Embed Size (px)
Citation preview
Konan Varvarin: Skelosova knjiga
Po likovimaRoberta Ervina Hauarda
Prvo objavljivanjeOd septembra do novembra 1976.
Naslov originalaConan the Barbarian #66–68
Conan The Barbarian ® and related logos, characters, names, and distinctive likenesses thereof are trademarks of Conan Properties
International LLC unless otherwise noted. All rights reserved. Used under license through Panini S.p.A., Italy.
copyright za srpski prevod © 2012. Darkwood
IzdavačDarkwood d.o.o., Beograd
e-mail: [email protected]
011/2622-867064/6465-755
Glavni urednikSlobodan Jović
PrevodIvan Jovanović
LekturaAgencija Mahačma
DizajnIvica Stevanović
UpisDekara@Popokateptl studio
UrednikVladimir Tadić
Štampa i povezSimbol, Novi Sad
ISBN 978-86-6163-085-9
ee
ee
eeSADRŽAJ
PREDGOVOR:Najezda varvara....................................................................4
PRVO POGLAVLJE:Kame i bogovi smrti!............................................................5Tekst: Roj Tomas; crtež: Džon BjusemaORIGINALNO OBJAVLJENO U:Conan the Barbarian #66, septembar 1976.
DRUGO POGLAVLJE: Kandže čoveka- tigra!.........................................................25Tekst: Roj Tomas; crtež: Džon BjusemaORIGINALNO OBJAVLJENO U:Conan the Barbarian #67, oktobar 1976.
TREĆE POGLAVLJE:O negdašnjim i budućim kraljevima!..................................45Tekst: Roj Tomas; crtež: Džon BjusemaORIGINALNO OBJAVLJENO U:Conan the Barbarian #68, novembar 1976.
KAMEKAME i i BBOGOVI SMRTI!OGOVI SMRTI!Noć u Mesantiji, prestonici Argosa i pomorske trgovine... a pritom je samo najslabiji mesec na nebu...
...i onda ona reče...
„...Misliš da je to nešto posebno? Trebalo je da vidiš Korinti- janku koja nam je sinoć bila!”
Roj Tomas tekst
„Znaj, o prinče, da je između godina kada su okeani preplavili Atlantidu i godina uspona sinova Arijevih bilo jedno doba nesanjano – kada su se blistavi gradovi prostirali preko sveta poput plavih odora rasprostrtih pod zvezdama. Tu stiže Konan Simerijanac, crnokos, smrknuta pogleda, s mačem u ruci; lopov, pljačkaš, ubica, čovek ogromne sete i ogromne radosti, da svojim u sandale obuvenim stopalima gazi draguljima optočena prestolja Zemlje.” – Nemedijanske hronike
Sten Li predstavlja: konan varvarinkonan varvarin
Džon Bjusema crtež
ee1
Ta ti je bila dobra, Tempuse! Što me podseti: jesi li čuo poslednju šalu o Brituncima?
Koliko je Britu-naca potrebno da
se zapali vatra? Ne znam. Koliko?
Trojica! Napokon, jedan od njih mora
da trlja drugu dvo-jicu jednog o dru-
gog, zar ne?
Oh, evo jedne koju mi je pre-
fekt ispri-čao:
Šta je britunski obrok od sedam jela?
Šta?
Šest vrčeva piva i
krompir!
Hmmm... pa i nisu neke šale, Flavijane.
A šta kažeš na ovu: kako se zove Britunac koji se oženio
gorilom?
Pokondire-na tikva!
Ili ova: kako se pre-poznaje mladoženja
na britunskom venčanju?
To znam čak i ja: obučen je u čistu kozju kožu!
Majku mu, čoveče – tu smo pričali još dok sam bio mladić
na selu!
Možda i jeste tako, ali kla-dim se da ovu nikada nisi...
Ha...?
ee2
Dakle, ovako Mesantija čuva svoje
pristanište u ovo vreme nelagodnog mira sa
Stigijom, je li?
Kunem se, Flavijane, da vas dvojica čuvate kokošinjac, lisice bi
bogovima prinele žrtvu iz zahvalnosti!
Belit?!
N-nismo znali da si se vratila u ove
krajeve...
Kada se baviš gusarenjem, Tempuse, ne isplati se da kreštiš na sav glas kuda ideš i šta radiš!
U svakom slučaju, dobro nam došla u
civilizaciju!Pretpostav-ljam da želiš uobičajenu
uslugu? Ako misliš da vi zažmuri-te dok je moj
brod ukotvljen nedaleko od obale – da!
A evo i vaše uobičajene nadoknade.
Mitro! Nadoknada je velikodušna – ali ne bih
ti savetovao da se šetaš mesantijskim ulicama
narednih noći.
Jašta! Tre-nutno se ovde dešava nešto
čudno!
Ima više ubistava nego što je uobičajeno – i to
bez ikakvog razloga!
Hvala vam, ali mislim da moj čovek i ja možemo da se staramo o sebi... Je li,
Konane?
Daćemo sve od sebe.
A sada, bacimo se na posao!
...Ženo, i dalje mi se ne dopada zamisao da se
ušunjamo u grad. To mi nije svojstveno. Ja...
Adžonga, lakše s tim!
Izvini, Amra.
Onda će to morati da ti po- stane svojstve-
no, varvarine moj... jer me-
ni jeste!
A ona dvojica iz noćne straže koje si podmitila – može li im
se verovati?
Sve dok su dobro
plaćeni i nisu na mukama!
Inače bih ti ka-
zala da ih zakolješ.
M’gora, da li je sve čisto iza nas?
Sve je čisto, boginjo.Dobro!
Crni gusa-ri nisu do-brodošli u Argosu...
Znam – sa izuzetkom
one radnje ka kojoj
sada... ćuti!
Neko je ispred nas!
ee3
Nije to ništa... samo pijanica! Luke su ih
pune.
Napravila bih ja čoveka od njega, samo da mi
je nedelju dana na „Tigrici”!
To je muka s tobom, Belit...
Ti na muškarce
gledaš samo kao na sluge – ili ovce za
šišanje!
Možda! Ali zašto staješ nadomak našeg odredišta... Publijeve radnje?
Sad sam se setio njenog
vlasnika!
Kad sam ga poslednji put
video, pokušao je da me proda
u roblje na galiji!*
* Videti četvrtu knjigu „Konan: Hronike”
Znam te, Konane. Odagnaj iz svog varvarskog uma svaku pomisao na ličnu
osvetu!
Ti si mi ljubavnik – ali ja sam ti kapetan i kažem da
ćemo poslovati s Publijem, nećemo ga ubiti!
Ti lako braniš osvetu kod drugih ljudi, ženo – a ništa ne sme da stane na put tvojoj!
Ali ne brini! Nemam nameru da ubijem
jedinog čoveka u Mesanti-ji koji će nam platiti za
sav ovaj plen...
...mada, neka mu Mitra
pomogne ako mu cena ne bude
poštena!
On to već zna iz prethodnih
trgovina sa mnom.
A sada hajde,
M’gora – svi vi – hajde-
mo da...
Krome!
Zaseda!
ee4
Dakle, ova-ko posluje tvoj vajni Publije, je li, ženo?
Donosimo mu pošteno opljačkan
plen – a on na nas šalje zabrađene
ubice!
Bogova mi, to bi ličilo na njega!
Ali Publije nije mogao da
zna da ćemo baš noćas doći
kod njega.
Tempus je pominjao da
se u poslednje vreme ljudi ubi-
jaju na ulica- ma. Možda...
Dagonove mi lobanje,
boginjo!
Zar mi, crni gusari, moramo
da se borimo dok vas dvoje
čavrljate?
Bezobrazno se obraćaš svom kapetanu i boginji,
M’gora...
...ali nije da nisi u pravu!
Ipak, valjda vidiš da nas
dvoje vitlamo mačevima i dok
pričamo!
Zakukuljeni napadači su izgleda primetili isto to...
Pa se bez reči okrenuše i dadoše u beg, isto kao što
su bez reči i napali...
...makar oni koji još mogu da stoje.
To je bilo kratko i slatko!
Sva sreća!
Nisu svi noćni stražari potku-
pljivi kao Tempus i Flavijan!
Boginjo!
ee5
Jedan od napadača je
još živ!
Jašta – mada će ostati u ži-votu samo ako
budeš imala vajde od nje-
ga!
U suprotnom...
M-molim vas...
Nemoj da kaljaš koplje, Lasunga.
Po-vešćemo ga sa so-
bom...
...i videti šta će, kad
ga vidi, reći...
Publije!
Otvaraj vrata – i to
smesta!
Št...? Ko...?
Nema veze – samo odlazi!
Vrati se kada bude
bilo svetla da vidim...
Otvaraj, kad ti kažem, ti po-gani trgovče
robljem!
B-Belit? Draga moja, što ne reče da si to ti?
Bojim se... da ne znam ovog... ovog
gospodina s tobom!
On kaže da ga znaš!
Ne. Ne, pret-postavljam
da me ne zna...
Ja sam za njega bio samo parče
mesa – koje će biti okovano za vesla
argoskih brodova, a sve u ime velikog
hiborijanskog boga Zarade!
Budi srećan, pseto, što si sada od neke
koristi za Belit...
...ili bi ubrzo na svojoj
koži osetio ka-ko ima i gorih
sudbina od veslanja na
galiji!
ee6
Ali dosta više s
tim.
Doneo sam ti nešto, trgovče robljem!
Da li se vas dvojica lopova poznajete?
N-ne! Nikada ni-
sam...
Ja njega poznajem, Amra... jer
znam da ti mora da si čuveni
Amra...
...preplanuli varvarin za kojeg
pomorci pričaju da se bori rame uz rame s belom đavolicom!
Ime mi je Konan – ali da, plemena Crne obale zo- vu me Amra.
A sada, ko je poslao ovu hi- jenu i njegove
prijatelje na nas?
On radi za jednog od mojih trgovačkih
takmaca; u poslednje vreme su napali nekoli-
ko ljudi koji poslu-ju sa mnom.
Mrzak im je moj uspeh – i već dugo tra-že dokaz da poslujem s
crnim gusarima!
K-kunem se, Publije... ni reč neću... Postaraću
se za to – ali tvo-ji kukavički sa-
borci neće držati jezik za zubima.
Međutim, pretpostavljam da će moji takmaci ćutati pred gradskim savetom – pošto nemaju kušitski leš kojim će potkrepiti svoje optužbe.
Dakle, ovo si mi donela, je
li, Belit?
Pa, crni divljaci – završili ste svoj
deo posla.
Sad mi se gubite iz
radnje!
Mi naređenja primamo od Derketine kćeri, se-vernjački šljame!
Moja braća su dala život za
ovaj plen...
...a ti, vala, nećeš nas izbacivati kao da smo životinje, ili ću
te, Dagona mi...
Stani, M’gora!
Boginjo... on...
Znam, M’gora – ali noćas smo
ovde po- slom...
...u suprotnom su tvoji sapleme-
nici zalud izgu-bili život...
Premda nije da on ne za-
služuje da bu-de ubijen...
S time sam saglasna!
ee7
P-pa... sada kada smo to razrešili...
Da vidimo šta si mi donela, sem onih
kljova i krzna:
Hmmm! Kovano zla-to... nešto
bisera... srebrni putir...
Nije mnogo... ali makar vredi ustajanja usred
noći!
Drago mi je što to čujem, Publije. A sa-da, prihvatiću svoju uobi-čajenu ispla-tu u vidu zlat-nika kova- nih u Še- mu!
Oh, naravno, draga moja...
naravno! Ali moraš
shvatiti da su zbog svih ovih
neprijatelj- stava...
...ovo teška vremena za
mene...
Stoga se bojim da tvoj plen ne mogu da platim više od ovoga.
Smrdljivi licemeru!
Na plenu koji sam ti donela
zaradićeš pravo malo bogatstvo! Ženo,
pusti mene da se malo pogađam s
njim.
N-ne! Mislim... ovaj...
Pa, m-možda mogu... zato što je o tebi reč, Belit... i zato što znam zašto hoćeš da te
plaćam isključivo u novcu iz Šema!
Znaš li, Publije?
Čisto sum-njam!
Ali ako zaista znaš
– predlažem ti da smesta zaboraviš!
Pa? Zašto ja dajem sve ovo za šačicu
šemitskog novca?
Ja... mislio sam da znam, draga
moja, ali...
Očigledno sam
pogrešio!
Evo! Uzmi i ovo...
I budi mi zdravo!
Lešinaru jedan!
Da smo zingaranski ili barahanski gusari,
platio bi dvostruko više – sve
pevajući!
Ne, kunem se...
Ti bi se i na majčinom grobu zakleo da nemaš majku, pseto jedno.
Hajdemo, Konane. Ostaj
mi zbogom, Publije.
Čekaj! Ne idi – ne
još!
Hoću da ti predložim je-dan posao...!
ee8
Čekaj, Konane! O kakvom je predlogu reč, Pub- lije?
O predlogu za nešto što
se plaća šemit-skim zlatom, draga moja.
Da li si čula za u železo okovanu
Skelosovu knjigu?
Ko nije – makar samo kroz šapat?
I najgrozniji šapati koje si čula istiniti su... jer ta knjiga sadrži mračne tajne iz neznanog doba, davno pre nego što je Atlantida potonula...
...tajne od kojih ljudi oslepe ili
izgube dušu!
Batali da tvrdiš pazar, Argosanče! Šta je s tom knjigom za koju sam čak i ja čuo?
Nekako – ne pitajte me kako – jedna stranica je nedavno istrg-nuta i ukradena iz jedne od retkih tačnih prepiski te knjige. Čak je i
jedna jedina stranica iz tog strašnog toma neprocenjivo
blago!
Hoću da mi je dobavite – noćas!
Stani, Publije...
Šta će običnom trgov-cu jedna stranica s magijskim znanjem?
Zar želiš da pridodaš čarobnjaš-tvo svojoj ponudi?
Delam kao zastupnik za
nekog dru-gog... o kome ne mogu ništa
da ti kažem!
A sada, hoćeš li to da uradiš?
Hoću – ako su uslovi dobri!
Ubrzo, nakon što se dogovoriše o tako prizemnim stvarima...
M’gora – ti i ostali vratite se na „Tigricu”! Pridružićemo vam se u pras-kozorje.
A ako se ne vratite, boginjo?
Onda zaplovite ka jugu i vratite se kući – a usput spalite nekoliko stigijskih brodova u moje ime!
Eno, varvari-ne moj, mesta
koje nam je Publije po-
menuo!
Kako ga ono pseto beše
nazva?
Hram hiljadu bogova!
ee9
Da! Iako mnogo važnih bogova ima sopstvene hramove u ovom gradu koji posećuju ljudi
mnogih narodnosti...
Ovaj je posvećen svima nji-
ma!
Ištar... Mitra... Mračni
Erlik iz Turana... svako od njih ima
svoje mesto u ovoj svetinji!
Baš civilizovana zamisao! Zašto do-
vesti sebe u opasnost da uvrediš ma kog boga time što ćeš ga zanema-
riti kad možeš da pro-vedeš nešto vreme-
na ovde i da ih sve obožavaš?
Čujem ruganje u
tvom glasu, Konane.
Ali nama je bitno to što hram
niko ne čuva!
Napokon, ko bi se usu-
dio da upadne u jedno ovak-
vo mesto...
...sem dvoje gusara po-put nas, koji maglovito veruju u sve bogove...
...ali ne i u to da oni uvek borave u
svojim kipovima isklesanim ljud-
skom rukom!
Krome!
Da li je i taj tvoj simeri-janski bog isklesan ovde negde?
Ne! Moj narod samo podigne ogroman ogolje-ni kamen i klanja se pred njim.
Mi se ne usuđujemo da nagađamo kako izgleda
božje lice.
Meni bi se više
dopao goli monolit od mnogih ovih
idola...
...a naročito od ove odvratne stvari što su je isklesali izopačeni vajari iz Jezuda,
grada boga-pauka Oma!
To je igrač-ka, Belit, u
poređenju s pravim bogom-
-paukom.
Video sam ga pre jedno dve godine...
...i čini mi se da sam ga ubio.
ee10
Čini ti se? Der-kete mi, da sam se ikada suočila s takvim kosma-tim čudovištem, postarala bih se...
Oh!
Kad smo već kod te boginje smrti, za
koju tvoji sujeverni gusari misle da ti je
majka...
...Eno je, zar ne?
Jašta! A pored
nje i njen parnjak – veliki bog
Dagon!
Čudno! Obožavaju ih na Crnoj
obali...
...a lice joj je
blistava belokost!
To je zato što je pravi Derketo šemitski bog, ali priče o njemu dolutale su na jug, u Crne zemlje.
Međutim, priče su se izvitoperile – pa je on postao boginja Derketa kako bi mogao da bude
par Dagonu, kušitskom bogu!
Mnogo je to meni zamršeno,
ženo.
Hajde da nađemo ono po šta smo
došli...
...i da budemo srećni što su to
samo idoli!
Jesu li, stranče?
Jesu li?
Kromovih mi kostiju! Mislio
sam da ovo mesto nije čuvano!
I ja...
Nisam ja stra-žar, prijatelji moji. Bogovi-ma takvi nisu potrebni.
Samo sam sveštenik – koji pazi da se njihove vatre ne ugase i da
njihovi likovi budu bespre-korno čisti.
Ali ako mislite da su to samo kipovi
– osvrnite se...
ee11
...pa ćemo možda saznati da li i
gusari znaju za strah!
Bezimeni šljame iz
severnjačkih zemalja!
Sveti Mitro! Derketin kip
je... živ!
Belit! Vidiš li ono
što...
Vidim... nešto još strašnije, varvarine moj...
Bog smrti Dagon... ide
prema meni sa svojim srpo-likim mačem
što kosi duše poput žita!
To je prizor koji svi smrt-nici ranije ili
kasnije ugle-daju, ženo!
Jer mene vide samo u času svog
usuda – a tvoj čas je sada
kucnuo!
Sečiva sevnuše u tom slabašno osvetljenom hramu hiljadu bogova, u gradu Mesantiji, u zemlji zvanoj Argos...
Dok Konan očaj-nički zaustavlja silovite udarce divkinje od belokosti...
...moli se za tren predaha da može da vidi kako je njegovoj izabranici!
A ona ne vidi ništa sem ogromnog kolosa koji se nadvija nad njom, sav smrknut ispod svog kalpaka od blistave kosti.
A sveštenik?
Ko zna šta se odvija u srcima ljudi koji tvrde da razgo-varaju s bogovima, ili da li su možda prodali dušu u zamenu za nekoliko probranih tajni?
ee12
Međutim, kada se smrtnici bo-re protiv otelo-tvorenih bogova – zar iko može da sumnja u ishod?
Konane! Gde si?
Desnica mi se za-mara...
A Dagonov
kip se i dalje bori!
Čujem te, ženo...
ali te ne vidim!
Bori se! Pomoći ću ti!
Kunem se!
Nekako ću pobediti ovog
stvora – i videću da li smrt može
da umre!
Ako sveštenik zna odgovor na Konanovu prodahtanu zagonetku...
...ništa ne odgovara, već se samo smeši.
I to ne prijatnim osmehom.
Sada se Konan priseti svih svojih godina borbe:
Vatrenog krštenja kod Venarijuma – dana koje je proveo kao najamnik u Murilovoj Grimiznoj četi...
Pa napada brzinom pantera i žestinom koja kao da je iznenadila i sumornu Derketu...
Ona stade nemo da uzmiče... ...korak po korak...
a onda iznenada...
ee13
...pada!
Došla si iz ne-kog kušitskog pakla da zapo-
sedneš svoj kip, đavolice...
Sada ću te poslati odakle si došla – pa neka tvoji rogati podanici pokušaju da te sastave ako mogu!
Na jedan tren što je trajao čitavu večnost varvarin sa sečivom stoji spreman iznad posrnule prilike od belokosti, kao da je i on isklesana statua...
Ali tada se vrisak pronese kroz spokoj koji je do tada vladao hramom...
Konane! Pomozi mi – ili ću poginuti!
Taj vrisak kao da odjekuje iz da-ljine, kao preko nekog neizmer-nog bezdana...
Ali Konanova desnica zastade u trenu kada htede da smrtonosno zamahne.
Misao mu sevnu kroz glavu...
...pa on hitnu sečivo...
...na nepo-kolebljivog sveštenika koji se podrugljivo smešio!
Ha!
ee14
Konanovo oštro oko uvek je čudilo i njegove prijatelje i dušmane.
A čak i zagonetni sveštenik oseti da je Konan na-meravao da mu promaši glavu – makar za palac.
Veoma si... oštrouman,
varvarine.
Belit! Pogledaj
me!
Ovo Konan stoji nad to-bom! Konan!
Konane...
Ali... vidim samo...
Dagona...
Po-gledaj
ponovo, ženo...
Pogle-daj...
...ponovo!Konane!
Dakle, sve vreme sam se
borila – protiv tebe?
Jeste – baš kao ja protiv tebe, misleći da si oživeli Derketin idol!
Budući da sam od nas
dvoje ja bolji mačevalac –
sreća je što sam to
na vreme shvatio!
Ali... kipovi...
I dalje su kipovi, devojko!
Nisu ni bili ništa drugo!
ee15
Onda je to bilo opse- narstvo – delo ovog prokletog sveštenika! Ima da...
Stani, ženo! Pruži mu priliku da nam
pokaže gde je ona stranica iz knjige Skelosove koju
tražimo!
Nisam ja budala pa da se nadmećem s
razbojnicima.
Vršio sam svoju dužnost – ali u tome ni-
sam uspeo.
Tamo je plen koji tražite – premda pret-postavljam da vam neće
doneti mnogo radosti!
A sada, uz vašu dozvolu,
imam druga posla.
Jer ako vas bogovi ne kazne zbog huljenja – bilo bi
bahato da se jedan običan sveštenik brine oko toga.
Huljenje! Nisam tako gledao na naš zadatak...
Ne bi ni trebalo da tako gledaš! To je opet svešteničko opsenarstvo!
Razmišljaj o zlatnicima koje
ćemo dobiti za tu stranicu – i vojni-
cima koje ćemo njima platiti!
Znam...
...vojnicima za tvoj rat protiv čoveka koji je preoteo presto tvog oca u Šemu... i poslao te u izgnanstvo duž Crne obale!
Ipak se pitam ko je Publijev nalogodavac! Ne trguje se olako znanjem mrtvih
čarobnjaka!
To se nas ne tiče.
Hajde da se samo
dokopamo te stranice!
Valjda si u pravu,
ženo!
Pa, rečeno – učinje...
Ko god da si – sklanjaj
se!
Šta kog đavola?
ee16
Šta...
Konan Simerijanac –
ovde?
Crvena Sonja!
Mora da si i ti došla po stra-nicu istrgnutu iz u železo okovane
Skelosove knjige!
Jašta! A samo jedno od nas
dvoje može da ode s njom u
rukama...
...čak i ako to znači da će
ono drugo poginuti!
KANDŽE ČOVEKA-TIGRA! (ali pročitajte i šesto poglavlje knjige „CRVENA SONJA
„pre toga!)
SLEDi:
ee17
