VATROGASCI+ + + COVER STORY + + +Hrabro i neustrašivo protiv vatre, dok se bore za našu sigurnost!

INTERVJUMinistarka Margarete

Schramböck

REPORTAŽA Budno oko sokola

čuva beogradske avione

KOKOSMO0 7 — 0 8 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 5 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

MINSKA POLJA U BIH:smrt na svakom koraku

KORUN I ZADIĆ:„Ne želimo etničku etiketu!”

BEZA

HLT

E AN

ZEIG

E

Flexible Arbeitszeiten: Endlich!

• 11. und 12. Arbeitsstunde darf nur auf freiwilliger Basis geleistet werden• 8-Stunden-Tag und 40-Stunden-Woche bleiben gesetzliche Normalität• Selbst in Zeiten der Hochkonjunktur dürfen 48 Stunden pro Woche im Schnitt nicht überschritten werden –

es geht um die Gesundheit der Mitarbeiter• Stärkung des Kündigungs- und des Arbeitnehmerschutzes durch ein Ablehnungsrecht ohne Angabe

von Gründen für die 11. und 12. Stunde• Zuschläge – wahlweise in Geld oder Freizeit – für jede freiwillig geleistete Überstunde• 1 Tag mehr Freizeit – 4-Tage-Woche oder verlängertes Wochenende

jetzt auch bei Gleitzeitvereinbarung möglich• Kein Eingriff in bestehende Betriebsvereinbarungen und Kollektivvertragsregelungen• Freie Entscheidung für Arbeitnehmer bei gleicher Jahresarbeitszeit

Moderne Zeiten, faire Lösungen:

Mit

Freiwilligkeits-

garantie!

80390_Soz_Arbeitsz2_Krone_196x270_ICv2.indd 1 05.07.18 13:36

RAZONODAOdmor. Put u zavičaj ne obećava uvek odmor, već i obaveze. Predstavljamo Vam balkansku To-Do-Listu.

STARSLGBTQ. Mnogi fudbaleri kriju svoju seksualnu orijent-aciju kako bi sačuvali karijeru. No, neki su ipak odlučili da skinu masku i izađu u javnost.

LIFESTYLETetovaže. Kad-tad dođe vreme da se želite rešiti Vaše tetovaže. KOSMO Vam predstavlja profesionalni način za njeno uklanjanje.

40

STARS

REPORTAŽA

COVER

KOSMO otkriva koja su područja u BiH i dalje zagađena minama iz proteklih ratova...

30 Smrtna opasnost u BIH

Ko su momci koji danonoćno bdiju nad našom sigurnošću i bezbedno-šću? Zavirili smo iza vatre i razgova-rali sa neustrašivim, hrabrim ljudima koji rizikuju svoje živote radi naših.

34 Ukrotitelji vatre

Iza ekstravagantnog lica po-znatog pevača, krije se prava

umetnička duša. Darko nam pokazuje svoju drugu stranu!

48 Intervju: Darko Lazić

POLITIKAEtiketa. Alma Zadić i Alev Korun otvoreno govore o poziciji političara sa migra-cionim poreklom u Austriji.

18

POLITIKAIntervju. Ministarka za digi-talizaciju i ekonomski razvoj govori o uvođenju dualnog obrazovanja na Balkan, kao i o stvaranju digitalnog društva.

14

INTEGRACIJAMentoring. ÖIF nudi apsol-ventima, migrantima program umrežavanja sa ekspertima u njihovoj oblasti za lakše snalaženje na tržištu rada.

10

MOJE PRAVOCarina. Saznajte šta sve smete, a šta ne smete prenositi preko granice tokom perioda godišnjih odmora.

12

SPORTPentranje. Ukoliko ste se odlučili da deo leta provedete u Beču, onda su ovo savršena mesta na kojima ćete se dobro zabaviti i istrenirati mišiće!

58

Hani Girgis, polu Srbin, polu Sudanac, profesionalno se bavi sokolarstvom — starom tradicijom zajedničkog živo-ta ptica grabljivica i čoveka. On i njegove ptice uspešno sprovode biološku zaštitu širom Srbije, čuvajući, između ostalog, avione od uletanja malih ptica u njihove motore.

26 Čuvari neba i zemlje

ZDRAVLJEVid. Želite da povratite jasan i oštar vid bez pomagala poput naočara i kontaktnih sočiva? Saznajte kako!

KOSMO 03

REPORTAŽA

42

Foto

s: F

CU

Z, N

eman

ja M

ilato

vić,

Dej

an M

iliće

vić,

Duš

ica

Pavl

ović

46

56

AUTO-MOTOKlima. Mnogi je uzimaju zdravo za gotovo, a igra važnu ulogu za naše zdravlje. Nudi-mo Vam par saveta za pravilnu upotrebu klime u kolima.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

Tex

t: D

ušic

a Pav

lovi

ć

KOSMO04Leti u Beču ljudi je više, a u metrou na behar miriše.

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

Tex

t: D

ušic

a Pav

lovi

ć

DESTINACIJE. Počela je sezona godišnjih odmora i letnje euforije. I dok su mnogi već uredno isplanirali svoje sunčanje i izležavanje na plažama Grčke, Španije ili čak drugih kontinenata, većina se vraća u svoje zavičaje da obiđu svoje najmilije i najbliže. Ras-pitali smo se koliko je učestao trend „vraćanja kući”, da li su nam Zagreb, Sarajevo i Beograd zaista draži čak i od najegzotičnijih destinacija i na šta ćemo pre dati pare.

Mislim da sam najviše za ba-lans: Zaista volim da putujem, pa tako isto i da idem doma, obiđem najmilije i prijatelje. Uglavnom je kod mene izjed-načeno. Najbitnije je da se od-morim bilo da odem negdje turistički ili kad idem doma.

Par dana kod kuće s vremena na vrijeme uvijek dobro dođe. Ali, inače, za odmor uvijek volim da putujem što dalje od kuće. Ne mora da bude neko skupo pu-tovanje. Volim otići par dana kod sestre u Njemačku ili tamo gdje mi se glava i tijelo odmore.

Lejla Malkić (25), modna blogerka

Godišnji sam organizujem. Tako da imam vremena i obići familiju, a i iskoristiti slobodno vrijeme za neko interesantno putovanje. Za sve se nađe vre-mena kad se hoće. Mislim da se može održati fin balans između odlaska kući i u inostranstvo.

Godišnji odmori:

Dejan Boben (38), ekspert za finansije

Preferiram odlazak na neku tu-rističku destinaciju, jer odlazak od kuće na more se po mom mišljenju jedino može raču-nati kao pravi odmor. Još kad ukombinujete pravo društvo i vrijeme dobijete nezaboravnih 10 dana smijeha i odmora.

Nedžib Hadžić (23), student pedagogije

Adis Hasanović (36), frizer

Odgovor na takvo pitanje zavi-si od niza faktora. Ali ukratko, za odmor koji dobijam na po-slu ili fakultetu od 2-3 nedelje uvek radije iskoristim za neku turističku destinaciju. Za odla-zak kući gotovo uvek može da posluži vikend koji je dovoljan.

Nikola Mitrović (21), student prava

Smatram da su putovanja naj-bolje životne investicije. Kao par koji jako voli da putuje, muž i ja nastojimo da izbalan-siramo odlaske na putovanja i posjete rodnom kraju. Jako je važno održati vezu sa svojom domovinom. jeme kada

Snežana Pekija (34), fotograf

˘

zavičaj ili inostranstvo?

Turističko mjesto i to što dalje od Sarajeva! Nema tamo ništa što već nisam vidjela, a košta me kao odmor u Egiptu u ho-telu od 5*, all inclusive. Zbog toga mi je draže uložiti pare kako bih vidjela nešto novo, nego tamo gdje sam već bila.

Elvira Pitić (43), referent u prodaji

Kuću nazivam Bečom, a posje-ćujem roditelje i rodbinu po potrebi, tokom cijele godine. Što implicira da radije otpu-tujem negdje drugo, opet od-lučeno ušteđevinom i ostalim mogućnostima. U svakom slu-čaju, može se i jedno i drugo.

Jelena Ðukanović (30), student jazz solo pevanja

KOSMO 05

Foto

s: D

ina O

griz

ović

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

Kad nešto želiš da postigneš u životu, u to moraš uložiti svu svoju energiju! Nije

dovoljno čak ni samo vežbati, već se treba i kretati u krugu ljudi iz te oblasti, posebno

u Beču, gde su sve grane umetnosti na visokom nivo, rekao nam je Alejandro Es-

cuder González iz Španije, koji radi kao profesor muzike. Osim toga komponuje pesme za filmove,

koncerte i čak video igrice.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: Din

a Ogr

izov

ić

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

KOSMO06

Foto

: Din

a Ogr

izov

ić

R

edak

tion:

Din

a Ogr

izov

ić

In nur sechs Minuten mit der U-Bahn vom Stadtzentrum zum kostenlosen Bade- und Erholungsvergnügen an der Neuen Donau: Seit drei Jahren bietet der Copa-Beach mitten in Wien Urlaubsfeeling zum Nulltarif. Sandstrand, Sonne und die top Wasserqualität in der Neuen Donau garantieren Badespaß und Erholung pur!

COPA BEACH: Urlaubsfeeling zum Nulltarif

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

s: P

ID-G

ökm

en, C

.Für

thne

r

Kulinarische Vielfalt und Sport direkt am WasserDie Gäste erwartet eine große kulinarische Vielfalt mit Top-Gastronomen. Ob unaussprechlich gute Brötchen vom Trześniewski, herzhafte Burger von Le Burger, Wiener Bio-Weine, Limos und Spritzer von der Lenikus-WienerWeißweinWunderBar, erfrischend sommerliche Cocktails von der Stoli Mule Bar, der Brazil Beach Bar (Latino-Snacks) oder der 1969 River Bar (Pastrami-Sandwich) – die sechs Lokale am COPA BEACH lassen kaum einen Wunsch unerfüllt. Auch die Bikini- und Badehosenfigur kann am COPA BEACH trainiert werden: Der innovative Sportverleih XRENT bietet Stand-Up-Paddeling, E-Scooter und Segways.

Public Viewing Ein weiteres Highlight: Am COPA BEACH gibt’s während der Fußball-WM Das Public Viewing zur mit einer High-End-LED-Leinwand! Bis 15. Juli kann fast täglich der wichtigsten Nebensache der Welt gefrönt werden. Am COPA BEACH entgeht Ihnen kein Spiel!

ALLE INFOS: www.copabeach.wien

KOSMO08

Tamara Pletnjova — ruska političarka

Uoči samog početka Svetskog prvenstva u fudbalu, već je doš-lo do zakuvavanja u političkim redovima. Naime, tokom gosto-vanja u radio emisiji „Govorit Moskva”, ruska političarka Ta-mara Pletnjova javno je upozorila sve Ruskinje da se čuvaju polnog odnosa sa strancima za vreme trajanja Prvenstva, jer, kako kaže,

u suprotnom će morati same da odgajaju začetu decu. Stranci se, naime, uvek vraćaju svojoj kući. Osim toga, iskoristila je priliku i da upozori da se brakovi sa strancima najčešće završe razvodom. Fo

tos:

zVg.

Nepoznat par — širi ljubav, a ne mržnju

Nedavno je slika nepoznatog mom- ka i devojke obišla društvene meže. Fotografija je očigledno usli-kana za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu tokom utakmice između Srbije i Brazila. Nakon nemilih i divljačkih događaja koji su se odigrali na Ottakrin-gerstraße posle utakmice Srbija – Švajcarska, u kojima su nacionalisti vikali „Nož, žica, Srebrenica”, ovo je pravi pozitivan primer kako fudbal ne mora buditi samo mržnju među navijači-ma, nego i ljubav. Sva sreća da je nepoznata devojka iz Brazila, te nije morala da posluša savet ruske političarke Pletnjove.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

109

Foto

s: zV

g.

hektara iznosi površina najmanjeg bečkog becirka – Josefstadta. Najveći bečki becirk – Donaustadt je 24 puta veći od njega. (Izvor: www.wien.gv.at)

BROJ MESECA

Izjavio je narodni poslanik Johann Rädler (ÖVP) u austrijskom parlamentu tokom vanredne sednice u Državnoj službi a zaštitu ustava i borbu protiv teroriz-ma (BVT). Ove reči, koje su izazvale burnu reakciju javnosti, uputio je narodnoj poslanici partije Liste Pilz, Almi Zadić, koja je u tom momentu imala reč.

„Ne nalazite se u Bosni“,

CITAT MESECA

Kanada je legalizovala rekreativnu upotrebu marihuane nakon što su dve zakonodavne kuće u zemlji odobrile zakon.

Legalizuje se posedovanje do 30 grama marihuane, za osobe starije od 18 godi-na. Biće dozvoljeno i uzgajanje do četiri biljke marihuane kod kuće. Predlog zakona će omogućiti kanadskim provin-cijama da kontrolišu i regulišu kako se marihuana može uzgajati, distribuisati i prodavati, a prodaja će najverovatnije početi krajem leta. Ovim zakonom o kanabisu, Kanada postaje druga zemlja na svetu (nakon Urugvaja) koja je legali-zovala upotrebu na nacionalnom nivou. Zakonu o kanabisu i dalje je potrebna kraljevska saglasnost, što je poslednji ko-rak kanadskog zakonodavnog procesa.

KANADA:Legalizacija upotrebe kanabisa

KOSMO 09

REŠAVANJE KRIZE IDENTITETA:

Sredinom juna, konačno je postignut

dogovor između bivše Bivše jugosloven-

ske republike Makedonije i Republike

Grčke. Makedonski i grčki ministri

spoljnih poslova, Nikola Dimitrov i

Nikos Kodzias, potpisali su sporazum o

promeni imena BJR Makedonije. U bu-

dućnosti će zvaničan naziv ove republike

glasiti Republika Severna Makedonija, a

time je okončan i višedecenijski spor.

RECIKLAŽA:Ništa za bacanje

BOTS: Biznis stragegija

Dok se lovokradice fo-kusiraju na slonovaču, preduzetnik iz Kenije se usmerio na slonovski izmet, motivisan zašti-tom životnog okruže-nja i samih slonova.

John Matano je razvio metodu kojim otpad pretvara u papir visokog kvali-teta. Pritom slonovi čiji „doprinos” se koristi u proizvodnji, žive u rezervatu. Program nastoji da uključi i obližnje stanovništvo u ovaj process proiz-vodnje, ali ih podržava i time što im daje novčani udeo od profita ostvare-nog turizmom u ovom rezervatu.

Vodeće chat platforme su unapredile njihov API bot i integraciju bota unutar njihove aplikacije za razmenu poruka.

Ekosistem bota nije više samo u fazi zabavnih chatbotova već u fazi botova za poslovanje. To su botovi koji pružaju odgovore na aktuelne poslovne proble-me, kao što je skaliranje resursa podrške. Aktiviraju se korporativnim botovima

kao što je chatbot za podršku korisnicima. Messenger, Slack, Twitter, Telegram i Kik svakodnevno stiču nove korisnike i botove, te prate obrasce.

INTEGRACIJA

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

INTEGRACIJA

program za migrante Mentoring

Mag. Jana VLADUŠIĆ,

Koordinator projekata

integracije u ÖIF-u

KOMENTAR

Mentor kao vodič kroz poslovni svet

R ečenica koju često izgovaraju mnogi roditelji je: „Najvaž-nije je da završiš fakultet”.

Međutim, u današnje vreme to nije jedini, pa čak ni odlu-čujući preduslov za postizanje poslovnog uspeha. Osim dobro napisane biografije i motivacio-nog pisma, od ključnog značaja za put ka uspehu su kontakti, koji su najčešće spona sa različi-tim projektima i poslovima. Ovo je posebno važno za ljude koji su od skoro u Austriji, pa nisu bili u prilici da godinama izgrađuju sopstvenu infrastrukturu, kad su poznanstva u pitanju. Austrijski intergracioni fond (Österreichi-sche Integrationsfonds – ÖIF), u saradnji sa Privrednom komorom (Wirtschaftskammer Österreich – WKÖ) i Službom za zapo-šljavanje (Arbeitsmarktservice – AMS), osmislio je proje-kat „Mentorstvo za migrante” (Mentoring für MigrantInnen). Suština ovog projekta je da se studentima završne godine fakul-teta, ili onima koji su već završili fakultet, dodeljuje mentor koji je ekspert u svojoj oblasti i osoba je koja raspolaže sa puno iskustva i kontakata. Njegova funkcija je da pruži podršku osobi koja tek treba da kroči u poslovni svet Austrije. Sem pomoći od strane mentora, ovi mladi ljudi će imati priliku da posećuju i edukativne kurseve, koje će organizovati ÖIF i AMS. I na taj način će im se u velikoj meri olakšati traženje posla. Naš cilj je da što više kvalifikovanih mladih ljudi pronađe svoj put ka poslov-nom uspehu, jer to je zapravo i jedan od važnih dokaza/ključeva uspešne integracije.

www.integrationsfonds.at

„Mentorstvo za migran-te” (Mentoring für Mi-grantInnen) je zajednička inicijativa Austrijskog in-tegracionog fonda (ÖIF), Privredne komore Austrije (WKÖ) i Biroa za zapo-šljavanje (AMS) uz podrš-ku sredstava ofanzive za internacionalizaciju „go international”. Cilj ovog projekta je spajanje osoba, koje imaju iskustvo u austrijskom privrednom živo-tu (mentora) sa kvalifikova-nim osobama sa migracionim poreklom (mentee), kako bi se drugima pružila pomoć pri integraciji na austrijskom trži-štu rada. Program se održava jedom godišnje u trajanu od šest meseci, u kojima mentori i mentees zajedno razrađuju strategiju za bolji pristup trži-štu rada. Mentori pomažu pri izgrađivanju poslovnih mreža i upoznavanju ovdašnje situ-acije na tržištu rada. Svakom učesniku biće dodeljen jedan od mentora sa kojim će ima-ti jedan-na-jedan savetovanje tokom trajanja programa. Mentoring je na dobrovolj-noj bazi, te zahteva samo-stalnost i ogovornost obeju strana. Ovaj projekat se prvi

put sproveo u 2018. godini i od tada je učestvovalo 1.900 mentora i menteea u 58 kru-gova na teritoriji cele države Austrije.

Sadržaj programaOsnovni cilj „Mentorstva za migrante”je preneti kompe-tencije za bolji uspeh na au-strijskom tržištu rada. Par-tnerstvo između mentora i menteea je ključ ovoga pro-jekta, a detaljni sadržaj kao i ciljeve određuju oni sami u prvom zajedničkom razgo-voru. Fokus leži na razvija-nju sledećih kompetencija:

� optimiranje CV-a, kao i saveti za formulisanje moti-vacionog pisma,

� optimalna priprema za razgovor za posao, kroz simu-lacije istog,

� izrada plana za dalju kari-jeru, t.j. definicija poslovnih ciljeva i rokova za njihovo ispunjavanje,

� upoređivanje aktuelne situacije na tržištu rada sa ličnim planovima,

� adekvatna prezentacija na društvenim mrežama i korišćenje istih za stupa-nje u kontakt sa mogućim poslodavcima,

� novi pristupi prijavama

za posao i bolje razumevanja sopstvene branše,

� uvođenje u postojeće poslovne mreže i izgrađivanje istih sa drugim učesnicima projekta.Treba napomenuti da pro-gram „Mentoring za migran-te” nije direktno posredova-nje u pronalaženju radnih mesta, niti stručni trening za određen posao.

Uslovi za učešćeKako biste mogli učestvo-vati, potrebno je ispunjavati sledeće uslove:

� migraciono poreklo, � završen zanat, matura ili

drugo „visoko obrazovanje”, � ne o g ran ičen pristup

austrijskom tržištu rada, � boravak u Austriji, ne duži

od 10 godina, � dovoljno znanje nemač-

kog jezika

Više informacija o projektu „Mentorstvo za migrante” možete dobiti na zvaničnoj stranici Austrijskog integra-cionog fonda www.integra-tionsfonds.at, a detalje o učesću u ulozi mentora mo-žete pronaći na www.wko.at/mentoring ili dobiti putem imejla: mentoring@wko.at.

KOSMO10

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phot

o

Počela je sezona godišnjih odmora, a mnogi ovaj peri-od koriste kako bi posetili svoje matične države. Ne-mali broj ljudi tokom leta izlazi ne samo iz Austrije, već i iz Evropske unije ka ne-koj od zemalja trećeg sveta, prenoseći sa sobom preko granice najrazličitiju robu. Kako bi se izbegla nepri-jatna iznenađenja na carin-skim kontrolama, mi Vam izdvajamo nekoliko kori-snih informacija o tome, na šta sve treba da obratite pažnju prilikom unošenja i iznošenja određene robe u i iz Evropske unije.

Koja roba se mora prijaviti carini?Na svim graničnim prela-zima, bilo da putujete ko-lima, avionom ili vozom postoji carinska kontro-la, na kojoj ste obavezni da prijavite sledeću robu:

� koja nije namenjena za ličnu, već za upotrebu dru-gih lica,

� koja je nabavljena u nekoj od država van EU, a prekora-čuje dozvoljenu, bescarinsku količinu u slučaju duvana,

alkohola ili lekova, � koja podleže zabranama ili

ograničenjima njenog uvoza/izvoza.Sledeća količina robe je oslo-bođena carine, bilo da je reč o ličnoj upotrebi ili je name-njena drugim osobama:

Duvan Osobe starije od 17 godina mogu prenositi duvan preko granice bez obaveze plaća-nja carine, u sledećim koli-činama:

� cigarete do 200 komada, � cigarilosi (maksimum tri

grama po komadu) do 100 komada,

� cigare do 50 komada, � duvan za pušenje do 250

grama.

AlkoholOsobe starije od 17 godi-na mogu prenositi alkohol preko granice bez obaveze plaćanja carine, u sledećim količinama:

� 1 litar alkoholnih pića koja sadrže više od 22% alkohola,

� 1 litar denaturalizovanog alkohola koji sadrži 80% alkohola ili više,

� 2 litra alkoholnih pića koja sadrže do 22% alkohola,

� 4 litra nepenušavih vina, � 16 litara piva.

LekoviLekovi se mogu prenositi u onoj količini, koja Vam je po-trebna tokom boravka u drža-vi u kojoj nemate prijavljeno glavno mesto boravka. Bez posebne dozvole se u EU mogu uneti samo oni lekovi, koje ste iz Unije i izneli. Pritom morate imati prijavljeno stalno mesto boravka u jednoj od zemalja EU. Ukoliko ste, pak, nabavili lekove van EU i želite ih uneti u npr. Austriju, morate imati na umu da je dozvoljeno jedno pakovanje koje se inače može nabaviti u maloprodaji.

Ostala robaVažno je napomenuti da je sva gore navedena roba dozvoljena u vrednosti do 300 evra tj. 430 ukoliko putujete avionom. Put-nici do 15 godina smeju preno-siti robu u vrednosti do 150 evra, bez obzira na vrstu robe. Napomena: navedena količina alkohola, duvana i lekova na nekim graničnim prelazima može biti redukovana. Zbog

12 KOSMO

Carinske odredbe zaulazak i izlazak u/iz EU

toga je važno da se pre svakog putovanja informišete o dozvo-ljenom, bescarinskom prenosu robe na graničnim prelazima. Nije moguće da se vrednost jed-ne robe raspodeli na više putni-ka ukoliko putujete zajedno. Ovi propisi se odnose na peri-od od 24 časa, što znači da na-vede količine smete preneti po danu. Mnogi preko leta ne pu-tuju samo na more, već su željni obilazaka nekih od evropskih gradova, koje obavezno prati i šoping tura. U daljem tekstu saznajte koliko novca smete da prenesete preko granice i da li će Vas obradovati povra-ćaj poreza na kupljenu robu.

Prenos novcaSvi putnici koji sa sobom preko granice nose 10.000 evra ili više u kešu, obavezni su da tu sumu novca prijave na carini. Zakon jasno definiše svaku kovanicu i novčanicu koja se koristi za pla-ćanje kao „keš”, bez obzira od kog materijala je izrađena. Va-lute koje više ne važe, kao i za-starele kovanice od nerđajućeg metala ne posmatraju se kao sredstvo za plaćanje. Kovanice i novčanice onih valuta koje se ne mogu kupiti ili prodati

Foto

s: iS

tock

phot

o

Pre nego što krenete na godišnji šoping-odmor, informišite se o uslovima prenosa novca i povraćaja poreza.

Foto

s: iS

tock

phot

o

u slobodnim menjačnicama, spadaju pod platežno sredstvo. U ovu grupu spadaju i čekovi kao i ostali papiri, kojima se obavlja transakcija novca. Prija-va novčanih sredstava na carini odvija se putem popunavanja formulara, koji možete naći na internet stranici austrijskog ministarstva finansija, kao i u carinskoj službi na samoj gra-nici. Prijavljivanjem veće sume novca od 10.000 evra sprečava se sprovođenje ilegalnih radnji poput finansiranja terorizma i pranja novca.Sledeća novčana sredstva se moraju prijaviti na carini:

� vrednosni papiri koji sadrže naznake plaćanja kao i remi-tenta (korisnika),

� vrednosni papiri (čekovi, menice ili nalozi za plaćanje) sa klauzulom remitenta, oslov-ljene na fiktivnog primaoca ili napisani u drugoj formi, a koji uzrokuju ostvarivanje određenih prava prilikom njihove predaje,

� nepotpuni vrednosni papiri (čekovi, menice ili nalozi za pla-ćanje), koji su potpisani, iako na njima ne stoji ime primaoca,

� keš, koji se koristi u platež-nom prometu

� zlato i drugi plemeniti metali.

Povraćaj porezaPutnici koji žive u državama van EU imaju pravo na po-vraćaj poreza kada kupe robu u Austriji pod sledećim uslo-vima:

� iznos kupljene robe mora iznositi najmanje 75 evra u istom danu i na istom prodaj-nom mestu,

� u pasošu je navedeno mesto stalnog prebivališta koje se nalazi van EU,

� roba se iznosi iz EU u vla-stitom prtljagu pre isteka tri meseca od meseca kupovine robe,

� mora se priložiti dokaz o kupovini robe koji se sastoji od

popunjenog formulara od strane prodavca i fiskalnog računa.Naknadno donošenje potvrde tj. dokaza o kupovini robe je dozvoljeno samo u vanrednim slučajevima. Za to je neop-hodna potvrda izdata od strane poreske uprave države u kojoj kupac živi. Na granicama nekih država postoje i posebna mesta, na kojima radnici uz novčanu

nadoknadu podnose zahtev za povraćaj poreza u kupčevo ime. U obrnutom slučaju, kada kupac živi u Austriji, a robu je nabavio u državi van EU, važe ista pravila, ali su uslovi dru-gačiji. Informacije o uslovima povraćaja poreza na kupljenu robu daje ambasada ili konzulat države koja vraća porez. Više na: www.bmf.gv.at.

Die perfekte Kombination für die Grillzeit!

Kreis Industriehandel GmbH, 0512/30 30 44-0, info@kreis.co.at, www.pordravka.de

14 KOSMO

Tema doprinosa u radu se odnosi na sve koji mogu da rade u preduzećima. Naravno da nam je u interesu da se pobrinemo za sve članove društva, ali dodatni trud i rad se moraju priznati i nagraditi. Mora se više isplatiti rad, nego nerad. Ovde posebno imam u vidu one, koji za to imaju mogućnosti, a ne one, kojima je potrebna naša podrška i koji to ne mogu

POL IT IKA

„Moramo proširitidualno obrazovanje na Balkan”

KOSMO: Vi ste 20 godina radili u privatnom sektoru. Šta se u Austriji mora pro-meniti kako bi se privreda poboljšala?Margarete Schramböck: Ono što se mora prome-niti su uslovi. Austrija je u poslednjih nekoliko godina nazadovala kada je reč o uslovima poslovanja. Indicije pokazuju da smo mnogo toga zapostavili, kako u oblasti

poreskih troškova plata zapo-slenih na teret poslodavca, tako i u oblasti dobijanja dozvola. Ovde su promene preko neop-hodne i upravo iz tog razloga moramo olakšati uslove, a time i podstaći preduzetništvo.

Nedavno ste izjavili da se ne slažete sa principom jed-nakosti i da trud i rad uvek treba da se nagrade. Neće li onda slabiji biti ugroženi?

sami ispuniti. Kada je neko radio dugi niz godina i onda dospeo u fazu kada ne može više da radi na tom nivou, onda moramo da mu pomo-gnemo i pružimo podršku.

Kako komentarišete propi-sanu kvotu zaposlenih žena u privredi i sadašnju situa-ciju na austrijskom tržištu rada kada je reč o ravno-pravnosti polova?

Fotografije: Amel TopčagićPiše: Dragomir Janjić

se već u privredi i radi i kako obema stranama odgovara. Fleksibilni radni sati su već sadržani u mnogim kolektiv-nim ugovorima.

Šta se dešava kada radnik nakon 10 sati napornog rada ne želi više da radi?To smo isto predvideli. Rad-nik može odbiti dalji rad u periodu od 10. do 12. sata ukoliko ima obaveza poput brige o deci. Ovo je prvi put da uopšte postoji mogućnost odbijanja rada i to je jako bitna stavka.

Nedavno je Savet ministara sklopio paket za digitaliza-ciju. Jedan od tačaka paketa je tzv. Fit4Internet-Paket. Zbog čega je digitalna kompeten-cija, nezavisno od uzrasta, toliko važna i koje veštine

mora, po Vašem mišljenju, imati svaki građanin?Od jula pokrećemo paket za digitalne veštine. Želimo da stvorimo platformu zahvalju-jući kojoj će svako u Austriji

Vi ste pristalica pove-ćanja radnih sati na 12 dnevno. Međunarodne stud ije uka zuju , pak , na to da se radni sati na nedeljnom nivou moraju smanjiti. Zar ne bi onda produžetak radnog dana bio kontraproduktivan?Ja sam pristalica fleksibilnih radnih sati. Kada se pogleda sa druge strane, to znači da smo zapravo omogućili i radni dan od četiri sata. Sve je stvar perspektive. Radni svet se do danas isto toliko promenio kao i potrebe rad-nika. Možda neko želi da ima slobodan petak i produžen vikend kako bi mogao da radi na svom usavršavanju ili ne želi da prekida rad nakon 10 sati, ako mu treba još sat vremena da završi.

Kada se npr. montira neka instalacija i ostane samo još sat vremena da bude potpuno gotova, onda radnici moraju prenoćiti tamo i ne mogu

ići kući svojim porodicama. Ovom promenom želimo svim radnicima i radnicama, kao i preduzetnicima da damo mogućnost da izađu iz „ilegale” i da rade onako kako

„Moramo proširiti

situacija drugačija. No, ne mislim da je povećanje kvote neophodno. Trenutna situa-cija je zadovoljavajuća i treba da damo dovoljno vremena da se oseti njen uticaj, kao i da se trudimo da ostvarimo zacrtane ciljeve.

U ovom kontekstu ste spo-minjali i razliku u platama između žena i muškaraca i da Vam je važno koliko žene zarađuju.

Da, tačno. To što je meni lično važno je ujedno i apel za roditelje: postoji mnogo novih, odličnih zanimanja! Imamo odlične mogućnosti u oblasti stručne radne snage i zanata, koji nisu tipični za žene. Trenutno su samo jedna trećina mladih zanatlija žene, a od njih se čak 44% obučava za samo tri zanata: frizerske, trgovačke i administrativne. To su, naravno važni i dobri poslovi, ali u isto vreme imamo dosta novih poput prodavca u elektronskoj trgovini itd. Od septembra će postojati mogućnost za roditelje da dobiju besplat-nja savetovanja kako bi mogli da stvore jasniju sliku o ovim zanatima. Ukoliko bi rodite-lji mogli da animiraju svoju ćerku da odabere jedno od ovih poslova, onda bih i ja mogla da im dam garanciju za zaposlenje. Apsolventi ovih struka će se mnogo lakše snaći u poslovnom svetu, jer postoji potreba za njima.

dualno obrazovanje na Balkan”

Smatram da je trenutna kvota žena u nadzornim odborima, kako u velikim preduzećima, tako i u onim sa državnim udelom jako dobra i podržavam je. U oblasti menadžmenta je, pak,

Intervju. U razgovoru za KOSMO, ministar-ka ekonomije i digitalizacije govori o prin-cipu jednakosti u radu, povećanju radnih sati, podržavanju dualnog obrazovanja, pa i o njegovom uvođenju na Balkan.

POSLOVIPostoji mnogo obrazovnih pro-grama za koje mladi ne znaju

KOSMO 15

Povećanje radnih sati će doprineti boljoj organi-zaciji privatnog i poslovnog života radnika.

Margarete Schramböck ističe da je razvijanje digitalnih kompetencija od ključnog značaja za bolju zaštitu podataka.

POL IT IKA

16 KOSMO

moći da proveri svoje veštine i na osnovu toga da preduzme odgovarajuće mere za dalje usavršavanje u toj oblasti. Ove kompetencije su defini-

sane od strane EU. Postojaće različiti nivoi, baš kao što postoje za znanje jezika i biće prvi put primenjivani u Evropi.

Mnogi se plaše da će napredna digitalizacija dovesti do toga da ljudi postanu transparetni i izloženi. Da li su ti strahovi opravdani kada je reč o zaštiti podataka i privatne sfere?

Ono što bih ja volela da se desi je stvaranje digitalnog društva od poverenja i u tom smislu nam je potrebna i podrška medija. Digita-lizacija nam nudi mnogo pozitivnih aspekata, a samo se priča o negativnim. Sma-tram da je naša odgovornost da stvorimo poverenje u ovoj oblasti za buduće generacije i da spoznamo koje nam prednosti digitalizacija nudi. Naravno da je istovremeno bitno da se pridržavamo sigurnosnih mera. Aspekti koje smatramo lošima, poput regulative o zaštiti poda-

taka, zapravo imaju samo za cilj da nas zaštite. Upravo iz ovih razloga je važno da konzumenti imaju razvijeno digitalno obrazovanje. Mi, u javnim servisima, imamo zadatak da digitalne kompe-tencije građana dignemo na taj nivo da svako sam može prepoznati nedostatke u zaštiti podataka i da svi shvate da su oni jedini vlasnici svojih

podataka. Digitalizacija poda-taka donosi veću sigurnost pre svega u javnim oblastima života. To sve zajedno rezul-tuje povećanom sigurnošću,

a ne njenim smanjenjem. Ne radi se o izlganju ljudi, već o boljoj zaštiti podataka.

U paketu se takođe obraća pažnja na digitalne kom-

petencije omladine. Da li se, zapravo, radi o novim zanatskim, obrazovnim programima koji će u buduć-nosti biti u ponudi?Obrazovni programi se takođe podrazumevaju. Upravo su to programi poput nastave za prodavca u elektronskoj prodaji, za pro-gramera, za komunikacije u oblasti internet stvari itd. To

su sve novi, zanimljivi obra-zovni programi. Zbog toga apelujem na roditelje: u sva-koj pokrajini postoji provera talenata kod mladih, gde se

roditelji mogu obratiti sa svojom decom. Zahvaljujući ovoj proveri roditelji bolje mogu prepoznati koje talente njihova deca imaju. Postoje mnoge mogućnosti, kako za momke, tako i za devojke. Nedavno smo sproveli jedan upitnik o tome sa kojim obrazovnim programima su mladi upoznati i ispostavilo sa da znaju za samo mali deo programa tj. za samo njih pet.

U Srbiji bi trebalo da se uvede dualno obrazovanje kao u što postoji u Austriji...Dualni sistem obrazovanja će biti jedna od najvažnijih tema tokom predsedavanja Austrije Savetom Evrope. Moj cilj je da proširimo dualni sistem obra-zovanja na Balkanu koliko god je to moguće. Od ovoga zavisi i smanjenje stope nezaposle-nosti među mladim ljudima.

U zemljama bivše Jugoslavije itekako postoji manjak stručne radne snage i zbog toga je ovaj sistem obrazovanja neopho-dan. U isto vreme bi takvo obrazovanje trebalo da bude na kvalitetnom nivou. U Austriji postoje majistori čija kvali-fikacija na državnom nivou odgovara Bachelor zvanju i ovo bi trebalo da bude jasan znak za sve roditelje.

Pema rečima ministarke, dualni sistem ob-razovanja u Srbiji bi značajno smanjio sto-pu nezaposlenosti u toj zemlji, a mladi ljudi bi dobili priliku za kvalitetno obrazovanje.

RAD„Mora se više isplatiti rad, nego nerad”, podvukla je ministarka.

„Po prvi put postoji mogućnost odbijanja rada i to je veoma bitna stavka izmene zakona.”

Foto

: zVg

.

Foto

: zVg

.

18 KOSMO

POL IT IKA

„Mi ne želimoetničku etiketu”

Fotografije: Amel TopčagićPiše: Adisa Begić

„Imam dva identiteta i ne dozvoljavam da mi jedan od njih osporavaju.”

DISKRIMINACIJA. Alma Zadić je htjela održati govor o afe-ri Državne službe za zaštitu Ustava i borbu protiv teroriz-ma, a dobila je komentar: „Vi ovdje niste u Bosni!“. Nisko ponašanje u parlamentu se zapravo dešava svakodnevno brojnim političarkama. KO-SMO je razgovarao sa Almom Zadić i Alev Korun o diskrimi-naciji migranata u politici.

KOSMO 19

„Ne treba dozvoliti da Vas diskriminaci-ja pogađa. Zašto da

se natovarim tuđim duševnim

đubretom?”

POL IT IKA

20 KOSMO

A lma Zadić, predstavnica „Liste Pilz”, doživjela je nedavno neugodnu situa-ciju u austrijskom parlamentu. „Kada

sam dobila riječ, u sali je neprestano počela lebditi ‚Bosna’. No, rekla sam sebi da neću dozvoliti da mi moje porijeklo prebacuju

unutar objektivne debate”. Svaka peta osoba u Austriji ima takozvano migraci-ono porijeklo. U političkom zastupništvu je samo 3,3 odsto, drugim rečima samo 6 od ukupno 183 zastupnika sa migracionim porijeklom u Nacionalnom savjetu. Često se političari sa migracionim porijeklom suočavaju sa verbalnim napadima, bili oni otvorene ili prikrivene prirode. No, ovog puta se očigledno nešto drugo dešava, jer se Alma Zadić brani, a drugi političari van njene partije se sa njome solidiraju.

Neljubazan ton u visokoj kući„2008. godine sam postala zastupnica u parlamentu. Bila sam prva sa migracio-nim porijeklom u Nacionalnom savjetu. Često sam doživljavala diskriminaciju u parlamentu i bila sam, izvan sopstvene frakcije, ostavljana sama da se borim sa time svime”, sjeća se Alev Korun. Do 2017. godine bila je u funkciji parla-mentarne predstavnice za partiju „Die

Grünen” – period povezan sa mnogo stresa i visokim opterećenjem. Danas je ova političarka sa diplomom politologa mnogo opuštenija. Njena smirenost i samopouzdanje su prosto zarazni. Korun je bila pionirka za buduće političare sa

stranim imenima. Da nije uvijek sve lju-bazno unutar „visoke kuće” nam je takođe potvrdila. Političari iz redova ÖVP und FPÖ su tokom žestokih diskusija često spominjali porijeklo zapstupnice rođene u Turskoj: „Ako Vam se ovde ne sviđa, možete slobodno otići i ne morate se vra-ćati”. Odgovora na ovakve izjave skoro pa nije ni bilo. Partija SPÖ podržala je svog koalicionog partnera, ÖVP, i zbog toga šutjela posle takvih izjava. „Podržavam to što su se javile reakcije na rasizam tokom Alminog govora. Koliko god takve upa-dice mogu da budu grozne, dobro je što je svest protiv diskriminacije očito dosta jača. Postoji više solidarnosti i van granica vlastite partije”, objasnila je Korun.

Etnička etiketaDiplomirana advokatica Zadić ne želi više biti vrijeđana zbog njenog porijekla. Uprkos djelimično „niskom” nivou komunikacije u parlamentu, ona se itekako raduje podršci koju je doživjela. „Posle govora sam dobila brojne poruke na Twitteru. A i zastupnici iz različitih stranaka su me ohrabrili. Bilo je veoma lijepo vidjeti, koliko su ljudi postali glasni. Moja vizija je da će se to proširiti i na društvo”, rekla je Bečljika sa bosanskim korijenima. Korun može nabrojati dosta slučajeva sa rasističkom konotacijom: „Neki od zastu-pnika su me pokušavali etnički etiketirati u objektvnim debatama, što je čudno, jer se u

politiku ide sa ciljem poboljšanja budućno-sti ove države. Onda ti bude rečeno: „Ne, Ti ne smiješ doprinjeti. Za divno čudo takve izjave dolaze od strane onih političara, koji zahtjevaju od doseljenika da se oni moraju integrirati”, podvukla je Korun. Političari sa migracionim porijeklom se ne žele pred-stavljati kao žrtve i siti su da se na to svode. Alma Zadić potvrđuje Korunina iskustva: „Bilo mi je važno istaknuti, da me ne smiju svoditi na to što nisam rođena u Austriji. Trebaju me tretirati kao dio društva. Ja sam ovdje završila školu, studirala i sve učinila da budem dio društva. Onda se stigne i do Nacionalnog savjeta, ali još uvijek nije dosta. Imam dva identiteta i ne dozvoljavam da mi jedan od njih osporavaju”, kaže Alma Zadić.

MIGRANTIOd ukupno 183 po-slanika, 6 ima mi-graciono porijeklo

„Bilo mi je važno istaknuti, da me ne smiju svoditi na to što nisam rođena u Austriji i da me trebaju tretirati kao dio društva”, objašnjava Alma Zadić.

„Podržavam reakcije protiv rasizma tokom Alminog govora. Dobro je da je svest protiv diskriminacije postala jača.”

Potrebna je debela kožaVećina partija su malo toga učinile kako bi postale podesnije građanima sa korijenima u stranim državama, a mnogi od njih su i glasači. A neke stranke i dan danas ništa ne čine vezano za to. Partije kao što su FPÖ i NEOS nemaju nijednog mandatora sa stra-nim porijeklom. Kako može jedna karijera u politici onda biti zanimljiva? Nedostaju, izuzev nekoliko izuzetaka, uzori. Potrebna je veoma debela koža da bi se neko sa stra-nim imenom angažirao politički. Treba

razviti strategije kako se treba ophoditi prema diskriminaciji. „Normalan čovjek, koji nije pun mržnje, ne računa na napade bez ijednog razloga. One koji vrše diskrimi-naciju, najviše iritira ukoliko se ne upuštaš u njihove igre i ne dozvoljavaš etniciranje. Strateški je najpametnije postati svestan, da o nije do Vas. Zašto da se natovarim tuđim duševnim đubretom?”, rekla je Alev Korun.

Ravnopravnost i šanse za svu djecuObje žene smatraju uzore najvažnijim signalom za mlade ljude sa migracionim porijeklom, kako bi i oni uspjeli u austrij-skom društvu. „Treba misliti široko, niko te ne može zaustaviti. Padati, ustajati i nastavljati sa punim samopouzdanjem. Pogotovo jedna mlada žena sa migracio-nim porijeklom treba razivit ovu jačinu”, objasnila je Zadić. Drušvena inkluzija, kao i ravnopravnost sve djece i omladine

predstavljaju značajnu ulogu za nju. „Djeca su sva ista, ne može biti, da djeca sa migracionim porijeklom imaju manje uspjeha. Tu treba sagledavati obrazovni sistem, tj. koliko on zapravo inkludira ljude sa drugim korijenima. Treba raz-mišljati da li je to moguće sa razredima za strance”, zaključila je Alma. Za Korun je stav presudan. „Ljudi koji ovdje žive su

deo ovog grada, da li se to nekome svidjelo ili ne. Izgraditi povjerenje i smanjiti otu-đenost”, objasnila je Alev Korun. Osobe sa migracionim porijeklom su u parlamentu premalo reprezentirane. Pro-blemi koji se odvijaju u „viskokoj kući” pripadaju svakodnevnici migranata. „Udio stranaca” u austrijskom stanov-ništvu je u stalnom porastu, kao i broj takozvanih „novih” austrijanaca. Hajka, rasizam i isključenje u svim oblastima života koji dovode do dijeljenja društva treba tematizirati. Neko ko želi diskri-minirati, reduciraće ljude na njihovo porijeklo i boju kože, bez obzira na njihov obrazovni nivo i profesiju. Tu treba samo-pouzdano reći, kao Alma Zadić: „Tema uopšte nema veze sa mojim porijeklom!”

Obje političarke smatraju da su za uspjeh migranata u političkom društvu Austrije neophodni pozitivni uzori i veliko samopouzdanje.

DEBELA KOŽANeophodan uslov za opstanak migranata u „visokoj kući”

Symbolbild Rivus 1 HWB: 17,09 kWh/m² a fGEE 0,705Rivus 2 HWB: 15,6 – 18,1 kWh/m²a fGEE 0,70 – 0,71

Provisionsfrei

für den Käufer

Eva Fleberger+43 1 878 28-1213eigentum@rivus.buwog.com rivus.buwog.com | buwog.com

EINFACHSCHÖNER WOHNEN

Gregorygasse 10B, 1230 Wien68 Eigentumswohnungen

Walter-Jurmann-Gasse 2B,1230 Wien130 Eigentumswohnungen

• Alle Wohneinheiten mit Balkon, Terrasse oder Eigengarten

• Fußbodenheizung

KOSMO22

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: w

ww.

noe.g

v.at,

zVg.

Na 23. evropskom Forumu u Wachau okupilo se 600 političa-ra, među kojima su bili i premijeri Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

St. Pölten je jedan od austrijskih gradova kandidata za dobi-janje titule evropske kulturne prestonice za 2024. godinu.

Cilj nove rezolucije je da se kod dece probudi interesovanje za znanjem i da se poboljašaju njihove lične sposobnosti.

U petak, 15.6.2018. godi-ne održan je 23. Evropski Forum Wachau u zamku Göttweig u Donjoj Austriji.

„Doing less more efficiently – Fokus auf das Wesentliche als Leitthema der Zukunft Euro-pas” („Manje rada, više efika-snosti – fokus na suštini kao lajt motiv budućnosti Evrope) bila je ovogodšnja tema Foru-ma koji je trajao do subote, 16. juna 2018. godine. Na

2024. godine će jedan od austrijskih gradova dobiti titulu prestoni-ce kulture Evrope. U trci za titulu učestvuje i gval-ni grad Donje Austrije.

Osvajanje titule evropske prestonice kulture je veliko priznanje za svaki grad, ali i šansa za čitav region, da se poboljša njegov imidž u sve-tu, kao i da se ekonomski i turistički unapredi. Odluka

U skladu sa pokrajinskim budžetom predložena je rezolucija o moderni-zaciji nastavnog plana i programa. Cilj predlo-ga je da se školarci bolje pripreme za život.

Predlogom rezolucije o mo-dernizaciji nastavnog plana i programa želi se postići bolja priprema školaraca za kasniji život, kao i da se bolje odgovori na njihove potrebe.

23. evropski ForumWachau, Göttweig

St. Pölten u trci za prestonicu kulture 2024.

Modernizacijanastavnog programa

Forumu se okupilo 600 politi-čara iz čitave Evrope. Glavna tema foruma bila su pitanja uspešne integracije čitavog evropskog društva, a na sedni-cama i okruglim stolovima su, među ostalima, učestvovali i predsednik Vlade Crne Gore, Duško Marković, premijer Hrvatske, Andrej Plenković, i premijerka Srbije, Ana Brna-bić. U svom uvodnom govoru predsednica Donje Austrije, Johanna Mikl-Leitner, poru-

grada St. Pöltena i pokrajine Donje Austrije za njegovu prijavu za dobijanje ove pre-stižne titule doneta je iz više razloga. Ne samo da titula od-likuje pobednika, već je čitav proces učešća usko povezan sa dugoročnim planiranjem kulturnog sadržaja grada i po-krajine, koje će imati daleko-sežni uticaj na kulturni život društva. Prema rečima pred-sednice pokrajine, Johanne Mikl-Leitner, dobijanje titu-

„Kao gradskoj savetnici za obrazovanje, želja mi je da kod školaraca probudimo in-teresovanje za znanjem, koje će sutra moći da upotrebe i iskoriste za svoje dalje usavr-šavanje. To možemo postići kroz nastavni program, koji bi u svakom momentu bio prilagođen njihovom uzra-stu. Smatram da je razvijanje „soft skillsa” tj. ličnih veština poput komunikativnih spo-sobnosti, društvene kompe-

čila je: „Evropa će tek tad biti uspešna, kada svojim stanov-nicima ponudi sigurnost.” U nastavku govora ona je istakla da je, nakon proteklih terori-stičkih napada i migracione

le je šansa koja ne sme da se propusti. Ona je, između ostalog, naglasila da se u či-tavoj Donjoj Austriji aspekti javnog života konstantno poboljšavaju i da čitava po-

tencije i kritičke sposobnosti od izuzetnog značaja za razvoj dece i da se na tom polju više treba u njih ulagati. Vlada po-krajine traži od države mo-dernizaciju i dopunu nastav-

krize, Evropi više nego ikad potrebna jaka, zajednička si-gurnosna politika. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da se ljudi i regioni još više udru-že. Više na: www.noe.gv.at.

krajina ima dosta toga da ponudi. U trci za evropsku prestonicu kulture učestvu-ju još i Dornbirn, Bad Ischl i Klagenfurt. Više infor-macija na: www.noe.gv.at.

nog plana kao i posvećivanje posebne pažnje razvijanju ličnih veština. Promena pla-na se odnosi na osnovne, kao i stručne srednje i više škole.Više na: www.noe.gv.at.

Info: (01) 929 13 99 · www.zara.or.at · Uni Credit Bank Austria, IBAN AT25 1100 0052 1136 2800 • BIC BKAUATWW

ÖST

ERREICHISCHES

W

WW . O S G S. A

T0581405814Reg.Nr.Reg.Nr.

I N V E S T I E R E N � S I E � D O C H � M A L � A N D E R S !W E R D E N S I E T E I L H A B E R i N �

Rassismusfreie Gesellschaft!

Mit einer Spende oder einer Mitgliedscha� bei ZARA – Zivilcourage und Anti-Rassismus-Arbeit

investieren Sie in eine rassismusfreie Gesellscha� .

Indem Sie die Arbeit von ZARA unterstützen, stellen Sie sicher, dass Ausgrenzung und Diskriminierung

wegen Herkun� , Sprache oder ethnischer und religiöser Zugehörigkeit in Österreich rechtlich geahndet werden und

Alltagsrassismus nicht salonfähig bleibt.

«Spenden gegen Rassismus – spart Geld beim Fiskus!»

Alle Spenden und Mitgliedsbeiträge sind steuerlich absetzbar.

zara_Aktie_200x280_RZ.indd 1 30.01.17 15:11

KOSMO24

Foto

s: Bg

ld. L

ande

smed

iens

ervi

ce

BURGENL AND

Zahvaljujući specijalnom projektu „Gründen als Chance” čak 15 žena u Burgenlandu je uspešno osnovalo svoju firmu.

Predsednik pokrajine Niessl je zajedno sa vice guverner-kom WU Guiying otvorio „Hunan-Burgenland Business Day”.

Projekat podizanja svesti o žaštiti životne sredine ove godi-ne ulazi u deveti krug i podržan je od strane Saveza opština.

Projekat „Gründen als Chance für Frauen” („Osnivanje kao šansa za žene”) finansiran i po-držan od strane BFI-a (Bildung. Freunde inklusi-ve) u Mattersburgu, pokre-nut je prema nalogu pokra-jinskog Referata za žene.

Cilj pokrenutog projekta je da se obezbedi podrška že-nama za njihovo poslovno osamostaljivanje. Od počet-

Delegacija za ekonomiju i turziam jača prijateljske veze sa kineskom provinci-jom Hunan.

Nakon prvih, uspešnih razgo-vora sa kineskim preduzetni-cima, delegacija za ekonomiju i turizam povodom drugog kruga razgovora putuje u Changsha, glavni grad par-tnerske provincije Hunan. Guverner narodne vlade provincije Hunan i vice gu-

Projekat o podizanju svesti o zaštiti i održavanju životne sredine „Sei keine Dreck-schleuder – Straßengräben sind keine Mülldeponie” ove godine ulazi u deveti krug.

Informisanje, stvaranje svesti i osećaja za životnu sredinu ove godine se nalaze u fokusu projekta „Sei keine Drecksc-hleuder – Straßengräben sind keine Mülldeponie”. Projekat je iniciran od strane pokraji-

Osnivanje kao šansaza bolju budućnost

U znaku burgenlandsko-kineskog prijateljstva

Zajedno za čistuživotnu sredinu

ka projekta, grupi od 16 žena je pružena pomoć na putu osnivanja firmi, a do danas ih je čak 15 uspešno osno-valo. „Cilj projekta je bio da se pomogne svim ženama, koje žele da postanu nezavi-sne preduzetnice. Jako sam zadovoljna što smo uspeli da ostvarimo ovaj cilj. Procenat učinka od 97,75% govori sam za sebe. Ovaj projekat je projekat uspeha koji poka-zuje da mi, u Burgenlandu,

vernerka dočekaće delegaciju pokrajine Burgenland. U fo-kusu prvog kruga razgovora bilo je jezero Neusiedler See. Tim povodom je guverner Xu Dazhe poseban naglasak dao činjenici, da je postignut i održan odličan kvalitet vode u jednom tako ogromnom je-zeru. Naime, u kineskoj pro-vinciji Hunan nalazi se drugo po redu zatvoreno jezero u Kini. Vlada provinicije želi da unapredi kvalitet vode u jeze-

ne Burgenland, pokrajinskog tužilaštva za životnu sredinu, pokrajinskog, javnog servisa ORF, a u saradnji sa pokra-jisnkim Savezom za javnu čistoću. Posebna novina ove godine, kada se projekat odr-žava već po deveti put, je ta što su se u njegovo sprovo-đenje uključile i pokrajinske opštine, Savez predstavnika opština, kao i Savez opština. I ove godine, kao i prethod-nih, posebno napravljenim

itekako imamo samostalne i jake žene”, istakla je pokraji-snka savetnica za žene, Mag.a Astrid Eisenkopf. Burgen-land je na prvom mestu u odnosu na ostale pokrajine

ru, kako bi se ono moglo ko-ristiti kao voda za piće. Da bi to uspeli da ostvare, obratili su se za pomoć predsedniku po-krajine, Hansu Niesselu. Osim toga, razmena iskustva i znanja

logom će se apelirati na sve učesnike u saobraćaju da ne bacaju otpakte kroz prozor svojih vozila. Svake godine se nakupi dosta otpada po putevima, odmorištima kao i

u Austriji po broju samostal-nih preduzetnika. Od uku-pnog broja privatnih firmi, čak 71,9% vode žene. Više informacija možete pronaći na: www.burgenland.at.

desiće se i u oblastima održive energije, pročišćenja vazduha, i energetske delotvornosti u prehrambenoj industriji. Više informacija možete naći na: www.burgenland.at.

po površinama pored glavnih saobraćajnica Burgenlanda, koje zagađuju okolinu, a nji-hovo uklanjanje dosta košta.Više informacija na: www.burgenland.at.

REPOR TAŽA

KOSMO26

Savez ptice grabljivice

SOKOLARSTVO. Pre skoro 4.200 godina na stepama Cen-tralne Azije rodila se neobič-na, vrlo plemenita veza izme-đu čoveka i ptica grabljivica zvana sokolarstvo. U Evropi se ovom disciplinom uspešno bavi Hani Girgis iz Srbije.

Piše: Dušica PavlovićFotografije: Nemanja Milatović

i čoveka

Hani i dodaje da je pored ogromne lju-bavi, razumevanja, strpljenja i discipline potrebno i da čovek bude pomalo fanatik kako bi mogao da se bavi sokolarstvom. „Ne postoji konkretna teorija kako ih pri-pitomiti. Sokolarstvo se bazira na pitanju – kako motivisati pticu grabljivicu da lovi, ali da ipak bude poslušna? To znači da ona uvek mora da bude malo gladna tj. dovoljno gladna, jer ako je sita, neće ići u lov. Treba da se napravi taj savršen balans između njihove dobre fizičke kondicije i potrebe za lovom.” Posao sokolara je izuzetno složen i odgo-voran, jer pored samog pripitomljavanja i hranjena ptica, zaduženi su i za razvijanje njihovih letačkih sposobnosti. „Mi smo ptici i otac i majka i sve što bi njeni rodite-lji radili, radimo i mi. Učimo je da leti, da

27 KOSMO

Savez ptice grabljivice

Otvorivši nam kapije svoje kuće, Hani Girgis, profesionalni sokolar u Beo-gradu, uveo nas je u svoje dvorište iz

kojeg su se čuli nesvakidašnji krici. I dok su iz susednih dvorišta kokoške i petlovi pozdravljali toplo nedeljno jutro, iza Hanijeve kuće su se oglašavali suri orlovi, Harisovi jastrebovi i jedna sova. Ugledati ukupno 14 ptica grabljivica u srcu Beograda bilo je gotovo nestvarno. „Najbrža ptica na svetu je sivi soko sa brzinom obrušavanja od 350 km/h, a posle nje dolazi suri orao sa 250 km/h, koji je ujedno i najsposobnija ptica za lov, jer živi na svim kontinentima i nije specifična za samo jedan region”, zastrašujuće veštine tako ljupkih ptica otkriva nam Hani, čija je majka Srpkinja, a otac Sudanac. I dok mala sura orlica, Tila, znatiželjno okreće glavu u krug sa željom da se igra, saznajemo da je ona, sa svoje samo tri godine, u stanju da odnese čitavo lane u kandžama. Otkuda Haniju ideja i hrabrost za ovaj životni poziv? „Mene su oduvek zanimale samo životinje i nisam bio neki veliki fan sportova ili drugih hobija. Naročito sam bio zaljubljen u surog orla i još kao mali sam pravio orla od papira i crtao ga. U detinjstvu sam gledao jedan dokumen-tarac o Kazahu koji lovi zajedno sa konjem i orlom i taj dokumentarac je odredio tok mog života”, otkriva nam Hani koji je zavr-šio srednju veterinarsku školu, a nakon toga i fakultet za menadžment.

SokolarstvoIako ova plemenita disciplina u Srbiji

datira još od vremena Nemanjića, Haniju je bilo poprilično teško kada je počinjao da tumači sokolarstvo. „Tada nije bilo interneta, pa samim tim nisam mogao doći tako lako u kontakt sa ljudima koji bi mogli da

me posavetuju. Onda sam saznao za par sokolara, spojio se sa njima i počeli smo da razmenjujemo iskustva. Bilo mi je

teško i zbog toga što sam se opredelio za surog orla, jer jako mali broj ljudi u

svetu radi sa tom pticom. Međutim, moj moto je – kada nešto mnogo

želiš, moraš uspeti u tome”. Hani je pre 11 godina u Srbiji bio

jedan od osnivača „Društva sokolara Srbije”, koje nudi

obuku za sokolare, a ove godine je imao priliku

da piše predlog Zakona o sokolarstvu. „U

Srbiji ima jako malo sokolara, pogotovo

profesionalnih. Prvi problem je

nedostatak interesovanja, a drugi je nabavka ptica, jer se one uglavnom uvoze iz inostranstva. Procedura za uvoz ptice gra-bljivice je veoma komplikovana. To je veliki minus toga što nismo u EU, jer je upravo cilj zaštite životinjskih vrsta da postoji kontrola uvoza i izvoza, kako bi se sprečila njihova nelegalna trgovina. Sva sreća da danas postoji nekoliko odgajivačnica u Srbiji za ptice grabljivice, gde sokolari mogu doći do njih. Austrijanci imaju jako razvijenu tradiciju sokolarstva. Iako je naša starija, zbog burne istorije nismo tu tradiciju uspe-vali da održimo i razvijamo. U proteklih 10 godina smo uspeli da vratimo sve što smo izgubili na jako visok nivo, ali i dalje imamo prepreka od strane lovaca, zaštitara i drugih. I dalje vlada mišljenje da su ptice grabljivice obične ćurke i ljudi ne shva-taju koliko su one inteligentne. Baš zbog te inteligencije je čovek pre 4.200 godina uspeo da sklopi pakt sa tom životinjom i da lovi sa njom. Takav pakt nije moguć sa životinjom koja nije visoko inteligentna.” Iako je veza sa ovim inteligentnim bićima itekako moguća, jako ju je teško ostvariti. Svaka ptica ima svoj specifičan karakter, a za razliku od pasa i ostalih domaćih životi-nja, njih je nemoguće grditi. „Sokolarstvo se ne bazira na klasičnom treningu. Izgrdite li jednom pticu grabljivicu, vaš odnos je zau-vek gotov, jer ste narušili njeno poverenje. Čovek mora da zna da prepozna stanje ptice grabljivice i da se shodno tome i ophodi prema njoj. Mi smo njihovi psi, jer ih jako dobro i revnosno negujemo”, naglašava

Hanijeva mezimica izaziva pravi strah i trepet kod ostalih ptica, jer je njen ulov uspešan u 90% slučajeva.

i čoveka

REPOR TAŽA

KOSMO28

BESKRAJNO POVERENJE I OGROMNA LJUBAV„Mi smo ptici i otac i majka. Sve što bi njeni roditelji radili u pri-rodi, radimo i mi. Ako jednom izgrdite pticu, vaš odnos je gotov.”

održava koordinaciju, radi manevre i sve se svodi na imitaciju prirode.” U nemoguć-nosti da uopšte zamislimo da čovek može naučiti pticu da leti, zanimalo nas je kako se to postiže. „Navodimo je da lete. U prirodi to funkcioniše ovako: majka i otac hrane mladu pticu dok je u gnezdu. Kada dođe vreme da napusti gnezdo, oni prestanu da je hrane. Onda majka ostavi meso na steni, da ptica to vidi i navodi je da izleti. Tu joj, naravno, pomaže i instinkt. Pomerajući hranu svaki put na drugo mesto, majka je vežba i oslobađa straha od letenja. Ptice gra-bljivice se, inače, plaše visine kada su male. Naučiti pticu da obavlja različite radnje je mukotrpan posao, a najteže je naučiti je da lovi po hangarima.” Za razbijanje predrasuda o sokolarstvu, kao o disciplini koja ograničava slobodu ptica, zadužena je Svetska organizacija sokolarstva (IAF), čija je članica i „Društvo sokolara Srbije”. „IAF čuva sva udruženja sokolara, jer je sokolarstvo zaštićeno UNESCOM. Pticama je život kod sokolara jako dobar, jer sve što moraju da rade je da lete i love, baš kao u prirodi. Mi njih ne držimo zarobljene u kavezima. Uvek su aktivne, puštamo ih da lete, a pritom dobijaju najbolju moguću negu. Zato nam se one vraćaju nakon lova – naučile su da je njihov život uz čoveka lakši. Jedan orao u prirodi živi do 30 godina, a kod sokolara do 60. Ptica može da odleti kad je

pustim, ali neće, jer joj trebam. To je jedina tehnika rada, gde životinja nije uslovljena.”

Biološka zaštitaIako nastalo za svrhe lova, sokolarstvo se danas primenjuje kao metoda biološke zaštite poljoprivrednih i privrednih dobara, sportskih terena i aerodroma. Tako Hani i njegove ptice rade širom Srbije, čuvajući razne površine od malih ptica, koje mogu

izazvati velike štete. Zaposleni preko cele godine, jastrebovi, orlovi i sova, paze na to da se male ptice ne zavuku u motore aviona i time izazovu njihov pad. „U poslednjih par godina se u Srbiji značajno razvila svest o biološkoj zaštiti. Sve je počelo sa ’Jat teh-nikom’, firmom za održavanje aviona na aerodromu ’Nikola Tesla’ u Beogradu. Kako je ’Jat tehnika’ bila zadovoljna rezultatima,

preporučivali su nas dalje. Danas sprovo-dimo zaštitu na mnogim mestima – radimo sportske hale poput Arene, carinski termi-nal, parking servise, golf terene, aerodrome. Gde god ptice ugrožavaju neko državno privredno dobro, mi smo dužni to da reša-vamo”, objašnjava Hani i opisuje nam način rada ptica grabljivica u „Jat tehnici”: „Napra-vim takav ritam da su sve ptice aktivne svaka dva dana. Stavim ih u auto, odvezem

Mlada orlica Tila u g l a v n o m s e koristi u lovu. Pro-sečan život njene vrste u prirodi je 30, a kod sokolara 60 godina.

u hangar i pustim. One oblete teren i raste-raju ptice. Nemamo određene radne sate. Najgore je leti, jer ptice grabljivice teško podnose vrućinu. A sve zavisi i od broja ptica štetočina. U proseku radi jedna do dve ptice dnevno, a ređe pet do šest. Prošle godine je na vršačkom aerodromu bilo dosta galebova, pa smo morali da pojačamo broj grabljivica. Jedna ptica ne može ceo dan da leti zbog velike brzine tj. sprintova i velikog utroška energije, te ih moramo često sme-njivati da se ne bi pregrejale. Rasterivanje ptica na aerodromskim pistama se obavlja iz auta. Ptice izbacujemo kroz prozor vozila u velikoj brzini. Za te akcije se koristi soko – letač na duge staze i orao koji ne lovi ptice, ali svojom pojavom izaziva užasan strah. Što se hangara tiče koristim jastrebove. Oni su pogodni, jer su šumski lovci. To je ptica sa kratkim rasponom krila, pa može da mane-vriše kroz grane, a u hangarima nailazi na ’šume od gvožđa’ tj. metalne konstrukcije koje drže krov. No, treba uvek kombino-vati ptice. Sova npr. izgleda jako slatko, ali je jedan od najuspešnijih lovaca. Nijedna ptica ne izaziva toliko strah kod drugih ptica kao sova, jer je njen napad u 90% uspešan.” Hani dodaje da njegova firma garantuje smanjenje broja neželjenih ptica za 99%. „Ne možemo garantovati 100%, jer nebo je beskrajno i otvoreno. Naravno da će tu i tamo doleteti neki golub. Ali to je potpuno nebitno i neprimetno. Jednom se desilo da tri meseca nismo imali nijedno jato.” Zbog čega je biološka zaštita toliko efikasnija od drugih metoda? „Različite metode su se koristile za rasterivanje ptica – i laseri i zvučne metode. Ništa tu ne pomaže toliko

BESKRAJNO POVERENJE I OGROMNA LJUBAV„Mi smo ptici i otac i majka. Sve što bi njeni roditelji radili u pri-rodi, radimo i mi. Ako jednom izgrdite pticu, vaš odnos je gotov.”

kao prirodna zaštita iz jednog jednostavnog razloga. Vratimo se u istoriju evolucije. Šta ima jedna vrana u svom genetskom kodu? Da se hrani, razmnožava, da ima određenu socijalnu ulogu u jatu i da beži od predatora. To im je jednostavno urođeno. Zbog toga im prirodni predator stvara najveći stres. Mnogo godina smo studirali inteligenciju ptica da bismo znali kako da budemo korak ispred njih. Sve ptice su inteligentne, ne samo grabljivice, i vrlo brzo mogu da pre-poznaju određeni obrazac ponašanja. Zbog toga je važno uvek kombinovati metode kao i ptice grabljivice. Primetio sam tokom godina da su ptice naučile da iz mog vozila izleću predatori. Čim uđem na teritoriju

aerodroma svojim vozilom, vrana izviđač javlja ostalima da smo stigli. Onda smo došli na ideju da svi imamo isto vozilo kako bismo ih zbunili i kako bi one stalno bile u strahu od predatora.” Iako mnogi mogu da pomi-sle da to predstavlja ubijanje malih ptica, biloška zaštita se i naziva biološkom, jer se ne radi o veštačkom ugrožavanju životinja i prirode. „Sokolar je samo posmatrač. Mi pustimo pticu i ona lovi. Naravno, nećemo loviti ptice koje su zaštićene, ali takvih ptica ni nema na aerodromu. Biološka zaštita se ne kosi sa zaštitom ugroženih vrsta, jer mi ne ubijamo ptice. Kada grabljivica krene da juri drugu pticu, ona ima sve mogućnosti da pobegne. Ako bude uhvaćena, to se prosto desilo prirodnim putem, kao što bi bilo gde u divljini mogla biti uhvaćena od strane pre-datora. To i jeste zakon prirode – pobeći ili biti uhvaćen.” Da bi jedan sokolar mogao sprovoditi biološku zaštitu mora biti licen-ciran. To podrazumeva da ume da prepozna vrste ptica koje se nalaze na aerodromu, da vodi komunikaciju sa kontrolnim tornjem, kao i da ima apsolutnu kontrolu nad grablji-vicom, kako ona slučajno ne bi ušla u motor aviona. „Nažlost ’Nikola Tesla’ nema bio-lošku zaštitu. Mi radimo u ’Jat tehnici’, a

to je druga firma odmah pored aerodroma i samo nas deli jedna žica. S jedne strane žice ima milion ptica, a sa druge je apoteka! Aerodrom ima svoj bird control sa svetlima i zvučnim signalima, koji nisu dovoljno efektni. Ptice mirno lete pored Air Bus-a koji pravi veoma jaku buku, a onda se oče-kuje da će ih zvučni efekti uplašiti! Prošle godine je bilo 40-ak sudara s pticama. No, ni bečki aerodrom nema biološku zaštitu. „Austrija je puna ptica, jer je bogata florom i plodnom zemljom. Iako imaju razvijenu tra-diciju sokolarstva, niko od njih ne sprovodi biološku zaštitu, što je, po mom mišljenju, preko potrebno”, naglašava Hani koji je u Austriji radio u zamku Rosenburg, gde se kroz izložbe i predstave sa pticama grabljivi-cama promoviše stara tradicija sokolarstva.

PREDATORPtice se lako navi-knu na zvuk, ali napredatora nikada

Biološka zaštita sa grabiljivicama je najefikasnija i najprirodnija. Nažalost, veliki broj aerodorma u Evropi još ne primenjuje ovu metodu.

Foto

: zVg

.

Zuhören. Und dabei Visionen, Träume aber auch Sorgen ernst nehmen. Sich ständig weiterentwickeln. Niemals stehen bleiben und als Teil eines starken Teams erster Ansprechpartner sein: Vor allem, wenn es um Ihre Zukunft geht!

All das macht eine Bank zur Hausbank – Ihrer Hausbank! www.volksbank.at

© F

elic

itas

Mat

ern

REPOR TAŽA

KOSMO30

MINE. I nakon 22 godine od završetka rata, BiH se i dalje suočava s ozbiljnim problemom kontaminacije minama. Mine predstavljaju direktnu prijetnju životima građana koja bi mogla biti prisutna i u narednim decenijama.

Kupres itd.”, navodi Šerak.Bosna i Hercegovina spada u red zemalja sa najvećim ste-penom zagađenja minama, a život stanovnika je u stalnoj opasnosti. U prvoj polovini 2018. godine ipak nije bilo slučajeva stradanja od mina.„U 2018. godini nije bilo nastradalih od PP mina, osim jednog incidenta gdje su nastradale ovce. U 2017. godini desilo se pet min-skih  incidenata u kojima je nastradalo sedam osoba  od toga tri smrtno, dok su četiri osobe povrijeđene.Kada govorimo o podacima nakon rata, od 1996. godine stradalo je 1756 osoba, od toga 613 smrtno, a 250 su bila djeca.”Najveći broj ugroženih

zajednica registrovan

O zbiljnost problema potvrđuje i podatak da je od 1992. godine

oko 8.386 ljudi stradalo od mina u BiH, navode u zajed-ničkom saopćenju Evropska unija u BiH, World Vision i UDAS (Organizacija amputiraca).Bosna i Hercegovina je najpogođenija država minskim problemom u Evropi. U saopćenju Centra za uklanjanje

mina u BiH (BH MAC) navodi se da je od 1996. godine do danas kroz ope-racije netehničkog izviđanja

osigurano 3.140 km². U BiH je još zaostalo oko 80.000 mina.Kako ističe Tarik Šerak, šef odsjeka za upravljanje protivminskim akcijama, Centra za uklanjanje mina u BiH (BH MAC) trenutna minska sumnjiva površina Bosne i Hercegovine iznosi 1056,74 km².„Minski sumnjiva područja imaju 142 opštine naše zemlje. Čak 40 opština ima minski sumnjivu površinu veću od 10 km². Opštine sa najvećom minski sumnjivom površinom su Konjic, Bihać,

Zavidovići , I l ija š , Trnovo, San-

ski Most,

BiH najpogođenijaminamau Evropi

31KOSMO

Piše: Mediha Adrović

 Deminiranjekompletne teritorijedo 2025. godine?Direktor Centra za ukla-njanje mina u BiH, Saša

OPASNOSTNajugroženije su zajednice u ruralnim područjima

Fotografije: Mediha Adrović i FUCZ

krst RS i Crveni križ Federa-cije BiH provode takmičenje pod nazivom ‚Misli mine’, za djecu osnovnih škola što predstavlja veoma važnu aktivnost u programu upozo-ravanja na opasnost od mina. Učenici kroz interaktivan rad i uz takmičarski duh uče kako sigurno živjeti u Bosni i Hercegovini. Svake godine oko 3.200 učenika učestvuje na takmičenjima od opštin-skog preko županijskog/regionalnog, natjecanja na nivou Brčko distrikta BiH, entitetskog pa do državnog natjecanja”.

Tim Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) na zadatku. Između ostalog, FUCZ se sastoji od Sektora za planiranje, za mjere zaštite, spašavanja i vatrogastva, kao i Centra za obuku.

je u ruralnim područjima. Procjenjuje se da stanovnici urbanih područja imaju relativno siguran ekonomski i društveni život u poređenju sa ruralnom populacijom koja ekonomski zavisi od pristupa kontaminiranom zemljištu. „Analize minskih nesreća pokazuju da je najveći broj stradanja registrovan u ranu jesen i kasno proljeće, kada su aktuelni poljoprivredni radovi kao i prikupljanje ogrijevnog drveta. Pored pri-kupljanja ogrijevnog drveta i poljoprivrednih radova, jedan od najvećih uzroka stradanja stanovništva je i skupljanje sekundarnih sirovina koje imaju određenu ekonomsku vrijednost. Iz navedenog možemo vidjeti da su ruralna područja naj-ugroženija i u njima se dešava najviše minskih incidenata, te da su ta područja i prio-ritet za čišćenje od mina. Iz svega navedenog možemo zaključiti da na ta pod-ručja treba posebno obratiti pažnju”, ističu u BH MAC-u.Centar za uklanjanje mina

u BiH pored stalnog anga-žmana na terenu, također radi i na edukaciji. Posebna pažnja posvećena je djeci, koja su najčešće žrtve.„Organizacije akreditovane za upozoravanje na mine su uključene u implementaciju planova upozoravanja na opasnost od mina u opšti-nama ugroženim minama u Bosni i Hercegovini koji u većini slučajeva obuhvataju edukaciju djece školskog uzrasta. Eufor konstantno vrši edukaciju školske djece širom BiH. Takođe Društvo Crvenog krsta/križa, Crveni

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!PAZI MINE!

PAZI MINE!PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

I pored stresa Sead Vrana nalazi zadovoljstvo u poslu: „Znanje je naj-bolja prevencija stresa.”

Obradović, kaže da je da je BiH, prema Otavskoj kon-veciji, dužna da do 2025. godine završi deminiranje kompletne teritorije. „Centar

za uklanjanje mina je sa Nor-veškom narodnom pomoći, Oružanim snagama BiH, te uz pomoć Evropske komisije, napravio pilot-projekat kom-pletnog sagledavanja situacije u BiH. Prema našim procje-nama, 2025. godina bi trebala da bude krajnji rok”, ističe Obradović.U Centru za uklanjanje mina , dodaju da je u BiH u toku izrada nove strategije protivminskog djelovanja 2009-2025. godine.U 2017. godini, za protivmin-sko djelovanje u BiH, prema raspoloživim podacima Centra za uklanjanje mina u BiH (BH MAC) utrošena su finansijska sredstva u iznosu od 32.299.553 KM ili 78% od plana – 41.425.000 KM. „Od toga, iz domaćih izvora izdvojeno je 17.529.053 KM ili 54%, dok je iz međuna-rodnih (donatorskih) izvora izdvojeno 14.770.500 KM ili 46%. Najveći finansijeri, kada je riječ  o domaćim instituci-jama su Vijeće ministara BIH (Centar za uklanjanje mina u

za koji je završio fakultet, već obav-lja najopasniji posao u BiH. Šef je Odsjeka  za uništavanje eksplozivnih sredstava u Federalnoj upravi civilne zaštite. Tehničar je za ukla-njanje eksplozivnih sredstava nivoa 3+, što je najviša civilna kvalifikacija u ovom poslu. Kaže da je posao deminera njega pronašao. Iako je ovo posao od kojeg mnogi zaziru, Sead Vrana u njemu pronalazi izazov i inspiraciju.

Sead Vrana: Radi se defi-nitivno o zanimljivom i uzbudljivom poslu koji je s jedne strane tehnički i stručno prilično zahtjevan, te fizički i kondiciono naporan, a s druge poprilično kreativan i izazovan. Teško da se to može reći za posao osnovnog deminera, jer je taj posao naporan, jednoličan

i veoma opasan, a od njega svi počinju. Ja sada vodim odsjek u kojem radi oko 50 ljudi, pa imam i tu privilegiju, a i obavezu da idem na najteže i najizazov-nije zadatke što je barem meni

BIH, Ministarstvo odbrane BIH), Vlada Federacije BIH (FUCZ FBIH)  i Vlada Republike Srpske (RUCZ R S). Od međunarodnih

(donatorskih) izvora najviše sredstava su donirali NPA (međunarodni donatori), ITF (Enhacing Human Security, Ambasada Japana, Ambasada SAD, Ambasada Velike Bri-tanije i World without mines Švajcarska. Delegacija Evrop-ske Unije u BIH je donirala za pomoć žrtvama od mina oko 1.400.000 KM”, navode u Centru za uklanjanje mina u BiH.

Magistarknjiževnosti i deminerS e a d V r a n a j e diplomirani profesor i magi-star  književnosti. Autor zbirke pjesama „Garnirane utopije”, svojevremeno i ured-nik časopisa za mlade Urban Bug. Ipak, ne bavi se poslom

REPOR TAŽA

KOSMO32

Bosna i Hercegovina je jedna od najzagađenijih zemalja minama na svijetu. Do 2025. ima rok za njihovo uklanjanje.

Opštine sa najvećom sumnjivom površinom su Ko-njic, Bihać, Zavidovići, Ilijaš, Trnovo, Sanski Most.

odlično. Minu sam prvi put demontirao u ratu u kasnu jesen 1993. godine. Tada sam imao 17 godina i sada sam svje-stan da sam te noći, kada sam to uradio, zapečatio svoj poziv. Književnost volim, međutim u ovom poslu uživam jer me svaki put, sa svakom novom minom, bombom ili granatom koju trebam ukloniti odvede negdje (u stručnom smislu) drugo i svaki put moram manje više od početka da analiziram, smišljam i planiram šta i kako da uradim.

Kako izgleda jedan dan deminera?Sead: Deminer ustaje u 6 (ili ranije), pije kafu i gleda vre-mensku prognozu, te usput sluša muziku na VH1 Cla-ssic… Stari hitovi su idealni za postizanje radne temperature. Izvede psa, odvede kćerku u školu, pa ako je lijepo vrijeme biciklom, a ako ne automobi-lom dođe u bazu. Tu pregleda prijave i sa ekipom pravi plan za taj dan, a onda za teren. Teren se nekad svede na nekoliko sati vožnje u jednom pravcu samo

da bi se izvidila neka situacija, prikupile informacije i napra-vio plan rada, a nekad se, da kažem u komšiluku, mora dati sve od sebe i mentalno i fizički da se riješi situacija koja pred-

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!

PAZI MINE!PAZI MINE!

PAZI MINE!PAZI MINE!

FUCZ je tokom posljed-njih godina počela koristiti dronove. Koliko ovaj vid ubrzava i olakšava operacije?Dron je ponajbolji alat za izvo-đenje operativnog izviđanja radi prikupljanja informacija o terenu, mogućim pravcima pri-stupa, najkraćim pristupima u slučaju potrebe za medicinskom evakuacijom, preprekama, gustini vegetacije i slično. U sitaucijama kada je potrebno

vršiti uništenje eksplozivnog sredstva velike razorne moći na licu mjesta dron je veoma kori-stan za utvrđivanje mogućih rizičnih mjesta u okolini, npr. tačaka koje su posebno osjetljive na opasnost od požara ili zona na kojima je potrebno postaviti posebno fizičko obezbjeđenje.

stavlja izrazito veliku opasnost za svoje okruženje. Kada nema posla uglavnom ljude pustim kući ranije, prije  kraja radnog vremena, ali kada treba da radimo i duže. Znali smo na intervenciju izaći u ponoć, a kući se vratiti ujutru.

Kako se nosite sa stresom, da li postoje neke situacije koje su ostavile trajan pečat? Znanje je najbolja prevencija stresa. Znati šta, kako, gdje, s čim… biti samopouzdan, ali ne neoprezan. U nekim situaci-jama kada smo danima planirali i pripremali akciju poput ukla-njanja avionske bombe na Dolac Malti ili uništavanja bombe u Bosanskoj Otoci stres se aku-mulira danima, pa je prilično teško osloboditi ga se. Lično, prije nekoliko godina, počeo sam se baviti sportskim penja-njem i alpinizmom i to mi je idealna terapija za oslobađanje od stresa.

Koliko je najduže trajalo izmještanje/uništavanje bombe? Pripreme za uništava-nje avionske bombe, koje podrazumijevaju evakuaciju stanovništva i totalnu izola-ciju područja na zemlji, vodi i u zraku, najduže su trajale šest dana, a same akcije rijetko traju duže od pet sati. Najkomplici-ranija akcija koju sam vodio trajala je tri sata, kada smo na licu mjesta, u naselju, uništili bombu mase 250 kg.

Koliko kontaminiranost utiče na stanovništvo? Koliko je neznanje posljedica stradanja? Nesreće i stradanja civila su u 100% slučajeva posljedica

ljudskog faktora. Ljudi ulaze u minirana područja, jer

ih nužda natjera da skupljaju bilje, beru gljive, skupljaju drvo za ogrijev, otpadni metal koji prodaju kako bi prehranili

sebe i svoje porodice. Najčešće stradaju radno spo-sobni muškarci… Zamislite onda porodicu, u kojoj je nužda natjerala muža i oca da ulazi u minsko polje da  bi osigurao sredstva za izdržavanja poro-dice, kako ostane i bez člana koji je izdržavao. Posljedice mina nisu samo direktne, ranjavanja ili smrt već mnogo obimnije i

utiču na mnogo širu populaciju od onih koji od njih stradju.

Pored mina iz prošlog rata, problem su bombe iz Drugog, ali i Prvog svjetskog rata. U Bosni i Hercegovini nalazimo eksplozivna sredstva proizve-dena u rasponu od gotovo 150

NADNICA„Plata demi-nera je nadni-ca za strah”, ističe Sead.

godina, u 15 različitih država od kojih barem tri više ne postoje, a koja su korištena u tri rata koja su desila u posljednjih 100 godina. Od 1.1.2018. do 15.5.2018. uklonili smo i uništili 1828 različitih komada bombi, gra-nata i druge municije. Pored toga puno je različitih sred-stava proizvod improvizacije. Svako od tih sredstava ima svoje „fabričke” karakteri-stike, ali svako je u različitom stanju zbog vremena, ošteće-nja, upotrebe.

Svaki dan rizikujete svoj život izlaskom na teren. Kako je biti deminer u Bosni i Hercegovini? Pa kad uporedite ljude istog porijekla i obrazovnog nivoa u Bosni i Hercegovini defini-tivno demineri zarađuju bolje,

ali s druge strane ta plata je „nadnica za strah”. Koliko je ta plata realna možemo raspravljati, ali recimo fud-baler od kojeg ljudi imaju mnogo manje koristi nego od deminera zarađuje više, tako da smatram da su demineri debelo potcijenjeni.

Eksplozivna sredstva proizvedena u Bosni i Hercegovini u rasponu od gotovo 150 godina.

KOSMO 33

KOSMO

vatre

SPASIOCI. Oni su ti koji jurišaju na mesta sa kojih svi beže. Bilo da je reč o požaru, poplavi, oluji ili nekoj drugoj prirodnoj ka-tastrofi, hrabri vatrogasci daju sve od sebe kako bi spasili naše živote.

Piše: Dušica Pavlović

34

COVER

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

„Balance – mutig bleiben, aber auch den gewissen Respekt vor Natur-katastrophen nicht verlieren.”

KOSMO

vatre35

Ing. Christian FeilerKao oficir i vođa vatrogasnog odeljenja, Christian stalno brine o ljudima koji se nalaze u teškim, vanrednim situacijama. Osim toga, u okviru Saveza vatrogasaca za pokrajinu Beč, vodi i odeljenje za odnose sa javnošću. Još od malih nogu ima ogromnu ljubav za ovaj posao. „Uvek sam imao nekoliko hobija, ali što se posla tiče, za mene nikada nije postojala druga opcija. Želeo sam tehnički posao, na kojem ne bih morao stalno da sedim u kancelariji i u okviru kojeg bih mogao da pomažem ljudima”, otkriva nam Christian koji u svoje slobodno vreme zajedno sa grupom prijatelja ogranizuje kabare programe i glumačke večeri. Na pitanje koje osobine čovek treba da poseduje da bi se bavio ovim poslom, navodi da su poznavanje tehnike i psihička stabilnost tj. sposobnost suzbijanja ličnih emocija jako važne. „Meni, kao spasiocu, ne pomaže ukoliko tokom akcije

pravim poveznice imeđu toga i mog privatnog života. Ovaj posao je višestran i mišljenje da je za vatrogasca dovoljno da zna da ugasi požar, da nema strah od visine i da poseduje stabilnost je jako ograničeno. Najveći izazov ovog posla je taj što smo stalno primorani na improvizaciju. Kad-tad svaki vatrogasac dođe u situaciju u kojoj mora da napusti naučeni i istrenirani obrazac ponašanja i da slučaj posmatra individualno, jer u bilo kom momentu može da se desi nešto na šta nije raču-nao. Zbog toga je izuzetno važno da svako nauči da na prethodno usvojeno znanje i naučene veštine primeni umeće improvizacije. Na taj način se situacija najsigur-nije može staviti pod kontrolu. Isto tako je veoma važno da čovek tokom iskustva ne razvija strah, već opreznost, ali i da zadrži hrabrost”, opisuje nam Kristijan vrlo zah-tevne strane ovog hrabrog poziva.

„Najvažnije je odr-žati balans — biti dovoljno hrabar, ali sačuvati poštovanje prema prirodnim katastrofama.”

Foto

s: D

ušic

a Pav

lovi

ć

COVER

KOSMO36

Melvudin Šečić

„Prvo pravilo u ovom poslu je biti spre-man rizikovati svoj život za druge. Svaki vatrogasac mora biti toga svjestan.”

Mevludin Šečić od 1993. godine radi kao vatrogasac u vatrogasnoj jedinici specijalizovanoj za zaštitu od prirodnih katastrofa na pogonima preduzeća. Njega je ovaj posao oduvek privlačio, a činjenica da u Beču može raditi u najstarijoj specijalizovanoj jedinici mu je posebno predstavljala zadovoljstvo. Sve to, kao i jaka želja da pomaže ljudima, presudili su da Melvu-din ode u vatrogasce. Iako ni u jednom trenutku nije zažalio zbog svoje odluke, ipak je bio u situacijama u kojima mu je život bio ugrožen. „Prvi preduslov za ovaj posao je da čovjek mora biti spreman rizikovati svoj život zarad drugih. Svaki vatrogasac mora biti toga svjestan. Ovdje su svi spremni dati svoj život jedni za druge. Uprkos tome nikada nisam osjetio strah za vlastiti život. Najgora situacija koja mi se do sada dogodila su bili strašni pljuskovi 2012. godine.

Cijeli dan je padala kiša, a montažna hala kao i radna cesta su potpuno bile potopljene vodom. Uslijed toga su se podigli svi šahtovi koje je voda nosila na dva metra visine. Cijelu noć i cijeli sljedeći dan smo ispumpavali vodu bez pauze. Vatra i voda su jako korisni, ali mogu biti i opasni po život.” Koliko je njegov posao zaista rizičan ne pokazuje samo izu-zetno naporna obuka, već i mnogobrojni izazovi sa kojima se na poslu susreće. „Najveći izazov u ovom poslu je brzo odreagovati. Pritom se ne smije desiti nijedna greška. Kada se oglasi alarm za uzbunu, mora se što prije stići do mjesta havarije, a čitav tim mora biti dobro usaglašen, tako da svi funkcioniraju kao jedno tijelo. Osim toga veliki izazov predstavlja i neiz-vjenost, jer nikada ne možete u potpunosti znati šta Vas očekuje”, podvukao je Melvudin.

KOSMO 37

Stv. Kommandant Johann Krames

„Moramo vežbati sve dok ne nau-čimo da u 2 ujutru znamo gde se šta nalazi i da radimo bez razmišljanja.”

Ljubav prema ovom pozivu se kod Johanna rodila 2010. godine. „Tada sam se raspitao među mojim budućim kolegama, da li primaju nove ljude i da li bih ja uopšte bio pogodan za posao. Onda sam se prijavio, prošao obuku i do sada nisam požalio zbog toga. Obuka je bila naporna, ali i jako interesantna. Tokom nje čovek ne uči samo stvari koje će mu trebati u samom poslu, već i one koje može primeniti u svakodnevnom životu”, započinje Johann svoju priču i navodi nekoliko primera koji nam pokazuju gde ljudi najčešće greše kada pokušavaju sami da ugase vatru. „Najčešća greška koju možete napraviti u slučaju požara je da pokušate da ga ugasite vodom. U takvim situacijama se koristi posebno protivpožarno ćebe, koje bi svako domaćinstvo trebalo da ima. Kada se požar gasi vodom, može doći do fatalnih posledica, pa, čak, i izazvati požar još većih razmera.” Johann je mnogo

toga video i doživeo tokom svoje karijere – od „bezo-pasnih” akcija pa sve do onih koje su opasne po život. „Najbanalnije situacije su kada se npr. zapali pepeljara u firmi ili kada rasklanjamo drveće i granje sa drumova, koje je tu palo usred oluje. Pod opasne akcije spadaju npr. jaki pljuskovi”, objašnjava nam Johann. Pitali smo ga kako se dostiže vrhunska usklađenost tima kada imaju hitan slučaj. „Svake godine imamo specijalne treninge npr. gašenje požara u specifičnim zgradama. Vežbamo postavljanje opreme poput creva za vodu, brzinu, rad sa crevima za vodu i brzo oblačenje zaštitnog odela. Sve to treniramo dok nam toliko ne uđe u rutinu, da uopšte o tome ne moramo da razmišljamo, već samo radimo. Kada Vas probude u dva ujutru, morate znati gde se nalazi zaštitno odelo, kaciga, creva za vodu itd.” govori naš sagovornik koji radi u istoj jedinici kao i Melvudin.

COVER

KOSMO38

Harald Höller

„Najveći izazov je pronaći balans između 150%-og učinka i potpunog mira pred sle-deću buru.”

Harald od 1992. godine radi u Savezu vatrogasaca za pokrajinu Beč. U toj jedinici je njegov zadatak uprav-ljanje i popravka vatrogasnih vozila. Još u srednjoj školi, kada je završavao obrazovanje za automehaničara sanjao je o poslu vatrogasca. Kao mladić bio je aktivan u Savezu dobrovoljnih vatrogasaca. Kako kaže, fleksibilnost, prilagodljivost, odgovornost i lojalnost su najvažnije osobine u ovom poslu. Uz to se podrazumevaju dobro zdravlje i fizička spremnost. „Vatrogasci treba da se hrane zdravo koliko god je to moguće i da stalno budu u pokretu tj. da treniraju. Kada čovek ima nezdrave navike, to se možda ne mora odmah odraziti na posao, ali vremenom mu postaje sve teže da izdrži vrlo zahtevne akcije, a otpornost na stres opada. Što je čovek zdraviji i snažniji to je više dorastao svakoj situaciji. Ipak, mi nismo sveci. Svako od nas s vremena na vreme radi nešto

što nije 100% zdravo”, odgovara nam Harald koji je u slobono vreme planinski vodič. Osim kondicije i dobrog zdravlja, sposobnost izboriti se sa stresom i strahom su presuđujući. „Čovek mora zadržati hladnu glavu i ne sme razmišljati o tome da li neko može nastradati ili ne. Svakako nakon opasnih akcija svi mi pomislimo da smo za dlaku izbegli smrt i izložili naš život opasnosti”, priča nam ovaj hrabri vatrogasac. „Svako od nas reguje drugačije i upravo nam zbog toga uspeva da savladamo svaku situaciju. Mnogima izgleda kao da mi obavljamo posao u kojem je čovek stalno u stanju napetosti i stresa. To je samo delimično tačno. Naš posao je izuzetno pro-menljive prirode – u jednom trenutku dajemo 150% svoje snage, a već u sledećem nemamo nikakvog posla. Tada vodimo i organizujemo druge aktivnosti poput nabavke materijala ili odnosa sa javnošću.”

KOSMO 39

Darko Jovanović

„Čovek mora sačuvati dobre živce. Ni najjači mišići ne pomažu ukoliko neko nije u

stanju da razmi-šlja trezveno.”

Trećeg juna je bila 17-godišnjica Darkovog rada u Savezu vatrogasaca za pokrajinu Beč. Odluka da se bavi ovim poslom došla je spontano. „Tražio sam posao u kojem bih svaki dan bio izložen novim izazovima, ali gde bih imao priliku da se istovremeno i fizički razvijam. Ovu mogućnost sam video ili u policiji ili u vatrogasnoj jedinici. Na kraju sam se ipak odlučio za vatrogasce, jer pokrivaju širok spektar poslova i sta-novništvo ih više voli”, kroz smeh nam otrkiva ovaj junak, koji osim ljudi spašava i životinje. Jer, upravo je on taj koji pored borbe sa vatrom i drugim prirodnim katastrofama skida i male mačiće sa drveća. Razlog zbog koje on i njegove kolege pomažu životinjama leži u austrijskom pravnom sistemu. Zakon, naime, kaže da su vatrogasci zaduženi za spašavanje, kako ljudi, tako i životinja. Za Darka najveći izazov predstavlja to što je

svaki dan drugačiji, pa samim tim ne postoje dve akcije koje su iste. „Nijedna akcija se ne može porediti sa drugom. Čak i kod klasičnih kućnih požara nikad nije isto. Meni je potrebno malo tog adrenalinskog ’udara’ i do sada sam sve uspešno savladao”, priča nam Darko, čiji su roditelji poreklom iz Srbije. „Ovaj posao je napo-ran za psihu, jer se tokom akcija susrećemo sa strašnim stvarima. Viđamo mrtve ljude ili vrlo neobične prizore. Za sve to je potrebno da čovek ume sa tim da izađe na kraj tj. da ume da ’svari’ sve te situacije. Čak ni najjači mišići ne pomažu ukoliko neko nije mentalno jak i ne može razmišljati trezveno. Strah je u našem poslu jako loša stvar i ona nas može koštati života. Treba zadržati oprez, pa čak i dva puta razmisliti, nego razviti strah”, ozbiljno nam predstavlja Darko svoj posao i kaže da uprkos njemu ima dovoljno vremena za svoju porodicu.

L I FEST YLEL IFEST YLE

KOSMOKOSMO40

Piše: Dušica Pavlović

UklanjanjeUklanjanjeTetovaža

KOREKCIJA. KOSMO je ekskluzivno razgova-

rao sa Dr. Zuzanom Bauer, specijalistom za

estetsku i lasersku medicinu u Aestomed or-

dinaciji, kako bi Vam objasnio proces uklanja-

nja tetovaža, kao i njegove prednosti i mane.

Foto

s: A

esto

med

KOSMO: Koji su najčešći razlozi za uklanjanje tetovaže?Dr. Zuzana Bauer: Postoji isto toliko razloga za uklanjanje tetovaža, kao što postoji za njihovo pravljenje. Neki ljudi se odlučuju na taj korak iz poslovnih razloga, a neki ne žele više da pokazuju simbole koji za njih nisu više aktuelni, poput imena bivših partnera. Često se dešava i da tetovaže nisu urađene onako, kako je klijent to želeo. Ponekad ukla-njam i tetovaže koje su napravljene u ratu.

Da li postoje tetovaže koje se ne mogu ukloniti?Ne. Svaka tetovaža se može ukloniti, ali se neke moraju više puta tretirati. Naj-

Foto

s: A

esto

med

Da li je ukla-njanje tetovaža bolno?

Jeste . Paci-jent tokom tretmana ima osećaj mini e k s p l o z i j a pod kožom,

jer pigmenti upijaju svetlosnu ener-giju i raspršuju se. Na taj način se boja razgrađuje i otklanja. Međutim, kada čovek ima jedan određeni cilj pred očima, ništa nije teško. Osim toga, postoje kreme koje se nanose na tetovažu pre tretmana, a koje uma-njuju bol. Polovina mojih pacijanata zadovoljno koristi ovu kremu.Jačina bola zavisi i od veličine i mesta tetovaže. Postoje mesta koja su osetljivija, poput kože oko zglobova, lica, vrata i rebara. Uklanjanje tetovaže na ostalim mestima je znatno podnošljivije. Jedna velika prednost je ta što ja brzo radim, pa tretmani ne traju dugo. (smeh)

Na šta pacijenti treba da obrate pažnju kada se odluče na ovaj korak?Tretmani se ne preporučuju u trudnoći zbog osetljivosti na bol, kao ni paralelno uzimanje određenih lekova. Sa svežom ranom treba izbegavati kupanje u baze-nima i slatkim vodama poput jezera i reka. Kraste na koži traju jednu do dve nedelje i pacijenti to treba da uzmu u obzir pri pla-niranju odmora. Ukoliko pacijent želi da ukloni tetovažu u letnjem periodu, mora biti svestan da će biti ograničen, jer se prema sveže tretiranoj koži mora ophoditi

kao da je tek napravio tetovažu. To znači da u letnjem periodu

mora da nanosi zaštitni fak-tor 50+. Ko ima svetlu put i ne izlaže se suncu, može bez problema da se podvr-gne tretmanu. Osim toga, tetovaže se ne moraju uvek u potpunosti uklanjati. One se mogu i izbledeti. U tom slučaju je procedura ista, samo što se zavr-šava već posle dva ili tri tretmana. Nakon toga pacijent može napraviti drugu tetovažu na istom

mestu.

Da li postoje neki rizici? Ne postoje, ukoliko se paci-

jent pridržava osnovnih pravila higijene i lečenja rane. Kraste se nipošto ne smeju skidati, jer može ostati ožiljak! Osim toga, izlaganje suncu može izazvati neželjenu pigmentaciju. Uz odgovarajuću tehno-logiju i odgovorno ponašanje je lasersko uklanjanje tetovaže veoma bezbedno.

Uprkos tome ova metoda se često olako shvata zbog njenog pogrešnog pred-stavljanja u medijima i na internetu. Sprovođenje ovog tretmana od strane laika može itekako izazvati probleme i zbog toga je izrazito važno da to rade kvalifikovani doktori.

Kojim tehnologijama se uklanjaju tetovaže?Mi u Austriji radimo sa jedinstvenim, tako-zvanim Q-Switched laserom koji ima tri različite svetlosne dužine. Zahvaljujući ekstrmno kratkim pulsevima, preciznim prenosom svetlosne energije i izvanrednim rezervama energije tetovaže se uklanjaju bezbedno i ne ostavljaju tragove na koži.

Da li je potrebna određena priprema pred tretmane? Zapravo, ne. Boje se otklanjaju kroz limfe, koje se velikim delom sastoje od vode, pa se jedino preporučuje unošenje dovoljne količine tečnosti u organizam.

Ko se odluči na uklanjanje tetovaže, mora da vodi računa o rani isto onoliko, kao i kad je napravi.

Visoko razvijena laserska tehnologija ne ostavlja tragove ni ožiljke na koži.

Foto

s: A

esto

med

, Duš

ica P

avlo

vić

teže se uklanjaju one, koje su „grubo” urezane, dok se spretno napravljene i

fino šatirane tetovaže skidaju vrlo lako.

Koliko tretmana je neophodno da bi se tetovaža uklonila?

Po pravilu 8 do 10 tret-mana. To, naravno, može

da varira. Profesionalno urađene, šatirane tetovaže

se skidaju puno brže, što nije slučaj sa šarenim i tetovažama

koje su prepune boje. Tetovaže bele boje se npr. ne mogu uklo-

niti u potpunosti, jer za tu boju ne postoji odgovarajuća talasna

dužina laserskog zračenja. Crne, crvene i zelene boje se uklanjaju

vrlo lako, dok je za žutu boju potrebno više tretmana. Između tretmana treba da prođe šest do osam nedelja. Iako se koža već posle dve nedelje u potpunosti rege-neriše, neophodno je telu dati vremena da samo razgradi boju. Koliko dugo traje jedan tretman?Sve zavisi od veličine tetovaže. Ukoliko je tetovaža veličine ljudske šake, onda je potrebno 15 minuta za njeno ukla-njanje. Tetovaže veličine kovanice od 2 evra se, pak, uklanjaju za nekoliko sekundi. Naravno, bolje je da se čitava tetovaža skine tokom jednog tretmana, jer u suprotnom pacijent duži period vremena ima ranu o kojoj mora da vodi računa. Sa krastama se, na primer, ne sme ići na kupanje, kao ni u saunu.

KOSMO 41

KOSMO42

ZDRAVLJE

Piše: Mariana Lukić

LASER. Želite imati oštar vid bez naoča-la ili kontaktnih leća? Uz pomoć kratkog, operativnog zahvata možete se jednostav-no, brzo i precizno riješiti kratkovidosti, dalekovidosti pa čak i astigmatizma.

Započnite nov život bez naočala

Foto

s: A

ugen

lase

rn W

ien,

Fot

olia

; Coo

kie S

tudi

o

C entar za lasersku korek-ciju vida „Augenlasern Wien” nudi pacijentima

tretmane modernim, laser-skim tehnikama. Za svakog pacijenta se na osnovu nje-govih individualnih potreba i želja određuje metoda lije-čenja. Stručnost, iskustvo i brižljivost liječnika specijali-sta, koji rade prema najvišim standardima kada je kvaliteta u pitanju, garantira Vam naj-bolje moguće razultate.

Dr. med. univ. Jamal ATAMNIY — specijalista oftalmo-logije i optometrijeKao dugogodišnji specijalista u oblasti laserske korekcije vida, Dr. Jamal Atamniy Vam nudi modernu lasersku tehnologiju kao i različite metode za korekciju vida u svojoj ordinaciji u 18. bečkom becirku. Intervencije na Vašim očima se obavljaju uz pomoć revolucionarne SmartSurf No Touch tehnologije.

Laserska korekcija bez dodiraZahvaljujući svjetskoj inova-ciji u Augenlaseren Wien u ponudi je laserska korekcija

vida bez dodira. Rezultat je bistar vid za manje od 60 sekundi. Inovativna tehnologija kom-binira prednosti Trans-PRK površinskih ablacija sa revo-lucionarnom SmartPlus tehnologijom. Rezultat je jasan vid. Laserski zahvati na oku bez dodira su bezbjedni, ne izazivaju stres i čuvaju Vaše oči.

Slabovidost• KratkovidostOvo je jedan od najčešćih problema sa vidom. Zbog krat-kovidosti, osobe pogođene

ovim problemom ne mogu jasno raspoznavati objekte koji se nalaze u daljini. U većini slu-čajeva je kratkovidost uslovljena izduženom očnom jabučicom. • DalekovidostKod dalekovidosti nastaje nesklad između prelomne sile oka i dužine očne jabučice. To dovodi do toga da se slike objekata kod oka u opuštenom stanju ne formiraju na mrež-nici već iza nje. Osobe sa ovim problemom jasno vide objekte

u daljini, ali ne raspoznaju jasno one u blizini. • AstigmatizamAstigmatizam se ređe javlja u odnosu na prethodna dva problema i može pogoditi jedno od dva oka. Osobe sa ovim problemom u pojedi-nim slučajevima vide oštro, kako na blizinu, tako i na daljinu. Svjetlosne zrake koje prolaze kroz rožnicu i leću nisu fokusirane u jednu jasnu točku na mrežnici oka, nego se rasipaju. • Starosna dalekovidostStarosna dalekovidost je uslovljena godinama tj. sta-rošću i predstavlja pojačanu slabovidost na blizinu. Osobe sa starosnom dalekovidošću ne vide jasno objekte u njiho-voj blizini.

Vrste terapijaOčna kirurgija se u poslednjih nekoliko godina značajno razvila. Laserski zahvati u međuvremenu predstavljaju neizostavan dio korekcije optičkih mana. Sve više sla-bovidih osoba se želi riješiti naočala i kontaktnih leća i

Foto

s: A

ugen

lase

rn W

ien,

Fot

olia

; Coo

kie S

tudi

o

odlučuju se za lasersku korek-ciju vida. Augenlasern Wien nudi mno-gobrojne laserske zahvate za korekciju vida. Odabir odgo-varajuće laserske intervencije slijedi nakon detaljnog liječnič-

kog pregleda. U ponudi je pet metoda korekcije:

• Femto-LASIK• Trans-PRK• LASIK• LASEK• PRK

Kako izgleda laserska korekcija vida?Laserksa korekcija vida odvija se u tri koraka:• Besplatno savjetovanje sa

liječnikomSvako liječenje u Augelasern Wien započinje neobaveznim i besplatnim razgovorom sa liječnikom. Pritom se uz pomoć najmodernijih tehnologija vrše detaljna ispitivanja. Svaki paci-jent i svako oko je drugačije i jedinstveno. Zbog toga liječnici u Augenlaseren Wien odvajaju dovoljno vremena za postavlja-nje dijagnoze i odgovaranje na želje, potrebe i pitanja svojih pacijenata.

Augenlasern Wien radi sa najsuvremenijim, visokokvalitetnim laserskim tehnologijama.

Kao dugogodišnji specijalista u oblasti laserske korekcije vida, Dr. Jamal Atamniy primjenjuje različite metode.

Korekcija vida najmodernijim laserima je brza, bezbolna i efektna — traje najmanje jednu, a najviše 10 minuta.

PONUDA Zakažite Vaš prvi besplatni termin kod liječnika!

• Laserski zahvatiZahvat počinje ukapavanjem kapi za oči i dezinficiranjem područja za operaciju. Inter-vencija laserom traje od jedne do najviše deset minuta u zavi-snosti o metode intervencije. Intervencija je potpuno bez-bedna za Vaše oči.• Kontrolni pregledPrvi kontrolni pregled obavlja se dan nakon laserske korek-cije vida. Tokom kontrole se provjerava Vaše oko, kao i pozicija zavojnih leća, a sa liječnikom se dogovarate oko daljeg toka liječenja.

Tijekom prvog mjeseca nakon laserske korekcije vida savje-tuje se da jednom tjedno odete na kontrolu. Augenlasern Wien Vam po potrebi nudi besplatne kontrole jednom tjedno u prva tri mjeseca.

Kontakt: Augenlasern WienDr. Jamal ATAMNIYSpecijalista oftalmologije i optometrijeJörgerstraße 101180 Wien+43(0) 1 402 86 61office@augenlasern-wien.atwww.augenlasern-wien.at

Naša ekskluzivna ponuda: Zakažite termin i uštedite novac! Investirajte u život bez naočala i kontaktnih leća i zakažite već sada besplatan i neobavezan prvi razgovor sa liječnikom i obezbijedite si najbolju moguću cijenu!

Zakoračite potpuno opušteni u novo iskustvo sa vidom!

KOSMO 43

KUHINJAKUHINJA

KOSMO44

Sveži namaziza savrsen piknik

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

NAMAZI. Ima li šta lepše od pauze za ručak u priro-

di dok temperature rastu? Sendviči sa salamama i

nisu toliko ukusni da bi se jeli svaki dan. Tu Vam u

pomoć uskaču domaći i preukusni namazi, koji će

od Vaših peciva napraviti pravu gurmansku čaroliju.

V aša užina treba da izdrži sunce i da bude jednostavna za jelo. Sveže voće i povrće, musli, peciva, slatki i pikantni namazi, sitni kolači ili mafini su sastavni deo korpe za izlet. Pritom ne smete zaboraviti na osveženje: osim

vode, u korpu slobodno možete ubaciti i domaći ledeni čaj, sirup-sokove, smo-othieje ili blage alkoholne napitke poput huga, špricera ili proseka. Uživajte u svojim napicima pijući ih na šarene slamčice ili direktno iz ambalaža za više-struku upotrebu.

PosudeSve je sveže kad se pakovanje dobro sveže: tegle, termo posude i zamene za folije od održivih materijala održaće Vašu užinu svežom.

Dobra podloga Mekano ćebence za izlet je neizostavni deo savršenog provoda u prirodi, međutim vodootporna prostirka je još bolja! Kako se Vaš s ljubavlju pripremljen bife ne bi prosuo, preporučuje se da poneste jednu veću tacnu koju ćete iskori-stiti kao podlogu. Savet: ispraznite korpu za piknik, okrenite je naopačke i dobićete savršen sto!

Wir lieben, was uns schmeckt. wojnar.atwojnarschmeckt

400x30mm Patronanz KOSMO.indd 1 04.07.18 20:12

Sveži namaziza savrsen piknik

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

KOSMO 45Wir lieben, was uns schmeckt. wojnar.atwojnarschmeckt

400x30mm Patronanz KOSMO.indd 1 04.07.18 20:12

KOSMO46

STARSSTARS

TABU. Homofobija i diskri-

minacija homoseksualaca

su veoma rapostrajen feno-

men u svetu fudbala. Broj-

na istraživanja i ispovesti

bivših fudbalera svedoče

o tome da je uspešna ka-

rijera skoro pa nemoguća

za gej sporistu. No, neki su

ipak odlučili da se izjasne.

Foto

s: W

ikim

edia

Com

mon

s, zV

g.

Piše: Manuel Bahrer

„Da, ja sam„Da, ja samfudbaler i gej”

„Bio je veoma dug i tešak proces. Tek

poslednjih godina karijere sam shva-

tio da preferiram da živim sa drugim

mušarkcem”, rekao je bišvi nemački

reprezentativac i možda najprestižniji

fudbaler sa ovog spiska. Hitzlsperger

nije igrao samo u dresu Nemačke, već

i za svetske klubove kao što su West

Ham, Everton i Aston Villa.

Thomas Hitzlsperger

Nakon što mu je prekinut ugovor sa Montreal Impactom, nije uspeo da nađe nov klub. „Bilo mi je jasno da moram da se izjasnim javno i da ljudi treba da znaju za moje seksualno opredeljenje.” Fudbalska karijera Amerikanca se ipak završila u nje-govoj 32. godini, nakon čega je počeo da radi kao joga instruktor.

David Testo

Foto

s: W

ikim

edia

Com

mon

s, zV

g.

fudbaler i gej”Bivši fudbaler i trener iz Francuske igrao je 17 utakmica u dresu svoje zemlje kasnih ’70-ih i ranih ’80-ih godina. U vreme kada je igrao za AS Nancy učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1978. u Argentini. Posle svoje aktivne karijere okrenuo se tre-nerskoj profesiji. Hrabrost za coming out je tek skupio sa 53 godine.

Olivier Rouyer

Ovaj Šveđanin je jedini primer gej fudbalera koji je i posle zbog javnog izjašnjavanja kao homoseksualac nastavio je da se bavi profesionalno ovim sportom. Njegova ispovest je poprilično odjeknula širom sveta, jer postiče iz ugledne fudbalske porodice na čijem čelu se nalazi legendarni igrač i menadžer Glenn Hysén.

Anton Hysén

Sa samo 26 godina je mladi reprezen-

tativac SAD na jednoj konferenciji za

štampu saopštio kraj svoje karijere, a

ujedno se pred svetom izjasnio kao gej.

„Život je pun predivnih stvari i shva-

tio sam da mogu da uživam u njemu

samo ukoliko sam iskren”, rekao je

tada Rogers dodajući da se oseća slo-

bodnim da nastavi svoj put.

Robbie Rogers

KOSMO 47

KOSMO48

KO SM O : Žive o s i u Holandiji 10 godina, gde si i završio osnovnu školu. Kakvo si životno iskustvo tamo stekao.Darko Lazić: Da, živeo sam

Kad si se vratio u Srbiju, upisao si frizersku školu...Tako je. Završio sam kurs za muškog i ženskog frizera i bavio se kratko tim poslom, pre nego što sam počeo da pevam.

„Moje najveće oružje jeje moj osmeh”

Fotografije: Manuel Bahrer i Dejan MilićevićPišu: Manuel Bahrer i Dušica Pavlović

STARSSTARS

DRUGA STRANA. Iz medija ga znamo kao ek-stravagantnog i kontroverznog pevača koji obožava brzu vožnju, jaka kola i žestoke izla-ske. No, Darko Lazić ima i izraženu, svestranu umetničku stranu koju smo nedavno otkrili.

u Holandiji, tamo sam odra-stao i završio osnovnu školu. Nakon određenog vremena smo se ponovo vratili u Srbiju. Razlog mog odlaska u Holandiju je bio taj što je

moj otac tamo dugo godina radio, ali se onda ipak odlu-čio da se vrati u Srbiju. Od 2004. sam ponovo u Srbiji.

Govoriš li Holandski?Govorim i Holandski i Engleski i Nemački.

Po čemu se razlikuju Holandija i Srbija?Srbija se za mene ne može porediti ni sa jednom zemljom na svetu. Ona je najlepša, naj-toplija i najviše mi odgovara.

da živim u Srbiji, izabrao bih ovaj grad.

Snimio si duet sa MC Stoja-nom, a pesma se zove „Mein Schatzi“. Odakle ideja za taj naziv?Stojan je došao na tu ideju. Meni je u početku i taj naziv i sama pesma bila neobična, ali

je zapravo jako dobro prošla. A danas izgleda da, što su pesme luđe, to bolje prolaze. (smeh)

Smatraš li da pesme koje imaju dijasporu u konotaciji bolje prolaze zbog količine naših ljudi u inostranstvu?Čini mi se da se sve više i više slušaju pesme koje su donekle germanizovane, tako da im i mi pružamo ono što hoće da čuju.

Kad možemo da očekujemo tvoju novu pesmu ili album?Vrlo, vrlo skoro. Neću ništa da otkrivam, ali uskoro će biti nešto novo, nešto drugačije i mislim da će publika dobro reagovati na to.

KOSMO 49

Kako je došlo do tog prelaza iz frizerske škole u Zvezde Granda?Ja, inače, potičem iz poro-dice muzičara. Otac i deda su mi bili muzičari, a brat mi je pevač. I sa majčine strane ima dosta muzičara, tako da sam i ja nasledio te gene. Oduvek mi je bila želja da se bavim muzi-kom, jer volim i da sviram i da pevam.

A šta je sa šišanjem?Volim i to, naravno. To mi je uvek bilo zanimljivo i još kao mali sam veoma voleo da se igram sa kosom. (smeh)

Poznato je da voliš jake autombile i motore, pa si čak napravio i sam jedan model. Planiraš li da se posvetiš tome jednog dana?Svakako planiram da se posve-tim tome više u godinama, kada za to budem imao više vremena. Želja mi je da otvo-rim svoju garažu i da pravim modele za svoju dušu. Zaista uživam u jakim kolima i moto-rima. Jednostavno uživam u tom adrenalinu. Skakao sam bandžijem, hoću da skačem i

padobranom iz aviona i oboža-vam ekstremne sportove.

Zar se ne plašiš da izazivaš sudbinu?Nemam straha. Onaj gore kad preseče, to je to. Nema tu iza-zivanja sudbine, barem tako ja mislim. Kako ti je suđeno, tako će ti i biti.

Zvezde Granda su bile tvoja odskočna daska u pevačkoj karijeri, ali šta je to što te je zapravo probilo? Koji je tvoj lični pečat i po čemu se razli-kuješ od ostalih zvezda?Po tome što sam imao naj-više glasova do sada od svih. (smeh) Šalim se, naravno. Mislim da sam specifičan pevač po tome što mogu da pevam i narodne pesme, kao i zabavne i strane. Jednostavno, pevam sve žanrove.

A šta ti najviše voliš da pevaš?Sve zavisi od raspoloženja. Nekad mi najviše prija strana muzika, a nekad i narodna. Kod mene se raspoloženje menja iz dana u dan.

Mediji su dosta pisali, a i dalje pišu o tebi. Kako se ti boriš sa tom medijskom pažnjom, a posebno sa onom negativnom?Moje najveće oružje je moj osmeh i to je ujedno i ključ mog uspeha i moja parola: samo osmeh!

Razveden si i imaš ćerku. Kako si pored tolike medij-

ske pažnje i same činjenice da si javna ličnost, uspeo da ostaneš u dobrim odnosima sa ženom i da odgajaš dete?Imam divnu ćerku, Lorenu. Ona je jedno sjajno, pametno dete i prava dobrica. Što se odgoja tiče – malo je kod mene, a malo kod moje bivše žene, Ane. Ona i ja imamo

super odnos i sve oko Lorene se dogovaramo. Nas dvoje jednostavno nismo mogli više zajedno i razišli smo se najnor-malnije, bez tenzije i bez svađe i sad odlično funkcionišemo. Inače sam ja takva osoba – nisam tipični Balkanac, volim sve po dogovoru. Osim toga, Ani i meni su dosta naše majke pomagale oko Lorene. Mislim da ipak provodim dovoljno vremena sa njom. Moj posao je takav kakav jeste i opravdava ponekad nedostatak vremena.

Inače, kuma ti je Andreana Čekić...Jeste. Andreana je moje srce, moj prijatelj, moj kum. Ja je zovem kum, a ne kuma. (smeh) Mi se znamo mnogo dugo.

Sigurno jedno desetak godina, još pre Ane. Upoznali smo se kroz karijeru kada sam prvi put gostovao u Laby-ju u Beču. Tada je ona došla kao gost. To je sve bilo pre Zvezda Granda.

Ona i ti ste napravili istu teto-važu. Šta ona simbolizuje?Andreana i ja imamo neku našu priču i jako sličnu emociju. Mnogo se volimo i poštujemo, a tetovaža glasi: „Moj kum, moja krv”.

S obzirom da si nastupao u Beču pre Zvezda Granda, kakva su tvoja pevačka isku-stva iz ovog grada tada bila?Obožavam Beč i da ne mogu

Kad ne bi mogao da živi u Srbiji, Darko bi se preselio za Beč, gde uvek ima dobre nastupe.

SRBIJA„Za mene se ona ne može poredi-ti ni sa jednom zemljom!”

„Želja mi je da otvorim svoju garažu i da pravim modele motora za svoju dušu”, otkriva nam svestrani Darko.

SCENA

Adnan Bogaljević je rođen 1.3.1996. u Beču gde živi i danas, a poreklom je iz Bjeljine, kako on kaže – „prelijepog grada u BiH”. Za tri reči koje ga najbolje opisuju odabrao je reči muzika, sloboda i ljubav.

KOSMO: Kako se razvila ljubav prema muzici?Adnan Bogaljević: Muzikom se bavim od svoje šeste go-dine kada sam krenuo u muzičku školu i učio da sviram harmoniku. Tad, naravno, nisam ni sanjao da bi se ovo jednog dana moglo razviti u nešto profesionalnije i da ću početi da pjevam. Priča se počela razvijati kada su mi prijatelji i porodica predložili da probam da pjevam uz harmoniku. Mene je na početku bilo stid, ali sam ubrzo vidio da se moje pjevanje narodu stvarno sviđa. Zbog toga sam počeo snimati covere i stavljati ih na Facebook i YouTube. Reakcije ljudi koji su me ispratili na društvenim mrežama su me motivisale da nastavim, a porodica me je uvijek najviše podržavala. Otac, koji je od

početka i moj menadžer, majka, brat. Svi oni su uz mene.

Šta spremaš za svoju publiku u bliskoj bu-dućnosti? Gde te možemo čuti i videti?Već radim na novim pjesmama. Jedna od njih, koju sam ja komponovao i napisao, izaći će negdje oko septembra, oktobra. Mogu da otkrijem da će biti ponovo balada, u stilu jednog velikog umjetnika – Đanija. Ima sjajnu priču iza sebe i taj spot je već isplaniran i jako mu se radujem. Mislim da će ta pjesma biti još bolja nego prethodne. Također ću pjevati na koncertu Kuda Behar, 13. oktobra ove

godine. Osim toga, pored spotova i pjesama na društvenim mrežama, publika može

stupiti u kontakt sa mnom preko Facebook profila.

Već uveliko snimaš pesme i čak spotove, kaži nam nešto više o tvojim pesmama?Prva pjesma koju sam snimio je „Tugo moja”, ali to je bilo na samom početku sa prijateljima. I dalje mi je draga, baš zato što je prva, ali ne mogu uopšte da je stavim u istu kategoriju sa novijim pjesmama, jer su one mnogo profesi-onalnije. Danas sam najponosniji na pjesmu „Moja mati” koja je posvećena svim majkama

ovog svijeta, a ujedno sam ponosan i što ima preko milion pregleda. Za najnoviju pjesmu

„Trebam te” već imam i profesionalno izrežirani spot koji je sniman u Beču.

Mada trenutno više nastupam van mog grada, jer, kako kažu – najte-že je uspjeti u svom gradu.

Šta je ono što želiš da podeliš sa svojom

publikom?Moj cilj je da uvijek pre-

nesem emociju koju koristim za stvaranje te pjesme. Često sam pišem

tekstove u kojima se ta emocija krije, kao i priča koju želim da ispričam. Na primjer, za tekst pjesme „Trebam te” inspirisao me je jedan dobar prijatelj i njegova priča. Kada pjevam uži-vo, zavisi od situacije kako ću se postaviti i koju emociju ću se truditi da podjelim sa publikom. Trudim se da uvijek izađem u susret ljudima. Ja postojim zato što me ljudi podržavaju. Gdje god odradim koncert poslije toga dobijem

još dva, tri nova poziva. To je najbolja preporuka, a ne reklama.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Dina Ogrizović

Fotografija: Dina Ogrizović

Na putu od ljubavi

do karijere

4.

KOSMO50

Kardi-ParkFest

16:00-19:001.9.2018.

Kardinal-Nagl-Platz

Ovogodišnji popularni Kar-di-Park-Fest u trećem bečkom becirku bit će u znaku hip hop muzike. Osim nastupa bečkog repera Kid Pexa, poznatog po zajedničkom hitu s Juiceom „Kako je u Beču”, nastupit će i velik broj ženskih MC-jeva.

„Dobro je što se pojavljuje sve veći broj reperica u Beču i Au-striji jer jedino što hip hopu fali jest veća ženska reprezen-tacija te kulture”, poručuju or-ganizatori fešte. Lady-Ill-Ya, Esra Özmen i Nora MC sa svojim „multita-sking sestrama” (Mag-D i Ms Def ) ugrijat će atmosferu u parku u kojem se okuplja ve-lik broj ljudi iz naše zajednice. Da ne bude sve baš u znaku hip hopa, pobrinut će se srp-ski pjevač Chieel koji će, uz brojne jugo-hitove, predstaviti i nekoliko svojih vlastitih pje-

sama. Muzički program fešte počet će u 16 sati i trajat će do 19 sati, a glavni pokrovitelj ove ulične žurke je ogranak SPÖ-a

u becirku Landstraße. Uz live-muziku, očekuje vas i bogat gastronomski program, kao i brojne aktivnosti za djecu.

Foto

s: zV

g.

Foto

s: zV

g.

Na putu od ljubavi

do karijere28.7.2018.do 10.8.2018. Arena Wien Foton Gallery18:3012:00-21:00

Izložba:Zabranjeni šaptači

TocotronicInfiniti - Live 2018

moguće videti na Zapadu. Pod-naslov izložbe glasi „Laibach i Sverna Koreja” i predstavlja svo-jevrstan spoj aktivnosti slovenač-kog benda i života u Koreji. Više na: photongallery.at.

zrela, a njihov zvuk je aktuelniji nego ikad. Njihov koncert je ne-što što nećete zaboraviti, kako iza njega stoji sasvim novi kon-cept i sound. Više informacija na www.songkick.com.

Povodm 70-godišnjice oslo-bođenja korejskog poluostrva, popularna slovenačka grupa Laibach je u avgustu 2015. godi-ne nastupala u gradu Pjongjang na dva uzastopna koncerta. Dve godine kasnije održana je svet-ska prmijera filma „Liberation Day” norveškog režisera Morte-na Traavika tokom čijeg snima-nja, kao i tokom turneje grupe Laibach, su napravljene brojne fotografije, koje su izložene u ga-leriji Foton u Beču. Ove fotogra-fije ne pedstavljaju samo scene iz pozadine koncertne turneje i snimanja filma, već nam daju i svestrani uvid u svakodnevicu života u Koreji, koja je zbog stro-gih zakona te zemlje, skoro ne-

Godinu i po dana Tocotronic se držao dalje od klubova i bina. Tokom ove pause od nastupa uživo, bend je vreme posvetio preispitivanju svog identiteta, te se i pronašao osmišljavajući i snimajući najsnažniji album njihove karijere. „Infiniti” je au-tobiografija u 12 poglavlja, luta-nje kroz mračnu šumu simbola, primamljivo kao u bajka Oscara Vildea. Koncept album će biti objavljen 26. januara i biće pred-stavljen obimnom turnejom. Kako pronaći svoje mesto pod suncem i u ovom vetu, a pritom ne sagledati stvari samo iz sop-stvenog ugla je pitanje od kojeg ovaj bend ne zazire. Tocotronic su stigli: Njiihova misao je sa-

Marx Halle14:0021.7.2018.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

1 priča o sreći – David AlbahariBooksa i MaMa, Zagreb 2017.

21 priča o sreći je zbirka kratkih priča srpsko-kanad-s ko g p i s c a Davida Alba-harija. Radnja je smeštena u

biblioteci gde kroz razgovor prija-telja i saradnika i tekstovi ulaze u prijateljske odnose. Tako se Alba-harijeva „21 priča o sreći” direktno veže na „Metafiziku stvarne sreće” francuskog filozofa Alaina Badioua.

Crveno laž, crno istina –Sanja VučkovićCekape, Zagreb 2017.

Što se doga-đa kada maj-činsku lju-bav zamijeni nepat vorena mržnja? Vje-štim i snaž-nim stilom, a

isotvremeno gotovo poetičnim, dirljivim opisima, Sanja Vučko-vić se hrabro suočava s temom zlostavljanja, ostavljajući čitatelja na suptilnoj granici između tuge, straha i divljenja.

Knjig a oce-n j e n a k a o jedno od naj-snažnijih dela Mihailovića, odvešće Vas u srpsku varo-šicu na Moravi

početkom 20. veka . Roman odlikuje promišljena kompozi-cija, tolstojevska nit, prepletene uspomene iz piščevog detinjstva i detinje shvatanje tragedije i stradanja.

Gori Morava –Dragoslav MihailovićAgnosta, Beograd 2018.

Prepustite se magiji najrazličitijih boja i ne propustite zagarntovanu zabavu!

Čeka Vas savšen spoj prirode, otvore-nog neba i dobrog filmskog repertoara.

Jedan od najpopularnijih festivala pop muzike održava se po 9. put u srcu Beča.

Po deveti put, Karlsplatz će biti pozornica za lokalnu pop scenu. Ovogodišnji festival organizuje muzička novinarka Katarina Seidler. Muzej u Beču još jednom pruža postavke za „tiše” koncerte, kao i za Vinylbörse i Popfest sesije. Pored tema muzičke industrije, fan-kultura je ovog puta u prvom planu. Prijava nije potrebna, a ulaz se ne naplaćuje. Ispred barokne Karlove crkve možete uživati u muzici pionira indie rocka Naked Lunch, u garage rock bendu Dives, kao i R’n’B pevačici Mavi Phoenix i drugim, sasvim novim imenima. Više informacija na www.popfest.at.

Filmski festival je za sve ljubitelje filma i otvorenog prostora. Otvorite oči. Udahnite noć! Na padinama Schiwiesea, bilo da sednete ili se opružite, magija noćnog prirodnog predela će Vas opčiniti. Po noći biće organizovana muzička grupa pred film, a po zavr-šetku filma možete uživati na afterpartyju. Neki od filmova koje možete pogledati su: The Grand Buda-pest Hotel, Blow, Deadpool, Wilde Maus itd. A među izvođačima će biti Little Element, Cari Cari, Shut Up Club itd. Više informacija, tačan program i link za kupovinu karata možete naći na kinoimwald.at.

Bioskop u šumi:kao nikad do sad!

Holi festival već pet godina obilazi Evropu, a ove godine se vraća u Beč 21. jula. Do sad je preko milion ljudi posetilo HOLI festivale u Evropi u poslednjih 5 godina. Zbog veli-kog interesovanja, najveća otvorena turneja svih vremena ponovo je i u Austriji ovog leta. Vrhunski DJ-evi i acts će prisustvovati turneji „5 Jahre Farbenfroh Jubiläum-stour”(5 godina šarene godišnjice). Prepustite se ritmu i nakon odbrojavanja od 10 uronite u oblak boja! Holi Vam neće ostati u sećanju samo kao lepa uspomena, već i kao najšarenija. Karte za svačiji džep su dostup ne na www.oeticket.com. Više na: www.holiopenair.at.

Popfest 2018

HOLI festival −svet u boji

19.7.2018. Schiwiese Mannersdorf18:00

Wien Museum21:0026.7.2018.

Foto

s: zV

g.

KOSMO 53

Auf der Suche nach Oum

Woman Walks Ahead

Žanr: dramaGlumci: Neda Rahmanian, Yasmin Raeis, Mehdi Moin-zadeh, Kais NashifRežija: Shirin Neshat, Shoja AzariNa repertoaru od: 15.6.2018.

Mirta, ambiciozna umetnica, majka i supruga želi da ostvari svoje snove. Ona želi da snimi film o svojoj heroini, legendar-

noj orijentalnoj pevačici Oum Kulthumu. U centru njenog fil-ma su žrtve i cena koju je Oum Kulthum morala platiti za svoj uspeh u konzervativnom, mu-slimanskom društvu. Tokom snimanja nestaje Mitraov mla-di sin. Briga za njega i sve veće poteškoće u istraživanju mita o Oum Kulthum, žene i umetni-ce, na kraju dovedu do emotiv-nog i umetničkog kolapsa.

Bioskop – najnoviji blockbusteri

APPGoogle Trips besplatna

App konsoli-duje putanje putovanja i rezervacije iz

Vaših e-poruka i time automatski sakuplja podatke o Vašem letu, re-zervisanom hotelu, o automobilu, nudeći Vam predloge za dnevne planove i povezane lokalne zname-nitosti i atrakcije na osnovu Vaših ukusa, interesa i lokalnih turističkih saveta. Može se koristiti i bez wifija.

Hooper besplatna

Hopper je Vaš najbolji savet-nik za prona-laženje pristu-pačnih letova.

Preko algoritama aplikacija prati ogromnu bazu podataka o cenama letova. Kad unesete datum ili desti-naciju željenog leta, aplikacija će za Vas pronaći najpovoljnije vreme da kupite kartu, posavetovati Vas da li da je kupite odmah ili se isplati sače-kati i obavestiti Vas kad da je kupite.

Brew Town

Ova igrica Vam otvara vrata virtu-elnog sveta, uvek dostup-nog preko

Vašeg telefona i u džepu, gde mo-žete postati proizvođač piva. Si-mulacija je zasnovana na praksi iz profesionalne proizvodnje piva te ćete štošta i naučiti, a uz „clicker” aplikacija je veoma pogodna za mobilne uređaje, sa glatkom sta-zom od prve pivnice do uspešnog poslovanja. Nemoguće je da se ne zabavite uz dizajnersku sekciju igre, gde ćete moći da dizajnirate nalepnicu za Vaše pivo.

Igrica

Animal WorldŽanr: akcioni, naučna fantastika Glumci: Michael Douglas, Li Yi Feng Režija: Han YanNa repertoaru od: 29.6.2018.Ocena: 4

Zamislite spoj između Hunger Gamesa i Matrixa sa interme-com matematičkog strategisanja. To je novi film Animal World, Ultimate Survivor Kaiji Live Action film. Film je adaptacija stripa Manga. Tumarajući bes-ciljno kroz život, Kaisi kojeg igra Li Yi Feng, nakupio je dug od par miliona, pozajmlju-jući pare od svojiih prijatelja. Zaveden obećanjem da će svi ti dugovi biti izmireni, Kaisi

napušta svoju bolesnu majku i ljubav iz detinjstva Quin, koju igra Zhou Dongyu. Ukrcava se na brod Destiny i učestvuje u kockarskom druženju koje kontroliše misteriozni gospodin Anderson, kojeg tumači Michael Douglas. U nadi da će pobediti i time izmiriti dug stavlja i svoj goli život na kocku. Pravila igre deluju sasvim jednostavno. Svi igrači, uključujući Kaija, moraju da se pridruže igri sa zvezdama. Učesnici koriste simbole iz igre „kamen, papir, makaze” kao rekvizite za oduzimanje pozna-tih ličnosti. Naime, za svaku igru koju izgube, njihov protivnik zarobi jednu zvezdu. Kako su ulozi visoki, a većina učesnika su zavisnici od kocke, igrači su prinuđeni da igraju prljavo. Igra se sve više komplikuje kako

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

se strategije proračunavaju i matematički predviđaju. Kaisi u stresnim situacijama sebe zami-šlja kao klovna, ali kad se nađe u obliku klovna ponaša se kao sasvim druga ličnost. Zbog svoje mračne strane, Kaisi je anti-heroj ovog filma i duboko razrađen lik. Ovaj akcioni, naučno- fanta-stični film je ostvarenje režisera Han Yana i predstavljaće Kinu na 88. dodeli Oskara.

Žanr: drama Glumci: Jessica Chastain, Michael GreyeyesRežija: Susanna WhiteNa repertoaru od: 29.6.2018.

New York, proleće 1889. go-dine, posle godinu dana ža-losti za pokojnim suprugom, slikarka Catherine Weldon odlučuje da je konačno doš-lo vreme za novi početak.

Pod pritiskom društvenih konvencija i potpuno sama kreće na opasan put ka Se-vernoj Dakoti, sa jasnim ci-ljem na umu: želi da naslika portret legendarnog pogla-vica Siouk Bika Koji Sedi. Međutim, Catherine brzo stiče neprijatelje. Pogotovo udovicu Colonel Groves, kojoj je Carherina posveće-nost Indijancima trn u oku.

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

Foto

s: zV

g.

Nikola Đuričko09.07.1944, BeogradNikola Đuričko je srpski glumac, režiser, mužičar

i voditelj. Važi za najduhovitijeg srpskog glum-

ca. Veoma rano je počeo da svira gitaru i klavir,

a kafane smatra kultnim mestima. Na početku

karijere igrao je Vojkana u seriji „Otvorena vrata”.

Publiku je osvojio igrajući Gojka Sisu u filmu

„Munje”, gde su njegove repllike bile najcitiranije

među gledalištem. Igrao je glavnu ulogu u prvom

srpskom horor filmu „T. T. Sindrom”. Poznat je

i po ulogama u filmovima „Pljačka Trećeg rajha”,

„Ljudski zverinjak”, „Montevideo, Bog te video”.

Internacionalnu karijeru je ostvario ulogama u

filmovima „Klovn” i „World War Z”.

Horoskop poznatih

RAK: Veoma emotivni, ra-zumeju znakove pored puta. Velikodušni su i spremni na nesebično davanje. Odlično pamte detalje. Drugima deluju beskompromisno, iako se iza rači-jeg oklopa krije nesigurna priroda. Kuća i

porodica im predstavljaju sigurnost i najradije bi poneli

svoj dom sa sobom, baš kao što i rak nosi svoj oklop. U životu se više oslanjaju na sopstvenu intuiciju, nego na razum. Kada su zadovoljni, Rakovi su predusretljivi,

spremni na žrtvu, dok u fazama razočarenja postaju mr-

zovoljni. Tad im je potrebno samo malo usamljenosti. Snaga: pamćenje, predusretljivostSlabost: nesigurnost u sebeOmiljena boja: bela i srebrnaZnakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

54 KOSMO

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Iskoristite ovaj mesec da poboljšate sve ono čime niste zadovoljni na porodičnom

planu. Kako biste poboljšali finansijsku si-tuaciju, morate komunicirati sa kontaktima

koji bi Vam mogli pomoći. Napravite pauzu ili promenite sredinu, Vaš organizam će Vam biti zahvalan. U drugoj po-lovini meseca, obratite pažnju na blizance, javlja se prilika za letnju ljubavi. KOSMO SAVET: Istrajte!

Bik (21.4 - 20.5)Kako karijera, tako i porodični odnosi ovog meseca zahtevaju Vašu pažnju. Uran ne po-maže na karijernom putu ovog meseca, te bu-dite na oprezu pogotovo u drugoj nedelji jula. Trudite se da izbalansirate vreme koje posvećujete drugima i sebi. Lepa vest je da će ljubavni plan ovog meseca biti u har-moniji. Krajem meseca nađite vremena da se odmorite. KOSMO SAVET: Cilj je živeti život po Vašim pravilima!

Blizanci (21.5 - 21.6)Ovo je mesec koji će Vam doneti novčani pros-peritet. Ukoliko tražite ljubav, mogli biste je naći

ako spustite visoki kriterijum. Ako nemate par-tnera, obratite pažnju na bika ili vagu. Trud koji ste

uložili može Vam doneti neočekivano veliki finansijski dobitak. Pojačajte komunikaciju, Vaše najjače oružje, i otvoriće Vam se sve! KOSMO SAVET: Lepa reč gvozdena vrata otvara!

Rak (22.6 - 22.7)Spremite se da iskoristite najpovoljniji mesec! Možete iskazati svoju punu snagu. Ne bojte se da „pokažete zube” svima onima koji pokuša-vaju da iskoriste Vašu emotivnost. Ako odete na odmor u inostranstvo, tamo možete upoznati novu ljubav, a ako ne planirate odmor, na ljubav morate sačekati do treće dekade meseca. Druga polovina meseca je idealna za napredak u poslu. KOSMO SAVET: Promena počinje u mislima!

Lav (23.7 - 23.8)Ovo je mesec mentalnog oporavka svih osoba u ovom znaku i prilika da se rešite stresa. Raz-

mislite o aktivnom odmoru. Da poboljšate stanje u vašem budžetu, pomoći će Vam blizan-

ci i prijatelji. Takođe, do novca lako možete doći ako odete na kraći put ili poboljšate poslovnu komunikaciju. Promena svakodnevne rutine biće dragocena za Vaše mentalno stanje. KOSMO SAVET: Sve što imamo je sadašnji trenutak!

Devica (24.8 - 23.9)Prijaće Vam druženje s prijateljima, ali po-svetite se i zaradi. Ovako povoljne planetarne okolnosti sreću se jednom u 12 godina, dakle, ne budite lenji nego se pokrenite. Strelčevi i osobe iz inostranstva su ti od kojih najviše možete očekivati, bez obzira da li ste zaposleni ili ne. Dovoljno odmora i izbalansirana ishrana su put ka dobrom zdravlju. KOSMO SAVET: Zaljubite se u život!

Jarac (22.12 - 20.1)Ovo je mesec u kome možete zablistati u jav-nosti, sklopiti dobar ugovor, a i ući u neku vezu. Ostavite nešto novca na stranu, za peri-od kada priliv bude manji. Osobe u znaku lava, najviše Vam mogu doneti novca. U ovom mesecu ljubav potražite u Vašem radnom i poslovnom okruženju, jer će Venera tamo biti. Nađite vreme za svakodnevni odmor ili ćete navući prehladu. KOSMO SAVET: Postavite nova pravila!

Vodolija (21.1 - 19.2)Zablistaćete na poslovnom planu, ukoliko Vam do toga bude stalo. Ako ste imali zdrav-stvenih problema u prošlom periodu, doći će

do bitnog zdravstvenog poboljšanja. Venera će skoro ceo mesec boraviti u polju ljubavi. To znači da ćete ima-ti više sreće u ljubavi od drugih znakova. Stres će Vas mučiti u prvoj polovini meseca. Odmor Vam je vrlo neophodan. KOSMO SAVET: Unesite tople boje u svoju okolinu!

Ribe (20.2 - 20.3)Venera, planeta dobrobiti, vrzma se po Vašoj kući privatnog biznisa, pa tu možete doći do većeg novca. Blizanci će imati jakog uticaja na Vaš finansijski prosperitet. Novac Vas očekuje i na nekom kra-ćem putu, ali će Vam i dobra komunikacija biti od presudnog značaja za zaradu. Ovo je idealan mesec za ljubav. KOSMO SAVET: Budite duga u nečijem oblaku!

Vaga (24.9 - 23.10)Sunce u Raku, maksimalno će osvetliti sve aspekte Vaše karijere. Ne libite se da potra-žite nagradu za Vaš rad, ukoliko smatrate

da ste je zaslužili. Verovatno trenutno niste zadovoljni finansijama, ali dobra vest je da stvari kreću na-bolje u drugoj polovini meseca. Ovo je mesec boljitka na polju karijere i zato ga iskoristite na najbolji način! KOSMO SAVET: Verujte da možete i već ste prešli pola puta!

Skorpija (24.10 - 22.11)Mora se priznati da Vam na karijernom pla-nu u prethodnom periodu nisu cvetale ruže. Razvedrite se, jer ovaj mesec donosi poboljša-nje. Jupiter u vagi implicira tajne ljubavi, te je to mogućnost koju Vam pruža nebo. Ako nemate partnera, potražite ga u znaku Vage ili osobe koja pleni svojom pojavom. Situacija na ovom planu kreće nabolje u drugoj polovini meseca. KOSMO SAVET: Bacite staro – unesite novo!

Strelac (23.11 - 21.12)Ovo je mesec u kome možete, više no uobiča-jeno, računati na podršku okruženja. Najbolji

način za zaradu je sklapanje ugovora, njegova realizacija i naplata. Ovo je mesec novih početaka,

pa zašto ne biste okrenuli novi list kada je u pitanju i ljubav? Pro-vodite što više vremena na otvorenom i suncu, jer će Vam to po-praviti raspoloženje. KOSMO SAVET: Ostanite dosledni sebi!

RAZONODA

56 KOSMO

2001, Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu,

Maženje četvorotočkašaPopravke automobila su uglav-nom upola jeftinije nego u Austriji, zbog čega se i brojni Balkanci odlučuju da svoja omiljena kola nose kod maj-stora iz komšiluka. Neretko se zato i voze sa polurazbijenim šoferšajbnama ili sa drugim kvarovima „dole”, samo da bi uštedeli koji evro. A ne samo to, već su i usluge autopraonica mnogo jeftinije u zavičaju. Svi koji osećaju potrebu da pokažu svoja dostignuća u inostranstvu, prosto obožavaju da peru svoje limene mezimce u dvorištu pred očima zavidnih komšija...

Frizer i ujedno terapeutDok se muškarci posvećuju svo-jim kolima, žene se uglavnom bave svojim fizičkim izgledom, kako bi punim sjajom zasijale u rodnom kraju. Iz lepog auta mora i da izađe top doterana glava, zar ne? Skoro pa svaka Balkanka posećuje tokom svog odmora „dole” frizera, kozme-tičara ili slično, gde uživaju u kojekakvim tretmanima počev od farbanja izrastka pa sve do borbe protiv bora i manikira. A dok se tamošnji radnici brinu o besprekornom izgledu austrijske dijaspore, trača se o svemu i svačemu. Naravno da tu i tamo mora da padne i neka nemačka reč od strane austrijske Balkanke, kako bi se naglasilo da je od „preko”.

Povoljno, povoljnije, BalkanBez posete balkanske pijace ili nekog tržnog centra „urlap”

To-do-lista za balkanski odmor

Mnogi iz dijaspore koriste slobodne dane tokom letnjih meseci za odmor u balkanskim zemljama porekla. No, nije zlato sve što sija, jer se tamo ujedno obavlja i niz obaveza i stvari, koji u Austriji prosto koštaju mnogo više. A svi znamo da naš narod voli da štedi!

Piše

: Man

uel B

ahre

r

Fot

os: z

Vg.

na Balkanu ne može da prođe. Tu i tamo se nalazi i neki pravi komad, kojim se može neko pohvaliti posle povratka u

Austriju. Pored toga se može kupo-vati i bezbroj fejk brendova po nekoj smešnoj ceni. Dakle, neretko se austrijski Balkanci od glave do pete oblače takvim krpama. Ali ne dao im Bog da nekog poznatog sretnu tokom pazarenja tih falširanih komada… a ukoliko se to ipak desi, onda se prave kao da se ne poznaju kako bi sačuvali svoj „fejk sjaj” u Austriji.

Zubi ko niska biseraRačun kod zubara za protezu ili implante može da iznosi u Austriji toliko, koliko i kupovina jednog povoljnog automobila. A dok Austri-janci uglavnom beže u Češku ili Mađarsku na popravljenje zuba, Balkanci odlaze u zemlje svog porekla. Iako prva poseta stomatologu bude jeftinija

na Balkanu, retko kad neko pomisli na mogućnost da se u slučaju mogućih komplika-cija opet mora otići dole, jer austrijski lekari nerado poprav-ljaju greške drugih zubara, pogotovo onih van Austrije.

Gepek pun domaćih stvariBurek, kulen, baklava i slično se

konzumiraju ne samo tokom

odmora na Balkanu u neograni-čenoj količini, već u istoj i nose nazad u Austriju. Razumljivo, jer Balkanci vole da uživaju makar par nedelja u domaćim specijalitetima, iako se njihov boravak u zavičaju već završio. Te balkanske namirnice se posle povratka koriste za ublažavanje tuge za zemljama porekla ili kao postepeno odvikavanje od domaće i ponovno navikavanje na austrijsku klopu. A uz hranu se u Austriju uvozi i niz drugih stvari, kao što je Pavlovićeva mast i cigarete. Sve pod motom: „Samo da je domaće”.

Videti i biti viđen — dakle i limeni mezi-mac treba da se riba do savršenstva.

Poseta frizeru ne služi samo za ulepšava-

nje, već i za hvalisanje životom „preko”.

Č ovjek sam. Brzo se izmorim, brzo odmorim, sa nogu jedem, žvaćem brzo, ne osjetim ukus.

Nikad sit, vazda gladan; čekam obe-ćano sutra u kojem leži neki spas, a u svemu tome duša mi najviše vapi – da joj je predahnuti i nečim se nahraniti. Kad me s lanca puste, obećaju mi plaćen godišnji odmor, ja se obradujem (nakratko), pa onda pakujem život u pohabani crni kofer i gle čuda – sve tu stane! Pa shvatim onako opijen gorkom činjenicom, da mi je kofer postao najbliži pri-jatelj. Uvijek me prati, sve u njemu čuvam i ne prijeti da će izdati, osim ako mu točkići na krajevima ne osla-be i ne zamijenim ga nekim novim. Ne znam gdje ću ga povesti ovog puta: na more, ili tamo gdje smo se prvi put sreli i od kuda smo zajedno krenuli na put. Ako odemo na more, bit će mu lijepo, meni baš i ne; bježat ću od sunca, bit ću ljut na klimu, na sebe što ne znam da uživam; čuvat ću se od zračenja, od visokih cijena, klet ću godišnji odmor i posao koji me čeka i osudit ću okolnosti što su me dovele do ovoga, a u dubini sebe znat ću gdje leži problem. Ako ipak ne odem na more, otišao bih kući, i opet bi koferu bilo lijepo, na jednom mjestu bi stanovao (na hodniku, u prolazu gdje ga svi susreću), a mene bi razapeli na hiljade strana – ispi-jali bi sa mnom kafe, zvali bi me na ručkove, svadbe, fešte, a ja bih ćutke prihvatao, sve obećavao i na svom godišnjem bih se umarao. I zato noćas kad legnem, otvorit ću svoje dlanove i uzet ću svoj život, razapet između dva godišnja, između onog što jesam i onog što nisam. Čovjek sam. Moj život pripada meni i živjet ću ga svaki dan, jer mi je najvrjedniji ikad darovan!

Hazim HADŽIĆ

Hazimovo pero

Nije fer, samo mije kofer prijatelj!

Uređuje: Dušica PavlovićIlustruje: Filip Andronik

Piše

: Man

uel B

ahre

r

Fot

os: z

Vg.

KOSMO58

SPOR T

PENTRANJE. Tokom toplih, letnjih meseci pored

vodenih aktivnosti na Dunavu, Beč nam nudi

i niz atrakicja za sve ljubitelje visine. Mi Vam

predstavljamo najbolje bečke grane i drveće.

Piše: Dušica Pavlović

Šumskaavantura

Foto

s: iS

tock

phot

o.

Šumskaavantura

Foto

s: iS

tock

phot

o.

Donauinsel Kletterpark

Penjanje na najlepšoj dunavskoj adi u Beču odličan je izbor za čitavu porodicu! Pored dnev-

nog ovde imate mogućnost i da se oprobate u noćnom penjanju. Svakog petka, od maja

do septembra, park je otvoren do 22 časa, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju. Ipak,

preporučuje se da se prethodno informišete o vremenu, ukoliko želite da iskusite noćno penja-

nje. Rezervacije termina su neophodne samo u slučaju grupne posete od 15 i više osoba.

Radno vreme:

Petak/subota/nedelja/ od 11 do 19 časova

(poslednji ulaz u 18 časova)

Petkom od 13 do 22 časova – noćno penjanje!

(poslednji ulaz 20 časova)

Tokom praznika: od ponedeljka do četvrtka, od 13 do 19 časova

(poslednji ulaz 18 časova) 

Cene:Ulaz za tri sata: deca do 16 godina – 10 evra, odrasli –15 evra

Sezonske karte: deca do 16 godina – 60 evra, odrasli – 80 evra

Adresa: Am Kaisermühlendamm 53, 1220, Beč

Waldseilpark Kahlenberg

U srcu parka biosfere na bečkom brdu Kahlen-

berg nalazi se neverovatna avantura! Ovaj

park za penjanje po užadi je najveći u Austriji,

a nalazi se na dohvat ruke. Tamo Vas očekuje

180 prepreka i vežbi za pentranje po mosto-

vima od užeta na visini od 20 metara. Pre nego

što dođete, obujte čvrstu i zatvorenu obuću,

obucite udobnu odeću, svežite kosu ukoliko je

duga, a zaštitnu opremu dobijate na licu mesta.

Radno vreme:

Svaki dan od 10 do 20 časova. Poslednji ulaz

u 18 časova.

Cene:

Odrasli – 28 evra, porodične karte – od 3

5 do 44 evra

Cena obuhvata sata penjanja. Svaki dodatni se

naplaćuje 5 evra.

Adresa:

Josefsdorf 47, 1190, Beč

Hochseilklettergarten (Gänsehäufelbad)Izazov i doživalj za staro i mlado! Testirajte Vašu spretnost i

koordinaciju na 26 konstrukcija, 79 platformi, kroz 10 par-

kova, na 8 metara visine i na ruti preko 1500 metara dužine.

Hochseilklettergarten otvoren je 2007. godine, što ga čini

najstarijim parkom za penjanje u Beču. Radno vreme:Od 28. aprila do 16. septembra, od 11 do 17 časova.

Cene:Deca do 10 godina – 12 evraDeca do 16 godina – 18 evraOsobe od 16 godina – 24 evraOsim toga postoje ii različite kombinacije grupnih karata

sa popustom.Adresa: Moissigasse 21, 1220, Beč

KOSMO 59

AUTO -MOTO

KOSMO60

Svež vazduhPiše: Dušica Pavlović

u Vašim kolimaFo

tos:

iSto

ckph

oto.

KLIMA. Čini vrele dane podno-šljivijima, a danas se kola bez nje ne mogu ni zamisliti. KO-SMO Vam daje savete na šta tre-ba obratiti pažnju kako bi Vaša klima ispravno funkcionisala i kako bi zaštitili Vaše zdravlje.

u Vašim kolima

Foto

s: iS

tock

phot

o.

D a li ste znali da tokom samo jed-nog sata vožnje i do 100.000 litara vazduha prođe kroz klima uređaj

u kolima. Ukoliko je filter Vaše klime prljav, onda može doći do nakuplja-nja bakterija, koje dalje mogu ugroziti Vaše zdravlje. No, dok se klima uređaj ne pokvari većina vozača ne obraća mnogo pažnje na njega. Kako biste sprečili moguće kvarove, a samim tim

i štetan uticaj na Vaše zdravlje, savetu-je se da jednom godišnje, na proleće, obavite kontrolu u ovlašćenom servi-su. Ukoliko to niste učinili na proleće, uradite to u bilo kom trenutku. Pored godišnje kontrole možete i sami prove-riti svoj klima uređaj na sledeći način:• uključite klima uređaj i isprobajte da

li dovoljno hladi i da li ventilator duva na svim brzinama,

Zaštita auta od suncaKako biste osigurali prijatnu tempe-raturu u kabini, pobrinite se da za-štite auto od sunčevih zrakova dok je još na parkingu pomoću zaštinih folija ili roletnica. Time ćete spreči-ti da vazduh u kabini postane vreo i lakše ćete rashladiti unutrašnjost au-tomobila.

Pravilno rashlađivanje kabineNajbolji način da rashladite Vaš auto je da to radite postepeno, kako Vaš organizam ne bi doživeo šok. Nakon što upalite automobil spustite pro-zore i uključite klimu tako da uvlači spošaljni vazduh u kabinu. Podesite temperaturu na minimum, a ventila-tor tako da duva najvećom brzinom. Vazduh usmerite tako da duva ka prozorima. Na ovaj način ćete najbr-že rashladiti kabinu.

Pravilna upotreba klime tokom vožnjeNakon što ste rashladili kabinu i

krenuli da vozite, uključite klima uređaj na recirkulaciju vazdu-

ha, jer klima lakše hladi vaz-duh koji je delimično ras-

hlađen od vrelog vazduha koji se nalazi napolju.

Ipak, važno je da po-vremeno preba-

cite klimu na

uvlačenje vazduha spolja, kako biste se snabdeli svežim vazdu-hom. Smanjite brzinu duvanja ventila-tora i usmerite tok vazduha ka nogama i vetrobranskom staklu kako biste iz-begli udar hladnog vazduha u Vaše lice koje može narušiti Vaše zdravlje. Tem-peraturu podesite da ne bude niža od 5° do 6° C od spoljašnje, kako ne biste Vaše telo izložili šoku kada napustite auto. Jako je važno da klimu isključite 15 minuta pre dolaska na odredište i da uključite ventilaciju, kako bi se unutraš-nja i spoljašnja temperatura postepeno izjednačile. Osim toga, u isparivaču se stvara vlaga koja je izuzetno pogodna za nastanak i razvoj bakterija i ostalih mikroorganizama koji su štetni za Vaše zdravlje. Ventilacija isušuje isparivač i u znatnoj meri usporava razvoj bakterija. Još jedan važan savet je da ne uključuje-te klimu kada je motor hladan i kada se krećete veoma sporo. Ako baš ne može-te da izdržite, podesite strujanje vazdu-ha na minimum. Kod vožnji na kratkim relacijama isparivač nema vremena da se osuši, pa Vam savetujemo da u tim si-tuacijama takođe ne uključujete klimu.

Redovan servis klimeUz pravilnu upotrebu i redovan servis, Vaš klima uređaj treba da traje koliko i sam automobil. Zamena filtera klime se radi na od 10 do 15.000 pređenih kilo-metara ili dve godine. Važno je da servis klime obavlja stručno lice, jer neadekvat-na zamena filtera i dopunjavanje sistema može negativno da se odrazi na Vaš res-piratorni sistem.

• pažljivo osluškujte da li se javljaju čudni zvuci koji mogu da ukazuju na probleme u radu,

• u slučaju da se javi bilo kakva promena u radu klima uređaja, obavezno posetite neki od proverenih servisa auto klima,

• ukoliko je sve u redu, spremili smo za Vas nekoliko saveta i preporuka za pravilnu upotrebu i održavanje klima uređaja.

Produžite životni vek klimePored redovnog servisiranja, neophodno je da klimu palite tokom cele godine, barem dva do tri puta nedeljno. Na taj način pro-dužavate životni vek kompresora i sprečavate gubitak gasa i ulja.

Provera klime pri kupovini polovnog automobilaUkoliko kupujete polovan auto, obrati-te pažnju na stanje klima uređaja, jer po-pravka može koštati i više od 1.000 evra. Imajte u vidu da neservisiran uređaj ko-jem filter nije promenjen, automatski znači da, pored ostalog, kupujete i bak-terije od prethodnog vlasnika. Kako biste proverili rad klime, uključite je i oslušnite da li čujete neke neuobičaje-ne zvukove. Ukoliko se zvuk ne po-jačava, stavite klimu na minimum i sačekajte 10 minuta. Mnogi kupci ne sačekaju da vide da li će se auto rashladiti.

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Me-diaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Mediha Adrović, Ma-nuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at), Dina Ogrizović, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dina Ogrizović, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Mediha Adrović, Manuel Bahrer, Nemanja Milatović, Dina Ogrizović, Dušica Pavlović, Amel Topčagić | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStockphoto | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u junu

„Vi i vaši roditeljitreba da se stidite”

Agresivno ponašanje navi-jača i skandiranje naciona-lističkim parolama nakon utakmice između Srbije i Švajcarske je naš novinar Manuel Bahrer u svom ko-mentaru žestoko osudio.

Izdvojeni komentari usera:Snježana Šušljik Ilić Shushu: Narodu samo hljeba i igara. Sve krupne stvari se iza zavjesa rješavaju.

Melvin Medija: Solange die Eltern ihren Kindern Hass beibringen, wird es so sein! Sehr

Ilegalni estetski zahvatisrpskih lekara u Beču

Nedavno je bečka policija sprovela raciju u različitim frizerskim salonima u po-trazi za lekarima iz Beogra-da, koji ovde vrše ilegalne estetske korekture pod ne-prihvatljivim uslovima.

Izdvojen komentari usera:

Petra Dreiher: Wer das will, soll das machen. Aber was da-bei raus kommt ist dann die Sache der Person selbst.

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

traurig! Und niemand will begreifen, dass an diesem Hass nur die Politik in diesen Län-dern schuld ist!

Nenad Gajić: Finde den Text gut, deshalb auch mein Like. Jedoch werden hier alle in den selben Topf geworfen und als böse Balkaner bezeichnet, was so nicht korrekt ist! Genauso wenig richtig wäre zu behaupten, alle Österreicher wären Nazis!

Dejan Andre: Wegen einem Haufen von Idioten werden wir weiter als scheiß Tschuschen, etc. bezeichnet. Wie willst du so viele Intelligenzflüchtlinge des Besse-ren belehren?

Melissa Melli: Hauptsache kein Geld in der Tasche, aber gespritze Lippen haben wollen; und sich dann wundern, wenn sich alles entzündet. Kein Kommentar dazu...

SONNTAG. SCHNITZEL. STANGLPASS.

WIE WIR MITFIEBERN.Wir haben für alle das richtige Programm.

Image18_200x280.indd 1 05.06.18 14:27