REPUBLIKA E KOSOVFs • PEnYIiJIHKA KOCOBO • REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHH CYt(

CONSTnnnITONALCOURT

Pristina, 12. apriIa 2021.godine Br.ref.:RK 1746/21

RESENJE 0 NEPRIHV ATLJIVOSTI

u

slueaju hr. KIOS/20

Podnosilac

Labinot Namani

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 324/2019 od 17. oktobra 2019. go dine

USTA VNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

usastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Bajram Ljatifi, zamenik predsednika Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nimani, sudija Safet Hoxha, sudija Radomir Laban, sudija Remzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Labinot Namani sa prebivalistem u opstini Pristina, koga zastupa Ekrem Agushi, advokat iz Pristine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

1

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava presudu [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud).

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je zahtev za ocenu ustavnosti osporene presude, kojom su mu, prema navodima podnosioca zahteva, povredena osnovna prava i slobode, zagarantovana clanovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije 0

ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, clanovima 22. (Procesuiranje podnesaka) Zakona br. 03/L-121

o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnosenje podnesaka i odgovora) Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Sudom

5. Dana 14. januara 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 17. januara 2020. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuea), Bekim Sejdiu i Selvete Gerxhaliu­Krasniqi (clanovi).

7. Dana 27. januara 2020. godine, Sud je obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva i trazio punomocje za zastupanje pred Sudom.

8. Dana 4. februara 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu punomocje za zastupanje opste prirode iz 2014. godine.

9. Dana 11. februara 2020. godine, Sud je ponovio zahtev za dodatnim dokumentima i trazio od podnosioca zahteva da pojasni koja prava i slob ode navodi da su mu povredena.

10. Dana 21. februara 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu dopunu zahteva, podnoseCi punomocje za zastupanje pred Sudom i dopunjujuci zahtev navodnim povredama.

11. Dana 4. juna 2020. godine, Sud je obavestio Vrhovni sud 0 osporavanju presude [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2020. godine i istim dostavio kopiju zahteva.

2

12. Dana 29. marta 2021. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

Pregled cinjenica

13. Na osnovu spisa predmeta, proizilazi da je podnosilac zahteva 12. januara 2006. godine bio umesan u sporu izmedu ucenika osnovnih skola u Pristini, prilikom cega zainteresovanoj strani F.O. nanosi telesne povrede jakim mehanickim alatom. Zainteresovana strana je, zbog zadobijene povrede, operisana u Klinickom i univerzitetskom centru Kosova (u daljem tekstu: KUCK).

14. Dana 20. januara 2009. godine, javni tuzilac u Pristini je podneo predlog za izricanje vaspitne mere podnosiocu zahteva zbog izvrsenja krivicnog dela teska telesna povreda prema podstavu 1.3 clana 154. (Teska telesna povreda) Privremenog Krivicnog zakonika Kosova (u daljem tekstu: PKZK).

15. Dana 1. juna 2009. godine, Opstinski sud u Pristini je, resenjem [PM. 20/2009], odlucio da podnosiocu zahteva (u svojstvu maloletnika) izrekne: meru pojacanog nadzora od strane staratelja prema clanu 22. (Svrha vaspitnih mera) i 23. (Vrste i trajanje vaspitnih mera) u vezi sa clanom 25. (Pojacani nadzor od strane roditelja, usvojitelja i staratelja) Zakonika pravde 0

maloletnicima na Kosovu (u daljem tekstu: ZPMK), u vremenskom trajanju od 1 Gedne) godine; [ ... ]; dokje zainteresovanu stranu F.O., u svojstvu ostecenog, u vezi sa ostvarivanjem imovinsko-pravnog zahteva, uputio na redovni gradansko-pravni spor.

16. Neodredenog datuma, zainteresovana stranka F.O. podnosi tuzbu Osnovnom sudu u Pristini (u daljem tekstu: Osnovni sud), kojom je trazila da se podnosilac zahteva ili njegova dva roditelja S.N. i LN. obavezu da nadoknade stetu za povrede pretrpljene u sukobu 12. januara 2006. godine. Konkretno, zainteresovana stranka F.O. je trazila od Osnovnog suda da usvoji njegov tuzbeni zahtev: (i) da mu se za fizicki bol prizna naknada u iznosu od 10.000. 00 €; (ii) za strah iznos od 4.000,00 €; (iii) za smanjenje opste zivotne aktivnosti iznos od 8.000,00 €; (iv) za telesne povrede iznos od 6.000,00 €; (v) za pojacanu hranu iznos od 450,00 €; (vi) za klimatsku rehabilitaciju iznos od 750,00 €; (vi) za pomoc i negu trece osobe iznos od 210,00 €; (vii) za troskove lecenja iznos od 15,00 €, sve to uz kamatu od 8%, pocev od dana nanosenja stete do ispunjenja konacne isplate.

17. Podnosilac zahteva je odgovorom na tuZbu osporio tuzbu i njen zahtev, navodeci da tuzenima S.N. i LN. nedostaje stvarni pasivni legitimitet da budu tuzena strana, sa obrazlozenjem da je njihov sin, ovde podnosilac zahteva Labinot Namani, sada punoletan i ima sposobnost da deluje kao strana u parnicnom postupku. Shodno tome, zastupnik podnosioca zahteva je predlozio da se tuzba zainteresovane strane F.O. odbije, kao neosnovana, jer postoje nedostaci u pogledu osnova tuzbenog zahteva, i da je krivicno resenje zahvaceno pravnim nedostacima i zbog cinjenice da podnosiocu zahteva nikada nije dostavljeno. U zavrsnoj reci, podnosilac zahteva je izjavio da su telesne povrede za koje je oglasen krivim i izrecena mu je vaspitna mera, rezultat pada

3

sa bicikla, jer zadobijene telesne povrede koje je ocenio vestak nisu rezultat koriseenja neprikladnog sredstva za nanosenje telesnih povreda.

18. Dana 1. juna 2015. godine, Osnovni sudje, presudom [C. br. 1642/09], odlucio: (i) da usvoji, kao osnovan, tuzbeni zahtev zainteresovane strane F.O. i obaveze podnosioca zahteva da na ime naknade materijalne i nematerijalne stete pretrpljene u incidentu 12. januara 2006. godine, plati zainteresovanoj strani F.O. sledeeu naknadu: a) nematerijalnu stetu: - za fizicki bol iznos od 2.500,00 €; b) za pretrpljeni strah iznos od 1.500,00 €; c) za smanjenje opste zivotne aktivnosti iznos od 2.000,00 €; d) za telesnu unakazenost iznos od 2.000,00 €, u ukupnom iznosu od 8.000,00 €, sa kamatama koje plaeaju domaee banke za stedne uloge u periodu duzem od godinu dana bez odredenog odredista, od dana prijema ove presude do konacne uplate, zajedno sa troskovima postupka u iznosu od 1.448,00 €, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude i pod pretnjom zakonskog izvrsenja; (ii) odbije tuzbeni zahtev protiv tuzenih S.N. i LN.; i (iii) odbije deo tuzbenog zahteva zainteresovane strane F.O., u vezi sa iznosima trazenih troskova.

19. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva ulaze zalbu na gore navedenu presudu zbog: (i) povrede odredbi parnicnog postupka; (ii) pogresnog i nepotpunog utvrdivanja cinjenicnog stanja; i (iii) pogresne primene materijalnog prava. Zainteresovana strana F.O. je podnela i odgovor na zalbu, predlazuCi da se zalba podnosioca zahteva u celosti odbije, kao neosnovana.

20. Dana 2. maja 2019. godine, Apelacioni sud u Pristini je, (u daljem tekstu: Apelacioni sud), presudom [Ac. br. 891/16] odbio, kao neosnovanu, zalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu [C. br. 1642/2009] od 1. juna 2015. godine Osnovnog suda.

21. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva podnosi zahtev za reVlzIJu Vrhovnom sudu Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud), zbog povrede odredaba parnicnog po stupka iz clana 182.2 (n) Zakona 0 parnicnom postupku.

22. Dana 17. oktobra 2019. godine, Vrhovni sud je, presudom [Rev. br. 324/2019], odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva i odbacio, kao nedozvoljenu, zalbu roditelja podnosioca zahteva S.N. i LN.

N avodi podnosioca

23. Podnosilac zahteva navodi da je osporena presuda [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda, kojom je odbijena, kao neosnovana, njegova revizija, doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda, zagarantovana clanom 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava u vezi sa clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) EKWP-a.

24. Podnosilac zahteva istice da su razlozi izneti u osporenoj presudi kontradiktorni sadrZaju izvestaja KUCK-u u Pristini [br. 1994] od 12. januara 2006. godine, jer telesne povrede zainteresovane strane nisu prouzrokovane radnjama jakog alata kojim ga je podnosilac zahteva udario, vee su telesne povrede posledica pada sa bicikla. Shodno tome, podnosilac zahteva navodi da

4

posto su ove telesne povrede nanete zainteresovanoj strani padom sa bicikla, Osnovni sudje, resenjem [PM. br. 20/2009] od 1.juna 2009. godine, pogresno izrekao meru pojacanog nadzora od strane organa starateljstva.

25. Sa stanovista podnosioca zahteva, prema tumacenju redovnih sudova, njemu su ozbiljno povredena prava iz clana 31. Ustava, koji garantuje da svako ima pravo na javno, pravicno i nepristrasno razmatranje odluka 0 pravima i obavezama u razumnom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda, zakonom uspostavljenog suda. Prema tome, podnosilac zahteva trazi od Suda da utvrdi dokaze izdate od strane KUCK-a, odnosno dokaz iz koga proizilazi citav postupak do poslednjeg sudenja, kao u izvestaju KUCK-a od 12. januara 2006. godine, dana kada se smatra da je prouzrokovana steta, i izvestaj od 13. januara 2006. go dine dan kada je zainteresovana strana F.O. pala sa bicikla, a povrede je prouzrokovalo to sredstvo, stoga, da je prvostepeni sud ovaj dokaz pazljivo izveo, donela bi se druga odluka.

26. Podnosilac zahteva takode navodi da su redovni sudovi svojim odlukama povredili njegova prava prema clanu 24. Ustava kao rezultat bitnih povreda odredaba parnicnog postupka i pogresne primene materijalnog prava kada su ocenili da je podnosilac zahteva priCinio materijalnu stetu zainteresovanoj strani i isti je obavezan da mu ovu stetu nadoknadi u dosudenom iznosu.

27. Konacno, podnosilac zahteva predlaze da se njegov zahtev usvoji, kao osnovan, i presuda Apelacionog suda [Ac. br. 891/16] od 02. maja 2019. godine, kojom je potvrdena presuda Osnovnog suda [C. br. 1642/09] od 1. juna 2015. godine, preinaci i tuzbeni zahtev zainteresovane strane odbije, kao neosnovan, i da se tuzilac obaveze da tuzenima nadoknadi troskove parnicnog postupka u iznosu od 5.568 C; ili da se ukinu ozalbene presude i stvar vrati na presudivanje prvostepenom sudu.

Relevantne zakonske odredbe

Zakon 0 obligacionim odnosima iz 1978. godine

Osnoviodgovornosti Clan 154

Ko drugome prouzrokuje stetu duzan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaze daje steta nastala bez njegove krivice. Za stetu od stvari ili delatnosti, od kojih potice povecana opasnost stete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu. Za stetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slucajevima predvic1enim zakonom.

Odgovornost maloletnika Clan 160

(1) Maloletnik do navrsene sedme godine ne odgovara za stetu koju prouzrokuje. Maloletnik od navrsene sedme do navrsene cetrnaeste godine ne odgovara za stetu, osim ako se dokaze da je pri prouzrokovanju stete bio sposoban za rasuc1ivanje.

5

Maloletnik sa navrsenih cetrnaest godina odgovara prema opstim pravilima 0 odgovornosti za stetu.

Novcana naknada Clan 200

Za pretrpljene fizicke bolove, za pretrpljene dusevne bolove zbog umanjenja zivotne aktivnosti, naruzenosti, povrede ug leda, casti, sloboda iii prava licnosti, smrti bliskog liea, kao i za strah, sud ce, ako nade da okolnosti slucaja, a naroCito jacina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravicnu novcanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne stete kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlucivanja 0 zahtevu za naknadu nematerijalne stete, kao i 0

visini njene naknade, sud ce voditi racuna 0 znacaju povredenog dobra i eilju kome sluzi ta naknada, ali i 0 tome da se njome ne pogoduje teznjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drustvenom stvrhom.

Ocena prihvatljivosti zahteva

28. Sud prvo oeenjuje da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom i dalje navedene Zakonom i Poslovnikom.

29. U tom smislu, Sud se prvo poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin.

[ ... J

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iserpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

30. Sud takode razmatra da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao sto su propisane u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na clanove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tacnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:

Clan 47 (Individualni zahtevi)

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zasntu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ. 2. Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva."

Clan 48. (Tacnost podneska)

6

"Podnosilac podneska je duian da jasno nag lasi to koja prava i slobode sumu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori."

Clan 49. (Rokovi)

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... ".

31. Sto se tice ispunjenja ovih uslova, Sud primecuje da je podnosilac zahteva ovlascena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda i iscrpeo je sva pravna sredstva predvidena zakonom. Podnosilac zahteva je takode naglasio osnovna prava i slobode za koje tvrdi da su mu povredene, u skladu sa uslovima iz clana 48. Zakona, i podneo je zahtev u skladu sa rokovima utvrdenim u clanu 49. Zakona.

32. Pored toga, Sud razmatra da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u stavu (2) pravila 39 (Kriterijum 0 prihvatljivosti) Poslovnika. Pravilo 39 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud moze da razmotri zahtev, ukljucujuCi uslov da zahtev ne bude ocigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) posebno propisuje:

Pravilo 39 (Kriterijum 0 prihvatljivosti)

"(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju. "

33. U smislu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujuci da Ii je isti ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud ce prvo podsetiti na sustinu slucaja saddanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva, pri cijoj oceni ce Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema clanu 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] Ustava, duzan da tumaci osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.

34. U tom smislu, Sud prvo podseca da podnosilac zahteva navodi da mu je Vrhovni sud, presudom [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2019. godine, povredio prava, zagarantovana clanovima 24. i 31. Ustava.

35. Stirn u vezi, Sud primecuje da se u sustini podnosilac zahteva zaIi da su mu u njegovom slucaju redovni sudovi povredili prava zagarantovana clanom 31. Ustava, jer nisu pravilno utvrdiIi cinjenicno stanje, zato sto on nije naneo povredu zainteresovanoj strani F.O. i daje isti povreden usled pada sa bicikla, a ne njegovim postupcima. Podnosilac zahteva takode istice da su ga kao rezultat bitnih povreda odredaba parnicnog postupka i pogresne primene materijalnog prava, redovni sudovi obavezaIi da nadoknadi stetu u presudenom iznosu.

36. Sto se tice gore navedenih navoda, Sud smatra da je podnosilac zahteva svoj slucaj zasnovao na zakonitosti, odnosno na pogresnom utvrdivanju cinjenica u

7

vezi sa odlukom 0 (i) njegovoj krivici u vezi sa povredom zainteresovane strane jakim sredstvom; i (ii) usvajanju, kao osnovnim, tuzbeni zahtev zainteresovane strane F.O. za naknadu nematerijalne stete pretrpljene u nesreci /incidentu 12. januara 2006. godine.

37. U kontekstu ove kategorije navoda, Sud istice da je na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali uzimajuci u obzir i njegove karakteristike, koje su propisane u EKLJP-u (vidi: u ovom kontekstu objasnjenje u Vodicu za praksu ESLJP-a od 30. aprila 2019. godine 0 kriterijumima podobnosti; deo I. Neprihvatljivost zasnovana na meritumu; A. Ocigledno neosnovani zahtevi; 2. "Cetvrti stepen", 14 stavovi 262 i 263), nacelo subsidijarnosti i doktrinu cetvrtog stepena, on dosledno isticao razliku izmedu "ustavnosti" i "zakonitosti" i navodio da nije njegova duznost da se bavi cinjenicnim greskama iIi pogresnim tumacenjem i pogresnom primenom zakona koji je navodno pocinio redovni sud, osim i ako su do te mere takve greske mogle povrediti prava i slobode zaSticene Ustavom iIi EKLJP-om (vidi: u ovom kontekstu, izmedu ostalog, slucajeve Suda: KI139/19, sa podnosiocem zahteva: Riad Bejtullahu, resenje 0 neprihvatljivosti od 3. decembra 2020. godine, stay S6; KI179/18, sa podnositeljkom zahteva: Belgjyzar Latifi, resenje 0 neprihvatljivosti od 23. jula 2020. godine, stay 68; KIS6/17 sa podnositeljkom zahteva: Lumturije Murtezaj, resenje 0

neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stay 3S; i KI1S4/17 i KIOS/18, sa podnosiocem zahteva: Basri Deva, Afordita Deva i Drustvo sa ogranicenom odgovomoscu "Barbas", resenje 0 neprihvatljivosti od 12. avgusta 2019. godine, stay 60).

38. Sud je takode dosledno navodio da nije uloga ovog Suda da preispituje zakljucke redovnih sudova u vezi sa cinjenicnim stanjem i prime nom materijalnog prava, te da ne moze sam oceniti Cinjenice koje su dovele dotle redovni sud da donese jednu odluku umesto neke druge. U suprotnom, Sud bi postupio kao sud "cetvrtog stepena", sto bi rezultiralo nepostovanjem granica postavljenih u njegovoj nadleznosti (vidi: u ovom kontekstu, slucaj ESLJP-a Garcia Ruiz protiv Spanije, presuda od 21. januara 1999. godine, stay 28 i tamo koriscene reference; i takode vidi: slucajeve Suda KI139/19, gore citiran, stay S8; i KIlS4/17 i KIOS/18, gore citiran, stay 61).

39. Sud, medutim, istice da sudska praksa ESLJP-a i Suda takode utvrduju okolnosti pod kojima bi trebalo napraviti izuzetke od ovog stava. Kao sto je gore napomenuto, iako je redovnim sudovima primarna duznost da resavaju probleme u vezi sa tumacenjem primenjivog zakona, uloga Suda je da obezbedi iIi verifikuje da su efekti takvog tumacenja kompatibilni sa Ustavom i EKLJP­om (vidi: slucaj ESLJP-a, Miragall Escolano i drugi protiv Spanije, presuda od 2S. maja 2000. godine, stavovi 33-39; i vidi: takode slucaj Suda KI1S7/17 i KIOS/18, gore citiran, stay 63). U principu, takav izuzetak se odnosi na slucajeve za koje se ispostavi da su ocigledno proizvoljni, ukljucujuCi i one u kojimaje sud u odredenom slucaju "ocigledno pogresno primenio zakon" i koji su mogli rezultirati ''proizvoljnim zakljuccima" iIi koji su "ocigledno neobrazlozeni" za odgovarajuceg podnosioca zahteva (za detaljnija objaSnjenja u vezi sa konceptom "primena zakona na ocigledno pogresan naCin", vidi: izmedu ostalog, slucajeve Suda KI1S4/17 i oS/18, gore citiran, stavovi 60 do 6Si reference koje su se tamo koristile).

8

40. Sud podseea da se navodi podnosioca zahteva odnose na oblast zakonitosti i kao takvi ne spadaju u jurisdikciju Suda i shodno tome, u principu, Sud ih ne moze razmatrati (vidi, slucajeve Suda: KI101/19, sa podnosiocem zahteva: Ljubisa Trajkovic, resenje 0 neprihvatljivosti od 4. decembra 2020. godine, stav 43; KI56/17, sa podnositeljkom zahteva: Lumturije Murtezaj, resenje 0

neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stav 35).

41. U okolnostima ovog slueaja, u odnosu na glavni navod podnosioca zahteva, odnosno navod za utvrdivanje Cinjenica u vezi sa time da su telesne povrede zainteresovane strane posledica pada sa bicikla, Osnovni sud je istakao sledece:

"Sud je predlogom ovlascenih tuzenih, da bi razjasnio einjenicu da su zadobijene povrede od F.O. povrede zbog njegovog pada sa bicikla ili su povrede zadobijene kao posledica tuee i da bi dali razjasnjenja u vezi sa gore navedenim vestaeenjem, pozvao u sednici vestaka ortopeda -traumatologije G.J., koji je izjavio da stoji pri prethodnom vestaeenju sto se tiee toka leeenja da je F.O. - tuZilac, udaren sa evrstim predmetom u 9 lavi u regionu levog oka, nanevsi mu tesku telesnu povredu, dok primedbe ovlascenog tuZenih je prihvatio kao razumne primedbe iz einjenice da je tuZilac imao dva izvestaja hitne sluibe, jedna od 12.01.2006. godine, da se u anamnezi se pominje da je povredeni pao sa bicikla, dok izvestaj od 13.01.2006. godine, gde je konsultovan i maksilofacijalni lekar hirurg gde se opisuju iste povrede, su povrede izazvane udarcem. Sud je gore navedeno vestaeenje prihvatio kao osnovano, dovoljnim podacima da se konstatuje stepen i priroda povreda kao i visinu tuZbenog zahteva, prema tome istoj je poverovao. [ ... J Sud je na osnovu elanova 154. i 200. ZOO-a, obavezao tuZenog da tuziocu kompenzira nanesenu nematerijalnu stetu kao u izreci ove presude".

42. Pored toga, Apelacioni sud i Vrhovni sud su, presudom [AC. br. 891/16] i presudom [Rev. br. 324/2019], razmotriIi sve navode podnosioca zahteva iznete u zalbi i zahtevu za reviziju, sa naglaskom na (i) utvrdivanju cinjenica da Ii je povreda zainteresovanoj strani prouzrokovana padom sa bicikla; (ii) njegovu obavezu da zainteresovanoj strani F.O. nadoknadi stetu u presudenom lznosu.

43. U tom smislu, Apelacioni sud je, izmedu ostalog, obrazlozio sledece:

"Zalbeni navodi tuzene strane, vece ne odobrava zbog einjenice jer u vestaeenju sastavljenom u vezi sa ovim slueajem, utvrdeno je da dana 12.01.2006. godine, oko 17 easova, u Pristini, u dvoristu skole ,,Asim Vokshi", tokom sukoba, F.O. se udara evrstim predmetom u glavu, u regionu levog oka, nanoseci mu tesku telesnu povredu, gubitak svesti, iseasenu ranu - grebanje na obrvi, hematom gornjeg oenog kapka i nosnog korena. Vece nalazi da je na sednici odrzanoj dana 01.06.2015.

godine, pozvan vestak Dr. G.J., ortoped - traumatolog, kojije utvrdio da povrede od 12.01.2006. godine su povrede od pada sa bicikla i tretirane su kao povrede koje su prouzrokovane od tog pada, dok su povrede od 13.01.2006. godine, povrede prouzrokovane od udaranja sa evrstim predmetom u 9 lavu i regionu levog oka, s toga i vece ne odobrava tvrdnje tuZene strane da je prvostepeni sud izvrsio pogresnu procenu izvestaja

9

KUCK-a od 12.01.2006. godine i izvestaja od 13.01.2006. godine, kao i misljenja medicinskog vestaka. Vece Apelacionog suda je ovo vestacenje procenio kao strucno i prihvatio je kao verodostojno. Osnivajuci se na sve ovo gore navedeno, rezultuje da ne stoje zalbene tvrdnje podnete od strane tuiioceve strane zalbom da su presuc1eni iznosi kao u presudi prvostepenog suda visoki, posto su oni odrec1eni u skladu sa stepenom povrede ostecenog dobra prilikom nanosenja stete".

44. Vrhovni sud je, medutim, u tom smislu istakao sledece:

"Tuiiocu je povrede naneo tuieni Labinot i jedna takva konstataciju proistice i od otpusnog lista Klinickog stomatoloskog centra u Pristini sa br. 25/6, gde proizilazi da povrede koje je zadobio tuzilac, su kao posledica tuce i ne stoji ono sto se tvrdi u reviziji da su se povrede prouzrokovane prilikom pada tuienog sa bicikla. Izvestaj forenzickih vestaka se zasniva na lekarskoj dokumentaciji tuiioca koja su u spisima predmeta i ne stoje navodi revizije da su konstatacije forenzickih vestaka u suprotnosti sa lekarskom dokumentacijom. Iz svega ovoga proizilazi da se odgovornost tuienog zasniva na clanu 154. ZOO-a, na koji se s pravom pozivaju sudovi niZih instanci i da su visinu nematerijalne stete su odredili na osnovu clana 200. ZOO-a".

45. Stoga, uzimajuci u obzir navode koje je izneo podnosilac zahteva i cinjenice koje je predstavio, kao i gore razradena obrazlozenja redovnih sudova, Sud smatra da podnosilac zahteva ne dokazuje i ne potkrepljuje u dovoljnoj meri svoj navod da su redovni sudovi mogli da "primene zakon na ocigledno pogresan naCin" sto je rezultiralo "proizvoljnim" iIi "ocigledno nerazumnim zakljuccima" za podnosioca zahteva, a shodno tome i njegovi navodi 0 pogresnom utvrdivanju cinjenica i pogresnom tumacenju i primeni vazeceg zakona u vezi sa obavezom za naknadu nematerijalne stete od strane sudskog veca, kvalifikuju se kao navodi koji spadaju i kategoriju "cetvrtog stepena" i kao takvi, odrazavaju navode na nivou ,,zakonitosti" i nisu argumenti na nivou "ustavnosti" (vidi, slueaj Suda KI139/19, gore citiran, stav 70).

46. Sud podseca da podnosilac zahteva takode navodi da je u okolnostima ovog slueaja, osporena presuda doneta uz povredu njegovih osnovnih ljudskih prava i sloboda, zagarantovana clanom 24. Ustava.

47. Sto se tice navoda podnosioca zahteva 0 povredi Clana 24. Ustava, Sud podseca da, kao opste pravilo, jednakost pred zakonom podrazumeva ravnopravnost pojedinaca koji se nalaze pod jednakim uslovima i njihovo pravo na jednaku zaStitu zakonom, bez ikakve diskriminacije. Medutim, jednakost pred zakonom ne znaci da pojedinac, iIi jedna kategorija osoba koja su u objektivno razlicitim uslovima treba da imaju istu vrstu postupanja i resavanja (vidi, slucaj Suda: KI173/18, sa podnosiocem zahteva: Nijazi Pasoma, resenje 0 neprihvatljivosti od 22.jula 2019. godine, stav 30).

48. U tom smislu, Sud smatra da podnosilac zahteva nije podneo nijedan prima facie dokaz i nije potkrepio svoje navode, sto bi ukazivalo na to da je bio diskriminisan u postupcima pred javnim organima, ukljucujuCi redovne

10

sudove (vidi, u ovom kontekstu, slueaj Suda KI44/18, sa podnosiocem zahteva: Mega Shop, resenje 0 neprihvatljivosti od 8. maja 2019. godine, stay 66).

49. 8to se tice ovih navoda, Sud istice da sarna Cinjenica da je podnosilac zahteva nezadovoljan ishodom presude Vrhovnog suda iIi sarno pominjanje clanova Ustava nije dovoljna za utvrdivanje navoda 0 ustavnoj povredi. Kada navode takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da pruze obrazlozene navode i uverljive argumente (vidi, u ovom smislu, slueaj Suda KI81/19, sa podnosiocem zahteva: Skender Podrimqaku, resenje 0 neprihvatljivosti od 5. decembra 2019. godine, stay 76; KI78/19, sa podnosiocem zahteva: Miodrag Pavic, resenje 0 neprihvatljivosti od 1. novembra 2019. godine, stay 56).

50. Prema tome, u ovim okolnostima, na osnovu gore navedenog i uzimajuci u obzir navode podnosioca zahteva i cinjenice koje je on izneo, Sud, zasnivajuci se i na standarde utvrdene u svojoj sudskoj praksi u slicnim slucajevima i sudskoj praksi ESLJP-a utvrduje da podnosilac zahteva nije dokazao i dovoljno potkrepio svoje navode 0 povredi njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom.

51. Kao rezime, zahtev je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljiv, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa clanom 113.1 i 113.7 Ustava, clanom 20. Zakona i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 29. marta 2021. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTA VI ovo resenje stranama;

III. DA OBJA VI ovo resenje u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 20.4 Zakona, i

IV. Ovo resenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda

11