Mirko Blagojeviæ UDK: 322.261.7(497.11)Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0803235B

RELIGIOZNA EVROPA, RUSIJA I SRBIJA:JUÈE I DANAS

Argumenti empirijske evidencije: sluèaj Srbije*

Apstrakt: Ovaj tekst je poslednji prilog teme iz naslova i nastavak dva pret-

hodna autorova teksta objavljena u ovom èasopisu. U prilogu se razmatra evolucija

religijske situacije, pre svega vezana za pravoslavlje, u Srbiji tokom prošlog veka i u

prvoj deceniji ovog veka. Religijska situacija u tako dugom vremenskom periodu

uvek se razmatra u kontekstu globalnog srpskog društva a poslednjih godina i u kom-

paraciji sa (ne)religioznom Evropom i Rusijom.

Kljuène reèi: Srbija, religijska situacija, pravoslavlje, vernièka struktura.

1. Srbija pre Drugog svetskog rata – stabilna vernièka

struktura

Konvencionalnu religioznost graðana, njihovu vezanost zapravoslavlje i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u XX veku treba pos-matrati iz perspektive nekoliko razlièitih opštih društveno-politièkaokvira. U ovim okvirima društveni polo�aj i društveni i duhovni uti-caj SPC na tradicionalno joj pripadajuæem religijsko-konfesional-nom prostoru bio je suštinski nejednoznaèan, èak dijametralno su-protan. U tom smislu i opšta religijska situacija nije bila jednoznaènai nepromenljiva nego dijametralno razlièita i mo�e se sagledavati uosnovi, i sa podrazumevajuæim apstahovanjima, preko dva ideal-no-tipska obrasca: jednog stimulativnog, koji je pozitivno vredno-vao religioznost ljudi i SPC i u kojem se podrazumevao njen privile-govani društveni polo�aj, ugled i veliki nacionalni i kulturni znaèaj,i drugog, koji je jako destimulativno delovao na religioznost ljudi i

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

* Èlanak je nastao u okviru projekta „Regionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa i Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost“ In-stituta za filozofiju i društvenu teoriju koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite�ivotne sredine Republike Srbije (149031).

SPC u tom smislu da je znatno pogoršavao njen društveni polo�aj,duhovni uticaj i nacionalni znaèaj i smeštao je na marginu društve-nog �ivota bez moguænosti za iskazivanje, do tada neproblematiè-nih, javnih implikacija.

Prvi pomenuti idealno-tipski obrazac, afirmativan po religijui crkvu, u istorijskoj horizontali na delu je do 1918. godine, dozavršetka I svetskog rata i do stvaranja dr�ave Srba, Hrvata i Slove-naca, mada se èini kako se taj afirmativni period po SPC mo�e pro-du�iti do poèetka II svetskog rata. Tu, meðutim, oprez nala�e da tre-ba imati sluha za èinjenicu da SPC nije u potpuno istom društvenompolo�aju izmeðu dva svetska rata u odnosu na njen polo�aj koji jeona imala do I svetskog rata, premda se, što se tièe tradicionalne pra-voslavne religioznosti stanovništva izmeðu dva svetska rata, teškomogu detektovati neke suštinske promene u odnosu na religioznostdo I svetskog rata. Doduše, takav zakljuèak, kako bi se danas oèeki-valo, nije zasnovan na nekim nauènim, empirijskim istra�ivanjimareligioznosti ili vezanosti ljudi za religiju i crkvu, pošto u to vremetakva istra�ivanja nisu ni postojala, veæ se taj zakljuèak više oslanjana društveno-politièki znaèaj religioznosti uopšte za tadašnje dru-štvene sisteme i preovlaðujuæu duhovnu klimu u kulturi.

Do I svetskog rata SPC je imala izuzetno povlašæen društvenipolo�aj. Njen odnos prema dr�avi i obrnuto, odnos dr�ave premacrkvi, lakše se shvata u svetlu èinjenice da se pravoslavlje, srpskimustavom iz 1903. godine, odreðuje kao oficijelna, dr�avna religija,da je veronauka obavezan školski predmet, da se dr�avni prazniciobele�avaju crkvenim obredima, da sve verske slu�benike plaæadr�ava isto kao i druge dr�avne slu�benike. U takvom društvenom ikulturnom ozraèju sa sigurnošæu se mo�e reæi da su ljudi sa pravo-slavljem bili mnogim nitima tradicionalno povezani i da su religija icrkva, na ovaj ili na onaj naèin, gotovo svakodnevno u �ivotnomiskustvu ogromnog broja ljudi te da vrše veæi ili manji, ali svakakodruštveno znaèajan uticaj na njihovu svest i na njihovo praktiènoponašanje. Pravoslavlje i SPC su deo slu�bene kulture i u funkciji sulegitimacije društvenog poretka. U tim uslovima ateizam je bio dru-štveno nepo�eljna i proskribovana pojava.

Izmeðu dva svetska rata donekle se menja društveni polo�ajSPC. Ona nije više u istoj pravnoj i društvenoj poziciji kao ranije. Izpozicije dominantne i društveno privilegovane crkve u Kraljevini

236

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Srbiji prelazi u poziciju ravnopravnosti sa drugim verskim organiza-cijama i zajednicama u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnijeJugoslaviji). Pa iako i nadalje njen društveni i ekonomski polo�aj nijeugro�en, kao što æe kasnije biti u toku i posle završetka II svetskograta, naime, ponovo se uspostavlja Srpska patrijaršija (1920. godine),patrijarh zauzima mesto u Kraljevskom veæu, nekoliko pravoslavnihsveštenika ima mandate u Narodnoj skupštini (Vukomanoviæ,2001:102), stvaranjem Prve Jugoslavije nastala je protivureènost ushvatanju osnovnog dr�avnog principa koja nije mogla da ne utièe ina opredeljenje SPC (Radiæ, 1995:324). Zapravo, radi se o dva dr�av-na principa od kojih se SPC opredeljuje za onaj koji novoformiranudr�avnu tvorevinu vidi kao proširivanje Kraljevine Srbije, a ne kaozajednicu ju�noslovenskih naroda. Ta protivureènost u shvatanju na-vedenih principa stvorila je procep u SPC izmeðu njene tradicionalneuloge dominantne, nacionalne crkve, zaštitnice srpskog naroda i èu-vara njegove pravoslavne kulture, i izmenjenih društvenih i politiè-kih okolnosti u kojima se ravnopravno na društvenoj i religijskoj sce-ni pojavljuju i druge religijske organizacije od kojih se istièe posvojoj društvenoj snazi, velièini, organizaciji, materijalnoj obezbeðe-nosti, obrazovanosti sveštenièkog kadra i ugledu – Katolièka crkva.

Bez obzira meðutim, na donekle promenjen polo�aj SPC po-sle završetka I svetskog rata, konvencionalna vernièka struktura jeostala stabilna, javni znaèaj religije i crkve veliki, religijske vred-nosti su bile i dalje sistemske vrednosti a društvene funkcije religije icrkve oèuvane.

2. Srbija posle Drugog svetskog rata – destabilizacija vernièke

strukture

Takva religijska situacija i društvena pozicija pravoslavlja iSPC posle II svetskog rata suštinski se menjaju. Magistralne religij-ske promene u najtešnjoj su uzroènoj vezi sa magistralnim društve-nim i politièkim promenama zapoèetim u toku II svetskog rata ionim nastalim posle njegovog završetka. U tom smislu došlo je doradikalne promene u društvenom, politièkom i kulturno-normativ-nom obrascu u novouspostavljenim socijalistièkim društvima uCentralnoj, Istoènoj i Jugoistoènoj Evropi u odnosu na društveni,politièki i kulturni obrazac društava koja su im prethodila. Društveni

237

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

okvir socijalistièkog društva je po religiju i crkvu predstavljao po-menuti nestimulativni i po mnogim znacima neprijateljski društve-no-politièki okvir. U njemu gotovo pola veka pre�ivljavaju religije icrkve na geografskom, religijskom i konfesionalnom podruèju tzv.Druge, socijalistièke Jugoslavije. Istina, tako dug vremenski periodnije bio u odnosu dr�ave prema religijskim zajednicama jednodi-menzionalan, zacrtan i nepromenljiv veæ je imao odreðene faze za-tegnutog i manje zategnutog odnosa, jaèeg i slabijeg politièkog pri-tiska na crkvene organizacije. Bez obzira meðutim, ne pomenutefaze, jedna èinjenica nije dovoðena u pitanje: socijalistièka dr�ava jedruštveno marginalizovala i duhovno demonopolizovala religije icrkve èesto i nasiljem promovišuæi ateizam èak do te mere da se tapojava mo�e nazvati hegemonizmom ateizma u kulturi socijalistiè-kog društva. Ovakav sled društvenih i politièkih dogaðaja jako jepogodio SPC i pravoslavnu religioznost u Srbiji i to ne samo s obzi-rom na to da je ova religijska institucija iz II svetskog rata izašla ka-drovski i materijalno vidno oslabljena, veæ i s obzirom na to da seona posle takvog stradalnièog iskustva našla u opšem društvenom ipolitièkom okviru nove dr�ave koja se, u nameravanom radikalnomnapuštanju prošlosti, prvenstveno obraèunavala u kulturnoj sferi satradicionalnim, religijskim vrednostima i praksom proglašavanjuæiih ne samo za obièno sujeverje nego i za prepreku u stvaranju novogdruštva i novog „socijalistièkog èoveka“.

U socijalistièkoj Jugoslaviji SPC se dakle, nije suoèavalasamo sa ogromnim materijalnim i finansijskim problemima, sa pro-blemom dezorganizacije, obezglavljenosti i legalne uprave veæ je tenasleðene probleme nova socijalistièka vlast uèininila još ozbiljnijimjer je i samu religioznost uèinila društveno problematiènom, stigma-tizovanom pojavom. Svojim sistemskim zakonskim propisima soci-jalistièka vlast je marginalizovala, u duhovnoj sferi demonopolizova-la, depolitizovala i agrarnom reformom ekonomski oslabila svereligijske institucije pa i SPC. Naime, demonopolizovanost religija icrkava u sferi uticaja na društveni i duhovni �ivot ogromnog brojaljudi, kao i sistemska isforsiranost ateizma, najdelotvornije prekoateistièkog vaspitanja i markistièkog obrazovanja kao svojevrsne za-mene za ukinutu versku nastavu u javnim školama, sna�no su, višenego kod drugih crkava, uticali na odmaklost procesa odvajanja ljudiod pravoslavlja na provoslavno homogenim konfesionalnim prosto-

238

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

rima, sve do sredine ili kraja 80-ih godina prošlog veka. Koliko je tasituacija demonopolizovanosti uticala na pad kredibiliteta pravosla-vlja i uticaja SPC na stanovništvo svog tradicionalno pripadajuæegreligijskog podruèja, mo�e se sagledati ako se uzme u obzir njena tra-dicionalna društvena uloga i znaèaj u definisanju nacionalnog sub-jektiviteta srpskog naroda kao i njena involviranost u dr�avni aparatsa kojim je istorijski uvek razvijala nekakav odnos (bilo slaganja, sa-radnje i meðusobnog podupiranja bilo odnos slu�enja i vršenja dru-štvenih funkcija) tako da, za razliku od RKC, nije izgraðivala svojpolitièki identitet osamostaljeno i izdvojeno od dr�avnog identiteta(Paiæ, 1991:164). Radikalni i nasilni raskid dr�ave sa SPC u socijali-stièkoj jugoslovenskoj zajednici marginalizovao je njenu društvenu ipolitièku ulogu u definisanju srpskog nacionalnog subjektiviteta iidentiteta, sistematski ga zapostavljajuæi i brišuæi iz kolektivnog se-æanja i obrednog podseæanja, pa verski identitet uglavnom opstajesamo kod posveæenika i uskih, a pritom društveno marginalizovanihgrupa vernika, daleko od javnosti i masovnog ispoljavanja.

D�avna politika prema verama i verskim zajednicama, defini-sana pod presudnim uticajem prvenstva partijskih ciljeva i interesanad svim drugim, odvijala se kontinuiranim nastojanjem da religije icrkve potpuno odvoji od politièke sfere, voðena u tim nameramakako komunistièkim ideološkim postulatima tako i istorijskim fakti-citetom o ulozi i znaèaju klerikalizma katolièke crkve u Sloveniji iHrvatskoj, bliskosti monarhistièke dr�ave i pravoslavlja u Srbiji iistorijskim nacionalnim animozitetima meðu ju�noslovenskim naro-dima, kao i sistematski indukovanim religijskim netrpeljivostima imeðukonfesinalnim napetostima. Socijalistièko rešenje verskog pi-tanja u bivšoj Jugoslaviji pravno je naðeno u tekovinama graðanskihrevolucija, u odvajanju crkve od dr�ave i u slobodi verskog izra�a-vanja. U praksi meðutim, iza fasade dr�avnog deklarativnog isticanjaodvojenosti crkve od dr�ave i slobode verskog ispovedanja, krio senegativan odnos prema religijama i vernicima pa su mnogi verskiobredi tretirani kao zloupotreba verskih sloboda i verskog delovanjau politièke, protivustavne svrhe. Takvom polo�aju SPC, stanju niskereligioznosti i slabe povezanosti ljudi sa crkvom na prostorima pra-voslavlja, svakako je doprinela i decentralizovana priroda institucio-nalizovanog pravoslavlja, dakle, nepostojanje jednog sna�nog admi-nistrativnog i centralizovanog središta iz kojeg bi se u takvoj situaciji

239

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

dala, ne samo materijalna nego i politièka podrška u odupiranjudruštvenoj i duhovnoj marginalizaciji, kakav je na primer bio sluèajsa rimokatolièanstvom, kako na prostoru socijalistièke Jugoslavijetako i u nekim drugim zemljama tzv. realnog socijalizma. Naravno, iunutrašnje slabosti pravoslavlja i SPC treba uzeti u obzir prilikomtra�enja uzroka visoke sekularizovanosti pravoslavne religioznosti idruštvene marginalizacije SPC u socijalistièkoj Jugoslaviji.

Upravo opisani, nestimulativni, opšti društveno-politièkiobrazac delovao je, posmatrano na du�i rok, prilièno pogubno pocrkvu i vezananost ljudi za religiju i crkvu, i ispoljavao se u mnoštvudomena religijsko-crkvenog kompleksa, od najopštijeg koji je bio udomenu nekadašnjeg društvenog znaèaja pravoslavlja do sasvimkonkretnog a ticao se problematizovanja samih religijskih verovanjai crkveno-obredne prakse. Iako u poèetku proces ateizacije nije bio,po posledicama na religioznost stanovništva tako radikalan, uskoroæe to postati. Ne tako vidljiv pomak prema ateizaciji društva iz 50-ihgodina prošlog veka æe postati vidljiviji u ispitivanjima javnogmnjenja tokom 60-ih godina (Baæeviæ, 1964; Jugoslovensko jav-no-mnenje 1968). Ova istra�ivanja su pokazala znaèajno manjuraširenosti klasiène religioznosti na pravoslavno dominantnim pro-storima kakva su bila podruèja tzv. u�e Srbije i Crne Gore od nekihdrugih, recimo konfesionalno dominantnih katolièkih ili konfesio-nalno mešovitih prostora. U kasnijim istra�ivanjima, tokom 70-ih,uoèava se tendencija daljeg pada religioznosti i poveæavanje delanereligiozne populacije, naroèito na tradicionalno pravoslavnimkonfesionalnim prostorima (Pantiæ, 1974).

Empirijska istra�ivanja iz sedme i skoro do kraja osme dece-nije prošlog veka pokazala su da se pravoslavna religioznost mo�eizdvojiti kao poseban primer u odnosu na religioznost na drugimmonokonfesionalnim i mešovitim religijskim prostorima. Posebnosttog primera ogleda se u kontinuirano niskim postocima religiozno-sti, verovanja i obredne crkvene prakse i u kristalizaciji takve reli-gijske situacije na pravoslavno dominantnim religijskim prostorima,prvenstveno na teritoriji Crne Gore i tzv. u�e Srbije. Naime, izvesne isociološki i statistièki vidljive religijske promene na katolièkim ikonfesionalno mešovitim prostorima krajem 70-ih godina potpunosu mimoišle pravoslavni religijski prostor, èak toliko da se za tajprostor u nauènim, sociološkim krugovima govorilo kako se radi o

240

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

neatraktivnom prostoru, prostoru na kome vlada mrtvilo, da je religi-ja na njemu otišla u muzej starina te da je na ovom prostoru na delutradicionalizam sa redukcijom religioznosti na obièaje i svetovneoblike (Ðorðeviæ, 1990: 72-73). Mo�da je i kao rezultat takvog stavapravoslavno homogeni prostor bio i teorijski i iskustveno sociološkiprilièno neistra�en i sem retkih, reklo bi se incidentnih, vrednih do-prinosa sistematiènom izuèavanju pravoslavne religijske situacije(Ðorðeviæ, 1984) izuèavanje pravoslavlja je, sve do poèetka 90-ih,bilo skrajnuto od osnovnih preokupacija teorijski i metodološki so-lidno razvijene jugoslovenske markistièke sociologije religije.

Sociološka i socijalno-psihološka istra�ivanja krajem 70-ih ipoèetkom 80-ih godina prošlog veka u socijalistièkoj Jugoslaviji ot-krila su izvesne pomake prema o�ivljavanju religioznosti stanovni-štva ali pre svega na katolièkim prostorima u Sloveniji i Hrvatskoj.Meðutim, dok se na pomenutim konfesionalnim i religijskim prosto-rima empirijskom evidencijom utvrðuju konkretne promene religi-oznosti stanovništva koje idu prema desekularizaciji društva, istovre-meno na prostoru Srbije i Crne Gore istra�ivanja religioznosti, kakosa va�enjem za opštu populaciju tako i za neke njene segmente – reci-mo omladinu, bele�e rekordno niske nivoe u izmerenoj religioznosti.Mladi u Srbiji su krajem 70-ih samo u 3% sluèajeva ispoljili zaintere-sovanost za religiju (Pantiæ i drugi, 1981) a u istom procentu 1985.godine su bili religiozni i studenti niškog Univerziteta (Ðorðeviæ,1987). U Beogradu je 1987. godine bilo 10% religioznih studenata.Istra�ivanje klasiène i svetovne religioznosti stanovnika u�eg i širegpodruèja Beograda iz aprila 1984. godine nije se po svojim rezultati-ma bitno razlikovalo od navedenih istra�ivanja, mada su se neke da-leke naznake o izvesnim religijskim promenama tada mogle uoèiti.Najpre, pronaðeni broj konvecionalno religioznih od 10% nije ukazi-vao na pomenute promene veæ je potvrðivao tendenciju niskog nivoareligioznosti na pravoslavnim prostorima. Meðutim, slabljenje inte-ziteta nereligiozne orijentacije te uporeðenje broja ateista u odnosuna deceniju ranije pokazuje izvesna prestrukturisanja odnosa premareligiji, što je svakako bio poèetni predznak religijskih promena usmeru obnove tradicionalne religioznosti: za razliku od 1974. godinekada je bilo 58% najjaèe nereligioznih (ateista), 1984. godine ateistaje bilo primetno manje, 38% a poveæao se i broj ispitanika koji sesvrstavaju u „mešani tip“ (Pantiæ, 1988:67 i dalje). I jedno jedino si-

241

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

stematièno istra�ivanje religioznosti 80-ih godina na pravoslavnohomogenom konfesionalnom prostoru niškog regiona, sprovedeno1982. godine (Ðorðeviæ, 1984), kroz preispitivanje sekularistièketeze, nije, prema pribavljenoj empirijskoj evidenciji, dovelo u pitanjeod ranije poznate rezultate za pravoslavnu religioznost i povezanostljudi sa SPC. Ovo istra�ivanje je samo još produbljenije, korišæenjemveæeg broja indikatora religioznosti, detektovalo uznapredovalostprocesa odvajanja ljudi od religije i crkve na pravoslavnim prostori-ma. Znaèaj ovog Ðorðeviæevog istra�ivanja za domaæu sociologijureligije je višestruk: najpre, to je prvo istra�ivanje kod nas koje je posvojoj teorijskoj osnovi i metodološkim pretpostavkama moglo da seuporedi sa do tada veæ brojnim sprovedenim istra�ivanjima na kato-lièki dominantnim i mešovitim konfesionalnim prostorima; to je,takoðe, prvo empirijsko istra�ivanje u Srbiji sa respektabilnom isku-stvenom evidencijom o religioznosti i vezanosti za religiju i crkvu ina kraju ovo istra�ivanje se uzima kao referentna taèka od koje seobavezno polazi u analizi religijske situacije na pravoslavnim prosto-rima u poslednjih tridesetak godina.

Ðorðeviæevo istra�ivanje je više nego nedvosmisleno poka-zalo da je proces sekularizacije na pravoslavno homogenom prosto-ru pustio duboke korene i da je uzeo najviše maha u odnosu na sveostale konfesionalne prostore. Na pravoslavnim prostorima, bilo dase radilo o konfesionalno dominantnim, kao u Crnoj Gori i u�oj Srbi-ji, ili multikonfesionalnim kao u Vojvodini ili Hrvatskoj na primer,bio je najuoèljiviji otklon ljudi od religije i SPC, primetan je biogubitak znaèaja pravoslavlja kao moralne potke ili motivacije zapraktièno ponašanje ljudi, bilo je, takoðe, suštinski smanjeno parti-cipiranje ljudi u crkvenim obredima i crkvenom �ivotu uopšte. Pra-voslavna religioznost je prema Ðorðeviæevim zakljuècima bila uizrazitoj krizi. Niški, pravoslavno dominantan region, predstavljaoje poèetkom 80-ih izrazito sekularizovanu i ateizovanu sredinu i pre-ma dobijenim podacima o strukturalnim elementima religioznostiproces sekularizacije je u ovoj sredini dostigao visok nivo u odnosuna katolièke monokonfesionalne sredine. Ovaj zakljuèak sledi iz re-zultata istra�ivanja, bilo da se rezultati odnose na religijsku identifi-kaciju, zastupljenost religijskih verovanja u ispitivanoj populaciji ilina proširenost crkvene obredne prakse. Kako sam autor konstatuje,ne radi se samo o tome da su neki vidovi religiozne svesti i religiozne

242

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

prakse problematizovani, nego su neki drugi vidovi u izrazitom pro-padanju, gotovo sve do išèezavanja, posebno kad se radi o pojedinimoblicima verske prakse koji su za svaku institucionalizovanu verskuorganizaciju, pa i za SPC, neizostavno va�ni elementi pravoslavnereligioznosti. Kad su, meðutim, postoci praktikovanja znaèajnihpravoslavnih obreda takvi da su bili izmereni u obimu od nekolikoprocenata, onda se dobija plastièno jasna slika o dometima i uèinici-ma uznapredovalog procesa sekularizacije 80-ih godina na jednompravoslavno homogenom religijskom podruèju kakav je niški regi-on, sa odsustvom sumnje da je i na drugim pravoslavno dominant-nim prostorima situacija slièna (Ðorðeviæ, 1984).

Iako su neki obredi iz korpusa tradicioanalno duboko ukore-njenih obièaja i navika stanovništva, i pored oèigledne ateizacije dru-štva, opstali, kao što su npr. krštenje deteta u crkvi, crkveni ukop po-kojnika, proslava verskih praznika, prvenstveno karakteristiènih zaseoski duhovno-socijalni milje, broj dekalrisanih i ponajpre stvarnih,osvedoèenih vernika se oèigledno smanjio, redovnost verske praksestanovništva znaèajno je erodirala a istra�ivanje je otkrilo i procesdisolucije dogmatskog verovanja hrišæanstva, smanjivanje uticajapravoslavlja i pravoslavne religioznosti na svakodnevni �ivot ljudi,religioznost marginalnih društvenih slojeva, religioznost seljaštva iradništva, ljudi sa ni�im obrazovanjem, dok su obrazovani i propul-zivni društveni slojevi najnereligiozniji, demonopolizovanost SPCod strane oficijelnog politièkog sistema i prote�iranog ateistièkogkulturnog obrasca. Tipièni vernici su poticali iz poljoprivrednih iliradnièkih slojeva, iz ruralnih ili rubno ruralnih mesta, iz �enskog ilistarijeg dela populacije, iz politièki pasivne populacije koja je bilavan tokova socijalistièke modernizacije društva (Ðorðeviæ, 1992:11).

3. Srbija od kraja 80-ih do kraja 90-ih – restabilizacija

vernièke strukture

Ako su se poèetkom 80-ih godina prošlog veka ispoljili znacividljive politièke krize bivšeg jugoslovenskog socijalistièkog sistemau poznatim dogaðajima na Kosovu 1981. godine, u narednim godina-ma ne samo politièka, veæ sveukupna kriza æe se nepovratno produ-bljavati da bi na samom kraju te i poèetkom naredne decenije dostiglakulminaciju u sudbinskoj upitnosti opstajanja socijalistièkog ideolo-

243

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

škog supstrata i politièke organizacije jedinstvene jugoslovenske dr-�ave. Upravo u takvom socio-politièkom kontekstu, bremenitom evi-dentnom ekonomskom, politièkom i krizom do tada opšteprihvaæenihvrednosti, sociološka i prvenstveno javnomnjenjska istra�ivanja, jošuvek u okviru jedinstvene jugoslovenske dr�ave, otkrivaju na prelazuiz osme u devetu deceniju prošlog veka oèiglednu promenu u religi-oznosti stanovništva èak i na pravoslavno homogenim konfesional-nim podruèjima Srbije i Crne Gore ali i kod pravoslavnog stanov-ništva van Srbije, na mešovitim, te na dominantno katolièkim iislamskim religijskim i konfesionalnim prostorima. Pomenute detek-tovane promene religioznosti, imaju za sociologe i širi teorijski zna-èaj: one imliciraju šire promene od samo poveæanog nivoa religi-oznosti ljudi i njihove intenzivnije vezanosti za tradicionalnekonfesionalne organizacije, i upuæuju na zakljuèak da se radi o pro-menama u smislu prevrednovanja ukupnog društvenog znaèaja tradi-cionalnih religijskih sistema na prostoru bivše Jugoslavije, kao i nji-hovog znaèaja za tada sve popularniji nacionalni korpus, u pravcudesekularizujuæeg (deateizujuæeg) procesa u predveèerje ratnih suko-ba i raspada zemlje. Iz pomenutih istra�ivanja se moglo izvuæi nekoli-ko va�nih zakljuèaka o religioznosti uopšte, bez obzira na konfesiju,ali i o pravoslavnoj religioznosti u omladinskoj i opštoj populaciji.

Oèiglednost promena religioznosti stanovništva krajem 80-ihutvrðena je u nekoliko empirijskih istra�ivanja koja su sprovedenana reprezentativnim uzorcima socijalisitièke Jugoslavije za omla-dinsku i opštu populaciju.1 Neki opšti zakljuèci iz analize rezultataovih istra�ivanja nameæu se sami po sebi: religioznost do 90-ih kodsvih konfesionalnih i nacionalnih pripadnosti raste, doduše nejedna-ko, pa u tom smislu ostaje trend utvrðen prethodnim istra�ivanjima onajmanje religioznih kod pravoslavaca. U Srbiji (sa pokrajinama)najreligiozniji su katolici (Maðari i Hrvati) i muslimani (Albanci),meðutim, i za pravoslavnu konfesiju je va�no da se detektuje oèita

244

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

1 Institut društvenih nauka i Centar za politikološka istra�ivanja i javno

mnenje iz Beograda (Mihajloviæ i dr., 1990) sproveli su 1989. godine istra�ivanjeomladinske populacije u SFR Jugoslaviji; istra�ivanje javnog mnjenja sproveo je sre-dinom 1990. godine Konzorcijum institucija za ispitivanje javnog mnenja bivše Ju-goslavije i poslednji put na uzorku jugoslovenskog punoletnog stanovništva starijegod 18 godina (Pantiæ, 1991); tokom 1989. i 1990. godine istra�ivanje pod nazivom„Društvena struktura i kvalitet �ivota“ organizovao je Konzorcijum jugoslovenskih

instituta društvenih nauka i sproveo ga na stratifikovanom uzorku u sedam bivših ju-goslovenskih republika i pokrajina (Vratuša-�unjiæ, 1996; 1996a).

promena u religioznosti stanovništva koja nije sluèajna, niti pod-lo�na veæim fluktuacijama. Kako kasnija istra�ivanja pokazuju,trend stabilnog poveæavanja pravoslavne religioznosti æe se oèuvatii štaviše u narednim godinama, krajem 90-ih, izrazitije potvrðivatine samo u domenu intelektualno-pretstavne dimenzije religioznostinego i u domenu njene obredne dimenzije, na individualnoj i dru-štvenoj ravni. Poveæanje religioznosti i poveæana ionako visokoizra�ena spremnost identifikovanja stanovništva u konfesionalnimterminima u najbli�oj je povezanosti sa širim društvenim, dakle,eminentno nereligijskim procesima, kao što su procesi urušavanjasocijalizma kao društvenog sistema i teritorijalna i nacionalna ho-mogenizacija u vreme rastakanja jedinstvene dr�ave i stvaranja po-sebnih nacionalnih dr�ava. To je jasan primer u kojoj meri evidentnodruštvena dogaðanja mogu direktno da utièu ili da budu ambijental-na pozadina u kojoj se stvaraju povoljni uslovi za jednu, u principuduhovnu pojavu kao što je religioznost ili vezanost za religiju icrkvu. Isprepletenost tih pojava teško je dovesti u pitanje, mada seprecizna mera meðusobnog uticaja teško mo�e kvantitativno odredi-ti, iako se sociologu mo�e uèiniti da kvantifikovanje religioznosti ipovezanosti ljudi sa religijom i crkvom upravo izra�ava pomenutiuticaj. Tako analiza kvantitativnih podataka ukazuje da se znaèajnereligijske promene izra�avaju preko religioznosti mlade generacije,posebno iz pravoslavnog civilizacijskog kruga. Omladina je primet-no religioznija nego ranije, a nova pojava je i to da je omladina sadareligioznija od starijeg desetogodišta što svakako doprinosi poveæa-nju i odr�avanju ukupne religioznosti na nekom podruèju, pošto jerazlo�no pretpostaviti kako se baziène vrednosti, prihvaæene u pro-cesu primarne i sukundarne socijalizacije kasnije u toku �ivota teškonapuštaju. Još jedan zakljuèak izveden iz ovih istra�ivanja pokazujestabilan trend religijskog prestrukturisanja. Kao što je sredinom80-ih otkriveno smanjivanje ateistièke deklaracije unutar nereligi-oznog stanovništva tako se krajem te decenije i poèetkom narednenedvosmisleno uoèava kardinalan pad spremnosti ljudi da se identi-fikuju sa ateizmom, a tzv. milatantni ateizam je sveden na incidentnesluèajeve. To je bio èvrst dokaz o jaèini procesa religijskih promenau smeru desekularizacije društvenih zajednica nastalih raspadom je-dinstvene Jugoslavije, pa i u Srbiji i Crnoj Gori gde se taj proces jošbelodanije mo�e argumentovati s obzirom na skoro tridesetogodi-šnje niske nivoe opšte religioznosti stanovništva.

245

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Struènjaci 1990. godinu èesto apostrofiraju kao prelomnu go-dinu kako za socijalna dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije tako iza religijske promene u njoj. Ispitivanja javnog mnjenja sprovedenaod strane Centra za politikološka istra�ivanja i javno mnenje Institutadruštvenih nauka u periodu posle 1990. godine kontinuirano su, kaovremenske serije zasnovane na istovetnoj metodologiji i kvotnimuzorcima, pokazala da iako porast religioznosti punoletnog stanovni-štva Srbije bez Kosmeta od 1990. do 1993. godine nije veliki, jeriznosi samo 7% (od 35% do 42% uz izvesne varijacije u longitudinal-nom praæenju religioznosti u navedenom periodu), ipak tako utvrðe-na religioznost vidno odstupa od religijske situacije na pomenutomprostoru u periodu 1975-1980. godine kada se religioznost punolet-nih graðana tzv. Centralne Srbije kretala oko 25%, što je podatak dokoga je Pantiæ došao na osnovu rezultata desetak parcijalnih istra�i-vanja (Pantiæ, 1993:192). Takoðe, ovi podaci koji se odnose na prvupolovinu 90-ih pokazuju da se trend u poveæanju religioznosti sta-novništva u Srbiji nastavlja, da se stabilizuje na oko 40% religioznogstanovništva, ali da u isto vreme podaci navedenih i drugih istra-�ivanja pokazuju da taj proces religijske obnove ima svoje granice ispecifiènosti i da ni izdaleka na odgovara laièkim, ideološkim i ekle-zijalnim paušalnim ocenama koje su po pravilu prenaglašavale obimi intezitet tog procesa. Istina, takve ocene su nekada imale i politièkikarakater s obzirom na èinjenicu da je u okru�enju besneo rat u komeje Srbija na ovaj ili onaj naèin uèestvovala i trpela posledice koje suneminovno sa tim ratnim sukobom išle. Potreba da se stanovništvoujedini oko nekih va�nih ciljeva u tim sukobima nesumnjivo je prido-nela društvenoj, politièkoj upotrebljivosti konfesija, pa i putem liciti-ranja broja njihovih pripadnika. Tu je postojala jasna i postojanate�nja ne samo da politièari ili eklezijalne strukture nacionalnu i kon-fesionalnu identifikaciju izjednaèe nego je ta ista poistoveæivanjaprihvatila masa stanovništva što pokazuju rezultati kako popisa sta-novništva iz 1991. godine u još uvek zajednièkoj dr�avi, tako i drugaempirijska istra�ivanja pre i posle raspada bivše Jugoslavije. Smisle-ni okvir strukturalno-funkcionalistièke teorije ovakvu vrstu homoge-nizacije upravo i povezuje sa društvenim sukobom. Grupe koje suizlo�ene neprestanim sukobima sa drugim grupama tra�e potpunianga�man svojih èlanova i potpuno obuhvataju njihove liènosti tedozvoljavaju samo ogranièeno odstupanje od grupnog jedinstva. One

246

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

te�e gušenju unutra�njih konflikata jer mogu biti pogubni po opsta-nak grupe (Coser, 1956:151 i dalje).

Odreðene granice procesa religijske obnove tokom prvih ne-koliko godina devete decenije prošlog veka moguæe je ocrtati kroznekoliko va�nih nalaza javnomjnenjskih istra�ivanja. Obaveštenjakoja nam daje Pantiæ o rezultatima više javnomjnenjskih istra�ivanjaiz 1990., 1992. i 1993. godine (Pantiæ, 1993:194 i dalje) omoguæava-ju izvoðenje dve vrste zakljuèaka kojim se plauzibilno opisuje reli-gijska situacija u Srbiji poèetkom 90-ih. Prva vrsta zakljuèaka seodnosila na konstataciju o daljem va�enju nekih ranije ispoljenih se-kularizujuæih tendencija detektovanih empirijskim istra�ivanjima.Druga vrsta zakljuèaka se odnosila na konstataciju o va�enju nekihnovih tendencija ranije zapa�enih, ali sada jaèe izra�enih tako da seone mogu pripisati elementima religijskog prestrukturisanja. Da na-vedemo prvu vrstu zakljuèaka: religioznost i dalje ostaje ruralnifenomen kao i u prethodnom desetleæu; �ene su i dalje nešto religi-oznije od muškaraca; i dalje va�i tendencija o religioznosti kao poja-vi koja je upravo proporcionalna starosti posmatranih grupa ispitani-ka u istra�ivanju. Stariji ispitanici, kako ranije tako i poèetkom 90-ihsu ubedljivo najviše religiozni od svih ostalih generacija. Meðu ispi-tanicima starijim od 60 godina bele�i se preko 50% iskazana religi-ozna pozicija; negativnu korelaciju religioznosti sa nivoom obrazo-vanja ispitanika koju su utvrdila sva ranija istra�ivanja utvrðuju iova istra�ivanje; i dalje su najreligiozniji poljoprivrednici i domaæi-ce a najnereligiozniji su struènjaci i slu�benici, u socijalizmu ideolo-ški najkonformistièkiji sloj; nacionalne i konfesionalne razlike ureligioznosti stanovništva Srbije su kao i ranije velike pošto su najre-ligiozniji Maðari (68%) i muslimani (56%) a onda slede Srbi (42%),Crnogorci (25%) i Jugosloveni (20%). Meðu njima i dalje ima najvi-še nereligioznih i ateista.

Druga vrsta zakljuèaka tièe se elemenata koji naznaèuju pro-ces revitalizacije religioznosti: po prvi put se bele�i da i u gradovimabroj religioznih, iako neznatno, ipak premašuje broj nereligioznihtvoreæi tzv. prostu veæinu (38% religioznih prema 31% nereligioznihispitanika); po prvi put se otkriva da su i meðu muškarcima nereligi-ozni manjina; sve do èetrdesete godine starosti ispitanika pojavljujese isti procenat religioznih (po 35%), dok su ranije mlaðe generacije(do 27 ili do 29 godina) bile manje religiozne od generacija ispitani-

247

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

ka izmeðu 30 i 39 godina. Isto tako i u generacijama izmeðu 30 i 60godina dešavaju se izvesne promene u odnosu prema religiji u smi-slu kolebanja ili povratka religiji. Tako se zapravo, kako Pantiæ do-bro primeæuje, desekularizacija poèetkom 90-ih godina odvija nadva naèina: putem resocijalizacije lica koja su ranije bila nereligi-ozna ili ateistièki usmerena njihovim usvajanjem religiozne pozicijeili njihovim vraæanjem na tu poziciju, pri èemu veliki broj ljudi na tajnaèin izra�ava dvostruko konvertitstvo u toku svog �ivota; drugi na-èin na koji se desekularizacija dešava i objašnjava tièe se procesa(religijske) socijalizacije mladog naraštaja koji usvaja religijskevrednosti bez prola�enja kroz dr�avno instruisani proces ateistièkogvaspitanja; u vezi sa prethodnim zakljuèkom jeste i zakljuèak o ve-æoj religioznosti maturanata i studenata èak i od penzionera na pri-mer, ili od stuènjaka, slu�benika i privatnih preduzetnika; posredandokaz desekularizujuæeg procesa u Srbiji poèetkom i tokom 90-ihgodina nalazi se u empirijskoj potvrdi o tome da povezanost sacrkvom i faktièka religioznost stanovništva u višepartijskom siste-mu ima znaèajnu politièku relevantnost. Politièke partije u svojimizbornim strategijama obraæaju pa�nju na religijsko-crkvena pitanjaraèunajuæi da njihovi potencijalni biraèi nisu samo ateisti i nereligi-ozni, koji sada oèigledno èine manjinu biraèkog tela, veæ i konvenci-onalni vernici kao potencijalni glasaèi. Sociološka istra�ivanja spro-vedena do kraja 90-ih godina prošlog veka æe samo potvrditi opisanetendencije u srpskoj religijskoj situaciji na poèetku te decenije, takoda je postalo gotovo opšteprihvaæeno da se religijska situacija uSrbiji tumaèi u terminima revitalizacije religije i desekularizacijesrpskog društva. Posle 2000-te godine neki æe ovakvu religijsku si-tuaciju te afirmaciju javne uloge SPC u društvenom i posebno poli-tièkom �ivotu okarakterisati kao klerikalizaciju savremenog srpskogdruštva (M. Ðorðeviæ, 2005a; 2005b).

Poèetak pomenute revitalizacije religijsko-crkvenog kom-pleksa poklopio se sa periodom rata, provale neverovatne mr�nje, na-silja i patnje na znatnom delu teritorije socijalistièke Jugoslavije pasu sociolozi najèešæe takvu revitalizaciju dovodili u vezu sa magi-stralnim društveno-politièkim pomeranjima koja su se manifestovalau najširem kao produkt evidentne i dugotrajne društvene krize te utom kontekstu kao rezultat (ali i uzrok) rušenja socijalizma i kao re-zultat društvene, teritorijalne, nacionalne i konfesionalne homogeni-

248

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

zacije stanovništva u republikama bivše Jugoslavije. Društvenomprofilisanošæu takve revitalizacije u drugi plan su odlazila tumaèenjarevitalizacije kao eminentno religijskog procesa u smislu istinske iduboke promene duhovnog �ivota ljudi vraæanjem zaboravljenombogu i religijskom moralu, njihovom te�njom za spiritualizacijom�ivota i promenom praktiènog, svakodnevnog ponašanja.

Novonastale religijske promene u srpskom pravoslavlju dokraja 90-ih godina prošlog veka iskustveno su evidentirane u svimsegmentima vezanosti za pravoslavlje i SPC. Dakle, u segmentu reli-gijskog identifikovanja, doktrinarnog verovanja i religijsko-obred-nog ponašanja. U tabelama koje slede na osnovu odreðenih indikatorapovezanosti ljudi sa religijom i crkvom uoèava se tendencija reli-gijskih promena u Srbiji u pravcu desekularizacije srpskog društva.

Tabela 1. Vezanost za religiju i crkvu u Srbiji 90-ih godina u poreðenjusa poèetkom 80-ih (zaokru�eni procenti).

Indikatori/ god. istra�. 1982. 1993. 1999.

Poz. konfes. identifikacija 88 97 94

Samodekl. religioznost 24 71 59

Krštavanje dece 59 84 84

Slavljenje ver. praznika 58 93 87

Crkv. ukop pokojnika - 92 86

Liturgija (svi intezit.) 7 26 48

Odlaz. u crkvu (svi intez.) 25 70 75

Molitva (svi inteziteti) 24 78 60

Post 24 58 58

Verovanje u boga 17 46 -

Verovanje u Isusa Hrista 15 57 -

Verovanje u zagrobni �ivot 5 28 -

Izvori: Za 1982. godinu Ðorðeviæevo istra�ivanje religioznosti pravoslavnodominantnog niškog regiona (D. Ðorðeviæ, 1984): za 1993. godinu Blagoje-viæevo istra�ivanje branièevskog pravoslavno dominantnog regiona (Blago-jeviæ, 1995): za 1999. godinu istra�ivanje Instituta za sociološka istra�ivanjaFilozofskog fakulteta u Beogradu na uzroku reprezentativnom za Srbiju bezKosova i Metohije (Radisavljeviæ- Æiparizoviæ, 2006).

249

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Tabela 2. Indeks tradicionalne vezanosti za religiju i crkvuu Srbiji 90-ih (u %)

Povezanost / god.istra�ivanja 1993. 1999.

Potpuna povezanost 69 75

Delimièna povezanost 31 25

Potpuna nepovezanost 0,5 0,3

Izvori: Blagojeviæ, 1995; Radisavljeviæ-Æiparizoviæ, 2006.

Tabela 3. Indeks aktuelne vezanosti za religiju i crkvuu Srbiji 90-ih (u %)

Povezanost / god. istra�ivanja 1993. 1999.

Potpuna povezanost 0,2 36

Delimièna povezanost 85 44

Potpuna nepovezanost 15 20

Izvori: Blagojeviæ, 1995; Radisavljeviæ-Æiparizoviæ, 2006.

Uopštavanjem ovih i drugih, u ovom tekstu nenavedenih empi-rijskih podataka (upor. Blagojeviæ, 2005; Blagojevic, 2008), moguæeje izvesti nekoliko relevantnih zakljuèaka kojima se opisuje od poèet-ka 90-ih godina prošlog veka aktuelan proces religijskih promena usrpskom društvu i stabilan trend religijskog prestrukturisanja. Analizakvantitativnih podataka ukazuje da se znaèajne religijske promeneizra�avaju preko poveæane spremnosti ljudi da se identifikuju u reli-gijskim terminima, preko religioznosti mlade, nekada najnereligi-oznije generacije, zatim preko radikalno smanjenog broja ljudi koji sedeklarišu u prilog ateistièke orijentacije, preko priznavanja svoje kon-fesionalne pripadnosti i verovanja u boga. Tokom 90-ih promene u re-ligioznoj svesti stanovništva imale su i sasvim praktiène konsekvencena religijsko verovanje i ponašanje kod velikog broja ljudi. Temeljnareligijska verovanja pravoslavlja su revitalizovana i to tim više što sudalje od eshatološkog karaktera.

Tradicionalan odnos prema religiji i crkvi, koji je i ranije bionajmanje problematièan, još se više proširio tako da je danas izrazitopremoæna veæina stanovnika na pravoslavno homogenim prostorimatradicionalno povezana sa religijom i crkvom. Donekle su se revita-lizovala i naka suštinski va�na aktuelna religijska ponašanja kao što

250

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

su molitva, prisustvo liturgiji i post pred velike crkvene praznika.Danas se pravoslavno homogeno srpsko podruèje više ne mo�e pre-poznati kao podruèje u kome su obredi aktuelne religijske prirodeizuzetno erodirani a stanovnici u „begu“ od religije i crkve. U kon-tekstu tako opisanih religijskih promena slika tipiènog vernika da-nas se razlikuje od slike tipiènog vernika iz 80-ih. Danas je tipiènikonvencionalni vernik kako iz ruralne tako i iz urbane sredine, pri-padnik kako starije tako i najmlaðe generacije, kako �enskog tako imuškog pola, kako sa ni�im tako i sa višim obrazovanjem. Istina, ra-sprava o detekciji revitalizacije religioznosti srpskog društva mo�eda u ide i u drugom smeru ako se zapitamo da li je dovoljan pokaza-telj takve revitalizacije ako ljudi daleko više prihvataju svoje konfe-sionalno poreklo, smatraju se religioznim ili naèelno izjavljuju daveruju u Boga te uèestvuju u nekim tradicionalnim obredima u pra-voslavlju, nego što su aktivni crkveni vernici koji se praktièno pridr-�avaju religijska naèela u svom �ivotu i odnosu prema drugima. Naova pitanja pokušaæemo da odgovorimo u narednom odeljku u komeiznosimo podatke za aktuelnu religijsku situaciju u Srbiji.

4. Aktuelna religijska situacija u Srbiji – nova stabilizacija

vernièke strukture

Revitalizacija religioznosti stanovništva u Srbiji nije jed-noznaèna veæ ambivalentna pojava. Postoje dve vrste argumentacijeza ovu pojavu. Jedan tip argumentacije smo veæ pomenuli i odnosi sena pokazatelje razlièitih dimenzija konvencionalne religioznostistanovništva. Drugi tip argumentacije nije kao prvi kvantitativne veækvalitativne priprode a tièe se afirmacije društvene uloge i znaèajareligije i crkvenih zajednice a ponajpre SPC za društveni �ivot sa-vremene Srbije. O ovim kvalitativnim analizama ovde ne mo�emošire da raspravljamo a èitaoce upuæujemo na drugi tekst (Blagojeviæ,2008a). Ovde samo treba konstatovati kako se èini da ova kvalitativ-na analiza ima jaèu dokaznu snagu za opštu revitalizaciju pravo-slavlja u Srbiji i Rusiji nego analiza kvantitativnih podataka. I tozbog toga što kvantitativni podaci pokazuju da se revitalizacija pra-voslavlja neproblematièno dogaða u pretstavnoj dimenziji religi-oznosti i povezanosti ljudi sa religijom i njihovim religijskim zajed-nicama, a da ostale dimenzije religioznosti nisu tako jednoznaène.

251

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Kad se sa plana religijske identifikacije i naèelnih verovanja u dog-matsko jezgo hrišæanstva preðe na plan crkvenosti i udru�ivanja ureligijsku zajednicu onda ostaje dosta prostora za defisanja nekihbitnih ogranièenja religijske revitalizacije. Sve to dodatno pokazujekako su društveni ambijentalni okviri sna�no uticali najviše na afir-maciju religijsko-crkvenog kompleksa u onim dimenzijama koje sutokom 90-ih, a donekle i danas, društveno va�ne i u suštini su soci-jalne prirode, kao što su npr. kolektivna identifikacija, nacionalnamobilizacija i homogenizacija, kolektivni resurs otpornosti i zaštite itome slièno. Naglašavanjem društvene profilisanosti revitalizacijereligije i religioznosti u drugi plan odlaze shvatanje ove pojave kaoeminentno religijskog procesa u smislu istinske i duboke promeneduhovnog �ivota ljudi njihovim vraæanjem zaboravljenom i za mno-ge nepoznatom Bogu i religijskom moralu, njihovom te�njom zaproduhovljavanjem sopstvenog �ivota i promenom praktiènog, sva-kodnevnog ponašanja. Iako se ova dimenzija afirmacije religioznogi crkvenog svakako mo�e u istra�ivanjima otkriti kod odreðenogbroja ispitanika kod kojih religija i veza sa crkvom ima jak emocio-nalan, psihološki i moralni znaèaj, slika opšte duhovne preobrazbeni najmanje nije jasna i izoštrena. Religijska, istinska a ne formalnaduhovna preobrazba, uvek je vezana za individualne poduhvate paje iluzorno oèekivati da se desi u masovnim razmerama.

Deo odgovora na ambivalentnu revitalizaciju pravoslavlja uSrbiji u poslednjih desetak godina sadr�an je u kvantitativnim poka-zateljima iz dva za Srbiju reprezentativna istra�ivanja u kojimaozbiljno oskudeva: oba se odnose na istra�ivanje ljudskih vrednostiod kojih je prvo sprovedeno poèetkom ovog veka a drugo ove godi-ne. U tabeli koja sledi podaci su dati u procentima.

Tabela 4. Religioznost graðana Srbije 2001. i 2008. godine (nastavak)

Odnos prema reliji i crkvi World ValuesSurveySerbia (2001)

European ValuesStady Serbia (2008)

Samodeklarisana religioznost 74,4 80,5

Pravoslavna konf. identifikacija 85,5 86,7

Verovanje u Boga 82,4 79.5

Verovanje u �ivot posle smrti 27,1 25,5

252

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Tabela 4. Religioznost graðana Srbije 2001. i 2008. godine (nastavak)

Odnos prema reliji i crkvi World ValuesSurveySerbia (2001)

European ValuesStady Serbia (2008)

Verovanje u raj 17,4 27,8

Verovanje u pakao 18,1 21,8

Poseta crkvi bar jednom nedeljno 9,6 5,8

Poseta crkvi jednom meseèno 18,1 12,2

Svakodnevna lièna molitva izvancrkve

18,1 12,3

Lièna molitva izvan crkvenajmanje jednom nedeljno

18,7 18,7

Izvori: World Values Survey, The Worlds Most Comprehensive Investigationof Political and Sociocultural Chenge (www.worldvaluessurvey.org. OnlineData Analysis); European Values Stady (www.europeanvalues.nl/).2

Ako se ovi podaci kompariraju sa podacima iz istra�ivanjakoja su sprovedena krajem prošlog veka onda se mora konstantovatida je došlo do stabilizacije vernièke strukture u Srbiji u poslednjihdeset godina. U nekim pretstavnim dimenzijama religioznosti, kaošto je religijska samodeklaracija i verovanje u Boga npr., podaci po-kazuju još izrazitije proširenje pozitivnih odgovora kod èak èetiripetine ispitanika, pa se izjašnjavanje ispitanika gotovo pribli�ilokonfesionaloj dekrlaraciji. To je novost, jer se sredinom 90-ih godi-na prošlog veka redovno ispoljavao znaèajan razmak izmeðu veomavisoke konfesionalne izjašnjenosti ispitanika u odnosu na neštomanju izjašnjenost u terminu liène religioznosti i još manju kad je upitanju verovanje u Boga, raj i pakao, zagrobni �ivot. Meðutim,ambivalentnost u povezanosti sa religijom i crkvom pokazuju poda-ci koji se odnose na druga religijska verovanja iz dogmatskog jezgrahrišæanstva i na aktuelnu religijsku praksu. Tako u zagrobni �ivotveruje samo jedna èetvrtina ispitanika a zastupljenost ispitanika koji

253

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

2 Èetvrti talas evropskog istra�ivanja ljudskih vrednosti do decembra æe upotpunosti biti završen u 46 zemalja Evrope. Srbija je po prvi put tek ove godineukljuèena u istra�ivanje a nosilac projekta je Institut za filozofiju i društvenu teoriju

iz Beograda. U Srbiji je istra�ivnje veæ obavljeno na stratifikovanom uzorku od 1512ispitanika i mi iznosimo prve podatke koji se odnose ne ispitivanje odnosa ljudi pre-ma religiji i crkvi.

redovno poseæuju crkvu, liturgiju i koji se mole izvan crkve je više-struko manja. Iako i u ovim dimenzijama odnosa ljudi prema religijii crkvi ima izvesnih pomaka, pre svega u praktikovanju obreda u in-tezitetu od bar jednom meseèno, religijska situacija je bitno neizme-njena u odnosu na period sa kraja 90-ih godina prošlog veka pa semo�e i ovde konstatovati religijska stabilizacija.

Korisno je uporediti ovde navedene podatke sa podacima izistra�ivanja koja se odnose na Evropu i Rusiju a koje smo u prethod-nim sveskama èasopisa izneli. Za poreðenje æemo uzeti podatke kojise odnose na po dve zemlje iz katolièkog, mešovitog, protestanskogi pravoslavnog konfesionalnog kruga.

Tabela 5. Uporodena evidencija o religioznosti graðana nekihevropskih zemalja, Rusije i Srbije (u %).

Zemlje / indikatori Rel.samodeklaracija

Verovanjeu Boga

Poseta crkvi barjednom meseèno

Italija 85,8 93,5 53,7

Portugalija 88,0 96,3 51,2

V. Britanija 41,6 71,9 18,8

Holandija 61,7 59,5 25,1

Danska 76,5 68,9 11,9

Švedska 38,9 53,4 9,4

Rusija (2002) 44,0 59,0 7,0

Rusija (2005) 53,0 66,0 11,0

Srbija (2001) 74,4 82,4 19,9

Srbija (2008) 80,5 79,5 18,0

Izvori: za evropske zemlje – World Values Survey (1999-2001); za Rusiju –Ôóðìàí, Ä. Å., Êààðèàéíåí, Ê. (2006); za Srbiju (2001) – World Values Sur-

vey a za 2008. godinu – European Values Stady.

Ovi podaci o konvencionalnoj religioznosti graðana navede-nih zemalja dozvoljavaju nekoliko va�nih zakljuèaka u vezi sa reli-gioznošæu graðana Srbije. Pod pretpostavkom da se religioznostgraðana navedenih evropskih zemalja nije do danas bitno promenilau odnosu na situaciju kada su u njima istra�ivanja vršena, mo�e se

254

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

zakljuèiti da religioznost u Srbiji svakako više nije primer masovnogbega ljudi od religije i crkve. Iako su najva�niji pokazatelji konven-cionalne religioznosti u katolièkom religijsko-duhovnom krugu ta-kvi da je deklarisana religioznost najproširenija pojava u njima u od-nosu na mešoviti, protestanski i pravoslavni milje, što se Srbije tièetaj razmak se dosta smanjio pa se religijska deklaracija i verovanje uboga u Srbiji pribli�ava situaciji u katolièkim zemljama (Italija i Por-tugalija) a znaèajno je viša ne samo u odnosu na protestanske (Dan-ska i Švedska) i konfesionalno mešovite zemlje (kakva je V. Britani-ja i Holandija) nego i u odnosu na pravoslavnu Rusiju. Meðutim, kadje u pitanju neizostavni element svake institucionalizovane religi-oznosti, redovno crkveno obredno ponašanje ispitanika odnosnovernika, onda se razmak meðu zemljama katolièanstva, konfesional-no mešovitih, protestanskih i pravoslavnih jasno uoèava. U katoliè-kim zemljama bar jednom meseèno u crkvu odlazi više od polovineispitanika, u konfesionalno mešovitim dr�avama najviše do jedneèetvrtine ispitanika, u protestanskim zemljama najmanji broj ispita-nika se pridr�ava ove verske obaveze a slièna toj je i situacija u mo-dernoj pravoslavnoj Rusiji. Situacija u Srbiji je bolja u odnosu nanavedene primere i pribli�ava se situaciji u konfesionalno mešovi-tim dr�avama.

Prema tome, zakljuèci na osnovu navedenih podataka zaSrbiju se mogu precizirati na sledeæi naèin: deklarisana religioznosti verovanje u sr�nu hrišæansku dogmu su se proširili u poslednjih de-setak godina na èetiri petine ispitanika. Crkveno-obredno paksa ispi-tanika je proširenija nego sredinom 90-ih godina prošlog veka ali neu toj meri znaèajno da bismo danas mogli govoriti o neproblematiè-nim crkvenim vernicima u Srbiji. No takva situacija nam pokazujeda se vernièka struktura koja se formirala devedesetih godina oèuva-la, u pretstavnoj dimenziji religioznosti ojaèala a u obrednoj dimen-ziji „raèjim hodom“ napredovala.

Literatura

1. Baæeviæ, Ljiljana (1964) „Neki aspekti stanja religijskog fenomena unašem društvu“, u Jugoslovensko javno mnenje o aktuelnim politiè-

kim i društvenim pitanjima, IDN; Centar za istra�ivanje javnogmnjenja, Beograd, Sveska A-4.

255

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

2. Blagojeviæ, Mirko (1995) Pribli�avanje pravoslavlju, Niš, JUNIR;Gradina.

3. Blagojeviæ, Mirko (2005) Religija i crkva u transformacijama društva,Institut za filozofiju i društvenu teoriju, IP Filip Višnjiæ, Beograd.

4. Blagojeviæ, Mirko (2008) „Desecularization of Contemporary SerbianSociety“, Religion in Eastern Europe, vol. XXVII, Numbber 1., pp.37-50., (Christians Associated for Relations with Eastern Europe/USA/, edited by Paul Mojzes and Walter Sawatsky).

5. Blagojeviæ, Mirko (2008a) „Neke društvene funkcije revitalizovanogpravoslavlja u Srbiji i Rusiji“, u Religija: istina ili društvena uloga,Dereta, Beograd (u štampi).

6. Coser, L. A. (1956) The Function of Social Conflict, London, Routledgeand Kegen Paul.

7. Ðorðeviæ, B. Dragoljub (1984) Beg od crkve, Knja�evac, Nota.8. Ðorðeviæ, B. Dragoljub (1987) Studenti i religija, Niš, Zbivanja.9. Ðorðeviæ, B. Dragoljub (1990) O religiji i ateizmu, Gradina, Niš; Struèna

knjiga, Beograd.10. Ðorðeviæ, B. Dragoljub (1992) „Pravoslavlje izmeðu neba i zemlje“,

Gradina, br.10-12.11. Ðorðeviæ M. (2005a) „Iskušenja klerikalizacije“, Republika, br. 352-353,

1-31 mart.12. Ðorðeviæ M. (2005b) „Sekularizam i klerikalizam“, Republika, br.

370-371, 1-31 decembar.13. European Values Stady(2008) www.europeanvalues.nl/.14. Jugoslovensko javno mnenje (1968), Beograd.15. Ôóðìàí, Ä. Å., Êààðèàéíåí, Ê. (2006) Ðåëèãèîçíîñòü Â Ðîññèè â

90-å ãîäû XX – íà÷àëå XXI âåêà, ÐÀÍ, Èíñòèòóò Åâðîïû,Èçäàòåëüñòâî ÎÃÍÈ ÒÄ, Ìîñêâà.

16. Mihajloviæ, Sreæko i drugi (1990) Deca krize, Beograd, Centar zapolitikološka istra�ivanja i javno mnenje.

17. Paiæ, Gordana (1991) „Srpska pravoslavna crkva i kriza“, u Pravo-

slavlje izmeðu neba i zemlje, Gradina, br. 10-12.18. Pantiæ, Dragomir (1974) Intezitet religiozne i nereligiozne orijentacije u

Beogradu, Beograd, IDN, Centar za istra�ivanje javnog mnenja,(šapirografisano).

19. Pantiæ, D., Joksimoviæ, S., D�uveroviæ, B., Tomanoviæ, V. (1981) Inter-

esovanja mladih, Beograd, IIC SSO.20. Pantiæ, Dragomir (1988) Klasièna i svetovna religioznost, Beograd,

Centar za politikološka i javnomnenjska istra�ivanja.

256

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

21. Pantiæ, Dragomir (1993) „Promene religioznosti graðana Srbije“,Sociološki pregled, br. 1-4.

22. Pantiæ, Dragomir (1991) „Religioznost graðana Jugoslavije“, u Jugosla-

vija na kriznoj prekretnici, Beograd, IDN; Centar za politikološkaistra�ivanja i javno mnenje.

23. Radiæ, Radmila (1995) Verom protiv vere (dr�ava i verske zajednice u

Srbiji 1945-1953), Beograd, INIS.24. Radisavljeviæ – Æiparizoviæ D. (2006) Religioznost i tradicija, Institut za

sociološka istra�ivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.25. Vratuša-�unjiæ, Vera (1996) „Moguænost anketnog istra�ivanja uloge

religije u raspadu Jugoslavije“, u Religija, crkva, nacija, JUNIR go-dišnjak III, Niš, JUNIR.

26. Vratuša-�unjiæ, Vera (1996a) „Stanje religioznosti u bivšoj Jugoslavijineposredno pred rat 1991“, Sociološki pregled, br. 4.

27. Vukomanoviæ, Milan (2001) Sveto i mnoštvo – izazovi religijskog plura-

lizma, Beograd, Èigoja štampa.28. World Values Survey (2001) The Worlds Most Comprehensive Investi-

gation of Political and Sociocultural Chenge (www.worldvaluessur-vey.org. Online Data Analysis).

Mirko Blagojevic

RELIGIOUS EUROPE, RUSSIA AND SERBIA:PAST AND PRESENT

Arguments of empirical evidence: the case of SerbiaSummary

The text is the last contribution to the title subject and a sequel to the two pre-vious texts by the same author already published in this magazine. The text discussesthe evolution of religious situation in Serbia, predominantly Orthodox one, in the lastcentury and the first decade of the twenty-first century. A religious situation in such along period of time is always discussed within the context of the entire Serbian soci-ety and lately by comparison with (non)religious Europe and Russia.

Keywords: Serbia, religious situation, orthodoxy, confessional structure.

257

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8