosiljke. Bio je iznenaen to je ponuena tako malacena. Jedno pero je bila vrednost zlata koje je sipano u pero neke vee ptice. Zlatna praina jezamenjivala novac koji Amazonke jo uvek nisu nauile da kuju. Konan se udio zato za jednudevojku plemenitog roda i izuzetne lepote, kakva je bila abela, nije ponueno vie pera. Osoba unosiljci je, mora biti, toliko vana da se niko ne usuuje na cenkanje s njom.

Bio je gladan, umoran i zlovoljan. Udarali su ga sve dok mu glava nije postala prava zbrkamodrica i oteklina. Terali su ga satima da hoda po najeem suncu, hranili ga i pojili zanemarljivomalim koliinama hrane i vode, i bio je tako razdraljiv da se oseao kao lav koji ima zubobolju.

Kada je jedan od trgovaca robljem povukao njegov lanac prema platou, on je skoro nasrnuo uludakom gnevu, ali se brzo i povukao.

Pre nekoliko godina Konan bi poslao smrtonosni udarac prema trgovevoj glavi i ne bi mario zaposledice, ali teko iskustvo govorilo mu je da treba da obuzda svoje nagone. Mogao bi da ubijeovog straara i jo nekolicinu, ali bi na kraju ipak bio savladan - u to je bio siguran. Ovi ljudi suokorele ubice i nije im prvi put da imaju posla sa neposlunim robovima. Jedan od njih bi mogao dabaci koplje i probode ga, a oni su u tome bili prilino veti.

Ako ih napadne, moda e da ubije desetak ljudi, ali e ga ostali izbosti kopljima i iseibodeima pre no to uspe da udahne vazduh i uzvikne ratni pokli. Osim toga, ko e da brine oabeli? Kada je odluio da joj pomogne, morao je - mada je sam sebi izbegavao da to prizna - dapreuzme odgovornost na sebe i brine o njoj. On, dakle, mora da ostane u ivotu.

Oi su mu se suzile u tanke proreze, a usne vrsto stisle. Vene na slepoonicama su mu nabreklei snano otkucavale u nemom besu. Ruke su mu podrhtavale od suspregnutog gneva dok sepribliavao kamenom platou. Jedan trgovac robljem je, opazivi drhtanje Simerijanevih udova,pomislio da je to od straha, pa poe da se doaptava sa ovekom do sebe smejui se. Konan preseeoveka u turbanu jednim surovim pogledom i osmeh naglo nestade sa njegovog lica.

Skidaj se! reao je Zuru.Moraete da mi pomognete da izujem izme ree Konan smirenim glasom. Noge su mi

otekle od hodanja zatim sede na ivicu platoa i isprui jednu nogu.

Zuru epa izmu gunajui. Jedno vreme se uzaludno trudio oko nje.Konan neprimetno privue drugu nogu do Zuruove zadnjice pa ga lupi iz sve snage. Zuru polete

kao iz katapulta i pade u jednu lokvu licem prema zemlji.Vrisnuvi od besa, zamenik trgovca robljem se die na noge i zgrabi bi iz ruku drugog trgovca,

pa se vrati do mesta gde je sedeo Konan i cerio se. Sad u ja tebe nauiti pameti, pseto belo! viknu Zuru besno zamahnuvi biem.Kada se bi od koe nilskog konja zatalasao prema njemu, Konan munjevito isprui ruku i uhvati

kraj bia. Zatim, ne ustajui sa platoa, poe polako da vue Zurua prema sebi. Budi pametan, malecki ree promuklim glasom. Sigumo ne eli da uniti svoju robu,

zar ne?Mbonani, koji je posmatrao ovu scenu, pokua da prigui smeh pa ree: Belo pseto je u

pravu, Zuru. Neka ga novi gospodar naui lepom ponaanju, a ne ti.Ali Zuru je bio suvie besan da bi posluao svog kapetana. On kriknu neartikulisano i izvue

svoj ganatski bode. Konan skoi na noge i prikupi lance kojima je bio okovan, da mu poslue kaooruje.

Stanite! povika jedan neodreeni glas iz nosiljke prekrivene velovima. Zapovedniki tontog glasa zaustavi ak i razbesnelog Zurua.

Jedna crna ruka okiena draguljima razgrnu muslinske zastore koji su je skrivali od radoznalihpogleda prostog sveta. Iz nosiljke iskorai prekrasna crnkinja i Konanove oi se rairie oddivljenja.

ena je bila visoka skoro est stopa, bezmalo kao i on sam, i imala je vrstu grau. Bila je crna iblistava kao abonosovo drvo preliveno uljem.

Suneva svetlost se presijavala na vrhovima njenih punih grudi, obasjavala njena skladna bedrai dugake, miiave ruke. U kovrdama njene crne kose blistala je kapica ukraena draguljima iperjanicom od njegovog perja jarkih boja: ruiaste, smaragdnozelene i purpurne. Na uima je imalanebruene rubine, a oko vrata - bezbrojne niske bisera. Narukvice od zlata zveckale su na njenimrukama i nonim zglobovima. Osim toga, njena jedina odea se sastojala od suknjice napravljene odkoe leoparda.

Nzinga, kraljica Amazonki, ispitivaki odmeri Simerijanca. Tiina se nadvila nad bazarom.Kraljiine usne se lagano razvukoe u zanosan osmeh.

Deset pera za belog diva konano progovori.Vie nije bilo ponuda.abeli je novi ivot robinje postao neizdriv. Teko joj je paalo to je ona, kerka-miljenica

monog kralja, morala da ispunjava svaku naredbu crne kraljice. to je jo gore, od robova sezahtevalo da svoje poslove obavljaju nagi, a odeu su smeli da nose jedino slobodni plemenici.

Spavala je na slamarici punoj buba u prostorijama za robove.Zapovednica robovima, ena promuklog glasa i teke ruke, probudila je nju i ostale robove jo

pre svanua i odredila im poslove: kuvanje, ienje, ribanje i sluenje za kraljevskom trpezom. Nijejoj se dopadalo da gleda nekadanjeg zingaranskog gusara, Konana, kako lei zavaljen u mekanimjastucima, naliva se vinom od banana i gosti kolaima od ribe i drugim akonijama.

Njeno potovanje prema Simerijancu pretvorilo se u prezir. Ona nije znala re koju mi danasznamo - igolo - ali je dobro znala o emu se tu radi. Njen prezir prema Konanu bio je pojaaninjenicom da on, izgleda, nije imao nameru da napusti svoj poloaj kraljiinog stalnog ljubavnika.

Nijedan ovek vredan svoga imena, mislila je, ne bi pao tako nisko da ak uiva u tojodvratnoj, ropskoj dunosti. abela jo uvek nije imala ono iskustvo koje je Konan posedovao i

koje je govorilo da je bolje prihvatiti injenice onakvima kakve jesu, ako ve ne moe nita dauinis da popravi svoj poloaj.

Kako je Konan bio jedina osoba u ovom odvratnom gradu koga je mogla da smatra prijateljem, injena patnja bi bila jo stranija da joj on, u retkim prilikama i kad niko ne gleda, ne uputi ponekiprijateljski mig. Taj znak je govorio, tako je bar verovala - budi hrabra, devojko; smisliu ve netoda te izvuem odavde.

S druge strane, ak je i abela morala da prizna da je kraljica Nzinga zaista velianstvena ena.Devojka je pokuavala da zamisli njihovo ponaanje u krevetu, ali budui da je bila odgajana nadrugaiji nain, nije imala iskustva koje bi joj pomoglo da to uini. Ona nije mogla da zna, kolikogod da je velianstvena lavica od Gamburua bila kraljica u javnosti, isto toliko je Konan biogospodar u odaji za spavanje.

Za kraljicu Nzingu ovo je bilo neto novo. Njeno iskustvo, kao i obiaji njenog kraljevstva, sveto ju je uilo da je ena prirodno superiornija od mukarca. Stotine kraljica sedelo je pre nje na tronuod slonovae i sve su one prezirale i omalovaavale svoje mukarce. Koristile su ih kao sluge, izzadovoljstva ili za potrebe materinstva, i odbacivale ih kad im dosade ili se zasite. Tako je i onaradila.

Dok divovski Simerijanac nije doao u njen ivot, ona je veoma lako vladala svojimmukarcima. Konan, meutim, nije bio ovek kojim moe da vlada. Njegova volja je bila jaa odelika i bio je snaniji i vieg rasta ak i od nje. U zagrljaju njegovih monih ruku crna Amazonka jeotkrivala zadovoljstva koja ranije nije poznavala. Postala je nezasita u svojoj strasti.

Takoe je postala ludaki ljubomorna na sve ene koje je Konan poznavao pre nje.O njima, meutim, on nije hteo da govori. Konan je toj stvari pristupao na viteki nain. Klela

je, psovala i lomila stvari, ali on je ostajao miran i sa blagim osmehom na usnama. A ta je sa onom punakom, belom devojurom koju su Ganate zarobile sa tobom?

besnela je Nzinga. Bila je tvoja ljubavnica, zar ne? Misli da je njeno mekano, namirisano telopoeljno? Poeljnije od Nzinginog, je li tako?

Posmatrajui je u strasnom gnevu, sa usplamtelim oima i uzdrhtalim grudima, Konan je moraoda prizna da od svoje prve ljubavi, Belit, gusarke, nikada vie nije sreo ovako velianstvenu enu.Ali sada, kad zna koliko je ljubomorna na abelu, mora da bude krajnje obazriv. Mora da smisli nekinain da odagna kraljiine sumnje, inae e abela jo vie patiti. Nzinga je u stanju da ubije bilokoga ko joj stane na put, bio to mukarac ili ena.

Konan je ranije pokuavao da bar malo ublai abelin jad, a sada nee smeti da se umea ni kodnajbezazlenijih sitnica, sve dok Nzinga ne zaboravi na devojku.

Zevnuo je. abela? Jedva da poznajem to dete. Ona je Zingaranka plemenitog porekla, a takve polau

mnogo na devianstvo. Da je volim, ne bi sada bila ovde. ta to znai? Ionako e se ubiti ako nastavi da radi ove poslove. Ne verujem ti! Pokuava da je za...Konan povue Nzingu u zagrljaj, spusti je meu jastuke i uutka divljim poljupcima. Znao je da

je ovo jedini nain da ugui njen temperament. U ovakvoj situaciji, postoji samo jedan nain koji eda odvrati njene misli...

1. Bievanje

Sledeih nekoliko dana nije dolo ni do kakve neprilike, a onda...Nzinga je leala zavaljena na jastucima u svojim privatnim prostorijama. Ve dva dana, bela

robinja abela od Zingare morala je da radi najtee i najsramnije poslove. Sve to se odigravalo naKonanove oi.

Nzinga je ovo uredila napravivi itav sistem sluajnosti.Znajui da ga kraljica motri, Konan se pravio da je nezainteresovan, mada je esto goreo od

besa i elje da zatiti bespomonu princezu.Poto nije mogla da izvue nikakvu reakciju od Simerijanca, crna kraljica je izvela zavrnu

scenu pokuavajui da ispita Konanova prava oseanja. Uredila je malu gozbu za nekolicinu svojihAmazonki-oficira, krupnih ena lica iaranog oiljcima i surovog izgleda, koje su u Konanovimoima bile isto toliko enstvene koliko i ratne sekire.

Za vreme gozbe Zingaranka je sluila svoju gospodaricu i ostale goe.Dok je nasipala vino, jedna Amazorika joj poturi nogu i saplete je.abela prigueno kriknu, izgubi ravnoteu i proli vino po telima nekoliko goi. Jedna od njih,

glomazna Amazonka po imenu Tuta, skoi na noge, opsova i udari uurenu robinju iz sve snagepogodivi je u lice.

Devojka se srui na pod.Sadistiki plamen je izbijao iz oiju Amazonke, a prizor uurene, gole belkinje jo vie je

podsticao njen gnev. U odaji je vladala grobna tiina kada je Tuta poela da se pribliava robinjinalik na pantera koji se pribliava plenu. Miiavom rukom punom oiljaka, ona dohvati otribronzani bode koji je nosila na bedrima.

U odaji je i dalje vladala tiina, ako se izuzme doaptavanje koje nasta kada je crvena otrica,obasjana plamenom baklji, poletela iz korica. Tutino lice, izoblieno od udnje za krvlju, nadnese senad robinjom i bode se podie.

Kao hipnotisana i bez daha, abela je posmatrala pribliavanje otrice.Znala je da bi trebalo da skoi i potri, ak i ako je nakon toga uhvate, ali uasan strah i

bespomonost poloaja u kome se nala izvukli su svu snagu iz njenih udova i mogla je samo da zuriu nemonom strahu. Ve sledeeg trenutka, otrica e se zabosti u njene nepokretne grudi...

A onda - jedna ruka epa Tutu za ruke i potiljak i stisnu je jainom mengela. Stravian pritisaktih monih ruku paralizovao ju je isto onako kako je njen bode paralizovao abelu. No joj ispade izruku i zau se reski, metalni zvuk. Konan je uhvati za ruke i poe da okree ukrug, pa je baci premasuprotnom zidu gde ostade da lei, oamuena.

Konan je potpimo bio svestan poloaja u koji ga je Nzinga dovela. S jedne strane, nije mogao dadozvoli da ker kralja Ferdruga bude ubijena, a opet, znao je da e Nzinga njegovo meanjeprotumaiti kao zainteresovanost za njenu rivalku i iskalie svoju ljubomoru na jednom od njih, iliobojma. Zato se potrudio da se nasmeje i ree: Siguran sam da kraljica Gamburua nije tolikosurova da dozvoli ubistvo svojih robova zbog nekoliko kapi vina! pokuavao je da ovo izgovorito veselijim glasom.

Kraljica Nzinga posmatrala ga je hladno i bezizraajno. Zatim dade znak abeli i ova se podie,pa pojuri iz odaje. Napetost je popustila.

Konan se vrati na mesto. Pehari vina ponovo poee da krue i razgovor postade veseliji.Kada je abela napustila odaju za ruavanje, iz mraka izvirie snane, crne ruke i epae je.

Pre nego to je uspela da vrisne, neko joj stavi krpu u usta i priveza jedno pare iste tkanine okonjene vilice. Zatim prebaci vreu preko njene glave, sastavi joj ruke ispred grudi i uveza ih konimkaievima. Nepoznati je podie i pronese kroz mnogobrojne hodnike, pa poe da silazi niz stepenice.Stigli su do nekih odaja za koje abela nije znala da postoje. Ovde joj nepoznati razveza ruke a zatimih, sa istim kaievima privrsti za bakarne alke koje su visile sa tavanice na lancima.

Zatim je neznanac otiao i ona je ostala sama u toj odaji.Bol koji je dolazio od snano pritegnutih kaieva koji su joj sekli ruke, polako je nestajao kako

se cirkulacija u njima zaustavljala. Bespomono je visila u pustoj odaji i molila da Konan sazna ukakvom se poloaju nalazi.

Ali, Konan je u tom trenutku i sam bio bespomoan. Leao je ispruen na jastucima u odaji zaruavanje. Oi su mu bile zatvorene, glava zabaena unazad i hrkao je iz sve snage. Iako je pioumereno, iznenada ga je uhvatila neka pospanost. Misli su mu bile zbrkane i pitao se da li je Nzingamoda stavila neku opojnu biljku u njegovo pie. Pre nego to je stigao da bilo ta preduzme, zaspaoje tako vrsto da ga nije mogao probuditi ni zemljotres.

Nzinga ga besno pogleda i odseno naredi da ga iznesu iz odaje. Zatim ustade, krenu krozhodnike i uputi se prema prostoriji u kojoj je abela visila. Dok je silazila, bes je plamtio u njenomsrcu kao vatra u mesinganoj pei, i zlurade misli rojile su se u njenoj glavi.

Neka osoba ue u prostoriju, zbaci vreu sa abeline glave i oslobodi joj usta. Nala se oi uoi sa Nzingom ije su se usne surovo cerile dok joj je iz oiju izbijao plamen. Robinja vrisnu odstraha.

Crna Amazonka se nasmeja. Vriti koliko god hoe, ti bela kukavice. To ti nee nita pomoi!Dok je abela visila na lancima, Nzinga je besno odmeravala njeno gipko telo. Kraljica se

okrenu i od nekoliko sprava za muenje koje su visile na kukama na zidu, ona odabra jedan bi. Bi,koji je bio napravljen od koe nilskog konja, dugaak est stopa i sa opletenom drkom, lelujao seiznad poda nalik na zmiju. abela je zurila u njega ispunjena paraliuim strahom. Kraljica se muklonasmeja.

Konanove usne te nikada nisu celivale kao to e moj omiljeni bi, niti su njegove rukemilovale tvoje telo kao to e on!

ta sam ti uradila da me tako mui? Konanovo srce je s tobom otkako sam ga srela besnela je Nzinga. Nikada nisam poznavala oveka slinog njemu, ali njegove ruke su tebe drale u zagrljaju i

njegove usne obasipale tvoje belo telo... To je ono to oseam i ne mogu da pobegnem od tih misli! Akad ti nestane, on e mi se vratiti i volee me celim biem. Proglasiu ga kraljem Gamburua, tonijedan mukarac nije bio hiljadama godina! ree Nzinga i zamahnu biem.

To nije istina! stenjala je abela. Nikada me nije dotakao! Lae! Uostalom, bi e te naterati da kae istinu!Nzinga zabaci ruku, bi fijuknu i obmota se oko abelinih grudi.Devojka vrisnu od bola koji je podseao na ubode noem. Na njenoj koi su ostale crvene pruge

iz kojih poe da curi krv.Nzinga ponovo zabaci ruku. U prostoriji se ulo samo abelino divlje dahtanje.Bi ponovo fijuknu i ovoga puta se obmota oko devojinih bedara, i ona glasno kriknu. Nzinga

je, lica izoblienog od udnje za osvetom, posmatrala kako se gola devojka uvija i gri. Zatimponovo oinu i na licu joj zablistae siune kapi znoja. abela kriknu. Kraljica se surovo nasmeja.

Vriti i cvili koliko hoe, bedna robinjo! Niko ne moe da te uje.

Pa i da te uje, niko se ne bi usudio da ti pomogne. Konan je drogiran i spava dubokim snom izkoga se nee satima probuditi. Nema nikoga na celom svetu ko bi mogao da ti pomogne!

Lice divovske Amazonke blistalo je zluradom strau dok je pogledom prelazila preko telarobinje, oblivenog krvlju i znojem. Ona jo jednom oinu. elela je da svoju perverznu udnju utolido kraja... sve dok devojka ne izdahne pod udarcima bia.

abela nije mogla ni da zamisli da telo moe da podnese takva muenja.Uljuljkana pogodnostima ivota u zamku, princeza nikada nije imala prilike da oseti pravi bol.

Patnja kroz koju je prolazilo njeno telo bila je jo stranija zbog srama koji ju je obuzeo. Kao kerkajedinica staroga kralja, mogla je tvrdoglavo da sledi svoj put, i otac, koji je uvek uvek imao mnogoposlova, nije je u tome spreavao. A sada, telo joj je patilo pod udarcima bia i duh sve vie tonuo uponienje.

Zingaranski plemii su takoe imali robove, uglavnom Kuite koje su kupovali od stigijskih iemitskih trgovaca robljem, i abela je znala da su oni esto bivali kanjavani za stvame iliizmiljene greke, kao i ona sada.

No nikada, ni u najstranijim snovima, nije mogla da zamisli da ta muenja mogu ovako daizgledaju, i da jedna crnkinja moe ovako sramno da je razapne na lance i izloi bievanju kao da jeprosta zemljoradnica na zingaranskim poljima.

Dok su se udarci gomilali jedan za drugim, abela je, u stranoj agoniji bola, pokuavala dausredsredi pogled na blistavi predmet koji se nalazio na stoliici na drugom kraju odaje. Bila je tojedna zlatna kapa u obliku sklupane zmije i ukraena mnogobrojnim draguljima. A tada se seti.

Prepoznala je Kobrinu krunu koju je Konan poneo iz crnog hrama na Bezimenom ostrvu. Trudilase da ostane usredsreena na krunu i tako se odbrani od bola...

Maglovito se seala kako je kruna bila ukradena od Konana u Kulalu pre koliko vremena?inilo joj se da su od tada proli vekovi. I kako je dospela ovde? Trgovci robljem koji su oteli nju iKonana su je verovatno ukrali od onog Juminog plemenika.

Nzinga zastade da se osvei vinom, a zatim se vrati da dovri rtvu.Dok se ova spremala za sledei udarac, abela je pokuavala da dri oi otvorenim. Kada je

podigla glavu, kroz umrene uvojke je piljila u neobian prizor koji se sada odvijao u prostoriji.Iza skoro nage Nzinge dogaala se jedna sablasna, neverovatna scena.Prvo se pojavio neki bledunjavi sjaj - fosforescentno svetlucanje neopipljivih zraka, nalik na

prikaze duhova iznad movara.Onda se bleda svetlost pojaala punim sjajem, i ve sledeeg trenutka zeleno zraenje se

pretvori u kovitlac visine oveka.abeli zastade dah. Nzinga, koja je primetila da devojka irom otvorenih oiju bulji u neto iza

njenih lea, naglo se okrete. Za to vreme, kovitlac se pretvori u blistavi, zeleni plamen, pa se ugasi inestade. Na njegovom mestu je sada stajao ovek.

Bio je visok, snaan i tamnoput. Njegovo lice je podsealo na bronzanu masku sa koje sublistale ive, crne oi i isticao se povijeni nps. Videlo se da mu je glava nedavno brijana jer je kosasada poela da raste i kroz nju se naziralo ovekovo mrko teme. Nosio je jednostavnu belu tuniku.

Tot-Amon je sada izgledao stariji nego onda kada su ga Zarono i Menkara posetili u podzemnojodaji sa tronom. elo mu je bilo oroeno kapljicama znoja jer je magijska vetina koja mu jepomogla da se iz Oaze Kajdar materijalizuje u Gamburuu bila jedna od najmonijih. Samo je pararobnjaka bilo sposobno da je izvede i taj umni napor je iscrpeo Tot-Amonove snage do krajnjihgranica.

Nzinga je bila zapanjena to se jedan stranac - i to mukarac - usuuje da nenajavljen upadne u

njenu odaju za muenje. Iznenaenje je bilo toliko da ona rei da smesta ubije neznanca. Zaustila jeda pozove strau i zamahnula biem.

Stigijac ju je posmatrao zagonetno, sa neobinim osmehom na surovom licu. Kada se bipodigao, on podie ruku prema crnoj kraljici. Izmeu njegovih prstiju poe da se stvara jedan oblakzelene svetlosti koji je rastao i postajao sve blistaviji, a onda, iz njega krenu trak smaragdne svetlostii pade na crno telo kraljice od Gamburua kupajui je blistavim zracima.

Kraljica glasno kriknu, ukoi se kao od udarca noem, lagano poe da gubi snagu, pa se srui nazemljani pod. Trak svetla poe da bledi i nestade.

Neko neodreeno predoseanje govorilo je abeli da bi trebalo da se pretvara kako je unesvesti. Opustila se i sagnula glavu prema grudima pustivi da joj gusta, crna kosa sakrije lice.

Tot-Amon ju je jedva i pogledao. Mislio je da se radi o robinji koju kanjavaju zbog nekegreke, a to se njega nije ticalo. Poto nikada nije izbliza video abelu, nije znao da se pred njimnalazi princeza koju Zarono i Menkara trae na Crnoj obali. I arobnjaci, kao svi obini ljudi, moguda naprave greku.

Kada je Tot-Amon poslao svoje ka na akaik-nivo, Konan i abela su jo uvek bili u Kulalu iBvatu nije bio ukrao Kobrinu krunu. U to vreme je vizija budunosti bila suvie maglovita da biarobnjak mogao da napravi neke pretpostavke.

Kada su Zarono i Menkara krenuli u potragu za odbeglom princezom, Tot-Amon se ponovoobratio kristalnoj kugli. eleo je da precizno utvrdi mesto na kome se nalazi Kobrina kruna pre no toupotrebi monu maiju koja e ga tamo odvesti. Poto je vreme koje je mogao da provedematerijalizovan na nekom mestu bilo ogranieno, nije mogao da dozvoli da se nae miljama udaljenod cilja.

U meuvremenu je Bvatu ukrao Kobrinu krunu, a zatim bio ubijen.Zuru je sakrio krunu i poneo je u Gamburu gde mu je kraljica Nzinga platila toliko pera zlatne

praine da je stekao bogaatstvo koje nije mogao da potroi za ivota. Tot-Amon je pomou kristalnekugle uspeo da otkrije da se kruna vie ne nalazi u Kulalu, ve u Gamburuu.

Konan i abela ga nisu zanimali. Sem toga, mislio je da se princeza nalazi u Kulalu, pa e jeZarono i Menkara brzo uhvatiti. U svakom sluaju, maija koja je njega dovela u Gamburu nije muomoguavala da povede jo jednu osobu.

to se tie Konana, Tot-Amon je mislio da mu taj simerijanski gusar moe naneti toliko tetekoliko i obian komarac. Ako Konan nastavi da se mea, zgazie ga kao muvu i pri tom ak nee ninaputati svoju odaju. On je stvoren za velike stvari i ivot jednog varvarskog lutalice nita mu nijeznaio.

Da je Tot-Amon svoje okultne sposobnosti usredsredio na abelu, saznao bi ko se nalazi prednjim. Meutim, svu njegovu panju je privukla Kobrina kruna. Lice mu zablista od zadovoljstva kadmu pogled skrenu prema stoliici. On preskoi preko onesveenog tela amazonske kraljice i pouriprema mestu na kome se nalazila kruna. Neno i kao da je miluje, on podie krunu i poe da jeposmatra prelazei svojim jakim, smeim dlanovima preko izuvijanog tela zmije ukraene velikim,blistavim draguljima.

Konano! aputao je arobnjak dok je ar nezasite ambicije goreo u njegoyim crnimoima. Sa ovim, ceo svet e biti moj! I sveti kult Oca Seta rairie se po svim kraljevinama sveta!

Na njegovom, inae bezizraajnom licu, pojavi se jedan mrani osmeh, zatim je izgovorio nekuarobnu re i ponovo se nae u kovitlacu sablasne, zelene svetlosti. Svetlost onda poe da bledi,pretvori se u fosforescentno zraenje i nestade.

Kada je ostala sama u odaji sa onesveenim telom kraljice, abela poe da se budi iz

obamrlosti. Vrhovima prstiju je dotakla zemlju i ubrzo shvatila da u ovom poloaju moe da seoslobodi kaieva koji su joj stezali ruke. Kaievi su bili vrsto uvezani ali su njeni udovi sada biliobliveni znojem pa je mogla lako da se oslobodi. Zapinjala je i vukla, inilo joj se itavu venost,ali, na kraju, jedna ruka iskliznu. Ubrzo zatim, i druga.

Iscrpljena, abela pade na pod. Ruke su joj bile tako ukoene da nije mogla ni prst da pomeri.Posle nekog vremena, prvo je osetila vrelo peckanje, a onda krv poe da ispunjava njene beivotneudove. Htela je skoro da vrisne od bola, ali se seti da bi tako probudila Nzingu.

Malo-pomalo, ivot se vraao u abeline ruke. Ona ustade, malo se zaljulja, pa se nadnese nadAmazonkom. Kraljiine pune grudi su se dizale i sputale u snu.

abela na prstima pree preko prostorije i uze pehar iz koga je kraljica pila. Princeza je otpilagutljaj slatkog, ukusnog vina i odjednom oseti kako joj se snaga vraa i krv struji kroz udove.

Zatim se ponovo nae kod onesveene kraljice. Opazila je bode za Nzinginim pojasom. Da lida ga izvue iz korica i zabije u kraljiine grudi?

Drhtala je od silovite mrnje. Sa takvom strasnom mrnjom je poelela da ubije kraljicu da takoneto nikada ranije nije osetila.

Ipak je oklevala... nije znala koliko je dubok san u koji je Nzinga utonula. Ako izvue bode, tobi moglo da probudi kraljicu koja je bila daleko krupnija i snanija od iscrpljene i izmueneprinceze, te bi ona, u trenutku kada abela dodirne no, mogla devojku da epa za ruke, a onda - ilije ubije golim rukama, ili pozove strau. ak i ako abela uspe da se dokopa bodea i pri tom neprobudi neprijatelja, moe se desiti da ne ubije kraljicu u prvom pokuaju. Tako bi Nzinga stigla dapozove pomo pre nego to izdahne.

Jo jedna stvar ju je spreavala da izvri svoju zamisao. Viteki kodeks kraljevine Zingare, kojije ona nauila jo u ranom detinjstvu, najstroije je zabranjivao ubistvo neprijatelja koji nije budan.Istina, Zingarani su krili svoja pravila isto tako esto kao to su i drugi narodi krili njihova, aliabela je uvek pokuavala da ivi u skladu sa najviim idealima svoje rase.

Da moe da ubije kraljicu i pri tom ni na koji nain ne nakodi sebi, ona bi moda i prela prekonagonskog prezira koji je oseala prema takvom jednom zlooinu. Ali u ovom sluaju...

Ona se urno iskrade iz odaje i povue zastor od tkanine koja je zaklanjala izlaz. Skupivihrabrost, devojka zakorai u mrak.

U odaji koja je ostala za njom baklje su dogorevale i svetlost je obasjavala prazne alke koje suvisile sa tavanice, krvavi bi i isprueno telo crne kraljice.

2. Crni lavirint

Kada je napustila odaju za muenje, abela malo zastade. Poto nikada nije bila u ovom delupalate, nije znala kuda da krene. U svakom sluaju, vrsto je odluila da ne dozvoli da je ponovozarobe.

Dok je piljila u prazan kameni hodnik, ona shvati da se nalazi u tajnim hodnicima ispod palate okojima je ula neke prie. Znala je da su ti hodnici ljubomorno uvani i da niko nije smeo da ue u teodaje. Mogla bi svakoga asa da naleti na strau. Izabrala je jedan hodnik koji je vodio premagornjim odajama i urno poela da se penje.

Unutra je vladala grobna tiina i samo se ponekad ulo kapanje vode i grebanje siunih apa.Drvene baklje natopljene uljem i pobodene u pozelenele bronzane drae, postavljene na velikojrazdaljini jedna od druge, osvetljavale su hodnike bledom, utom svetlou. Tako su udaljene bile tebaklje da je tama bila skoro potpuno neprozirna. abela opazi jedan par crvenih oica nalik narubine. Uini joj se da je takor zastao u svojoj jurnjavi i sada bulji u nju.

U sablasnoj tiini koja se nadvijala nad mranim hodnicima, gola devojka je, kao beli fantom,klizila kroz tamu. Nervi su joj bili napeti od straha. Oseala je kako je pritiska pogled nekihnevidljivih oiju - ili joj se to samo uinilo?

Hodnici su bili krivudavi, puni neoekivanih okova i esto su se ravali. Dok je razmiljalakojim hodnikom da krene, abela shvati da je zalutala i da vrti ukrug. U svakom sluaju, mogla je dase vrati odakle je pola, ali to bi je samo vratilo u Nzingine strane kande. Ostalo joj je samo to danastavi ovim hodnikom i moli se Mitri da je izvede odavde.

Posle mnogih lutanja, abela se nae u onom delu palate u kome su bile tamnice. Sa obe stranehodnika videle su se elije sa bakarnim ipkama. U polumraku su se nazirali ljudi koji su stenjali,cvileli ili, to je uglavnom bio sluaj, nemo buljili u prazno.

Devojka proviri u nekoliko prvih elija i prizor koji je tamo videla, uini joj se tako odvratanda je okrenula glavu i nastavila da hoda gledajui u pod hodnika. Neki zatvorenici su bili tako mravida su podseali na skelete.

Neki su tupo zurili ispod raupane kose i iz oiju im je izbijao ludaki sjaj. Tela su bilaprepuna rana i prekrivena debelim slojem prljavtine.

Neki su ve bili mrtvi i pacovi su kidali mravo meso sa njihovih kostiju ostavljajui skelete izasebe.

Hodnik je krivudao i abela se zapanji kad se iznenada nae pred elijom u kojoj je bio KonanSimerijanac.

Njegovo ogromno telo lealo je isprueno na slamarici. abela se ukoi od straha. Pitala se da lije poela da ludi ili se pred njom stvarno nalazio moni gusar.

To je zaista bio on. Ispoetka je pomislila da je mrtav, tako je nepokretno leao. Onda su joj seoi privikle na ta mu elije i ona primeti kako mu se snane grudi diu i sputaju. Oigledno je bio unesvesti.

Oprezno ga je pozvala, ali on ne odgovori. ulo se samo hrkanje onesveenog varvarina.Pokuala je da otvori vrata elije. Bila su vrsto zabravljena.

abela se pitala ta da uradi. Svakog trenutka iza zavoja hodnika moe da naie Nzingina straai uhvati je. Najbolje je da ipak bude uporna; ne moe da ostavi prijatelja, gusara koji ju je spasao saBezimenog ostrva.

Oajna, ona ponovo proaputa njegovo ime. Iznenada joj pogled skrenu na zemljani pehar koji je

stajao kraj zida. Stavila je prst unutra i napipala hladnu vodu. Mora da je to voda koju svakodnevnodele onim nesrenicima u elijama, pomisli.

abela uze pehar sa obe ruke i prinese ga Konanovoj eliji. Sreom, onesveeni Simerijanac jeleao blizu ipki i glava mu je bila okrenuta nagore.

Zingaranka je kroz ipke mogla da prospe vodu iz pehara na Simerijanevo usnulo lice. Kaljaoje, psovao i pljuckao, a svest mu se polako vraala. On zastenja pa se sa naporom uspravi i smesti usedei poloaj, a zatim pogleda oko sebe.

Izmirovih mu ledenih paklova...! gunao je. Kada se njegov tupi pogled zaustavi nabledom i uplaenom licu zingaranske princeze on se sasvim osvesti.

Ti? Kroma mi, nije mi jasno ta se ovde dogaa, devojko? Buljei oko sebe sa zbunjenimizrazom na licu on produi: Jedanaest mu zaarenih paklova, gde smo to mi? ta se dogaa?

Glava mi je teka kao da su svi demoni Pita uarali po njoj...Devojka mu ukratko ispria poslednje dogaaje. Konanove oi se suzie i on zamiljeno protrlja

izraslu bradu. Znai, Nzinga me je drogirala? To sam mogao i da oekujem od nje, neka je prokleto njeno

crno srce! Nije elela da budem budan i spreim je da sprovede plan koji je smislila da tebe kazni.Mislila je da moje odaje u haremu nisu dovoljno sigurne, pa je naloila da mu za svaki sluaj odnesudole on napipa slamaricu pod sobom, pa se tiho nasmeja. Ovu slamaricu je poslala da miugodi. Izgleda da je nameravala da me zadri za stalnog ljubavnika poto se tebe otarasi...

ta da radimo? upita abela slomljenim glasom. Iskuenje kroz koje je prola skoro jesasvim iscrplo njene snage.

Da radimo? proguna Konan i opljunu. Da se istimo odavde.I to kroz vrata! Kako? Nemam klju... Do avola s kljuevima! proguna, a onda zgrabi jednu ipku svojom ogromnom akom.

Ove ipke su od mekog bakra, i ovde su ve vekovima. Ra ih je dobro nagrizla i, ako je potenouradila svoj posao, ona mi nisu potrebni kljuevi. Pomeri se!

Konan se odupre nogom o ipku, nape svoje snane miie i svom snagom povue. Njegovamona snaga ocrtavala se na zapetim leima, ramenima i smeim rukama. Lice mu se nabralo, dahubrzao. Kapljice znoja na irokom elu blistale su pri bledoj svetlosti koju su bacale baklje.

Savreni miii su izgledali kao bronzani reljef od izuplitanih, metalnih uadi.abela duboko udahnu i ugrize se za usnu.Metal poe da kripi, ipka se savi i zacvile. A onda, uz gromoglasan prasak nalik na fijuk

velikog bia, ipka se slomi.Konan je spusti na slamaricu i ona prigueno zvecnu. Zatim se osloni o zid i udahnu punim

pluima. Onda se okrenu postrance, provue kroz otvor u bakarnom ramu i nae se u hodniku.abela ga je zadivljeno gledala. Nikad nisam videla toliku snagu! proaputa.Konan izmasira ruke. Ne bih imao nita protiv da to radim svaki dan! ree. Zatim proviri niz hodnik i poe da

se obazire. Gde emo sada? Kako smo dospeli ovde? I ko te je bievao? Mora da je Nzinga?Ona klimnu i ukratko mu ispria dogaaje koji su se zbili nakon onoga u odaji za ruavanje.

Konan opsova i oi mu se zaarie. udna pria ree. A najudniji je onaj deo o sablasnom duhu stigijskog arobnjaka -

jer ini mi se da samo to on moe da bude. Na svojim ranijdm putovanjima sretao sam takve, ali bih

voleo da znam ko je on u stvari i kako je uspeo da se dokopa krune? Jesi li sigurna da to nije onopseto sa lobanjom umesto glave, Menkara? Otiao je sa Zaronom u Kordavu.

abela odmahnu glavom i njene sjane, crne kovrde poee da se njiu. Nije. Menkaru sam esto viala na brodu i mogla bih odmah da ga prepoznam. On je koat,

srednje visine, ima prazan pogled i govori tihim i bezizraajnim glasom kao da to od njega zahtevapreveliki napor. Ovaj ovek, meutim, iako od iste rase, dosta se razlikovao - visok, snaan,privlaan i nalik na nekoga ko voli da zapoveda. U njemu je bilo neke mone ivotne snage.

Ne trudei se da bude mnogo oprezan, Konan proviri u hodnik. Nagon mu je govorio kada jepravo vreme za akciju. Ako ikada izau iz grada ena-ratnica, to e biti sada, dok je Nzinga unesvesti. Koliko dugo e jo biti uspavana monom stigijevom maijom, to Simerijanac nije mogaoda zna.

Konan se probijao kroz zavojite hodnike i zastao je samo kod jednog stalka, odakle izvue tekubaklju. Bar e mu posluiti ako bude morao da se brani. Baklja je bilala od tvrdog, glatkog drveta, savrhom koji je bio odmotan krpama potopljenim u neko lepljivo ulje koje je gorelo ivahnim, utimplamenom i mnogo dimilo. Jedan od abelinih poslova bio je da skuplja dogorele baklje, premotavakrpe i ponovo ih potpaljuje.

Iznenada, Konan i abela se naoe licem u lice sa jednim odredom ena-ratnica. Bile su tovisoke i snane ene, miiavih udova, ravnih, oputenih grudi, irokog lica i uskih oiju. Nosile sugrudne oklope od grube koe koji su bili prekriveni etvrtastim komadiima bronze privrenimuskim remenjem. Njihove suknje bile su zatiene na isti nain. Bile su naoruane kopljima i kratkimmaevima od bronze.

Uhvatite ih! povika jedan promukli glas i Konan se zagleda iza grupe Amazonki traeiNzingu. Kraljiino lepo lice bilo je izoblieno od besa. Nemilosrdno se cerila. Nema mi druge negoda se borim, pomisli Konan.

Konan je bio varvarin iz Simerije i njemu su mnogi obiaji juga izgedali nekako meki, enstvenii pokvareni. Ali on je u sebi imao dovoljno vitekog duha i nije mu se dopadala pomisao da mora dase bori protiv ena ili, to je jo gore, da ubije neku od njih. Ipak, ako mu je ostalo samo da biraizmeu borbe i ponovnog zarobljavanja, radije se borio.

Nije saekao da one prve napadnu ve je skoio meu Amazonke maui bakljom na sve strane.U tren oka dve glomazne ratnice se naoe na podu sa smrskanim lobanjama. Jedna pobesnelaAmazonka se baci na njega s namerom da ga probode kratkim maem, ali Konan je pogodi bakljom ulice. Ona pade na lea, vritei i pokuavajui da ugasi upaljene kovrde. Neko uperi bode premanjegovom trbuhu i on ga munjevito izbi iz ruku, pa bode polete prema zidu, odbi se i pade uz glasanzveket.

Kretao se brzinom pantera u skoku, zamahivao bakljom tamo i ovamo i ubijao na sve strane...Nzinga napravi krug oko pobesnelih ratnica i svojom smeom rukom zgrabi zingaransku

princezu. Jednu ruku je obavila oko abelinog nagog tela a drugom je pritisla otro seivo bodea uzdevojino grlo.

Baci tu baklju, belo pseto, inae e se tvoja drolja napiti svoje sopstvene krvi! amazonskakraljica je zapovedala hladnim, zluradim glasom.

Konan poblede i opsova, ali nije imao izbora. Baklja tupo udari u kameni zid.Amazonke ga opkolie i vezae mu ruke debelim uadima od upletene, suene trave. Drugo ue

obmotae oko Simerijanevih ramena. U zaostaloj kraljevini Amazonki, vetina obraivanja metalajo uvek nije bila na nivou zanata te nisu umele da kuju negve i brave. Brave na vratima elijapretpostavljao je Konan - nasleene su od prvobitnih graditelja.

Sada nam nita ne moe, presvetla kraljice grmela je jedna ena-ratnica. Mi slim da jenajbolje da mu odmah odseemo glavu ako vi naredite.

Nzinga zamiljeno pree, po gledom preko Konanovog zno javog tela. Ne! konano progovori kraljica. Smislila sam stranije muke kojima emo da kaznimo

izdajnika. Onaj koji je uivao u mojoj ljubavi, sada e osetiti uase moje mrnje. Odvedite ih u tor zaza robove i neka tu saekaju zoru. A onda ih oboje odvedite i bacite pred kulamtu-drvee!

Konanu se uini da se ak i okrutne, nemilosrdne Amazonke trgoe zauvi ovo neobino ime.Ali ta moe da bude tako strano kod najobinijeg drvea, pitao se Simerijanac?

3. Drvee Ljudoder

Konan je kiljio i mirkao pod svetlou izlazeeg sunca koje se pomaljalo iznad vrho vadrvea dungle u daljini. Radoznalo se osvrtao oko sebe.

Amazonke su njega i zingaransku princezu dovele do glavnog trga Gamburua. S jedne strane seizdizala kraljevska palata sa po dve tajanstvene, trone statue sa svake strane ulaza. Konan se ubrzonae na dnu iroke, plitke jame na sreditu trga. Dno je bilo ravno i prekriveno peskom. Jo onogdana kada je doveden u Gamburu, Simerijanac je opazio ovu neobinu krunu jamu koja ga je odprvog trenutka podseala na arenu, nalik na onu koju je video u argosinskoj prestonici, Mesantiji, uvreme kada je bio njihov plaenik. Ali arena u Mesantiji je imala vrata kroz koja su putane divljezveri ili gladijatori. Ova, meutim, nije imala takva vrata.

Jo neto je bilo udno kod ove arene. U sreditu njenog peanog dna raslo je neko neobinodrvee. Mora da je to kulamtu-drvee o kome je govorila kraljica Nzinga, pomisli Konan. On bacipogled prema najbliem drvetu i s uenjem zakljui da nije nalikovalo nijednom koje je on dotadvideo, mada je pomalo podsealo na stablo banane. Njegova kronja je izgledala kao suner na komese jasno razlikuju neka vlakna, i umesto da bude zailjena pri vrhu, ona se zavravala jednomvlanom, okruglom rupom nalik na usta. Oko rupe je raslo ogromno lie, dugako koliko ovek,iroko i debelo, a gornja povrina svakog lista bila je prekrivena nekim pipcima koji su podseali nadinovske malje irine prsta.

Amazonke, sveano obuene u suknje od koe leoparda, klimale su perjanicama i zveckalevarvarskim inuvama. Redovi kamenih klupa su se lagano punili. Meu ratnicima bilo je mnogoKonanovih poznanica sa kojima je prisustvovao Nzinginim gozbama.

Pazei da ga ne primete, on isproba jainu uadi. Bronzani reljef mnogobrojnih miia izdizaose na njegovim snanim rukama i elo mu se nabiralo od napora. Upletena uad izdrae i njegovenajjae pokuaje, malo zakripae, ali ostadoe vrsta kao i ranije. Zar on, koji je u svojim najboljimdanima lomio gvozdene lance, sada ne moe da se oslobodi veza od upletene trave! Oni koji su muovako uvezali ruke i noge stvarno znaju svoj posao.

Klupe su sada bile skoro sasvim ispunjene. Na znak kraljice Nzinge, koja je sedela meu svojimvelikodostojnicama, straa povede Konana i abelu prema neobinom drveu. Zatim se urno povueostavivi robove da lee bespomono na peanom dnu.

A oko njih, Amazonke su sve glasnije amorile. Onda su poele da pokazuju prstom i pri tom suneto brbljale, smejale se, uzvikivale i oigledno - zabavljale.

abela kriknu. U isto vreme, Konan oseti da ga neto dodiruje po nozi i osvrte se da vidi odaklesve to dolazi.

Krome! ote mu se.Jedan ogromni list kulamtu drveta supstio se do njega i lagano se obavijao oko njegovog glenja.

Ponovo se zau abelin krik i Konan vide da su joj udovi obmotani listovima drugog drveta.Konan stisnu vilicu. Ovaj deo Kua bio mu je nepoznat, ali pre mnogo godina, kada je pustoio

Crnu obalu sa Belit, uo je jezive prie od njene crne posade. Priali su mu kako u unutranjostidungli raste drvee koje prodire ljude, ali Konan je to pripisao izmiljotinama sujevernih varvara.

Odjednom, njegovo tamnoputo lice poblede i on shvati poreklo suvih ljudskih kostiju u podnojudrvea. Lepljivo lie e se polako obaviti oko njegovog tela, podii ga prema sablasnim ustima iprogutati. Drvo-ljudoder e ga ivog prodreti. Kiseline koje se lue u unutranjosti usta razloienjegovo meso i drvo e na kraju izbaciti gole kosti.

Lie se sada obmotalo oko Konanovog tela uprkos njegovim snanim pokuajima da se odbranii batrganju u vazduhu. Lagano, lie ga je podizalo prema ustima. Na onim mestima gde su ga pipcidinovskih malja dodirnuli oseao se bol nalik na ubod strljena. Od uasnog straha i gaenja koje gaobuze, njegovim miiima potee nova snaga.

Jo jedna stvar uini da se snaga probudi u njegovom telu. Pored kripavog zvuka koji jedolazio od drvea, Konan zau i blago pucketanje uadi od pletene trave. On se nape iz sve snage iveze popustie.

Konan zakljui da lie lui neki lepljivi sok od koga su se uad nakvasila i olabavila. Sada muje jedna ruka bila slobodna i on pokida list koji mu se obavijao oko glave. Zatim skide ostale veze,obesi se o lepljivo lie i uz tup udarac pade na pesak. Telo mu je bilo prekriveno crvenim peatimakoji su ga svrbeli.

Sa kamenih klupa arene uo se gromoglasni agor i Konan shvati da se ovako neto nije nikadaranije dogodilo. Oigledno su Amazonke bile obazrivije i hranile su ljudodersko drvee jedinokanjenicima koji su bili oronuli od ivota u tamnici i estih muenja. Njihovo drvee nikada nijedobilo ovako snaan i krupan zalogaj, pomisli Konan, pa skide poslednji list sa svoga monog telareen da iskoristi njihovu greku.

abela, koja je bila sva obmotana debelim liem i nalik na mumiju, bila je na pola puta premaustima drveta. Konan visoko poskoi, uhvati se za lie koje je lagano podizalo devojku i povue.Listovi poee da se kidaju. Neki su otpadali sa samog stabla, a neki su se cepali napola.

Simerijanac pade na vreli pesak drei devojku u naruju. Onda poe urno da skida lie kojeje obavijalo njeno telo i ono se, dok ga je kidao, lagano grilo kao u agoniji, Koa joj je, kao injegova, bila prekrivena crvenim peatima. Zatim je oslobodi uadi koja su bila prilino razjeenapa mu nije trebalo mnogo napora da ih pokida.

Meu Amazonkama je vladala uzbuna. Nekoliko ena-straara je pojurilo prema njemu i poeloda mu preti kopljima ne pribliavajui se.

Sunevi zraci su obasjavali njihovo oruje i opremu od bronze. Konan otkloni poslednji list saabelinog lica, pa skoi i pojuri prema neprijatelju Amazonke nisu - kako je on oekivao - nasrtalena njega kopljima, maevima i maljevima. Umesto toga, stajale su na udaljenosti od nekoliko jardi,zamahivale orujem, pretile i psovale. Konan zakljui da on, koji je stajao nag pred njima i njegovajedina odea je bilo jedno pare koe preko bedara, nije jedini razlog za ovo njihovo oklevanje. Onesu zazirale od drvea iza njegovih lea. Moda su se jednostavno bojale da priu jezivim biljkama-ljudoderima, ili su drvee potovale kao bogove. Koji god da je bio razlog njihovom oklevanju, tomu je pomoglo da ostvari svoju zamisao.

On se okrenu, snano pogura ramenima i zaljulja drvo koje je htelo da ga proguta. Drvo se sadagrilo u agoniji i isputalo pokidane listove ne pokuavajui da zgrabi Konana. Vlaknasto stablo jebilo olabavljeno i nimalo jae od drveta banane, na koje je veoma podsealo.

Konan obavi svoje snane ruke oko stabla i oseti kako drvo poinje da poputa isputajui jedankriputav zvuk. Jo jednom napregnu svu svoju snagu i iupa drvo, a iznad peskovite zemlje ukaza semrea belih pipaka koja je predstavljala korenje drveta ljudodera.

Urlici besa zagrmee sa kamenih klupa kad je Konan bacio drvo na zemlju. Zatim ga podie istavi na ramena kako bi mu posluilo u borbi.

Drvo je bilo dugako deset stopa od korenja do usta, iroko vie od jedne stope i iznenaujuelako s obzirom na svoju veliinu.

Konan krenu prema enama-ratnicama koristei stablo kao oruje.Amazonike se razbeae na sve strane, vritei. Simerijanac se nasmeja.

Ratnice su se uplaile svog sopstvenog svetog drveta i sada bee plaei se njegove blizine.Konan je spretno zavrteo drvo oko sebe i pri tom oborio dve Amazonike. Ostale su pobegle na klupe.

Tada se na njega srui kia kopalja. Jedno se zabi u stablo, na udaljenosti od jedne ake odnjegovog ramena. Zatim prema njemu poletee bodei nepravilnog oblika.

abela! dozivao je. Zgrabi jedno od tih kopalja i kreni za mnom!Njih dvoje se popee na arenu i Konan, koji je iao prvi, okrenu vrh drveta prema Amazonkama

i one se razbeae ispred kronje koja je isputala svoj razorni sok. Konan i abela preskoie klupe,naoe se na trgu i krenue sokakom koji je vodio prema zapadnoj kapiji.

Kada je izaao iz arene, Simerijanac je s pravom oekivao da naleti na gamburuansku vojsikukoja ga eka na trgu. Umesto toga, pred njim se ukaza zaista neobian prizor. Kroz vazduh su fijukaleplamene strele i palile krovove okolnih kua. Desetak leeva lealo je u lokvama krvi probodenokopljima. Svuda su se uli ratni poklii. Grad Amazonki bio je napadnut.

Vojska crnih ratnika, mukaraca, nadirala je kroz Zapa dnu kapiju.Dolazili su u redovima, mudro i disciplinovano, ispaljivali plamene strele i obarali grupice

Amazonki koje su pokuavale da zaustave njihov prodor.Meu strelcima Konan opazi svog starog prijatelja, Jumu, i pozva ga po imenu. Juma ga ugleda,

iroko se nasmeja i zapovedi neto ljudima na svom jeziku. Redovi se rasturie, strelci pojurie iopkolie Konana koji baci stablo i odmae se od Zingaranke. Zatim se vojska ponovo postroji i krenusa trga putem kojim je dola, povremeno ispaljujui strele prema preostalim ratnicama.

Konan se nasmeja i potapa Jumu po ramenima. Pitao sam se da li e da doe ree. Stigao si u pravi as.Juma odgovori na njegov osmeh i izvadi jednu strelu iz tita od koe nosoroga. Pa, ne znam ba, Konane. ini mi se da si se dobro snalazio i bez mene.Dok su se probijali prema zapadnoj kapiji, Juma ispria kako su njegovi ljudi uli u trag

trgovcima roblja i pratili ih do Gamburua. Onda su formirali redove i krenuli pre ma prestoniciAmazonki.

Bojao sam se da te neemo zatei u ivotu zakljuio je. Poznavajui tebe, znao sam dae, kao i obino, vrlo brzo da se nae na popritu bitke i uhvati se ukotac sa Amazonkamagoloruk.

Kada su stigli do kapije, Konan opazi crvenokosog i plavookog Sigurda koji je bio ostavljen sagrupom naoruanih mornara kraj izlaza iz grada, u sluaju povlaenja. Konan i Sigurd se srdanorukovae, ali nisu imali vremena za dui razgovor.

Simerijanac se zadovoljno nasmei, srean to moe da vidi poraz kraljice Nzinge i unitenjenjenog grada. Kraljica je bila velianstvena ena i dobra ljubavnica, ali Konan se nilkad ne bizadovoljio ulogom muke kraljice. Sem toga, pretpostavljao je da nije mali broj Nzinginihljubavnika koji su zavrili u eljustima drveta-ljudodera, kada bi se nestalna kraljica zasitilanjihovih zagrljaja.

Sad razumem ta ti znai ono o poduavanju strelaca po uzoru na Turance ree on Jumi.Rulja Amazonki projurila je kroz kapiju u neredu, ali Jumini ratnici su formirali redove, zbili se iosuli kiu strela, dok se mali broj preivelih ratnica nije rasturio na sve strane i razbeao u pravcugrada.

im su stigli do praume, gde su zastali da se odmore, Konan i Sigurd se u miru pozdravie.Sigurd kriom pogleda prema abeli i nakloni se.

Princezo! uzviknu zapanjeno. Tako mi grudi Itarovih i besova Molokovih, trebalo bida ti nabavimo neku odeu! ta bi rekao kralj, tvoj otac, da te vidi takvu! Evo, uzmi ovo!

On skide svoju koulju i dade je devojci. Sigurd je bio ovek divovskog rasta, pa je njegovakoulja pokrivala celo abelino zaobljeno telo.

Hvala ti, Sigurde ree. Svakako si u pravu, ali ja sam toliko dugo bila primorana da saostalim robovima poslujem bez odee, da sam se potpuno navikla na to.

Gde emo sada, Konane? upita Sigurd. Ne znam kakve su tvoje namere, ali meni jedosta lutanja kroz ove dungle. Ako te komarci i pijavice ivog ne izjedu, lavovi e biti sreni dadovre ono to je jo ostalo.

Moramo da proslavimo pobedu! umea se Juma. Sada kad su moji ratnici pokoriliAmazonke, moje kraljevstvo e zavladati Kuem.

Ljudi jedva ekaju da se poaste vinom...Konan odmahnu. Zahvaljujem ti, stari prijatelju, ali bojim se da nemam toliko vremena. Protiv oca princeze

abele, kralja Ferdruga kuje se neka zavera i moramo smesta da krenemo. Izgleda da je polovinaarobnjaka Stigije umeano u zaveru; slavljenika gozba mora da prieka. Mi, kao to vidi, jonismo izvojevali nau pobedu.

4. Brodolom

Putovanje kroz dungle od Gamburia do Jumine prestonice, Kulala, i dalje do ua rekeZikambe, gde su ostavili Rasipnika, trajalo je nekoliko dana. abela je bila suvie iscrpljena da bisav taj put prela peice, pa su Jumini ratnici napravili grubu nosiljku od bambusa i krpa.

to se tie Konana, nekoliko sati odmora, pola kozje vree vina i ogromna peenica ulili su munovu snagu. Nije bilo prvi put da je mona, ivotinjska snaga Konanovih varvarskih predakadominirala nad snagom mukaraca drugih kraljevina u koje su ga dovela njegova lutanja.

Simerijanac nije smatrao da treba s ponosom da se razmee svojim fizikim premoima, jer jeto drao za poklon bogova ili dar po roenju, te nije bilo razloga za oholost.

Sunce je ve zalazilo kada stigoe do palminih gustia na obalama Zikambe. Mesec je blistaokao bakarni tit dok su se pribliavali renom uu. Ovde se reica irila i njene lenje vode, tamne ipune taloga, meale su se sa talasima uzburkanog mora. Pred njima se ukaza tuan prizor.

Sigurd duboko udahnu, a onda poe da izbacuje psovke i klevete svake vrste. Konan nita neree; njegovo lice na lik na masku od bronze smrai se od gneva.

Rasipnik je leao nakrivljen u pliaku i voda mu je dopirala do palube. Katarke su bile samonagorele grede. Konan zatim ugleda desetak svee iskopanih grobova i shvati da se ovde vodilaborba, i da je Rasipnik izgubio.

Strae su opazile da se Jumini ratnici pribliavaju, i sa broda se zaue povici upozorenja iuurbani koraci. Baklje su gorele i obasjavale maeve u rukama snanih mornara. Konan se progura ikrenu da se sretne sa svojim mornarima.

Bili su u jadnom stanju. Veina je bila umotana u zavoje od prljavih krpa i neki su hramalioslanjajui se na tapove. Zapovednik Zeltran pouri prema kapetanu. Na njegovoj desnoj ruci crnelisu se prljavi zavoji; u levoj je drao sablju.

Kapetane! povika. Jesi li to ti? Mislili smo da te nikada vie neemo videti. Kao da teje dungla progutala!

iv sam ree Konan. Ali, ta se ovde dogodilo? Da je bilo neprilika, to vidim. Ali, koje za to kriv!

Zeltran tuno odmahnu glavom. Zaobljeni zapovednik sasvim je smrao. Ono pseto, Zarono! reao je. Pre tri dana, Burnica nas je iznenada napala. Iznenada! grmeo je Konan. Kako ste to mogli da dozvolite?Gde su bile strae?Zeltran opsova. Bilo je straara na svakom koraku, kapetane, ali nijedna straa na svetu ne bi opazila

Burnicu. Takva se magla nadvila nad nama, magla kakvu moje oi jo nisu videle. Gusta kaogranitna stena...

Tano je, kapetane! ree jedan mornar. Veci su u to umeali prste, kapetane. Nekasam peen ako to nije bila neka vradbina! Crna magija...

Znai, Burnica je doplovila do broda pod tajanstvenim oblakom magle i njena posada senala na palubama Rasipnika grmeo je Konan.

Zeltran produi. Na alost, gospodaru, ba tako se desilo. Prvo to smo uli bio je udar galijinog boka kada

nam se pribliila, a onda je njena posada nagrnula sa svih strana preko ograde paluba i napala nas.Borili smo se, samo bogovi znaju kako estoko, pogledaj samo ranjenike, ali njih je bilo vie i napali

su nas na prepad. Na kraju su nas saterali do prednje palube morali smo da poskaemo u vodu. Jasam ostao da uvam odstupnicu...

Tako je, kapetane ree neki mornar. Trebalo je da ga vidite kako se estoko borio iposekao trojicu neprijatelja. Bili biste ponosni na njega.

A onda me je neto pogodilo u glavu. Kad sam doao sebi, video sam da su me vezali zakatarku, a Zaronovi psi su stajali dole i kezili se.

Posle je doao i Zarono, onako nakinuren i sa ipkanim naborima. Iza njega je bila ona zmija,svetenik Menkara.

Oho, moj stari poznanik rekao je Zarono. A gde ti je gospodar, ona varvarska lopua,Konan?

Otiao je na obalu rekao sam.Onda me je Zarono lupio preko usta. To mi je jasno, budalo, ali gde? Ne znam, gospodaru rekao sam, i videvi da e se jo vie razgneviti, nastavio: On je

prijatelj sa nekom bandom crnih ratnika koji ive tu u blizini, i otiao je da ih poseti. A gde je ona zingaranska devojura koja je bila sa njim? pitao je Zarono. Koliko ja znam, otila je s njim odgovorio sam. Ali u kom smeru, ovee? I koliko daleko?Pravio sam se da nita ne znam o tome gde ivi kralj Juma, ak i onda kad su mi stavljali

uareno ugljevlje na desnu ruku. Pokazau ti rane, kapetane, kad malo zacele. Zatim su se Zarono istigijski svetenik sklonili na stranu i neto se doaptavali. Svetenik je nainio neku spravu zavraanje na prednjoj palubi, posle je dugo neto mrmljao i zapevao i oko njega je bletala nekaneobina svetlost. Onda je priao Zaronu i rekao mu: Video sam je u nekoj nosiljci usredmnogobrojne i strane vojske crnih ratnika. Ili su stazom kroz dunglu.

Zarono se zbog toga mnogo razbesneo. Nekoliko puta me je udario po licu, tek da iskali bes. Svih mi boanstava rekao je kako da prekopam sve dungle Kua da pronaem devojku, iotmem je iz ruku stotine besnih varvarskih vojnika? Lake bi mi bilo da preskoim Mesec!

Zarono i Menkara su dugo neto priali, pa su odluili da unite Rasipnika i smesta krenu zaKordavu. Nameravali su da svrate do obala Stigije i povedu nekog prijatelja ako sam dobro uo nekog Tot-Amona.

Tot-Amona? upita Konan. Koliko sam uo, to je opasan protivnik. Ali, priaj dalje.Izgleda da su ti psi bili prilino slobodni pred tobom.

Tako je, kapetane. Ali nisu mislili da me ostave u ivotu kako ne bih priao ta sam uo.Jednom delu posade Zarono je naredio da se ukrca u amac i napravi rupu na dnu broda, ispod vode.Ostali su skupljali sve to moe da gori, gomilali oko katarki i onda sve upalili.

A ti si bio privezan za katarku? Tako je, gospodaru. Za glavnu katarku. Naravno, nije mi se dopadala pomisao da iv

izgorim. I tako, kad su Zaronovi ljudi pojurili natrag na Burnicu da ne bi zapalili i svoj brod, moliosam se Mitri, Itar, Asuri i svim bogovima za koje sam uo, da me oslobode onih patnji. Da li su mebogovi uli ili ne, to ne znam, ali im je Burnica nestala u magli, kia je poela da pada.

Rasipnik se nakrivio zbog rupe kroz koju je ula voda i spustio se na zemlju, to i sam vidi.Za to vreme, ja sam se vratio i muio sve dok se nisam oslobodio konopaca oko ruku; oni saBurnice nisu ba veti u vezivanju uadi. Onda sam pobacao sve zapaljene stvari u vodu, a kia jeuradila ostalo - mada ne pre no to su katarke izgorele. Eto, tako je bilo.

Nije bilo mudro to je hteo istovremeno i da potopi i da zapali brod.

Mogao je sa mo jedno, ili samo drugo. Te dve stvari ne idu zajedno ree Konan i potapaZeltrana po ramenima na ta ovaj kriknu od bola. Verovatno da ste ti i tvoji ljudi sve pokuali, nosada bi trebalo preduzeti novi korak; moraemo da popravimo Rasipnika to pre i osposobimo gaza plovidbu.

Zeltran tuno odmahnu glavom. Na alost, kapetane, za to bi nam trebalo nekoliko meseci. Nemamo brodogradilite, a treba

nam i grupa vetih graditelja koju svakako neemo moi da sakupimo u ovoj dungli.Juma utke iskorai, a onda ree: Moji ljudi e vam pomoi da popravite brod. Tamo gde

ima mnogo ruku posao nije teak. To je tano, i ja ti se zahvaljujem ree Konan zamiljno. Ali ta tvoji ratnici znaju o

popravljanju brodova? Nita. Mi nismo naklonjeni moreplovstvu, ali nas ima mnogo, jaki smo i meu nama ima onih

koji znaju da obrauju drvo. Ako im tvoji ljudi budu objanjavali i upuivali ih, radie iz petnih ila izavriti posao.

Odlino! ree Konan i okrenu se prema obeshrabrenoj posadi. Mornari, mi smo izgubilibitku, ali ne i rat! Crni Zarono, koji nas je savladao uz pomo opake magije, sada plovi premaobalama Zingare i sprema se da zbaci naeg prijatelja i zatitnika, starog kralja Ferdruga.

Ljudi kralja Jume e nam pomoi da popravimo brod, a onda emo krenuti za njim, osvetiti setom podlacu i spasti naeg kralja od izdajnike zavere!

Da li se slaete? Izgubili smo mnogo ljudi ree zapovednik palube i pokaza prema grobovima. Tako je, ali imamo i Sigurdove Argosince! Ako se sloe, i arke izmeu Baraa i gusara

prestanu, uspeemo. Pa, ta kaete? Hou da se izjasnite - jasno i glasno!Ljudi povikae u znak odobravanja i njihove sablje zablistae na meseini.Nikada Konanovi ljudi nisu radili tako naporno. Vezali su uad za grede izgorehh katarki i

uspravili brod. Ronili su u potopljene delove broda i dovlaili alat, obarali drvee i tesali ga ugrede. Onda su zapuili rupu na Rasipnikovom boku, izbacili vodu, i brod se sada ljukao natalasima vezan uadima za obalu.

Zatim su nabavili jo drvea i od njega istesali katarke. Dok su u Juminoj prestonici ene tkalenova platna, mukarci su sakupljali smolaste grane, palili ih i cedili katran. Radilo se i danju i nou iJumini ljudi su im pridravali baklje kako bi mogli da rade po mraku.

Tako je doao i dan povratka. Gusari su se teturali od umora i vina od banane. No Rasipnik jeipak bio spreman da uhvati jutarnji vetar.

Pod svetlou zore, koja jo nije bila sasvim zabelela, nazirali su se dugaki redovi Juminihljudi, od dungle do obale, koji su nosili svakojake namirnice: burad sa vodom, kolae od prosa,svee voe, dimljenu svinjetinu, jam i drugo povre; namirnice koje bi bile dovoljne da ishranemornare na putovanju do drugog kraja sveta.

Kada je na istoku svanulo, Konan se pozdravi sa Jumom. Borili su se rame uz rame protiv kraljaJildiza u Turanu, u snenim bespuima Talakmasa protiv horde malih, kosookih ratnika u udesnojodei od lakirane koe, i protiv kamenog idola u neznanim poljima Merua. I sada, po poslednji put,borili su se rame uz rame u kuitskim dunglama.

Nemo, sa smekom, ali i suzom u oku, stegli su jedan drugom ruku.Nita nisu govorili, i kao da su obojica slutila da se vie nee sresti na ovome svetu.Rasipnik die jedra. Platna su zatutnjala dok ih je punio vetar sa obale. Crni ratnici, sa

enama i goliavom deicom, postrojili su se du obale i mahali. Rasipnik nestade u dubokim

vodama i zaplovi prema Zingari.

5. Poljuljana kruna

Pri zalasku sunca Konanov Rasipnik stie do luke Kordave. Teki oblaci zaklanjali su nebo.Nekoliko pari oiju pratilo je ulazak broda u jedno malo poznato i skriveno sidrite. Konan je

odluio da u luku stigne to je mogue neprimetnije, jer nije znao da li je plemi Vilgro ve zauzeovlast u Kordavi, niti koliko dugo su Zarono i Tot-Amon u gradu. Zeltran ga dotaknu po ramenu ipokaza u pravcu luke.

Zaronova Burnica proita zapovednik. Kapetane, da se ja pitam, najradije bihnapao brod i spalio ga, jer izgleda da nema nikoga na njemu...

Konan se nasmei. Bolje bi bilo da se smiri, ti, mali, ratoborni petliu ree. Sada ne smemo da

prenaglimo. Imamo vanijih poslova. Sem toga, nai poznanici sigurno nisu na brodu, ve uFerdrugovom zamku. Spremaju zamku za naeg prijatelja.

Princeza nestrpljivo povue Konanovu ruku. Hajdemo u zamak, kapetane! Neka tvoji ljudi dou kasnije, a mi emo da pourimo i

upozorimo oca, ili e oni izdajnici, Zarono i Vilagro... Svi da ste uutali nasmei se Konan. Ne treba toliko uriti, devojko! Odavno sam

nauio da treba da izbegnem zamku ako mi se za to prua prilika. Pobunjeni plemi i arobnjak Tot-Amon su moda ve zauzeli vlast, pa ako bismo otili u zamak, uleteli bismo pravo u zamku, kao tomuica ulee u paukovu mreu. Ja imam neto drugo na umu...

ta drugo? upita devojka.Konan se nasmei. Prvo emo da odemo do jedinog mesta u Kordavi gde mogu da budem bezbedan u Devet

isukanih maeva. Devet isukanih maeva ponovi devojka. Nije ba mesto za devojke tvoga porekla, ali ipak e nam posluiti.Veruj mi, devojko! Zeltrane, treba mi desetorica ljudi! Ponesite ogrtae i fenjere i dobro se

naoruajte.U gradu je bilo tiho kao u grobnici. Sigurd, sujeveran kao i svi mornari, gacao je lokvama,

drhtei, tik uz Konana. Sve vreme drao je ruku na drci maa pod ogrtaem. Izgleda da su svi pomrli ili su zaarani gunao je zabrinuto se obazirui. Konan mu

zapovedi da dri jezik za zubima ako ne eli da ih opazi straa.I tako, niko osim kordavanskih maaka lutalica nije opazio grupu mornara koja se prikradala

sokacima prema taverni Devet isukanih maeva. Kada su nagrnuli kroz vrata, stari Sabral im priehukui i briui ruke o kecelju.

ao mi je, ali veeras je zatvoreno ree. Vlasti su naredile da se veeras sve krmezatvore odmah po zalaslku sunca. Zato bih vas zamolio da...

Konan povue eir, zbaci ogrta i nasmei se prema Sabralu. ta to treba da znai, prijatelju? proguna Simerijanac. Da sam te odmah prepoznao... Naravno, Devet isukanih maeva je uvek otvoreno ako se

radi o Konanu, bilo to po zakonu ili ne. Uite, prijatelju, samo uite. Moraete malo da priekate dokpotpalim vatru i spremim pie, ali dobiete sve to zatraite.

Zato su vlasti naredile da se veeras rano zatvori? upita Konan, smestivi se kraj vrata,odakle je najbolje mogao da vidi ta se dogaa napolju.

Debeli gostioniar slegnu ramenima. To samo Mitra zna, kapatne! Kraljevski ukaz iz zamka... jue je donesen... udna su ovo

vremena, zaista udna. Prvo je doao kapetan Zarono, ko zna odakle, i doveo grupu mranihStigijaca. Onda je uetao pravo u zamak kralja Ferdruga, kao da je zamak njegov. Niko mu nije rekaoni re kao da su svi kraljevi ljudi zaarani. Zatim su doli svi ovi ukazi. Vojvoda Vilagro je postaozapovednik vojne strae i grad je doveden u opsadno stanje. I jo e gore biti; jo gore, moj kapetane.Nee ovo na dobro izai, zapamti ta sam ti rekao!

Ima tu neto udno ree Sigurd. ta? upita Konan. Tako mi Dagdinog oka i Orvandelovog palca, tvoj prijatelj Sabral kae da su sve kapije

grada zabravljene, a mi smo uli bez ikakvih neprilika. Zar ne misli da je Vilagro poslao svoje ubiceda uvaju luku?

Sigurno misle da je Rasipnik ostao na Zikambi ree Konan. Tako je sloi se Sigurd. Zaboravio sam da Zarono ne bi nikad pomislio da emo uz

pomo Juminih ljudi tako brzo popraviti brod i krenuti prema Kordavi.Konan klimnu. Tako je, crvenokosi. Ako sve bude ilo kako smo zamislili, kralj Ferdrugo e imati da bude

zahvalan crnim ratnicima o kojima nita ne zna i nikad ih nee videti. Nikada ranije nisam razmiiljao o crncima ree Sigurd. Uvek sam ih smatrao

sujevernom gomilom detinjastih divljaka, ali tvoj prijatelj Juma mi je otvorio oi. On je pravi voa,ak isto tako dobar kao i ti. Tako je to; u svakoj rasi ima heroja i kukavica...

Meutim, nije vie bilo vremena za prazna naklapanja. Konan je zatraio od Sabrala da mu sveispria i ovaj mu je objasnio mnoge stvari tako da se ono ega se gusar najvie pribojavao pokazalokao istinito.

Vilagro jo uvek nije stupio na tron, ali to se oekivalo, i bilo je samo pitanje sata kada e se todogoditi. Kraljevska vojska je sklonjena sa granice pod nepoznatim izgovorima. Velikodostojnicidinastije poslani su u druge kraljevine, ili su nestali, ili uhapeni i baeni u tamnice pod lanimoptubama. Jo ovoga dana, do zalaska sunca, zamak je bio zatvoren i odseen od grada. Kraj vratasu stajali Vilagrovi straari. U zamku se pripremala nekakva ceremonija, ali kakva, to Sabral nijemogao a zna.

ini mi se da se radi o odricanju prestola grmeo je Konan nestrpljivo koraajui prekotaverne. Moramo da stignemo do zamka, samo ne znam kako... Zarono i Vilagro su sve zatvorili.Mora da onaj Tot-Amon dri Ferdruga u aci. Moda, ako bismo suoili oca i ker... ok bi mogao darazbije maiju. Onda bismo napali izdajnike... Ali, ta je sa Ninusom. Bio je na samrti kad samotiao...

Sigurd upitno izvi obrvu. Konan upita o svom prijatelju, malom sveteniku, i zingaranskigostioniar mu ree da se Ninus oporavio i vratio u svoj hram. Simerijanac posla jednog mornara daga dovedu u Devet isukanih maeva.

Ko je taj Ninus? upita Sigurd. Upoznao sam ga jo pre mnogo godina kada smo obojica bili kradljivci u Zamori. On se

vratio u Zingaru, jer je ak i u Zamori postalo previe vrue za njega. Ovde je upoznao nekogslatkoreivog misionara Mitrinog hrama koji ga je ubedio da svetenici dobro ive i zarauju lepepare na strahovima i sujeverju potenih graana i domaica. Poto je Ninus jedan od onih koji uvekgledaju da lepo ive bez mnogo truda, odmah se posvetio veri i postao svetenik Mitrinog hrama. Ali,ako neko zna tajni ulaz u zamak, to je on. On je bio najmudriji kradljivac koga poznajem mudriji ak i

od Taurusa Nemedijanca, koga zovu princom kradljivaca...Zau se zvonjava i abela se strese i zabi nokte u Konanovu miicu. Zvona u kuli svih svetih! ree bez daha. Konane, zakasnili smo!Simerijanac se zagleda u njeno bledo lice. Ne razumem te, devojko. Ispriaj mi o emu se radi! Zvona... oglaavaju da kralj saziva sveani skup! Zakasniemo, ve poinje...Konan i Sigurd se pogledae pa bacie pogled kroz prozor prema zamku na brdacetu. Svetiljke

su se naizmenino palile i gasile. abela je bila u pravu - ceremonija poinje.

6. Kralj Tot-Amon

U prestonikoj odaji kralja Ferdruga odvijala se prava drama. Svetlost mnogobrojnih svetiljkiobasjavala je oblano nebo i kroz dijamantska okna prozora videli su se plaviastosivi oblaci.

Odaja je bila ogromna i visoka. Nad krunim zidovima i prstenom masivnih, granitnih stubova,oko kojih su se nalazile ploe od glatkog mermera, visoko se izdizala tavanica u obliku kupole. Takupola je bila najvee graditeljsko udo Ferdrugovog kraljevstva.

Ogromne svee, debele kao ruka miiavog ratnika, bacale su bogatu, treperavu svetlost izsvenjaka od kovanog zlata. Svetlost mnogobrojnih baklji, svenjaka i fenjera odbijala se o, kaoogledalo, uglaane titove i kacige sa perjanicama straara postrojenih oko odaje.

Bilo je mnogo vie strae nego to je to obiaj u ovakvim prilikama. To je izazvalo nesigurnost isumnju meu plemiima i velikodostojnicima koje su sakupili kraljevi glasnici. Zapovest je izdatatajno i u urbi i nalagala je da svi kraljevi plemii prisustvuju itanju ukaza trona.

Odea strae je takoe izazvala sumnju. Dok su neki nosili uniformu Legije trona, kraljeve linestrae, daleko je vei broj straara bio obuen u uniformu vojvode od Kordave, Vilagra. U sredituodaje, na izdignutom podijumu od blistavog, zelenog malahita iaranog crnim prugama, nalazio setron od ruiastog mermera, na kome je sedeo Ferdrugo trei.

Prisutni velikodostojnici nisu esto imali prilike da sretnu staroga kralja poslednjih meseci. Snevericom su gledali u kralja koji je neverovatno ostario za to vreme. Miii su mu labavo visili namravim udovima i upali obrazi otkrivali izbaene kosti. Pod svetlou mnogobrojnih svea, senke naupalom licu jo vie su isticale starevu avetinjsku priliku i inile da njegove oi izgledaju daleke utamnim jamama ispod brzo osedelih, kosmatih obrva. Koata prilika staroga kralja sablasno jepodseala na skelet.

Na Ferdrugovoj glavi se nalazila drevna kruna kralja-heroja, Ramira, osnivaa dinastije. Krunaje bila zlatna i u obliku elipse ija je gornja ivica bila ukraena mnogobrojnim figurama u obliku kulana zamkovima.

Mravom i skoro providnom rukom kralj izvue veliki svitak pergamenta na kome su se nalazilipeati svih vrsta. Slabim i iznemoalim glasom poe da ita. Bila je to beskrajna lista besmislenihuvoda i titula pisana dosadno i sa namerom da izazove neraspoloenje i zabunu kod prisutnih. Ljudisu sa strahom oekivali sledee rei pitajui se kakve e se kobne stvari dogoditi iza ovoga.

Ispred trona, u njegovoj neposrednoj blizini, stajala su dva oveka.Jedan je bio vojvoda od Kordave koji je u odsustvu kraljevog mlaeg brata, Tovara, bio najvii

plemi kraljevine. Na licu mu se ogledalo neto kao meavina nervoznog iekivanja isamozadovoljstva.

Pored Vilagra je stajao jedan prisutnima nepoznat ovek. Po obrijanoj glavi, crtama kao ujastreba, tamnom tenu i snanoj grai videlo se da je Stigijac. Bio je obuen u teki ogrta ispod kogase nije moglo videti nita osim glave.

Na eli je imao neobinu krunu napravljenu u obliku zlatne zmije i ukraenu blistavim, belimdijamantima. Dostojanstvenici su poeli da se gurkaju i doaptavaju kada je neznanac zbaciokapuljau ogrtaa ispod koje se ukazala udesna kruna. Ako su dragulji zaista brueni dijamanti - aobrada ovog dragulja nepoznata je draguljarima hiborijske ere - vrednost krune mora bitineprocenjiva - aputali su. Kad god bi se neznanac pomerio dragulji su blistali u svim duginimbojama, kako se svetlost sa kupole prelamala u njima.

Tamnoputi ovek je izgledao kao da su sva njegova ula usredsreena na jednu stvar, te nimalo

nije svestan ljudi oko njega, i kao da je svu svoju energiju usmerio u jednom pravcu.Meu pristalicama plemia Vilagra mogla se videti i zlurada prilika gusara Zarona, kao i jedna

zakukuljena osoba koga su neki prepoznali kao estog posetioca Vilagrovog, svetenika Menkare.Ferdrugo je i dalje itao, ali lista je sada bila ve skoro gotova. Tada nastade opte

zaprepaenje meu prisutnima i do njih dopree sledee rei:... i zato, svima prisutnima Mi, Ferdrugo od Zingare, oglaavamo odricanje od prestola u korist

njenog visoanstva, princeze abele, i u njenom odsustvu je venavamo za njenog verenika a vaegbudueg kralja, Tot-Amona, princa Stigije! iveli kralj i kraljica! iveli Tot-Amon i abela koji suovim proglaeni za kralja i kraljicu drevne i nikad pokorene kraljevine Zingare!

U celoj odaji ljudi su zapanjeno i irom otvorenih oiju buljili u kralja, ali nijedno lice nijepokazivalo vee zaprepatenje od lica Vilagrovog, vojvode od Kordave. Zurio je u Ferdruga injegovi mravi obrazi bili su bledi kao u aveti. Njegove tanke, surove usne otvorie se u nemombesu, kao u ivotinje koja rei, i meu usnama se ukazae uti zubi.

Vilagro se okrenu i zausti da neto kae visokoj, nemoj prilici koja je stajala ispred njega.Stigijac mu se tvrdo nasmei, napravi jedan pokret rukom prema njemu i poe da se penjestepenicama prema podijumu kao da oekuje pljesak odobravanja. Ali meu prisutnima je vladalozaprepatenje i ulo se samo amorenje razoaranih ljudi.

Dok su glasovi postajali sve jai, kralj Ferdrugo je izgovarao: Klekni, sine moj!Stigijac se zaustavi ispred kralja, pa se baci na kolena. Zatim sa obe ruke skide Kobrinu krunu i

neno je spusti na zeleni kamen podijuma.Ferdrugo iskorai i sa svoje glave skinu drevnu krunu kralja-heroja, okrenu je i paljivo spusti

na Stigijevu obrijanu glavu.Lica izoblienog zbog Tot-Amonove izdaje, Vilagro zgrabi ukraeni ma za pojasom. Ispoetka

je nameravao da neprimetno prie sveteniku i zabije elinu otricu u njegova lea. Zatim spustima i sa usredsreenou ludaka prikova pogled na Kobrinu krunu, koja je stajala kraj Tot-Amona. Isam je neto znao o udesnim moima krune - bar je mislio da zna - jer mu je Zarono jednom rekao: Iz onoga to mi je rekao Menkara i to sam nauo od Tot-Amona na putovanju prema Kordavi,Vaa milosti, znam da ona pojaava i umnoava sposobnosti ljudskog uma da vlada drugim ljudima.Tako Menkara, koji je svetenik manjih sposobnosti, moe da vlada umom jedne osobe, u ovomsluaju, naeg zaboravnog kralja. Tot-Amon, koji je arobnjak daleko veih moi, sposoban je davlada nad nekoliko umova istovremeno. Ali onaj koji nosi krunu, ako zna kako da je upotrebi, moeda vlada stotinama i hiljadama ljudi. Kruna, na primer, moe da ubije itavu vojsku, ili da lava, zmijuotrovnicu ili neku drugu divlju ivotinju poalje da pronae i uniti neprijatelja.

Niko ne moe da se suprotstavi onome koji nosi krunu. On ne moe biti ubijen iz zasede ili izalea, jer e mu kruna preneti misli ubice i niko, ko je udaljen od njega koliko katapult moe dadobaci, ne moe proi neprimeen. Smrtnici kao to smo vi ili ja, moj gospodaru, zavise od uspehaili neuspeha naih plaenika - kao to su moji mornari pustili princezu da pobegne - ali Tot-Amonunisu potrebne takve budale. Kada on izda umnu zapovest, to se odmah izvrava, ak i po cenu ivotanjegovog pristalice.

A sada je, da ozakoni Tot-Amonovo mesto na tronu, Ferdrugo sopstvenim rukama spustiodrevnu krunu Zingare na Stigijevu tamnoputu elu razmiljao je Vilagro. Da bi sproveo svojuzamisao, nastavio je Vilagro da premilja, bilo je potrebno da Tot-Amon skine Kobrinu krunu.Sada mu se ukazala prilika.

Somotski ogrta se lelujao za plemiem dok je brzinom neobinom za njegove godine preskakaostepenice podijuma. Kako Tot-Amon sada nije imao krunu, i nije mogao biti opomenut, Vilagro mu se

priunja, zgrabi Kobrinu krunu i spusti je na svoju glavu.Dok se vojvoda prikradao, zau se jedan mukli, glasni povik i on prepozna Menkarin glas.

Vilagro, koji je bio uspeo da se doepa krune, naglo se okrenu i ugleda Menkaru kako mu sepribliava u trku nosei ma u koatoj ruci.

im je spustio Kobrinu krunu na svoje ofarbane uvojke, Vilagro oseti kako mnogobrojne misliproleu kroz njegovu glavu. Bilo je to kao da su neizgovorene misli svih prisutnih odjednom navalileprema njegovoj svesti u agoru nalik na zahuktalu zbrku rei. Kako nije bio vian magiji, Vilagro nijemogao da izdvoji te misli koje su mu dolazile u naletu.

Kad mu se Menkara pribliio, plemi je u oajanju pokuao da usredsredi svoje namere premasveteniku, pri emu je podigao aku i usmerio je ka Menkari, onako kako je video da to inearobnjaci. Sakupio je sve svoje mentalne snage da bi zamislio sliku svetenika kako pada unazadpogoen snanom pesnicom.

Menkara odjednom uspori hod i zastade na dnu stepenita prema podijumu. Zatim se zatetura kaoda je pogoen nevidljivom pesnicom, ma mu ispade iz ruke i udari o kameni pod.

Zau se jedan ivotinjski urlik iza Vilagrovih lea i on se naglo okrenu.Urlik je dolazio od Tot-Amona koji je bio ustao iz svog kleeeg poloaja i sada je gledao

prema plemiu. Pseto, umree zbog ovoga! vikao je Stigijac zingaranskim jezikom sa jednim grlenim

naglaskom. Ti e umreti! odgovori Vilagro uperivi aku prema Tot-Amonu.Monog arobnjaka nije mogao lako da pobedi, ak i sa krunom na glavi, jer je o njoj malo znao

i nije stekao praksu kod upotrebljavanja krune. Meu prisutnima su zavladali napetost i uenje kadasu se dva oveka, u nemom sukobu volje, okrenula jedan prema drugom i dugo i utke se posmatrala.Mo Vilagrovog uma sada, kad je imao krunu, izjednaila se sa moima Tot-Amona, jednog odnajveih ivih arobnjaka.

Posmatrali su se nemo i s vremena na vreme bi poneki od njih zateturao, ali nisu poputali.Ispod podijuma, plemii i velikodostojnici su zapanjeno i otvorenih usta zurili u ivu sliku koja

se odigravala pred njima. Meu njima je bilo mnogo hrabrih ljudi koji bi odmah skoili i stali nastranu odbrane Zingare, ali u ovom udnom asu - na iju stranu da stanu? Kralj je doveden do stanjapotpune senilnosti, ispred njega je zluradi neznanac i arobnjak, i povrh svega - izdajniki vojvodakoji ne bira sredstva da doe do svoga cilja...

Vilagro zau Menkaru iza lea kako mrmlja neku vradbinu, i njegove umne sposobnostiodjednom poee da slabe. Tot-Amon je, meutim, ponovo sakupio svoje snage...

Odjednom se u odaji zau neka gromoglasna buka i sve oi se okrenue u tom pravcu. Jednagrupa mornara surovog pogleda i u iscepanoj odei nagrnu kroz portal na balkonu. Meu njima seisticao jedan div bronzane koe, neuredne grive kao no crne kose i neverovatno plavih oiju podkosmatim, crnim obrvama. U snanoj ruci ovog oveka blistala je ogromna sablja.

Zarono viknu od iznenaenja: Konan! Svih mi bogova i avola na svetu, odakle ti ovde!Ugledavi varvarina koji se tako brzo pojavio u Kordavi, gusarevo mravo lice naglo ublede.

Zatim njegovo lice dobi tamnu boju i crne oi se ispunie besom. Brzo izvue ma iz korica.Ovaj iznenadni upad pomeo je i Tot-Amona koji je okrenuo glavu, na kojoj se nalazila zlatna

kruna, prema Konanu i zurio u njega s nevericom.Da je nosio Kobrinu krunu, mislio je, primetio bi Konana i njegove ljude kako se pribliavaju

zamku, ali, on ju je tada ve bio skinuo.

Vilagro je, meutim, bacio samo letimian pogled prema pridolicama i ponovo se usredsrediona arobnjaka. Znao je da je Stigijac daleko opasniji protivnik i da e, ako uspe da uz pomo krunesavlada Tot-Amona, vrlo lako savladati i Konana, na isti nain. Ali, ako panju usredsredi naKonana, Tot-Amon e ga zgaziti kao muvu.

Konan krupnim korakom doe do vrha setpenita i podie ruke pozivajui da ga sasluaju. Poujte, velikai Zingare! grmeo je. Podla izdaja i opake maije epale su vaeg

kralja u zlokobnu zamku! zatim isprui ruku i pokaza prema Stigijcu. Nije on stigijski princ, ve crn izaslanik pakla! On je arobnjak iz mranih predela Stigije i

doao je da preotme drevni kraljevski tron Zingare iz ruku njene kraljevske dinastije. Vei zlikovacod njega jo nije gazio ovom zemljom! Um vaega kralja opsednut je nekim maijama, tako da ne znata govori, ve kao papagaj ponavlja misli koje su mu izdajnici nametnuli!

Nastade komeanje meu prisutnima, od kojih su neki poverovali Konanovim reima, a druginisu. Jedan ugojeni velikodostojnik povika.

Kakve su to gluposti? Jedna gusarska propalica upala je u na zamak u vreme odravanjatajne ceremonije i sada zamahuje onim maem i pria budalatine! Strao, uhvatite ovog silediju!

U agoru koji je nastao zau se Konanov gromogalsni uzvik: Pogledajte svoga kralja i uveritese da govorim istinu, budale proklete!

Kraj trona je stajao Ferdrugo, bled, smraveo i uzdrhtao, gladei svoju prerano osedelu bradu. ta... ta se ovde dogaa plemii? pitao je drhtavim glasom.Zatim opazi pergament u ruci. ta... ta je ovo. Jesam li ja to itao? mrmljao je. Nieg

se ne seam...Bilo je oigledno da se kralj ne sea ukaza koji je upravo proitao. Tot-Amon koji je bio

pomenut Vilgarovim ispadom i Konanovim dolaskom, izgubio je vlast nad kraljevim umom. Sada seponovo okrenuo i usredsredio na vojvodu.

Kada se Tot-Amon okrenu prema Konanu, Vilagro je sakupio sve svoje umne snage, koje jeKobrina kruna hiljadu puta pojaala, i usmerio ih na Stigijca. Tot-Amon se zatetura od nevidljivogudarca i skoro pade, i u zadnjem trenutku se uhvati za naslonja trona. Zingaranska kruna, suvie malaza njegovu glavu zaljulja se i pade zvecnuvi o kamene ploe podijuma.

Onda je arobnjak napao. irom je otvorio oi tako da su mu se videle beonjae i usmerio svojhipnotiki pogled ka Vilagru koji se zatetura od iznenadnog napada.

Daj mi Kobrinu krunu, budalo! reao je Tot-Amon. Nikada! ree Vilagro.Vojvoda oseti nalet neke neprijateljske duhovne energije i zakljui, mada nije mogao da vidi, da

je Menkara iza njegovih lea pridruio svoje moi moima velikog maga. Svetenik Seta onda priesvome gospodaru i Vilagro oseti kako njegove odbrambene mentalne snage poputaju.

Oi se ponovo okrenue prema Konanu i njegovim gusarima koji su stajali na vrhu stepenita. Uvazduhu su se oseali napetost i iekivanje.

Bio je to jedan od onih trenutaka kada je sudbina naroda stajala na otrici noa i kad je samojedna re mogla da izmeni tok dogaaja i srui kraljevsku vlast.

I tada, sudbonosna re je izgovorena. Kraj Konana se pojavi prilika jedne mlade devojke.Devojka je bila punaka i imala je blistav ten, sjajne crne oi i svilenkastu kosu. Bila je obuena ugrubu mornarsku odeu, ali se plemii ipak prisetie da su je ve negde videli u mnogo raskonijojodei.

Princeza! uzviknu jedan plemi. abela? Gde je? mrmljao je stari kralj osvrui se oko sebe. Sada je ve svima bilo jasno

da pred njima stoji princeza, i pre no to su stigli da joj postave hiljadu pitanja, ona progovori: Plemii Zingare, kapetan Konan govori istinu! Opaki arobnjak Stigije je zaarao moga oca stranimmaijama. Konan me je spasao od zlobnog arobnjaka i doveo u Kordavu da spreim Tot-Amonovostupanje na presto. Strao, uhvati ga!

Kapetan kraljevske strae poe da izdaje zapovesti svojim ljudima i izvue teki ma. Iao je naelu svojih vojnika.

Konan i devetorica njegovih mornara skoie sa stepenita i maevi zablistae u njihovimrukama. abela je ostala gore sa Ninusom, svetenikom Mitrinog hrama. oveuljak se baci nakolena i poe da moli piskavim glasom:

O Mitra, gospodaru svetlosti! poeo je da zapeva. Pomozi nam u ovom tekom asu dapobedimo mrane sile Setove! U ime boanstva Sraoe, i Zurvana, Gospodara svih vremena, molimote i preklinjemo!

Zapali svoje mone vatre i uini da Stara Zmija padne sa svoga prestola!Bilo da su Tot-Amonove moi poele da se iscrpljuju, ili je Vilgaro postao viniji Kobrinoj

kruni, ili je ak i Mitra umeao svoje prste u celu ovu zbrku, tek, Tot-Amon poe da bledi, slabi igubi snagu. Vilagro zausti da uzvikne pobedniki pokli.

Pre no to je vojvoda stigao da to uini, Tot-Amon rei da zaigra na poslednju kartu. Njegovidugaki, smei prsti podigoe se i usmerie prema vojvodi od Kordave. Oblak zelenog zraenja poeda se stvara oko arobnjakove ake, zatim zasvetle i pretvori se u trak smaragdne svetlosti koja upravoj liniji krenu prema Vilagru.

Vilagro ispusti jeziv krik, zatim se zatetura i die ruke prema glavi pokuavajui da smaknekrunu. Sa njegovih obojenih lokni die se gusti dim i kosa planu.

Onda se pojavi neka zaslepljujua, plava svetlost koja kao da je dolazila spolja, i od kojeprozorska okna zablistae udesnim sjajem. Jedno okno se naglo zalupi i zazvea. U odaju su ulazilimlazevi kie spolja i odmah zatim zau se strana tutnjava iznenadnog zemljotresa. Ljudi su bilizaslepljeni udesnom svetlou i preplaeni neverovatnim prizorom. Neki svetlei pipak se provuekroz razbijeno okno i kosmike sile se oborie na preneraenog vojvodu od Kordave.

Vilagro pade udarivi glavom o pod, licem okrenut prema kamenim ploama. Kobrina krunaskliznu i poe a se kotrlja po podu, dok je Vilagro ostao da lei sa spaljenom kosom i sprenimkrugom na glavi, na onom mestu gde je ranije stajala kruna.

Tako su se zavrili snovi vojvode Vilagra koji nije bio zadovoljan vojvodskom krunom, pa jeposegao za kraljevskom, i umro od ruke svojih sopstvenih snova.

7. Crvena krv i hladni elik

Jedno vreme su svi u odaji bili ukoeni od oka koji je izazvao zapanjujui prizor. Tot-Amon seprvi sabrao.

Menkara, Zarono! vikao je. Dolazite ovamo!Kada su stigijski svetenik, Setit, i gusar sa maem u ruci prili arobnjaku, on ree: Sakupite svoje ljude i Vilagrove vojnike! Odmah napadnite! Ako ovo ne uinite, stradae

vae glave! Konan je uz kralja i neete imati prilike da se izmirite sa starim vlastima! A gde su one tvoje vradbine? reao je Zarono. Zato ne podigne aku i zbrie

neprijatelja? Uinio bih sve to je u mojoj moi, ali i magija ima granice. A sada, na oruje! U pravu si ree Zarono i okrenu se na peti. Ljudi! povikao je. Vojvoda je mrtav,

ali princ Stigije ivi! Ako potegnete maeve i pomognete mu da doe na presto svi emo postatiplemii! Za mnom!

Svi pravi Zingarani, za mnom! grmeo je Konan. Borite se za svoga kralja i princezu, ispasite Zingaru od avola iz stigijskih pustinja!

Zatim nastade opte komeanje i poee da se formiraju dve grupe.Veina Vilagrovih plaenika krenula je prema Zaronu, dok je veliki broj kraljevih

velikodostojnika stao na Konanovu stranu. Neki koji su bili neodluni kojoj grupi da se prikljue,jednostavno su se iunjali iz kraljevske odaje.

Uskoro se pokazalo da je Zaronova grupa vea. Dok su neki pripadnici kraljeve strae priliSimerijancu, drugi su, s obzirom da su bili Vilagrovi plaenici, krenuli prema Zaronovoj grupi. Tivojnici su bili bolje naoruani i to im je davalo prednost.

Vie vas je! vikao je Tot-Amon sa podijuma. Napadnite, i vai ivoti e biti spaeni!Konan se grubo i prezrivo obrati Tot-Amonu i ree mu da svoje namere moe da baci u vodu. Izvadimo maeve za Tot-Amona, kralja Zingare! vikao je Zarono, nasrnuvi na najblieg

pristalicu Konanove grupe.Maevi poee da lete na sve strane. Dve strane se pribliie i napadoe.Svuda se uo zveket elika. U odaji je sve brujalo od povika poklia i udaranja oruja. Udarali

su maevi o maeve, kacige, oklope i titove. Krv poe da lipti iz rana i krici bola smrtno pogoenihljudi zaue se sa svih strana.

Konan se nemilosrdno cerio i beli zubi blistali su na njegovom licu bronzane boje. Ovde vienisu bile potrebne rei. Iako je s godinama postao obazriviji i oprezniji, ispod maske zrelosti krio seonaj stari, surovi varvarin, koji je vie nego ita na svetu voleo borbu prsa u prsa. Izgleda da e ovabitka biti jedna od najeih koju je imao poslednjih meseci.

On skoi sa stepenita i baci se na najblieg Zaronovog oveka. Oborio ga je u trenu i ve je biou skoku ka novom protivniku. Pri tom je nogom pogodio jednog oveka u stomak, a njegov ma sezabio meu rebra drugome koji je pokuavao da pomogne svom prijatelju.

Probijao se kroz masu spretnou pantera, uprkos svojoj krupnoj grai, i sekao Zaronove ljudekao klasje penice. Nadvisivao je Zingarane koji su bili uglavnom niskog rasta. Pokuavajui da seodbrane od Simerijanevih napada, padali su kao pokoeni sa odseenom glavom ili rukom. Iza njegasu ili njegovi gusari vitlajui ogromnim sabljama.

Veina Zingarana su bili dobri maevaoci, budui da su njihovi preci maevanje izdigli na nivoumetnike vetine. Ali, Konan, varvarin po roenju, i sam se bavio maevanjem tokom svojih

mnogobrojnih avantura, i ovoj vetini je pristupao kao pravi poznavalac. Dok je zimovao u Kordavi,slobodno vreme je provodio uzimajui asove iz zingaranskih vetina maevanja, kod uvenogmajstora, Valerija, koji je vaio za najboljeg maevaoca u okolnim kraljevinama.

Mladi Vilagrovi plemii su se nali u udu kada su se okupili oko Konana oekujui da gaprobodu s lakoom. Mada je Simerijanac bio glomazniji od njih, i njegova sablja je bila vea i ira,on je s lakoom odgovarao na njihove napade. Presretao je njihove elegantne duple udarce izvlaiose kad bi ga lukavo, priterali uza zid i probadao ih, jednog po jednog, dok su oni beivotno padali nakamene ploe uprljane krvlju iz njihovih rana. Zapanjeni, mladii plave krvi padali su izaSimerijanca koji se borio kao tornado i sa spretnou i gipkou tigra.

Onda se do Konana progura jedna prilika u crnom, somotnom ogrtau i on se nae licem u licesa Zaronom. Simerijanac zadobi nekoliko povrnih rana, ali uspe da se odbrani.

Zarono nije bio kukavica, ve surov i prekaljen borac. Bio je hulja, to je tano, ali njegovaodvanost je bila za svako divljenje. S druge strane, bio je to lukav i proraunat ovek i umeo je daodmeri svoje anse. Da je malo pribranije razmiljao, moda bi i izbegao da se suoi sa Konanom.Ali on je prema ovom oveku, koji mu je mnogo puta zasmetao u njegovim planovima i koga je onbezrazlono okrivljavao za neuspeh svoga gospodara Vilagra, i za njegov neuspeh takoe, oseaosvirepu i neutoljivu mrnju. udeo je za osvetom jo od one tue u Devet isukanih maeva, kada gaje sna na Konanova pesnica pogodila u lice i skoro mu otkinula glavu sa ramena.

Zarono se nije zanosio da e dobiti neku veliku zahvalnost od Tot-Amona ako se Stigijac kojimsluajem doepa zingaranskog trona. Sva vlast i bogatstvo verovatno e pripasti stigijskimsvetenicima. Ali, Tot-Amon ipak nee zaboraviti da Zaronu obezbedi neki pristojan posao od kogae moi lepo da ivi. Osim toga, ako vojnici stare dinastije pobede u ovoj bici, ne ginu mu sekira ipanj.

Zaronov ma, ija je otrica bila ira nego u veine njegovih zingaranskih pristalica, ukrsito sesa Konanovom sabljom. Zarono zadade jedan udarac, ali ga Simerijanac susrete. Zauzvrat, Konanizvede zamah sa donje strane prema Zaronovoj glavi, na ta se Zarono pognu i zaustavi ovaj napad.

Bitka je besnela na sve strane. Mnogi su ve bili popadali i kraljevska odaja je liila na krvavopoprite. Onda su Zaronovi ljudi poeli da napadaju. Pristalice kralja bile su primorane da serazdvoje u dve grupe, od kojih je jedna bila priterana do stepenita, a druga do uplaenog kralja kojise bee sklonio u sam ugao odaje.

Konan i Zarono su se jo uvek borili. Gusar je poeo da shvata da je njegova elja da se sukobisa svojim ljutim neprijateljem bila ista greka.

Dok je njegova vetina maevanja bila podjednaka Konanovoj, njegove ruke ipak nisu imalesimerijanevu natprirodnu snagu i izdrljivost. Poeo je da se umara i jedino su ga jo drali bes imrnja koju je oseao prema tom oveku. Reio je da ide na sve ili nita: ili e probosti varvarina, ilie i sam umreti.

Za to vreme, Tot-Amon, hladnokrvno kao i obino, siao je sa podijuma. Zaobilazei parovemaevaoca neprimetno je preao preko krvlju uprljanog i leevima prekrivenog poda i prikrao seKobrinoj kruni, koja je stajala na mermernim ploama. Nekoliko puta je proao pored samihKonanovih pristalica, ali nijedan od njih nije opazio. Izgledalo je kao da je on za njih, na neki nain,bio nevidljiv.

On je, meutim, upotrebio svoje arobnjake moi i zavarao njihova ula tako da je bionevidljiv za njih, mada su ga ustvari jasno videli.

Stigijac je bio isuvie usredsreen na zatitu svoje fizike linosti, te nije imao vremena da sepozabavi Konanom i ostalim voama suprotne strane.

S druge strane, bez svojih arobnjakih sprava i tiine koja je potrebna kod magijskih operacija,nije mogao da izvede neku veu maiju, a kako je potroio zalihe svojih zelenih zraka, nije