Click here to load reader

REPORTAŽA Budno oko sokola čuva beogradske avione

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of REPORTAŽA Budno oko sokola čuva beogradske avione

VATROGASCI + + + COVER STORY + + + Hrabro i neustrašivo protiv vatre, dok se bore za našu sigurnost!
INTERVJU Ministarka Margarete
uva beogradske avione
KOKOSMO 0 7 — 0 8 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 5 | N A Š N A J T I R A N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT
Ös te
rr ei
ch is
ch e
Po st
A G.
M Z
09 Z0
37 99
0 M
KORUN I ZADI: „Ne elimo etniku etiketu!”
BE ZA
H LT
E AN
ZE IG
• 11. und 12. Arbeitsstunde darf nur auf freiwilliger Basis geleistet werden • 8-Stunden-Tag und 40-Stunden-Woche bleiben gesetzliche Normalität • Selbst in Zeiten der Hochkonjunktur dürfen 48 Stunden pro Woche im Schnitt nicht überschritten werden –
es geht um die Gesundheit der Mitarbeiter • Stärkung des Kündigungs- und des Arbeitnehmerschutzes durch ein Ablehnungsrecht ohne Angabe
von Gründen für die 11. und 12. Stunde • Zuschläge – wahlweise in Geld oder Freizeit – für jede freiwillig geleistete Überstunde • 1 Tag mehr Freizeit – 4-Tage-Woche oder verlängertes Wochenende
jetzt auch bei Gleitzeitvereinbarung möglich • Kein Eingriff in bestehende Betriebsvereinbarungen und Kollektivvertragsregelungen • Freie Entscheidung für Arbeitnehmer bei gleicher Jahresarbeitszeit
Moderne Zeiten, faire Lösungen:
80390_Soz_Arbeitsz2_Krone_196x270_ICv2.indd 1 05.07.18 13:36
RAZONODA Odmor. Put u zaviaj ne obeava uvek odmor, ve i obaveze. Predstavljamo Vam balkansku To-Do-Listu.
STARS LGBTQ. Mnogi fudbaleri kriju svoju seksualnu orijent- aciju kako bi sauvali karijeru. No, neki su ipak odluili da skinu masku i izau u javnost.
LIFESTYLE Tetovae. Kad-tad doe vreme da se elite rešiti Vaše tetovae. KOSMO Vam predstavlja profesionalni nain za njeno uklanjanje.
40
STARS
REPORTAA
COVER
KOSMO otkriva koja su podruja u BiH i dalje zagaena minama iz proteklih ratova...
30 Smrtna opasnost u BIH
Ko su momci koji danonono bdiju nad našom sigurnošu i bezbedno- šu? Zavirili smo iza vatre i razgova- rali sa neustrašivim, hrabrim ljudima koji rizikuju svoje ivote radi naših.
34 Ukrotitelji vatre
umetnika duša. Darko nam pokazuje svoju drugu stranu!
48 Intervju: Darko Lazi
POLITIKA Etiketa. Alma Zadi i Alev Korun otvoreno govore o poziciji politiara sa migra- cionim poreklom u Austriji.
18
POLITIKA Intervju. Ministarka za digi- talizaciju i ekonomski razvoj govori o uvoenju dualnog obrazovanja na Balkan, kao i o stvaranju digitalnog društva.
14
10
MOJE PRAVO Carina. Saznajte šta sve smete, a šta ne smete prenositi preko granice tokom perioda godišnjih odmora.
12
SPORT Pentranje. Ukoliko ste se odluili da deo leta provedete u Beu, onda su ovo savršena mesta na kojima ete se dobro zabaviti i istrenirati mišie!
58
Hani Girgis, polu Srbin, polu Sudanac, profesionalno se bavi sokolarstvom — starom tradicijom zajednikog ivo- ta ptica grabljivica i oveka. On i njegove ptice uspešno sprovode biološku zaštitu širom Srbije, uvajui, izmeu ostalog, avione od uletanja malih ptica u njihove motore.
26 uvari neba i zemlje
ZDRAVLJE Vid. elite da povratite jasan i oštar vid bez pomagala poput naoara i kontaktnih soiva? Saznajte kako!
KOSMO 03
46
56
AUTO-MOTO Klima. Mnogi je uzimaju zdravo za gotovo, a igra vanu ulogu za naše zdravlje. Nudi- mo Vam par saveta za pravilnu upotrebu klime u kolima.
60

KOSMO04 Leti u Beu ljudi je više, a u metrou na behar miriše.
Il lu
st ra
tio n:
F ili
p A
nd ro
ni k
T ex
t: D
uš ic

DESTINACIJE. Poela je sezona godišnjih odmora i letnje euforije. I dok su mnogi ve uredno isplanirali svoje sunanje i izleavanje na plaama Grke, Španije ili ak drugih kontinenata, veina se vraa u svoje zaviaje da obiu svoje najmilije i najblie. Ras- pitali smo se koliko je uestao trend „vraanja kui”, da li su nam Zagreb, Sarajevo i Beograd zaista drai ak i od najegzotinijih destinacija i na šta emo pre dati pare.
Mislim da sam najviše za ba- lans: Zaista volim da putujem, pa tako isto i da idem doma, obiem najmilije i prijatelje. Uglavnom je kod mene izjed- naeno. Najbitnije je da se od- morim bilo da odem negdje turistiki ili kad idem doma.
Par dana kod kue s vremena na vrijeme uvijek dobro doe. Ali, inae, za odmor uvijek volim da putujem što dalje od kue. Ne mora da bude neko skupo pu- tovanje. Volim otii par dana kod sestre u Njemaku ili tamo gdje mi se glava i tijelo odmore.
Lejla Malki (25), modna blogerka
Godišnji sam organizujem. Tako da imam vremena i obii familiju, a i iskoristiti slobodno vrijeme za neko interesantno putovanje. Za sve se nae vre- mena kad se hoe. Mislim da se moe odrati fin balans izmeu odlaska kui i u inostranstvo.
Godišnji odmori:
Dejan Boben (38), ekspert za finansije
Preferiram odlazak na neku tu- ristiku destinaciju, jer odlazak od kue na more se po mom mišljenju jedino moe rau- nati kao pravi odmor. Još kad ukombinujete pravo društvo i vrijeme dobijete nezaboravnih 10 dana smijeha i odmora.
Nedib Hadi (23), student pedagogije
Adis Hasanovi (36), frizer
Odgovor na takvo pitanje zavi- si od niza faktora. Ali ukratko, za odmor koji dobijam na po- slu ili fakultetu od 2-3 nedelje uvek radije iskoristim za neku turistiku destinaciju. Za odla- zak kui gotovo uvek moe da poslui vikend koji je dovoljan.
Nikola Mitrovi (21), student prava
Smatram da su putovanja naj- bolje ivotne investicije. Kao par koji jako voli da putuje, mu i ja nastojimo da izbalan- siramo odlaske na putovanja i posjete rodnom kraju. Jako je vano odrati vezu sa svojom domovinom. jeme kada
Sneana Pekija (34), fotograf
zaviaj ili inostranstvo?
Turistiko mjesto i to što dalje od Sarajeva! Nema tamo ništa što ve nisam vidjela, a košta me kao odmor u Egiptu u ho- telu od 5*, all inclusive. Zbog toga mi je drae uloiti pare kako bih vidjela nešto novo, nego tamo gdje sam ve bila.
Elvira Piti (43), referent u prodaji
Kuu nazivam Beom, a posje- ujem roditelje i rodbinu po potrebi, tokom cijele godine. Što implicira da radije otpu- tujem negdje drugo, opet od- lueno ušteevinom i ostalim mogunostima. U svakom slu- aju, moe se i jedno i drugo.
Jelena Ðukanovi (30), student jazz solo pevanja
KOSMO 05
Fo to
s: D
i
Kad nešto eliš da postigneš u ivotu, u to moraš uloiti svu svoju energiju! Nije
dovoljno ak ni samo vebati, ve se treba i kretati u krugu ljudi iz te oblasti, posebno
u Beu, gde su sve grane umetnosti na visokom nivo, rekao nam je Alejandro Es-
cuder González iz Španije, koji radi kao profesor muzike. Osim toga komponuje pesme za filmove,
koncerte i ak video igrice.
Prie migranata u Beu itajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Fo to
: D in
i
In nur sechs Minuten mit der U-Bahn vom Stadtzentrum zum kostenlosen Bade- und Erholungsvergnügen an der Neuen Donau: Seit drei Jahren bietet der Copa- Beach mitten in Wien Urlaubsfeeling zum Nulltarif. Sandstrand, Sonne und die top Wasserqualität in der Neuen Donau garantieren Badespaß und Erholung pur!
COPA BEACH: Urlaubsfeeling zum Nulltarif
ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG
Fo to
s: P
ID -G
ök m
en , C
.F ür
th ne
r
Kulinarische Vielfalt und Sport direkt am Wasser Die Gäste erwartet eine große kulinarische Vielfalt mit Top-Gastronomen. Ob unaussprechlich gute Brötchen vom Trzeniewski, herzhafte Burger von Le Burger, Wiener Bio-Weine, Limos und Spritzer von der Lenikus- WienerWeißweinWunderBar, erfrischend sommerliche Cocktails von der Stoli Mule Bar, der Brazil Beach Bar (Latino-Snacks) oder der 1969 River Bar (Pastrami- Sandwich) – die sechs Lokale am COPA BEACH lassen kaum einen Wunsch unerfüllt. Auch die Bikini- und Badehosenfigur kann am COPA BEACH trainiert werden: Der innovative Sportverleih XRENT bietet Stand-Up- Paddeling, E-Scooter und Segways.
Public Viewing Ein weiteres Highlight: Am COPA BEACH gibt’s während der Fußball-WM Das Public Viewing zur mit einer High-End-LED-Leinwand! Bis 15. Juli kann fast täglich der wichtigsten Nebensache der Welt gefrönt werden. Am COPA BEACH entgeht Ihnen kein Spiel!
ALLE INFOS: www.copabeach.wien
Tamara Pletnjova — ruska politiarka
Uoi samog poetka Svetskog prvenstva u fudbalu, ve je doš- lo do zakuvavanja u politikim redovima. Naime, tokom gosto- vanja u radio emisiji „Govorit Moskva”, ruska politiarka Ta- mara Pletnjova javno je upozorila sve Ruskinje da se uvaju polnog odnosa sa strancima za vreme trajanja Prvenstva, jer, kako kae,
u suprotnom e morati same da odgajaju zaetu decu. Stranci se, naime, uvek vraaju svojoj kui. Osim toga, iskoristila je priliku i da upozori da se brakovi sa strancima naješe završe razvodom. Fo
to s:
zV g.
Nepoznat par — širi ljubav, a ne mrnju
Nedavno je slika nepoznatog mom- ka i devojke obišla društvene mee. Fotografija je oigledno usli- kana za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu tokom utakmice izmeu Srbije i Brazila. Nakon nemilih i divljakih dogaaja koji su se odigrali na Ottakrin- gerstraße posle utakmice Srbija – Švajcarska, u kojima su nacionalisti vikali „No, ica, Srebrenica”, ovo je pravi pozitivan primer kako fudbal ne mora buditi samo mrnju meu navijai- ma, nego i ljubav. Sva srea da je nepoznata devojka iz Brazila, te nije morala da posluša savet ruske politiarke Pletnjove.
JUNAK LUZER
BROJ MESECA
Izjavio je narodni poslanik Johann Rädler (ÖVP) u austrijskom parlamentu tokom vanredne sednice u Dravnoj slubi a zaštitu ustava i borbu protiv teroriz- ma (BVT). Ove rei, koje su izazvale burnu reakciju javnosti, uputio je narodnoj poslanici partije Liste Pilz, Almi Zadi, koja je u tom momentu imala re.
„Ne nalazite se u Bosni“,
CITAT MESECA
Kanada je legalizovala rekreativnu upotrebu marihuane nakon što su dve zakonodavne kue u zemlji odobrile zakon.
Legalizuje se posedovanje do 30 grama marihuane, za osobe starije od 18 godi- na. Bie dozvoljeno i uzgajanje do etiri biljke marihuane kod kue. Predlog zakona e omoguiti kanadskim provin- cijama da kontrolišu i regulišu kako se marihuana moe uzgajati, distribuisati i prodavati, a prodaja e najverovatnije poeti krajem leta. Ovim zakonom o kanabisu, Kanada postaje druga zemlja na svetu (nakon Urugvaja) koja je legali- zovala upotrebu na nacionalnom nivou. Zakonu o kanabisu i dalje je potrebna kraljevska saglasnost, što je poslednji ko- rak kanadskog zakonodavnog procesa.
KANADA: Legalizacija upotrebe kanabisa
Nikos Kodzias, potpisali su sporazum o
promeni imena BJR Makedonije. U bu-
dunosti e zvanian naziv ove republike
glasiti Republika Severna Makedonija, a
time je okonan i višedecenijski spor.
RECIKLAA: Ništa za bacanje
BOTS: Biznis stragegija
Dok se lovokradice fo- kusiraju na slonovau, preduzetnik iz Kenije se usmerio na slonovski izmet, motivisan zašti- tom ivotnog okrue- nja i samih slonova.
John Matano je razvio metodu kojim otpad pretvara u papir visokog kvali- teta. Pritom slonovi iji „doprinos” se koristi u proizvodnji, ive u rezervatu. Program nastoji da ukljui i oblinje stanovništvo u ovaj process proiz- vodnje, ali ih podrava i time što im daje novani udeo od profita ostvare- nog turizmom u ovom rezervatu.
Vodee chat platforme su unapredile njihov API bot i integraciju bota unutar njihove aplikacije za razmenu poruka.
Ekosistem bota nije više samo u fazi zabavnih chatbotova ve u fazi botova za poslovanje. To su botovi koji pruaju odgovore na aktuelne poslovne proble- me, kao što je skaliranje resursa podrške. Aktiviraju se korporativnim botovima
kao što je chatbot za podršku korisnicima. Messenger, Slack, Twitter, Telegram i Kik svakodnevno stiu nove korisnike i botove, te prate obrasce.
INTEGRACIJA
Mentor kao vodi kroz poslovni svet
R eenica koju esto izgovaraju mnogi roditelji je: „Najva- nije je da završiš fakultet”.
Meutim, u današnje vreme to nije jedini, pa ak ni odlu- ujui preduslov za postizanje poslovnog uspeha. Osim dobro napisane biografije i motivacio- nog pisma, od kljunog znaaja za put ka uspehu su kontakti, koji su naješe spona sa razlii- tim projektima i poslovima. Ovo je posebno vano za ljude koji su od skoro u Austriji, pa nisu bili u prilici da godinama izgrauju sopstvenu infrastrukturu, kad su poznanstva u pitanju. Austrijski intergracioni fond (Österreichi- sche Integrationsfonds – ÖIF), u saradnji sa Privrednom komorom (Wirtschaftskammer Österreich – WKÖ) i Slubom za zapo- šljavanje (Arbeitsmarktservice – AMS), osmislio je proje- kat „Mentorstvo za migrante” (Mentoring für MigrantInnen). Suština ovog projekta je da se studentima završne godine fakul- teta, ili onima koji su ve završili fakultet, dodeljuje mentor koji je ekspert u svojoj oblasti i osoba je koja raspolae sa puno iskustva i kontakata. Njegova funkcija je da prui podršku osobi koja tek treba da kroi u poslovni svet Austrije. Sem pomoi od strane mentora, ovi mladi ljudi e imati priliku da poseuju i edukativne kurseve, koje e organizovati ÖIF i AMS. I na taj nain e im se u velikoj meri olakšati traenje posla. Naš cilj je da što više kvalifikovanih mladih ljudi pronae svoj put ka poslov- nom uspehu, jer to je zapravo i jedan od vanih dokaza/kljueva uspešne integracije.
www.integrationsfonds.at
„Mentorstvo za migran- te” (Mentoring für Mi- grantInnen) je zajednika inicijativa Austrijskog in- tegracionog fonda (ÖIF), Privredne komore Austrije (WKÖ) i Biroa za zapo- šljavanje (AMS) uz podrš- ku sredstava ofanzive za internacionalizaciju „go international”. Cilj ovog projekta je spajanje osoba, koje imaju iskustvo u austrijskom privrednom ivo- tu (mentora) sa kvalifikova- nim osobama sa migracionim poreklom (mentee), kako bi se drugima pruila pomo pri integraciji na austrijskom tri- štu rada. Program se odrava jedom godišnje u trajanu od šest meseci, u kojima mentori i mentees zajedno razrauju strategiju za bolji pristup tri- štu rada. Mentori pomau pri izgraivanju poslovnih mrea i upoznavanju ovdašnje situ- acije na trištu rada. Svakom uesniku bie dodeljen jedan od mentora sa kojim e ima- ti jedan-na-jedan savetovanje tokom trajanja programa. Mentoring je na dobrovolj- noj bazi, te zahteva samo- stalnost i ogovornost obeju strana. Ovaj projekat se prvi
put sproveo u 2018. godini i od tada je uestvovalo 1.900 mentora i menteea u 58 kru- gova na teritoriji cele drave Austrije.
Sadraj programa Osnovni cilj „Mentorstva za migrante”je preneti kompe- tencije za bolji uspeh na au- strijskom trištu rada. Par- tnerstvo izmeu mentora i menteea je klju ovoga pro- jekta, a detaljni sadraj kao i ciljeve odreuju oni sami u prvom zajednikom razgo- voru. Fokus lei na razvija- nju sledeih kompetencija:
optimiranje CV-a, kao i saveti za formulisanje moti- vacionog pisma,
optimalna priprema za razgovor za posao, kroz simu- lacije istog,
izrada plana za dalju kari- jeru, t.j. definicija poslovnih ciljeva i rokova za njihovo ispunjavanje,
uporeivanje aktuelne situacije na trištu rada sa linim planovima,
adekvatna prezentacija na društvenim mreama i korišenje istih za stupa- nje u kontakt sa moguim poslodavcima,
novi pristupi prijavama
za posao i bolje razumevanja sopstvene branše,
uvoenje u postojee poslovne mree i izgraivanje istih sa drugim uesnicima projekta. Treba napomenuti da pro- gram „Mentoring za migran- te” nije direktno posredova- nje u pronalaenju radnih mesta, niti struni trening za odreen posao.
Uslovi za ueše Kako biste mogli uestvo- vati, potrebno je ispunjavati sledee uslove:
migraciono poreklo, završen zanat, matura ili
drugo „visoko obrazovanje”, ne o g ran ien pristup
austrijskom trištu rada, boravak u Austriji, ne dui
od 10 godina, dovoljno znanje nema-
kog jezika
Više informacija o projektu „Mentorstvo za migrante” moete dobiti na zvaninoj stranici Austrijskog integra- cionog fonda www.integra- tionsfonds.at, a detalje o uesu u ulozi mentora mo- ete pronai na www.wko.at/ mentoring ili dobiti putem imejla: [email protected]
KOSMO10
o
Poela je sezona godišnjih odmora, a mnogi ovaj peri- od koriste kako bi posetili svoje matine drave. Ne- mali broj ljudi tokom leta izlazi ne samo iz Austrije, ve i iz Evropske unije ka ne- koj od zemalja treeg sveta, prenosei sa sobom preko granice najrazliitiju robu. Kako bi se izbegla nepri- jatna iznenaenja na carin- skim kontrolama, mi Vam izdvajamo nekoliko kori- snih informacija o tome, na šta sve treba da obratite panju prilikom unošenja i iznošenja odreene robe u i iz Evropske unije.
Koja roba se mora prijaviti carini? Na svim graninim prela- zima, bilo da putujete ko- lima, avionom ili vozom postoji carinska kontro- la, na kojoj ste obavezni da prijavite sledeu robu:
koja nije namenjena za linu, ve za upotrebu dru- gih lica,
koja je nabavljena u nekoj od drava van EU, a prekora- uje dozvoljenu, bescarinsku koliinu u sluaju duvana,
alkohola ili lekova, koja podlee zabranama ili
ogranienjima njenog uvoza/ izvoza. Sledea koliina robe je oslo- boena carine, bilo da je re o linoj upotrebi ili je name- njena drugim osobama:
Duvan Osobe starije od 17 godina mogu prenositi duvan preko granice bez obaveze plaa- nja carine, u sledeim koli- inama:
cigarete do 200 komada, cigarilosi (maksimum tri
grama po komadu) do 100 komada,
cigare do 50 komada, duvan za pušenje do 250
grama.
Alkohol Osobe starije od 17 godi- na mogu prenositi alkohol preko granice bez obaveze plaanja carine, u sledeim koliinama:
1 litar alkoholnih pia koja sadre više od 22% alkohola,
1 litar denaturalizovanog alkohola koji sadri 80% alkohola ili više,
2 litra alkoholnih pia koja sadre do 22% alkohola,
4 litra nepenušavih vina, 16 litara piva.
Lekovi Lekovi se mogu prenositi u onoj koliini, koja Vam je po- trebna tokom boravka u dra- vi u kojoj nemate prijavljeno glavno mesto boravka. Bez posebne dozvole se u EU mogu uneti samo oni lekovi, koje ste iz Unije i izneli. Pritom morate imati prijavljeno stalno mesto boravka u jednoj od zemalja EU. Ukoliko ste, pak, nabavili lekove van EU i elite ih uneti u npr. Austriju, morate imati na umu da je dozvoljeno jedno pakovanje koje se inae moe nabaviti u maloprodaji.
Ostala roba Vano je napomenuti da je sva gore navedena roba dozvoljena u vrednosti do 300 evra tj. 430 ukoliko putujete avionom. Put- nici do 15 godina smeju preno- siti robu u vrednosti do 150 evra, bez obzira na vrstu robe. Napomena: navedena koliina alkohola, duvana i lekova na nekim graninim prelazima moe biti redukovana. Zbog
12 KOSMO
Carinske odredbe za ulazak i izlazak u/iz EU
toga je vano da se pre svakog putovanja informišete o dozvo- ljenom, bescarinskom prenosu robe na graninim prelazima. Nije mogue da se vrednost jed- ne robe raspodeli na više putni- ka ukoliko putujete zajedno. Ovi propisi se odnose na peri- od od 24 asa, što znai da na- vede koliine smete preneti po danu. Mnogi preko leta ne pu- tuju samo na more, ve su eljni obilazaka nekih od evropskih gradova, koje obavezno prati i šoping tura. U daljem tekstu saznajte koliko novca smete da prenesete preko granice i da li e Vas obradovati povra- aj poreza na kupljenu robu.
Prenos novca Svi putnici koji sa sobom preko granice nose 10.000 evra ili više u kešu, obavezni su da tu sumu novca prijave na carini. Zakon jasno definiše svaku kovanicu i novanicu koja se koristi za pla- anje kao „keš”, bez obzira od kog materijala je izraena. Va- lute koje više ne vae, kao i za- starele kovanice od nerajueg metala ne posmatraju se kao sredstvo za plaanje. Kovanice i novanice onih valuta koje se ne mogu kupiti ili prodati
Fo to
s: iS
to ck
ph ot
o
Pre nego što krenete na godišnji šoping-odmor, informišite se o uslovima prenosa novca i povraaja poreza.
Fo to
s: iS
to ck
ph ot
o
u slobodnim menjanicama, spadaju pod plateno sredstvo. U ovu grupu spadaju i ekovi kao i ostali papiri, kojima se obavlja transakcija novca. Prija- va novanih sredstava na carini odvija se putem popunavanja formulara, koji moete nai na internet stranici austrijskog ministarstva finansija, kao i u carinskoj slubi na samoj gra- nici. Prijavljivanjem vee sume novca od 10.000 evra spreava se sprovoenje ilegalnih radnji poput finansiranja terorizma i pranja novca. Sledea novana sredstva se moraju prijaviti na carini:
vrednosni papiri koji sadre naznake plaanja kao i remi- tenta (korisnika),
vrednosni papiri (ekovi, menice ili nalozi za plaanje) sa klauzulom remitenta, oslov- ljene na fiktivnog primaoca ili napisani u drugoj formi, a koji uzrokuju ostvarivanje odreenih prava prilikom njihove predaje,
nepotpuni vrednosni…