REPUBUKA E KUSOVES - PEIlYJ;JH1KA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHM CY,ll

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 22. oktobra 2018. godineRef. br.: RK 1281/18

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI41/18

Podnosilac

Gordana Doncic

Oeena ustavnosti resenja AC-17-0728-Aoo01 Zalhenog veca PosehneKomore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku Agenciju

za privatizaciju od 18. januara 2018. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaBajram Ljatifi, zamenik predsednikaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhali u-Krasniqi, sudij aGresa Caka-Nimani, sudijaSafet Hoxha, sudijaRadomir Laban, sudijaRemzie Istrefi-Peci, sudija, iNexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podnela Gordana Doncic, sa prebivalistem u Kraljevu, RepublikaSrbija eu daljem tekstu: podnositeljka zahteva) koju zastupa Projekat za pravnupomoc, sa sedistem u Gracanici.

1

Osporena odluka

2. Podnositeljka zahteva osporava ustavnost resenja Zalbenog veca Posebnekomore Vrhovnog suda AC-17-0728-Ao001 od 18. januara 2018. godine (udaljem tekstu: Zalbeno vece PKVS-a) za pitanja koja se odnose na Kosovskuagenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP), koje je podnositeljka primiladana 19.januara 2018. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti resenja Zalbenog veca, kojom su navodnopovredena prava podnositeljke zahteva garantovana clanovima 31. [Pravo napravicno i nepristrasno sudenje], i clanom 46 [Zastita imovine], clanom 54.[Sudska zastita prava] i clanom 102.' [Opsta nacela sudskog sistema] Ustava,kao i clanom 6 a u vezi sa clanom 1 Protokola br. 1 Evropske konvencije zazastitu ljudskih prava (u daljem tekstu: Konvencija).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na stavu 7 clana 113. [Jurisdikcija i Ovlascene strane]Ustava i clanovima 22 [Procesuiranje podnesaka] i 47 [Individualni zahtevi]Zakona br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29 Poslovnika 0 raduUstavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

5. Dana 31. maja 2018. godine, Sud je na administrativnoj sednici usvojio izmenudopune Poslovnika 0 radu, koji je objavljen u Sluzbenom listu RepublikeKosovo 21. juna 2018. godine i stupio na snagu 15 (petnaest) dana nakonnjegovog objavljivanja. Sledstveno, pri razmatranju zahteva Sud se poziva napravne odredbe novog Poslovnika koji je na snazi.

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 27. marta 2018. godine, podnositeljka je podnela zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

7. Dana 29. maja 2018. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju SelveteGerxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno odsudija: Snezhana Botusharova (predsedavajuca), Bekim Sejdiu i Gresa Caka-Nimani.

8. Dana 22. maja 2018. godine, Sud je obavestio podnositeljku 0 registracijizahteva i poslao kopiju zahteva KAP-u.

9. Dana 24. maja 2018. godine, Sud je poslao jednu kopiju zahteva PKVS-u itrazio je od iste informacije u vezi sa datumom prijema presude Zalbenog veca(AC-I-0237 od 16. marta 2017. godine) od strane podnositeljke zahteva.

10. Dana 29. maja 2018. godine, PKVS je obavestio Sud da je presuda AC-I-0237Zalbenog veca od 16. marta 2017. godine urucena podnositeljki zahteva 19.aprila 2017. godine.

2

11. Dana 16. juna 2018. godine, okoncan je mandat sudijama: Almiru Rodriguesu iSnezhani Botusharevi. Dana 26. juna 2018. godine, okoncan je mandatsudijama: Altayu Suroyu i Ivanu Cukalovicu.

12. Dana 9. avgusta 2018. godine, predsednik Republike Kosovo je imenovao novesudije: Bajrama Ljatifija, Radomira Labana, Remziu Istrefi-Peci i NexhmijaRexhepija.

13. Dana 12. septembra 2018. godine, predsednica Sudaje imenovala novo Vece zarazmatranje sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuce), BekimSejdiu i Selvete Gerxhaliu- Krasniqi.

14. Dana 26. septembra 2018. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestajsudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivostizahteva.

Pregled cinjenica

15. Podnositeljka zahteva je napustila Kosovo sredinom juna 1999. godine. Onanavodi da je pre 1999. godine radila u drustvenom preduzecu "Malishgan" sasediStem u Klini (u daljem tekstu: DP "Malishgan").

16. Tokom 2009. godine, Kosovska agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP)je pocela sa postupkom privatizacije DP-a "Malishgan". Od privatizacijenavedenog preduzeca 20% prihoda od prodaje istog je predvideno da seproporcionalno podeli svim radnicima. Medutim, podnositeljka zahteva tvrdida se njeno ime nije nalazilo na listi dobitnika 20%.

17. Jednog neodredenog dana, podnositelja zahteva je podnela zalbu KAP-u, zatosto se njeno ime nije nalazilo na listi radnika koji imaju pravo.

18. KAP je odbio, kao neosnovanu, zalbu podnositeljke zahteva sa obrazlozenjem"da je podnosilac zahteva dostavila radnu knjizicu, koja jos uvek stoji da jeotvorena, medutim nije dostavila dovoljno dokumentovanih dokaza na osnovukoji bi Komisija mogla zakljuCiti da su preduzeti bilo kakvi pravni koraci u ciljuzasnivanja radnog odnosa nakonjuna 1999·godine".

19· Dana 5. novembra 2011. godine, podnositeljka zahteva je podela zalbuSpecijalizovanom vecu PKVS-a za pitanja koja se odnose na KAP (u daljemtekstu: Specijalizovano vece), zbog odbijanja njene zalbe od strane KAP-a ipokrenula je pitanje diskriminacije.

20. Dana 21. novembra 2011. godine, Specijalizovano vece PKVS-a je presudomSCEL-1O-0033 usvojilo zalbu podnositeljke zahteva i odlucilo je da se njenoime ukljuci na konacnu listu radnika koji imaju pravo na prihode od 20 % odprivatizacije DP-a"Malishgani".

21. KAP je, protiv presude SCEL-1O-0033 Specijalizovanog veca, podnelo zalbuZalbenom vecu, trazeCi poniStenje presude Specijalizovanog veca.

3

22. Dana 16. marta 2017. godine, Zalbeno vece PKVS-a je donelo presudu AC-I-0237, kojom je usvojilo zalbu KAP-a i izmenilo presudu Specijalizovanog vecaPKVS-a u tacki I izreke, i nalozilo udaljavanje podnositeljke zahteva sa konacneliste radnika koji ce dobiti 20% od privatizacije preduzeca.

23. Dana 26. decembra 2017. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtevZalbenom vecu PKVS-a za "korekciju presude" Zalbenog veca AC-I-0237 od 16.marta 2017. godine, koja se odnosila na utvrdivanje cinjenica u predmetu.

24. Dana 18. januara 2018. godine, Zalbeno vece je donelo resenje AC-17-0728-AOOO1,kojom je odbilo, kao nedozvoljen, zahtev podnositeljke, obrazlazuci dana osnovu Zakona 0 PKVS-u, UNMIK Uredbe 2008/4 i Administrativnoguputstva 2008/6, nije predviden neki drugi pravni lek koji se moze primenitiprotiv resenja i konacnih presuda Zalbenog veca PKVS-a.

Navodi podnosioca

25. Podnositeljka zahteva navodi da je u njenom slucaju doslo do povrede clana 31.[Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava, odnosno prava naobrazlozenu odluku i prava na raspravu, kao i clana 6 u vezi sa clanom 1Protokola br. 1 Konvencije.

Pravo na obrazlozenu odluku:

Takoae, podnosilac zahteva smatra da je doslo do krsenja cl. 31 UstavaKosova jer ocigledno da postoji nelogicnost po misljenju podnosiocazahteva u obrazlozenjima prvostepene i drugostepene presude jer je uobrazlozenju prvostepene presude receno da tuzilja/podnosilac zahtevanije podnela nikakve dokaze, dok se u obrazlozenju drugostepene presudenavodi daje tuiilja podnela kopiju licne karte.

Pravo na raspravu:

"Prvostepeni i drugostepeni sud odlucujuci po zalbi podnosioca zahtevanalaze da tuzilja/podnosilac zahteva nije dostavila nijedan dokaz u prilognjenim navodima, sto je u potpunosti netacno i dijametralno suprotno adnavada u obrazlozenjima presuda tj., podnosilac zahteva, sem licne karte,nije dostavio bilo kakav drugi dokaz uz zalbu/ tuibu Posebnoj komoriVrhovnog suda. Podnosilac zahteva je zalbi prilozio, pored kopije licnekarte, konacni spisak radnika i overenu fotokopiju otvorene radneknjizice. Clan 5 St. 2 Aneksa Zakona br. 04/L-033 predviaa da se: "Upisarnici evidentiraju i cuvaju podnesci i prateca dokumentacija premaredosledu njihovog podnosenja". [...] Sta vise, overena fotokopija radneknjizice egzistira i u spisima protivnicke strane za koje je to potvraenotelefonskim putem ad strane pravne sluzbe Kosovske agencije zaprivatizaciju.

4

Iz ovih razloga, podnosilae zahteva smatra da je doslo do povredeprineipa javne rasprave i izvodjenja dokaza". Sudska praksa Evropskogsuda za ljudska prava u izdvojenim senteneama predvidja da krsenjaclana 6 Konveneije nastaje u situaeijama kada: "Prisustvo stranaka predapeIaeionim sudom je uslov kada se raspravlja a cinjenieama i zakonu akada je sud u potpunosti ovlascen da ponisti ili izmeni nizestepenuodluku". - (Ekbatani v Sweden). Dovodeci u vezu sa situaeijom podnosioeazahteva: "Prisustvo stanaka pred Visom sudskom instaneom je takodeuslov kada za podnosioea zahteva postoji rizik koji bitno pogorsavanjegovu situaeiju u zalbenom postupku iako Visi sud uglavnom razmatrapravna pitanja ..... ".- (Kremzow v. Austria).

26. Podnosilac zahteva dalje tvrdi i da je doslo od povrede clana 54. [Sudska zastitaprava] Ustava i argumentuje na sledeCi nacin:

"(;Zan35 st. 1 i 2 Aneksa zakona br. 04/L-033 predvidaju: "PredsedavajuCisudija maze da dodeli obavezu prikupljanja dokaza sudiji pojedineu iiipod-vecu", "Prikupljanje dokaza ad strane speeijalizovanog veca, pod-veca iii sudije pojedinea maze da se odvija u skladu sa ovim Aneksom" dokcl. 36 st. 4 istog aneksa zakona predvida: "Sudija(e) je duian da nezavisnooeeni verodostojnost bilo kojih ili svih dokaza (dokumentovanih, jezickihViii iskaza svedoka) podnetih iii datih na uvid u predmetu iIi postupku.Istovremeno cl. 37 aneksa zakona br. 04/L-033 predvida da: "Nakondobijanja zahteva stanke i iz dobrih razloga navedenih u zahtevu, sudija/ena predmetu iIi u postupku nalaze lieu da dade na sud iIi da svedoei kakobi pruiio svoj iskaz i/ili dao na uvid dokumenta (ukljucujuci dokumenta uelektronskoj formi) ili druge stvari ad materijaIne vaznosti za predmet iiipostupak".

Imajuci u vidu gore-navedene odredbe aneksa zakona, tokomprvostepenog i drugostepenog postupka nijedno sudsko vece nijepostupiIo, odnosno, nije primenilo pomenute zakonske odredbe, a stopodnosilae zahteva smatra da je bila duinost prvostepenog iiidrugostepenog veca pri ispitivanju navada u njegovoj zalbi kao i dokazakoje je zalilae naveo u priIogu njegovom zahtevu/zaIbi. Sa ovih razIoga,podnosilae zahteva smatra daje doslo do krsenja CZ.54 Ustava Kosova,jerpodnosioeu u konkretnom slucaju nije bila pruzena efikasna pravna merada ispravi navode drugostepenog veca da podnosilae zahteva nije pruiionikakve dokaze uz tuzbu. Upravo iz navedenih razloga se podnosiIaezahteva obratio Zalbenom Vecu Posebne komore Vrhovnog suda sazahtevom za ispravku presude jer je smatrao da je dosIo do tehnickegreske u spisima predmeta, odnosno, da je sud napravio previd u anaIizispisa, traZeci da drugostepeno vece uoci ociglednu gresku i ispravi takavpropust".

27· Na kraju, podnositeljka zahteva predlaze Sudu da delimicno ukine presudu AC-1-13-0237 od 16. marta 2017. godine i vrati je Zalbenom vecu Posebne KomoreVrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za

5

privatizaciju, da u zalbenom postupku razmotri sarno zalbu podnositeljkezahteva C - 0010.

Prihvatljivost zahteva

28. Sud prvo ispituje da Ii je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivostipropisane Ustavom, dalje utvrdene u Zakonu i predvidene u Poslovniku.

29. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascenestrane] Ustava, koji propisuju:

1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit nacin.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobodekoje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samokada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

[...]

30. U vezi sa tim, Sud smatra da je podnositeljka zahteva ovlascena strana kao i daje iscrpela sva pravna sredstva koja sujoj bila dostupna a navedena u Zakonu.

31. Medutim, sud se poziva i na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok poCinje od dana kada jepodnosilac primiosudsku odluku [...]".

32. Sud, takode, uzima u obzir i pravilo 39 (1) (c) Poslovnika, koje predvida:

Suduje dozvoljeno da resava zahtev:

[. ..J

(c) samo ako je zahtev podnet u roku od cenri (4) meseca od danakada je odluka 0 poslednjem delotvornom pravnom sredstvudostavljena podnosiocu zahteva

[...]."

33· U proceni da Ii su ispunjeni uslovi iz clana 49. Zakona a u vezi sa pravilom 39(1) (c) Poslovnika, Sud treba da razmotri da Ii je uslov u vezi sa rokom od 4(cetiri) meseca, odreden Zakonom ispostovan u vezi sa "konacnom odlukom"dobijenom kao rezultat "delotvornog pravnog sredstva", kako se to trazi uuslovima 0 prihvatljivosti navedenim u Poslovniku.

34· Stirn u vezi, u proceni da Ii su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, Sud treba da.eroceni da Ii je "odluka koja je osporena", odnosno resenje AC-17-0728-AoOOlZalbenog veca od 18. januara 2018. godine, dobijeno kao rezultat delotvornog

6

pravnog leka, odnosno, da Ii je "zahtev za korekciju" presude Zalbenog vecaPKVS-a AC-I-0237 od 16. marta 2017. godine bio dozvoljeno pravno sredstvonavedeno u zakonu.

35. U vezi s tim, Sud se poziva na clan 10 Zakona br. 04/L-033 0 PKVS-u, kojipredvida:

[. . .J"14.Sve presude i odluke zalbenog veea su konacne i na njih se ne moguuloziti dalje zalbe.

15. Nista sadrzano u ovom zakonu neee biti protumaceno iIi primenjenokako bi se ogranicilo iIi kako bi se pokusalo da se ogranici ustavno pravosvakog lica da podnese zahtev Ustavnom sudu Kosova, u skladu sazakonom i proceduralnim pravilima u vezi 15 date prituzbe, i razmatranjeustavnosti bilo koje odluke iIi presude izdate od strane Posebnog vera bilokog drugog suda."[' . .J.

U tom smislu, Sud primecuje da je Zalbeno vece PKVS-a odbilo, kaonedozvoljen, zahtev podnositeljke za "korekciju" presude Zalbenog veca AC-I-0237 od 16. marta 2017. godine, pozivajuCi se na specifican nacin na Zakon 0PKVS-u, i gore navedenim referencama, i doslo je do zakljucka da:

"...na osnovu Clana 10, stavka 14 Zakona br. 04/L-033 Posebne KomoreVrhovnog suda Kosova, u stvarim koje se odnose na Kosovsku Agenciju zaPrivatizaciju (ZPK), sve presude i odluke Zalbenog vera PKVS-a sukonacne i na njih se ne moze uloziti dalje zalbe." ZPK kao injegov dodatakne predvidjaju nikakvo drugo zalbeno sredstvo protiv presuda iIi odlukaZalbenog vera PKVS-a (ni u Uredbi UNMII\-a 2008/4 kao ni uAdministrativnom Uputu 2008/6, ne predvidja se drugo zalbenosredstvo), ajosje manji ipoznato kao ,,zahtev za korekcijupresude."

37. Dalje, Zalbeno vece PKVS-aje naglasilo:

"Naime, ovaj zahtev nije u vezi korekcije, vee se trazi ozbiljna izmenaosporene presude. Korekcija presude je predvidjena Clanom 165 ZPP-a.Stavka 11 ovog clana govori da, greske u imenima i brojevima kao iostalegreske bilo pravopisne iIi u racunanju, nedostaci u aspektuforme presudekao i neslaganje kopije sa originalnim dokumentom, sud ispravlja u bilokoje vreme. "

38. Stoga, Sud utvrduje da, izuzev Ustavnog suda, Zakon 0 PKVS-u ne pruza bilokakvo delotvorno pravno sredstvo za zalbu na konacne odluke Zalbenog veca.Ova konstatacija je potvrdena i u sudskoj praksi Suda, u slucajevima: KI02/15,sa podnosiocem, Drustveni, Kulturni, Sportski i Ekonomski centar "Pallati iRinise (Omladinski centar), resenje 0 neprihvatljivosti od 18. maja 2015.godine, stay 29 i KI120/17, sa podnosiocem Haviz Rizahu, resenje 0neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stay 34, i na kraju resenje 0neprihvatljivosti u predmetu KI18/17 sa podnosiocem Isuf Bajrami, od 19.aprila 2018. godine, stay 33, gde je Sud naglasio:

7

,,[u potpunosti je jasno da odluke PKVS-a ne mogu biti predmet bilo kakvevrste daljih postupaka bilo i sudskih, izuzev predmeta tretiranja priUstavnom sudu."

39· Samim podnosenjem "zahteva za korekciju" podnositeljka zahteva je, naime,iskoristila jedno pravno sredstvo koje nije bilo predvideno Zakonom 0 PKVS-u.To je takode jasno potvrdeno i u resenju AC-17-0728-Aoo01 Zalbenog veca, od18. januara 2018. godine, a koje podnositeljka zahteva osporava pred Sudom.Ovo poslednje, medutim, nije odluka koja je povezana sa "poslednjimdelotvornim pravnim lekom", kako je to odredeno pravilom 36 (1) (c)Poslovnika a u vezi sa zahtevima clana 49. [Rokovi] Zakona.

40. Stoga, Sud smatra da je "konacna odluka" (poslednji delotvorni pravni lek), usmislu pravila 39 (1) (c) i sudske prakse Suda, u predmetu podnositeljkezahteva, naime presuda AC-I-0237 Zalbenog veca od 16. marta 2017. godine, akoja je urucena podnositeljki 19. aprila 2017. godine, i od prijema iste je proslovise od godinu dana. (Vidi, Paul i Audrey Edwards protiv UjedinjenogKraljevstva, br. 46477/99, ESLjP, odluka od 14. marta 2002. godine; viditakode Ustavni sud, predmet KI120/17, podnosilac zahteva Hafiz Rizahu,resenje 0 neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stay 36, i nedavnoresenje 0 neprihvatljivosti u slucaju KI18/17, sa podnosiocem zahteva: IsufBajrami od 19. aprila 2018. godine, stay 33).

41. Sud takoje naglasava da je jedan takav stay u skladu i sa sudskom praksomEvropskogsuda 0 Ijudskimpravima (u daljem tekstu: ESLjP), u harmoniji sakojim, na osnovu clana 53 [Tumacenje odredbi Ijudskih prava] Ustava, Sudtumaci osnovna prava i slobode koje su zagarantovane ovim Ustavom. U vezi saovim konkretnim predmetom, ESLjP je odredio da radnje podnosialca zahtevase ne mogu obrazloziti ukoliko su isti pokusali da podnesu pravna sredstvapred institucijama iIi sudovima koji, na osnovu zakona, nemaju nadleznosti dapruze zastitu prava na koje se onizale (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLjP-a, Fernie protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 14881/04, odluka od 5. januara2006. godine).

42. Sud podseca takode da podnosioci zahteva treba da iscrpe sva pravna sredstvaod kojih se ocekuje da budu, izmedu ostalog, delotvorna. Samo se delotvornasredstva mogu uzeti u obzir od strane Suda, jer podnosioci zahteva ne mogu daproduzuju striktne vremenske okvire predvidene Zakonom i Poslovnikom,pokusavajuci da iskoriste pravna sredstva pred institucijama koje nemajunadleznost da pruze zastitu prava na koja se podnositeljka zahteva zali. (Vidi,mutatis mutandis, predmet ESLjP-a, Fernie protiv Ujedinjenog Kraljevstva,br. 14881/04, odluka iz januara 2006. godine; vidi takode Ustavni sud,predmet KI120/17, sa podnosiocem Hafiz Rizahu, resenje 0 neprihvatljivostiod 7. decembra 2017. godine, stay 31, i nedavno resenje 0 neprihvtljivosti uslucaju KI18/17, sa podnosiocem zahteva: Isuf Bajrami od 19. aprila 2018.godine, stay 37).

43· Stavise, Sud naglasava da, nakon prijema presude Zalbenog veca AC- I-0237od 16. marta 2017. godine, nista nije sprecavalo podnositeljku zahteva da seobrati Sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti date presude. Medutim, ona nijeto uradila, i koristeCi jedno pravno sredstvo koje nije dozvoljeno zakonom, i

8

samim tim nedelotvorno, onaje izgubila rok od 4 (cetiri) meseca da se obrati sazahtevom Sudu. (vidi Ustavni sud, predmet KII20/17, sa podnosiocem HafizRizahu, resenje ° neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stay 35 inedavno resenje ° neprihvtljivosti u slucaju KII8/17, sa podnosiocem zahteva:Isuf Bajrami od 19. aprila 2018. godine, stay 38).

44. Rok pocinje da se racuna od konacne odluke, kao rezultat iscrpljenjaadekvatnih i delotvornih pravnih sredstava da bi se osigurala korekcija stvari, asto je i predmet zalbe. (Vidi; Norkin protiv Rusije, zahtev 21056/11, ESLjP,odluka od 5. februara 2013. godine, i vidi, takode: Moya Alvarez protivSpanije, br. 44677/98, ESLjP, odluka od 23. novembra 1999. godine).

45. Sud podseca da je svrha zakonskog roka od 4 (cetiri) meseca, na osnovu clana49. Zakona kao i na osnovu pravila 39 (1) (c) Poslovnika, da se promovisepravna sigurnost, osiguravajuci da predmeti koji se ticu ustavnih pitanja budutretirani unutar jednog razumnog roka kao i da prethodne odluke nisukonstantno otvorene za osporavanje (vidi: predmet O'Loughlin i drugi protivUjedinjenog Kraljevstva, zahtev br. 23274/04, ESLjP, odluka od 25. avgusta2005. godine; vidi takode Ustavni sud, predmet KI140/13, sa podnosiocemRamadan Cakiqi, resenje ° neprihvatljivosti od 17. marta 2014. godine, stay24, i predmet KI120/17, sa podnosiocem Hafiz Rizahu, resenje °neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stay 39 i i nedavno resenje °neprihvtljivosti u slucaju KII8/17, sa podnosiocem zahteva: Isuf Bajrami od 19.aprila 2018. godine, stay 40).

46. Kao zakljucak, na osnovu gore navedenih razloga, Sud zakljucuje da zahtev nijepodnet u zakonskom roku koji je odreden clanom 49. Zakona i pravilom 39 (1)(c) Poslovnika i samim tim, Sud ne moze da razmatra osnovanost predmeta,odnosno, navode 0 ustavnim povredama podnositeljke zahteva.

47. Shodno tome, zahtev se treba proglasiti neprihvatljivim, kao neblagovremen.

9

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clan om 113.7 Ustava, clanom 20. i 49. Zakona i pravilima39 (1) c) i 59 (b) Poslovnika, 26. septembra 2018. godine,jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom20-4 Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

da

10