PLATON - ef.uns.ac.rs · • Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome što je opšte, ideji, dobrom, dok ono što čulno egzistira jeste samo privid • Ideja nije puki subjektivan

PLATONPLATONPLATONPLATON(427 (427 –– 347 g. p. n. e.)347 g. p. n. e.)

Aleksandar Čučković, Ekonomski fakultet, Subotica

Problem Platonovih delaProblem Platonovih dela

•• Dijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a ne Dijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a ne izlaganjeizlaganje ––otvorenostotvorenost i i nedogmatičnostnedogmatičnost

•• Svoje mišljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugomSvoje mišljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugom

•• Forma istraživanja je Forma istraživanja je dijaloška, a spoljašnja forma sadrži , a spoljašnja forma sadrži dekordekor iidramatičnostdramatičnost

2

dramatičnostdramatičnost

•• Traganje za istinomTraganje za istinom i i „nameštenost“„nameštenost“ dijaloga odnose se međusobno kao dijaloga odnose se međusobno kao razvoj stvari same i subjektivno mnjenjerazvoj stvari same i subjektivno mnjenje

•• Pitanja se postavljaju tako da je moguć jedanPitanja se postavljaju tako da je moguć jedan jedini odgovorjedini odgovor

•• Treba razlikovati Treba razlikovati predstavnipredstavni i i spekulativni sadržajspekulativni sadržaj

•• Treba razlučiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje na Treba razlučiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje na mitmit i obratnoi obratno

•• Umetnička vrednost isprepletena sa Umetnička vrednost isprepletena sa didaktičkim pristupomdidaktičkim pristupom


•• ООdsustvo:dsustvo:

–– sistematskog izlaganja filozofijesistematskog izlaganja filozofije

–– pregleda celinepregleda celine

–– merila da li je predmet iscrpen ili nemerila da li je predmet iscrpen ili ne

•• Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa,Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa,

ali ne i beleške sa predavanja koja je držao u Akademijiali ne i beleške sa predavanja koja je držao u Akademiji

3

ali ne i beleške sa predavanja koja je držao u Akademijiali ne i beleške sa predavanja koja je držao u Akademiji

•• U celokupnom U celokupnom Corpus platonicumCorpus platonicum--u od 46 sačuvanih spisa već su stari u od 46 sačuvanih spisa već su stari odbacili 10 kao lažneodbacili 10 kao lažne

•• Od napada antičke i moderne kritike ostalo je pošteđeno samo 5 spisaOd napada antičke i moderne kritike ostalo je pošteđeno samo 5 spisa

•• Od 36 spisa:Od 36 spisa:

–– 6 se odbacuje6 se odbacuje

–– 6 uslovno prihvata6 uslovno prihvata

–– 24 se smatra izvesno autentičnim24 se smatra izvesno autentičnim


Autentični spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja):Autentični spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja):

1.1. Sokratski periodSokratski period: Platon se kreće na području svog učitelja, prikazuje : Platon se kreće na području svog učitelja, prikazuje njegov život i metodu, određuje etičke pojmove i u kojima se uglavnom njegov život i metodu, određuje etičke pojmove i u kojima se uglavnom dolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja.dolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja.Dela: Dela: ApologijaApologija, , KritonKriton, , EutifronEutifron, , LahetLahet, , IjonIjon, , ProtagoraProtagora, , HarmidHarmid, , LisidLisid, I , I knjiga knjiga DržaveDržave..

2.2. Prelazni periodPrelazni period: izgrađuju se stavovi prema aktuelnim etičko: izgrađuju se stavovi prema aktuelnim etičko--političkim političkim pitanjima, osamostaljuje se mišljenje i ustaje se protiv sofista.pitanjima, osamostaljuje se mišljenje i ustaje se protiv sofista.

4

pitanjima, osamostaljuje se mišljenje i ustaje se protiv sofista.pitanjima, osamostaljuje se mišljenje i ustaje se protiv sofista.Dela: Dela: GorgijaGorgija, , MenonMenon, , EutidemEutidem, , Hipija VećiHipija Veći, , Hipija ManjiHipija Manji, , KratilKratil, , MeneksenMeneksen..

3.3. Period zrelostiPeriod zrelosti: dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se učenje o : dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se učenje o idejamaidejamaDela: Dela: GozbaGozba, , FedonFedon, , DržavaDržava, , MeneksenMeneksen..

4.4. Pozni periodPozni period: ontološka strana teorije ideja biva zamenjena logičkom : ontološka strana teorije ideja biva zamenjena logičkom (dijalektičkom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom, (dijalektičkom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom, usklađuje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnička forma usklađuje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnička forma u korist spekulacije.u korist spekulacije.Dela: Dela: TeetetTeetet, , ParmenidParmenid, , SofistSofist, , DržavnikDržavnik, , FilebFileb, , TimajTimaj, , KritijaKritija, , ZakoniZakoni i i Dodatak ZakonimaDodatak Zakonima, , VII i VIII PismoVII i VIII Pismo

Teorija idejaTeorija ideja

•• Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome što je opšte, ideji, Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome što je opšte, ideji, dobrom, dok ono što čulno egzistira jeste samo prividdobrom, dok ono što čulno egzistira jeste samo privid

•• Ideja nije puki subjektivan pojam, već objektivna suština. Ideja kao Ideja nije puki subjektivan pojam, već objektivna suština. Ideja kao bivstvena opštost postoji transcendentnobivstvena opštost postoji transcendentno

5

•• To ne znači da ideje postoje prostorno odvojeno od čulnih stvari To ne znači da ideje postoje prostorno odvojeno od čulnih stvari (ideje su bestelsna suštastva), već da poseduju realnost nezavisnu (ideje su bestelsna suštastva), već da poseduju realnost nezavisnu od čulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima)od čulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima)

•• Iz istog razloga one se ne nalaze u našoj svesti (mi ih nemamo), već Iz istog razloga one se ne nalaze u našoj svesti (mi ih nemamo), već se putem saznanja otkrivaju u duhuse putem saznanja otkrivaju u duhu

•• Platon naizmenično upotrebljava termine Platon naizmenično upotrebljava termine idea idea (ideja)(ideja) ii eidoseidos (forma)(forma)


•• Različiti konteksti u kojima se javlja suština Platonove teorije Različiti konteksti u kojima se javlja suština Platonove teorije ideja:ideja:

–– „lepo koj je čudesno po svojoj prirodi“, „uvek bivajuće“ koje ne „lepo koj je čudesno po svojoj prirodi“, „uvek bivajuće“ koje ne nastaje, niti propada. (nastaje, niti propada. (GozbaGozba))

–– „bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje“, „bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje“, „samo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo“, „biće samom za „samo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo“, „biće samom za sebe samo“, „sama bit“ (Fedon)sebe samo“, „sama bit“ (Fedon)

6

sebe samo“, „sama bit“ (Fedon)sebe samo“, „sama bit“ (Fedon)

•• Iz takvih formulacija onda izranja i reč Iz takvih formulacija onda izranja i reč idejaideja. .

•• U poznim Platonovim dijalozima utvrđuju se pojmovi:U poznim Platonovim dijalozima utvrđuju se pojmovi:

genosgenos, , eidoseidos ii ideaidea

čija značenja nisu uzajamno razgraničena, niti bilo koji od njih ima čija značenja nisu uzajamno razgraničena, niti bilo koji od njih ima prednostprednost

•• Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)


•• Čulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su Čulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigmaparadeigma –– uzori uzori (kao što su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo).(kao što su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo).

•• Ideja Dobra je centralna ideja:Ideja Dobra je centralna ideja:

-- saznajno načelo (omogućava saznanje)saznajno načelo (omogućava saznanje)

-- ontološko načelo (bivstvovanja)ontološko načelo (bivstvovanja)

7

-- ontološko načelo (bivstvovanja)ontološko načelo (bivstvovanja)

•• U delu U delu DržavaDržava Platon dobro upoređuje sa Suncem, čija svetlost čini Platon dobro upoređuje sa Suncem, čija svetlost čini predmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti i predmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti i lepote.lepote.

•• Ideje su Ideje su uzroci štastvauzroci štastva svih stvarisvih stvari

•• Jedno je uzrok štastva idejaJedno je uzrok štastva ideja

•• Jedno = Dobro = LepoJedno = Dobro = Lepo


•• Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:

–– sjedinjavajuće načelosjedinjavajuće načelo

–– svrhasvrha

–– Imanentno Imanentno (jer ga fenomeni preslikavaju ((jer ga fenomeni preslikavaju (mimesismimesis), iako u oni u njemu i sudeluju ), iako u oni u njemu i sudeluju ((methesismethesis))))

–– transcendentno transcendentno (jer nadilazi i samo bivstvovanje)(jer nadilazi i samo bivstvovanje)

–– svrhasvrha

8

–– svrhasvrha

•• DobroDobro nije bivstvo, već se po dostojanstvu i moći uzdiže iznad njeganije bivstvo, već se po dostojanstvu i moći uzdiže iznad njega

•• HIJERARHIJA IDEJA: što je ideja apstraktnija to je višaHIJERARHIJA IDEJA: što je ideja apstraktnija to je viša

•• Demijurg:Demijurg:

–– je upravljač (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosuje upravljač (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosu

–– a nije uzročnik (primarani uzrok ili „otac“, nego je to Jedno)a nije uzročnik (primarani uzrok ili „otac“, nego je to Jedno)

•• Budući da je čulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, ali Budući da je čulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, ali sadrži element nesadrži element ne--bićabića

•• Saznanje nije Saznanje nije učenje učenje (Sokrat), već (Sokrat), već sećanje sećanje ((anamnesisanamnesis).).

•• Učenje ne kao unošenje novih sadržaja u svest, nego kao Učenje ne kao unošenje novih sadržaja u svest, nego kao podsticanje „sećanja“ svestipodsticanje „sećanja“ svesti

•• Svest tako otkriva ono što je već nekako posedovala u svojoj bitiSvest tako otkriva ono što je već nekako posedovala u svojoj biti

Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta. Ali Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta. Ali

Saznanje kao sećanjeSaznanje kao sećanje

9

Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta. Ali Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta. Ali ono što je u realitetu opšte, što nije vidljivo, opipljivo itd, ne može se ono što je u realitetu opšte, što nije vidljivo, opipljivo itd, ne može se saznati našom čulnom svešću, nego samo svešću kao saznati našom čulnom svešću, nego samo svešću kao misaonommisaonom..

•• Dva nivoa sećanja:Dva nivoa sećanja:

–– reprodukovanje onoga već svesnog (zdravorazumski nivo)reprodukovanje onoga već svesnog (zdravorazumski nivo)

–– saznanje kao samoudubljivanje svesti (logički smisao saznanje kao samoudubljivanje svesti (logički smisao –– uopštavanje uopštavanje onoga spoljašnjeg u opštoj biti svesti (Kant))onoga spoljašnjeg u opštoj biti svesti (Kant))

Platonovo favorizovanje Platonovo favorizovanje prisutnostiprisutnosti

•• Platon bivstvo (Platon bivstvo (ousiaousia) tumači kao ) tumači kao ideaidea ili ili eidoseidos –– prizor, prizor, izgledanje izgledanje –– ono što se opaža kod onog što je vidljivoono što se opaža kod onog što je vidljivo

•• U izgledanju izvorno leži: U izgledanju izvorno leži:

–– štrčanje neke prisutnosti štrčanje neke prisutnosti –– PRISUSTVO (daPRISUSTVO (da--stvo) stvo) –– existentiaexistentia

–– ono što štriči ono što štriči –– TO ŠTO PRISUSTVUJE (štaTO ŠTO PRISUSTVUJE (šta--stvo) stvo) –– essentiaessentia

10

–– ono što štriči ono što štriči –– TO ŠTO PRISUSTVUJE (štaTO ŠTO PRISUSTVUJE (šta--stvo) stvo) –– essentiaessentia

•• Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do:Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do:

–– favorizovanja favorizovanja štašta--stvastva

–– unižavanja unižavanja dada--stvastva (do te mere da ono uistinu čak nije, jer samo (do te mere da ono uistinu čak nije, jer samo izopačava ideju ugrađujući joj građu)izopačava ideju ugrađujući joj građu)

•• Rezultat je nepremostiv jaz između:Rezultat je nepremostiv jaz između:

–– ideje (uzora, ideala) kao onoga što stvarno biva (praideje (uzora, ideala) kao onoga što stvarno biva (pra--slika)slika)

–– pojave (privida) kao onoga što zapravo ne biva (papojave (privida) kao onoga što zapravo ne biva (pa--slika)slika)

DijalektikaDijalektika

•• Početni stav Platonove teorije o idejama:Početni stav Platonove teorije o idejama:

•• Izlazak okovanog iz pećine na dnevno svetlo je metaforično Izlazak okovanog iz pećine na dnevno svetlo je metaforično predstavljeno „izlaženje“ ljudske svesti iz varljivog pojavnog i predstavljeno „izlaženje“ ljudske svesti iz varljivog pojavnog i čulnog sveta u sferu umnogačulnog sveta u sferu umnoga

11

•• Ono što postoji kao čulni svet pojava ne predstavlja istinski bitakOno što postoji kao čulni svet pojava ne predstavlja istinski bitak

•• Ljudska svet načinom čulnog saznanja i mnjenja može dokučiti Ljudska svet načinom čulnog saznanja i mnjenja može dokučiti čulni pojavni svetčulni pojavni svet

•• Međutim, ako on nije istinski bitak, onda ni načini njegovog Međutim, ako on nije istinski bitak, onda ni načini njegovog saznanja ne mogu biti istinskisaznanja ne mogu biti istinski

DijalektikaDijalektika

•• Moć vida = dijalektika (prva upotreba izraza).Moć vida = dijalektika (prva upotreba izraza).

•• Dijalektika = put kojim se stiže do suštineDijalektika = put kojim se stiže do suštine

•• Dijalektičar shvata bit svake stvariDijalektičar shvata bit svake stvari

što znači što znači –– da da može sebi i drugima dati objašnjenjemože sebi i drugima dati objašnjenje

12

što znači što znači –– da da može sebi i drugima dati objašnjenjemože sebi i drugima dati objašnjenje

•• Dijalektika ima dva vida:Dijalektika ima dva vida:

–– tehnički tehnički (veština unošenja nereda u subjektivne predstave da bi (veština unošenja nereda u subjektivne predstave da bi

se pokazala njihova ništavnost) se pokazala njihova ništavnost) –– negativan rezultatnegativan rezultat

–– epistemološkoepistemološko––ontološki ontološki (put koji dušu kroz različite nivoe (od (put koji dušu kroz različite nivoe (od

čulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)čulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)

Klasifikacija znanjaKlasifikacija znanja

Treba razlikovati:Treba razlikovati:

-- filozofe filozofe ((epistemeepisteme), koji putem uma), koji putem uma ((noesisnoesis) saznaju počela () saznaju počela (arhearhe) )

–– ideje i to metodom putem dijalektikeideje i to metodom putem dijalektike

-- filodokse filodokse ((doksadoksa), koji borave između saznanja (bivstvujućeg) i ), koji borave između saznanja (bivstvujućeg) i

nesaznanja (nebivstvujućeg)nesaznanja (nebivstvujućeg)

13

nesaznanja (nebivstvujućeg)nesaznanja (nebivstvujućeg)

•• Um Um ((noesisnoesis)) biće biće (matematika, astronomija(matematika, astronomija

•• Razum Razum ((dianoiadianoia)) geometrija, harmonija)geometrija, harmonija)

•• Verovanje Verovanje ((pistispistis))

•• Slutnja Slutnja ((eikasiaeikasia)) postajanje postajanje (mit, pesništvo, umetnosti)(mit, pesništvo, umetnosti)

Praktička filozofijaPraktička filozofija

•• Srasla je sa dijalektikom i učenjem o idejamaSrasla je sa dijalektikom i učenjem o idejama

•• Platon stoji na stanovištu čvrste običajnosne zajednice života Platon stoji na stanovištu čvrste običajnosne zajednice života ––nepodeljenost praktičnog života na sfere (moral, pravo, politika, nepodeljenost praktičnog života na sfere (moral, pravo, politika, ekonomija) ekonomija) –– DržavaDržava

•• Platon shvata da narušavanje običajnosne zajednice života vodi Platon shvata da narušavanje običajnosne zajednice života vodi propadanju polisapropadanju polisa

14

propadanju polisapropadanju polisa

•• Nasuprot stanovištu subjektivne slobode, moralnosti, prema Nasuprot stanovištu subjektivne slobode, moralnosti, prema kojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajući kojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajući samog sebe kao merilo onoga što je dobro i to, pre svega, dobro za samog sebe kao merilo onoga što je dobro i to, pre svega, dobro za njega samog. njega samog. –– sofistički stavsofistički stav

•• Platon afirmiše ono OPŠTE Platon afirmiše ono OPŠTE –– bit pojedinca i njegove zajednice i bit pojedinca i njegove zajednice i odstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i prava odstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i prava na vlastita uverenja, znanja svrhe, pa čak i privatnu svojinu.na vlastita uverenja, znanja svrhe, pa čak i privatnu svojinu.

Platonova teorija državePlatonova teorija države

•• Smatra da postojeći oblici uređenja države (demokratija, Smatra da postojeći oblici uređenja države (demokratija, oligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobrioligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobri

•• Zadatak iznalaženja ideje idealne države, Platon dodeljuje Zadatak iznalaženja ideje idealne države, Platon dodeljuje filozofiji i izlaže ga u svom dijalogu filozofiji i izlaže ga u svom dijalogu DržavaDržava

•• Stav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje šta je Stav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje šta je pravednost, već je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled pravednost, već je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled

15

pravednost, već je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled pravednost, već je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled čega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni: čega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni: Ono što je za Ono što je za jednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno.jednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno.

•• U Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojeći U Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojeći da pokaže kako je pravedno dati svakome ono što mu pripada, da pokaže kako je pravedno dati svakome ono što mu pripada, te da će pravedna država biti ona u kojoj budu zadovoljeni te da će pravedna država biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih, a ne samo jednog dela društvainteresi svih, a ne samo jednog dela društva

•• Drugi princip na kome počiva Platonova ideja države je da o Drugi princip na kome počiva Platonova ideja države je da o svemu treba da odluči onaj koji zna, a ne većina, jer znanje svemu treba da odluči onaj koji zna, a ne većina, jer znanje nikada nije kod većine nego kod pojedinacanikada nije kod većine nego kod pojedinaca

Idealna državaIdealna država

Staleško uređenje: umnost Staleško uređenje: umnost –– trajni skladtrajni sklad

•• Mudrost Mudrost –– vladarivladari

•• Hrabrost Hrabrost –– braniocibranioci pravednostpravednost

•• Umerenost Umerenost –– hraniocihranioci (svako obavlja svoj posao)(svako obavlja svoj posao)

16

PsihologijaPsihologija

Četiri kardinalne vrline:Četiri kardinalne vrline:

•• Umni deo Umni deo –– čovekčovek

•• Voljni deo Voljni deo –– životinježivotinje dušaduša

•• Požudni deo Požudni deo –– biljkebiljke

Sistem obrazovanjaSistem obrazovanja

godinegodine vrsta poučavanjavrsta poučavanja

1 1 –– 3.3. Telesna snagaTelesna snaga

3 3 –– 6.6. Pripovedanje mitovaPripovedanje mitova

7 7 –– 10.10. GimnastikaGimnastika

10 10 –– 13.13. Čitanje i pisanjeČitanje i pisanje

17

14 14 –– 16.16. PesništvoPesništvo

16 16 –– 18.18. Matematika i astronomijaMatematika i astronomija

18 18 –– 20.20. Vojničko vežbanjeVojničko vežbanje

20 20 –– 30.30. Dalje obrazovanje (činovnici)Dalje obrazovanje (činovnici)

30 30 –– 35.35. Dijalektika (komandanti)Dijalektika (komandanti)

50.50. VladarVladar

Zakonske odredbe državeZakonske odredbe države

•• Žene treba da se obučavaju isto kao i muškarciŽene treba da se obučavaju isto kao i muškarci

•• Bračni odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak u Bračni odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak u pravom smislu biva dozvoljen samo proizvođačimapravom smislu biva dozvoljen samo proizvođačima

•• Deca su zajedničkaDeca su zajednička

•• Rađanje potomstva se vrši na osnovu odabira i nadzora vlasti.Rađanje potomstva se vrši na osnovu odabira i nadzora vlasti.

18

•• Rađanje potomstva se vrši na osnovu odabira i nadzora vlasti.Rađanje potomstva se vrši na osnovu odabira i nadzora vlasti.

•• Isključuje se princip subjektivne slobodeIsključuje se princip subjektivne slobode (svaka (svaka pojedinačnost).pojedinačnost).

•• Svi imaju vrednost samo kao opšti ljudiSvi imaju vrednost samo kao opšti ljudi

•• Time ima da se iskorene: strasti, mržnja, sporovi, kriminal itd.Time ima da se iskorene: strasti, mržnja, sporovi, kriminal itd.

•• Kasnije će u Zakonima ublažiti ove restriktivne odredbe idealne Kasnije će u Zakonima ublažiti ove restriktivne odredbe idealne države.države.

Teorija ideja: rodovi i vrsteTeorija ideja: rodovi i vrste

•• Ideje su opštosti, tj. rodovi i vrste čulnih pojavnih stvari.Ideje su opštosti, tj. rodovi i vrste čulnih pojavnih stvari.

•• Sve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivim Sve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivim rodovima i vrstama, odnosno:rodovima i vrstama, odnosno:

-- svom učešću u njimasvom učešću u njima

-- njihovom prisustvu u sebi.njihovom prisustvu u sebi.

•• Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinačni likovi propadljivi.Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinačni likovi propadljivi.

19

•• Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinačni likovi propadljivi.Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinačni likovi propadljivi.

•• Ideja dobra (svrhe) je:Ideja dobra (svrhe) je:

–– svojevrsni rod rodovasvojevrsni rod rodova

–– jedinstvena i opšta svrha svih rodovajedinstvena i opšta svrha svih rodova

–– svrha svih svrhasvrha svih svrha

–– bit svih bitibit svih biti

–– ono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, opštosti i ono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, opštosti i pojedinačnosti stvaripojedinačnosti stvari

–– ono neprolaznoono neprolazno

Stvarnost idejaStvarnost ideja

„Kad je Platon držao predavanje o svojim idejama i pomenuo nekakvo „stolstvo“ i „peharstvo“, rekao je (Diogen):

- ‘Moj Platone, ja vidim sto i pehar, a ’stolstvo’ i ’peharstvo’ nikako ne vidim.’

20

A ovaj mu odvrati:

-’Sasvim tačno, jer ti, svakako, imaš oči kojima se mogu videti sto i pehar, a razuma kojim se mogu videti ’stolstvo’ i ’peharstvo’ nemaš.“

Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa, (VI, 53)

Teškoće teorije ideja Teškoće teorije ideja

•• Teškoće koje su nastale oko podvođenja ideja pojedinačnih Teškoće koje su nastale oko podvođenja ideja pojedinačnih stvari (npr. čoveka i konja) pod zajedničku ideju, a koje nisu stvari (npr. čoveka i konja) pod zajedničku ideju, a koje nisu imale veze kao ideje lepote i dobra Platon je rešio tako što je imale veze kao ideje lepote i dobra Platon je rešio tako što je sve posebne suštine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge) sve posebne suštine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge) podredio najvišoj rodovnoj suštini, čime je, u stvari, napravio podredio najvišoj rodovnoj suštini, čime je, u stvari, napravio skok iz ontologije u logiku.skok iz ontologije u logiku.

21

•• Postoji problem da li sve pojedinačne stvari imaju ideje, pa i Postoji problem da li sve pojedinačne stvari imaju ideje, pa i takve kao dlaka, blato itd.takve kao dlaka, blato itd.

•• Ako je pojedinačni predmet slika ideje (pa one ne učestvuju u Ako je pojedinačni predmet slika ideje (pa one ne učestvuju u potpunosti u predmetu), postavlja se pitanje šta ispunjava potpunosti u predmetu), postavlja se pitanje šta ispunjava preostali deo predmetapreostali deo predmeta idejaideja

(čovek (čovek –– nečovek)nečovek)

•• I samo postavljanje pojam „učestvovanja“ je problematično, jer I samo postavljanje pojam „učestvovanja“ je problematično, jer se ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objektise ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objekti

Idejna opštost i čulna pojedinačnostIdejna opštost i čulna pojedinačnost

„Ideju dobra, dakle, treba da shvatiš kao nešto što predmetima koji se mogu saznati daje istinu i što duši koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok našeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom...

22

uzrok istine koju saznajemo umom... Tako i u stvarima koje se tiču saznanje prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samoga proizlazi njihovo bivstvovanje i njihova bit, a samo dobro nije bit, nego se po uzvišenosti i moći uzdiže iznad nje.“

Platon: Država, 508 b-c

Idejna opštost i čulna pojedinačnostIdejna opštost i čulna pojedinačnost

• „Pošto je duša sve naučila, onda ne postoji ništa što bi nekoga moglo sprečiti da, ako se podseti samo na jedno – što se kod ljudi zove učenjem – sve ostalo pronađe sam, ako je samo hrabar i uporan u traženju. Jer traženje i učenje je u

potpunosti samo sećanje“.

Platon: Menon

•• Saznanje nije rezultat učenja, već sećanja (Saznanje nije rezultat učenja, već sećanja (anamnesisanamnesis))

•• Učenje kao unošenje u svest onih sadržaja kojih u njoj pre nije biloUčenje kao unošenje u svest onih sadržaja kojih u njoj pre nije bilo

23

•• Svest otkriva ono što je već nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj bitiSvest otkriva ono što je već nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj biti

•• Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta, ali ono što je u Saznanje spoljašnjih stvari zavisi od samog spoljašnjeg realiteta, ali ono što je u realitetu opšte, što nije vidljivo, opipljivo itd., ne može se saznati našom čulnom realitetu opšte, što nije vidljivo, opipljivo itd., ne može se saznati našom čulnom svešću, nego samo svešću kao svešću, nego samo svešću kao misaonommisaonom..

•• Sećanje:Sećanje:

–– uobičajeni, empirički smisao: reprodukovanje onoga već svesnoguobičajeni, empirički smisao: reprodukovanje onoga već svesnog

–– logički smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uopštavanje onoga spoljašnjeg logički smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uopštavanje onoga spoljašnjeg u opštoj biti svestiu opštoj biti svesti

Alegorija pećineAlegorija pećine (Platon: (Platon: DržavaDržava, VII knjiga), VII knjiga)

„„—— A sada A sada –– rekoh rekoh –– uporedi našu prirodu sa ovim stanjem da bismo uporedi našu prirodu sa ovim stanjem da bismo

videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi žive u nekoj videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi žive u nekoj

podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor

koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju

24

okove oko bedara i bratova tako da se ne mogu maći s mesta, a okove oko bedara i bratova tako da se ne mogu maći s mesta, a

gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost

im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih

leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da

je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje

pokazuju svoju veštinu.pokazuju svoju veštinu.

—— Zamišljam Zamišljam –– reče on.reče on.


—— Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne govore.drugi ni reči ne govore.

—— Tvoje je poređenje neobično Tvoje je poređenje neobično —— reče on reče on —— a neobični su i tvoji a neobični su i tvoji zatvorenici.zatvorenici.

25

zatvorenici.zatvorenici.

—— Slični su nama Slični su nama —— rekoh. rekoh. —— Zar misliš da oni vide nešto drugo osim Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine?zid pećine?

—— Kako bi mogli da vide kad su prinuđeni da celog veka drže glave Kako bi mogli da vide kad su prinuđeni da celog veka drže glave nepokretno?nepokretno?

—— A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar neće i sa A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar neće i sa njima biti to isto?njima biti to isto?

—— Razume se.Razume se.


—— A kad bi mogli međusobno da govore, zar ne bi ono što vide A kad bi mogli međusobno da govore, zar ne bi ono što vide morali smatrati za realne stvari?morali smatrati za realne stvari?

—— Bezuslovno.Bezuslovno.

—— A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misliš da će oni čim neko od prolaznika progovori verovati da misliš da će oni čim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?

26

to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi?

—— Zevsa mi, tako je.Zevsa mi, tako je.

—— Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom, osim ove Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.senke predmeta koje su napravili ljudi.

—— Tako je Tako je —— reče Glaukon.reče Glaukon.

—— A sada zamisli A sada zamisli —— nastavih ja nastavih ja —— kako bi oni postupili kad bi im kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja...stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja...


—— Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio oslobođen okova i Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio oslobođen okova i

bio prinuđen da odjednom ustane, da okrene vrat i da pođe i bio prinuđen da odjednom ustane, da okrene vrat i da pođe i

pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od

svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao, svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao,

šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle

27

šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle

gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže realnosti i da gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže realnosti i da

vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj istini? A kad bi mu tada vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj istini? A kad bi mu tada

neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga

primorao da odgovori šta oni znače, zar ti se ne čini da će on biti primorao da odgovori šta oni znače, zar ti se ne čini da će on biti

u neprilici i da će misliti kako je ono, što je ranije gledao, u neprilici i da će misliti kako je ono, što je ranije gledao,

stvarnije od ono-ga što mu se sad pokazuje?stvarnije od ono-ga što mu se sad pokazuje?

—— Tako je, naravno.Tako je, naravno.


—— A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga

zabolele oči, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može zabolele oči, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može

gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada

pokazuje.pokazuje.

—— Zaista bi tako učinio Zaista bi tako učinio —— reče Glaukon.reče Glaukon.

—— Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i

nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu

28

nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu

svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče, i svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče, i

zar mu se, kad bi zatim došao na svetlost, oči ne bi zasenile tako zar mu se, kad bi zatim došao na svetlost, oči ne bi zasenile tako

da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim?da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim?

—— Ili, bar, ne bi to mogao odmah.Ili, bar, ne bi to mogao odmah.

—— Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete

gore. U početku bi najlakše raspoznavao senke, onda slike ljudi i gore. U početku bi najlakše raspoznavao senke, onda slike ljudi i

ostalih predmeta u vodi, a same njih još docnije. Zatim bi, gledajući ostalih predmeta u vodi, a same njih još docnije. Zatim bi, gledajući

svetlost zvezda i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo svetlost zvezda i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo

noću, nego sunce i njegovu svetlost danju?noću, nego sunce i njegovu svetlost danju?


—— Svakako.Svakako.

—— Najzad će moći, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo Najzad će moći, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo

kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili

na nekom drugom mestu.na nekom drugom mestu.

—— Zacelo.Zacelo.

—— I posle toga će već moći da dođe do zaključka kako je sunce ono I posle toga će već moći da dođe do zaključka kako je sunce ono

29

—— I posle toga će već moći da dođe do zaključka kako je sunce ono I posle toga će već moći da dođe do zaključka kako je sunce ono

koje određuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od koje određuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od

koga na neki način proizlazi sve što se može videti.koga na neki način proizlazi sve što se može videti.

—— Jasno je da će naposletku doći do toga.Jasno je da će naposletku doći do toga.

—— Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondašnje mudrosti i Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondašnje mudrosti i

svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misliš da će svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misliš da će

se tada radovati ovoj promeni, i da će žaliti one koji su još tamo?se tada radovati ovoj promeni, i da će žaliti one koji su još tamo?

—— Svakako.Svakako.


—— A ako tamo dole budu odredili počast, pohvalu i nagradu za onoga A ako tamo dole budu odredili počast, pohvalu i nagradu za onoga

ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji

su od njih obično prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako su od njih obično prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako

da bi najbolje mogao unapred reći koji će od njih sad naići, misliš li da bi najbolje mogao unapred reći koji će od njih sad naići, misliš li

da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih

30

da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih

uživaju moć i ugled? Ili će sa njim biti kao sa onim Homerovim uživaju moć i ugled? Ili će sa njim biti kao sa onim Homerovim

junakom, pa će žarko želeti „da pre bude kod siromašnog čoveka junakom, pa će žarko želeti „da pre bude kod siromašnog čoveka

sluga“ i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da živi sluga“ i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da živi

na onaj način?na onaj način?

—— Ja mislim da će više voleti da sve to trpi, nego da živi onakvim Ja mislim da će više voleti da sve to trpi, nego da živi onakvim

životom.životom.


—— Promisli još i o ovom Promisli još i o ovom —— rekoh. rekoh. —— Kad bi takav čovek ponovo sišao Kad bi takav čovek ponovo sišao

i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom došao sa i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom došao sa

sunca, oči ne bi ispunile mrakom?sunca, oči ne bi ispunile mrakom?

—— Dabome da bi.Dabome da bi.

—— Pa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamoPa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamo--

31

—— Pa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamoPa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamo--

onamo onamo —— a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko —— opet poželeo opet poželeo

da se sa onim zatvorenicima takmiči u proceni onih senki, zar ne bi da se sa onim zatvorenicima takmiči u proceni onih senki, zar ne bi

izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario

oči i da ne vredi ni pokušavati da se gore dospe? A kad bi neko oči i da ne vredi ni pokušavati da se gore dospe? A kad bi neko

po-kušao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi po-kušao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi

mogli da ga uhvate i da to učine.mogli da ga uhvate i da to učine.

—— Razume se.Razume se.


—— Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono što smo Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono što smo

ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje našem viđenju sa ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje našem viđenju sa

boravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, boravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako,

nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao

putovanje duše u putovanje duše u sferu umnog sferu umnog (nočton topon), onda si na tragu (nočton topon), onda si na tragu

onoga što ja slutim i što si od mene želeo da čuješ. Ali, bog zna da li onoga što ja slutim i što si od mene želeo da čuješ. Ali, bog zna da li

32

onoga što ja slutim i što si od mene želeo da čuješ. Ali, bog zna da li onoga što ja slutim i što si od mene želeo da čuješ. Ali, bog zna da li

je to što ja nagađam istinito. U svakom slučaju, prema onome kako je to što ja nagađam istinito. U svakom slučaju, prema onome kako

se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u području saznatljivog se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u području saznatljivog

c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom možemo c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom možemo

sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuđivanja sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuđivanja

nužno sledi da je ona uzrok svemu što je ispravno i lepo, da je u nužno sledi da je ona uzrok svemu što je ispravno i lepo, da je u

području vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u području vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u

području umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...”području umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...”

Društvena priroda praktičkih znanjaDruštvena priroda praktičkih znanja

•• Platon ne deli Sokratovo moralno, individualističko i subjektivno Platon ne deli Sokratovo moralno, individualističko i subjektivno delatno stanovište (izvor krize polisa).delatno stanovište (izvor krize polisa).

33

•• Vraća se stanovištu jedinstva praktičkog života, ali ne više Vraća se stanovištu jedinstva praktičkog života, ali ne više spontanospontano--običajnosnom, već racionalno utemeljenomobičajnosnom, već racionalno utemeljenom

•• Etiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktičke Etiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktičke filozofije: ekonomijom, pravom i politikom.filozofije: ekonomijom, pravom i politikom.

Kritika platonizmaKritika platonizma

Platonu se zamera da:Platonu se zamera da:

•• podvostručavanje sveta (inteligibilni i čulni)podvostručavanje sveta (inteligibilni i čulni)

•• postavljanje mnoštva bivstvenih suština bez metafizičkog postavljanje mnoštva bivstvenih suština bez metafizičkog utemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne čak i od boga)utemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne čak i od boga)

34

•• ne uspelost objašnjenja odnosa između čulnih stvari i ideja:ne uspelost objašnjenja odnosa između čulnih stvari i ideja:

–– uspeva, eventualno, uspeva, eventualno, epistemološko objašnjenjeepistemološko objašnjenje (kako se stvari (kako se stvari saznaju), pošto se uzima jedinstvo saznaju), pošto se uzima jedinstvo logosalogosa te i te i aisthesisaaisthesisa

–– ali ne uspeva ono važnije, ontološko objašnjenje (kako stvari postaju).ali ne uspeva ono važnije, ontološko objašnjenje (kako stvari postaju).

•• ne objašnjava odnose između ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazi ne objašnjava odnose između ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazi neko stvarno načelo jedinstvaneko stvarno načelo jedinstva

Documents

PLATON - ef.uns.ac.rs · • Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome što je opšte, ideji, dobrom, dok ono što čulno egzistira jeste samo privid • Ideja nije puki subjektivan