Hubert Selby

Naslov originalaREOUIEM FOR A DREAM

Rekvijem za Jedan san

Hari ugura svoju majku u ostavu za odela i zaključa vrata. Nemoj, Harolde, molim te! Nemoj opet televizor. Okej, okej, Hari otključa i otvori vrata, A ti nemoj više digraš razne igre s mojom glavom. On pređe preko sobe i priđe televizoru. I nemoj da mi ideš na jetru. Hari naglo povuče uti-kač iz zida i isključi sobnu antenu. Sara se vrati u ostavu i zatvori vrata za sobom. Hari se zablenu u vrata. Pa, okej, onda ostani tamo. On poče da gura televizor zajedno sa njegovim pokretnim postoljem, ali nešto cimnu unazad i televizor zamalo ne pade. Ma, kakav je to đavo ovde? Hari pogleda malo niže i ugleda jedan lanac od bicikla koji je jednim krajem bio prikačen za mali katanac na boku televizora a drugim za radijator. On izbulji oči na vrata ostave. Šta ti sad ovo znači, ah? Štaće ovde ovaj lanac? Je l' zato da me prinudi da razbijem televizor moje rođene majke? ili da razbijem radijator? — ona je nemo sedela na podu ostave — ili možda da ćelu kuću dignem u vazduh? Ti oćeš da ja budem ubica? Tvoj rođeni sin ubica? Tvoja krv i meso? ŠTAMI TO RADIŠ???? Hari je stajao ispred ostave. ŠTATO RADIŠ SVOM ROĐENOM SINU? Jedan tanak ključić poče polako da izviruje ispod vrata ostave. Hari ga izvuče noktom i besno podiže. Zašto uvek moraš da se sigraš s

mojom glavom, tako ti boga savaota, i da mi u nju

uvek nabijaš neko sranje od krivice? Zar nemaš ni * trunke razumevanja za moja osećanja? Zašto moraš da mi tako otežavaš život? Zašto moraš — Nisam to htela, Harolde. Lanac nije zbog tebe. Zbog lopova. Pa štomi onda nisi to rekla? Malo je falilo da televizor padne. Slog bi me strefio. Sara je odmahivala glavom u mraku. Nemoj da se sekiraš, Harolde. Pa zašto onda

nećeš dizađeš? Hari pritisnu kvaku, ali vrata su sad iznutra bila zaključana. On podiže ruke u očajanju i gnušanju. Je l' vidiš šta ocu da kažem? Je l' vidiš kako me uvek uzrujavaš? On se vrati televizoru, otključa katanče i skide lanac, pa se ponovo okrete ostavi. Stati treba da od ovog praviš tako veliko pitanje? ah? Je V zato da mi nabijaš onaj usrani kompleks krivice? Je l' to? Je l' to???? — Sara je, sva očajna, i dalje sedela na podu ostave, klateći se — Dobro znaš da će ti se televizor vrati za dva-tri sata, al jok, ti oćeš da se ja osećam kao krivac, to ti oćeš. Još je nekoliko trenutaka gledao u vrata ostave — Sara se nemo klatila — zatim on diže ruke od nje, Jebiga, i pažljivo izgura televizor iz stana.Sara je čula škripu točkica postolja na kojem je stajao televizor, čula je i kako se vrata otvaraju i zatvaraju, i sedela na podu ostave, žmureći i klateći se napred-nazad. Ne, to se ne događa. Ona to nije videla i, prema tome, to se nije događalo. Govorila je i svom mužu Sejmuru, mrtvom već nekoliko godina, da se to ne događa. A ako treba da se dogodi — u redu, nemoj zato da se sekiraš, Sej-mure, nemoj. To ti je kao prekid tv-programa zbog reklama. Program će se ubrzo vratiti i videćeš, Sej-mure, biće opet lepo. Sve će se srediti. Videćeš. Na kraju sve ispadne lepo.10

Harijev drugar, jedan crn momak po imenu Tajron C. Lav — To ti je tahačno, baćo, tako ti se jaha zovem i jaha volem nikog drugog sem Tajrona C. — čekao je Harija u kapiji, žvaćući jednu štan-glicu Snickers-»kandija«. Televizor su bez po muke izneli iz zgrade a Hari je, u prolazu, rekao »Helou!« svim kućnim padosima oba pola koji su se sunčali na klupama ispred zgrade. Ali sad je došlo ono čvrsto. Guranje te proklete sprave — pored čitava tri bloka zgrada do zalagaonice a da je pri tom ne razbije ili u trku ne zbriše sa postolja neki klinac-du-peglavac ili da se televizor ne preturi na pločnik kad točkici upadnu u neku rupu ili nalete na gomilu đubreta ili, prosto, da se stočić ne raspadne pod svojim teretom — guranje je zahtevalo veliku pažnju i istrajnost. Tajron je pridržavao i smirivao televizor dok je Hari gurao i upravljao; Tajron je igrao ulogu izviđača, pa je Harija upozoravao na velike gužve od hartije i kese s đubretom koje su mogle da se pokažu pogubnim po bezbedno i brzo izvršenje njihove misije. Svaki je zgrabio jedan kraj televizora zajedno sa postoljem da bi ga lakše spu-stili sa trotoara i zatim popeli na onaj drugi preko puta. Tajron nakrivi glavu na jednu stranu i dobro osmotri televizor. Dagajebem, ovo srahanje počinje dizgleda pomalo ofucano, baćo. Pa šta? Štatije, štosi naprasno posto kicoš? Ma jok, bebice, nisam jaha kicoš; po meni, tehelevizor mož dima i kosu, al samo duzmemo lovu za njega.Gospodin Rabinovic je vrteo glavom gledajući njih dvojicu kako guraju televizor u njegovu zala-gaonicu. I gle ti sad ovo — i zar sad zajedno sas taj stočič? Joj, šta vi to očete od mene? Ali ja ne mogu da ga šlepujem na mojim leđima. Al imaš i drugara, i on je mogo da ti pomogne. Ma puhušti tti to što znaš, badžo, nisam ti jaha rođen za špeditera. Hari se prigušeno nasmeja, vrteći glavom, Uh

rkoji Civa! Uoptalo, tako če vam bude i lakše da ga vrnete kuci. E; takvog te volem, badžo, kad uvek misliš na svohoju guzicu. I-joj kakvo muško čeljade. I pravo kretenće, i ti si tvojoj mamici potreban ko jelenu čiviluk. Ajde, bre, Ebi, žurimo. Samo nam daj lovu. I žuri i samo žuri, šeprtljao je Jevrejin iza svoje tezge i pažljivo proveravao svoje olovke pre nego što će uzeti jednu da se njom posluži. Žuri žuri jerbo vas čekaju taki veliki poslovi da če ovaj svet propadne ako i' niste još jučer obavili. Coktao je jezikom, vrteo glavom i polako brojao novac ... dvaput... tri puta — Ajde, bre, Ebi, zajebi to već jednom! Jehel ti vidiš ovog badžu? Gle-ga kako lihiže prste i broji ovu lovu do smrti, ko da će se na svahako zeleno čaršavče promenu brojevi. Pa on ne veruje ni samom sehebi. Jehebiga!G. Rabinovic dade novac Hariju a Hari stavi svoj potpis u novu kolonu knjige založenih stvari, l I sad mi učinite uslugu pa odgurajte ovo tamo. f Očete? . IE-dagajebem. Znašta, badžo? Kadgod jaha tebe l vidim, dođe mi da smesta iznesem svoju mahalu J guzicu napolje. Odguraše televizor u jedan ugao J radnje i — nokat.G. Rabinovic ih je gledao dok odlaze, vrteo glavom i coktao jezikom, a zatim je uzdahnuo, Tu nešto nije u redu... i nije kako valja, i nije.Jehebiga. Što oćeš dideš tamo, baćo? Zašto hoću da idem tamo? Pa zato što oni tamo daju uz drogu i nešto priđe. Znašta, Hari? Ti si glup. Ti ne-hesmeš da se zajebavaš kad razgovaraš o jednoj tako ohozbiljnoj stvari ko što je droga, čoveče. A spehecijalno kad pričaš o mojoj drogi. Ma briga mene za tvoju. Važna mi je samo moja. I šta ti nalaziš tako veliko u drogi ovde, u ovom komšiluku?12Oh, badžo, kako ti rehezonuješ! Pa»ovdi imaš isto tolko dobri veza ko i tamo. Čak možemo da pokušamo i s neku novu. S novom? Da, srce. Da prošvrć-kamo džadom i ždraknemo ko najviše čačka nos i drma glavom, pa ćemo po tome da znahamo gdeje dobra droga, baćo. Mislim na onaj hors* štose re-hetko viđa. Uostalom, tako ćemo uštedimo lovu za taksi. Lovu za taksi?! Sitnica. A kohoti umro pati ostavio bogatstvo? Ta lova ima dide na rokić**, čo-| veče. Ma, kakav taksi, bre! Prvo brini o potrebi, pa i se ondak zajebavaj s luksuz!Jehebiga, zar jaha da se vozam sonom izdrka-nom podzemnom sonoliki preverzni tipovi i cuga-roši? Domoga! Neću! Gdetije pamet, Hari? Tamo ćete proburaze pre nošto bilo di stigneš. Ama, prestani, čoveče, da me zajebavaš s tim tvojim bajatim lenjoguzim štosovima! Tajron se zakikota, Čo-ho-jj -veče, ako jaha moram da putujem, pusti me ondak da prvo pozovem svog čovu Brodija i vidim šta on f ima. Dajmi jedan petparac za tehelefon. E, da ga if jebem, otkad tebi treba petparac za telefon?! Pa, i znaš, srce, ja se ne tucam s PeTeTe. Hari je stajao naslonjen na telefonsku kabinu dok se Tajron gr-bavio oko telefona govoreći konspirativno. Posle minut-dva, on spusti slušalicu i iziđe iz kabine s ogromnim osmehom na licu. Ej, daso, zatvori usta, bole me oči. Eh, ti, bledoguzi je-he-baču. Ti sihi-gurno nebi izdržo u polju pamuka. Tajron poče da korača a Hari mu se pridruži. Pa, šta se događa? Mohoj čova ima nešto onog dinamit-rokića i oče da nam proda malčice. Uz stepenice u podzemnoj že-

leznici popeli su se odvojeno. Dok je Tajron išao dalje ulicom, Hari se malo osvrnu oko sebe pa uđe u jedan kafić u blizini. Tu su sedeli samo Crnci. Čak* Hors — kod naših narkomana droga heroin. — Prim.prev.** Rokić — jaka droga. — Prim. prev.

su i policajci u«-civilu bili crni. Hari je u tom kafiću uvek imao osećanje da pomalo strci, dok pijucka belu kafu i jede kolač preliven čokoladom. Bila je to jedina prepreka pri kupovanju droge od Brodija. On je obično imao dobru drogu ali Hari nije smeo da ide dalje od kafića, jer bi u protivnom razbucali ćelu stvar, ili, što je bilo gotovo isto tako loše, neko bi mogao da mu prospe mozak. Zapravo, bilo bi najpametnije, stvarno najpametnije, da je ostao gore u gradu; ali Hari nije mogao da podnese da bude tako daleko od novca i droge. A nije mu bilo lako ni da sedi ovde, osećajući kako mu se stomač-ni mišići napinju, ona strepnja gamiže kroz telo a ukus droge mu pecka zadnji zid grla; ali to je ipak bilo milion puta bolje nego ne biti ovde.On naruči još jednu solju kafe i kolač, i mal-čice se pomeri na stolici uz šank kad jedan žaca u uniformi, crnji od čokolade na Harijevom kolaču i veći od one »Mak«-kamiončine, sede pored njega. O, Isuse, to je moja jebena sreća. Pokušavam da se opustim i na miru popijeni solju kafe, kad tik pored mene seda nadrkani gorila. Sranje! Pijuckao je svoju kafu i gledao začin revolver u futroli, pitajući se šta bi bilo kad bi on, Hari, iznenada trgnuo taj pištolj i počeo da puca, bum, bum, i da razjebava glavurde ovih izdrkanaca oko sebe; pa bi posle bacio jedan zelenbać na šank, rekao maci iza šanka da zadrži kusur, i odšetao napolje; ili kad bi, prosto, polako izvukao revolver iz začine futrole, pružio ga žaci i upitao ga je l' to njegov pištolj, Evo, baš sad ga nađoh na podu, pa pomislih da si ga možda zaturio; ili — što bi stvarno bio štos — da mu tu jebenu stvarčicu kradom izvuče i pošalje je poštom šefu policijske stanice sa jednim pisamce-tom o tome kako je ta sprava razbucala glave nekoliko momaka i da bi trebalo da malo bolje čuva svoje igračke... da, to bi bio štos, i Hari je sad

gledao tog ogromnog kopilana koji je sedeo pored njega i debelousto ćaskao s macom iza šanka, parajući cerekanjem svoje crno dupe, i Hari se prigušeno nasmeja, pitajući se šta bi žaca pomislio kad bi znao da mu je život u njegovoj ruci, pa zatim zapazi kalibar crne šake koja je držala solju s kafom, i shvati da je veća od one jebene lopte za košarku, pa nabi u usta ostatak kolača, šibnu ga niz grlo brzim gutljajima kafe i odšeta iz kafića, polako, osećajući i dalje onu planinu od policajca iza sebe, dok se Tajron, u ritmu gluvog džeza, »bibop-ski« probijao niz stepenište podzemne.Tajronova gajba nije bila veća od jedne sobe s lavaboom. Sedeli su oko okruglog stočića: u jednoj čaši — špricevi, voda ružičasta od krvi, glave im vise na vratovima, šake im vise na

člancima, prsti im jedva drže cigarete. S vremena na vreme prst bi se zavlačio u nozdrvu. Iz grla su ispuštali niske i slabe glasove. Mamicumu, ovo je neki glavni ro-kić, srce. Mislim, pravi din-ah-mit. Da, badžo, ovo je stvarno nešto drugo. Hariju cigareta opeče prste i on je ispusti, Materti, pa se polako naže nad nju, gledajući je nekoliko trenutaka, dok mu je ruka i visila iznad nje, i onda je, najzad, podiže, pogleda, pa iz paklice izvadi drugu cigaretu koju stavi u usta, upali starom, baci opušak u pepeljaru, pa liznu opekotine na prstima. Buljio je malo u vrh jedne svoje cipele, pa zatim i u vrh druge ... dobro su izgledali, nekako meko, na način na koji su — jedna velika bubašvaba privuče mu pažnju dok je ratoborno marširala pored njegovih nogu, ali kad mu je odnekud stigla misao da bi trebalo da je zgazi, bubašvaba je već bila nestala u jednoj pukotini. Isto je tako mogla, bubetina odvratna, da napravi rupu u mojoj cipeli. On potegnu ruku naviše, zatim i šaku, i povuče jedan cug iz cigarete. Povuče još jedan dugačak cug, uvlačeći dim polako i duboko, kušajući15

;svaku česticu dima i uživajući u tome kako mu je prividno golicao krajnike i grlo, Isuse, što mi to prija! Bilo je nečeg u ukusu i mirisu dima što je činilo da mu cigareta tako jebeno mnogo prija. Zna-ha-šta trebamo duradimo, čo-ho-veče? Ah? Trebamo prohosto duzimamo ovaj rokić, da malo za s;j sebe radimo belo*, da ga cvikujemo na pola i pro- J dajemo, je l' kahapiraš? Da, srce, kad ovaj hors f precvikuješ, on ti je još uvek tako dobar da može ff da te razara. Jeah, moglibi lepo da zadržavamo pola | za nas a rehesto da prodajemo. Tako bi mogli da dupliramo lovu. Lako. To-ho-tije tačno, bebice. Pa l ondak kupimo nekoliko kehesica i još nam ostane || za drugu radnju. To bi bilo pošteno, bebice. Sve što ima duradimo je daše malo ladimo s ovaj rokić, znaš, samo za poneki fiks minimalac, s vremena na vreme, bez teško rokiranje — Ta-ha-ko je, srce, samo tolko dostanemo u štandu** a u svako doba dimamo svoj paketić. Dagajebem. Tahako ti slatke guzice, ta-ha-ko je, baćo! A zelenbaći samo pristižu, slažu se jedan na drugi i — lova do krova. Ima da ima, baćo, pa će nam se dupeta valjaju u lovi. Tahako je, čoveče, i ondak ne bi više morali da se gu-zimo po ulicama i za-ha-jebavamo ko ostali golo-guzičari. I nećemo više da kriziramo*** i da padamo na doupu i situ****. Bilibi mrtvi ladni i vodilibi neki biznis, i, samo što udariš dlanom o dlan, eto ti ćelo pola kila čistog, pa se zavališ u fotelju i brojiš lovu. Nema više smucanja i muvanja po jebenim ulicama da tražiš drogu. Znaš da si strahašno u pravu, je-baču! Nabavljamo direkt od oni' kltalijana, sami* Raditi belo — nabavljati i pripremati heroin. — Prim. prev.** U »štandu« ili »raspoloženju«; žargon naših narkomana. — Prim. prev.*** Krizirati — oskudevati. — Prim. prev. **** Padati ma doupu (dope) i situ (shit) — biti hapšen zbog kupovine i prodaje heroina i hašiša. — Prim. prev.16je cvihikujemo i zaposlimo nekoliko šmrkavih nar-kosa* da je krčme za nas a mi se samo izležavamo, brojimo zelenbaće i vozikamo se u onom jebačkom ružičastom eldoradu s ve-he-liko dupe. Da, a ja, u šoferskoj uniformi,-sedim za volanom i vozam tvoju crnu guzicu po gradu. A jaha ti kažem, Pazi kako pridržavaš ta jebena vrata, badžo, dok ja ulazim, da ti ne bi razbuco prkno! ... O, jeah, jaha se zovem Tajron C. Lav i jaha volem nikog drugog sem Tajrona C. Al ne, neću jaha da volem samo Tajrona C. Ima jaha da zakupim jednu finu gajbu pored Central-parka, čohoveče, pa ću vreme provodim na njušenje oni' fini' pića što tuna prolazu. Jebiga, šta ćeš ti da radiš s njima, daso? Možeš samo da ljuljaš marka. A jok, ima jaha da ležim pored piće, da je mazim, čoveče, i da je možda, nekako, samo malo gricnem, svremena na vreme. Daga jebem. Zar to ne bi bila bruka da takav dasa ko ti leškari u svojoj

finoj gajbi s nekom finom macom i da gura samo nos u onu njenu poganu stvar? Pa šta-ha ti oćeš od mene, volo bi da znam? Je l' malo sec-kane džigerice, malo dimljene ribe, ah? malo — ma, dođavola, gadan si ti, bre, daga jebem. E, vidiš, nevolja s vama uvrnutim crnjama je u tome što vi ne znate šta ćete s mačkom kad je pored vas. Se--hereš, badžo, znamo mi šta šnjom trebamo da radimo. Osim toga, vi jebeni Afrikanci ne umete ni za stolom da se ponašate... i šta vi mislite, zašto mi jevrejski momci možemo da imamo svaku žensku koju oćemo? Ne, nema to nikakve veze s parama, kati kažem. To je zato što smo mi znalci, što sijamo znanje. Sra-ha-nje, badžc, slabo ti to procenjivaš. Kad jaha budem sašio kod mog krojača još nekoliko pa-ha-ri odela po meri, vratiću se u moju gajbu pa ćeš ondak vidiš koje će sve mace didu za mnom* Šmrkaivi narkosi — narkomani bez droge kojima zato cure nosevi. — Prim. prev.17— na red ima da čekaju, čoveče, i to sve one mačke od kojih ti kolena otiču. Same fine pi-hi-ce. I jaha ću svaki bogovetni dan da menjam odela, svaki dan drugu boju. Nego, šta misliš, le-he-bati, kolko će dugo da nam treba dok ne dođemo do ono pola kila Čihistog? Ama, kratko sranje, badžo. Ima samo malo da prošetamo ulicama i već ćemo biti na pravom putu. Do Božića ima već da sedimo u foteljama, da brojimo zelenbaće i ćaskamo. Srećan Bo-ho--žić, baćo! Hariju cigareta oprlji prste, Materti, i on je, kurvu, ispusti.Dva dečkića iz susedstva odoše sa Sarom u za-lagaonicu. G. Rabinovic je šeprtljao oko tezge. I dobro veće, gospodžo Goldfarb! Dobro veče, gosn Rabinovic, mada ne bih mogla da kažem koliko je dobro. A vi, kako ste? Uh, on zažmiri malo, pogrbi se i nakrivi glavu, i šta da ja kažem vami? I ceo dan sam sam samcit u radnji a žena mi več dugo pazari u gradu mit naša čerka Rakela da nešto kupu za malog Izija i još se nisu vratile. I za rućak sam imo samo ladan govedži jezik mit bez raži... imam ja nešto slaćice i hrena, neču da kažem, al' šta sve to vredi — oi — mit bez raži! ? ... On se ponovo pogrbi, zažmiri i iskrenu glavu, Al' ču za večeru možda dimam ladnu supicu, ako se ona još ne vrati, i je l' vi očete vaš telefisor? Koliko sad ima godina vaš mali Izi? O, i tolko je sladak da uvek moram da ga malo štipnem za one njegove punaćke nožice ko dve rol-šunkice. Da, to sam htela da vam kažem, ako nemate ništa protiv. Povela sam ova dva dečkića da mi ga odguraju kući — divni dečaci, oće da pomognu jednoj jadnoj majci — hvala Bogu što ga je doneo zajedno s postoljem, pa ćemo tako lakše da ga vratimo. Ja sad imam samo tri dolara, ali iduće nedelje — I uzmite ga, uzmite, slegao je rame-18

nima i krivio glavu, pa ćemo se nadamo da ga neče opet donese pre nego što platite za ovaj put, a ne ko onda kad je ukro telefisor ćela tri puta u jedan mesec i kad je mnogo dugo prošlo pre nego što ste ga vi otkupili. Mali Izi puni ćelu godinu iduče nedelje, u utorak. Oooo, ote se Sari dugačak i dubok uzdah, čini mi se da se Rakela do juče igrala s lutkama, a gledajte je sada... Sara dade g. Rabino-vicu tri dolara koji su bili presavijeni i pažljivo ućuškani u izrez njene bluze, a g. Rabinovic pro-šeprtlja iza svoje tezge, stavi novac u registar-kasu i pažljivo unese jednu stavku u knjižicu na čijim je koricama pisalo TV SARE GOLDFARB. U njoj su bile stranice i stranice sa stavkama i datumima poslednjih nekoliko godina, koje su se odnosile na novac izdat Hariju za založeni televizor i na isplate njegove majke za otkup televizora. Dečkići su već bili počeli da guraju aparat zajedno sa pokretnim stočićem ka ulici. Gospodžo Goldfarb, i je l' mogu nešto da vas pitam a da to ne smatrate za indiskreciju? Sara sleže ramenima, Koliko se godina mi znamo? On podiže glavu pa je obori, pa je opet podiže i spusti, gore-dole, gore-dole, I ko če to dizbro-ji? I zašto vi to večma jednom ne prijavite na policiju, pa da oni malo porazgovaraju s Hari kako on ne bi više krao taj telefisor, a možda i da ga pošalju negde na nekoliko meseca gde bi on mogo da razmišlja, a kad izadže, on je več dobar momak i stara se o vami i ne više nikad uzima taj telefisor? Oooo, još jedan dugačak i dubok uzdah, Gosn Rabinovic, ja to nikad ne bih mogla da

učinim, žestoko stežući šakom bluzu na grudima, Harold je moje jedino dete, jedini rod-i-pomoz-bog. On mi je sve što imam na ovome svetu. Svi drugi su mrtvi. Ostali smo samo Hari i ja ... moj sin, moj bubili. I ko zna koliko mi je još ostalo — I vi ste još mlada žena — ona odmahnu rukom na tu njegovu primedbu19 — da pomažem svom sinu. On je kraj loze. Posled-nji Goldfarb. Kako da ga ja učinim kriminalcem? Oni bi ga bacili među one strašne ljude od kojih bi on mogao da nauči strašne stvari. Ne, on je mlad. Dobar je dečko moj Harold. Samo je malo nestašan. Jednog dana će sresti neku slatku malu Jevrej-čicu, smiriće se i ja ču postati baka. Zbogom, gosn Rabinovic, mahnula mu je idući ka vratima, pozdravite gospođu Rabinovic. Pazite, deco, da ne zakačite vrata. Ebi Rabinovic je klimao glavom, gledajući je kako izlazi i kako dvojica dečkića guraju televizor a zatim ih je pratio pogledom dok su polako išli ulicom prolazeći pored sumornih izloga njegove radnje, pa ih onda izgubi iz vida. Prestade da klima pa zavrte glavom, Oi, kakav život. I nadam se da je moja žena stigla kuci. I neču ladnu supu. Ćoveku u moje godine treba toplo jelo za njegov stomak i vruča voda za njegove noge. Oi, moje ;<;< noge. Ahhhhhh ... kakav život. Couris .... couris... ,Kad su dečkići otišli, Sara Goldfarb je ponovo vezala televizor lancem za radijator. Uključila ga, prilagodila sobnu antenu, sela u svoju tv-naslonjaču i počela da gleda jedan niz Troker-Gembl reklama i delove nastavka jedne melodrame. Posuvraćivala je sopstvene usne gledajući kako oni tamo peru zube i prelaze jezikom preko zuba da bi se uverili da na njima nema više nikakve naslage i radujući se što mališan-slatkolizac na ekranu nema ni jedan kvaran zub, AT mnogo je mršav, treba malo da se ugoji. Ne bi trebalo da ima kvarne zube, i dobro je što ih nema, bogu hvala, al' stvarno bi trebalo da doda malo mesa svojim koščicama. Kao moj Harold. Mršavko. Stalno mu govorim, jedi, jedi, kosti ti se vide. O Isuse, pa to su mi prsti, mama. Šta oćeš od mene, je l' da mi prsti budu debeli ko ko-20

(: basice? Želim samo da budeš zdrav, ne bi smeo da | budeš ovako mršav. Treba da piješ onaj Ovomaltine za jačanje. Maltine, šmaltine, ah? Pitam se da li Harold ima neki kvaran. Zubi mu ne izgledaju baš naročito dobro. Mnogo puši. Ona opet posuvrati usne i iskezi se. Baš lepi beli zubi kod ovog malog. I on će jednog dana da odraste, da propusi i da ima žute zube kao moj Harold. Al' nikad ne bi trebalo da mu budu bušni, pa Sara nastavi da bulji u televizor na čijem su ekranu sada kutije deterdženata eksplodirale u blještavo bela odela a boce neke teč-nosti za čišćenje po kući rasprskavale se u egzo-I tične likove iscrpljenih žena koje brišu sve ljudske 1 tragove sa zidova i podova, dok umoran muž dolazi kući sa posla nakon teškog radnog dana, i toliko je obuzet prizorom blještavo belog odela i blistavog poda da zaboravlja sve brige ovog sveta i podiže svoju ženu uvis — Oh, kako je tanka! Pazi da je ne slomiješ! Al' slatka je, baš je slatka. Zgodna ženica. Održava kuću u čistoći. Takvu curu treba da nađe moj Harold. Neku zgodnu mladu Jevrej-čicu, sličnu ovoj. Muž je podigao svoju ženu, vrteo je oko sebe, pa su onda oboje završili opruženi na blistavom i zaslepljujuće sjajnom kuhinjskom podu, a Sara se naže napred u svojoj naslonjači, misleći da će se sad možda dogoditi nešto zanimljivo, ali oni su samo gledali u svoje likove na linoleumu; i zatim se njihove dve tv-večere pojaviše majstorski aranžirane na stolu a žena se osmehivala na Saru, prefrigano se osmehivala — O, da, imamo mi žene jednu tajnu vrstu smeška — a muž je tad

oduševljeno uzviknuo da je ona odlična kuvarica, pa se i Sara osmehnu, namigujući, i nije htela da kaže da je to ona već gotova, u radnji pripremljena tv-ve-čera, i srećni par je gledao jedno drugo pravo u oči dok su jeli svoju večericu a Sara je bila tako sreć-na što je njima tako lepo, pa onda prebroja svoj 21

novac i shvati da će sledećih nekoliko dana morati da ostaje bez ručka, ali vredelo je dati pare za povratak televizora. Nije to njoj bilo prvi put da se odriče obroka zbog svog televizora; a onda se prizor prometnuo u jedan auto koji prilazi bolnici sa jednom zabrinutom majkom koja hita kroz anti-septične i tihe hodnike ka jednom doktoru ozbiljna lika koji govori o zdravstvenom stanju njezinog sina i kaže šta bi oni morali da urade da bi dečaku spasli život, a Sara se naže napred u svojoj naslonjači, gledajući i pomno slušajući, poistovećujući se sa tom majkom i bivajući sve nespokojnija, dok je doktor objašnjavao, kroz bolne pojedinosti, da tu preti i opasnost od neuspeha, O Bože moj, pa to je užasno ... baš užasno. Doktor završi sa tumačenjem svih alternativa majci i poče da je posmatra dok se ona lomila i rvala sa odlukom da dopusti ili ne dopusti doktoru da operiše, i Sara se naginjala napred što je više mogla, kršeći ruke, Dopusti mu... Da, da. On je odličan doktor. Trebalo je samo da vidiš šta je on juče učinio za onu devoj-čicu. Kakav hirurg! Tata-mata. I žena najzad klim-nu glavom u znak odobravanja, dok su joj se suze slivale niz obraze, Dobro, dobro. Dobro se isplači, lutko. On će ti spasti sina. Videćeš, kad ti ja kažem. Kakav hirurg! Sara je buljila u ekran dok je lice žene bivalo sve veće i veće a na njemu su i strah i napetost bili tako očigledni da Sara lako uzdrhta. Kad se scena pretopi u operacionu salu, Sara brzo pogleda na svoj zidni časovnik i uzdahnu sa olakšanjem kad vide da je do kraja ostalo još samo nekoliko minuta i da će majka ubrzo biti osmehnuta i srećna gledajući u svog sina i doktora koji će joj reći da je sve gotovo i da će dečko biti u redu, a zatim, minut kasnije, opet ćemo videti bolnicu spo-Ija, ali ovog puta i dečka kako ide sa svojom mamom — ne, ne, on će sedeti u invalidskoj stolici —22

ka automobilu, i svi će biti srećni, dok on ulazi u auto i oni se odvoze kući, a sve to s prozora svoje sobe posmatra doktor. Sara se zavali u svojoj naslonjači, osmehnu se i opusti s dubokom

svešću o tome da će sve biti u redu. Njen Hari je ponekad nestašan, ali on je dobar dečko. Sve će biti u redu. Srešće on jednog dana neku dobru curu, smiriće se a ja ću postati baka.23

Sunce bese zašlo i to je dovelo do noćnog doba, ali >Hari i Tajron su bili izmrcvareni dnevnom svet-lošeu koja im se kao nož zabadala u očne jabučice, parala ih i naticala na svoje šiljke. U senkama su se skrivali. Dan je smetnja, dan je procep u kojem sunce šija, njegovi zraci đipaju sa prozora, sa izloga, sa automobila, zgrada i trotoara a prokleti bljesak vam, kao dva ogromna palca, pritiska oči i vi se radujete noći u kojoj ćete malo odahnuti od nasrtaja dana i početi da se vraćate u život kad se pojavi mesec, ali nikad nećete osetiti potpuno olak-šanje koje očekujete i kojem se unapred radujete. Počinjete da osećate apatiju dana, počinjete da curite dalje, dok se sve ono sakato i pravo od devet--do-pet vraća kući i seda za večeru sa ženom i de-com; a Ona, uvek ona ista smlaćena ženska s pramen j em kose preko lica, opuštena dupeta, tresne vam stare splačine na sto, dok prokleti kućni čove-koliki majmuni dreče i svađaju se oko toga čiji je komad mesa veći i ko je uzeo najviše maslaca i šta-ima-slatko, te On posle večere ščepa konzervu piva i sedne licem prema malom ekranu, pa grokće i prdi i čačka zube, misleći da bi baš trebalo da iziđe na ulicu i nađe neko dobro žensko dupe, ali je i suviše umoran, pa onda i njegova stara uđe u sobu, sruči se na kauč i kaže sve ono što kaže svake večeri. Nikad nešto drugo. ŠtatoGLEDAŠ, srce????24 • •

A dotle, do odigravanja ove scene širom zemljine jabuke, na ulicama ima još nešto života, ali i dalje one proklete električne svetlosti. Da, ta svetlost je strava, ali je ipak mnogo bolja od one sunčeve. Sve je bolje od nje. Naročito usred leta. E, to-ho-tije tačno, čovo moj. Jaha bi sad tako rado uvuko moju slatku malu guhuzicu u neki zgodan mračan ćoho-šak, pa bi kaliro uz neki fini mjuzik a možda bi' i moj zao kur položio na neku cakanu macu, i jaha stvarno mislim, jebiga, zao kur, badžo. O Isuse Hri-ste, pa tebi je, daso, izgleda, stvarno pizda u glavi. Zar ti, lebati, nikad ne pomišljaš na svoj stomak? Srahanje. O čemu ti to pričaš, čohoveče? Ka-hak-ve to ima veze sa mnom ako su tebi presekli kost u tvom? Moj ti još uvek stoji bolje nego bandera za zapišavanje. Dagajebem. Dahaj mi dlan, burazere. Hari dlanom pljesnu dlan Tajronove ispružene ruke i Tajron to isto učini Hariju. Pa, onda, badžo, je l' da ovde visimo ćelu noć i brojimo kola koja prolaze ili da pokrenemo neku malu akciju? O čo-ho-vo moj, šta ti misliš o meni? Pa ti znaš da jaha ne umem da brojim. O Isuse, što ga, badžo, malo ne oladiš? Misliš da oni tamo rade belo s gasom za smejanje? U svakom slučaju, 'ajdmo nekuda gde ima malo života. Šta kažeš? Jaha sam za, bebice. Šta misliš da secnemo grad popreko i odemo do one policijske mrtvačnice? Hej, dabome, pa noćas je Anđeo dežuran. U mrtvačnici se uvek nešto događa. Hajd'mo, bebice.Hari Goldfarb i Tajron C. Lav uđoše u gradski autobus koji saobraća poprečno* Hari krenu da sedne u prednji deo, neposredno iza vozača, ali Tajron ga ščepa za ruku, podiže sa sedišta i, razroga-čenih očiju, prodrma, Jesi l' ti po-ho-ludeo?! drmajući Harija, tresući se celim telom i bacajući poglede* Autobuska linija u Njujorku, na Menhetnu, od reke Hadson do Ist rivera i obratno. — Piim. prev.25istovremeno svuda oko sebe, Pa je l' ti oćeš da nas ukokaju? da nas linčuju okačene o bahandere? Jesi l' se ti rahaspametio? Ej, badžo, smiri se. Šta ti je? Šta-ha-mije — autobus se naglo zaustavi i zaklati na jednoj usputnoj stanici, oni udariše u ogradu oko vozača a Tajron povuče Harija unazad, pokušavajući da se sakrije iza njegovog ramena i da viri na putnike koji su ulazili u autobus — šta-ha-mije?! Jesi l' ti šašav? Ovo je južni Bronks*, čoveče, mi-slim južni, JUŽNI, je l' kapiraš? Uh, sranje. Dobro, ajdmo dalje. I sad su se šunjali niz prolaz udarajući u sedišta, odskačući, uvijajući se i izvijajući, Iz-vin'te, izvin'te. Nema uvrede, čohoveče... Ostali putnici su nastavljali da čitaju svoje novine, da razgovaraju, da gledaju kroz prozor, da čitaju reklame, da se naprežu da bi videli table sa oznakama ulica, da brišu noseve, da brišu naočare i da zure ispred sebe u ništa, dok su njih dvojica, klateći se, prolazili pored njih. Kad stigoše do zadnjeg dela autobusa, sručiše se na sedišta uz dugačak i glasan uzdah.

Hej, masa Hari, otkud to da vi sedeti pozadi s nami crni narod? Pa, jaha ću ti kažem, brate Tajrone — to jaha zato činiti što ja osećati da svi mi braća i da ispod ove moje bele kože kucati jedno srce što isto tako crno ko tvoje, hahahaha, daj mi dlan, bu-razeru — i oni pljesnuše jedan drugog po dlanovima. Je-he-biga, bebice, nisi ti beo, ti si samo bled ... i moraš ovo da zapamtiš, bebice: lepota je samo na površini ko-ho-že a ružnoća do koske, i oni ponovo pljesnuše dlan o dlan. Hari napravi dogled od svojih šaka i poče da gleda reklame duž unutrašnje gornje strane autobusa. Šta to, jehebiga, radiš, čoveče? Ovo ti je, burazeru, jedini način da ždrakaš reklame. Ovako možeš da gledaš samo ženske a ne i ono što reklamiraju. Hari udeblja glasom: »NeBronks — jedan kvari Njujork Sitija. — Piim. prev.26

budite polubezbedni, stavite deodorant ,A' pod obe miške«. Srahanje, čoveče, taj se zove »M«. Ti misliš da te ja zezam, ah? Okej, nastavi da ždrakaš. Pa ovo je jedini način, badžo, kati kažem. Gle samo šta je tih reklama ovde a ti ih nikad ne vidiš. Hari je svojim »dogledom« šarao preko reklama kao da osmatra horizont. Ej, gle onu tamo! Kladim se da je nisi uokio. Da l' ona radi onu radnju n" ne radi? Ah? To bi sigurno mogao da ti kahaže njen goneko-log. Ko šta radi, on samo zaviruje u piće. I kakva bi mi to bila reheklama kad ženska ne bi imala tu svoju crnu cica-macu? Ispružiše i raskrečiše noge, nastavljajući da se benave i zezaju na svom putu ka policijskoj mrtvačnici.Izvukli su se iz autobusa i malo stajali na uglu, dok je autobus polako otutnjavao dalje a njegovi izduvni dizel-gasovi neprimetno lebdeli oko njih dvojice. Zapalili su cigarete i uživali u prijatnosti prvog cuga, dok su se osvrtali oko sebe pre no što će preći ulicu. Kretali su se mutno osvetljenom uli-eom, pa oko jedne zgrade u pozadini, preskočili nisku ogradu i brzo se spustili na stazu koja je vodila u tunel; zatim brzim koracima kroz tunel, pa iz njega desno do jedne uvučene zgrade i zazvonili na zvonce sa početnim stavom Betovenove Pete, TA TA TA TAAAAAA. Bese jedna stara tv-serija pod nazivom »Flit za špijune« a muzika na špici bila je baš ta Betovenova Peta simfonija, dok se jedno ogromno »V« pojavljivalo na ekranu a ispod njega Morzeovi znaci za »V«: ... — Anđeo je voleo tu seriju. Mislio je da je to pravi hip* imati Betovena na svojoj strani da ti pomogne da dobiješ rat. To je bio njegov tajni signal za sve. Anđeo ih je malo gledao, vireći ,kroz guker na vratima, i onda ih je*9&"

* Hip (engl. hip) — nešto ili neko sa dovoljno mudrosti, filozofije i hrabrosti da bude samodovoljan, neza-visan od društva. — Prim. prev.27otvorio tek toliko da se provuku i uđu, Haj d brzo, da ne uđe svež vazduh. Oni skliznuše unutra a Anđeo zatvori vrata, zalupivši ih. Topli i vlažni letnji vazduh ostade iza njih i odjednom osetiše hladnoću, veliku hladnoću. Prođoše pored mašinerije, pa se čeličnim stepeništem popeše u jednu kancelariju. U njoj je bilo gusto od dima koji se zakovitla kad se vrata otvoriše i zatvoriše; kancelarija je izgledala egzotično u plavoj svetlosti. Toni, Fred i Lusi su sedeli na podu i slušali muziku iz radija na pisaćem stolu. Šta kažeš, čoveče? Ej, bebice, šta se događa? Kako si mi, srce? Ej, čohovo moj, šta mi radiš? Stvari prilično dobro stoje, Hari. Stase radi, bebice? Mjuzik lebdi, bebica izgubljena u džezu. Ca-kana bebica. Hari i Tajron sedoše na pod, uza zid, i počeše da se lako drmusaju po taktu muzike. Je l' ima neke akcije večeras, Anđelu? Ej, čohovo moj, pa ovdi se uvek radi neka radnja. Ma živahno je ovo mestašce kadgod je Anđeo tu, je l' da? Nema fiks? Još ne. AT će bidne ubrzo. Gogit radi za nas. Uh, strašan badža. On uvek uradi i belo i crno* i to uvek dobre rokiće. Zvuk »Flita za špijune« podiže Anđela na noge i on iziđe iz kancelarije. Posle nekoliko trenutaka Anđeo se vrati sa curama Merion i Beti. Ej, šta se ovde događa, čoveče? Hladna sam, srce, šta se radi? Šta kažeš? Šta to trese bebicu? Ide radnja, ide. Pa, znaš, stara stvar. Njih dve se pridružiše ostalima na podu; Merion sede pored Ha-rija. Tajron pogleda u Freda, Dobro mi ihzgledaš, badžo. Znaš ti mene, čoveče^&naga i svetlost, pucam od zdravlja. A šta mi ti^Braiš, je l' menjaš bal-zame? Sranje, badžo, on u oni sanduci- drži leševe koji izgledaju bolje nego ti.

Ooooo, koje duboko sranje, badžo! Kad taj badža samo Mlku onu sobu, on poplaši leševe, pa svi kidnu. Uh, craso, ta ti zau-* Nabavlja i — Prim. prev,28priprema ii opijum (crno).N-,

dara. Što dopuštaš da ovako kenja po tebi, otvori pljucu. Znašta, srce, ti si jedan mali degen. Kikotanje poče da prelazi u sve glasniji i glasniji smeh. Ej, badžo, ko te pustio dideš bez uzice? Oooo, pa to je već — TA TA TA TAAAAAAA. Anđeo obiđe goste, iziđe iz sobe a tišina zavlada isto onako spontano kao što je bila počela, jer je svako osečao da je to Gogit i čekao da ga vidi kako bibapuje kroz vrata. I bi tako bap. Bibap. Hej, čohovo moj, štaha se radi tuna? Hej, bebice! Badžo, daj mi dlan — pljas. Jesi l' suv, baćo? Jebiga, da l' sam suv? A šta ti, daga jebem, misliš da ja radim ovde — da uživam u pejzažu, je l' to? A-ha, tuna ti je neka vrsta mrtve prirode, zar ne? E, jaha sam nabavio malo glavnog horsa, čohoveče. Ocu da kažem pravog di--nah-mita, direkt of kltalijana. Svako poče da vadi svoj novac a Gogit stavi heroin na sto i pokupi pare. Da krenemo. Svi napustiše kancelariju i počeše da tumaraju po škiljavo osvetljenoj prostoriji sa rashladnim uređajima i da traže svoje špriceve koji su se nalazili u pukotinama u podu ili zidu, ispod metalnih podnih ploča, iza mašinerije ili između rastavljenih cigala. Bez obzira na to koliko su drugih garnitura za fiksiranje skrivali po gradu, svako je od njih uvek držao jednu garnituru u Okružnoj mrtvačnici Bronksa.* Vratili su se u kancelariju, uzeli plastične čaše s vodom i svako je, za sebe, obeležio po jedan delić poda. Iz radija su i dalje dopirali zvuči muzike, ali koncentracija je bila tako intenzivna da niK^nije čuo muziku ili nije bio svestan bilo čega* drt(J| sem svog sopstvenog »ku-kera«** u koji je sipao beli prah s heroinom, dodavao vodu i zagrevao je dok se droga ne rastvori,* Mrtvačni|prsa neidentifikovanim leševima. — Prim. prev.** Kuker (cooker) -^mala metalna posuda u kojoj se zagreva voda za prdpiB|anje heroina pred »fiksanje«. — Prim. prev. 29

Vpa zatim kroz pamuk profiltriranu tečnost uvlačio u brizgalicu. Pred fiksanje — podvezivanje ruke da se ispolji vena. Svako je znao da nije bio sam u sobi, ali uopšte nije obraćao pažnju na ono što se zbivalo oko njega (ili nje). Kad je vena-miljenica spremna, igla se zavlači u nju a oči gledaju kako prvi mehurić krvi pulsira kroz fluid i brzo izbija na površinu; oči prikovane za to a čula svesna samo činjenice da su dobila dobar »udar«, dok u stomaku bućka od slatkog očekivanja, a onda palac pritiska klip i ubrizgava drogu u venu, pa se čeka na prvu navalu a zatim dopušta da se špric opet napuni krvlju, pa opet palac pritiska klip i ubrizgava tečnost, pa opet navala; do poslednje kapi; obrazi buknu a znoj se cedi kroz pore; zatim se špric napuni vodom i stavlja u čašu s vodom — i svako je sad se-deo na podu naslonjen na zid i palio cigaretu; pokreti spori, oči poluotvorene, u duši mirno i meko; vazduh blag, životi oslobođeni svake brige; govor im sporiji, tiši. Hari poče da zavlači prst u nozdrve. Ej, badžo, pa ovaj je rokić sasvim druga pesma. O, Gogite, čohovo moj, ovakav si, da znaš. I nek si pro--ho-klet ako nisam ovakav, nego šta. Popričekni na resto, pa ćeš vidiš štaj najbolje testo! Smeh i kikot bili su sada u nižim tonovima, i, oooo, tako staloženi. Hari je svoj desni mali prst i dalje zavlačio u nos; obrve su mu, u dubokoj koncentraciji, bile nabrane dok ga je čačkao; ćelo mu je biće učestvovalo u toj čulnoj

prijatnosti traganja i, u gotovo or-gazmičkom zadovoljstvu, pronalaženja čvrste sup-stance, njenog lociranja i otkačinjanja od suvih zidova nozdrve pomoću nokta, a zatim i pažljivog izvlačenja iz mraka pećine na blagu plavu svetlost sobe, da bi je nežno provaljao između jagodica dva prsta i pretvorio u lopticu. Zvuk njeg'ovog glasa milovao mu je sluh, odražavajući neki unutrašnji mir i zadovoljstvo. Bidi ladan, baćo. Fini let za fini svet,30

šta kažeš? Merion poljubi Harija u obraz, Mislim da si divan, Hari. Volim da vidim čoveka koji uživa u sebi. U smehu je sad bilo nešto više intenziteta, ali i dalje niskog, ooooo, bio je tako spor. O-da-ga--je-bem, što ne ostavite čoveka na miru i što — ga — ne — pu — sti — te duživa u svom fiksu kako vole? Gadni su daveži sve te baba-roge od droge. A ti kopaš, kopaš. A-ha, kadgod želi dizgubi jedno pet kila, on čačka nos. Moram taj recepat za mršavljenje da dam svojoj sestri. Dvaput je ko ja. I uvek uvuče bibu kad me vidi. Pa, znašta, srce, samo jebaci na neku surovu kuru pa ćejoj debela guzica začas splasne, a jaha to mislim smesta. Ej, badžo, jesi l' ti siguran da ti to ne tucaš samog sebe prstom? Ej, Hari, je l' oćeš da ti ja pozajmim jedan prst? Sra-hanje, što se, bre, već jednom ne skinete s njegovog jebenog dupeta? Ej, jebiga, pa dupe je isto tako dobro ko i svaka pića, zar ne, Hari? Radite svoju radnju, čoveci, radite!!! Hari se cerio dok su se ostali smejali; i on uze jedan »tajm-aut« da povuče dim iz svoje cigarete, zatim nadlanicom protrlja vrh svog nosa. Trebalo bi da vas sve oteram u ćor-ku što mi ograničavate slobodu veroispovesti. Beti ga prekrsti, u ime oca i sina i svetoga zloduha, amin! Hari se pridruži opštem smehu, Anđeo malo pojača zvuk radija i oni počeše postepeno da klimaju glavama i lupkaraju prstima po podu, u ritmu muzike. Ej, Anđelu, je l' imaš tamo dole neke zanimljive mušterije? Jok, ta-ha-mo su ti sve sami mrtvaci, ha, ha, ha. Anđelu se glava klatila gore-dole, dok je nastavljao da se smeje a kad je govorio, reci su mu zajedno s pljuvačkom štrcale kroz smeh, To ti je samo jedna go-ho-mila mrtvi' taktova. Kenjaža, kladim se da oni izgledaju bolje od tebe, badžo. Nije lepo to što kažeš. Anđeo je baš sladak. Da, haha, sladak ko grof Drakula. Pa, dobro mi došli u za-mak. Haj d, pij

nam krv pre nego što se zgruša. Lusi 31nse kikotala nekoliko sekundi, vrteći glavom, I jaha se nešto pitam šta će ovaj dasa ovdi, hehehe, mora da je neki, jehebiga, mnogo gladan tip. Al ne valja kad vampir udari na vampira, onda obojica ostanu suva, da ne kažem ku-hur-ca. Hahahaha. To bi bila mnogo smešna scena. Hari obgrli Merion i tesno je privuče k sebi. Budi ladna, bebice, il' ću ti zariti zube u vrat, pa poče da joj gricka vrat. Ona se kikotala i izvijala u njegovom zagrljaju, pa se oboje umoriše i samo se nasloniše na zid, osmehujući se. Ne zezam se, Anđelče, ozbiljno te pitam da li ikad dobiješ ovde nešto specijalno, kao, na primer, neke lepe mlade glave? Mani ga, zeza se, on ti je pra-ha--vi grobljanski zloduh, čoveče. Svi su se kikotali i češali. Okej, badžo, razumem. Neke ga volu vrućeg a neke ladnog. Ej, Gogit, stasito, bre, meto u Fre-dov rokić? Merion se prigušeno smejala i gušila na punim ustima dima, Ej, Fred, idi na onu stranu sobe. Tako ću biti mnogo bezbednija. Svi su se sme-jali i kikotali i trljali noseve između dva duvanja trave,* čiji su dim izbacivali u Fredovom pravcu, i cugova njihovih cigareta. Dim je postajao tako gust da je zbog plave svetlosti soba izgledala kao da je u nju, nekako, palo jedno malo parče neba. Sra-ha--nje i bašme briga štamije meto u rokić, al ja bi volo da znam štaće njemu samom dasdesi otoga. Nek on prvo sam to utvrdi. Jao, ljudi, juče je ovde bila jedna maca, pra-ha-vo luče, čo-ho-veče! Mislim, stra-ha-vična. Pravi nokaut. Crvenokosa. Horginal-na crvenokosa ženska — a građena, da ti ne pričam, ko ono moderno zdanje za sranje od same cigle. Imala je jedan par ovaki bacača a dupe — još uvek dupe, stra-haš-no. Fred je i izgledao

i govorio onoliko vatreno koliko mu je to droga dopuštala: Ne zezaš se, ah? Koliko godina? Eh, štadati kažem —

l* Duvanje trave — pušenje marihuane ili hašiša. — Prim. prev.32

oko osamnaest il dvadeset. Uh, to je mačka, ah? Ovog drkoša brinu njezine godine. E, badžo, Fred ima skrupula, ne bi on želeo da ga uvate s tamo nekom maloletnicom. Je l' tako, Fred? Svi su se cerili onoliko široko koliko je to bilo moguće i prigušeno smejali, a glave su im se ili klatile ili su odskakale sa grudnog koša, Gde je ona sad? Gle, Fred bi izgleda volo da se upozna šnjom. Da joj vidi to njeno MESO? Beti je vrtela glavom uz kikot. Znate šta, vi muškarci ste bolesni. Ej, nemoj sad sve da pokvariš. To je ekološki zdravo. Ciklus mora da se ponavlja, čoveče. Lica su se i dalje cerila, glave i dalje klatile a smeh je bio nešto glasniji. Sra-ha-nje, svi ste vi beloguzi jebači neprirodni i uvrnuti, stva-har--no mislim neprirodni. Zdravi ste ko gomila prokle-1 ti' Iju-hu-doždera. Ej, badžo, zašto sad ćutiš? Postavio sam ti samo jedno prijateljsko pitanje. Smeh je sad bivao nešto glasniji i živahniji nego ranije. Od čega je ta maca umrla? Ko kaže da je bila mrtva? Bila je samo posetilac, hahaha. Glave prestadoše da se klate i počeše da se tresu. Dobar štos, ah? Stvarno dobar prelaz. Znašta, badžo, ti si stvarno dobio pravi poso, jer glava ti je mrtva, baš mrtva. Jedna ruka se primače radiju i pojača zvuk a muzika se probi kroz plavi dim u sobi, pa nadjača smeh i kikot. Hej, pa to baš moj čova zavija! Svi su sa odobravanjem klimali glavama na reci pesme. Jeah, kaži im, daso, tako je, svima je nama potrebno da se na nekog oslonimo. Ah, osloni se na mene, bejbi, osloni se na mene! Je l' ti kapiraš šta taj frajer kaže o njezinim uvek otvorenim grudima? Ka--hak-vo je sad pa to bolesno stanje — sastavila noge? Ej, Anđelče, bidi ladan! Svima su oči bile poluzatvorene zbog dima i droge, a lica su im se gr-čila i kezila dok su uranjali u reci pesme. Ej, bebice, je l' ima za mene neko mestašce na tvom parkingu? Fred se cerio i nekoliko puta coknuo je-

zikom, dok je Lusi nastavljala da posmatra tračak dima koji se izvijao iz njene cigarete, uočavajući razliku između boje dima iznad žara i onog s drugog kraja. Pruži malo te »koke« i simpatije i meni, da i ja povučem koji cug. Začu se mali kikot, Ooooo, gadna kučka, badžo. Svi iznenada ućutaše da čuju i reci pesme Sanjari dalje, i svako je na svoj način mislio da mu (ili joj) niko nije potreban za dalje sanjarenje, jer je ovaj glavni rokić obavio svoj posao baš kako valja ...Zatim se svi usukaše u reci sledeće pesme, uz kikotanje i cerenje, Jeah, sad pričaš prave stvari, daso, meni treba neko da me podiđe sapunica. Jeah, to mi radi, meni radi to, uh huuuu. Lusi zaškilji u Fredovom pravcu. Ne gledaj me, badžo, bolje gledaj svoju ma-ha-micu. Ostali izvukoše iz sebe lak kikot. Oooooo, gadna li je, čoveče. Fred se zakikota što je mogao glasnije, ali to ipak nije mogao sam da čuje. Pokušavao je da pogleda Lusi ali nije mogao da podigne glavu, čuvajući energiju da izvuče dim iz svoje cigarete. Pevanje na radiju se nastav-ljalo, oni su slušali, uživali u svakoj reci i svaku reč obrtali u svojim glavama. Hari stavi u

usta novu cigaretu i pruži ruku da uzme Tajronovu da bi njome zapalio svoju, ali Tajron okrete glavu na drugu stranu i dobaci mu kutiju šibica. Hari je nekoliko trenutaka buljio u kutiju, pa je onda polako podigao i krenuo u proceduru vađenja jednog zrnca, kresanja, podizanja ruke što je više mogao i spuštanja glave ka njoj što je niže mogao, i, najzad, pa-ljenja cigarete. O jeah, zadrži je, ce-he-lu, bebice, samo nemoj da se zajebavaš s mo-ho-jom glavom. O kakvo prijatno društ van će. Ej, badžo, sviraj to ponovo. Pa, na kome sad oćeš da krvaviš? Sra-ha--nje, briga me jede sve dotle dok to nije mo-ho-ja krv. Čo-ho-veče, jedina krv koju želim da viđam je ona u mom špricu, pre no što sjurim kučku natrag34

u moju ve-he-nu. Sranje, ti imaš samo jednu crnu tačku na ruci, badžo. A njegova ruka izgleda ko jufka štrudle s makom. Kikotanje i smejuljenje približavalo se smehu, dok su klimali glavama po taktu u žestokom tempu muzike, povlačeći s vremena na vreme dimove iz cigareta i gledajući u sivilo betonskog poda na kojem su sedeli, ali ne zapažajući ga, već misleći samo na to kako se osećaju a osećali su se, bebice, mnooooogo dobro. Poslednje note odsvirane melodije bile su im još u glavi kad je nova počinjala. Ej, je l' ti kapiraš šta sviraju? Matermu, to ti jaha ništa nisam čuo od onog tre-he-nutka pred udaranje fiksa. Sranje, pa ovo je staro ko moja baba, badžo? Merion se udobno nasloni na Harijevo rame; oči joj i lice omekšani osmehom. Sećaš se kad smo dole u gradu slušali ovu macu? Jeah... Glas je bio tako nostalgičan da ste gotovo mogli da vidite kako uspomene lebde u plavom dimu, uspomene ne samo na muziku i radost i mladost, već, možda, i na snove. Slušali su muziku, svako je čuo na svoj sopstveni način, osećajući kako je opušten i kako je deo muzike, deo onih drugih a bezmalo i deo sveta. I tako se još jedna raznji-hana noć u Okružnoj mrtvačnici Bronksa polako vukla ka novom danu.Telefon zazvoni i drugi put a Sara Goldfarb se naginjala ka njemu, nastavljajući da prilagođava sobnu antenu na televizoru, raspeta između potrebe da čuje ko je to zove i želje da ukloni linije koje su s vremena na vreme sevale preko ekrana, pa je uuuuukala dok se naprezala i škiljila, naginjući se sve više i više ka telefonu koji ponovo zazvoni; jednom je rukom posezala ka slušalici, dok je vrhovima prstiju druge nastavljala da lupka antenu i da je svaki put malčice pomera. Evo me, evo me! Ne35

prekidajte, i ona se sad zalete na telefon tako da usred šestog zvona zamalo ne pade, pa se, najzad, sruči na stolicu. Alo? Gđa Goldfarb? Gđa Sara Goldfarb? Da, ja sam. Glas je bio tako razgovetan i vedar, i tako oduševljen i stvaran, da se ona okrete prema televizoru da vidi da li taj glas dolazi otuda. GOspođo GOLDfarb, ovde Lajl Rasel iz McDick-tv--korporacije. Ona pogleda u telefon. Bila je savršeno svesna činjenice da njegov glas dolazi odatle, ali je zvučao kao glas televizijskog spikera. Ipak je jednim okom gledala na televizor, dok je slušala i razgovarala sa Laj lom Raselom iz McDicfc-tv-korpo-racije. Gđo Goldfarb, da li biste vi želeli da kao takmičarka učestvujete u jednom od najzanimljivijih, najuzbudljivijih tv-programa? Oooo ja? Na televiziji???? Nastavljala je da gleda čas u telefon, čas u ekran, pokušavajući da istovremeno vidi i jedno i drugo. Hahaha, i mislio sam da biste želeli, gđo Goldfarb. A po nekoj toplini u vašem glasu mogu da zaključim da ste vi upravo onakva osoba kakva nam je i potrebna za naše programe. Sari Goldfarb buknuše obrazi i ona poče da trepće, Nikad nisam ni pomišljala na to da bih ja možda mogla da budem na televiziji. Ja sam samo jedna —0 haha, znam šta osećate, gđo Goldfarb. Verujte mi kad vam kažem da sam i ja isto tako uzbuđen kao i vi, pri pomisli da predstavljam jedan deo te fantastične delatnosti. Ja sebe smatrani za jednog od najtaličnijih ljudi na svetu, jer ja svaki dan imam priliku da pomažem osobama kao što ste vi, gđo Goldfarb, da postanu jedna komponenta programiranja na koje smo ponosni ne samo mi nego1 ćela tv-industrija — ne — na koje je ponosna ćela nacija. Harijeva majka je šakom stezala gornji deo svoje haljine, osećajući kako joj srce lupa, dok su joj oči svetlucale od uzbuđenja. Oh, ja nikad nisam ni sanjala... Glas Lajla Rasela postade ozbiljan.36

Veoma ozbiljan. Gđo Goldfarb, da li vi znate na koji program ja mislim? Imate li vi neku predstavu0 tome? Ne... ja, ovaj ... ja trenutno gledam jedan Ajax-ov reklamni... i nisam sasvim sigurna ... na televiziji???? Gđo Goldfarb, da li vi trenutno se-dite? Ako ne, onda vas molim da smesta sednete, jer kad vam budem rekao o kojem je programu reč, zavrteće vam se u glavi od radosti. Ja sedim. Ja već sedim. Gđo Goldfarb, ja ne govorim ni o čemu drugom do... glas mu se naglo prekide a Sara Goldfarb se još grčevitije uhvati za gornji deo svoje haljine i, razrogačenih očiju, poče da bulji i u telefon1 u televizor, ne znajući tačno iz kojeg će aparata ponovo doći njegov glas. Kad je progovorio, glas mu je bio dubok, nizak i pun osećanja — Gđo Goldfarb, mi ovde predstavljamo kviz-šou-programe na televiziji. Ooooooo... On je dramatično čekao, dok se Sara Goldfarb pribirala; disanje joj se čulo preko glasova iz televizora. Glas Lajla Rasela bio je autoritativno dramatičan, Da, gđo Goldfarb, plus — plus jedan gane nov, kažem, potpuno nov serijski program koji će ići sledeće sezone; to je šou u kojem bi milioni Amerikanaca želeli da učestvuju; onaj šou kome se milioni sa strepnjom raduju — Zar ja... ja... u.tome — o ne mogu — Da, gđo Goldfarb, vi. Znam kako se osećate, vi se pitate kako to da ste baš vi te sreće, kad bi toliki milioni dali ne-znam-šta da učestvuju u jednom od tih kvizova ... Oh, ne umem da vam kažem ... Dakle, gđo Goldfarb, ne umem ni ja vama da kažem zašto ste baš vi te sreće, ali pretpostavljam da je to zato što Bog ima za vas jedno posebno mesto u svom srcu. Sara Goldfarb pade na zadnji naslon svoje tv-naslo-njače, stežući očajnički jednom rukom

slušalicu a drugom gornji deo svoje haljine. Oči su joj bile iz-buljene. Usta otvorena. Sada je prvi put od pamti-veka bila nesvesna svog televizora. Preko pošte ćete

37n

4dobiti sva potrebna obaveštenja, gđo Goldfarb. Zbogom i... Neka vas Bog ... Klik.Vizije nebeskih anđela prolazile su ispred Ha-rijeve majke, dok joj je psalmopevac tako toplo po jao, ali ih rasprši zujanje signala u slušalici i prasak otvaranja boce deterdženta s preobraćanjem u beli tornado na ekranu. Ona duboko udahnu, pa iz-dahnu vazduh. Telefon. Da. Slušalica se stavlja u svoju kolevku. Spušta se -gse. Aa haaaaaaaa. Klank, ilank. Ona promaši kolevku. Gledala je u telefon nekoliko trenutaka a zatim podiže slušalicu i pažljivo je spusti na njeno ležište. Na televiziji. O Bože moj, televiziji. Šta ću da obučem???? Šta ja uopšte imam od garderobe? Za tu priliku treba da obučem neku finu haljinu. A šta ako mi je tesna u struku? Uh, kakva vrućina! Sara baci jedan pogled niz sebe i zakoluta očima. Možda ću se malo oznojiti, ali mi svakako treba steznik. Možda bi trebalo da držim dijetu? Neću da jedem. Skinuću petnaest kila pre nego što se pojavim na televiziji. A kad stavim steznik — zoljin struk... ne baš sasvim... ali tu ne-gde... A kosa! Zamoliću Ejdu da mi uredi kosu. A možda to oni tamo rade. Specijalno. O ... trebalo je da pitam ... da pitam — koga? Kako se ono zva-še taj čovek? Setiću se, setiću se. Doći će mi. Rekao je da će mi sve poslati preko pošte. Ja dobro izgledam u onoj crvenoj haljini sa — Ne! Crveno ne ispada tako dobro na ekranu. Izgleda nekako falš, čudno i zamagljeno. Pa onda cipele i tašna, min-đuše, ogrlica i čipkana maramica O O O O, Sara klimnu glavom, uhvati se za slepoočnice, zakoluta očima i podiže ruke uvis sa dlanovima prema tavanici, zatim sastavi lako stisnute šake u pesnice i poče da lupka jednu o drugu, pa onda prekide svaki pokret, sedeći kruto u naslonjači nekoliko trenutaka, Zaviriću u plakar. To ću da uradim. Plakar. Klimnu glavom potvrdno, ustade, odvoji se od na-38

slonjače, ode u spavaću sobu i tu poče da rije po dubokom plakaru i pretražuje, da skida haljine sa vešalica, da ih podiže ispred sebe i da ih baca na krevet; oslonjena na ruke i kolena, puzeći, istraživala je najmračnije i najudaljenije delove plakara--ostave, pronalazila gotovo zaboravljene cipele i monotono pevušila bez reci i melodije, otresajući s njih prašinu i probajući par za parom, gegajući u ponekom jer su joj se žuljevita stopala »preliva-la« preko zategnutih ivica cipela i bubrela oko kai-šića; zatim je pozirala ispred ogledala, posmatra-jući svoje cipele i noge s plavim prugama i modricama ... O, kako je ona volela svoje zlatne cipele, sve cipele. Najzad više nije mogla da se opire. Obuče svoju crvenu haljinu. Znam da crveno ne ispada tako dobro na ekranu, ali meni se moja crvena haljina sviđa... Volim je, brate. Zauze manekenski stav i preko ramena pogleda u ogledalo... Zatim pogleda i preko drugog ramena, podešavajući dužinu haljine po volji, pa onda poče da pokušava da povuče gurač zipa naviše, ali posle santimetar-dva i mnogih minuta napora, stezanja, istezanja, guše-nja i prilagođavanja, odustade, te je tako, sa nespo-jenim »lastinim repom« zipa na leđima, stajala ispred ogledala i uživala u onome što je videla, gledajući na sebe očima mnogih jučerašnjica kojima je bila viđena i u svojoj sjajnoj crvenoj haljini i zlatnim cipelama, u onom što je nosila kad je njen Hari bio bar-micvahovan* ... Sejmur je tada još bio živ... Nije bio bolestan... a njen je mali bubili bio tako sladak u svom odelcu — Ah, prošlost. Nema više. Sejmur u grobu a njen — Ah, pokazaću Ejdi kako mi stoji. Čvrsto je držala razdvojeni zip na leđima, dok je čekala da se završi deo programa* Bar micva (bar mitzvah) — jevrejska ceremonija proslavljan]a dana kad dečak uđe u godine odgovornosti, tj. kad navrši trinaestu. — Prim. prev.

39

••••lilina televiziji, pa je onda otišla kod svoje susetke i prijateljice Ejde. O, gde je prijem? Prijem krijem. Prijem ko svaki prijem. Party, šmarti. Kad ti budem rekla, skočićeš kroz prozor. Prizemni, mislim. Sedele su u dnevnoj sobi, strategijski, tako da je svaka mogla jednim okom i uhom da prati i program na televiziji i da razgovara o ponuđenoj značajnoj prilici koja je ovamo i dovela Saru Goldfarb u njenoj sjajnoj crvenoj haljini i zlatnim cipelama koje je nosila onog dana kad je njen Hari, njen bu-bili, bio bar-micvahovan; razgovarale su o događaju toliko važnom, događaju o kojem nije ni sanjala i koji je Saru bacio u takvo stanje šoka da je, mada kolebljivo, odbila ponuđeni komad alve. Sara ispriča Ejdi o telefonskom pozivu i o tome kako će se pojaviti na televiziji. Ona, Sara Goldfarb, biće na televiziji! Ej da je nekoliko trenutaka samo nemo buljila u Saru (jednini uhom je ipak uhvatila kraj scene melodrame na televiziji). Odistinski? Pa, ne bi ti mene zavitlavala, zar ne? Što bih te zavitlavala, naopako?! Zašto se ovako uparađujem, za samoposlugu? Ejda je i dalje buljila u Saru (muzika joj je govorila da se scena zamračuje; instinktivno je znala da sad dolazi reklama, čak i pre onog na-glog povećanja volumena zvuka i praska na ekranu). Jesi li za jednu solju čaja? Ona ustade i krenu ka kuhinji. Sara pođe za njom. Voda je ubrzo proključala i svaka je držala svoju solju čaja u ruci, kad su se vratile u dnevnu sobu, baš pri kraju reklama, i zauzele one iste strategijske položaje sa po jednim okom i uhom prema televizoru, dok su razgovarale i mudrovale o enormitetu predstojećeg događaja u životu Sare Goldfarb, o događaju tako ogromnih razmera i značaja da ju je nadahnjivao novom voljom za život i činio opipljivim jedan san koji je unosio vedrinu u njene dane i olakšavao joj samotne noći.40

Ovako se štedi no-i sad ovaj kurvinj-e radio u svom ovo-brine za pohoreskestvarima i treba bri-nemaš osećanje gra-Hari i Tajron su šetali kroz park, trošeći najviše energije na pokušaje da izbegnu klince koji su uz ciku i vrisku jurili oko njih ili proletali pored njih na koturaljkama ili daskama s točkićima, ne znajući nikad iz kojeg pravca ia ra koje strane može da dođe napad. Ne znam, br; više e-he-biga, zašto im daju taj letnji ra-has-pust. \o sz •» male drhkadžije trebalo stalno držati u čkol:. g' as se? — pa oni bi demolirali i srušili samu š1 vac poreskih obveznika. G ski štos! Badža ni jedan da ze-he-maljskom životu a o\ obveznike. Ama, čoveče, o nuti. Šta je to s tobom, je ;

danske odgovornosti? Oooo oo, čuhuj sad ovo sra--ha-nje, molim te! Pastuvče mora na nekog da đipa i da se pra-haz-ni. Ajdemo, drugar, da nešto klop-nemo, ti si u teheškom čabru. Odbazaše do kolica . sa viršlama i uzeše po dva para s lukom, slačicom i alevom paprikom, i jednu bocu gaziranog voćnog soka. Kad su završili, odšetaše što su mogli dalje od igrališta i opružiše se na travi. Znašta, badžo, ja i nisam baš ko nezdrav zapeo da nađemo rokić. E, al' jaha kriziram, srce. Pa onda prestanimo da se zajebavamo i hajde da nađemo nešto. Ma, srahanje, šta da nađemo kad nemamo ni love ni sita? A ja sve nešto mislim na ono mestašce. Pa, jedino tamo41

i ima. Dosta smo ljuljali marka, deder da vidimo kako da dođemo do love. Koliko nam treba? Jaha ti ne znam tačno. Pahar stotina. Najbolje bi bilo dođemo tamo gore sa jedno četiri sto-hot-ke, znaš već kako, gde u svakom slučaju možemo dobijemo dovoljno. A jesi li ti siguran da Brodi može nešto da nam nabavi? Ma, stase zajebavaš, čo-ho-veče? Razumese da sam siguran. Ćahak i kad on uzme svoj deo, nama ostaje dovoljno da precvikujemo hors, dupliramo lovu i u-hu-živamo u našoj porciji. Jaha sam hip.* On sigurno ima nešto onog di-hi--namit-rokića. Ali ja ne bih želeo da se posle mnogo petljam s tim. Nt bih voleo da padnem na doupu.** Tu si mnogo u pj^vu, srce. Ali ti samo bidi ladan i pusti da ćela onaP0iholona šmrkavi' narkosa prodaje naš rokić za ikon^jeah, to je jedini način, ba-džo. Gledo sam ja jji-

kose kako padaju na doupu i odlaze u ćuzu. Ma, lpknanje, za nas dvojicu — mi-smo tatamate za tu slpar, bebice. Jeah, i pljesnuše dlan o dlan. Dakle, gdt,1 da nađemo lovu? Jaha ti to ne znam, bebice, ali i ne želim nikog da prepadam i pljačkam. Jaha ti još nikad nisam zaglavijo ćuzu i želim da tako ostane. O čoveče, budi ladan. Za koga ti mene držiš, za gangstera? Televizor moje stare je jedna stvar, a pljačka nešto sasvim drugo. Eto, na primer, mogli bismo da prodajemo viršle. Jeah, u fasu, al ko će da gura ona kolica? Ne gledaj mene, bebice, ja sam prodavač. Hahaha, ka-ha-kav bi to bio scenarije... Isuse, tebe vidim kako nožem otvaraš lepinju i mene kako pljeskam viršlu u nju... a ondak igramo par-nepar da vidimo koće da joj udari senf. Uostalom, bar ne bi bili gladni. Ama, čoveče, to mi je najmanja briga. Hajde, Taj,* Hip — samopouzdan, mudar i u dobrom raspoloženju za nešto. — Prim. prev.** Pasti na doupu — otići u zatvor zbog droge (ukoliko prodavca uhvati policija na ulici, gde prodaje). — Prim. prev.42

razmisli malo. Mora da postoji način da uzmemo nekoliko stotki na brzaka. Pušili su, škiljili i češali se, pa zatim Tajron odbaci svoj opušak i protrlja čelo, kao da time nastoji da aktivira sivu masu u glavi... i da se oslobodi svakog svraba koji bi ga mogao spopasti. Znaš, Taj, ima jedna grupa badžo-vana koji svaki dan oko četiri ili pet ujutro idu tamo u onu espediciju novina i tovare kamione. Kolko zarade?..,," a ti to ne znam, čoveče, al znam da se uvek lepo oblače i da voze mnogo slatka kolica. JE li? Hari je nekoliko trenutaka samo gledao u Tajrona. Hmmmmmm. Šta misliš o tome? Tajron je i dalje trljao čelo, ali sad ga je manje-više milovao. Pa, čohoveče, da ti kažem šta mislim — Jaha ti i nisam baš mnogo zapeo da nešto radim, a i mislim da rad ne volem mnogo više nego ti... Jeah ... u pet ujutro. I-hi-suse. Mislio sam da čak i oni bar-meni spavaju u to doba... ali... Hari je i dalje gledao u Tajrona C. Lava a ovaj je i dalje trljao čelo. I šta kažeš? Šta da ti kažem, bebice ... al pre-postavljam da bi mogli da sko-hok-nemo tamo dole i vidimo stase dešava. Hari sleže ramenima, Jebiga, što da ne? Tajron prestade da trlja čelo, pljesnu Ha-rijev dlan, zatim Hari pljesnu Tajronov dlan, pa ustadoše i sa travnjaka odbazaše do staze i stazom kroz park do ulice, u trenutku kad dva-tri vrapca sleteše na stazu da pokupe nekoliko prvorazrednih, mrvica. Ako kažem mojoj staroj da sam našao posao, ona će me sigurno probuditi ujutro. Mislim da bismo morali dustanemo sutra oko četiri, ah? — da bi tamo stigli na vreme ... U četiri u-hujutro, pa to izgleda nemoguće. A ti onda samo pomisli na ono parčence čistog rokića, bebice, pa ćeš odma dig-neš guzicu iz kreveta. A kad ti đi-hi-piš, ti lepo dođeš u moju gajbu da mene probudiš. O, da znaš da ocu! Ako ja moram da ustanem, moraćeš i ti. Na-smejaše se, pljesnuše jedan drugom dlanove u znak

43npozdrava, ali kad se Hari okrenuo da pođe na svoju stranu i da se pripremi za novu naviku koja bi od njih dvojice mogla da napravi velike trgovce drogom, oni ugledaše jednog prijatelja koji je brzo grabio ulicom. Hej, bebice, šta-ha-se dešava? Izgledaš ko datije neko za petama. Što tako šišaš? Pa, ti znaš Malog Džoa, onog mačora s otfikarenim uvetom? Kakodane!

Stanuje tamo preko avenije? Da, taj dasa. On i Tajni i još jedan badža maločas kupili rokić od Vindija a Džo nije stigo da rkne ni pola horsa iz gana* kad se obeznani. Mrtvačka neosvest, ko od šale. Kažu da je samo malo ubrizgo i odma kaliro. A kad je Tajni to video, on je sebi udario još manje, tek da se malo sredi, pa i on ode, kompletno. Je l' nas ne radiš? Nisi na horsu? Ama jok, bre. Šta ti misliš, zašto bi ja ovako hitno šeto svoje dupe? Da bi što pre našo Vindija. Da stignem kod njega pre nego što ukapira šta ima, badžo. Taj je-bivetar je tako dugo narkos da je u stanju da se i konjskom pišaćkom fiksa. Hari i Tajron mu se pridružiše u jurnjavi. Na posao uvek mogu i drugi put, ali nemaš uvek šansu da nabaviš dinamit-rokić kao što je taj.Sledeće noći bilo im je još nešto ostalo od tog heroina — tako je bio dobar. Čo-ho-veče, tu se sigurno neko gadno prešo. Ovaj rokić je trebalo bar šes' puta cvikovati — šes' kesica od jedne. Jebiga, bolje da ih je što manje koji za ovo znaju, badžo, jer bi u ovom gradu bilo mnogo mrtvih. Ma, čoho-veče, šta za ovaj grad znače dva nova lesa? O, sranje, kad na njih pomislim, pitam se šta li se događa tek tamo dole, kod Tonija.Osećali su u sebi mekotu i shvatali da nema svrhe pomišljati na sutrašnji odlazak na rad od kojeg ih je delilo samo nekoliko časova; da bi bilo* Gan (engl. — gun) — pištolj, puška; i kod naših narkomana »špric«. — Prim. prev.44

besmisleno radom kvariti ovu divnu uznesenost od heroina. I odlučiše da skoknu do Tonija, u njegovu gajbu, i vide šta se tamo događa.Ulice su bile pune živosti i zvukova letnje večeri. Tremovi i fasadna stepeništa* bili su zakrčeni ljudima okupljenim oko stotina partija domina i karata, igrača opsednutih kibicerima, dok su konzerve piva i boce vina kružile od jednog do drugog. Klinci bi, s vremena na vreme, projurili pored neke grupe a igrači bi automatski vrištali na njih, ne dižući pogled sa igre niti propuštajući piće. Bilo je to prijatno veče. Negde su, gore, izgleda, sjale zvezde, te je u hodu bilo lako izbegavati gomile đubreta i pseći izmet na ulicama. Istinski divna noć.Toni je živeo na jednom adaptiranom tavanu neke stare industrijske zgrade. To, »adaptiranom«, zapravo je značilo da se na jednom kraju tavana nalazio krevet a na drugom peć i frižider. Između tih stvari bilo je mnogo prostora. Taj prostor je obično bio prošaran posetiocima koji su se fiksali ili već bili u raspoloženju — »uzneseni« pa išli »naviše« ili se pitali zašto se još nisu »uzneli«. Kad su Hari i Tajron došli na tavan, tu je već bilo nekoliko pose-tilaca koji su sedeli uokolo na podu. Toni je sedeo zavaljen u jednoj naslonjači, u jednoj velikoj nadu-venoj, dubokoj fotelji, razdrtoj i pocepanoj, sa ogromnim »krilima« koja su stvarala utisak da će se svaki čas sklopiti oko Tonija i da će ga fotelja nekako progutati i svariti, te da će mu kraj biti na polici u mračnom i prašnjavom uglu neke starinar-nice, odakle će uzvraćati poglede mački na podu koja bulji u njega i natpis koji mu visi oko vrata: »Nije za prodaju«. Gledao je televiziju. Televizor, velik i staromodan, na starinskom stočiću s krivim nogama, potpuno je odgovarao fotelji i savršeno se* Obično na starim zgradama Njujorka, za bekstvo u slučaju požara. — Prim. prev.45

r

uklapao u tavanski ambijent. Toniju je oko vrata visio kraj jednog creva kineskih nargila. Činija na podu iz koje je crevo izlazilo bila je puna hašiša i on je s vremena na vreme povlačio dim, neprestano buljeći u ekran. Nekoliko njegovih gostiju sedelo je oko jedne orijentajne huke — boce pune vina i zatvorene činije pune trave* sa jednim komadom hašiša na vrhu. Merion je upravo bila povukla jedan dim, kad su Hari i Tajron ušli. Oni čučnuše pored ostalih. Stase događa, badžo? Hej, bebice, kako si? Stase ovdi zbiva? Stare stvari, čoveče. Neko pruži Hariju crevo; on povuče nekoliko dimova, pa ga pruži Tajronu. Kad je najzad izbacio dim, Hari se malo naže unazad i pogleda Merion. Kako je? O, sve po starom. Hari pokaza glavom na činiju. Dobar ovaj sit. Uh huh. Stvarno igra svoju numeru u mojoj glavi. Iz cuga mi sredi stvari. Hariju su oči bile poluotvorene a lice mu se opuštalo u osmeh. I pretpostavljao sam da lepo izgledaš. Merioni lice neočekivano buknu u širok osmeh i ona se prigušeno nasmeja. Da li bi to trebalo da se shvati kao kompliment ili zavitlavanje? Hari raširi ruke i sleže ramenima; na licu mu je još lebdeo sanjiv osmeh. Ponekad nisam mnogo uglađen kad sam drogiran. Merion se malo glasnije nasmeja, Možda nije tako, ali si onda mnogo društveniji. Znaš, ti stvarno imaš lep osmeh kad si opušten, kao sad. Hari se nasmeja i još malo joj se približi. Nemani izbora, srce, osećam takvu društvenost da mi se čini da ću se istopiti. Merion se nasmeja i stisnu Harijevu ruku; zatim povuče još jedan dim iz creva, pa ga pruži Hariju. On se nasmeja, To je baš ono što mi sad treba... znaš, da me na neki način oslobodi tenzije, shvataš? Merion zatrese glavom, naprežući se da se ne nasmeje dok drži dim u plućima. Tajron gurnu crevo bliže Harijevom licu,* Trava — marihuana. — Prim. prev.46

Hajde, čohovo moj, ostavi to baljezganje za posle. U-huz-mi ti samo tvoju porciju i u-hu-živaj. Hari povuče dim, koncentrišući se što je bolje mogao, pa onda pruži crevo Fredu. Tajron je posmatrao Freda dok je ovaj dudlao crevo, vukući jedan dugačak, neprekidan dim, što je izgledalo da traje čitavih pet minuta i preti da hašiš bukne, jer je žar, pod navalom vazduha, tako jarko sijao. Dođavola, ovaj će jebač isisati sam sirov hašiš kroz to crevo. Ej, pogledajte da on možda nema rupu u glavi otpozadi, jer taj dim mora da mu negde izlazi! Fred najzad izvadi crevo iz usta i pruži ga Tajronu, dok mu je na licu lebdeo širok, glup osmeh, pa i dalje zadržavajući dim u grudima, prbmumla, Ne pudi Pohlepan, srce. Tajron poče da se smeje, stežući crevo obema rukama; ostali počeše da se kikoću a Tajron pogleda dole, na pod, pa zatim gore, u Fredija čije je lice i dalje bilo govnarski široko iscereno, i Tajron poče da se sve žešće i žešće smeje a ostali pređoše iz kikotanja u smejanje i trešenje glavama, neizbežno privučeni da gledaju u Freda koji je sedeo na svom mestu sa onom glupom iscerenom grimasom na licu, koja se sve više širila i postajala sve gluplja, i sad se ćela stvar već bila otkačila i krenula, tako da i pored svih pokušaja da se obuzdaju, nisu mogli da prestanu da se smeju, dok je Fred nastavljao da zadržava dah iako se osećao kao da se guši, lice mu je sve više i više crvenelo, oči iskakale iz glave a Tajron neprestano pokazivao rukom na njega, tresući glavom, smejući se i balaveći... Si... si... i Fred najzad prasnu i izbljunu vazduh, pa opet brzo odahnu, dok su se ostali neobuzdano srnej ali a Toni povlačio još jedan dim iz svog creva kad su program prekinule reklame, pa zatim povuče još nekoliko dimova,

pa zatim nastavak programa, pa opet nekoliko novih reklama i Toni povuče još jedan dim, pa poče da se vrti u svojoj fotelji i da u bradu gunđa47

zbog prokletog sranja, jer je hteo da gleda taj prokleti šou a ne tu kenjažu kako kuče ždere konjsko meso iz konzerve, pa onda poče da se dere na televizor, Nosi se jebena keretino i bolje nabij tu njušku gore u njene sise. I štatije sad, životinjo, zar ti ne voleš ribu? Ah? Ne voleš ribu, kučketino kereća. Ostali su bili prestali da se smeju i napravili malu pauzu u pušenju hašiša, pa su sad samo sedeli naslonjeni leđima na zid, slušali muziku i lupkarali| prstima po taktu, pa počeše poluzainteresovano da! gledaju i slušaju Tonija, i ponovo se začu kikotanje.! Ej, bebice, ti ne bi smeo tako da govoriš o ku-huč--kama, kad je tu Hari, to njemu povređuje osećanja. J Na Fredovom licu se pojavi ona tupa iscerena grimasa seoskog momka, A otkud ti znaš da je to kučka. Možda je baš peder, i Fred iznenada puče na-dvoje od smeha, Jebiga, u-husraću se od smeha, ha-hahahahaha, seter, peder, hahahahaha; Toni je i dalje gunđao nerazgovetno a ostali su se kikotali i smejali dok su gledali Freda kako se cereka i trese glavom, i kad god bi mu smeh slabio, on bi počinjao da trtlja o seteru, seterima i pederima i svi bi na to počinjali ponovo da se kikoću, i Toni ustade sa crevom nargila oko vrata, priđe komodi, iz jedne fioke izvuče nešto, ponovo bučnu u svoju fotelju, izgubi se iz vida iza njenih ogromnih bočnih krila, stavi jedan nov pregršt hašiša u činiju, zapali ga i povuče nekoliko dugih dimova, dok se na ekranu ponovo ukazivao šou; zatim se zavali u fotelji i bez reci i pokreta nastavi da gleda. Fred je najzad bio iscrpljen i nesposoban da se i dalje smeje, mada je nastavljao da trese glavom i da se ceri, dok su ostali izbegavali da ga gledaju, jer kad bi ga pogledali, ponovo bi počinjali da se smeju, jer svakog su bolele slabine od smeha, te su zato gledali bilo gde, samo ne više u Freda, a Hari i Merion su sedeli dalje od ostalih, ispruženi na nekoliko starih jastuka, deli-48

mično naslonjeni na zid, delimično obraćajući pažnju na muziku, a najveći deo pažnje posvećujući jedno drugom. Da li sad živiš sama ili s nekom ci-merkom? Ne, sama sam. Pa ti to znaš. Hari sleže ramenima, Ej, a kako bih ja to mogao da znam? Koliko se sećam, kad sam poslednji put bio u tvojoj gajbi, imala si jednu cimerku, zar ne? O, bože, pa to je bilo pre više meseci. Au, zar tako davno? Tem-pus stvarno -fugits, ah? Da, ponekad. A ponekad izgleda da stoji u mestu. Kao da si u nekoj vreći pa ne možeš napolje, a neki ti glas stalno govori da će jvremenom biti bolje a vreme, čini ti se, prosto stalo, pa se smeje i tebi i tvom bolu... A onda jednog dana samo prestane s tim i ti vidiš — prošlo šest Jmeseci. Kao tek si izvadio svoje letnje odelo, kad ono Božić a u međuvremenu deset godina patnje. Hari se osmehivao, Isuse, ja ti rekao samo »zdravo« a ti mi i uzela i klasifikovala otiske prstiju. Ali milo mi je što si dobro. Merion se nasmeja a Hari pripali jednu cigaretu marihuane, povuče nekoliko brzih di-mova i pruži je Merioni. Toni poče malo da se trza; pokreti su mu bili spontani, nekontrolisani, dok je osećao približavanje nesreće. Sav se bio uneo u film na ekranu i pitao se kako li će Teški da sredi onog Rđavog Badžu i oslobodi Žensku — i dok je Teški grabio jašući za njima, nešto je u Toniju znalo da je prokleta televizija zaverena protiv njega, da se pritajila i da samo čeka da ga ščepa. On ponovo zapali nargile i iz creva povuče nekoliko dugih dimova, zatim propusti sit kroz nos i nastavi da bulji u ekran, Bolje ti je da se sa mnom ne zajebavaš, kučkin sine. Upozoravam te. Prestade da se trza, zavali se u svojoj fotelji i ponovo se izgubi iz vida svojih gostiju. Merion se prigušeno nasmeja, On stvarno ima neki svoj scenario koji se odvija paralelno sa onim na televiziji, zar ne? A-ha. Ponaša se kao neki badža sa ženskom koja neće da mu da.49 4

r

J ostali su pomalo posmatrali Tonija, smeškali se i, kao i mnogo puta ranije, uživali u njemu više nego / u bilo čemu na televiziji koju je on gledao. Znašta, / čo-ho-veče, on zamišlja da je to njegova ženska. Sranje, on sa svojom ženskom nikad nije ovako razgovarao. Nasmejaše se i ponovo se okrenuše muzici, ćaskanju i pušenju. Hari je sad, nekako, bio naslo-njen na Merion, dok ga je ona polako milovala po glavi, igrajući se njegovom kosom i, zajedno s njim, slušajući muziku. On bi s vremena na vreme vrhovima prstiju lenjo dodirivao bradavicu na njenom sisiću ili joj šakom milovao grudi, i to uvek tako nežno, ne s nekim planom već kroz neku vrstu sanjarenja. Posmatrao bi vrh svoga prsta dok je trljao izbočenu bradavicu i zamišljao je ispod bluze, pomišljajući na njeno otkopčavanje i neposredan dodir usnama, na ljubljenje, ali to mu se u ovom trenutku činilo kao neki veliki poduhvat, te on to odloži pa nastavi da sluša muziku i da se lagano kreće niz tok milovanja njegove glave, svesno tonući sve dublje i dublje u senzualne struje koje je to milovanje stvaralo. Znaš šta, dušo, ovo mi prija više nego fiks. To me stvarno pokreće. I ja to volim. Uvek sam volela kovrdžavu kosu. To godi mojim prstima. Ne možeš da ih lako provlačiš kao kroz pravu kosu. Pruža otpor. Kao da živi nekim svojim nezavisnim životom, i osećaš neko uzbuđenje kad je savladaš; Merion je posmatrala svoje prste dok su se provlačili kroz Harijevu kosu, gledajući krajeve pramičaka kako se uvrću i trzaju dok joj se prsti kroz njih probijaju, a onda bi mu jednim prstom uvrtala kosu koja je pucketala i odskakala, pa bi je zatim puštala da joj miluje dlan, skupljala prste i polako podizala šaku osećajući kako joj kosa lagano klizi između prstiju, njenih prstiju, svesna toga da stvara neki ritam svom milovanju koje je upravljalo njenim disanjem a onda ona postade deo tog 50^^T!

disanja i uplovi u male nabore, talasiće koji su je prožimali dok joj je Hari nežno trljao bradavicu na dojci, držeći je između dva prsta, zamišljajući i njenu ružičastu bradavicu i kako bi je osećao između svojih usana, kad Toni opet poče da se dere na prokletu televiziju, Jao,

materti, bolje nemoj da se kurčiš. Jao, upozoravam te ja tebe, vašljivo kopile, jerbo mi je dosta te tvoje kenjaže, da znaš! — uvijao se i izvijao u svojoj fotelji i prkosno buljio u ekran, a Tajron otkikota svoj kikot, Jaha mu ne zameram kad pcuje taj te-he-levizor, al se stvarno nadam da mu ta izdrkana sprava neće počne odgovara, jer kadse to desi jaha uvek moram precvikujem ovaj sit i kidnem, badžo, gla-ha-vom bez obzira, i on povuče još jedan dobar dim i okrete glavu na drugu stranu da ne bi morao da pogleda u Freda s glupom grimasom na licu, koji se stalno tako kezio da bi Tajrona naterao da zine i izbaci dim; i jedan tip izvuče odnekud bocu amilnitrita, otčepi je bučno, zatvori prstom jednu nozdrvu a drugom duboko uvuče gas; drugi tip mu ščepa bocu i učini isto i obojica padoše na pod kikoćući se, smejući se i urlajući od smeha, a Toni izviri iz svoje fotelje. Znao sam, znao sam da će ovi parcovi to durade, jao, Isuse Hriste, uzelisu to moje sranje, kopilani pokvareni, prlja-^ vi kopilani pokvareni; a Hari i Merion, istovremeno, naglo prestadoše da se miluju pa se uspra-više u sedećem položaju, uroniše u aromu gledajući ostale oko sebe kako se kikoću i urlaju od smeha, Ej, badžo, upravi ga malo i na nas, i žuti gas poteče kroz vazduh i Hari ščepa bocu, te on i Merion legoše jedno pored drugog a tela su im gotovo prodirala jedno u drugo i oboje duboko udah-nuše gas, držeći se tesno jedno uz drugo, dok su im tela počinjala da podrhtavaju, glave da se zanose od vrtoglavice i jednog trenutka su se osećali kao da će umreti, ali zatim počeše da se smeju i još

tešnje 51rpribijaju jedno uz drugo, dok je gas kuljao stešnjen između njihovih noseva a Toni se još više naginjao napred iz svoje fotelje, Jao, đubretari jebeni, saću vam udarim jedan tuš jagoda po ćelom telu, da vas izrešetam s ovu kara za maru, kitarese-blese jebačke, i on podiže desnu ruku s jednim velikim revolverom koji je obično držao pored televizora i nanišani na svoje goste, Nećete, vala, više da me zajebavate ni vi pice-kurošašoljice dok ja gledam ovaj prokleti šou, pa mi ondak još idete uz dupe s to jebeno sranje za kikot, kad ja čekam da vidim štaće se desi ovde a svi su pri tom i dalje udisali gas, valjajući se od smeha uz češanje i znojenje i Toni se još žešće upilji u ekran, A i ti me, vala, teško zajebavaš s ti prekidi, s tom kerećom hranom i plastičnim kesama punim mirišljavog klozet-papira, dagajebem! — drao se sve glasnije i glasnije a lice mu je bilo zajapureno kao i kod ostalih koji su se znojili pod gasom za smejanje i sad slušali i gledali u njega kroz tesne otvore očiju nagrizenih znojem, u histeričnom sme-hu, MA JELME ČUJETE? AH? JAO NE MOGU VISE DA GLEDAM TO SRANJE KROZ GUSTO GRANJE, MILULIVAM NANU NANINU! — i on povuče oroz i prvi hitac pogodi ekran u mrtvu središnu tačku; začu se neka slaba eksplozija koja trenutno nadjača histerični smeh i Tonijevo vrištanje, varnice počeše da vrcaju iz televizora zajedno s plamenom, veliki komadi razbijenog debelog stakla razleteše se po sobi, dok je dim kuljao naviše i oko televizora a Toni se uspravi u svojoj fotelji vrišteći histerično, E SAD SAM TI POKAZO ŠTA ZNAM, PIZDO JEBENA? HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA i on ispali još jedan metak u televizor na izdisaju, EVO TI JOŠ JEDAN KOJTI SLEDUJE, HAHAHAHAHAHAHA a treći metak se zari u već razbucano telo televizora, A KAKO TISE OVO SVIĐA? AH? ŠTAKAŽEŠ NA OVO, DUPE JEDNO VAŠLJIVO? i nastavljajući da 52

se kezi na televizor, on ispali još jedan metak u zadimljene ostatke nekadašnjeg dostojanstvenog televizora, MISLIOSI DA MOŽEŠ LAKO DA PROĐES S TO TVOJE SRANJE, AH? JELDA SI TAKO MISLIO? AH? Ostali su ga i dalje gledali, smejali se i tresli od smeha, dok je on ispaljivao još jedan metak u onaj krš, nastavljao da ide ka njemu, zatim stao iznad krša i uživao u poslednjem hicu, sijajući od zadovoljstva, cereći se i zlurado zureći u zdrobljene i zadimljene ostatke, posmatrajući kako varnice vrcaju i puze pa zatim skakuću duž naprslog električnog

gajtana, pucketaju i cvrče kad stignu do uti-kačke kutije u zidu, dim vijuga sa nagorele žice i samog utikača a Toni počinje malčice da baljezga gledajući kako bivši televizor podrhtava pod njegovim ždrakom, kako se trese i moli za milost, za još jednu šansu, Neću nikad više, Toni, mame mi, Toni, molim te, molim, pruži mi još jednu šansu, Toni, i ja ću se popraviti, kunem ti se, nek mi umre mama ako te lažem da ću se popraviti za tebe, Toni, a Toni je podrugljivo gledao u televizor dok ga je on molio i preklinjao, Tonijevo ćelo biće bilo je ispunjeno prezirom prema cmizdrećem kučkinom sinu, ŠANSU??? ŠANSU??? PRUŽIO SAM JA TEBI JEBENU ŠANSU DA CABRIRAS, HAHAHAHAHAHA, NE MOŽEŠ ČAK NI DA CRKNES KO COVEK, ĐUBRE JEDNO KUCKINO! Molim te, Toni, molim te... ne pucaj, mol — KUS, BARABO! i Tonijevo lice je prosto bubrelo od prezira, kriveći se, dok je on gledao posrnuli televizor pravo u oči rekavši mu mekim, opakim glasom, Jebise, pa onda ispali i završni metak u trepereće i još preklinjuće telo televizora, i televizor na ovaj coup de grace malo uzdrhta, posled-nja varnica vrcnu jedan pedalj preko zgarišta i ot-pucketa u večnost, a poslednji tračak dima odvijuga u atmosferu i pomeša se sa dimom od marihuane, hašiša, duvana i gasom za smejanje i rasprostre se53

u sobnoj atmosferi, oslobođen raznih procepa i pukotina iz kojih je izišao. Toni sleže ramenima i za-denu pištolj za pojas, Rekosamti da se ne zajebavaš sa mnom, ponovo sleže ramenima, Niko ne srne da se zajebava s Tonijem Mudonjom. I on se pridruži ostalima, uze bočicu s gasom za smejanje, udahnu gas i pade na pod smejući se sa ostalima, kad neko, između dva kikota, predloži da se očita molitva za pokojne a Hari i Merion još jednom udahnuše pramen gasa stešnjen između njihovih noseva, dok su im se tela i dalje utrljavala jedno u drugo, dok su se smejali i kao koža prianjali jedno uz drugo a muzika nastavljala da plovi kroz dim i smeh, kroz uši i glave, mozgove i svesti, i uspevala nekako da se, neometana i neizmenjena, probija do drugog kraja sobe — i svako se dobro osećao, čoveče, mislim, stvarno dobro, u smislu baš-me-briga-za-sve, ili kao da su se popeli na vrh Mont Everesta ili se umorili od gnjuranja u nebo ili lebdeli u vazduhu kao ptice, a-ha, kao da su se vinuli u nebesa i bili nošeni vaz-dušnim strujama kao velike ptice, baš kao velike ptice, čoveče ... a-ha, jeah ... kao da su se iznenada otkačili, kao da su iznenada postali slobodni... slobodni ... slobodni...Sara Goldfarb je sedela u svojoj tv-naslonjači i lakom mazala nokte, dok je gledala televiziju. Njeno doterivanje bilo je dugo i temeljno a Sara je bila kadra da sve radi dok gleda televiziju i da sve što radi radi na svoje zadovoljstvo, ne propuštajući ni jednu reč, ni jedan gest na ekranu. Možda to lakova-nje noktiju nije bilo savršeno, možda se malo laka razlivalo po okolini noktiju, na prste, i izgledalo mal-čice neuredno, ali ko će to da zapazi? Sa metar-dva razdaljine to izgleda profesionalno urađeno. Pa i da nije, čudna mi čuda. Za koga ona mora da ure-54đuje svoje nokte? Radi koga ona mora da brine da li će videti da to nije ispalo kako valja? Pa onda ši-venje ili peglanje ili čišćenje? Bez obzira na to šta ona radila, jedno i po okce na ekran vrši posao a dani i život snošljivo prolaze. Ona ispruži jednu ruku ispred sebe i pogleda u nokte, gledajući istovremeno u televizijski ekran između razmaknutih prstiju. Buljila je u svoje prste uživajući u optičkoj iluziji da su joj prsti naslagani jedan preko drugog, udvostručeni, i da gleda kroz njih. Sara se osmehnu i osmotri drugu ruku. Baš lepa crvena. Fantastična. I tako se lepo slaže s haljinom. Skini nekoliko kilograma i haljina će ti stajati kao nova. Gornji deo crvene haljine poče da joj pri kretanju spada sa ramena, ona je pokupi na leđima i zavali se u naslonjači tako da joj više ne spada. Volela je tu svoju crvenu haljinu. Trebalo bi da oslabi. A uvek bi možda mogla i malo da proširi šavove. U biblioteci mora da ima neka knjiga o tome. Sutra ću da odem do biblioteke, da uzmem knjigu i da se bacim na dijetu. Stavi u usta još jednu čokoladnu bombonu s kremom i pusti da joj se čokolada lagano

topi, uživajući u ukusu čokolade pomešane sa filom, pa zatim jezikom pritisnu čokoladu uz nepca, osmehnu se i zažmiri, dok joj je telo bridelo od šokića naslade. Očajnički je nastojala da joj se sama bombona polako topi u ustima, ali njen napor da savlada prinudu da je zagrize i sažvaće pokaza se nekoristan i oči joj se odjednom širom otvoriše a izraz lica skupi u jedan od onih ozbiljnih, dok je intenzivno žvakala slatkiš, dva-tri puta ga provaljala u ustima, pa progutala, brišući nadlanicom krajeve usana. Oni tamo u biblioteci imaju jedno more knjiga. Zatražiću onu koja mi treba. Neku po kojoj se brzo slabi. Možda ću uskoro da se pojavim na televiziji, pa zato treba što pre da se udenem u ovu crvenu haljinu. Gledala je u ekran svesna radnje i reci, ali svest joj je i55

•Mldalje bila usredsređena na kutiju sa čokoladnim bombonama na stolu pored njene naslonjače. Tačno je znala koliko ih je bilo ostalo... i koje su to bile bombone. Četiri. Tri od crne čokolade, jedna od mlečne. Ona od mlečne bila je punjena višnjom u soku od višnjevače. Ostale tri: jedna karamela u čokoladi, jedna sa brazilskim orahom i jedna sa nu-gatom. Ona s višnjom stajala je poslednja u redu. Nju je Sara bila odvojila na kraj kutije da je greškom ne bi uzela dok gleda televiziju. Ostale su stajale napred, pri ruci. Možda ne bi ni gledala koju uzima. Ali plan je bio napravljen. Kao i uvek. Nugat, brazilski orah pa karamela. A zatim što duža pauza pre nego što uzme da pojede višnju s višnjevačom u čokoladi. Uvek je igrala jednu igru. Koliko samo godina tu istu igru? deset? Možda i više. Od mužev-Ijeve smrti. Jedne noći je tu bombonu ostavila samu u kutiji... ćele noći samu. Gledala je ceo jedan film i onaj kasni šou. Otišla je da legne a bombona je i dalje stajala sama u kutiji s praznim braon korpi-cama od hartije u kojima su pojedine čokoladne bombone bile tako slatko ugnjezdene. Prkosno je pogledala poslednji slatkiš pre nego što je otišla u krevet. Napravila je jedan oštar pokret glavom prema kutiji, osećala se pobednički dok se svlačila i gnezdila između krevetskih čaršava, pa je maltene istog trenutka zaspala. Koliko se seća, san joj je bio okrepljujući, bez snova o nevoljama, ali usred noći se iznenada trgla i našla u sedećem položaju u krevetu; čelo joj je bilo prekriveno graškama hladnog znoja i mnoge je beskonačne sekunde tako sedela, buljeći u mrak, osluškujući i pitajući se zašto se probudila i šta ju je probudilo, pitajući se da joj nije neko provalio u stan i da se taj možda baš sad ne sprema da je udari, te je naprezala sluh ali ništa nije čula pa je ostala savršeno pritajena, sedeći u krevetu, jedva dišući nekoliko sekundi, i najzad je 56

odbacila pokrivač i odjurila u dnevnu sobu, nepogrešivo prolazeći kroz mrak ka stolu sa čokoladnom bombonom koju je podigla iz kutije kao da joj je ruka bila božjom rukom upravljena ka njoj, i gotovo se onesvestila kad joj je prva navala ukusa provalila u svest, pa se skupila u svojoj naslonjači slušajući sebe kako mulja bombonu od mlečne čokolade punjenu višnjom u višnjevači. Zatim je oteturala natrag u krevet. Sledećeg jutra probudila se rano i, sedeći u blagoj filtriranoj svetlosti, pokušavala da se seti nečega ali nije znala čega. Nejasno je osećala da se nešto bilo desilo i pretpostavljala da je to bio san, ali i pored svih napora nije mogla da se seti tog sna. Trljala je tabane a zatim i slepoočnice, ali nikako da se seti šta je sanjala. Udarala se i po glavi zglavkovima, nekoliko sekundi, pokušavajući i tako da podstakne memoriju, ali i pored svega... ništa. Ustala je iz kreveta i odbazala, bez misli u glavi, u dnevnu sobu umesto u kupatilo, uključila televizor i iznenada postala svesna sebe, dok je stajala iznad svoje naslonjače, gledajući u praznu kutiju bombona. Buljila je u nju poduže pa se onda setila svog sna i gotovo obeznanjena sručila u naslonjaču i lako zatresla kad je potpuno shvatila da je prethodne noći pojela bombonu od čokolade punjenu višnjom u višnjevači, ali ne sećajući se zapravo da ju je jela. Pokušavala je da se seti kako je zagrizla u nju i onog osećanja kad joj se višnjevača cedi na jezik, ali i svest i usta bili su joj prazni.

Zamalo nije vris-nula kad se setila kako se žestoko borila da joj kutija s čokoladnim bombonama potraje dva dana, setila nečega što se nikad ranije nije desilo, da potraje dvaput duže nego ikad ranije, a poslednju je nastojala da sačuva za sledeće jutro, kako bi mogla da kaže da joj je kutija trajala tri dana, a eto, bombone više nije bilo a čak se nije ni sećala da ju je pojela. Bio je to turoban dan u životu Sare Goldfarb.57

Nikad više nije dopustila da se to ponovo desi. Nikad više nije bila toliko luda da pokuša da joj bombone traju ili da ih čuva »za posle« ili za sledeći dan. Neka se svako to sutra stara samo o sebi. Bog nam daje dan samo jedanput dnevno i zato ona svaki dan u jednom navratu jede svoje čokoladne bombone i zna da ih je pojela... I zato se ona sad osmehnu na lepog spikera, pruži ruku ustranu i nežno uze svoj poslednji slatkiš — čokoladnu bombonu punjenu višnjom u višnjevači, stavi je na jezik i uzdahnu, dirkajući je jezikom i zubima, osećajući celim telom svrab slatkog iščekivanja i lako grčenje stomaka, i onda, ne mogavši više da se uzdržava, poče da zariva zube u razmekšanu čokoladnu oblogu i nastavi da je pritiska, dok je čokolada pucketala a gusta višnjevača joj štrckala u usta, a zatim se čokoladna obloga razdvoji kao Crveno More, zarobljena višnja skliznu u slobodu a Sara Goldfarb poče da je valja u ustima punim finog ukusa i fluida kojem je dopuštala da joj peckavo curi niz grlo, pa prevrnu oči kad zagrize višnju, ali ih ubrzo vrati na svoje mesto da ne bi propustila nešto na ekranu. Poliza prste pa ispnlži ispred sebe prvo jednu pa drugu ruku i ispita svoje kao višnja crvene lakovane nokte, zatim proviri kroz raširene prste na televizor i šćućuri se u sebi zamišljajući sebe kako hoda iz pozadine tv-scene pravo ka njenom prednjem delu, noseći svoju crvenu haljinu koja joj tako lepo stoji jer je oslabila, i zlatne cipele koje izgledaju tako bogato na njenim nogama a kosa joj tako fantastično crvena da ne biste verovali — O, zamalo da zaboravim. Kosa. Treba da bude crvena. Otkad nije crvena. Sutra ću zamoliti Ejdu da mi je ofarba. I baš me briga što crvena boja ne ispada tako dobro na televiziji. Nosiću crveno. Sem cipela. Sem cipela, sva sam u crvenom. Kad me budu pitali kako se zovem, reći ću im Crven-kapa. To ću da im kažem. Gledaću pravo u televizij-58sku kameru, dok crveno treperi i svetluca na meni, pa ću im reći: Ja sam mala Crvenkapa.Hari je pešice otpratio Merion kući. Noć je bila topla i vlažna, ali oni nisu bili naročito svesni vremenskih prilika. Znali su da je toplo i vlažno, ali to je ostalo kao činjenica izvan njih a ne nešto što su oni osećali. Tela su im i dalje bridela i bila malčice napregnuta od onog gasa i smejanja a istovremeno su osećali i opuštenost i smirenost od marihuane i hašiša. Bila je to divna noć ili jutro ili što vam drago za šetnju kroz Bronks. Bilo je i jedno nebo negde iznad krovova tamošnjih zgrada, nebo sa zvezdama i mesecom i svim onim stvarima kojih ima na nebu, ali oni su bili zadovoljni i time da visoke ulične sve-tiljke smatraju za planete i zvezde. Ako vam svetilj-ke ne dopuštaju da vidite nebesa, vi onda izvedite malu magiju i izmenite stvarnost tako da odgovara trenutnoj potrebi. Ulične svetiljke su sada bile planete, zvezde i mesec.Čak i u te sitne noćno-jutarnje sate na ulicama je bilo prilično živo od automobila, taksija, kamiona, ljudi i ponekog pijanca. Sa udaljenosti od jednog bloka zgrada ka njima su nejasno teturale dve osobe. Žena je neprestano vukla badžu za ruku, 'Ocu da piškim. Takoti boga, stani da piškim. Živa se upišah. Zar ne mož' ni pet minuta da se strpiš, pobogu? Izdrži samo još dva-tri bloka. Ne. Ja moram da pišam. Ama, stisni petlju. A šta ti misliš da ja radim? Zubi su mi utrnuli. Isusehriste, pa ti si prava guzna bolest, je l' znaš? Ah? Ama, ne muči mene guza, bre! Ona ga ščepa, oboje stadoše, ona podiže suknju, uhvati se za njegov opasač, čučnu iza njega i poče da mokri. Ej, štato radiš, dođavola, kučko jedna šašava? — Ahhhhhh što to prija — Ma, jesilti ćaknuta il — Prestani da se mrdaš, ahhhhhhhhh —

59r

Zar te nije sramota? On se raskoraci da bi izbegao sve širi i širi tok celovečernjeg piva, dok je .pna nastavljala da uzdiše sa spasonosnim olakšanjem, ne obraćajući pažnju na blago pljuskanje i prskanje koje joj je golicalo noge; oči su joj bile zatvorene u savršenoj ekstazi, njihala se tamo-amo i povlačila badžu za kaiš, dok se formirao pravilan luk između nje i njega a on pokušavao da se održi u sopstvenoj labilnoj ravnoteži, gurajući je unazad kako bi joj skrenuo mlaz na drugu stranu i izvodeći brzu pantomimu da bi izbegao posledice otvaranja brane, Pu-stime, takoti boga, ali ona ga je i dalje vukla za kaiš, nastavljajući da uzdiše i piša, Ma, ne vuci me, bre, pašćemo oboje — i on iznenada spazi Harija i Me-rion, naglo se ukruti, osmehnu i raširi ruke da sakrije svoju čučeću Ledi od Prazneće Bešike. Hari i Merion vesto, mada sanjivo, izbegoše potok, pre-skočivši ga dostojanstveno i Hari se osmehnu na badžu — Bogami, tvoja je gospa dobra pišačica, čo-veče, pa se nasmeja pa on i Merion produžiše ulicom, a badža je dobrih nekoliko sekundi gledao za njima, kad mu u glavi zazvoni zvono na uzbunu i on oseti kako mu se telo naginje na jednu stranu, pokuša da se ispravi i održi ravnotežu, no izgubi junačku ali kratku bitku i poče da pada ka brzacima ispod sebe, Ej, dagajebem, šta to radiš, šašava žen — i tresnu na površinu reke pljusnuvši pa poče da se koprca uokolo, U POMOĆ! U POMOĆ! dok je njegova gospoja ležala na leđima nastavljajući da uzdiše sa olakšanjem, Ahhhhhhhhh, i da povećava i nivo i brzinu rečnog toka, dok je njen zaštitnik i večernji kompanjon pljuskao i prskao vodu oko sebe, JA NE ZNAM DA PLIVAM, JA NE ZNAM DA PLIVAM, te najzad, strašnom odlučnošću i grčevitim hvatanjem za slamku uspe da se domogne plićaka i da se izvuče na obalu, gde kleknu oborene glave i zadihan, dok se njegova večernja dama valjala po trotoaru 60uz još jedan dugačak uzdah, posle čega se sklupča u položaj fetusa i zaspa u zaštitnom žbunu rečnog izvora. Hari se isprekidano nasmeja i zavrte glavom, Preteruju ovi pijanci, zar ne? Oni stvarno nemaju stila, nikakvog stila.On i Merion nastaviše da hodaju ulicom svesni suhote u svojim grlima i žudnje u svojim stomaci-ma. Zaustaviše se pred jednim celu-noć-otvorenim snek-barom i tu uzeše jednu porciju slatke pite sa dve kugle sladoleda, sirupom od čokolade, jagodama sa šlagom i kremom od jaja sa strane. Merion plati račun i oni nastaviše ka njenoj kući. Sedeli su za kuhinjskim stolom i Merion upali cigaretu marihuane. Hari se prigušeno nasmeja, Dakle, stvarno neobična ona ženska. Onom badži je bio potreban čamac. Merion pruži Hariju cigaretu pa zatim polako ispusti dim. Trebalo bi da postoje pisoari na ulicama. Onda ona ne bi morala da se ponižava samo zbog mokrenja. Muškarac može da ode u neku uličicu ili da stane iza parkiranih kola, i to je savršeno prihvatljivo, ali kad to radi žena, ona se izlaže ruglu. To je ono što se meni sviđa u Evropi, oni su civili-zovani. Hari je s nakrivljenom glavom gledao u nju i slušao njene reci, pa se onda poluosmehnu i polu-izveštačeno nasmeši dok joj je vraćao cigaretu, Ne znam da l' ti to govoriš svom psihijatru ili nekom sudiji. Bese ostalo još malo cigarete marihuane i ona to ponudi Hariju, ali on odmahnu glavom, te ona pažljivo ugasi opušak i stavi ga na ivicu pepeljare. Pa, zar ćela ta stvar ne smrdi? Mislim, to je beskrajno smešno. Od žena se ne očekuje da pišaju ili seru ili prde, niti da smrde i uživaju u povaljiva-nju — izvini, mislim na seks. Ej, srce, ja sam nedužan, priznaćeš? Je l' se sećaš? Ja nisam jednu jedinu reč rekao. U redu, meni je potrebno da se vežbam na nekome. Pa onda idi i vežbaj se na svom psihijatru. Njemu se plaća za to. Ona se osmehnu,61

Ne više. Jesi li ga otkačila? Ne sasvim. Viđani ga, ali ne kao pacijent. Hari se nasmeja, A da l' se i tucaš s njim? S vremena na vreme. Kad sam raspoložena za to. Moji me pitaju da li još odlazim kod njega a ja im kažem da, pa mi i dalje daju pedeset dolara nedeljno za njega. Merion se glasno nasmeja i dugo se smejala, Pa tako Čak ne moram ni da lažem matore. Jesi li se tucala i sa onim pre njega? Da, ali to se već bilo malo iskomplikovalo. Prestao je da mi piše recepte, hteo da ostavi ženu a mene da izvede na pravi put... Znaš, jedan od onih zagriženih muškaraca. Ovaj je drukčiji. Viđamo se s vremena na vreme, zabavljamo se i nema nikakvog pritiska. Lepo se provodimo. On mi i dalje piše recepte za tablete. Pre nekoliko nedelja odleteli smo na De-vičanska ostrva, za vikend. To je bio bal. Ej, bilo je ludo. Tako mi zvuči. Da. Znači, tvoji još caluju račune — pokaže glavom na ostali deo stana — za gajbu i tako dalje? Da. Ona se ponovo glasno nasmeja, Plus pedeset komada nedeljno za dušebrižnika. A i ja pomalo radim za nekoliko izdavača — honorarno sređujem neke rukopise za štampu. A ostatak vremena provodiš u izležavanju i fiksanju, je l' tako? Ona se osmehnu. Tako nešto. Ti si uredila svoj život. Ali otkud to da si tako gruba prema svojima — hoću da kažem da mi se čini da uvek nekako netrpeljivo pričaš o njima. Ma, dave me svojim malograđanskim pretenzijama, znaš šta mislim? Žive u onoj svojoj velikoj kući sa svim onim automobilima i lovom i društvenim prestižem, i skupljaju novac za razna čivutska bratstva i bogtepita šta još... Merion se pridruži Hariju u smejanju. Da, takvi su ti oni. U stanju su da zakolju čoveka za lovu pa posle da udele nekoliko dolara onoj organizaciji za unapređenje Crnaca i da misle kako čine dobro ovom svetu. A da ih vidiš kako su liberalni kad dođem kući s nekim crnim momkom. Eh, nisu ništa gori od ostalih.62Hari se zavali u stolici, opruzi noge i zatrepta očima. Ceo svet je pun govana. Možda, ali meni ne smeta ceo svet. Oni imaju sve osim kulture. Teški su. On sleže ramenima i osmehnu se, Rekao bih da si u pravu. U svakom slučaju, nema smisla da im dopustim da me zgaze. A narkosi su gadna fela. Ponekad se ponašam kao paranoik. Da, al' treba da naučiš da se držiš opušteno, i on se osmehnu na svoj sanjiv način, puče prstima i zaklima glavom kao da sluša džez-muziku. Oboje se nasmejaše, Šta kažeš da malo skoknemo u krevet, ah? Okej, ali nemoj odmah da zaspiš. Šta ti misliš o meni? Je l' da sam neki šiz? Nasmejaše se isprekidano i Hari ispljuska lice hladnom vodom pre odlaska u krevet. Nije se još bio ni čestito ispružio, ni smestio, a Merion je već bila iznad njega, licem uz njegovo lice; jednom mu je rukom trljala grudi i stomak, Ne znam da li mi je to od trave ili zbog razgovora o mojim roditeljima, ali vraški sam jebežljiva. Ma, šta mi kažeš? Nije, nego zbog mene. Ja tako delujem na ženske. Ja sam neodoljiv, i on poče da se srne je a Merion ga pogleda i zavrte glavom, Zar se još nisi umorio od tog starog vica? Porazgovaraj sa svojim dušebriž-nikom o tome. Možda je to kod mene težnja da mi se ispuni želja, i on se ponovo nasmeja, Merion se zakikota, poljubi ga i nekoliko puta pređe ovlaš svojim usnama preko njegovih, s jednog kraja na drugi, pa mu onda zari svoj jezik u usta što je dublje mogla; Hari pokrenu svoj i obgrli je, osećajući pod rukama njeno fino glatko meso; milovao joj je leđa i obe kriške zadnjice, dok mu je ona trljala unutrašnje strane butina i vrhovima prstiju blago prelazila preko njegovih muda, ljubeći mu pri tom grudi i stomak, pa mu onda zgrabi ud; gladila ga je nekoliko trenutaka pre no što će ga obuhvatiti usnama i milovati mu glavić jezikom; Hari je i dalje nežno milovao njenu stražnjicu i preponu, uvijao se i pro-63•jj^^^VM

tezao, očiju poluzatvorenih; pruge svetlosti su razbijale tamu njegovih očnih kapaka a kad je otvorio oči nejasno je video Merion kako mu halapljivo guta goluba, svest mu naelektrisana predstavama i slikama, ali droge i prijatnost trenutka stvoriše inerciju koja je bila deliciozna, apsolutno deliciozna. Inercija se iznenada prekide kad se Merion uspravi u se-dećem položaju i ugnjezdi njegovog goluba, pa je on satima ili možda sekundama samo ležao na leđima zatvorenih očiju i osluškivao pljeskanje svog uda o njenu vaginu — »Britke sablje pašemo, vitke ždre-bice jašemo, đi-ha điha, đihaha...« — pa zatim otvori oči, uhvati je za dojke i privuče k sebi da bi mogao da joj jezikom golica bradavice, da ih gricka, žvaće i siše,

povlačeći šakama uz i niz njena leđa a Merion je s vremena na vreme kolutala očima, dok se vrtela na njemu uzdišući i ječeći, i oni na-staviše sa svojom ljubavnom igrom sve dok rana svetlost zore ne poče da curi kroz roletne i zavese a vrelina njihovih ljubavnih zagrljaja da se hladi u toplini sunca, kad iznenada i kompletno zaspaše.Sara sa uživanjem namaza svoju zemičku krem--sirom, gledajući jednim-i-po okom u ekran koji se žario u ranom jutarnjem svetlu njene dnevne sobe. Zagrize dobar komad zemičke pa usrknu malo vrelog čaja. S vremena na vreme je nožem gladila i izravnavala krem-sir na zemičci pre no što bi odgri-zla nov zalogaj i usrknula još malo čaja. Pokušavala je da svoju zemičku s krem-sirom jede polako, ali nje nestade još pre sledeće reklame na ekranu. Sačekaću. Neću više da jedem pre reklama. Sledeća bi trebalo da bude ona o mačićima. Imaju tako slatke cica-mace. I one tako slatko predu. Sara srknu malo čaja iz čaše, gledajući televiziju i razmišljajući o tome da možda ništa više ne pojede dok se sve64reklame ne završe. Uostalom, čudna mi čuda. A posle doručka ću otići u biblioteku da uzmem knjige o dijeti. Neću da zaboravim. Prvo u biblioteku a posle kod Ejde da mi ofarba kosu. U onu divnu, fantastičnu crvenu boju. O, zdravo maco! O, kako si ti slatka mala maca. Mazna si ko neka bebica. Ona pruži ruku, uze jedan kolač sa slatkim sirom i poče da ga umače u čaj pre no što shvati šta čini. Tek kad ga je žvakala i valjala u ustima postala je svesna svog čina. Gledala je u drugu polovinu kolača u svojoj ruci i u ivicu pozupčenu od njenog ugriza pa je onda shvatila zašto joj se grlo i stomak osrne-huju. Gotovo uopšte nije obraćala pažnju na reklame dok je nastavljala da gricka i žvaće što je sporije mogla, uzimajući kratke, grčevite gutljaje čaja. Kad pojede ukusni kolač, ona ponovo obliza prvo usne pa zatim i vrhove prstiju, ubrisa ruke salvetom koja joj je ležala u krilu i njome blago protrlja usta pre no što će srknuti još koji gutljaj čaja. Pogleda hartijicu u koju je kolač bio zavijen, vrhom prsta omaza razlivenu glazuru i oliza prst. Da ne ode mast u propast. Hmmmmm, kakav fini ukus! Kao da je jutros ekstra specijalan, pravljen za neku posebnu priliku. Možda bi mogla da ode i kupi još jedan? Ne, propustila bih kraj tv-programa. Ne treba mi više. Prosto, zaboraviću kolač. Gledaću televiziju i neću misliti na kolače sa slatkim sirom. Nastavljala je da omazuje hartijicu vrhom prsta i da ga liže. Najzad zgužva sve hartijice pojedenih kolača u lopticu, baci je u đubre i potpuno izbi iz glave i zemičku i krem-sir i kolače sa slatkim sirom koji su joj danas izgledali ekstra fini i meki kao duša — specijalni. Gledala je televiziju i, kao i uvek, uzdahnula posle srećnog i šaljivog završetka, zatim je dokrajčila čaj i počela da se sprema za odlazak u biblioteku. Oprala je tanjir, nož i čašu i stavila ih na rešetku za sušenje, četkom

očešljala kosu, do-65 rterala se, obukla svoj sveter sa dugmićima napred, zatim bacila još jedan kratak pogled na televizor pa ga isključila i izišla iz stana. Znala je da je i suviše rano za poštu, ali ipak će pogledati. Ko zna?Biblioteka se nalazila iza ugla drugog bloka zgrada, levo, ali Sara automatski krenu desno i nije bila svesna da je pošla u pogrešnom pravcu sve dok joj devojka iza tezge u pekari nije pružila kolače sa slatkim sirom i kusur. Izvol'te, gđo Goldfarb. Prijatno. Hvala, lutko. Sara napusti pekaru pokušavajući da veruje da ne zna šta je u kesi, ali igra nije dugo trajala jer Sara ne samo da je znala šta je u kesi nego nije mogla da sačeka da izvadi jedan kolač iz kese i da ga pojede. Ali jela ga je polako i promišljeno, uzimala samo sitne zalogaje koji su joj golicali nepca i omogućavali da joj jedan kolač traje na ćelom putu do biblioteke. Bibliotekarku je pitala gde se nalaze knjige o dijeti. Bibliotekarka pogleda kesu iz pekare koju je Sara još čvrsto držala u ruci, pa je otprati do odeljka sa mnogim knjigama o držanju dijete. O, štagar ih

je! Pa, ja ću oslabiti samo gledajući u sve ove knjige. Bibliotekarka se prigušeno nasmeja, Baš lepo što tako mislite. Ali, ne brinite, sigurna sam da ćemo naći baš ono što je vama potrebno. Nadam se. Znate, nastu-piću na televiziji, pa mislim da bi možda trebalo da izgubim koji kilogram da bih izgledala vitka, i Sara zakoluta očima a bibliotekarka se nasmeja, pa se onda nekoliko puta kratko zakikota. Nemojte da vas brinu sve ove knjige u ovom odeljku. Ova je o ishrani i pravilnoj dijeti i zdravlju, kao i o nepravilnoj dijeti i bolesti. Bolest mi ne treba, hvala. A ne trebaju mi ni kilogrami. Sara Goldfarb se osmehnu na bibliotekarku koja joj uzvrati osmehom. Sarine oči sad zatreptaše, Treba da skinem malo više nego nekoliko. Pa, knjige koje bi vas zanimale su ovde, ove se bave skidanjem težine. Sara pokuša da ih sve • 66obuhvati jednim pogledom, Izgledaju mnogo debele, izvinite za izraz. Ona opet zatrepta očima na bibliotekarku koja je morala da obuzdava smeh i da ga svodi na iskidano smejanje. Mislim da bi neka mršavija knjiga bila bolja. Ja nemam mnogo vremena. Mislim, vremena za skidanje težine a ne za čitanje knjiga. Ove knjižurine su za dizače tereta i bildere. Bibliotekarkine oči malo zasuziše od obuz-davanja smeha. Pa, evo, ovo je najmršavija knjiga na polici. Kako bi bilo da je malo pogledamo? Bibliotekarka je uze i otvori i brzo pređe pogledom preko njenih stranica, klimajući glavom, Da, da. Mislim da bi vam ova savršeno odgovarala. Minimum teksta, dijeta jasno izložena, a ovo je poglavlje koje će se vama, verujem, stvarno dopasti — ovde kaže da možete da gubite do pet kilograma nedeljno, pa čak i više. Već mi se sviđa. Osim toga, slučajno znam da je ovo jedna popularna knjiga. Imamo tri primerka i s mukom zadržavamo jedan primerak na polici — toliko se traži. Pretpostavljam da je to dobra knjiga s obzirom na mogućnost mršavljenja. Ona se opet isprekidano nasmeja. Svakako, ja, lično, ne mogu to da tvrdim, ali zapažam kod drugih. Ja vas već mrzim. Nemojte mi još reći da svaki dan jedete sladoled i kolače. Bibliotekarka se opet zakikota i jednom rukom obujmi Saru oko ramena. Ne, samo piću. Pa onda bi već trebalo da puknete. Obe su se kikotale a bibliotekarka je i dalje držala ruku oko Sarinih ramena dok su išle ka stolu za upisivanje pozajmljenih knjiga. Kad ju je bibliotekarka zadužila i pružila Sari knjigu, upitala ju je da li hoće da baci kesu s kolačima. Sara pogleda kesu u svojoj ruci i sleže ramenima. Što da ne? Teško je radila. Potreban joj je odmor. Bibliotekarka uze kesu i baci je u korpu za otpatke, Do viđenja, gđo Goldfarb. Dok je išla kući, čvrsto je držala tanku knjigu vi ruci. Sunce je bilo tako pri-67

rjatno i toplo i nju razdraga čak i vika dece koja su trčala ulicom i između automobila, skačući jedni drugima na leđa i oglušujući se o trubljenje i dreku vozača. Samo osećajući knjigu u ruci, već je videla kako joj se kilogrami tope i nestaju. Možda će danas po podne, pošto joj Ejda uredi kosu, izići pred kuću da se malo sunča i da se oseća vitkom. Ali prvo kosa.Ejda je sve bila pripremila. Ona je već dvadeset pet godina farbala svoju sopstvenu kosu, pa je i u snu mogla svaku da preobrati u crvenu. Možda ne znajući uvek unapred tačno u koju nijansu crvene, ali crvene. Prvo je za sebe i Saru pripremila dve čaše čaja, jer, Veruj mi, čaj će ti biti potreban da spereš ovaj ukus i miris farbe, pa se onda bacila na posao. Sve je bila tako stavila na kuhinjski sto da su mogle i da prate program na televiziji. Ejda zavi peškir oko Sarinog vrata i poče da joj češljem raz-mrsuje kosu a zatim i da nanosi boju. Sarino lice se grčilo i nabiralo kao suva šljiva. Uh, kakav miris. Fuj! Samo se opusti, lutko, ima još dugo da trpiš. Naviknućeš se. Na ovo da se naviknem? Gotovo sam izgubila apetit. Obe se zakikotaše a Ejda nastavi proces, dok su slušale i gledale televiziju.. Posle otprilike jednog časa, Sara je

već bila naviknuta na miris, apetit joj se vratio i sad se pitala da li će biti gotove do ručka. E, slatka moja, budi sre<5-na ako završimo do večere. Zar tako dugo? Tako. Ja sam s tobom počela od nule. A ja mislila da ću se danas još i sunčati. Sunčaćeš se pred ekranom. Samo se ti opusti i misli na to kako ćeš fantastično izgledati sa crvenom kosom. Danas kosa, sutra sunce.Vrućina i sunce probudiše Harija i Merion po podne. Oboje su pokušavali da se ubede da treba 68

nastaviti sa spavanjem i da ni jedno ne dopusti drugom da vidi da je u budnom stanju, ali već posle nekoliko minuta igra im postade zamorna. Naročito Hariju koji je mislio na onu finu drogu koju je bio sačuvao za ovu priliku. Malo je sedeo na ivici kreveta, zatim otišao u kupatilo i ispljuskao lice hladnom vodom, istrljao ga peškirom a zatim napunio jednu čašu vodom. Ej, srce, ustani i pripremi svoj pribor, imam ovde nešto malo nečega. Merion se pridiže i sede, trepćući očima nekoliko trenutaka prema vratima kupatila. Ti me zavitlavaš, Hari? Ej, pa ja ne igram takve igre. Juče smo Taj i ja, za vađenje iz kriziranja, priuštili sebi nešto dinamit-ro-kića a meni je još ostalo za jedan dobar fiks. Merion uze svoj pribor za fiksanje i pridruži se Hariju u kupatilu, Evo! Ona stavi svoj kuker na lavabo i Hari istrese u njega malo heroina, zatim nasu vodu i prokuva je na minijaturnom rešou. Svu tečnost uvuče u njenu brizgalicu, istisnu pola u sudić i pruži joj spravu, Prvo dame. Pa, hvala vam, Ijubezni gospodine. Merion još nije bila sasvim budna, još je osećala onu ošamućenost koja dolazi posle duge noćne zabave i spavanja u vrelo popodne, ali je ipak bila toliko živahna da podveže mišicu, da u roku od nekoliko sekundi ubrizga fluid u jednu dobru venu i tako primi dobar fiks. Njoj glava odmah poče da podrhtava a Hari joj uze brizgalicu iz ruke, opra je, zatim podveza svoju mišicu i sebi udari fiks. Nekoliko minuta su sedeli na ivici kade, trljajući lica i pušeći. Hari baci svoj opušak u klo-zetsku solju i ustade, Šta kažeš da se malo obuče-mo, pa se vrati u spavaću sobu i obuče svoju košulju i pantalone. Merion nastavi da sedi na ivici kade, trljajući nos, dok je vrelina žara njene sve manje cigarete ne prinudi da otvori oči, pa i ona baci opušak u solju i umi se, polako, stojeći iznad lavaboa, gledajući u vodu i frotirsku rukavicu, os-

69r

mehujući se na rukavicu i vodu, dok je mislila na to kako će rukavicu nasapuniti, istrljati njome svoje lice, zatim ga ispljuskati hladnom vodom i osušiti ubrusom... ali je samo vrhom prsta, sanjivo, vrtela rukavicu. Najzad podiže frotirsku rukavicu i sa uživanjem odmilova suvišnu vodu iz nje, istrlja njome lice, zatim se uspravi i pogleda se u ogledalu ... pa se osmehnu. Dopusti da joj se lice suši na vazduhu uživajući u lakom peckanju, zatim šake, kao dve kupe, stavi pod dojke, osmehujući se radosno i ponosno, dok se pred ogledalom okretala i pozirala pod raznim uglovima, diveći se obliku i čvrstini svojih dojki. Pomisli i na češljanje kose ali je samo lako rastrese rukama, naslađujući se njenom mekotom i sjajem, zatim još nekoliko trenutaka nastavi da pozira pre nego što će obući svoju kućnu haljinu i pridružiti se Hariju za kuhinjskim stolom. O, najzad si izašla, ah? Pomislio sam da si možda upala u rupu. Ona se osmehnu, A ja mislila da ti to pokušavaš, pa ga ščepa za grudi i steže. Ej, polako. Je l' hoćeš da mi izazoveš rak? On je pljesnu po stražnjici, ona se ponovo osmehnu, sede za sto i zapali cigaretu. Isuse, al' je ovo neka dobra stvar. Hari je pogleda ispod oka, O čemu to govoriš? Ona se nasmeši, Životinjo. Aha. Sviđa ti se. Ni ja tebe nisam čula da se žališ. Ej, pa ti znaš mene, ja sam ti jedan zadovoljan vetropir. Pa, ja ne znam koliko si ti zadovoljan — i oni se prigušeno, gotovo nečujno, nasmejaše; lica su im bila široko osmehnuta a oči delimično zatvorene. Merion napuni dve čaše mineralnom vodom Perrier a Hari se malo zagleda u mehuriće, pa je onda upita da li ima neki gazirani sok. Ne, ali imam malo limunade. Hari se zakikota. Sedeli su pušeći i pijući Perrier dok im podrhtavanje glava ne poče da se gubi i oni se smiriše sa finim, mekim osećanjima, dok su im oči počinjale da se otvaraju, dlačicu po dlačicu.70

Posle druge čaše Merion upita Hari ja da li bi hteo nešto da jede, Da, ali neću pre nego što se okupaš, pa se zakikota. Životinjo. A malo jogurta? Hari prsnu u smeh, Jogurta??? Auu... i ti mene nazivaš životinjom, pa nastavi da se smeje. Merion se zakikota. Ponekad mi se čini da si bolestan. Ponekad? Da, ponekad. A u ostalo vreme to je van svake sumnje. Ona izvadi iz frižidera dve plastične čaše jogurta i stavi ih na sto zajedno sa dve kašičice. Pa, drago mi je što postoji bar neko vreme kad u to ne sumnjaš. Neizvesnost je strašna stvar. Još te uzbuđuje jogurt s ananasom, ah? Da. Volim ga. A zar te nikad ne raj ča onaj s jagodama ili borovnicama i tome slično? Ne. Samo ananas. Na njemu bih mogla da živim do kraja života. Pa, srce, ako ti svakodnevno klopanje jogurta s ananasom pomaže da izgledaš ovako kako izgledaš, ja sam za. Merion zabaci ramena i zauze malo zavodljivu pozu, Dopada ti se kako izgledam? Još pitaš?! Nemoj da me zezaš. Pa ti si, srce, senzacionalna, Hari se naže preko sto-la ka njoj, Mogao bih da te pojedem. Pa, možda bi bilo bolje da počneš sa jogurtom. Veoma je hran-Ijiv. Ma nemoj? Misliš, jogurt stvara grafit u mom plajvazu? Okej, daj mi hartiju za pismo, i on poče da se smeje. Merion zavrte glavom, osmehujući se, stavi kašičicu jogurta u usta pa obliza usne. Kako možeš da se smeješ tim svojim šalama, kad su one stvarno užasne. Jesu, al' ja ih volem. Ko će na njih da se smeje ako neću ja? Merion se i dalje smeška-la, sve

dok nije pojela jogurt. Popili su još po jednu čašu Perrier-a i stvarno uživali u svom raspolože-nju-uznošenju iako su se znojili od vrućine i droge. Hari zatvori oči i poče duboko da diše, sa spokojnim izrazom na licu. Šta to radiš? Njušim. Njušiš? Šta njušiš? Nas, srce. Nas. Ovde miriše na riblju pijacu. Merion se osmehnu i zavrte glavom, Ne budi tako nedelikatan. To je ipak bolje nego da sam71

r

prost, a, uostalom, ja sam Ijubak. Hari se nasmeja, Merion se zakikota i on, zatim, ustade, Kako bi bilo •da se okupamo? Merion se osmehnu, Što da ne, a ja sam mislila da ti to ne umeš, pa sad ona poče da se smeje — ova mi se dopada! Stvarno dobra šala. Oboje su se srnejali a on skide svoje panta-lone i gaćice, pa ih baci na krevet, i oni se vratiše u kupatilo. Merion je stavila u vodu malo ulja za kupanje pa su bućnuli u kadu, uživali u glatkoj, mirišljavoj vodi, lagano prali jedno drugo milujući se uzajamno penom od sapunice i blago se prskali vodom, odagnavajući tako vrelinu popodneva.Sara je i dalje buljila u ogledalo, žmirkajući. To crveno? Ejda sleže ramenima, Pa nije baš prava crvena ali je tu negde, možda iz iste familije. Iz iste familije? Ali sad nisu ni daljni rođaci. Pa, ova je možda neka siromašna rođaka. Nije čak ni na socijalnom. Koliko je siromašno siromašno? Koliko je siromašno siromašno??? Da. Koliko je gore ono što nije dole? To je crvena boja. Nije crvena crvena ali je crvena. Crvena? Ti meni kažeš da je ova cr-vena? Da. Kažem. Ova je crvena. Kažeš crvena. Da. Kažem. Pa šta je onda narandžasto? Ako je ova crvena, želela bih da znam šta je onda oranž. Volela bih da vidim neku narandžastu koja nije čak ni siromašna rođaka ove. Ejda pogleda Sarinu kosu, zatim i njen odraz u ogledalu, pa opet kosu, pa odraz, pa napući usne i sleže ramenima, Pa, možda je i malčice narandžasta. Malčice narandžasta? Ejda je klimala glavom gledajući Saru u ogledalu, Da, čini mi se da ide malčice u oranž. Malčice u oranž? Ova je tako malčice narandžasta k'o što je neka žena malčice trudna. Ejda ponovo sleže ramenima. Pa, čemu, onda, sekiracija? Neko može da pomisli da sam pomorandža, pa da me iscedi. Opusti se, opusti,72lutko. Tu treba dodati još malo farbe. Biće dobro za televiziju. Ličim na termometar. Eto na šta ličim. Na prevrnuti termometar. Zato pazi da ti se ne ras-pukne vrh. Opusti se. Za ručak ćemo imati malo dimljene ribe s garnirungom. Hajde, hajde sedi. Ejda odvede Saru dalje od ogledala i posadi je za sto. Pri-premiću ti solju čaja i bolje ćeš se osećati. Ejda stavi čajnik na štednjak a iz frižidera izvadi ribu s garnirungom od povrća, pa sve to, zajedno s tanjirima i

priborom za jelo, stavi na sto. Jao, teško meni, ceo dan mi skalp oguljen, oprljen, mirišem na crknutu ribu i ličim na loptu za košarku. Ti treba da naučiš da se opuštaš. To je tvoja nevolja, ti uopšte ne umeš da se opustiš. Lepo ti kažem da je ovo dobro. Sutra ćemo nastaviti pa ćeš izgledati k'o ona riđokosa le-potica Lusil Bol. Hajde, posluži se ribom i garnirungom.Tajron se sručio u Merioninu gajbu ubrzo posle zalaska sunca. Sedeli su oko stola i, dok su pu-šili jednu cigaretu marihuane, Merion odluči da treba da jedu, Ja umirem od gladi. Va-ha-la i jaha — daj mi jednu čokoladu. Dođavola, Taj, zar ti nikad ne jedeš nešto drugo? Jedem bo-hom-bone. Jaha mnogo volem ka-ha-ramele. Ama, ti si pravi dunster za klopu, veze nemaš s jelom, čoveče. Tebi je potrebna jedna dobra pileća čorba s noklicama, Srahanje, daj ti meni pepsi i kaharamele u čokoladi i Tajron C. je namiren. Pa, nadam se da se nećeš uvrediti, ali ja sad neću da kupim ništa od one tv--specijalne večere. Kad sam gladan, jaha jedem hranu a ne tvoje zamerke, Hari — Tajron se zakikota i široko osmehnu. Ja nisam jednu reč rekao. Nisi, aT ti mnogo glahasno misliš. Đavola, kad bi se u njegovoj glavi našla neka misao, bila bi mu prva. Svi se nasmejaše i Merion ode u samoposlugu; ubr-73

•^^^^

zo se vratila noseći veliku veknu hruskavog francuskog hleba, sir, salamu, kaponatu i dve boce jev-tinog kjantija. Ej, bebice, gle ovo — du-hu-ševna hrana! Bolje pazi da te ne čuje MAFIA kad tako govoriš, to bi im išlo na jetru. Šta-ha-tije to? Mili-tant .Association For /talian .Americans.* Oni bi ti dupe osmudili. Srahanje, jedina razlika između nji' i mene je u tome što jaha lepše mirišim od nji'. Kako bi bilo da neko od vas dvojice bon-vivana otvori ove flaše vina, dok ja postavljam sto? Važi. Evo ti, badžo. Hari dobaci Tajronu otvarač, priđe stereo-uređaju i nađe muziku na nekoj stanici. Me-rion je za nekoliko minuta stavila na sto tanjire, srebrno posuđe, noževe i dasku za sečenje. Hari je sipao vino u čaše, onjušio svoju čašu s vinom, srk-nuo malo, provaljao gutljaj u ustima i coknuo jezikom. Sjajan bouguet. Bogat miris i ukus. Jako, i prosto klizi. Divno vino. Mora da je staro bar ne-delju dana, zar ne? Srahanje, briga mene kolko je staro, sve dok u njemu ne peru svoje prljave čarape. Eh, Tajrone, pa oni tamo odakle ovo vino dolazi uopšte ne nose čarape. Oooo, ovo pilence je mnogo tvrdo, badžo, tvrdo ko kamen, i oni nasta-više da se smeju i kikoću, dok su odsecali čitave komadeške salame, hleba i sira i spirali ih vinom, umakali hleb u kaponatu ili je razmazivali preko salame i trpali u usta velike zalogaje, momci brisali usta nadlanicom a Merion blago tapkala svoja salvetom, zatim Hari podiže svoju salvetu i poče da se njome služi. Merion je jela polako i lenjo, te Hari uspori i uskladi se s njenim ritmom. Kad su završili, u tanjirima su ostale samo mrve hleba i kožice od salame. Skuvaše kafu i zapališe jednu cigaretu marihuane. Kad su je popušili, Merion iznese i dessert — tri eklera. Tajron oduševljeno za-* MAFIA — mafija = Ratoborno udruženje američkih Italijana. — Prkn. prev.74

roni u svoj, dok se Hari borio sa svojim kolačom, podražavajući Merion koja je jela hladno i smireno, tako da njoj nije štrcao krem između dva reda testa već je viljuškom otkidala zalogaje i stalno ih delikatno stavljala u usta, žvaćući sporo i dugo pre uzimanja gutljaja kafe i, zatim, nežnog dodirivanja usana salvetom. Kad završiše, Tajron se zavali i potapša po stomaku, Uh dagajeb... jebogme, ovo je bilo nehešto sasvim drugo. Sipali su još po jednu kafu, zapalili drugu cigaretu marihuane i uživali u osećanju da je i kod njih i na ovom svetu sve kako valja i da ovaj svet nije samo gola ostriga nego jedan krupan jastog u teškom majonezu. Za njih sad sve stvari nisu bile samo mogućne već su sve stvari bile njihove. 'Hari kroz poluotvorene oči pogleda Tajrona C. Lava, Nešto mislim da bi možda bilo bolje da noćas ne idemo tamo dole na šljakanje, ah? O, čohoveče, pa jaha sad neću čak ni da pomišljam na neki rad. Premda nikad nisam ni mnogo drčan na take stvahari — u ovom trenutku jaha želim

da mislim samo na to kako se Tajron C. Lav dooooooobro oseća. Tajron se malo zagleda gore u prazno pa se osmehnu, A možda se jaha osećam i tako ko da mi je u glavi neka fina maca, al sam, jehebiga, više nego siguran da ne želim dimam veze zbilokaki rad na bilokaki način, formu ili oblik, uh uh. Merion otvori oči što je više mogla i podiže obrve. Šta to vas dvojica pričate o radu? Da možda niste izgubili neku opkladu? Tajron poče da se cereka, Dođavola, pa ova cuhura ima kliker, badžo. Hari se iskidano nasrne ja i zatim otkri njihovu ideju o kratkom radu, o vrlo kratkom radu koji će im doneti dovoljno love da kupe komadić Brodijevog rokića, da ga rasparčaju i prodaju na sitno. Merion ga je tek pred kraj priče stvarno slušala. Složila se s tim da je to dobra ideja, Ali ja prosto ne mogu vas dvojicu da zamislim kako ustajete tako rano i75

rodlazite na posao. Pa, uspećemo. Vi ćete možda i otići tamo, ali koliko ćete dugo ostati? Ej, bebice, nemoj da nas dehemorališeš, jaha se tako dobro osećam. Uzećemo po nekoliko benića* i to će nas drži. Svi se nasmejaše klimajući glavama. Pa, ako je to sve što vam treba, mogu ja da se za to posta-ram. Ja uvek imam jednu rezervu pilula. Srahanje, nemoj da žuriš s tim. Nama treba vreeemena da o tome rahazmislimo, zar ne, čohoveče? Hari se na-smeja, Nemoj da paničiš, Taj, nećemo noćas na posao. Možeš da se opkladiš u svoje slahatko dupe da jaha lično neću. Uh uh. Nema te stvari zbog koje bi jaha precvikovo moje fino rokić-uzdignuće ko-štoje ovo. Nasmejaše se a zatim se Hari malo uozbilji. A sutra? 'Ladićemo se preko dana a kad budemo spremni za odlazak progutaćemo dve-tri pilu-lice i ponećemo još nekoliko da nam se nađu. Šta kažeš na to, Taj? Srahanje, al igram, badžo. Ali zapamti, sutra. Mohoja svetica majka mi je uvek govorila što možeš danas o-ho-stavi za suhutra. A ve-čeraske ti jaha imam sudar s jednu macu koja me sigurno neće pusti svedo suhutra. A ti imaš dovoljno benića da nas drže u radnom stanju? Znaš da ih mi ne možemo dobiti bez recepta. Svakako. Pa rekla sam ti da imam dva doktora koji mi pišu recepte. Igramo, drugar, i njih dvojica pljesnuše jedan drugog po dlanovima. Dža-ha-da je naša.Sara je sedela u svojoj tv-naslonjači, gledala televiziju, čitala knjigu o dijeti i delila svoje čokoladne bombone na obroke. Pročitala je uvod a zatim preletala pogledom i preskakala razna poglavlja o potrebi odgovarajuće telesne težine, grafikone koji su prikazivali odgovarajuću telesnu težinu pre-* Benić, beni — benzedrin = stimulans centralnog nervnog sistema. — Prim. prev.76

ma visini, grafikone koji su prikazivali slučajeve raznih bolesti zavisno od kilograma i procenta suvišne telesne težine. Bilo je tu i slučajeva korisnog mršavljenja kao i životarenja sa suvišnim salom, pa i nedostojne smrti od gojaznosti. Zatim je dolazilo poglavlje u kojem se dokazivalo da je ovaj me-tod bolji od svih ostalih i kako hemijska ravnoteža stvorena u telu pomoću ove dijete prinudu je telo da sagoreva svoje sopstveno salo, te se tako kilogrami tope kao led na suncu. To lepo zvuči. Možda ću sutra malo da se sunčam. Nastavljala je da čita i najzad poče da preskače stranice, Već sam uve-rena, ali gde je ta dijeta???? Najzad. Posle gotovo stotinu stranica dođe i do dijete. PRVA SEDMICA. Ona ćelu tu stranicu jednim pogledom upi u sebe. Zažmiri i zatim je šakama podeli na sekcije i ponovo pogleda. Sve isto, bez promene. Zatim je i pročita. Red po red, pročitala je ćelu stranicu. Sve isto kao i ranije. Rukom je tražila nešto oko sebe i, ne gledajući, gurnula ruku u kutiju s čokoladnim bom-bonama, uzela jednu karamelu u čokoladi, žvakala je i sisala, dok je i dalje buljila u tu stranicu, ne verujući svojim očima.DORUČAK

l tvrdo kuvano jaje1/2 grejpfrutal šolja crne kafe (bez šećera)RUČAK

l tvrdo kuvano jaje .1/2 grejpfruta1/2 glavice zelene salate (bez začina) l šolja crne kafe (bez šećera)77

VEČERA

l tvrdo kuvano jaje1/2 grejpfrutal sol ja crne kafe (bez šećera)PAŽNJA: Piti bar 2—3 litra vode svaki dan.Sara je i dalje buljila i žvakala. Veoma je pažljivo gledala između redova jer je slušala da se prava informacija baš tu nalazi. Svake večeri u tv-vesti-ma onaj simpatični mladi čovek s brkovima i naočarima uvek kaže, »Kad čitamo između redova postaje nam jasno da ono što je stvarno rečeno nije ...« Gledala je. Buljila je. Držala je knjigu pod raznim uglovima, ali sve što je mogla da vidi bila je bela hartija. I najzad joj sinu. Pljesnu se po čelu. Kliker! Ako je ovo za prvu sedmicu, onda je sigurno rfešto drugo za drugu sedmicu. Svakako. Oni dodaju hranu. U tome je stvar. Sara brzo prevrnu stranicu i zagleda se u nju... isto. Potpuno isto. Pa, zašto bi — Ah, pa tu je razlika. Pročita vrlo pažljivo jelovnik za ručak za drugu sedmicu i vide da je on ipak drukčiji. Jaje je bilo zamenjeno sa 120 grama faširanog posnog mesa. Ona brzo pogleda jelovnik za treću sedmicu. Umesto faširanog mesa stajalo je 120 grama kuvane ribe. Ona spusti knjigu u krilo i pruži ruku za drugu čokoladnu bombonu. Za bilo koju. Zurila je u ekran. Kako je to moguće? Kako da jedeš samo to? Pa, na toj hrani bi i miš crknuo. Osećala je u sebi neku šupljinu. Duboka tuga poče da joj prožima ćelo biće. Glava poče da joj pada na grudi tako da je morala da gleda naviše da bi videla ekran. Osećala se jadno, krajnje pusto i samotno. Apsolutno samotno. Potpuno samotno. Grlo joj se stezalo a oči punile suzama koje je zaustavljala treptanjem; a onda ugleda sebe u svojoj crve-78

noj haljini, fantastično crvenokosu, kako prelazi preko ekrana, tako vitka, tako doterana, tako seksi. Kakva linija! Pre koliko godina je imala takvu liniju? Ko bi se toga setio? Kad se upoznala sa Sej-murom imala je takvu liniju. Tada je bila sva čvrsta. Tako je, čvrsta. Puna krivina, lukova i pregiba. O, kako ju je Sejmur gledao! I dodirivao. Imao je običaj da mi kaže da mu svi prijatelji zavide što sam tako lepa. Tako zoftih. Da, takva sam ja bila, sočna — zoftih! Gledala je sebe kako stoji pored najavljivača dok je on predstavlja gledaocima, pa je

čak čula i aplauz i zvižduke odobravanja. Osme-hivala se na gledaoce. Možda će me angažovati i za redovni televizijski šou, kad budu videli kako izgledam. Možda i za jednu od onih Zigfeld-gerli. Krivila je glavu čas na jednu čas na drugu stranu dok je gledala sebe na ekranu a lice joj se širilo u zadovoljan osmeh. Prema tome, čudna mi čuda ako jedno vreme jedem tvrdo kuvana jaja. Piću dosta vode, uporno ću misliti na mršavljenje i salo će se topiti... k'o od šale. Eh, čudna mi čuda. Kome treba kolač sa slatkim sirom? Pojela je i preostale čoko-ladne bombone, da se ne bace, pa je nestašno otper-jala u spavaću sobu, jedva čekajući da se ujutro probudi i počne sa držanjem dijete koja će joj k'o od šale kresati kilograme i voditi je u jedan nov život. Čak je malo pevala i onaj šlager, Bei mir bist du schon, dok se svlačila. Posteljina je bila hladna i osvežavajuća a pomrčina prijateljska. Ona uzdahnu u jastuk i udobno se sklupča u postelji, posma-trajući dramlijice svetlosti koje su joj skakutale iza zatvorenih očnih kapaka sve dok nisu sasvim iščezle, a svest joj.je bila puna Sejmura i njihovih mnogih godina radosti. Šapatom i osmehom očita molitvu za Sejmura... i Harija. On je uvek bio tako dobar dečko. Kako se često s ljubavlju ponosila njime! Još je mogla da vidi one punačke butinice79

Li sebe kako ih ljubi i nežno gricka. Kakva radost, kakva radost! U kolicima koja gura bulevarom i kroz park... O, kad bi zauvek mogli da ostanu bebe ... mamice, mamice, gledaj ... O, Hari, neka te Bog čuva i zaštiti od svake patnje ... Ahhhhhh, dečko moj ... Budi zdrav i srećan i oženi se nekom dobrom devojkom ... Ahhhhh, lepa bese svadba.... I ono leto pre svadbe. Sećaš se, Sejmure? Pa onog letnjeg karnevala. Pa ja prvi put na Koni Ajlendu ... Klovnovi, zmajevi, serpentine i konfeti... sunce ... Je l' se sećaš, Sejmure, kako je tog dana sunce sijalo? I sad ga osećam. Pa smo se vozali na ringi-špilu ... još čujem onu muziku ... Tog dana je sve bilo nekako drukčije. O, Sejmure, mnogi su naši dani bili drukčiji... a ti si znao da me zgrabiš — Sara se prigušeno nasmeja i malo izvi — i da tako lepo pričaš ... Pojaviću se na televiziji, Sejmure. Šta kažeš na to? Tvoja Sara na televiziji. Ejda mi uređuje kosu. Farba je u crveno. Da se slaže s haljinom. Donekle. Sećaš se, nosila sam je za Harijev bar micva? Pa, kosa mi još nije kako treba, ali Ejda će već podesiti boju. Da li ti možeš da zamisliš tvoju Saru na televiziji? Da li si ikad pomišljao na tako štogod? Možda ću dugo ostati tamo. Može da se desi da me traže i za neki drugi šou. Sećaš se, Lanu Tarner su pronašli u jednom dragstoru? Sećaš se? Mislim, tamo, kod Svobsa? Ko ti ga zna? To ti je kao početak nekog novog života, Sejmure. I on je za mene već uveliko počeo... i Sara Gold-farb, supruga g. Sejmura Goldfarba zari obraz u jastuk i tako se lepo osmehnu da je taj njen osmeh čak i u mraku blistao od radosti koja joj je izvirala pravo iz srca i proticala kroz ćelo njeno biće. Život joj više nije bio životarenje nego življenje. Sari Goldfarb je bila data budućnost.80

Hari i Merion su jezdili visoko, zahvaljujući njegovoj poslednjoj rezervi rokića; fiksali su se na kauču i uživali u svom uznesenju i muzici. Bilo je neke mekote u muzici na koju su automatski bili usredsređeni, mekote i u svetlosti koja je toplo izvirala iz gornjeg i donjeg otvora abažura na lampi, sijala u širokim krugovima i filtrirala se kroz raznobojne strane abažura i sve vreme nežno potiskivala tamu u daleke uglove sobe i blago je prekrivala jednom nijansom boje koja je godila njihovim očima; bilo je neke mekote i nežnosti i u njihovim gestovima u zagrljaju u kojem su okretali glave jedno od drugog, izbegavajući dim od cigarete marihuane koji im je išao u lica dok su ga izbacivali; čak su im i glasovi bili niski i meki, kao da su činili deo muzike. Hari je sklanjao pramenje kose s Merioninog čela, zapažajući kako se mutna svet-lost odbija o savršenu crnoću njene kose a obrise njenog nosa i istaknute jagodice čini svetlucavim. Znaš šta? Ja sam tebe uvek smatrao za najlepšu ženu koju sam ikad sreo. Merion se nasmeši i podiže pogled prema njemu. Stvarno? Hari klimnu glavom uz osmeh, I to od našeg prvog susreta. Merion podiže ruku ka njegovom licu, pomilova mjj obraz vrhovima prstiju i blago se osmehnu, To je lepo, Hari. Osmeh joj se proširi, Stvarno mi godi da to čujem. Hari se isprekidano nasmeja, Godi tvom egu, ah? Pa, ne mogu reći da mu škodi, ali nisam to mislila. Ćela se osećam dobro, kao da... pa, znaš, mnogi mi ljudi govore takve stvari i to je besmisleno, sasvim besmisleno. Misliš zato što ve-ruješ da namerno preteruju? Ne, ne, nije to. Ne znam da li to čine a i briga me ako čine. Pretpostavljam da možda stvarno tako misle, ali to mi od njih — Merion sleže ramenima — prosto ništa ne znači. Neko od njih može da bude i najiskreniji čo-vek na svetu, ali meni dođe da ga pitam kakve to81

ima veze s cenom jedne šolje kafe, shvataš šta hoću da kažem? Hari klimnu glavom i osmehnu se, Daaa ... Ona se malo zagleda u Harijeve oči, oseća-jući nežnost u svom pogledu, Ali kad mi ti to kažeš, ja to čujem. Shvataš? Ja to stvarno čujem. To za mene ima neki smisao. Mislim, kao da je to neka važna stvar i ne samo da ja to čujem već u to i veru j em celim svojim bićem... i ono moje unutrašnje ja oseća se dobro. Hari se nasmeši, Drago mi je. Jer ti činiš da se ja dobro osećam. Ona se okrete uzbuđeno, A znaš zašto? Zato što osećam da ti mene stvarno poznaješ, onu moju stvarnu ličnost. Ti ne gledaš samo moju spoljašnjost, Merion se još dublje zagleda u Harijeve oči, već gledaš i u moje unutrašnje biće i vidiš da se tu unutra nalazi jedna stvarna osoba. Celog veka mi govore da sam lepa, da sam — znak navoda — Prava Crnokosa Lepotica — završen znak navoda — a to su mi govorili sa pretpostavkom da to sve rešava. Ne sekiraj se, srce, ti si lepotica i sve će biti u redu. Moja majka je u tom pogledu prava šizika. Misli da je to i alfa i ome-ga egzistencije. Kao, ako si lepa, ti onda-ne osećaš ni bol niti imaš snove niti znaš za očajanje usamljenosti. Zašto bi ti bila nesrećna, kad si tako lepa? O, bože, ja od njih samo pošizim; kao, ja sam samo jedno lepo telo i ništa više. Ne, nikad, nikad oni nisu ni pokušali da vole onu stvarnu mene, da u meni vole mene, da vole moju svest. Hari je nastavljao da je miluje po glavi, da joj miluje obraze i vrat i da nežno trlja školjku njenog uha, smeškajući se dok je pokretala glavu i dok joj je osmeh omek-šavao od njegovog milovanja. Rekla bih da smo ti i ja srodne duše i da se zato osećamo tako bliski jedno drugom. Oči joj još više zasijaše kad se okrenula, položila glavu na Harijevu mišicu i pogledala u Harija, Tako ja mislim. Vidiš, Hari, ti imaš ose-ćanja. Ti umeš da ceniš onu unutrašnju mene. A82sad mi se čini da osećam našu privrženost jedno drugom kakvu ni s jednim drugim čovekom nisam osećala ...niša jednim. Daaa, znam šta misliš. Tako i ja osećam. Ne znam da li ja to umem da izrazim recima, ali — to je to, tome nisu potrebne reci. Ćela je stvar u tome. A i kakva je svrha svih tih reci ako se iza njih ne nalaze osećanja? One su samo reci. Kao da gledaš neku umetničku sliku pa joj kažeš, ti si lepa. Šta to slici znači? Ali ja nisam slika. Ja nisam dvodimenzionalna. Ja

sam ličnost. Čak ni jedan Botičeli ne diše i nema osećanja. Slika je lepa, ali ona je i dalje samo slika. Bez obzira na to koliko spoljašnjost stalno ima osećanja i potrebe koje puste reci ne mogu da zadovolje. Merion se ugnjezdi na njegovim grudima a Hari je obgrli i uhvati za ruku, Daaa, u pravu si. Nije samo spoljašnjost lepa, ali oni to ne znaju. To je očajno. I zato, šta te briga za svet. Oni će i onako da te ukokaju. Nemožeš se oslanjati na ljude, jer se oni pre ili posle okreću protiv tebe ili prosto nestaju i ostav ljaju te samog. Merion se malo namršti, Ali ne možeš svakog da odbaciš. Mislim, moraš da imaš nekog da ga voliš ... nekog koga ćeš da se držiš ... nekog — Ne, ne, ne mislim ja na to, on je povufe natrag na svoje grudi, Ja mislim na onu, tamo, gomilu bogalja. Meni osoba kao što si ti, Merion, sasvim odgovara. S tobom pored sebe, ja stvarno mogu nešto da uradim. Merion gotovo uzdahnu, Da li stvarno tako misliš, Hari? Da li misliš da ja mogu da te nadahnjujem? Hari je pogleda u oči, pa zatim u lice a vrh njegovog prsta poče nežno da klizi niz obrise njenog nosa, dok mu je na licu i u očima blistao mek i blag osmeh, Ti bi stvarno mogla da mi život učiniš vrednim življenja. Čoveku je potrebno nešto da mu bude razlog za bitisanje, a bez toga — čemu život? Meni je potrebno nešto više od ulice. Ne želim da celog veka izigravani govno koje nosi83

rbujica. Želim da budem neko i nešto... bilo šta. Merion ga čvrsto zagrli. O Hari, mislim da ja stvarno mogu da ti pomognem da nešto postaneš. Znaš, ima nešto u meni što vapije da iziđe napolje, ali mu je potrebna prava osoba da otključa bravu. Oslo-bodićeš ti to, Hari. Znam da možeš. Hari je obema rukama zagrli, dok se ona privijala uz njega. Daaa, kladim se da mi to možemo. Malo je pomilova po glavi, zagledan u tavanicu. Zato ja želim da dođem do nešto novca i kupim jednu veću količinu rokića. Ne želim da provedem život u bazanju ulicama i da završim kao oni ostali. Ako uspem da nabavim nešto para, mogu da uđem u neki posao i da se tu uglavim. On pogleda Merion i osmehnu se, Ovo još nikom nisam rekao, ali oduvek sam želeo da otvorim jedan kafić, nešto kao kafić-kabare, u teatarskom stilu. Znaš, tu bi bilo dobre hrane i kolača i raznih vrsta kafe, vruće čokolade i čaja — iz celog sveta, iz Nemačke, Japana, Italije, Rusije, iz celog. A tu bi ujedno mogla da radi i neka pozorišna grupa koja bi uveče davala predstave, možda, tako, neke pantomime i satirične skečeve, s vremena na vreme. Ne znam, još mi sve to nije sasvim jasno m glavi, ali — Merion se uspravi i sede, O, pa to zvuči fantastično. To ti je sjajna ideja, Hari. Oh, a na zidovima bi mogao da izlažeš slike mladih umet-nika. To bi mogla da bude i neka vrsta galerije. Pa skulpture. Hari klimnu glavom, Jeah. To dobro zvuči. O, Hari, hajde da to napravimo. O, hajde. To je strašno fina ideja. Ja ti bez po muke mogu dovoditi slikare. Oh, pa bismo tamo mogli da priređujemo i večeri poezije, dva-tri puta nedeljno, O, Hari, to je tako uzbudljivo i to bi moglo da se ostvari, znam da bi moglo. Daaa, znam i ja. Mislim da to neće ići tako brzo, ali možda bih mogao da otvorim i dva takva kafića. Znaš, kad se ovde jedan dobro84uhoda, mogli bismo da odemo u Friško* pa i tamo da otvorimo jedan. O, San Francisko bi ti se mnogo dopao, Hari. A ja tamo imam dosta poznanika koji bi nam pomogli da se stvar uigra — pantomimičare, pesnike, slikare — sve ih ja poznajem, i ko zna šta bi sve moglo da ispadne iz toga. Hari se osmehnu, Jeaaah. Ali prvo moramo da se uverimo da ovde posao ide dobro, pre nego što se razmahnemo. O, znam. Ali ipak možemo da pravimo planove. Šta misliš, za koje ćeš vreme moći da dođeš do novca? Hari sleže ramenima, Ne znam. Za kraće. Samo kad nabavimo prvu veću količinu droge, onda će već sve ići prilično lako. Ona ga

pomilova, O, Hari, toliko sam uzbuđena da ne umem da ti kažem. Hari se prigušeno nasrne ja. To nikad ne bih pomislio. Na-smejaše se, zagrliše i poljubiše, isprva nežno a zatim strasnije; Hari malo zabaci glavu i zaljubljeno pogleda Merion, Volim te, pa joj poljubi vrh nosa, očne kapke, obraze, zatim i njene meke usne, bradu, vrat, pa zaroni lice u njenu kosu, milujući joj leđa i u jednom dahu joj izusti ime u uho, Merion, Merion, volim te, a ona se blago pokrenu sa tokom njegovog toplog daha, osećajući kako njegove reci i poljupci struje kroz nju i odnose sve njene probleme, njene sumnje, njene strahove, strepnje, i ona u sebi oseti toplinu, oseti da je živa i sposobna za život. Osećala je da je voljena. Osećala je da je nekom potrebna. Hari je osećao da stvarno postoji i da je moćan. Osećao je kako mu se svi razlabav-Ijeni delovi ponovo učvršćuju i vraćaju na svoje mesto. Osećao se kao čovek na rubu nečeg veoma značajnog. Oboje su se osećali kao celine. Osećali su da su sjedinjeni. Iako su se još nalazili na kauču, osećali su se kao deo nebeskog prostranstva, zvezda i meseca. Kao da su stajali na vrhu nekog brega•Friško — San Fransisko. — Prim. prev.85

rgde blagi povetarac ćarlija kroz Merioninu kosu i talasa je; i kao da hodaju kroz suncem obasjanu šumu i cvetna polja, osećajući slobodu ptica što lete kroz vazduh cvrkućući i pevajući i noć im je bila okrepljujuće topla, dok je meka filtrirana svet-lost nastavljala da odbacuje tamu u senke i dok su se njih dvoje, čvrsto zagrljeni, ljubili i jedno drugom odbacivali tamu u uglove svesti, verujući u zajedničku svetlost, u zajedničke snove.Sara se probudila sa osmehom. Bilo je rano jutro ali ona je osećala potpunu okrepljenost. Nije bila sigurna da li je nešto sanjala ili ne, ali ako jeste, to mora da je bio divan san. Činilo joj se da je čula ptice kako cvrkuću. Ustala je i živahno otišla u kupatilo, istuširala se i spremila za nov dan. U ogledalu je osmotrila svoju kosu, slegla ramenima i osmehnula se. Čudo nad čudima. Lepota. To nam je u porodici, pa se zakikota. Munje i gromovi — narandžasto nebo. Ponovo se zakikota i živahno ode u dnevnu sobu, uključi televizor, uđe u kuhinju i stavi jaje da se kuva; zatim iziđe iz stana i ode do svog sandučeta za pisma da vidi da li su joj papiri sa televizije već stigli. Znala je da je još daleko vre-me kad dolazi poštar, ali nikad se ne zna. Možda će to biti neko preporučeno pismo a možda će ga doneti i neki drugi poštar koji raznosi pisma rano ujutro. Njeno je sanduče bilo prazno. I druga su bila prazna. Ona se vrati u svoj stan i poče da priprema grejpfrut, pitajući se pri tom da li prvo da jede grejpfrut ili jaje. Pijuckala je crnu kafu, ponovo razmislila, pojela jedan deo grejpfruta, zatim jaje pa ostatak grejpfruta. I sve ode. Činilo joj se da je doručak nestao samo što je ustala. Sleže ramenima i napuni jednu veliku čašu vodom i popi vodu, zamišljajući kako joj se salo topi. Sedela je86

za stolom i pila kafu, ali same su joj ruke posezale za nečim, te ona ustade, opra sudove, osuši ih i skloni; zatim pogleda na zidni sat pitajući se koliko još ima do ručka i shvati da još nije vreme ni za doručak i u stomaku joj se javi osećanje panike; ali ona se vrati u spavaću sobu, namesti krevet, pospremi sobu i reče svom stomaku da već jednom prestane, Bolje ćeš se osećati u crvenoj haljini nego da si pun kolača sa slatkim sirom. Pevala je i pe-vušila i sva je lepršala dok je uređivala dnevnu sobu, čekajući da dođe vreme za odlazak kod Ejde na sledeće doterivanje svoje kose. I dok je spremala sobu bivala je sve zainteresovanija za program na televiziji, i tako najzad prestade sa spremanjem i sede u svoju tv-naslonjaču da gleda ostatak zabavne emisije. Kraj emisije nije bio samo srećan već i smešan i pun duševnog

melema a Sara je u duši osećala čak i više radosti kad je uzela svoj peškir i izišla iz stana. Ponovo je ^zavirila u sanduče za pisma pa otišla kod Ejde. Kosa danas i ne izgleda tako loše. Potrebno je još samo malo farbice. Jesi li dobila pismo? Još nema poštara. Misliš da će ti javiti za koji si šou određena? Sara sleže ramenkna, Nadam se. Šta bi mogla da dobiješ? Šta bi' mogla da dobijem? da provedem vikend s Robertom Red-fordom, otkud ja to znam. Uostalom, kad budem znala koji je to šou, možda ću nešto saznati i o nagradama. Ejda obvi peškir oko Sarinog vrata, dok su se smeštale ispred televizora. Juče sam na televiziji videla jednu gospođu iz Kvinza* koja je u kvizu osvojila jedna gane nova kola i garnituru od šest kofera s jednim slatkim neseserom, o, kakva divna plava boja! Znaš, Ejda, to je baš ono što mi treba. Jedna nova kola i koferi. Za putovanje u Majami. Kad god odsednem u tamošnjem hotelu »Fontejne-* Kvinz (Queens) — jedan veliki kvart Njujorka. — Prim. prev.87

rbluu* ja uvek nosim nove kofere. Pazi da ti kola prethodno dobro izglancaju onim skupim glancom a ne jeftinim. Biće ti potreban i dobar sloj onog specijalnog zaštitnog voska za tamošnje sunce. Reci mi, jesu li ta njena kola dovoljno velika za šofera i prtljag? I Ejda poče da je capa farbom. Samo da si mogla da vidiš tu gospođu, zamalo se nije onesve-stila. Mislim da stanuje blizu Kacovih. Blizu Kaco-vih? Daa, sećaš se? Rea i Irving Kac. Stanovali su preko puta Himijeve delikatesne radnje. Kad je to bilo? Možda pre deset godina. Ko bi to tačno znao? Čini mi se da su Kacovi stanovali preko puta Himi-jevog delikatesa pre desetak godina. Bilo je to onda kad je moj Sejmur umro. O, znam, znam. Ali ti ih se sećaš. Da. Imali su jednog mnogo slatkog dečkića. Sad je on veliki doktor. U Holivudu. Ah, daaa, se-ćam se. Znači, oni stanuju blizu te gospođe s kolima i kuferima? Ejda sleže ramenima. Može biti. Kacovi su se preselili u Kvinz. Možda se i poznaju. U svakom slučaju, lepa je ta nagrada. Baš ono što meni treba. A juče sam gledala jedan bračni par kako dobija jedan bazen. Jedan bazen? A-ha. Sa već ugrađenim filterom i grejačem i svim ostalim začkoljicama. Dakle, to je ono što mi treba. Mogla bih da izbacim kauč i oni bi mogli da mi bazen instaliraju u dnevnoj sobi. Ne bi to išlo, Saro. Podigli bi ti kiriju. Preko čega bi je podigli? Preko svega. Daću im kufere. Nek' odu na neki put a mene da ostave na miru. Pazi, ne muvaj se dok ti stavljam ovo. Ne treba ti crven nos. Ejda joj je pažljivo bojila kosu, dok su nastavljale da razgovaraju i mudruju, a kad je završila, Sara pogleda na sat, Gospode! Baš na vreme za moj ručak. Danas ću, za promenu, ručati jedno jaje, grejpfrut, crnu kafu i dva-tri lista zelene salate. Bone appetite.* Pravilno: Fonteneblo — takođe i naziv jedinog od najluksuznijih hotela u Majamiju. — Prim. prev.88

Hari i Merion su zagrljeni spavali na kauču. Muzika je i dalje svirala a svetlost lampe u uglu sobe mešala se sa sunčevom svetlošću što se cedila kroz spuštene zavese. U sobi je vladala tišina koja je, nekako, ignorisala buku ulica Bronksa začegrtanih prolaznicima i vozilima što su mumlali, drečali i tutnjali. Koža im je bila vlažna od zapare, ali oni su ipak mirno spavali. Činilo se da je stan sa svim stvarima u njemu bio odeljen i izolovan od svoje okoline i da je odražavao stav spavača. S vremena na vreme bi neki kamion u prolazu razveckao prozore i

zatresao pod i zidove, ali zvuk bi prigušivala mirnoća vazduha; nešto bi ponekad uznemirilo vaz-duh a čestice prašine koje su lebdele u rasutoj sunčevoj svetlosti odjednom bi zaigrale na blagim i než-nim talasićima struje. Letnje sunce je nastavljalo da se kreće svojom uzlaznom putanjom na nebu i da baca svoje toplotne udare dole na grad; teška vlaga je kvasila tela i odeću, ljudi su se hladili mahanjem šakama kao lepezama i brisali znoj sa lica, pokušavajući da prežive još jednu kučku od dana, dok su Hari i Merion mirno provodili dan 'zagrljeni i tupi prema stvarnosti koja ih je okružavala.Sara zaviri u svoje sanduče za pisma, posle krepkog ručka sa nešto više zelene salate. Pa, to se, u stvari, i ne bi moglo nazvati prevarom, jer se tu radilo samo o pola zdele salate... Dakle, to zaista zavisi od toga kako je merite: rastresitu ili zbijenu. Ako u zdelu-mezuru stavite samo malo zelene salate, onda tu već imate više vazduha nego salate. A Sara je u ovom slučaju samo isterala vazduh između listova salate... i to je učinila veoma snažno, te je tako dobila gotovo pola glavice do polovine zde-lice. Prema tome, čudna mi čuda. Nije vam potrebna nikakva čačkalica za zube, pa ne znam koliko salate

89Lda pojedete. Brzo je popila dve čaše vode, zatim je pokušala da sebe ubedi da je "sita, ali ko koga tu zavitlava? Ko bi poverovao u tu priču? Nisam sita, ja umireni od gladi. Ona ponovo proveri u knjizi i to ju je uveravalo da će se posle prvog dana dijete, ili posle prva dva dana (dva dana! — pa moraš da se zavitlavaš!!!), da će se hraniti sopstvenim salom i da neće osećati glad. Ja čekam. Knjiga ju je takođe savetovala da zamišlja sebe u svojoj savršenoj liniji i da se usredsređuje na izbegavanje misli o bilo kakvoj gladi koju bi mogla da oseća (mogla da oseća? pa ko koga tu zavitlava?!) i ona zamisli sebe takvom i ponovo vide sebe u svojoj sjajnoj crvenoj haljini, sa crvenom kosom i zlatnim cipelama, kako izgleda zoftih dok se kreće preko televizijskog ekrana, ali čak i s tom savršenom linijom i cakanim šik-izgle-dom ona je i dalje bila gladna. Nisam gladna jer sam vitka i lepa? Ne jedem samo zato što sam bajna i sjajna? Ona pogleda u knjigu, Eh, pa već bi trebalo da sam glavna fora! Nije htela da se bakće oko kafe već je izišla da pogleda sanduče. Još nije bilo pošte. Vratila se u stan i stala nasred kuhinje buljeći u frižider i osećajući kako se polako, ali neprestano, naginje napred; taj pokret ju je opčinjavao i hipnotisao, te se pitala koliko još može da se naginje pre no što padne ničice, i naginjala se sve više i više dok iznenada ne ispruži ruke pa se zadrža da ne padne, odupirući se o frižider. Ovo mi nije potrebno. Okrete leđa frižideru i hodajući pobočno pored njega, ode u kupatilo. Rastrese kosu i pažljivo je osmotri. Nije to još bila ona crvena koju je želela, ali je ipak crvena. Nešto kao šargarepa, al' jedna nijansa crvene. U svakom slučaju spada u tu sortu. Sutra će se ona podvrći još jednom tretmanu i onda će boja -možda biti perfektna, al' zasad je u redu. Kako bi bilo da sad iziđe pred kuću da se malo sunča dok čeka poštara? Sve bi komšinice želele da90vide kako joj kosa sjajno izgleda. Zastala je na kuhinjskim vratima, okrenula leđa frižideru, pogledala ga preko ramena i naglo okrenula glavu na drugu stranu, Pa, čudna mi čuda! Zatim je podigla stolicu na rasklapanje i vrckajući se izišla na ulicu, zavi-rivši usput u sanduče za pisma. Pridružila se ostalim ženama koje su sedele duž zgrade i sunčale se. Neke su nosile crne naočare koje su držale ispod brade dok su buljile gore, u sunce. Sara je prosto osećala kako joj se kosa presijava na suncu i malo zatrese glavom, očekujući prvi komentar. Pričala nam je Ej da. Divna ti je. Hvala. Sutra ćemo je malo potamniti. Da bi se slagala sa mojom crvenom haljinom. Zašto da ti bude tamnija? Sada ti je kao kod Lusile Bol. Ali ja nisam kao ona. Ali uskoro... držim dijetu. Jedna od dama spusti začas svoje crne naočare, Posan sir i salata, zatim ih ponovo podiže. Žene su i dalje žmurile a lica su izlagale suncu dok su govorile. Na kakvoj si dijeti? Jaja i grejpfrut. Joj meni. I ja sam je jednom držala. Mnogo sreće, lutkice. To nije tako strašno. A koliko si već dugo

na dijeti? Ceo dan. Ceo dan? Pa sad je tek jedan. Ceo dan je večnost. Tako? Ceo dan je ipak ceo dan. Zamišljam da sam vitka. Moja Rozi je izgubila dvadeset pet kila gotovo k'o od šale. Kakve šale? Kako? Tako, tako. Puf. Je l' sedela u džaku za preznojavanje? Jedan doktor. Dao joj pilule. Od njih ti se ne jede. Nemaš želju. Pa, šta je u tome tako dobro? Ko želi da ne želi da jede? Ti misliš da ja ovde se-dim ne misleći na dinstanu pileću džigericu i šun-kicu? Sa lukom i slačicom. Pa na haringu. Haringu? Da, na haringu. U kiselom sosu. S crnini hlebom. Samo za meze. Kad sunce zađe za ovu zgradu, ja ću malo da mezetim — žena zažmiri na sunce — možda kroz dvadesetak minuta. Ti ne bi smela tako da govoriš kad je neko na dijeti. Eh, strašna stvar. Krišom ću pojesti još jednu zelenu salatu. Zamiš-91ljam da imam vitku liniju. Žene su nastavljale da sede na stolicama duž jednog zida zgrade, lica izloženih suncu, i da razgovaraju sve do dolaska poštara. Sara podiže svoju stolicu i pođe za njim u zgradu. Ej da i ostale dame krenuše za njom. Goldfarb. Goldfarb. Znam da imate jedno važno veliko pismo na ime Goldfarb. Pa, jaha ne znam da vi kažem. Nema ovdi mnogo štošta sem nekoliko obični' pisama, i on nastavi da stavlja pisma u sandučiće, i nema mnogo pošte za ovaj kraj sem početkom me--heseca kad dostavljam oni čekovi od Socijalno. Ali ja očekujem nešto — E-he-vo nešto za Goldfarb, za Saru Goldfarb, i on pruži Sari jedan debeo koverat. Deder da vidimo. Otvori ga, otvori! Sara pažljivo otvori koverat, pazeći da ne ošteti njegovu sadržinu, i izvuče jedno stereotipno pismo i upitnik iz dva dela sa prikačenim povratnim kovertom. Dakle, kakav je to šou? Poštar završi svoj posao i obiđe grupu žena oko -Sare, Do viđenja, prijatno, je l' me čujete? i odzvižda svoj odlazak iz zgrade. Žene klim-nuše glavama i automatski mu rekoše dva-tri zbogom, pa se onda pomno nagnuše nad Saru. Ne kaže koji šou. Šta? Pa kako ćeš ti da znaš ako ti oni to ne kažu? Odlučiće kad im budeš poslala popunjen upitnik. Ali zašto već sad prave od toga veliku misteriju? Ejda uze pismo od Sare a Sara joj prstom pokaza jedan pasus, Je l' vidiš? Ejda je klimala glavom dok je čitala, «... te naša Agencija za unapređenje nekoliko tv-programa sa učešćem takmičara, kao i za predložene nove šou-programe, koristi ovu priliku...« Mnogo reci a ništa ne kažu. To ti je k'o sa onim serijama — uključite televizor sutra, da vidite nastavak! Žene se zakikotaše i vratiše se svojim stolicama da iskoriste poslednje zrake sunca pre njegovog zalaska iza zgrade. Sara sleže ramenima i vrati se u svoj stan da lupa glavu nad upit-nikom. Uključila je televizor, sela u svoju tv-naslo-92

njaču i nekoliko puta pročitala upitnik pre nego što će otići u kuhinju. Okrenula je leđa frižideru, uzela solju čaja, pa sela za kuhinjski sto da ispuni upitnik. Sara, zapravo, nije u životu bila ispunila mnogo upitnika, ali kad god bi se suočila s tom nevoljom, njoj je to ispunjavanje isprva uvek izgledalo nemoguće. I sa ovim je bilo isto. Samo je sedela, leđima okrenuta frižideru, i nekoliko trenutaka pijuckala čaj, znajući da će stvar ubrzo početi da se razbistra-va. Pogledala je formular jednim krajičkom oka, pa ga je zatim povukla ka sebi preko stola, zaustavila ga ispred sebe i podigla tako da ga je skoro dodirivala nosem. Pa, čudna mi čuda. Zar da me plaši jedan običan list hartije? Pitaj me. Hajde, gosn Pametnjakoviću, postavite mi pitanje. Uh. Vi to nazivate pitanjem? Pa, ja na takvih pola tuceta odgovaram odjednom. I ona poče da ispunjava upitnik, cifrajući odgovore velikim slovima. Njeno ime. Adresa. Broj telefona. Broj knjižice socijalnog osiguranja. Uh, kao ćarlijanje povetarca, i ona nastavi da klizi sa jednog pitanja na drugo, pa se odjednom zaustavi. Dakle, sad već počinjete da bivate indiskretni? Šta da vam kažem? Zaškilji jednim okom na formular i srknu malo čaja. Okej, kad želite da znate, ja ću vam reći, i ona brzo napisa nekoliko brojeva posle pitanja Datum rođenja. Sledeće pitanje je glasilo: Godine starosti. Dakle, oni sad traže od mene da ja računam umesto njih. Ja nisam Ajn-štajn, al' to ipak mogu da izračunam. Pogleda sle-deće pitanje, osmehnu se pa se prigušeno nasmeja i sleže ramenima pre nego što odgovori. Bračno stanje: da, želi, potrebuje. Možda će mi poslati Roberta Redforda ... n" možda čak Mikija Runija. Sex (pol): Što da ne? Kikotala se i nastavljala da razgovara sa upitnikom, upisujući odgovore pažljivo i čitko. Kad je završila, ponovo ga je pročitala nekoliko puta da proveri da li je svaki odgovor tačan i da nije nešto93

•

previdela. Nije smela da bude aljkava ili lenja kad se radilo o nečem tako važnom kao što je bio ovaj upitnik. Koliki se sve snovi mogu obistiniti kroz ovaj formular!? Gde je on sve može odvesti? Na televiziji je svaki dan gledala kako se stvari okreću u korist ljudi. Neki se venčavaju. Sinovi se vraćaju roditeljskom domu. Svi su srećni. Sedela je nekoliko trenutaka žmureći, pa je onda nežno presavila formular po njegovim prvobitnim prevojima i uvukla ga u povratni koverat koji je zalepila i dugo pritiskala rukom, da bi ga zatim — za zlu-ne-trebalo — stavila na stolicu i malo posedela na njemu. Ako ga ovo ne zalepi, onda ne mora ni da se lepi. Podiže jedno rame, zabaci glavu i prkosno pogleda frižider, Kome si pa ti potreban? i iziđe da baci pismo u poštansko sanduče. Napolju je nekoliko dama se-delo u senci. Sara im mahnu pismom, Spremno da krene na svoj put! One pođoše s njom do poštanskog sandučeta na uglu. Kad li će da ti odgovore? Možda će te poslati Grosindžeru na nedelju dana; tamo, u tu kozmetiku, oni šalju sve zvezde. Da li ću i kod Grosindžera morati da jedem jaja i grejpfrut? Dame su se osmehivale i prigušeno smejale dok su hodale ulicom. Njihova prijateljica Sara Goldfarb, nekima već dvadeset godina a nekima i duže, njihova prijateljica će se pojaviti na televiziji. U svačijem životu ima tuge i bola, ali s vremena na vreme se ukaže i zračak svetlosti što nam u duši topi samoću i donosi utehu kao vruća supa i udoban krevet. Taj zračak svetlosti je već obasjavao njihovu prijateljicu Saru Goldfarb, pa je delimično doticao i njih, te su one s njom delile i nadu i san. Pred poštanskim sandu-četom Sara poljubi pismo i spusti ga kroz prorez. Zatim u prorez zavuče i prste, da se uveri da je pismo skliznulo dole, pa tako prepusti svoj san daljem staranju Pošte Sjedinjenih Država Amerike.94Mastiljare, teški šljakaroši, visuljci na autobu-skim »rukodržačima«, uštirkani beamteri — radni--svet-od-devet-do-pet — i solidni građani bili su već kod svojih kuća ili na putu ka njima, kad su Hari i Merion skliznuli u nov dan. Kad god bi otvorili oči, makar i delimično, činilo im se da ih senke napadaju i primoravaju da žmure, te su se vrteli i prevrtali na uskom kauču što su bolje mogli, stenjući nesvesno, i pokušavali da se vrate u san; ali iako su im očni kapci bili teški a tela troma, nastavak spavanja bio je nemoguć, te su visili između nesna i tame sve dok tama ne postade i suviše neugodna, te oni prisiliše svoja kruta tela da se dignu i sedoše na ivicu kauča, nekoliko trenutaka nastojeći da se ori-jentišu. Hari je masirao svoj vrat ispod potiljka, Uh, dođavola, pa ja se osećam kao da sam igrao ragbi. Odmače košulju na grudima, I sav sam mokar. Svući je i stavi preko stolice. Brzo će se osušiti. Skuvaću kafu. Hari je gledao Merion kako hoda preko sobe i kako joj se stražnjica njiše s jedne strane na drugu. On prebaci košulju preko naslona stolice i malo proviri kroz prozor, držeći zastor ne-koliko santimetara odvojen od okna i buljeći na uličnu gužvu tako rastrojeno, da mu je sve izgledalo rascepkano u više slika, te se jedno vreme mučio da sve vrati u perspektivu. Trljao je čelo i široko otvarao oči. Postepeno je bivao svestan zvukova koji su dopirali iz kuhinje, zatim je podigao zastor i pridružio se Merioni kad je stavljala dve šolje s kafom na sto. Baš na vreme. Da. Seli su i počeli da pijuckaju vruću kafu, pušeći pri tom. Isuse, ja se čak ne se-ćam ni da sam zaspao, a ti? Merion se osmehnu, Ja se sećam samo da si mi trljao vrat i nešto šaptao. Hari se isprekidano nasmeja. Sudeći po tome kako mi ruka bridi, mora da sam te trljao ćelu noć. Merion je i izgledala i zvučala gotovo stidljivo, Bilo mi je lepo. Ja to volim. Prošla noć mi je bila najlepša95

noć u životu. Udaraš mi golu čežnju? Ona se osmeh-nu meko, slatko, i odmahnu glavom, Ne. Kako mogu golu kad smo spavali obučeni? Hari se kratko nas-meja i sleže ramenima, Daaa.

To je malo perverzno, zar ne? AT bilo je nekako seksi. Merion klimnu glavom, Ja mislim da je to divno. Hari ponovo zevnu i zavrte glavom, Jao, ljudi, ja još ne znam šta se to sa mnom dešava jutros ili danas ili večeras, il' šta--je-da-je. Na, Merion mu pruži jednu kapsulu, uzmi ovo i ubrzo ćeš se rasaniti. Uh, šta ti je to, pa stavi kapsulu u usta i proguta je s gutljajem kafe. Dexi--kapsula za razmrdavanje. Možeš uzeti još jednu pre nego što odeš na posao. Na posao? Ah, daaa, nas dvojica treba didemo na ono šljakanje u ekspediciju novina, je l' to? Isuse! Ne brini, kad budeš popio i drugu solju kafe, imaćeš sasvim drukčiji stav prema tome. Pogotovo kad se budeš setio zašto ideš da radiš. Hari se počeša po glavi, Daaa, pretpostavljam. Ali u ovom trenutku sve mi to izgleda nemoguće. Pa onda nemoj da misliš na to. Ona ponovo napuni šolje, Kad popijemo kafu, istuširaćemo se. To uvek pomaže. Daaa. Ona se osmehnu, Kao kad šetaš po kiši.Hari nije bio samo rasanjen i budan kad se Tajron javio, nego je dotle sav lepršao uz muziku sa radija i već skoro dva sata pričao bez prestanka i suzbijao jako dejstvo dexija pušeći s vremena na vreme cigarete marihuane. Sad je još aktivnije bio deo muzike, telo mu se snažno trzalo, prsti lupka-rali po taktu a glava kao da mu se kretala među samim akordima, dok ih je upijala u sebe. Kad se malo smirio, samo toliko da popije gutljaj kafe, da povuče dim iz cigarete, jedan cug, ili samo da predahne, donja vilica mu se neprestano pokretala škripeći zubima. Isuse, ovo bih mogao ćelu noć da slušam. Ovaj kučkin sin neverovatno zvuči, pa to je stvarno nešto drugo ... Jeaaah, badžo, raspali...96tako ... Hari malo zatvori oči, klimajući glavom u ritmu muzike i pokazujući njome na radio, Je l' čuješ ovo? Ah? Kužiš kako on to spušta i niveliše? Ka-piraš te promene? Ćoveče! Pa to je strašno... jeaaah, a sad 'vataj plafon, badžo, hahaha, raspali, raznesi dupe svoje... oh, Isuse, on je glavni, on je veliki. Pa čuj ovo kako on, nekako, samo sklizne naviše, u gornji tempo, pa to me stvarno nokautira, kapiraš? Kod njega ti nema oni' nagli' promena sa sranjem kreča po bubnju i falš-pucnjavom, nego ti on fino i lagano klizi u platonski tempo, i pre nego što to ukapiraš, ti si već uradio piš od zadovoljstva. Pa ovo je nečuveno, ljudi, prosto nečuveno, on je strašan ... Hit se završi i Hari kresnu svoju pažnju natrag na Merion, čim popi i poslednji gutljaj kafe. Merion mu ponovo napuni solju. Znaš šta, kad kupimo i izdilamo parče* i dignemo lovu, baš treba da padnemo dole u grad, u jedan od onih lokala, da malo slušamo mjuzik. Ja bih to volela, Hari. Da malo bazamo i sve stvari okrenemo tumbe. Naš kafić ima začas da se razradi, pa ćemo onda dođemo u Evropu i ti ćeš tamo moći da mi pokažeš sve one slike o kojima uvek pričaš. Čak možemo za tebe da nabavimo atelje i ti ćeš moći da se vratiš slikanju i vajanju. Naši kafići ima da se staraju sami o sebi, s pravim ljudima koji će da ih vode, a mi možemo neko vreme da giljamo po svetu, da leškarimo i kapiramo prizore. O, tebi će se to dopasti, Hari: šetnja pored čitavih milja Ticijanovih slika u Luvru. Misliš u onom LoM-veru? hahaha. A ja sam uvek že-leo dođem u Istanbul. I to da putujem onim Orijent--ekspresom, znaš. Možda zajedno sa Turan-begom, Sidnijem Grinstritom i Peterom Loreom. Isuse Hri-ste, ne mogu da ga zaboravim. Je l' ga se sećaš iz* Takođe u argou naših narkomana, »dilati«, »izdilati« (od engleskog to deal = raspodeliti, trgovati, itd.), a ovde: »izdilati parče« = prodati drogu. — Prim. prev.97 filma »M«? Merion klimnu glavom. Uvek sam se pitao kako je to biti takav, znaš, mučitelj dece. Ne znam, ali uvek sam nekako sažaljevao te dasovane, mislim, žao mi je i dece, takođe, ali te badže, Isuse, to stvarno mora da je nešto kad osećaš da moraš da vučeš decu i da ih navodiš da s tobom odu u neki podrum, il' tako negde, i onda da radiš ono s njima, Isuse... Pitam se šta se to događa u njihovim gla-vama, hoću reći, o čemu oni to misle? Mora da ih podilaze žmarci kad se probude, sami, i shvate šta su učinili... Isuse. A na robiji svi ostali zatvorenici ih mrze, je l' znaš? Merion ponovo klimnu glavom. To su najprezreniji badžovani u zatvoru. Svi sijaju znanje o njihovom slučaju, i kad neki osuđenik premlati nekog takvog, ostali neće ni prstom da mrdnu, pa čak i kad znaju ko ih je istabao. Samo okrenu leđa i odu, a u nekim zatvorima ih i buše, a ako neće

da pristanu na bušenje, oni ih siluju. Jao, ljudi, to mora da je gadna stvar. Mnogo mi je milo što to nije moj hobi, Hari se naže napred i pomnije pogleda Merion a oči samo što mu ne iskočiše iz glave; grudi su mu podrhtavale od lupanja srca, Milo mi je što smo ti i ja dovoljni jedno drugom, što nama ne treba ništa, ništa drugo, samo ti meni i ja tebi, pa joj zgrabi obe ruke svojom jednom, pomilova ih i poljubi joj vrhove prstiju, zatim joj poljubi i dlanove pa ih čvrsto priljubi uz svoja usta i poče da ih nežno dodiruje vrhom jezika, gledajući je preko nje-nih ruku, a ona se na njega osmehnu i usnama i očima i srcem i celim svojim bićem, Volim te, Hari. Mi ćemo napraviti velike stvari, bebice, i pokazati ovom svetu gde mu je mesto, jer ja to osećam u srži svojih kostiju, mislim, ja to stvarno osećam, ne postoji ništa što ja ne mogu da učinim, ništa, a od tebe ću napraviti najsrećniju ženu na svetu, i znaj da je to obećanje i činjenica, jer ja imam u sebi nešto što stalno pokušava da iziđe iz mene, a s to-98bom, srce, pored mene, to ima i da iziđe i ništa me neće sprečiti, jer to mi je već ovde, gore, pa ako hoćeš da ti skinem Mesec onda je on tvoj, pa ću ti ga čak i upakovati — Merion ga je držala za ruke i gledala pravo u oči a izraz lica joj je bio blag i pun ljubavi — Znaš da se osećam kao Sirano, te on ustade i zavitla desnom rukom oko svoje glave kao da drži mač, Divove mi dajte a ne obične smrtnike, dajte mi divove i ja ću ih na komadiće iseckati, ja ću ih — zazvoni zvonce na vratima, Merion ustade i, smejući se isprekidano i prigušeno: Nadam se da ovaj nije neki grmalj. Ona otvori vrata i Tajron, u ritmu džeza, uvuče svoje dupe unutra. Hari je stajao nasred dnevne sobe vitlajući svojim zamišljenim mačem, Zar ovo grmalj? Brani se! i on poče da se mačuje s Tajronom koji je samo stajao i pokušavao da podigne pogled, Moj otac je bio najbolji mače-valac u Tel Avivu, i on nastavi da izvodi svoju ma-čevalačku tačku srljajući napred, odbijajući udarce, nasrćući, čas stojeći čas klečeći na jednom kolenu i, odjednom, pognuvši se malo, on zari svoj mač u protivnika, touche! Hari se pokloni i, s desnom rukom na pojasu, uvede Tajrona u kuhinju. Merion se smejala. Ehej, čo-ho-veče, koj' ti je kurac? Koj' mi je? Ništa mi nije. Nikad se bolje nisam osećao u životu. Ovo je veliki dan. Značajan dan. Dan koji će ući u anale istorije kao dan kad je Hari Goldfarb prevrnuo svet naopačke i tumbe i bacio ga na dupe, dan kad sam se beznadežno i potpuno zaljubio i kad sam svojoj dragani dao svoju belu perušku, i on se opet duboko pokloni, Merion napravi »kniks« i prihvati perušku, a on kleknu ispred njenih nogu i poljubi njenu ispruženu ruku, Ustani, ser Harolde, kraljevski viteže Podvezice, branioče kraljevine, kneže moj ljubljeni — Joj, srahanje, pa jaha ga samo pito šta-ha-muje, kad ono jaha dobi televiziju uživo! — Merion i Hari su se srnejali a Tajron je izgledao kao99

Lda je uhvaćen u nevidljivu zamku koja je pretila da se svaki čas zapne oko njega — E, baš ste ša-ha-šavi. Je l' se ti, Taj, dobro osećaš? Nešto si prebledeo, i Hari prsnu u smeh. Zar to nije šteta? Prava jebena šteta! Bolje zažmuri, čoveče, na mrtvo ćeš iskrvaviti, i Hari se još glasnije

nasrne ja, dok se Merion kiko-tala vrteći glavom. Uh, srahanje. Pa jaha se osećam ko da sam rupio usred neki strip, čo-ho-veče. Hari se i dalje smejao, Ti moraš da se oslobodiš toga, čoveče. Ne budi seronja, brani svoje boje. Tajron se sruči na kuhinjski sto i podiže pogled na Merion. Je li, bebice, čime ti 'raniš ovog mačora? Ljubavlju, čoveče. Ona me hrani ljubavlju. Najzad sam našao hranu koju sam celog života tražio. Zar ti ne znaš da ljubav vrti ceo svet, čoveče? Ne brinem se ja za; svehet, badžo, već za tebe. Hari i Merion su se sme-jali dok se Tajron jedva osmehivao, i Hari zavrte Merion u krug, pa je zatim obgrli jednom rukom oko struka i poče da je nežno ljubi u njen krhki vrat, dok se ona lako oslanjala na njegovu ruku. Jaha ćelu noć i dan ljuljam marka sve dok nisam osetio da mi dupe silazi u cipele, a ti ovdi gnjuraš svoje grdno i gro-hoz-no lice u njenom vetriću i pričaš mi kako Iju-hu-bav vrti ceo svehet. Srahanje. 0-ho-sećam da bi sad mogo da knjavam ćeli trijesedam godina. Tajron se zakikota a Hari i Merion se nasmejaše i ona mu dade jedan dexi i Tajron ga proguta uz dobar gutljaj kafe. Jaha ne znam zbog zašto sam ovdi. Kunem se da ne znam. Da me ona maca nije probudila i rekla da moram didem, ko što mi je obećala da će me pusti, pokvarila bi mi ćelu zezalicu... Srahanje, na plotu bi mogo da knjavam. Pa to je moć ljubavi, Taj. Zato si ti i došao kod nas. Mi smo ti slali ljubavne vibracije, kako bi tvoje bledo ali slatko dupence moglo da se pokrene i dođe ovamo, pa da odemo da zaradimo lovu i kupimo ono par-čence. Srahanje. Ka-hak-ve veze ima ljubav s našu100 V"drčnost na to parčence? Hari nagnu Merion preko svoje ruke kojom ju je držao oko struka i zapeva u stilu Rosa Kolamba, Ah but you call it madness, but I call it love. Jaha se samo nadam da će doživim to usrano šljakanje pre nego što od tebe poši-hi-zim. Ma nije to neko veliko šljakanje, to ti je samo na kratku stazu, i Hari prsnu u smeh, dok se Merion kikotala i vrtela glavom, O, Hari, to je užasno, a Tajronove oči se otvoriše uz bljesak, kratko, i on pogleda Hari ja s podrugljivim izrazom neverice na svom licu, Pa neko bi stva-har-no moro dušprica ovog frajera, jerbo njemu je jaaako zlo, pa se Taj-ronov kikot pridruži Harijevom smehu, a i Merion poče da se smeje, i sad je sve troje sedelo za stolom; a kad je prestala da se smeje, Merion je ponovo napunila sol je kafom i Hari se konačno dovoljno umiri da dva, tri puta duboko udahne vazduh i da se prepusti jednom hitu sa radija i svest mu je sad bila sva usrkana i usukana u tu muziku i on napola zatvori oči i poče da klima glavom i lupkara prstima po stolu dok je slušao, Eh do moga, ovaj ponekad mo-ho-že da se ponaša ko ši-hi-zik, al ovako stva-har-no izgleda bolje nego malopre ... dođavola, ovo me go-ho-lica, i Merion poče da se smeje, Tajron nastavi da se kikoće a Hari ga pogleda s hladnim izrazom lica, Budi 'ladan, čoveče, i vrati se svom klimanju i lupkaranju a Tajron C. Lav popi i drugu solju kafe a šarke na njegovim očima otkočiše fe^ dere njegovih očnih kapaka koji se naglo otvoriše i on poče da pijucka i treću solju kafe pa zapali cigaretu i zavali se u stolici, Deder, daso, raznesi dupe svoje! te i on poče da klima glavom i lupkara prstima po stolu, a Hari, i dalje poluotvorenih očiju; ispruži ruku ustranu sa dlanom naviše, te ga Tajron pljesnu, Srahanje, badžice, mi ćemo to lako sredimo i Hari pljesnu njega zauzvrat, Jeaahhhh, a Merion se nasloni na Harija i on je obgrli jednom rukom oko101

\X1

L.

struka, dok su slušali muziku, osećali kako moć odluke gruva kroz njih i s vremena na vreme klimali glavama prema zidnom satu, čekajući da im prođe vreme, vreme koje je sada letelo, i dođe trenutak da zakorače u jednu novu dimenziju ...Prođe prvi dan dijete. Pa, gotovo prođe. Sara je sedela u svojoj tv-naslonjači, pijuckajući vodu iz čaše, usredsređujući se na šou na ekranu i oglušu-jući se o primamljivo predenje frižidera. Ona popi i tu čašu vode, desetu po redu, zamišljajući da je vitka. Ponovo napuni čašu vodom iz bokala na stolu, bokala koji je sad zamenjivao kutiju s čokoladnim bombonama. Ako je popiti osam čaša vode dobro, onda je šesnaest dvaput bolje i onda ću možda već prve sedmice izgubiti deset kilograma. Pogleda čašu s vodom i sleže ramenima, Ako i ćelu noć ostanem budna neću moći da popijem šesnaest. Pa, ako ni jednu više ne popijem, biću budna, u svakom slučaju. Ona gucnu malo vode i zamisli svoju vitku liniju. Frižider je podseti na slane biskvite u kreden-cu. I ne videći ga, ona mu reče da gleda svoja posla. Šta ti imaš s kredencom? Ne valja ti već ni to što me podsećaš na onu haringu u tebi, a da ne govorimo o kredencu. Srknu još malo vode, zagleda se u ekran i zapuši uši za frižider, ali on uspe da probije barijeru i da joj kaže da će se haringa, divna i ukusna haringa u kiselom sosu, ukvariti ako je Sara uskoro ne pojede, i da bi bila prava bruka dopustiti da jedan tako dobar zalogaj ode u štetu. Ama, čuj ti ovog Zabrinutog Gospodina! Što se ti plašiš da se hrana ne ukvari? Tvoja je dužnost, šalabajzeru, da je čuvaš od kvarenja! Radi ti svoj posao i haringi neće ništa da fali, molim lepo. Ona srknu još malo vode — vitka, vitka, vitka, vitka. Baš je šteta što nemam vagu. Mogla bih da se merim i pratimkako stvar funkcioniše. Evo, sad će on da zastenje! Uh ta voda. Još malo i odleteću uvis kao balon. Program se završi a Sara zevnu i zatrepta očima. Pomisli da još ne ide u krevet i da gleda i kasni šou, ali se ubrzo oslobodi te misli. Telo ju je bolelo i vapilo za snom. Kakav dan! Kosa joj se približavala onoj crvenoj. Ako još nije bila ona prava, bar je podsećala na nju. Popi još malo vode — vitka, vitka. Linija ... eh, jedno veliko ništa. Asketski život jednog derviša, da izvinite za izraz. Pa ona jaja, pa grejpfrut, jedan, dva, tri, i malo zelene salate, hvala lepo. Bio je to dug, zamoran dan. Bila je gotovo toliko umorna da joj se nije išlo u krevet. Odjednom se seti frižidera, Ako pokuša da me ščepa, vala tresnuću ga. Popi i poslednji gutljaj vode u čaši — vitka, vit — zoftih, zoftih, zoftih. Ustade i oslušnu krčanje svojih creva, Osećam se kao akvarijum. Ugasi televizor, stavi bokal i čašu u slivnik i, uzdignute glave i zabačenih ramena, prođe pored frižidera, ne gledajući ni levo ni desno već samo pravo, nepokolebljivo u svoj cilj ispred sebe, svesna da je pobedila dušmanina i da on dršće od straha — čuj ga samo kako mumla i tandrče i kako se sav trese na poprištu! — i, hodajući kao kraljica, televizijska kraljica, ona ode u svoju spavaću sobu. Polako i raskošno se spusti na krevet pa se ispruži, zahvaljujući Bogu za tako udobnu postelju. Po koži je osećala milovanje svoje iznošene spavaćice, svilasto, glatko i hladno, i kao da ju je svu okružavala neka mekota a osećanje mira i radosti širilo joj se od stomaka, poput talasića na bari, kroz ćelo telo, sa lakim smirajem u očima na koje joj pade mio i okrepljujući san.Merion ih je rano izgurala iz kuće, pa su Hari i Tajron bili među prvima koji su se javili na po-103•M^"™"™^^^

sao. To, zapravo, i nije menjalo stvar, jer ih se pojavilo tako malo da je svaki bio primljen. Pre nego što su pošli uzeli su još po jedan dexi, te su tako bili veoma orni i spremni za rad. Noć je bila vrela i vlažna i znoj se slivao sa njih dok su pakete novina ubacivali u kamione, ali oni su ih lako ubacivali, smejali se, kikotali i razgovarali, radeći kao i ostala šestorica pored njih. Kad su natovarili prvi kamion, prešli su na drugi, da pomognu, a ostali momci su se malo povlačili i vrteli glavama dok su Hari i Tajron hvatali i bacali svežnjeve novina, kao da je to neka njihova privilegija i igra... zabavna igra. Jedan od momaka im reče da se malo ohlade, Zaje-baćete stvar, čoveče. Kako to? Mani sranje, oni nas i ovako dovoljno gone da radimo, a

ako vi, momci, počnete da se tako utrkujete, onda će to od nas da očekuju svaku noć. Jedan od radnika im pruži po jednu konzervu hladnog piva, Na, smir'te se i o'la-dite se malo. Znate, mi dolazimo 'vamo prilično često i želimo da stvari idu k'o dosad. Nema veze, ka-ha-piram šta kažeš, batice. Oladićemo se. Nećemo mi da dopustimo da onaj badža-šef na bilo kog spusti svoju šapurdu. Naravski, Hari klimnu glavom i ispi pola konzerve piva, pa ubrisa usta nadlanicom, Da vidiš, ovo prija. Bridi mi upijač u pijuci. Momci potapšaše Harija i Tajrona po leđima i svi su bili zadovoljni, a kad su kamioni bili natovareni, Hari i Tajron kupiše još jedno tuce konzervi piva i razde-liše ih momcima, dok su čekali na sledeću kolonu kamiona za utovar. Kasnije su i dve-tri boce vina kružile od jednog do drugog i Hari i Tajron su se osećali prilično dobro, jer im je alkohol tupio oštro sečivo dexija. Radili su i dva sata prekovremeno i bili zadovoljni kao krmci u bari, računajući koliko će te noći zaraditi. Noga u bulju stiže kad su otkrili da te noći neće biti isplaćeni već da će morati da čekaju do kraja sedmice da bi dobili svoje čekove.104Sraaanje! Pa zar to nije bruka? Zar to nije prava bruka, da-ga-jebem? E, jebiga, daso. Kakav užas! Da, ali na taj način ćemo dobijemo svu svoju lovu u jednom cugu i nećemo morati da brinemo da je ne spiskamo na rate pre nego što zaradimo dovoljno za ono parče. Daaa, moždar je i tako, al' rad ti je i onako bo-ho-lesna stvar, ali kad šljakaš i za to ne dobiješ lovu, to je već nešto drugo, badžo. Nemoj da se njupaš, Taj, dečko moj, nego idi lepo kući pa uzmi one sitne smirivače koje ti je dala Merion i malo se odmori. Još nekoliko ovaki noći i nabavi-ćemo naše parčence. Hari pruži dlan i Tajron ga pljesnu, Da znaš da si ga-had-no u pravu, bebice, i Hari pljesnu njegov dlan, pa njih dvojica napustiše štampariju, žureći da stignu kući pre nego što ih uhvati rana jutarnja saobraćajna gužva i sunčeva svetlost.Kad su njih dvojica otišli, Merion je mlitavo sređivala stan, pevušeći i pevajući za svoju dušu. Stan je bio mali i nije zahtevao mnogo posla, seni da se operu sol je i krčag za kafu i da se smeste u kredenac. Sela je na kauč, obgrlivši samu sebe, i slušala muziku. Duboko u sebi je imala neko čudno osećanje, osećanje koje joj do tada nije bilo poznato, ali koje je nije ni ugrožavalo. Razmišljala je o tom osećanju, pokušavala da ga analizira, ali nije mogla da ga potpuno identifikuje. Iz nekog razloga je neprestano mislila na one mnoge, mnoge madone koje je videla u muzejima Evrope, posebno u Italiji, i svest joj je sad bila puna svetloplave boje i blistave svetlosti italijanske Renesanse, te pomisli na Mediteran i boju mora i neba i kako je — gledajući ostrvo Kapri iz restorana na vrhu brega u Napulju — iznenada shvatila zašto su italijanski slikari bili majstori svetla i zašto su umeli da se služe plavom kao105

lniko ni pre ni posle njih. Sećala se kako je sedela u tom restoranu ispod mrežastog perdeta, dok je sunce zagrevalo jedan nov život u njoj i razgorevalo joj maštu i doživljaj onog što je čovek morao da doživljava kad je pre nekoliko stotina godina sedeo ''sred te svetlosti i tih boja i slušao kako sa struna kroz vazduh odzvanja i vibrira Vivaldijeva muzika a iz obližnje kule dopire pulsiranje Gabrijelijevih kancona ili kad je bio u katedrali dok se zraci sunca probijaju kroz vitraže i blistaju na duborezu crkvenih sedišta i slušao neku misu od Monteverdija. Tada je ona prvi put u životu osetila da je živa, stvarno i istinski živa, kao da je imala razloga da živi, cilj u životu, i shvatala taj cilj kome će sad stremiti i posvetiti svoj život. Celog tog leta i jeseni ona je slikala, ujutro, po podne i uveče, zatim šetala ulicama kojima su se i dalje razlegali zvuči muzike velikih majstora, i kao da je svaki kamen, svaki šljunak imao svoj život i svoj sopstveni razum, te se i ona, nekako, nejasno, osećala delom tog razuma. Ponekad bi uveče sedela u nekoj kafanici sa ostalim mladim slikarima, pesnicima, muzičarima i ko zna još s kim, pila vino i pričala i smejala se i diskutovala i raspravljala, i život je bio uzbudljiv i opipljiv i krepak kao bistro mediteransko sunce. Zatim, kad je zimsko sivilo počelo polako da curi na zemlju sa severa, činilo joj se da se i energija i inspiracija cede iz nje kao boja iz tube, i sad, kad bi pogledala na prazno platno, bilo je to samo prazno platno, parče materijala razapetog preko drvenog rama a ne više slika što čeka da bude naslikana. Bilo je to samo platno. Otišla je dalje na jug. Na Siciliju. U Severnu Afriku. Pokušavala da ide za suncem do prošlosti, do same nedavne prošlosti, ali sve što je tamo našla bila je ona sama. Otputovala je natrag, u Italiju, i razdelila sve svoje slike, pribor, knjige i šta-još-ne. Vratila se u onaj restoran na bregu i satima sedela106tamo, ćelu jednu sedmicu, gledajući Vezuv, Kapri, zaliv, nebo, pokušavajući sa očajanjem umirućeg da u sebi ponovo probudi ona stara osećanja, pokušavajući da iskričavim draguljima penušavog vina ponovo rasplamsa onu vatru koja joj je bila napola razgorela maštu upravo pre jednog kratkog ljudskog veka; no iako se vino iskrilo na suncu, i na mesečini, ona nekadašnja zažarena vatra bese ugasla i Merion je najzad podlegla jezivoj hladnoći u sebi. Osećala je drhtavicu sećajući se kako napušta Italiju i vraća se kući, u Sjedinjene Države, natrag u prostotu svoje porodice, natrag u tamni sjaj svog života. Uzdrhtala je i sad, dok je sedela na kauču, gledajući unazad kroz mnoge jadne i nesrećne jučerašnjice, zatim se osmehnula i samu sebe još čvršće obgrlila, ne zbog hladnoće ili straha ili očajanja, već od radosti. Sve je to bilo u bliskoj i dalekoj prošlosti. Svršeno. Otišlo. Sad je ona opet imala razloga da živi... opet je imala cilj. Još jednom smer kojim treba da hodi. Potrebu za trošenjem energije. Ona i Hari su bili na putu da ponovo osvoje ona plavetnila neba i mora i da osećaju toplinu želje koja je bila iznova raspa-Ijena. Bili su na putu ka jednoj novoj renesansi.Sara se polako budila usred noći i, mada je nekoliko sekundi nastojala da se ne probudi, konačno je ustala iz kreveta i posrćući odgegala do kupatila da se oslobodi naglog pritiska svoje bešike. Pokušavala je da trepne i otvori oči, ali kapci nisu popuštali, te je morala da ih i dalje drži gotovo sasvim zatvorene, dok je sedela i zamišljala da je vitka. Iako je delimično još spavala, pomućene i zamagljene svesti, i dalje je bila svesna vode koja joj je proticala kroz telo i razloga za toliku količinu — vitka, vitka, vitka — pa se naglo uspravi — zoftih, zoftih, zoftih — neću ništa drugorazredno! Još u polusnu, stajala107

nLje nekoliko trenutaka, radosno posmatrajući i slušajući uskovitlanu vodu u klozetskoj šolji, jer je znala da se u kanalizaciju i, na kraju, u okean, slivaju ne samo neželjeni suvišni kilogrami nego i njen stari život, život pun samoće i jalovosti, život u kojem nikom nije bila potrebna. Doduše, ponekad je Ha-riju bila potrebna, ali... Slušala je muziku vode koja je punila rezervoar i osmehivala se kroz maglu svoje delimične budnosti, osećajući kako je ispunjava svežina i znajući da će ona uskoro biti jedna nova Sara Goldfarb. Sveza voda u šolji bila je kristalno bistra i čista i delovala hladno i osvežavajuće, pa je čak izgledalo i da je sama klozetska šolja hladna. Čisto je čisto a novo je novo... Ali ja ću ipak radije piti iz česme, hvala. Sara se prilično živahno vrati u krevet. I krevetski čaršavi su bili hladni i osvežavajući, i ona leže prelazeći vrhovima prstiju preko svilaste glatkoće svoje spavaćice, tonući dublje u osmeh, osmeh koji je gledala kako se reflektuje na unutrašnjoj površini njenih očnih kapaka. Disala je polako i duboko a zatim uzdahnu dugačko i zadovoljno, lebdeći u bestežinskoj razdraganosti između sna i jave i sanjivo osećajući kako joj ta čuvstva golicaju telo a zatim kao da iščezavaju nekuda dole ka nožnim prstima, dok se ututkavala u paperjastu meko tu svog starog jastuka, samu sebe ljubila za laku noć i žudno plovila u ugodnost sna.Hari je i dalje bio zagrejan za stvar, kad se vratio u Merioninu gajbu. Ona mu je dala dve pilule za spavanje i njih dvoje su malo sedeli na kauču pušeći cigaretu marihuane, dok Hari nije počeo da zeva, pa su onda otišli u krevet, zaspali i prespavali turobnu vrelinu dana.

Danas je kosa bila perfektna. Kakva boja! Bila je tako sjajna da ti dođe da skočiš kroz prozor. Sad bi trebalo da požuriš da se pojaviš u tom kvizu na televiziji pre nego što ti stara kosa počne da pod-rasta. Veruj mi da i ja to želim, al' mi je milo što čekaju da još omršavim. Kad budem prelazila preko scene, zavladaće muk koji ćeš da čuješ. Baciću jedan pogled preko ramena i reći ću da me ostave na miru. Znači, sad si Amerikanka švedskog porekla? Njih dve se zakikotaše i Sara se vrati u svoj stan da vidi kako će joj se sad crvena haljina slagati s njenom crvenom kosom. Obukla ju je, obula zlatne cipele pa je pozirala, izvijala se i okretala pred ogledalom, spajajući izrez na leđima što je tešnje mogla. Izgledao je sad nešto manji nego ranije. Osećala je da je malo mršavija. Vrckala se, skičala i osmehivala se na svoju pojavu u ogledalu, pa zatim poslala sebi i jedan poljubac, Sjajno izgledaš, živa lutka! Ponovo se vrcnu i ciknu, poljubi svoju ruku pa se isceri na svoj odraz. Greta Garbo nisi, ali ne izgledaš ni kao Valas Beri. Baci jedan pogled preko ramena u pravcu frižidera, Je l' vidiš,

gosn Pametnjakoviću, gosn Ringo Haringoviću? Haljina mi je maltene taman. Još nekoliko santimetara, manje-vi-še, pa ću se u njoj osećati fino i udobno, molim lepo! Čuvaj svoju haringu. Kome je ona potrebna? Ja volim svoje jaje i grejpfrut. I zelenu salatu. Još malo je pozirala i šepurila se pred ogledalom, pa je zatim odlučila da ruča i ode malo na sunčanje. Iz frižidera je izvadila jaje, grejpfrut i zelenu salatu, a na licu je pri tom imala izraz kaćiperske superiornosti. Prezrivo pogleda frižider i odmahnu glavom a vrata mu zalupi jednim guzom. Dakle, šta sad kažete gosn Ždero Frižidero? Zanemeo si kad si me video kako izgledam. Malo se izvi kao vamp-gerla ispred frižidera, pa pristupi pripremanju svog ručka, pevušeći, pevajući, vrckajući se i osećajući se bez-109''l t i

bedno i samosvesno. Kad je završila sa ručkom, oprala je sudove, sklonila ih, uzela svoju stolicu i, pre nego što će izaći iz stana, poljubila vrhove svojih prstiju i potapšala frižider. Ne plači, batice. I — što bi rekao moj Hari — budi ladan! Prigušeno se nasme-ja, isključi televizor, iziđe iz stana i pridruži se gospođama koje su se sunčale napolju. Stolicu je stavila na jedno dobro mesto, zažmurila i izložila lice suncu, kao i one ostale. Nisu menjale položaj dok su razgovarale, već su nastavljale da gledaju pravo ispred sebe, u pravcu sunca, povremeno okrećući stolice tako da im sunčevi zraci uvek padaju pravo na lica. Da li si već saznala koji je to šou? Jesu li ti nešto javili? Kad pre da mi jave? Tek sam juče poslala pismo. Možda će sutra. A možda i nešto kasnije. Uostalom, nije važno koji šou. Ja tako mislim i osećam. Važno je da je to televizija. Možda će te unapred obavestiti? Pa neće valjda posle emisije? Je l' možeš da povedeš i prijatelje? Sara sleže ramenima, Otkud ja to znam? Treba da ti dozvole da povedeš bar jednog nosača. Ko će da ti nosi sve one nagrade? Nema da brineš. Ja ću ih već sama doneti. Naročito Roberta Redforda. Za njega mi ne treba nosač. Žene su se kikotale i klimale glavama, nastavljajući da pilje u sunce, a one koje su se šetkale pored njih, zastajkivale su da razgovaraju sa Sarom a posle jedno pola časa njenog sedenja na suncu, sve žene iz susedstva stajale su zbijene oko nje, pričale, zapitkivale, smejale se, nadale i lepe želje upućivale. Sara je bila zagrejana ne samo od sunca već i od sve te pažnje koju su joj iznenada počeli da ukazuju. Osećala se kao zvezda.Merion je kupila nekoliko skicen-blokova, olovki i ugljena. Kupila je i jedan rezač za olovke i sprej fiksativa. 2elela je da kupi i neke pastelne krejone,110ali ono što su imali u radnji, nekako je nije privlačilo, pa je to zasad odložila. Uvek ih može kupiti kasnije. Možda će za koji dan otići dole, u centar grada, i malo procunjati kroz onu veliku radnju sa slikarskim priborom, omirisati i dodirnuti platna, štafelaje i kičice, i, tek tako, malo osmotriti stvari. Nije nameravala da kupuje bilo kakve uljane boje dok ne bude imala svoj atelje, ali je želela da naslika nekoliko akvarela. I to je bilo upravo ono što joj se sad vrzmalo po glavi. Osećala je onu svetlost, de-likatnost u sebi za koju je znala da je može trans-formisati u lepe i nežne akvarele. Da, to je ono što je najviše volela kod akvarela, tu njihovu nežnost. Nije mogla da sačeka. Osećala je u sebi tu neverovat-nu prinudu da naslika jednu jedinu ružu u vitkoj prozračnoj vazi plave boje, od venecijanskog stakla, ili možda položenu na komad pliša. Da, i to bi bilo ljupko. Samo sa jednim nagoveštajem senke. Tako nežnu i krhku da joj čovek oseti miris. Pa, videćemo. Možda za koji dan. Ali za sada samo nekoliko skica radi reanimacije oka i ruke. Osećala je neku gotovo neobuzdanu prinudu da nacrta sve što je videla dok je hodala ulicom, sve je imalo neku čudnu trepera-vost, sve je bilo kao živo. Brzo je zapažala oblike noseva, očiju, ušiju; ravni lica; jagodice, brade; pre-voje vratova; i ruke. Volela je ruke. Mnogo štošta mogu da otkriju ruke, oblik prstiju a prvenstveno način na koji ljudi drže svoje ruke i postupaju s njima. Bila je sasvim mlada, dete, kad je prvi put videla Mikelanđelovu sliku Stvaranje sveta, a kad je ugledala detalj Bog daje život Adamu, taj prizor se odmah i jednom za svagda urezao u njeno pamćenje. I što je kasnijih godina više proučavala slikarstvo, bila je i više impresionirana jednostavnom koncepcijom tog

prizora i neverovatnom pričom koju je kazivalo držanje one dve ruke. Bio je to stav koji je ona pokušavala da sjedini sa svojim111

radom i s vremena na vreme bi osećala da je u tome i uspela, bar u nekoj meri. Želela je da jednostavno i neposredno kaže gledaocu nešto o slici kroz stav objekta, pa bio to čovek ili nešto drugo, da svoja duboka unutrašnja osećanja transponuje na površinu slikanog platna... da svoj stav izrazi kroz svoju umetnost, da svojoj čuvstvenosti omogući da je i drugi vide i osete. *Sledeći dani bili su prilično jednolični za M&-rion, Harija i Taja. Hari i Taj su noću bili zagrejani za rad pa su im se guzice prosto raspadale od arga-tovanja, uz što je moguće veće usporavanje tempa, kad bi ih ostali momci upozorili a zatim bi uzimali po nekoliko pilula za spavanje i prespavali dan. Ha-riju je već druge noći rad postao navika i, tako, kad bi ujutro došao kući, on bi vodio ljubav sa Merion sat-dva pre uzimanja pilule za spavanje i totalne kapitulacije. Sad ja vidim zašto ti gubiš težinu, ti je prosto odtucaš. Znaš, kod nekih ljudi je to baš suprotno. Stvarno? Da. Od rada postaju pot> puno impotentni a u nekim slučajevima ravnodušni. Hvala bogu što to nije moj problem. Dođi 'vamo, i Hari bi je povukao na krevet a Merion bi se kiko-tala dok ju je on ljubio u vrat. Šta mi to radiš? Hari zabaci glavu i pogleda je, Pa ako ne znaš, znači da ti ne radim kako treba. Nasmejaše se i Hari nastavi da joj ljubi vrat, rame i grudi, pa ovlaži usne i poljubi joj stomak, Hoću da vidim da li mogu da ti je pohabam. Šta? Koliko ih imaš? i oboje bi se smejali i kikotali i tako provodili jutro, dok ne bi došlo vreme da se utone u san i prespava dan.Noću, dok je Hari bio na poslu, Merion je se-dela na kauču sa skicen-blokom, olovkama i uglje-112nom. Sedela je prekrštenih nogu ispod sebe, grlila samu sebe, zatvarala oči i dopuštala svojoj svesti da plovi u budućnost u kojoj su ona i Hari uvek zajedno, njihov kafić uvek pun a u časopisu NEW YORKER otegla se reportaža o kafiću koji je postao omiljeno svratiste, a svi umetnički kritičari tu dolaze da posede, popiju kafu, pojedu kolač i razgledaju izložene slike velikih umetnika sutrašnjice koje je otkrila Merion; slikari, pesnici, muzičari i pisci sede okolo, pričajući i diskutujući; s vremena na vreme i sama Merion izlaže svoje slike a svi ostali slikari ih vole, pa se njena dela čak i kritičarima sviđaju i oni hvale njenu osećajnost i zapažanje, a kad ona nije u kafiću, ona sebe vidi u svom ateljeu kako slika, svetlost sa njenih slika blista — pa bi zatim podigla svoj skicen-blok, osvrtala se oko sebe da nađe nešto za skiciranje i ništa nije bilo ono pravo što bi došlo u obzir, te je tako pokušavala da postavi neku mrtvu prirodu sa predmetima iz kuhinje ili dnevne sobe, ali kao da je ništa nije moglo da uzbudi ili nadahne, te bi se vraćala svojim fantazijama i uživala u ugodnosti i ohrabrenju koje su joj one pružale, jer one su bile stvarnije od sedenja na kauču, gledanja u olovke, ugljen i netaknuti skicen-blok.Sara je svaki dan pažljivo proveravala svoje sanduče za pisma, ali odgovor od McDic/c-korpora-cije još nikako nije stizao. Međutim, ona se ipak strogo držala svoje dijete, no to joj je sve teže i teže padalo uprkos mogućnosti da sad pojede i punu zdelu zelene salate. Dan je provodila sa Ej-dom i damama na sunčanju, i one su joj još prilazile i zapitkivale je a ona im pokazivala svoju crvenu kosu, mada se još ništa novo nije događalo. Kad bi sunce zašlo za zgradu, neke bi dame odlazile113

Lkući, naročito one sa crnim naočarima, dok bi Sara i još nekoliko drugih ostajale napolju i uživale u hladovini. Čak joj ni tada nije bilo lako da zaboravi hranu i da samo uživa u posebnoj pažnji koja joj je ukazivana kao budućoj takmičarki u kvizu na televiziji: misli su joj skretale na usoljenu ribu, zemičke i one osobite paštetice sa sirom, i te slike su bile tako žive da je osećala i mirise i ukuse, a glasovi dama su se gubili dok se ona osmehivala i oblizivala. Ali noći su bile gore, dok je sedela, sama, u svojoj tv-naslonjači i gledala televiziju, leđima okrenuta frižideru koji je mrmljao u njenom pravcu izazivajući u njoj grčeve straha, čvor u stomaku i stezanje u grudima. Bilo je ružno od njega što ju je tako babarogicao, ali onda poče i ona haringa. Dva-tri štreca. I samo melje, melje. Nikad kraja. U ušima je imala osećanje kao da se nalazi pod vodom. Ja se dobro osećam, zašto ne proganjaš nekog drugog? Nekom drugom odgrizi palac, na primer, kasapinu Moriju. Svima ćeš učiniti uslugu. — u kiselom sosu s lukom i začinom, hmmmmmm — ne čujem te — sa taze lepinjama... ili puter-kiflama — ja volim kajzerice, hvala, a uostalom nisam ni gladna — a to krčanje u stomaku drži me u budnom stanju — krčanje, cvrčanje, to samo moj stomak zamišlja moju vitku liniju — a losos crven kao tvoja kosa, pa garniran svim i svačim — kome to treba? Još jedan dan i moći ću za ručak da jedem piticu s mesom a ti možeš da crkneš od muke, hvala lepo, i Sara popi još jednu čašu vode — zoftih, zof-tih — spusti čašu u slivnik, odmahnu svojom crvenom glavom, tresnu frižider zadnjicom posred lica i ode na spavanje. Sad je noću ustajala po dva-tri puta i bezmalo bila u iskušenju da prekine ili, pak, smanji pijenje vode, ali je stalno mislila na sve one kilograme koji joj odlaze u kanalizaciju, te je nastavljala da pije, pije, pije vodu ceo dan, ne sma-114trajući svoje noćne posete kupatilu za veliki štra-pac. Ali sad je i sanjala. Ponekad i po nekoliko snova za jednu noć. Kao, lete pilići kroz njenu sobu, ali uređeni i reš-pečeni pilići s lopticama majoneza na trticama. Pa onda onaj veliki pečeni rozbif — valja se nizbrdo ka njoj i preti da je smoždi, ali za konjski nokat je promaši i protutnji pored nje, vukući za sobom činiju punu softa od pečenja, žitke braon masti, i zdelice restovanog krompira, krom-pir-pirea i kutiju čokoladnih bombona sa višnjom u višnjevači. Posle nekoliko noći s takvim snovima, Sara donese odluku. Od jedne dame, svoje prijateljice, uzme adresu doktora i zakaže vizitu. Ne znam kakve su vam te pilule za mršavljenje, ali jaja i grejpfrut su mi već dovde došli, hvala lepo!Hari je u svojoj utrobi osetio neku prazninu i slabost, što mu se videlo i na licu, kad mu je Me-rion rekla da ima sastanak sa svojim psihijatrom i da će s njim otići na večeru i koncert. Šta ima da se nalaziš s njim, tako ti boga? Ti ćeš tom kučki-nom sinu dati povoda da uzme veliku slobodu. Neću da priča mojim roditeljima da sam prekinula terapiju. Trebaju mi onih pedeset dolara nedeljno. Me-rion je gledala Hari ja blago i govorila što je než-nije mogla, osećajno i brižno. Ali, dušo, ja neću da spavam s njim — Hari sleže ramenima i podiže jednu ruku uvis, visoko, Daaa, ti ćeš samo — Rekla sam mu da imam ono žensko prokletstvo i on zato namerava da posle koncerta ode kući. Hari je očajnički pokušavao da ne pokaže svoja osećanja, ali mu to ne pođe za rukom; lice mu se sve više izdu-živalo i on se jeo što nije kadar da se oslobodi svoje zlovolje. Šta to treba da znači? Merion se osmeh-nu pa poče prigušeno da se smeje, nadajući se da će Harija tako izvući iz natmurenosti, ali Hari se115

rL.nije predavao. Merion ga iznenada zagrli i radosno ciknu, O Hari, pa ti si ljubomoran. Hari mlako pokuša da je odgurne od sebe, ali ubrzo popusti. Merion ga poljubi u obraz i pomilova, Hajde, mili, zagrli me ... hajde ... molim te ... je F hoćeš? Je l' hoćeš??? Ona podiže Harijeve ruke i položi ih na svoja ramena; on ih preko volje malo zadrža u tom položaju a zatim ne mogade da se odupre kad ih ona povuče naniže, oko svog struka, pa se pripi uz njega. I on je, najzad, malo pritisnu i privuče k sebi a Merion uzdahnu, položi glavu na njegove grudi i poče da ga ljubi u usta, u obraz, u uho, u vrat i na-tera ga da se izvije i zakikoće, pa nastavi tako sve dok se on ne nasmeja, moleći je da prestane, Nemoj više, prestani... prestani, kučko šašava ili ću te ugristi za vrat, i on poče da joj ljubi vrat i da je golica a ona zajedno s njim da se smeje, i sad su oboje dahtali i molili jedno drugo da prestane, te, konačno, kroz smeh, oboje posustaše i prestadoše: Merion sedeći u Harijevom krilu a oboje opušteni kao lutke-krpenjače, dok su im suze od smeha golicale obraze. Brisali su oči i lice i nekoliko puta uzdahnuli, prekidajući uzdahe povremenim kikoti-ma. A šta ako ti on ne poveruje da imaš menstrua-ciju? O Hari — potapša ga po nosu — ne budi tako naivan. Šta hoćeš da kažeš? Prosto, da ja umem da vladam situacijom. On će prihvatiti što god mu kažem, pa verovao-ne verovao. Ne bi mu na pamet palo da vrši neki pritisak. Nije on taj tip. A šta da jeste? Pa, u tom slučaju, dragi moj, ja ne bih izašla s njim. Hari, dušo, ja nisam luda. Ona se kratko nasmeja, Možda sam šašava ali nisam glupa. Ma nemoj??? Hari je pogleda sa sumnjičavim izrazom na licu, Zašto on ne vodi svoju ženu na koncert? Ona će možda biti u školi, na roditeljskom sastanku, Merion sleže ramenima, otkud ja mogu to da znam? On voli da ga svet viđa na pomodnim me-116stima sa nekom lepom ženom. Taj ti je tipičan malograđanski švaler. To mu godi. Ma, šta kažeš??? A ja, lično, mislim da svaki onaj ko se viđa s jednim dušebrižnikom treba da pregleda svoju glavu. O Hari, to je grozno, prigušeno se smejala i kikotala. Pa zašto se onda smeješ? Ne znam. Možda iz sao-sećanja. U svakom slučaju, ja sad moram da se spremim za izlazak. Ona ustade i pođe ka spavaćoj sobi, zatim se okrete i vrati Hariju, koji takođe bese ustao, pa ga obgrli, čvrsto se pripi uz njega, položi glavu na njegovo rame, zatvori oči i uzdahnu... O Hari, tako mi je milo što si bio uznemiren, ne zato, srce, što te je to ozlovoljilo, nego zato što se ja dobro osećam kad vidim da ti je toliko stalo do mene. Stalo do tebe? Pa, ko koga sad ovde vređa, ah? Ti misliš da sam se ja zavitlavao kad sam ti rekao da te volim? O ne, ne, dušo, ja ti verujem. Svim srcem ti verujem. Ali rekla bih da mi se sviđa kako se to odražava na tvom licu. Okej, okej, o'la-dićemo stvar. Dugo se osmehivala, odozdo, na njega, zatim ga je poljubila u usta i otišla u spavaću sobu da se obuče, Obećavam ti da ću ćele večeri misliti na tebe. I ja ću misliti na tebe kako jedeš, piješ vino i slušaš muziku, dok ja cepam svoje dupe na poslu. Hari se nasmeja. Ali mislim da je to ipak bolje nego da t i cepaš svoje dupe na poslu, i nastavi da se smeje. O, Hari, to je grozno, i ona se prvo kratko nasmeja, pa zatim prsnu u smeh olakšanja, dok se oblačila za večernji izlazak.Merion se našla sa Arnoldom za malim barom jednog intimnog kontinentalnog restorana na istočnoj strani grada. On ustade kad mu ona priđe i pruži joj ruku. Ona prihvati ruku i njegovo sedište. Kako si, Merion? Dobro, Arnolde, kako si ti? Dobro, hvala. Kao i obično? Da, molim. On naruči za117

nju jedan Cimano s malo bitera i komadićem limuna. Izgledaš izvanredno, kao i obično. Hvala. Ona se osmehnu i dopusti mu da joj pripali cigaretu. Ubrzo su bili obavešteni da im je sto spreman, pa ih maitre d' odvede do stola i upita Monsieura i Ma-dame kako su večeras a oni se osmehnuše i učtivo klimnuše glavama, kao što se to radi pred jednim maitre d', pa mu odgovoriše da su odlično. Merion se opusti na svojoj stolici i oseti kako joj telo upija atmosferu. Ono što je volela kod Arnolda bio je njegov dobar ukus u izboru restorana. Uvek su bili mali, intimni i šik, sa izvrsnom hranom, onim što vrlo ret-ko nalazite u Americi. Elegancija njene okoline imala je više veze sa uzbuđenjem koje je Merion osećala nego sa aperitivom koji je skoro neprestano pijuckala. Razočaran sam zbog tvoje indispozicije. Pa, ja sam nemoćna da tu bilo šta učinim, ona se osmehnu, uprkos Frojdu. Da li je Anita na putu ili tako nešto? Zašto pitaš? Nemam razloga, stvarno, samo sam radoznala. On ju je malo posmatrao pre no što će odgovoriti, Ne, ali će dobar deo večeri biti zauzeta nečim. Juče su tamo bili novinari, pa su je i slikali, zajedno sa još nekoliko »članica« u vrtu. Mogu li, Arnolde, da ti postavim jedno malo indiskretno pitanje? Svakako. Kako ste ti i Anita uopšte uspeli da imate decu — ona podiže ruku, Ne pokušavam da budem vickasta, časna reč, već mi se samo čini da ste vas dvoje uvek na različitim mestima u isto vre-me. Arnold se malo uspravi na svojoj stolici, Pa, tu, stvarno, nema nikakve misterije. Nisam mislila na samu decu, Merion se osmehivala, to stvarno znam. Zašto postavljaš takva pitanja, to je veoma čudno. Šta, zapravo, hoćeš s tim? Merion sleže ramenima i završi sa žvakanjem jednog pužića, Ništa sem tog što sam rekla. Radoznala sam. Dok ju je Arnold posmatrao, Merion srknu malo belog bordoa koji je on naručio, O, ovo je izvrsno. Srknu još malo i vrati118se svojim pužićima. Arnold se i dalje pomalo mrštio: Kad ljudi dostignu određenu tačku u životu, kad postignu izvestan uspeh ... priličan uspeh, onda se njihovo interesovanje za stvari povećava a perspektiva im se širi. Što se tiče Anite, mislim da kod nje postoji potreba za samopotvrđivanjem, a da je njen javni rad potreba da nađe svoj sopstveni identitet. Ali mene stvarno interesuje zašto ti postavljaš takva pitanja. Tako je očigledno da pokušavaš da names-nički nadoknadiš ono što ti nedostaje u životu, i to činiš igrajući ulogu zamenice, stavljajući sebe u ulogu moje žene. O, Arnolde, ne budi netaktičan. Ona popi svoje vino a konobar se smesta pojavi da joj ponovo natoči. Arnold mu učtivo klimnu glavom. A, uostalom, ja nisam ni najmanje zabrinuta za svoj identitet, ona se osmehnu na njega i potapša ga po ruci, stvarno nisam. Završi sa pužićima i umoči komadić zemičke u saft od butera s belim lukom. Ponovo sam počela da slikam i sjajno se osećam. Opet slikaš? Konobar pokupi prazne tanjire, ona se malo zavali i osmehnu na Arnolda. Da, opet. Zapravo, još nisam završila ni jedno platno, ali radim. Osećam kako u meni narastaju slike i vapiju da iziđu napolje... Pa... veoma bih voleo da vidim tvoj rad. Ve-rujem da bi mi to pružilo ogroman uvid u tvoju pod-svest. Ona ti je dosad možda postala već dovoljno bliska. Pa, nije mi baš totalno strana, ali bi mom radu mogla da priđe iz jednog drukčijeg ugla, sa jedne drukčije tačke gledišta, da tako kažem. Znaš, tu sve tvoje odbrane ne bi samo popustile već bi simboli mogli da postanu znatno očevidniji nego u snovima, i to bi moglo da pruži divno potkrepljenje zaključcima formiranim na analizi slobodne asocijacije. Pa, možda ću te jednog dana pozvati gore da vidiš moje grafike, i Merion se kratko nasmeja, ali ne i suviše glasno, dok je viljuškom nabadala malo mesa sa žabljih bataka.119

rPosle koncerta su svratili na po jedno piće pred spavanje. Arnold je prilično nezainteresovano pio svoj viski, ali Merion je sa uživanjem provaljala gutljaj šartreza u ustima pre nego što ga je progutala. Bio je to sjajan koncert, prosto sjajan, i na njenom licu je lebdeo refleksivan izraz, kao da je još slušala muziku, posebno Malera. Kad god slušam njegovu Simfoniju uskrsnuća, više nego bilo koju drugu, počinjem da shvatam zašto kažu da je uzeo romantizam za fundamentalni princip u svojoj muzici. Ose-ćam se puna iznutra, zagušena izlivima osećanja, kao da trčim uz cvećem prekrivenu padinu brega, dok mi povetarac mrsi kosu, ja se vrtim u krug a sunce bljeska na ptičjim krilima i lišću, i Merion zatvori oči pa uzdahnu. Slažem se, bilo je to savršeno izvođenje. Mislim da je onaj stvarno prodro u samu srž Malerove ambivalentnosti i shvatio kako je on ne-svesno projektuje u svoju muziku. Merion se namr-šti, Kakva ambivalentnost? To su osnovni konflikti u njegovom životu. Njegov kompromis sa njegovim jevrejskim nasleđem i njegova spremnost da ga se odrekne za ljubav svoje karijere. Njegov neprestani unutrašnji sukob dirigenta sa kompozitorom koji želi da komponuje, ali mu je potreban novac za život. Način na koji on menja tonske visine jasno govori o tome da on nije svestan činjenice da baš ti konflikti uslovljavaju te promene. Upravo onako kako uslovljavaju i promene u njegovom stavu prema Bogu. Ali to je već bilo prošlo u vreme kad je kom-ponovao svoju Drugu simfoniju. Samo prividno, jer ja sam vrlo pažljivo slušao njegovu muziku i temeljno sam je analizirao, i tu nema sumnje da, iako je on možda rekao neke stvari i možda čak verovao u njih svesno, da ono njegovo nesvesno još nije razre-šilo konflikt. Arnold je duboko disao, Malerova muzika je neobično zanimljiva sa analitičke tačke gledišta. Nalazim da je veoma podsticajna. Merion se120osmehnu i spusti svoju praznu čašu na sto, Ali ja ipak volim njegovu muziku. Ona me na neki način čini srećnom da budem tužna. Merion uzdahnu i ponovo se osmehnu, Sad stvarno moram da idem, Ar-nolde. U poslednje vreme radim i umorna sam. U redu. Odvezao ju je kući i, pre nego što je izišla, usiljeno se osmehnuo, Pozvaću te kroz dve-tri nedelje. Tad bi, nekako, trebalo da se vidimo. On je poljubi, ona mu uzvrati poljubac i iziđe iz kola. Sačekao je da Merion uđe u zgradu, pa se onda odvezao dalje. Merion je pripalila cigaretu marihuane čim je ušla u svoj stan, zatim se presvukla pa na gramofon stavila ploču Malerovih Kindertotenlieder i sela na kauč sa svojim skicen-blokom i olovkama. Neprestano je nameštala blok na kolenima, izvlačeći dimove iz cigarete dok je nije do pola popušila, pa je zatim ugasila i pokušala da iz sebe izvuče neku vrstu predstave i da je prenese na hartiju. To bi moglo dosta lako da se izvede. Maler ... dobra trava ... sve bi trebalo da legne. Shvati da preterano navaljuje i zato se malo zavali, opusti i sačeka da joj to dođe. I dalje je bilo prazno. Samo kad bi imala neki model. To joj je bilo potrebno. Model. Osećala je kako crtež vapije da iziđe; potreba da se izrazi davala joj je snagu, ali kao da nije bila kadra da otvori dveri i tu snagu organizuje. Skoči sa kauča, ščepa dva-tri ženska magazina sa stola i poče brzo da ih prelistava, obeležavajući sve stranice sa reklamama i člancima ilustrovanim slikama beba i majki, i, našavši nekoliko koje su joj odgovarale, ona ih istrg-nu, uze kao modele i poče da skicira, isprva probno a zatim brže i sigurnije. Majke i bebe u različitim položajima i jukstapozicijama, sa različitim izrazima lica, izrazima koji su postajali sve setniji i set-niji. Veoma brzo je napravila jednu skicu deteta u sklupčanom položaju, sa izrazom tihog bola na lišcu, dok je majčin lik brzo počinjao da podseća

121na čoveka sa Munkovog drvoreza, te je Merion vrlo pažljivo zagledala skicu iz svakog ugla i bivala uzbuđena i nadahnuta njome, osećajući duboko poi-stovećenje sa oba lika. Pažljivo se zagleda i u bebu s bolnim izrazom lica, pa onda nacrta još jednu bebu pored nje, otprilike godinu dana stariju, ali izraz lica je ostao isti. Nastavi da crta dete; na svakom je crtežu dete bilo godinu dana starije od prethodnog, i, kako je napredovala, tako su crteži bivali sve veštije urađeni, sve životniji i sa više emocija, te ona ispod svakog crteža poče da skicira i rođendanske svećice čiji je broj govorio o starosti deteta a zatim su crte lica postajale izrazitije, kosa duga i crna, izraz tihog bola i dalje na licu, pa zatim de-vojče poče da cveta i da postaje žena — polako se transformišući od slatkog deteta u ljupku devojku a zatim u lepu ženu, ali stalno sa onim bolnim izrazom na licu, te Merion prestade da crta i pogleda lepu ženu na bloku koja joj je uzvraćala pogled, ženu nacrtanu dugim i lakim potezima, pravim i krivim linijama, klasična lika, sjajne crne kose, sa unutrašnjim bolom koji se odražavao na njenom tamnom i prodornom pogledu a zatim nešto dalje, pored nje, Merion skicira i jedan drugi lik, lik neodređene starosti, ali svakako znatno stariji od prethodnog, u istini linijama, u istim oblicima tela, sa istim licem, dok se on neočekivano ne preobrati u izmučeni izraz Munkove figure. Merion je gledala u taj lik i odjednom postade svesna tišine. Ustade i ponovo pusti istu ploču, zatim se vrati na kauč, sede i zagleda se u svoje crteže. Uzbuđivali su je.Kad Hariju i Tajronu dođe vreme da prekinu rad i uzmu svoj zarađeni novac, bili su već stekli toliku naviku da tokom noćnog argatovanja gutaju dexije za stimulaciju da su osećali da mogu večno122da rade, ali su ipak bili toliko svesni da tom ose-ćanju ne dopuste da postane misao koja bi mogla da se ostvari. Zahvaljujući svojoj energiji i prinudnoj potrebi da rade, potrebi koju je u njima rađao dexedrin, radili su i nekoliko časova prekovremeno, u želji da za što kraće vreme što više zarade. Izjavili su da imaju dvadeset pet osoba o kojima se staraju, te im je zato iznos na čekovima bio maksimalan. Čekove su unovčili u baru blizu štamparije i popili nekoliko čaša piva dok su nekoliko puta brojali novac, cereći se i pljeskajući jedan drugog po dlanu, Fiiino sra-ha-nje, pa ovo je baš ca-kana lova! i Tajron se malo rashladi novčanicama pretvorenim u lepezu. Hari ga munu pesnicom u mišicu, Uspeli smo, badžo, uspeli smo, da-ga-jebem! Zaradili smo lovu za ono naše parče. Ama, je-he--beno si u pravu, bebice, i zbog zato hajde da s ovu lovu više ne sedimo u nikakvom baru. Deder daš okrenemo poslu. Jakako, badžo, i opet jedan drugog pljesnuše po dlanu, pa nokat. Zaustavili su se pred telefonskom kabinom na uglu i Tajron pozva Brodija. Hari je stajao naslonjen na govornicu, pu-šeći i posmatrajući dim kako nestaje u vazduhu, pevušeći jednu melodiju u brzom tempu, klimajući glavom i puckajući prstima u ritmu i mrmljajući s vremena na vreme, Jeaah, bejbi, tako-je-kako-je, al' bidi ladan i — Sra-ha-nje! Pa za-har to nije bruka?!!! Stas desilo, badžo? Ka-ha-že da parčence dobrog belog* ima sadakošta oko pet stotke. E, do moga! Pa to znači da nam treba otprilike još jedna stotka. Ta-hač-no, čoveče. Ka-ha-že moždar čet'rsto-pedeset, ali, i Tajron sleže ramenima. Pa, da ma-nemo paniku, badžo. Uvek možemo negde da oša-marimo stotinak komada. Dosta smo se dugo zezali i za ovo. Daaa, al' ti znaš šta-ha-se desi kad štrpneš* Heroina. — Prim. prev.

123r

Ldolar ovde dolar tamo. Prvi ti ode pre nego što si uzo drugi. Hari klimnu glavom u znak odobravanja. A Brodi ka-ha-že da sad imaju neki mnooogo dobar rokić, baćo. Stra-ha-šan! Da-ga-jebem! i Hari zvrknu svoju cigaretu na ulicu a zatim malo zabaci glavu, Ej, pa šta je meni, dođavola? Pa ja znam gde ćemo duzmemo tu lovu — Merion. Misliš da će nam ona da taj šoder? Ma, nema da brineš. U fasu. A mi ćemo moći da joj vratimo do večeras, zar ne? Ta--hač-no, bebice, i — dlanovi. Hajdemo. Otišli su u Merioninu gajbu i Hari joj brzo ispriča šta se desilo. I tako nam sad treba samo još jedna stotka pa ulećemo u biznis, srce, a večeras ćemo ne samo da ti vratimo lovu nego ima da budemo i na dobrom putu ka našem kafiću. Merion se nasmeši, sigurna sam da će mi moj berzanski agent reći da je to dobra investicija. A pošto sad opet slikam, tre-baće mi neka galerija. Idem da unovčim ček u banci. Sjajno, srce! A jaha ću sad zovnem Brodi ja da mu kažem da dolazimo. Ne, nemoj odavde, Taj. Sačekaj da odemo do neke javne govornice. Tajron sleže ramenima, Okej, baćo. Merion ode i posle pet-naestak minuta se vrati s novcem. Hari je pomilova i poljubi, Vidimo se kasnije, srce, kad sve sredimo. Ne želim da se muvam ovuda s nekim belim teretom. Niti želim da tvoj stan bude sumnjiv. A si-hi--guran sam da tako ne osećaš za moju gajbu, đa-ha--vole jedan. Ej, badžo, pa ti nisi Merion. Znam, znam, ona čak ima be-he-lju kožu od tebe. Isuse, da mi to pričaš sve do večeras. Merion se nasmeja. Obojica ste nevaljali. Svi se nasmejaše, A ja mislio da si ti na mojoj strani. Merion ga poljubi u obraz, Iduća nedelja je Nedelja Ljubi-bližnjega-svoga, znaš? Ehej, baćo, hajdmo. Okej, okej. Hari poljubi Merion, i on i Tajron odoše. Tajron je skoknuo u centar grada kod Brodija a Hari je prvo kupio paketić celofanskih kesica i mlečni šećer u prahu pa124zatim otišao u Tajronovu gajbu da čeka. Bio je to tek početak.Frižider se cerekao dok je Sara razmazivala veliki komad krem-sira preko donje polovine zemičke. Samo se vi srnejte, gosn Pametnjakoviću. Vide-ćemo ko će poslednji da se smeje. Ona isplazi jezik na frižider i polako, sasvim polako odgrize jedan veliki komad zemičke debelo namazane krem-sirom, pa coknu jezikom i obliza usta, I da vam još nešto kažem, gosn Cerekalo: za ručak ću pojesti onu haringu, a možda neću ćelu, jer ću nešto ostaviti i za jauznu. Sara je glasno pevušila dok je sa ljubavlju razmazivala krem-sir i preko druge polovine zemičke, dizala obrve i prezrivo gledala frižider koji se i dalje cerio, misleći da je pobedio u takmičenju, da je Saru Goldfarb porazio u ratu oko kalorija, ali Sara samo zatrese glavom, Pih, pih na vas, gosn CI A. Vi možda mislite da ste dobili bitku ali ja sam vas prešla, gosn Sveznalice. Frižider se nasmeja i reče da je on i suviše star da bi poverovao u njen blef a Sara odbi njegove reci odmahnuvši rukom, Znam da si mator, čujem te kako sve vreme melješ, gunđaš i stenješ, ali ti nisi tako velika zverka kao što misliš. Frižider se glasno nasmeja kad Sara umoči u kafu jedan kraj kolača od slatkog sira i pažljivo ga smesti u usta da joj kafa ne bi kapnula na sto, Ovo mi ne liči ni na jaje ni na grejpfrut, a on se još glasnije nasmeja. Pa, zabavljajte se, zabavljajte, gosn Šupljoglavče. Završiću sa doručkom pa ću onda otići napolje svojoj publici. Možda bi ti bilo bolje da ušiješ šavove na svojoj haljini, jer ti pucaju, hahahaha. More, ha-ha tebi. Kad na televiziji budem šlank i zojtih, neću čak ni da razgovaram s tobom. Narediću nekom da te izbaci zajedno s đubretom. Ja neću da prljam ruke. Uh, i ona okre-

125L.te glavu na drugu stranu i nastavi da pevuši, jedući poslednje zalogaje kolača sa slatkim sirom; zatim opra činiju i solju i spremi se da se pridruži damama koje su se sunčale ispred zgrade. Trijumfalno prođe pored frižidera koji je bio preneražen zbog njene poslednje primedbe. Dame su čekale Saru i, kad je ona došla, dale su joj specijalno me-sto, mesto koje je najduže bilo na suncu. Sara sede i odmah se nastaviše mudrovanja o tome u kojem će kvizu ona učestvovati, pri čemu su sve željno očekivale poštara da vide da li će joj danas stići neko pismo.Hari je znao da će se Tajron zadržati nekoliko časova, pa se zato smestio sa dve-tri pljuge marihuane i cigaretama pored razdrmanog radija koji je Tajron držao na stolu. Vraški mu je smetalo to što mora tako dugo da bude izvan akcije, ali je ka-pirao da ne bi smeo da ga sve vreme čeka u kafiću. Bio bi i suviše upadljiv. Pažljivo je stavio na sto celofanske kesice i prah-šećer, zatim se namrštio i malo razmislio o tome šta bi se desilo kad bi neki neželjeni gost rupio u sobu i video svu tu oprem-do-bro opremu, te se zato osvrtao oko sebe da nađe neko zgodno mesto gde bi mogao da je sakrije, ali ubrzo odustade od toga, jer takvog 'mesta prosto kao da nije bilo, i on zatim pomisli da to možda i nije potrebno, Ma, nema veze, kako možeš da nadrljaš zbog pola kila mlečnog šećera i nekoliko ke-sica. On povuče nekoliko dimova pljuge marihuane, pa je ugasi; zatim pripali cigaretu i zavali se da sluša muziku. Posle nekoliko minuta, muzika postade manje živahna, ali što je on duže slušao radio i više pušio travu, i muzika mu je lepše zvučala. Pa, u stvari, bila je pedeset posto manje loša. Ali... pedeset posto čega? Kad je nešto loše kao ovo sra-126nje, onda je svako poboljšanje nešto. Pedeset posto ovoga je strašno, ali, Hari sleže ramenima, i to je nešto. Bolje išta nego ništa. U svakom slučaju, to će mi ubije vreme. Neće Taj dugo, a kad se vrati pakovaćemo rokić, zgrtaćemo lovu — angažovaće-mo nekoliko frajera da ga krčme za nas a onda ćemo moći da nabavimo i veći teret... jakako, pola kila čistog direkt od Italijana i radnja ima jebeno dobro da nam radi. GOLDFARB & LOVE INCOR-PORATED, ama ni blizu onom Inc. sranju, pa ćemo imati sve crno na belo*, hahahaha, poslodavac na bazi podjednakih šansi. Joj, mamicumu, ko zna dokle ćemo tako doterati. Bićemo ladni, firma--badže i radnja ima da radi ko sat. I nisi rekao piksla a mi kupujemo ono pola kila čistog ...I firma-badža Hari tek što je izbrojao novac a Tajron zatim i proverio da li je tačno, U dolar, bebice, sedamdeset pet cigli**. Odlično. Nego šta. Ne želim da mi oni mačori nađu i najmanju grešku, čoveče. Oni ne pikuju poštene omaške. I sami su vrlo precizni. A mogu i gadno da se naroguše. Okej, da spakujemo lovu. Neću da zakasnim. Pažljivo i uredno pakuju svežnjeve novčanica u jednu crnu četvrtastu attache-tašnu, zaključavaju je a Hari oblači jedan svetlobraon mantil i stavlja na glavu tamnobraon šešir, Vidimo se kasnije, badžo. Okej, bejbi, bidi ladan. Hari zaključava kola iznutra i pro-verava da li su i prozori dobro zatvoreni, pre nego što će krenuti na aerodrom Kenedi. Pušta muziku tiho da mu mnogo ne odvraća pažnju i s vremena na vreme baca pogled na tašnu pored sebe sa sedamdeset pet hiljadarki, smeška se kicoški i lako sleže ramenima u svom svetlobraon mantilu, pitajući se da li ga ljudi na ulicama i oni u drugim kolima gledaju i da li se pitaju ko je on i šta smera,* »Crno« — opijum; »belo« — heroin. — Prim. prev. ** »Cigla« — hiljada. — Prim. prev.

127na zatim shvata da na njega niko ne obraća naročitu pažnju, jer on je tako hladan i u saobraćaj se ne-primetno uključuje. A tako i treba da bude. Nikom ne bodi oči. I zato on vozi ševija* umesto merce-desa. I baš zato on ima vezu s belim momcima, dok je Tajron održava s crnim. Uvek neprimetno me-šanje. I baš zato su uspešni biznismeni. I baš zato su na samom vrhu i nikad neće biti provaljeni. Badže policajci ih ne razlikuju od ostalih frajera na ulicama. I tako, Hari vozi oprezno ali ne i pre-terano oprezno. On ne veruje u malodušnu igru. Tako ih stvarno navlačiš na sebe. Ne, samo ti vozi uporedo sa ostalim kolima i ne radi ništa što bi privuklo njihovu pažnju. Lako je klizio u koloni automobila, gledajući s vremena na vreme ljude u kolima oko sebe i pitajući se šta bi oni sad radili kad bi znali da je on Hari Goldfarb, jedan od velikih distributera droge u gradu, da drži attachć-taš-nu sa sedamdeset pet hiljadarki na sedištu pored sebe i da ide da podigne pola kila čistog???? Srali bi kreč. Eto šta bi radili, iskenjali bi kilo negaše-nog kreča. A možda ne bi ni verovali. Kladim se da me drže samo za još jednog od uspešnih biznismena. Možda za berzanskog agenta... ili savetnika za investicije. Jeaaah, to sam ti ja... neka vrsta savetnika za dobre investicije. Kad bih prišao nekom na ulici i rekao mu da sam veliki badža u distribuciji droge, kladim se da bi se taj nasrne jao i od-govorio, Daaa, a ja sam Al Kapone, hahaha. Jeaaah, ili kad bih ušao u neku policijsku stanicu s paketom od pola kila čistog rokića, pa malo visio tamo postavljajući razna pitanja, kladim se da im se nikad ne bi upalila lampica ko sam ja i šta imam u paketu. A možda bih baš mogao i da skoknem do policijske stanice i da ih pitam da li imaju mnogo* »Ševi« — Chevy = ševrolet. — Prim. prev.128problema s narkomanima u komšiluku... a to bi mogao da bude i dobar način da otkrijem neke nove kvartove za posao, da pustim badžu da mi priča gde se narkosi nalaze, kao da ti, šatro, ne možeš da ih nanjušiš kilometrima od tog mesta. Bio bi to živi piš. Hari usporava pored kabine za naplaćivanje mostarine, zatim ponovo ubrzava i posmatra kako se sunčevi zraci odbijaju od kablova visećeg mosta, i, očaran sjajem, zamišlja da su to hiljade reflektora a da je on zvezda. Klizi u kolonu koja se kreće ka autoputu i, uprkos velikom saobraćaju, vozi slo-bodno i glatko, i opušta se iza volana motreći na drum ispred sebe i s vremena na vreme bacajući pogled na svoju attache-tašnu, pa zatim iskosa i na ljude u kolima s njegove leve i desne strane, znajući da oni idu na neki posao ili se vraćaju s posla, iz nekog kancelarijskog kaveza u predgrađu ili pacolovke u samom gradu, a nikad veze nemaju s onim što se oko njih događa i nikad ne znaju kako je to biti slobodan, slobodan čovek, i ići kuda želiš i imati strašnu švalerku s kojom ruku-pod--ruku ufuravaš u one lokale u gornjem delu grada a svim frajerima iskaču gledaljke iz glave dok ti ulaziš i žele da su na tvom mestu... jeaaah, žele da su u mojim cipelama ... Gledaj ih .samo, jadne kopilane! Podne, a oni već čabrirali. Želeo je da otvori prozor i da im dovikne da se opuste. S vremena na vreme baca brze poglede i na galebove što klize iznad vode i na sunčeve zrake što se bljeskaju na nabranoj površini. Sivo i hladno, ali to njega ne uznemirava. Ništa njega ne uznemirava. Njemu je sve u životu potaman i sve mu ludo ide od ruke. On i Merion zajedno uživaju život. Kafić im ludo radi, njegove legalne investicije ludo cvetaju i samo još nekoliko poslova kao što je ovaj, i on će se povući i provoditi vreme samo u staranju o svojim poslovnim interesima i u putovanju. On i Merion

129 f

dosad nisu imali prilike da putuju kako su planirali, sem nekoliko kraćih izleta na Bahamska ostrva i u Švajcarsku, i pored svih para koje je tu imao, ali džaba mu: prekinuće on s tim zgrtanjem love pre nego što se stvar ukiseli. Ne želi on da bude kao oni drugi badžovani koji su i suviše dugo u biznisu, pa jednog lepog dana kveknu od iscrpljenosti ili se nađu nekom na putu pa izgore. Ne, neću ja tako, čoveče. Sredićemo mi stvar klikeraški. Izle-žavaćemo se malo na plaži Rivijere, onda ćemo da sedimo po onim kafićima u Parizu i Rimu a zatim je na redu dobri stari Istanbul, pa ako nam se na putu ispreči i Turan-beg — šta se tu može. Ej, pa ovo je luda muzika, čoveče! On počinje da klima glavom po taktu muzike i da peva. Ako Turan-beg skokne na breg, šta se može tu. Ako Turan-beg skok-ne na breg, šta se tu može. On se osmehnu kroz prigušen smeh. Nije loše. A možda bih u časovima dokolice mogao da budem i kompozitor hitova ... Sad skreće sa autoputa i pridružuje se dugačkoj i gustoj koloni automobila koji se kreću ka aerodromu. Pogleda na sat i osmehne se, videvši da ima još dosta vremena. I zato on uvek polazi ranije, da ne brine zbog saobraćaja, zbog zakrčenja iliti nekog zaglavi jenja. Ponekad se desi da nekom drka-džiji ili pukne guma ili mu crkne motor pa zakrči saobraćaj a Hari nikad nije želeo da mu pukne jedno pola miliona dolara, ako se napravi gužva zbog ispumpane gume tamo nekog frajera... ili nešto gore od toga. Oni badžovani ne vole baš mnogo da budu osujećeni s pola kila čistog rokića tamo, na brisanom prostoru, pa da ga onda vraćaju natrag. Hari uvek sve planira unapred. To je jedna od tajni uspeha: pažljivo i pedantno planiranje. I on sad parkira kola i ležerno odšeta do jedne od pristanišnih zgrada. Ima još malo vremena i zato se zaustavlja u aerodromskom kafiću i naručuje solju kafe130i kolač ala mode. Dok jede, on svoju attache-tašrm drži u krilu, smeškajući se kicoški na samog sebe i misleći na to kako bi se ljudi oko njega utroljali kad bi znali da on u tašni ima 75 zelenih cigli. Plati račun i polako hoda dalje, do koktel-bara i seda na visoku stolicu pri samom kraju bara, blizu velikih prozora što gledaju na polje sa pistama. Stavlja tašnu na pod, desetak santimetara dalje od svoje leve noge i poigrava se sa svojim pićem, pijuckajući s vremena na vreme i posmatrajući avione kako sleću i uzleću pa stazama-rukavcima prilaze pristanišnim zgradama. On i dalje gleda avione, dok jedan badža u mantilu istog kroja i iste boje, sa istim tamnobraon šeširom na glavi, seda na visoku stolicu levo od Harija. I on nosi attachć-tašnu koja je ista kao Harijeva i spušta je na pod desetak santimetara dalje od svoje desne noge. Badža naručuje piće i popije ga pre nego što Hari popije svoje. Spušta svoju praznu čašu na šank, podiže Harijevu at-tac/ze-tašnu i odlazi. Hari nastavlja da se poigrava sa svojom čašom, da pijucka svoje piće i posmatra avione na pistama. Deset minuta kasnije, on podiže ostavljenu aftac/ze-tašnu i odlazi. Hoda pravo ali ne žurno iz pristanišne zgrade a zatim do svojih kola. Ne osvrće se na svet oko sebe da bi video da li je neki nezgodan tip u blizini, jer on zna da je sve u redu. Oslanja se na ono osećanje iz utrobe i ono mu kaže vozi, bejbi. Otvara vrata svojih kola, ubacuje tašnu unutra, gotovo smejući se, ulazi u kola i zaključava vrata za sobom. Tako ti je to, baćo. Poslednja berba. Poslednje pola kila čistog rokića koje uzima da preproda. Kad on i Taj budu ovo iskrčmili preko svojih tapkaroša na ulicama, zatvoriće radnju i ulicama će poslati poljubac uz jedno zbogom, ali zbogom zauvek. Saobraćaj od aerodroma i gotovo na ćelom putu do grada, zakrčen i spor, isto ono staro kreni-stani-kreni sranje, ali on je na to već 131

r

Lnavikao i samo mirno sedi zavaljen iza volana, maglovito svestan muzike, oprezan i opušten. Saobraćaj je jedno od njihovih ustanovljenih okrilja. Znaju oni da niko ne očekuje takve sastanke usred bela dana, na mestu kao što je aerodrom Kenedi. Loše mesto. Mnogo sveta. I suviše otvoreno. Mnogo paj-kana svih fela koji proveravaju one što ulaze u zemlju. A ako se tu nađeš u procepu, kuda ćeš? Ne možeš da bežiš. Ne možeš da voziš. Ne možeš da plivaš. Hahaha, sranje, ne možeš preko bare, tako mi Isusa Hrista, badžo, a to ti je čitav okean, da-ga-jebeš. Sve je tu loše. I sve je oko tog me-sta loše. I baš zato se tu radnja lako radi. Ali danas su čvorovi u saobraćaju zapetijaniji nego obično. Ima tu, izgleda, i gumi-defekata i ulubljenih branika duž celog autoputa. Kao da su svi u defektu, gde god pogleda: ispred sebe, iza sebe — samo sevaju one interventne crvene i žute lampe što se vrte, ali on je hladan, nije upaničen, jer shvata da je to ili šlep-služba ili auto hitne pomoći i da to s njim nema blage veze; čak i kad ugleda policajca koji maše rukama i upućuje kolonu oko mesta nezgode, on je i dalje osmehnut i hladan — Sranje! Ne, badžo. Sve je to sranje kroz gusto granje. Ko, do-moga, voli da prolazi kroz sve ovo? Čak ako ti badža-saobraćajac i da znak za prokleti prolaz kroz gužvanjac. I da bog pozivi onog dobrog drugara Boba Mozesa i njegov najveći parking na svetu. Mnogo dobra stvar, i ladna, brate; tu nema da bri-neš kad je reč o poslovnom sastanku u robnoj kući Macy's — da se upišaš od smeha i izgolicaš govno iz dupeta. Daaa. Niko, čoveče, ni jedno jebeno biće ne bi u tom smislu bacilo ždrak na Macy's. Ej, to mi se sviđa! Mnogo dobra stvar, da-ga-jebem, badžo: Odeljenje dečjih igračaka ... Daa ... randevu kod malih vozova. Možda ću i da kupini neki kad postanemo dobri građani. Baš bi bio štos da u gajbi132imam jednu sobu punu tih vozića... mala želez-nička stanica, kućice, mostići, drveće, automobil-čići, kamiončići — čitav taj železnički kupleraj. Daaa, randevu kod izložbe malih lokomotiva s va-gončićima. A ti samo uskočiš u taksi i sedneš pozadi, dok se taksista bori sa saobraćajnom gužvom i odgovarajućim sranjem i gunđa zbog nemara svakog motorizovanog jebenog prkna što se vozika po gradu, pa mu kaže, Što bre ne ostaviš kola kod kuće i prestaneš da ometaš saobraćaj, tako ti boga?! Gle ovog što oće da me ubije, monstrum jedan! Ej, bre, nosi se malo u lepu pičku materinu, majmune dlakavi! pa se onda okrene Hariju, Mora da je jedan od oni' pedera, jer vidim da tako i vozi, pa naglo-skrene u drugu kolonu, a tamo odmah škripa kočnica i krici i psovke a on im kroz prozor pokaže srednji prst — mami-ti-ga-nabijem — i nastavlja da ševrda iz kolone u kolonu, stalno zezajući prstom i na one što mu trube, pa i on sam zatrubi i razdere se na njih, Šta vam je Božić-bata još doneo osim nove trube, harharhar, a Hari samo mirno sedi na zadnjem sedištu taksija, smeška se, prigušeno se smeje i nonšalantno drži svoju tašnu u krilu, misleći na to kakav bi bio štos kad bi sad otvorio tašnu i svu lovu izručio na sedište i gledao taksistu kako> iskenjava ciglu, ali Hari i dalje ostaje hladan, samo klimne glavom na taksistu, plaća mu za vožnju ispred Macvja i kaže mu da zadrži kusur, mahne mu izlazeći iz taksija i ulazi u veliku robnu kuću. Došao je nešto ranije i zato se malo zadržava u odeljenju ženskog donjeg veša i gleda nešto što mu se čini da bi Merion volela da ima, ali ništa ne kupuje jer mu je uvek prva stvar posao. Čovek mora da se koncen-triše na ono što radi, i to ti je način za prelaženje pojedinaca i celog sveta. Koncentracija. Prošeta kroz prizemlje i staje na pokretne stepenice koje ga dižu ka Odeljenju dečjih igračaka a pri tom uživa u gle-

133 rdanju dole, na prizemlje koje se udaljava. Izložba vozova nije baš nešto naročito, ali tu je ipak izloženo nekoliko lepih lokomotivica s vagončićima, a zatim tačno u zakazano vreme on staje ispred same izložbe nekoliko malih vozova koji se po šinama stalno kreću u krug, i spušta svoju tašnu na pod, desetak santimetara dalje od svoje desne noge, a badža, kao i ranije, prilazi, i oni zamenjuju tašne i tako to, posle čega Hari šetnim korakom izlazi iz robne kuće, hoda pored nekoliko zgrada, ponovo uzima taksi, vozi se malo dalje ka gornjem delu grada, pa još jedna šetnja pešice, pa opet taksi malo nazad ka centru grada i najzad novi šetanjac ka stanu za rasparčavanje rokića, gde ga čeka Tajron. Evo ti, bebice, poslednje pola kila čistog s kojim se bakćemo. Jeaaah, i to nikad ne dodirnu Iju-hud-ska ruka. Isuse, pa ti si, Taj, sad nešto drugo. Šta ćeš da radiš kad se povučemo iz posla, zar ćeš ceo dan samo da sediš i da se kikoćeš? Sra-ha-nje. Ne ja, čo-ho-veče. I jaha ću malo putujem. Pažljivo cvikuju rokić, stavljaju ga u kesice pa ga zatim isporučuju svojim ljudima koji dolaze u kontakt s tapkarošima na ulici. Oni ne posluju ni sa kim ko se drogira, ni sa kim ko nije ladan. Tajron uzima veći deo rokića jer on radi sa Crncima a Hari uzima ostatak za belce. Kad i poslednji gram rokića konačno odlazi, oni to proslavljaju. Hari i Tajron izvode svoje dame ne samo nekuda u grad već ih vodaju po ćelom gradu i završavaju vožnjom u dva lepa fijakera po Cen-tral-parku i gledaju rađanje sunca. Sledećeg dana Hari provodi neko vreme sa svojim biznis-menadže-rom u razgovoru o ulaganju novca u još neka pre-duzeća što donose profit a zatim pristupa zaključenju aranžmana za sebe i Merion za početak njihovog puta oko sveta. Mislim da je bolje da preskočimo Afriku, izgleda da tamo nema mnogo hlada. Osim Severne Afrike, naravno. Mogli bismo da krenemo134od Alžira, od Kazablanke, jeaah, »Sviraj to opet, Sem!« pa zatim na Istok. Da vidimo šta se događa u Kairu i u još nekim mestima tamo, a zatim — dobri stari Istanbul. Daaa, dobri stari Istanbul — Isuse, s pasošem na ime Goldfarb? Možda bi trebalo da promenimo ime u Smit ili Turan-beg, i Hari se zakikota pa se zavali u naslonjači slušajući jednim uhom muziku s Tajronovog razdrmanog radija; zatim povuče i poslednji dim iz cigarete pa opušak nabi na poslednju pljugu marihuane i poče da je puši kad začu korake na stepeništu i ključ u bravi, i u sobičak bi-bopnu Tajron C. Lav sa veleguzno--govnojedskim, u širok osmeh razvučenim licem, i spusti jedan paketić na sto. E-he-vo ti, bebice, a Brodi kaže da je to pravi di-hi-namit i da bi bilo najbolje da ga cviknemo u razmer bar, bar tri prema jedan, i kaže ako mi oćemo da se fiksnemo da bi nam bolje bilo da samo ma-hal-čice štrpnemo. I nije ti dozvolio da se kod njega bar malo fiksneš? Tek onako, za probu? Uh, uh! On nikom živom ne dopusta da se fiksa u njegovoj ga-haj-bi. Ni govora. A kako da znamo da nas nije prešao? Ama, on nikog ne prelazi, čo-ho-veče. Zato je on još uvek živ i u poslu. Kad on kaže da je to di-hi-namit, ondak je to di-hi-namit. Jaha mu reko da se mi nećemo fiksamo, da ćemo o-ho-stanemo ladni i da se nećemo zajebavamo. Da, ali otkud mi znamo šta smo kupili i kako ovo da rasparčamo, ako ne napravimo probu? Mož-dar si u pravu, ah? Pa, jedan mali fiks neće da nam škodi. Tačno. Al duzmemo samo jedan malecki štrp. Tek da budemo malo drčni. Ma neću. Ako se jaha fiksam, ondak ću da se fiksam. Neću da traćim dobar ro-ho-kić na nadrkavanje, čo-ho-veče. Ni bilo koju drugu vrstu dro-ho-ge. Hari se kratko nasmeja i oni izvadiše svoj pribor. Al posle stvarno dosta-nemo ladni, čoveče. Ej, bebice, pa jaha sam uvek ladan. Ne, ne, rokić na stranu, Taj, hajde da stvarno135

budemo ladni. Ovo je naša šansa da napravimo nešto veliko, mislim stvarno veliko. Pa, nećemo, valjda, ce-he-log veka da cepamo guzice radeći na sitno?! Sad smo počeli pravu igru i tako ćemo jednog dana moći da nabavimo ono pola kila čistog; ali ako kali-ramo, sve ćemo zajebati. Ej, bebice, pa jaha tebe, bre, ne radim! Ni jaha sam ne želim da do kraja života giljam ulicama s pocepane gumene idaljke i da mi nos curi ni-hiz bradu. Dobar si, i Hari pruži ruku a Tajron ga pljesnu po dlanu, što mu Hari uzvrati. Okej, deder da se samo malo fiksnemo, za probu. Hari natapka jednu malu količinu droge u sudić za kuvanje pa krenu da stavi još malo, ali prekide. Ovo će biti dosta. Ne možemo duđemo u posao s prstima u nosu. Fiksnuše se i s prvim ta-lasom od utrobe naviše, do zajapurenih lica, shva-tiše da ih Brodi nije prešao, te su malo odvojili za sebe a lavlji deo za ulicu. Mamicumu, ovo možeš da razdeliš četir-prema-jedan i opet niko neće da nas •optuži da smo ga prešli. Jeaaah ... ovo ti je stva-har--no nešto glomazno. On ka-ha-že da još može da se nabavi od ovog sita i da gle-he-damo da ga što pre obrnemo i kupimo još, badžo, jerbo će brzo nestane. Znaš šta, baćo, deder da mi pokrenemo naše guzice i ovo odma' raskrčmimo, pa sutra da kupimo još analo. Igra! — pa se pljesnuše po dlanovima i prio-mtše na posao, pažljivo mešajući heroin sa mlečnim prah-šećerom. Nisu pušili jer su se plašili da ne odu-vaju nešto od dragocenog praha u vazduh. Pazili su i da se ne zakašlju i da ne kinu i tako sve bace u zaborav. Bili su svesni toga da se nalaze u raspoloženju i zato su se intenzivno koncentrisali na ono što rade; svi su im pokreti bili spori i precizni. S vre-anena na vreme su pravili pauzu i odmicali se od stola da popuše toliko potrebnu cigaretu. Kad za-vršiše, svako uze pedeset kesica i iziđoše na ulice. Mje im se sviđala ideja da hodaju ulicama sa toli-136kim Jeretom, ali drugog izbora nisu imali. Trebalo je obavestiti ljude gde se nalaze, ali kako Tajron nije imao telefon u svojoj gajbi, jedini način za stupanje u vezu s narkomanima bio je da se pomešaju s njima. Hari pozva Merion i izvesti je da je sve išlo glatko i šta se sad spremaju da rade a ona mu reče da bi neko vreme mogli da se koriste brojem njenog telefona. Stvarno misliš? Da. Samo budite oprezni. Mislim, nemojte da ga dajete svakom narkomanu na ulici. Znaš, samo ljudima kao što je Gogit. Ljudima koje stvarno znate. A robu možete držati kod1 Taja. Okej, dušo, to ćemo i duradimo. Tako će u fasu da nam bude mnogo lakše, dok se ne sredimo-u nekoj gajbi s telefonom. Znaš, nismo hteli da tebe upetljavamo u to. Razumem, Hari, i cenim tvoju brigu. Ali sve je u redu. Sjajno. Okej, vidimo se kasnije. O, Hari? Da? Jesi li odvojio malo i za nas? Ma, ne brini. Već sam to učinio. Ne mnogo. Znaš. Razume se. A kasnije ćemo prestati. Do viđenja. Hari spusti slušalicu pa reče Tajronu da se neko vreme mogu služiti brojem telefona Merion, Tamo ćemo primati pozive a zatim, s robom u džepu, na sastanak. Rokić ostavljamo u tvojoj gajbi. Sja-haj-no, čo-veče. AT budi ladan s brojem, badžo. Ka-ha-piram, bebice. Okej, vidimo se ovde kasnije. Važi, srce. Ras-tadoše se. Hari ode u jednom pravcu a Tajron u drugom. Operacija je bila: baška crnci, baška belci. Stvari su išle glatko. Tajron je gotovo odmah naleteo na Gogita i dao mu Merionin broj telefona a Gogit je otišao u svoj uobičajeni obilazak parohije i saznao ko želi da kupi drogu, te je Tajron ubrzo ostao bez robe i morao da se vrati u svoju gajbu po nove zalihe. Kad se vratio u svoj sektor rada, tama je već bilo jedno mnoštvo željnih narkosa koji su čekali da stigne droga, jer se pročulo da on prodaje kesice dobrog rokića. Tajron je osećao kako mu kroz žile struji uzbuđenje, ali je ostao hladan i nije

137r

pothranjivao u sebi onu prvobitnu histeriju dok se borio protiv prinude da uzme još jedan fiks. Bilo mu je drago što se jednom već bocnuo, mada samo toliko da ostane hladan, i govorio je sebi da mora da se opusti i stara o poslu, pa će kasnije da misli na još jedan fiks. Znao je on te ulice i te prizore a znao je i da se drži čvrsto i oslanja na one instinkte koje je u sebi razvio tokom svog dvadesetpe-togodišnjeg života, instinkte koji su mu omogućili da opstane na ulicama od Bronksa do Harlema, i, mislio je on, si milence, kad je on mogao da opstane na tim ulicama, bebice, opstaće on i na svakom drugom jebenom mestu, i to nije sra-ha-nje kroz gusto granje, baćo, da znaš. A instinkti su mu večeras bili oštri kao žilet. Morali su da budu. On je morao da stavi ljudima na znanje da ima rokić za prodaju, ali čim se to pročulo, to je ujedno značilo da će se tu naći i ljudi koji će pokušati da ga iscepaju na froncle i koji su u stanju da ga zbog droge zakolju tako lako kao što pripaljuju cigaretu. Ti mačori nemaju sentimentalnosti, baćo. To su ti propali i prljavi mračni na-har-kosi, bebice, i zato je Tajron distribuirao svoj šverc na nekoliko mesta, dobro pazeći pri tom da ga neko ne prati kad uzima lovu i odlazi da donese robu. Sada je bio izuzetno okretan i izuzetno oprezan jer je verovao da je ovo njegova šansa, ona njegova jedina šansa, posle koje se, mislio je, ni jedna više neće ukazati. Dvadeset pet godina bilo je dugo vreme za život u svetu u kojem je on živeo, i on je znao da se šanse za izlazak iz tog sveta retko ukazuju, ako se ikad i ukazu, a ovo je bila jedna, i on je neće propustiti. Nije mu bilo jasno kako se sve to desilo, kako se desilo da on ima to-liku robu i da zgrće toliku lovu; činilo mu se da se to događa u nekoj vrsti sna, ali to je sad bilo tu i on to neće ispustiti. A znao je i to da će, ako ne bude oprezan, izgubiti više nego što je bio taj san. A već 138je bio sit gubitaka. Ove ulice su bile i stvorene za gubitnike. Tim ulicama su vladali gubitnici. On je bio na svom putu koji vodi gore i napolje. I on nije mnogo mario za debeloguzi auto Eldorado i gomilu finih maca... sra-ha-nje, meni je sa-has-vim dovoljna jedna mlada gospoja. Ono što je Tajron želeo više nego išta drugo, bilo je da bude pošteđen svake svađe. To, bebice, život bez džapanja. A jaha sam ti samo to gled'o svi' moji' dva-ha-jes'pet godina. Uvek se neko s nekim svađo. Uvek je neko nekom išo uz dlaku i trljo mu nos. Ako to nije bio pajkan, onda je bio crni brat. Niko nikad nije zadovoljan. Ušlo ti ono pro-ho-kletstvo u krv, baćo, i ti grebeš da preživiš, pa bijes žicu za jedan fiks il' za jedan drink. Sra-ha-nje, nije to za mene, bebice. Uh uh, ni govora. I jaha ti nisam drčan i po-ho-kle-pan ko tamo neki s velika dupišta. Meni bi bilo dosta dimam samo neku radnjicu — da-ga-jebem — nije ni va-haž-no kaku, baćo — za he-hemijsko čišćenje il za opravku te-he-levizora, tek nešto od čega bi jaha i moja gospoja mogli lepo da živimo i daš ne sva-ha-đamo. Znaš, neko lepo mestašce van grada. Negde na pe-he-riferiji. Ni sam ti ne znam tačno, al moždar u Kvinzu il čak na Statn Ajlendu. Samo jednu kuću i kolica i nešto fini' krpica i daš ne sva--ha-đamo. Da-ga-jebem, čak mi ne treba ni bašta ni bilo šta išta drugo, samo da sam slo-ho-bodan i komotan, baćo, u smislu: ja volem tebe ti voleš mene... al čak ni to sra-ha-nje, ne moraš ni da me voleš, baćo, mož ti i da mrziš mo-ho-je crno dupe, *al ja samo ne želim nikakvu sva-ha-đu.Hari je šetkao po susedstvu, obavestio njih nekoliko da ima robu i zatim malo sedeo u jednoj poslastičarnici, pijući voćne sokove s kremom i razgledajući ilustrovane časopise. S tog mesta je obavio neke poslove a kad su zatvorili radnju, on se malo zadržavao na ulicama s nekoliko momaka koje je

139Lznao; onda je svratio u jedan bar, zatim i u drugi i nikad se nije suviše dugo zadržavao na jednom me-stu. Kad je rasprodao robu, malo je postojao da vidi šta ko želi. Jedan momak koga je odavno znao, Berni, rekao mu je da bi kupio drogu za jednu grupu momaka i da će se vratiti za jedan sat; zato je Hari ponovo otišao u gajbu, uzeo još jednu gomilu kesica pa i nju prodao pre nego što je krenuo kod Merion. Tajron ga je kasnije pozvao i obavestio koliko je on prodao, a kad su sve sabrali videli su da već imaju dovoljno novca za jednu novu količinu

droge, i stvari su upravo počinjale da se kreću. Slatko sra-ha-nje, bebice, sad kad dva-tri mačora znaju šta imamo, su-hu-tra će nam još pre večeri ode sva roba. Osećam se ko bog. I čim prodamo dovoljno za kupovinu još dve onakve gomilice, ulazimo u nov posao, ah? Nego šta! Nema da nema, baćo. Jaha bi da kupimo što više možemo tog ro-ho-kića. Igraš! Pozovi me opet kasnije i budi uporan ako ti se ne odazovem na prvi zov. Va-ha-ži, bebice. Tajron spusti slušalicu i udari jedan šetanjac u stilu bi-bopa do svoje gajbe. Bila je to dugoguza noć, baćo, i njemu će biti jako milo da svoje slatko malo dupence smesti u kre-he-vet. Osećao je kako mu se znoj sliva niz leđa. Mnogo je vremena proveo na ulicama, ali ovi poslednji časovi bili su mu najgori u životu. On nikada nije mnogo razmišljao o ulicama sem što je znao da želi da pobegne od njih. Ali one ga nikad ranije nisu ovako ugrožavale. Mogao je i danju i no-ću da baza ulicama i nikad se nije pitao ko prolazi pored njega ili se vuče iza njega, ali sad je bilo drukčije. U svoje sla-hat-ko dupe možeš da se opkladiš da je sad bilo drukčije. Ranije on nikad nije imao šta da izgubi. Nikad nije imao bilo šta što bi nekom trebalo. Bio je samo još jedan crni mačor, još jedan burazer koji je životario i pokušavao da još jedan dan preživi u ovom svetu belih. Nikog se on nije140 ' . • , i i

plašio niti se neko njega plašio. On se samo kikotao i grebao ulicama svojim putem. Kad poznaješ u-hu--lice i kloniš se ma-ha-nijaka, oni' pijani' luđaka što juru okolo s ka-ha-sapski nožovi i revolveri, ondak su to samo u-hu-lice po koje moraš da špartaš, al kad kod se-he-be imaš nešto što je nekom drugom potrebito, ondak imaš i nezgode, baćo. Ondak imaš da se bo-ho-riš s nešto više nego što ti je sam beton i a-has-falt... moraš da se bo-ho-riš s oni jebeni ši-zovi koje te u-hu-lice ušpricavaju u frajere. Jedan od ti' mačori, sa-ham po sebi, je sasvim u redu. A i te u-hu-lice, sa-ha-me po sebi, nisu ništa strašno. Ali kad ih spojiš u jedno, ondak dobiješ ti jebeni šizovi, baćo, i moraš dobro da paziš na tvoju guzicu. A kad imaš nešto što je nekom drugom potrebito, ondak imaš i ne-hez-gode, a kad je to nešto rokić i šnjim giljaš po ulice, ondak imaš o-hoz-biljne nezgode. Sra-ha-nje. Kurva je to, baćo; al jedini način da te u-hu-lice pređeš, jes' da i' sta-ha-viš u svoju službu, da radu za tebe. Prosto, moraš da namestiš igru tim sjebanim fra-ha-jerima.Kad je spustio slušalicu, Hari uhvati Merion oko struka, podiže je i zavrte u krug. Na dobrom smo putu ka našem cilju, srce, na dobrom smo putu. Ako ovako nastavimo, začas ćemo nabaviti ono pola kila čistog i više nema da brineš. O, baš mi je drago, Hari, pomilova ga i poljubi, baš mi je drago! Nisam verovala da će mi to smetati, ali sam ćele noći bila zabrinuta. Čini mi se da nikad ranije nisam mislila0 tome, ali odjednom mi sve ono napolju postade tako opasno. A je l' hoćeš da ja tebi nešto kažem?1 ja sam se dobro znojio. Gadno te davi sav onaj teret koji nosiš sa sobom i stalno se plašiš da ti se nešto ne sruči na glavu. Pa, zar ćete svake večeri tako? Nee. Lice Merion bilo je nabrano od brige i Hari se osmehnu na nju. Pritiskali smo što smo više mogli kako bismo napravili što veći promet i sutra

141r

kupili još dve gomilice tog dobrog rokića, pre nego što nestane. Posle ćemo da smirimo stvar i nađemo neko mestašce gde ćemo da smestimo robu i natenane prodajemo. Nadam se da ćemo

u tome uspeti. Za mene je prošla noć bila jedna od najsamotnijih noći koju sam ikad provela. Hari je ponovo pomilova i poljubi. Ne brini, uskoro više nećemo izlaziti na ulice. Prodavaćemo rokić preko narkosa-posred-nika a mi ćemo se izležavati — ali hajde da sad sve to zaboravimo, hoćeš? Da uzmemo po jedan mali fiks, da se opustimo i pričamo o našem kafiću i putu u Evropu. Uzeše drogu i zavališe se na kauču, slušajući muziku i još jednom prođoše kroz budućnost, praveći određenije planove za svoj prvi kafić. Merion je uzela svoj skicen-blok i skicirala ideje kako su im dolazile, te su ubrzo imali kompletan plan partera za prvi kafić, zajedno sa visećom cvetnom dekoracijom, malom binom za predstave, malim ka-vezom za ptice u otvorenom vrtiću obraslom lozom, i svim zidovima konstruisanim specijalno za slike, tako da ih niko u prolazu ne bi mogao zakačiti; a zatim Merion poče da opisuje mesto koje je zamislila za kafić u San Francisku, pa je i njega skicirala i pokazala Hariju šta bi se sve s tim moglo učiniti, rekavši mu da će se njemu mnogo svideti Fišer-mens Vorf i pantomime koje tamo izvode, kao i tamošnji veliki restorani, i, znaš, njihov teatar je stvarno izvanredan i tamo se uvek nešto događa baš kao u Njujorku, što se tiče muzike i slikarstva i svega ostalog, i ona stavi ploču Kindertotenlieder i pusti je nekoliko puta, dok su sedeli jedno pored drugog na kauču crtajući, pričajući, naslanjajući se jedno na drugo i iznenada bi se nasmejali ili bi se zakikotali milujući jedno drugo, ljubeći se, maštajući i verujući...142Čekaonica je bila puna. U njoj Sara nikog nije poznavala ali svi su joj bili nekako bliski po izgledu, čak i oni mlađi, mršavi. Ona popuni formular i vrati ga sestri, pa je ubrzo posle toga uvedoše u jednu sobu za preglede. Sestra joj izmeti težinu, visinu i širinu i upita je kako se oseća, Odlično, zato sam i ovde, i obe se nasmejaše. Sestra joj izmeri i pritisak i upita je kakvi su joj sluh i vid a Sara joj odgovori da ima i jedno i drugo, i sestra se ponovo nasmeja i iziđe iz sobe. Posle nekoliko trenutaka u sobu uđe lekar i pogleda karton sa podacima koje mu je pripremila sestra, zatim podiže pogled na Saru i os-mehnu se, Vidintfda imate malo veću težinu nego što bi trebalo. Malo veću? Imam dvadeset pet kilograma koje bih želela nekom da poklonim. Pa, mislim da bismo mi mogli da se za to lako postaramo Malo joj oslušnu srce, dva puta je kucnu prstima po leđima pa se vrati kartonu sa podacima. Izgleda da ste u dobroj kondiciji. Sestra će vam dati jednu kutiju pilula koje treba da uzimate po priloženom uputstvu. Ona će vam takođe zakazati nov pregled, kroz nedelju dana. Tada ću vas ponovo pogledati, i on ode. Sara je dobila kutiju pilula za mršavljenje i sestra joj protumači uputstvo za njihovu upotrebu, te je tako Sara to savršeno razumela. Okej, ovo mi je jasno, ali recite mi, lutko, koliko doktor to naplaćuje? Rekao mi je da dođem kroz nedelju dana a ja nemam para. O, ne brinite zbog toga, gđo Gold-farb, sredićemo stvar tako da račun plati Socijalno. Oh, dobro. Sad mi je lakše. Znači, videćemo se kroz nedelju dana. Tačno. Zbogom, gđo Goldfarb. Zbo-gom, lutko.Sara je sedela za kuhinjskim stolom sa pilulama i uputstvom ispred sebe. Pa, deder da vidimo — ovu rumenkastu uzimam ujutro a crvenu uzimam u podne; narandžastu uzimam uveče — ona se okrete i usiljeno osmehnu na frižider, To su moja tri

143rdnevna obroka, gosn Pametnjakoviću (frižider se namrgodi u čudnoj tišini) a zelenu noću. Dakle, baš tako. Jedan, dva, tri, četiri, opa-cupa a kilogrami samo spadaju. Zato bolje da ovu rumenkastu uzmem sada, jer skoro je već vreme za crvenu, i ona se kratko nasmeja skoknuvši do česme da nalije čašu vode i uzme svoju pilulu za doručak. Pevušila je dok je otvarala frižider, vadila krem-sir, zatvarala frižider sa kicoškom superiornošću, otvarala kesu na stolu, iz nje vadila jednu veliku kiflu i otpakivala komad dimljene ribe s lukom. Dakle, gledajte,

gosn Ledeni, i živ se pojedite. Paradiram. Uskoro ću ušte-deti velike pare na hrani. Ona sleže ramenima, odmahnu glavom prema frižideru, nabi kiflu u krem--sir i uze dragi zalogaj ribe, Hmmmmmm, obliza se i okrete na stolici tako da gosn Ledeni Pametnjaković vidi kako ona proždire svoje delikatese.Skuvala je i drugi lonac kafe. Nikad ujutro nije pila više od jedne šolje kafe, posle čega je do kraja dana pila samo čaj. Ali ovog jutra je popila ceo lonac, bez ikakvog razmišljanja, svesna jedino toga kako se oseća... dobro, živahno, ekspanzivno. A zatim postade svesna i činjenice da je vreme za ručak a da ona nije gladna. Ni malčice. Popi još jednu solju kafe. Već vreme ručku a ja ništa ne želim, pa isplazi jezik na frižider, čak ni komadić haringe u kiselom sosu, hvala lepo. Kakvo čudo! Čak ni sitna pomisao na zalogajčić. Neće mi se ni sladoled sa šlagom. Ne jede mi se ni pastrma sa slačicom i salatom od krompira. Ništa mi se ne jede. Od doručka sam uzela jednu pilulu i popila jednu solju kafe i — pogleda u lonac, pogleda solju i shvati da je popila više od jedne šolje, da je skuvala i drugi lonac kafe i da je i on već skoro prazan... Eh, ona sleže ramenima, čudna mi čuda. Jedna pilula i jedan lonac kafe i ja već postajem zoftih, pa ko se tu žali? Popi ostatak kafe pa napuni solju, Gledam te, gle-144dam, pa namignu na frižider, a sad je vreme za ručak, i uze crvenu pilulu pa je finim gestom spusti na jezik i proguta je s malo kafe pa se u šimi-stilu vrcnu na stolici, misleći na ovo neverovatno čudo koje joj se događa u životu. Samo da je ranije znala za to! Osećala se tako mlada, tako puna energije kao da se penje na planinu. Pomisli da bi tog popodneva mogla da oriba pod i zidove, bar kuhinjske zidove, ali odluči da to odloži za kasnije, da se sad pridruži damama napolju, malo prosunča i kaže im kako se oseća. Nije mogla da sačeka da im ispriča kako je našla izvor mladosti, fontanu energije i, Kad vam kažem, i to ne u onom Fontejnbluu.Iznela je svoju stolicu pred kuću i pridružila se ostalim damama stavivši stolicu na počasno me-sto koje je uvek bilo rezervisano za nju. Najmanje dvanaest dama ju je čekalo, i kad se ona pojavi one odmah počeše razgovor o istoj staroj stvari — njenom učestvovanju u tv-kvizu, na kojem kanalu i u koje vreme a ona se samo osmehivala i odmahivala rukama na svoj najlepši kraljevski način i gledala uz i niz ulicu u očekivanju poštara, s mladalačkom energijom skakutala i lepršala pored i oko dama, sedajući začas na svoju stolicu, zatim ustajući i ponovo šetkajući, a kad im se pridruži i dama koja joj je dala ime i adresu doktora, Sara je zagrli i poljubi i reče joj da će je večno voleti, da je ono što joj se sad događa najlepša stvar na svetu, da prosto ni sama još ne može da veru je, ali da ona čak i ne misli više na hranu, i kad bi sad neko pred nju stavio veliku činiju pileće čorbe s noklicama, ona je ne bi ni pogledala, pa čak i da je čorba sva ogrezla u boršču, i kako se sjajno oseća otkad se više ne zamara oko sve one hrane, oseća se slobodna kao ptica na grani i samo želi da leti, da maše krilima i peva pesmu »O baj mir bist du šen«, i da je ta terapija ništa ne košta, da će on sve to da prebaci na145

Socijalno a možda ću početi da idem i na igranke, pa je pokušala i malo da sedi i da se sunča, ali je stalno đipala kao da ju je neka nevidljiva sila neprestano odbacivala od stolice i kao zeku-leku gonila među dame i prisiljavala je da gleda uz i niz ulicu ne bi li ugledala poštara koji će joj ubrzo do-neti pismo od McDick-Corp. sa obaveštenjem u kojoj emisiji učestvuje i koliko joj još vremena ostaje pre nego što će da uđe u svoju crvenu haljinu a dame su vrtele i klimale glavama i govorile joj da sedne, da se skrasi već jednom i da se opusti, da se malo sunča, da je dobro raspoloženje u redu ali nemoj da dopustiš da te ono iscrpi, pa su se onda smejale i šalile a Sara je čas sedela čas hodala, grlila i ljubila dame i gledala uz i niz ulicu, dok se najzad i poštar ne pojavi i ona mu krenu u susret sa svojom svitom iza sebe, poštar zavrte glavom, Ne-he-ma ništa danas, i s nekoliko pisama uđe u zgradu, ali Sara nije očajavala, nastavila je da im govori kako se dobro oseća i kako će uskoro izgledati kao mala

Crvenkapa. Sara je poslednja napustila ulicu. Nije morala da priprema večeru i zato nije imala potrebe da žuri. Kad je ušla u kuću, najpre je uključila televizor, zatim skuvala još jedan lonac kafe i pokazala veliki nos frižideru koji je i dalje stajao natmuren u tišini, ose-ćajući vonj poraza. Sara je poslovala po kuhinji perući sudove i brišući pod i svaki čas gledala na zidni časovnik da vidi da li je vreme za večeru. Najzad kazaljke na satu napraviše vertikalnu liniju i Sara uzbuđeno sede za sto sa narandžastom pilulom u ruci. Stavi je u usta, popi malo kafe pa se vrati kućnim poslovima, pevušeći i pričajući sa samom sobom i sa televizorom, i namerno ignorišući frižider. S vremena na vreme se podsećala na vodu i pila čašu-dve zamišljajući se vitkom i zoftih. Posle izvesnog vremena snaga poče da je izdaje i ona postade svesna činjenice da steže vilice i škrguće zubima, ah' na to 146je bilo lako ne obraćati pažnju, i ona se skrasi u svojoj tv-naslonjači ili bar pokuša da to učini. Neprestano se vrtela i izvijala i ustajala radi ovog ili onog, da popije još jednu solju kafe ili čašu vode, osećajući malu jezu pod kožom i neku laku i nejasnu strepnju u stomaku, ali ne toliko da bi je to stvarno uznemiravalo. Bila je svesna samo toga da se sad nije osećala baš sasvim onako dobro kao to popodne, ali se i dalje osećala bolje nego obično i bila je živahnija nego poslednjih godina. Ma kako malo dosad oslabila, vredelo je truda. Cena nije bila visoka. Stalno je mislila na zelenu pilulu i mada je tek pola programa koji je gledala bilo prošlo, ona ustade iz svoje naslonjače, uze zelenu pilulu i vrati se u svoju tv-naslonjaču. Popila je još nekoliko čaša vode i odlučila da sutra popije manje kafe. Nije dobro piti toliku kafu. Bolje čaj. Ako nešto nije u redu, to je možda od kafe. Popi još malo vode, zamišljajući kako joj se salo u telu rastvara, spira i odlazi... odlazi... daleko, daleko ...Tajron je nabavio još dve gomilice rokića, i, još pre večeri, on i Hari su bili spremni da uđu u poveći posao. Nastavili su da se smiruju drogom, uzevši samo mali fiks, tek toliko da na ulicama budu hladni, ali ne i da im otupe čula. Morali su da ostanu hladni, ali čvrsti. Telefonski pozivi su pristizali u toku dana i oni su već mogli da rasprodaju bar polovinu, čak i pre nego što su rasparčali svu robu. Posle nekoliko izlazaka, Hari pozva Merion da čuje ko se još javljao i šta se događa. Došlo je do takve telefonske gužve da mu je Merion savetovala da robu drže tamo, dok se ne instalira telefon u Taj-ronovoj gajbi. Apsurdno je sve ovo trčanje okolo i skupljanje poruka. I sve mi se čini, Hari, da nepotrebno rizikujete, sudeći po tome kako sad radite.147

rHari se brzo složio s njom i oni su sad operisali izvan njenog stana, sve dok nekoliko dana kasnije telefon nije bio uveden u Tajronovu gajbu. Sad je sve išlo i lakše i glade. Njih dvojica su se i dalje veoma oprezno i štedljivo sami fiksali a droga koju su nabavljali i dalje je bila tako dobra da su je mogli deliti u razmeri četiri prema jedan pa da i pored toga ostane dobra kesica rokića. Mačori su čekali na svoj rokić. Hari i Tajron počeše da ga dele i u razmeri pet prema jedan, pa za toliko povećaše i zaradu. Zelembaći su se gomilali na hiljade, te oni zakupiše, pod lažnim imenima, jedan od onih depo-zit-sefova, gde su nabijali svoju lovu. Zgrtali su preko hiljadu dolara dnevno i odlučiše da je momenat da stvar malo smire i kupe pristojna odela koja će nositi na poslovnim izlascima. Ali pokaza se da nikad nisu mogli da

odvoje vreme za to, pa su stoga počeli da se viđaju s dvojicom-trojicom momaka kao što je Gogit, kojima su davali nešto robe za prodaju u toku noći, s tim da sutradan dobiju lovu i podele je s momcima. I odjednom, ili im je bar tako izgledalo, svet im okrenu svoje osmehnuto lice i oni počeše da hode stazom posutom ružama. I sada, ume-sto poluprazne boce, držali su u rukama polupunu a nivo tečnosti je rastao i bivao sve bliže grliću.Jedne noći, posle fiksanja, Hari i Merion su se-deli na kauču, slušali muziku i, kao i obično, razgovarali o svojim planovima za otvaranje kafića, kad se Hari zavali sa zamišljenim izrazom na licu a zatim klimnu glavom donevši odluku. Dabome, to ću i da uradim. Merion se osmehnu, Šta da uradiš? Ili možda treba da pitam — Kome da uradiš? Mojoj staroj. Razmišljam o tome da joj nešto kupim, znaš, neku vrstu poklona, ali nisam znao šta — znaš, nije lako izmisliti nešto za nekoga. Nešto što bi joj bilo korisno ili što joj treba. Pa, svaka žena voli parfeme. Možeš da joj kupiš nešto specijalno, u kristalnoj 148bočici. Ne, to ne bi bilo za nju. Ti znaš moju staru. Da, možda si u pravu. Ali nadam se da si me pročitao, i ona se prigušeno nasmeja. Kasnije ću i tebi, i on je poljubi u obraz pa joj brzo protrlja zadnji deo vrata. Najzad sam smislio jednu perfektnu stvar. Stoji mi ispred samog nosa a ja je ne vidim. Najzad sam se upitao, šta je njen fiks? i odgovorio — televizija, zar ne? Ako je neko pravi tv-narkos, onda je to moja stara. Pa sve nešto mislim, možda joj dugujem jedan nov televizor — ona je večito u kući, nosi istu staru kućnu haljinu a da ne govorim o onom televizoru — drmao sam ga, vukao i šlepovao tamo-amo, do zalagaonice starog Ebija i natrag, ne znam kol'ko puta. Ne govori tu reč. Koju? Je l' šlep? Da. Podseća me na mog oca i njegov trgovački reč-nik. Hari sleže ramenima i nasmeja se, Ti si s njim sigurno u mnogo dobrim odnosima, ah? Merion odmahnu glavom, Prosto ga ignorišem. AT kakve to ima veze s televizijom? Dakle, kupicu staroj jedan nov televizor. Mislim da bih mogao da šljunem do jedne 'iljadarke i da joj kupim spravu koja će da je nokautira. Mislim, da joj stvarno zavrti glavu. Ima odma' duradi jedan piš od sreće! Uh, Hari! Merion napući usne a Hari se kratko nasmeja i zagrli je, Izvini, ponekad ne mogu da odolim srcu a ti se tako lako uzrujaš. U svakom slučaju, sutra idem da joj kupim jedan veliki i debeo super kolor-televizor koji će učiniti da zaboravi sve iz onog vremena kad sam pozajmljivao njen stari. Merion malo nakrivi glavu na jednu stranu i pogleda Harija, pa se blago osmehnu. Ti nju stvarno voliš, je l' da? Hari sleže ramenima, Čini mi se. U stvari, ne znam tačno. Ponekad osećam tako a ponekad drukčije. Ali uglavnom želim samo da bude srećna. Shvataš? Merion klimnu glavom sa izrazom saosećanja na licu. Želeo bih samo da je vidim srećnu i bezbednu... a ponekad,

izgleda, ne umem da se obuzdavam pa mi dođe da 149rnasrnem na nju kao ... ah, ne znam. Ne mislim da kažem da imam neku veliku potrebu da je napadam, ne, ja nju samo vidim kako sedi u onom istom starom stanu, u kojem večito živi, i kako nosi onu istu staru kućnu haljinu, znaš, čak i kad nije ona ista, za mene jeste, pa prosto ne znam šta da radim. Kad sam daleko od nje, onda je sve lepo, kao ja nju volim i imam lepe misli o njoj, kad mislim na nju. Ali kad sam tamo, u onom istom stanu sa njom, nešto se dogodi i ja se tako prokleto uzrujam da na kraju počnem da vrištim na nju. Oh, pa to je, možda, obična stvar. Ti nju voliš i osećaš se zavisnim od nje a ne znaš kako da stekneš nezavisnost na jedan zdrav način, prosto da prerasteš gnezdo, da tako kažem, pa se zato brecaš na nju i odbacuješ je pre nego što je ona kadra da tebe odbaci. To je klasičan slučaj, stvarno. Može biti. Ali ja, ja ne mislim na sve to. Ja samo znam da mi ona uvek drži neke lek-cije — te budi pažljiv, ti si dobar dečko, te čuvaj se, te pazi da se ne ozlediš ... znaš već? — prosto kao da mi ne da da dišem. Merion klimnu glavom. Hari sleže ramenima, Ah, ne znam. Uostalom, nije ni važno. Sad, kad sam stao na svoje noge, mogu da se staram o njoj i da je

posećujem, s vremena na vre-me, i možda će mi se sad skinuti s vrata kad vidi kako mi dobro ide. Ej, pa možemo ponekad i da je izvedemo na večeru u" tome slično. Na nekakav šou i šta-ti-ga-ja-znam. Šta misliš? Kako da ne, ja bih to jako želela, Hari. Ja sam uvek volela tvoju majku. Ona je uvek bila tako šarmantna i simpatično staromodna, i... realna. Tako prirodna. Ona stanuje u Bronksu i voli Bronks i živi kao društveno biće. Ne kao neki što gledaju ljude s visine ukoliko ne žive u Nju Rošelu ili u predgrađima Konektikata ili u Vestčesteru i zamišljaju da su nešto što nisu i kao da se stalno nešto iskašljavaju kad govore; svako jutro se dave u običnoj klopi a svake nedelje uveče150odlaze u kineski restoran. Tako su odvratni. Ništa gore od kulturnih varvara s pretenzijama. Ej, ti stvarno ključaš, pa joj se kratko nasmeja. Pa, znaš, to me stvarno ozlojeđuje. Šekspir kaže, »Ali nadasve, sebi veran budi«. Možda je Polonije budala, ali u tom stihu ima mnogo mudrosti. Mislim da je danas i to jedan od problema ovoga sveta, niko ne zna ko je. Svi jure tražeći neki identitet ili se trude da ga pozajme, ali ga ne znaju. 'Oni u stvari misle da znaju ko su, a šta su oni zapravo? To ti je samo jedna gomila šlepera — Hari se zakikota zbog načina na koji je ona ispljunula tu reč i žestine kojom je govorila — gomila koja nema predstavu o tome šta stvarno znači traganje za istinom o sebi i identitetom, što bi moglo da bude i u redu kad ti ne bi smetali da ideš svojini putem, ali oni tvrde da sve znaju i, ako ti ne živiš na njihov način, ne živiš kako treba, pa žele da te liše tvog mesta pod suncem ... a zapravo žele da se nekako ubaštraju u tvoj prostor, da žive u njemu, da ga izmene ili da ga unište — Hari poče da trepće i da bulji u nju dok joj je ljutnja rasla i rasplamsavala se u bes — oni, prosto, ne mogu da veruju da ti znaš šta radiš i da imaš svoj sopstveni identitet i prostor i da si s tim srećan i zadovoljan. Vidiš, u tome je suština problema. Kad bi oni to shvatili, onda se ne bi osećali ugroženi i ne bi mislili da moraju da te unište pre nego što ti njih uništiš. U njihove ćiftinske glave prosto ne može da uđe to da si ti zadovoljan tu gde si i da ne želiš da s njima imaš bilo kakve veze. Moj prostor je moj i to je meni dovoljno. Hari malo zadrža pogled na njoj. Reći ću ti nešto, srce — meni je milo što je to tako. Nek1 me đavo nosi ako želim da s tobom delim tvoj prostor. Moglo bi da dođe do požara. Ja sam samo rekao reč šlep i čekao da vidim šta će da se desi. Zamisli šta bi se tek desilo da sam rekao čabar ili nešto slično, i Hari se nasmeja i zagrli Merion a151

rLona se odjednom opusti, dopuštajući da joj droga, Harijev stav i njen sopstveni zamor zbrišu bore sa čela, pa i ona poče da se smeje. Znaš šta, srce, to ti je kao ono što je Konfučije rekao Li Kovanu pred čuvenu Vang-tonšku bitku: Bidi 'ladan i jedi vruću 'ranu, pa opet oboje počeše da se smeju, O, Hari, to je strašno, i Merion ustade, ponovo pusti Kinder-totenlieder, pa se vrati na kauč i šćućuri se uz Ha-rija; tako su slušali muziku, razgovarali o svojim

planovima za otvaranje kafića, dok je droga nastavljala da im struji kroz krv i da svakoj živoj ćeliji njihovih tela šapuće snove.Hari se i sutradan sećao svog plana da majci kupi nov televizor, i još je to želeo, ali, nekako, pomisao na to da stvarno iziđe i ode tamo u one radnje i pokuša da nađe prodavca koji će da ti pomogne a zatim da pokuša i da tog kučkinog sina privoli da ti pokaže ono što želiš a ne ono što on želi da ti utrapi, bila mu je pravi davež... O, da-ga-jebem, kakav vdiki davež. Dođavola! Eh, kad bi mogao samo da pozove neku radnju i naloži im tamo da pošlju jedan televizor na tu-i-tu adresu, bilo bi fino, ali ići u radnju i onde naklapati s prodavcem i tome slično... Mrzovoljno je na to mislio jedno kraće vreme i zatim shvatio da mu jedino ostaje da uzme jedan fiks i sve će biti u redu. Daaa, jedan mali fiks i moći će da prepisa i te radnje i njihove proklete prodavce. Nije želeo da se fiksa tako rano, pre podne, ali, đavolsku mu mater, ovo je bila izuzetna situacija. A i činilo mu se da je pošteno — najzad, uvek se koristio televizorom svoje stare da bi došao do para za drogu, i zato će on sad da uzme malo droge da bi joj kupio nov televizor. Daa-bome, ha-hahaha, to je prilično duhovito. Sviđa mi se. Jeaaah, to ti je kao ona priča o guski i gusanu, u" tome slično152sranje. Hari pozva Merion da mu se pridruži i ona se isprva malo usprotivi tako ranom fiksanju, tek što su ustali, usprotivi, ali bez reci, te tako njih dvoje počeše dan sa fiksom, s nešto većom dozom nego prethodnog dana, i zatim odoše u kupovinu. Merion ga upita kuda želi da ide i on sleže ramenima, ali mu odjednom sinu: kod Macyja. To je ono pravo mesto. Ali zašto da idemo čak tamo dole u grad kod Macyja? Sviđa mi se. Ja tamo obavljam velike poslove. Naročito u njihovom Odeljenju dečijih igračaka, i on se kratko nasmeja a Merion ga pogleda kao da je šašav, pa sleže ramenima i pristade. Ve-rujem da mi vožnja taksijem kroz grad neće škoditi. Kad su stigli do velike robne kuće Macy's, Hari naloži šoferu da ih odveze do ulaza u Sedmoj aveniji. Šofer samo sleže ramenima i pogleda Hari ja kao da je ovaj samo još jedna budala. Ti plaćaš, drugar. Zašto hoćeš da idemo do Sedme avenije, Hari, kad lepo možemo da iziđemo i ovde? Ne, do Sedme avenije. Ja tako radim. Merion je bila zbunjena a Hari se osmehnu i šmrknu. Kad su ušli, Merion je htela da odu pravo u odeljenje televizora, ali Hari je zahtevao da prvo posete Odeljenje dečijih igračaka i tamo pogledaju vozove. Merion ponovo zavrte glavom ali pođe s njim da pogledaju vozove. Kad su ušli u odeljenje televizora, Hari baci brz pogled preko izloženih aparata a kad mu priđe prodavač i upita ga da li može da mu pomogne, Hari ga pogleda i samouvereno reče, Da, želim jedan veliki televizor sa postoljem. Pa, imamo ovaj divan model, ovde, u luksuznom Mediteran-kabinetu koji je samo danas izložen za prodaju. Cena oborena sa 1.299 na samo 999,99 dolara. Kompletan kućni zabavni sistem sa ugrađenim AMFM-radio-uređajem, pravi pravcati — Ne, ne. Neću to. Samo televizor. Odlično. Pogledajte ovaj. To je naš najlepši model. On ima — Je l' to najveći koji imate? Da. I on je pod garancijom —153delovi i rad, za jednu ćelu godinu, ekranska cev za pet, a — Okej, uzeću taj. Prodavač se osmehnu i nastavi da opisuje sve izuzetne odlike tog televizora, dok je pisao račun; zatim ispuni formular ugovora za besplatne opravke u trajanju pet godina posle isteka garantnog roka, i Hari mu isplati račun banknotama od sto dolara i hladno sačeka kusur. Dok je prodavač malo dalje, uz register-kasu, završavao transakciju, Hari je nastavio da sedi pored tezge i smeškao se na samog sebe; posmatrao je sebe kako tu sedi hladnokrvno, baveći se jednim poslom baš onako kako to čine pravi ljudi. Šmrknuo je i nasrne-jao se prigušeno kad se prodavač vratio sa kusurom, ponašajući se maltene kao sluga. Hari nemarno stavi novac u džep, klimnu glavom na badžu i mahnu mu odlazeći sa Merion.Kasnije te večeri Hari je mislio o sebi kako kupuje televizor kod Macyja: obrazi mu buknuli, nervozan je a znoj počinje da mu se sliva niz slabine. Dok je mislio o tome, prodavač mu je stalno postavljao pitanja na koja nije umeo da odgovori, i Hari je neprestano mucao i zamuckivao, bio zbunjen i izvinjavao se što neće da kupi kompletan kućni zabavni sistem; i

što mu je prodavač više govorio kako je to povoljna prilika i kako će mu njegova stara majka biti do groba zahvalna ako joj on to kupi, Hari je osećao veću krivicu, dok na kraju nije shvatio da bi bio budala kad ne bi kupio taj divni kućni zabavni sistem, pa ako je i prevelik da bi mogao da se smesti u stanu njegove majke, mogla bi da se izvedu potrebna prilagođenja. Hari odmahnu glavom i odagna te misli a zatim on i Merion odoše u kupatilo, udariše po jedan fiks i pripremiše se za sledeći večernji rad.154Kad mu dođe vreme za polazak, Hariju se učini da poseta majci i nije baš naročito dobra ideja, ali jedan mali fiks sve stvari čini mogućnim. Obukao je jedan gane nov par pantalona, sportsku majicu i kožne cipele. Proverio je svoj izgled u ogledalu, ponovo, a onda je upitao Merion kako izgleda. Lepo. Izgledaš kao sin koga bi svaka majka želela da ima. Pa što ga onda ne potraže na pravom mestu? i on se kratko nasmeja i ponovo se pogleda u ogledalu. Okej, idem. Vidimo se kasnije, srce. Merion ga poljubi, Samo se opusti. Biće ti lepo kod nje. Tvoja majka nije rospija kao moja. Možda bi mi bilo lakše da jeste. Okej, do viđenja. Hari iziđe i stade kod čistača cipela pored ulaza u podzemnu železnicu koji njegovim novini cipelama udari jedan zaslep-Ijujući glanc, zatim dade dečku par dolara i zaustavi jedan taksi.Posle dve sedmice uzimanja pilula, Sara je bila navikla na posledice. Gotovo je uživala u škrgutanju zubima, ali kad bi je to ponekad čak malčice. i nerviralo, ta mala neprijatnost se isplatila s obzirom na to da se dobro osećala i da je mogla da vidi kako mršavi. Svako jutro i veče probala je svoju crvenu haljinu da se u to i uveri a izrez na leđima je svaki put bio manji, očigledno. Vratila se na samo jedan lonac kafe ujutro a u toku dana pila je čaj. Ponekad je imala osećanje da su joj oči na-duvene, ali čudna mi čuda. Pomenula je to i slično doktoru a on joj je rekao da je sve to normalna reakcija i da zbog toga ne treba da brine. Sasvim lepo napredujete. Prve sedmice ste izgubili pet kilograma. Sara je blistala od zadovoljstva i zabora-vila na sve ostalo. Pet kilograma. Kako je to dobar doktor! Pravi tata-mata. Odlazila je tamo svake ne-delje, merila se, uzimala novu bočicu pilula, potpi-155šivala formular Socijalnog, pa kući. Ko još da traži nešto bolje? Kad se pridruživala ostalim ženama na sunčanju pred kućom, sve ih je služila bombo-nama i dopuštala im da gledaju njenu bajnu figuru pre nego što bi sela na svoje specijalno mesto. Ali nije sedela dugo. Često bi ustajala da se protegne, da prošeta, da radi nešto uz razgovor. Jezik joj je tako mnogo radio da su joj to tražili i ostali delovi tela. I svaki dan se oko poštara isto događalo: sve žene ga gledaju dok on ide ulicom i približava se njihovoj zgradi; on se ceri, vrti glavom i kaže im, Ni-hiš-ta danas. Kad to pismo jaha budem vidio, ma-ha-haću šnjime iznad moje gla-ha-ve, stvarno iznad gla-ha-ve, pa bi zatim ušao u zgradu i razdelio poštu koju je nosio. Ali postojalo je nešto što je bilo drukčije nego ranije... njen frižider nije više razgovarao s njom. Kao da se više nije čak ni mrgodio. On je još bio tu, ali bese izgubio svoju ličnost. Bio je samo jedan običan ajskastn — prosta hladnjača za ostavu. Sari je isprva nedostajalo da mu se suprotstavlja, ali je ubrzo prestala i da misli na njega, te je samo išla po kuhinji, spremajući je što je brže mogla, da bi se zatim pridružila damama na sunčanju.Sedela je na svom specijalnom mestu kad je Hari izišao iz taksija. On je malo podigao panta-lone, doterao ih i suočio se sa falangom žena, trudeći se očajnički da izmisli neki način da ih zaobiđe, ali mu ćelo životno iskustvo pokaza da je to nemoguće, te on zato još jače pri teže kaiš oko svojih heroinom ojačanih bedara i krenu pravo ka svojoj majci. Sara je trenutak-dva gledala ispred sebe, njena stimulisana svest je smesta kompjuterizovala sve što su joj čula prenosila: zatvaranje vrata taksija, Zadrži kusur, novu odeću, opušten stav, osmeh, izražajne oči pune boje. Ona đipi, Hari, baci se na njega i tako ga čvrsto zagrli da on zamalo ne izgubi156

ravnotežu. Ona ga poljubi i on poljubi nju, ali bila je toliko uzbuđena da ga poljubi opet i opet, Hej, lakše, mama, slomićeš me, brzo se osmehnu na nju pa popravi svoju odeću. Hajde,

hajde uđi, Hari. Sku-vaću ti kafu pa da pričamo. Ona ga uhvati za ruku i krenu ka ulazu u zgradu, Tvoja stolica, mama, zaboravila si svoju stolicu, i on se vrati, podiže stolicu i sklopi je rekavši Halo svim ženama koje su ga znale gotovo od rođenja a neke čak i pre rođenja, dok je on bio samo jedan mali zračak u očima svoga oca, i one mu rekoše da lepo izgleda, pa mu rekoše i da im je tako drago što je on dobro, a on je klimao glavom i podnosio zagrljaje i poljupce i najzad se oslobodio iz njihovih šapa. Sara odmah stavi lonac za kafu na štednjak i poče da se bučno vrti po kuhinji pripremajući šolje, tanjir, kašičice, mleko, šećer i salvete. Pa, kako. si mi, Hari, lepo mi izgledaš, pa zaviri u lonac da vidi da li je gotovo i upita Harija da li hoće nešto da jede, nešto da čalabrcne a možda i neki kolač, Mogu i da odem da nešto kupim, jer nemam ništa u kući ali biće nešto i kod Ejde, možda neki puding, a Hari je gledao i slušao svoju majku i nije bio sasvim načisto da li je došao u pravu kuću ili ne i kafa je najzad bila gotova i ona napuni dve šolje i ponovo upita Harija da li bi hteo nešto da pojede. Ništa. Sedi. Sedi, tako ti boga. Od tebe mi se sve vrti u glavi. Ona vrati lonac za kafu na štednjak pa sa osme-hom na licu stade ispred Harija. Ništa ne prime-ćuješ? Hari zatrepta očima, i dalje pomalo ošamu-ćen od svih njenih aktivnosti. Zar ne primećuješ da sam mršavija? Daaa, da, čini mi se da jesi, mama. Dvanaest i po kila. Je l' možeš da veruješ? Dvanaest i po kila. A to je tek početak. Pa, divno, mama. Stvarno divno, baš mi je milo. Ali, je l' hoćeš da sedneš? Sara sede. Hari je još bio prilično zbunjen i činilo mu se da mu je glava deset metara157iza njega. Izvini, mama, što neko vreme nisam dolazio, ali imao sam posla, stvarno sam imao posla. Sara je klimala glavom i osmehivala se na Harija, stežući vilice, Jesi li našao neku dobru službu? Je l' ti dobro ide? Daa, mama, stvarno mi dobro ide. Kakav posao? Pa, ja sam ti nešto kao distributer. Radim za jednog velikog uvoznika. Oh, sine, tako sam srećna što to čujem, i ona ustade pa ga ponovo čvrsto zagrli i poljubi. Ej, mama, lakše, udavićeš me. Isuse, čime se ti to baviš, mama, da možda ne dižeš teške terete? Sara sede, i dalje stežući vilice i škrgućući zubima, Za koga to radiš? Pa, znaš, to ti je više kao jedan samostalan posao, radim za svoj račun. U stvari, sa još jednim momkom. Tvoj sopstveni posao? O, Hari, i ona krenu da ponovo ustane da bi ga zagrlila a Hari je vrati na stolicu, Ej, mama, molim te, nemoj više. Tvoj sopstveni posao, O, Hari, ma čim sam te ugledala znala sam da imaš neki svoj sopstveni posao. Uvek sam ja znala da ti to možeš. Daa, mama, bila si u pravu. Uspeo sam, k'o što si ti govorila, pa se osmehnu i prigušeno nasmeja. Pa, sad ćeš, valjda, naći neku lepu mladu Jevrejčicu, da ja postanem baka. Već sam našao jednu — Sara ciknu i poče da poskakuje na svojoj stolici a Hari podiže ruke ispred sebe, Isuse Hriste, ne majmuniši i nemoj da pošandrcaš, molim te, mama. O, Hari, ne umem da ti kažem. Ne umem da ti kažem koliko sam srećna. Kad će biti svadba? Hajde, smiri se, molim te. Samo se opusti. Još je mnogo rano za razmišljanje o ženidbi. Je l' to neka fina cura? Ko su joj roditelji? Pa — ti je znaš. Merion. Merion Klajnmajc. Sećaš se, ti si — O, Klajnmajc! Svakako. Znam. Iz Nju Rošela. On ima kuću u trgovačkom centru, konfekcija. Da, da, on je glavna fora za ženski veš, i Hari se prigušeno nasmeja, ali Sara nastavi da se radosno ceri, zamišljajući veliku svadbu i sve svoje prijateljice158kako prisustvuju venčanju njenog sina Harija i Merion pod crkvenim nebom, rabina, vino, unučice ... Bila je toliko uzbuđena da nije mogla mirno da sedi,. te ustade i ponovo napuni šolje kafom, pa sede. Pre nego što opet počneš da đipaš a ja zaboravim ono što hoću da ti kažem, čuj: kupio sam ti jedan poklon i — Hari, ne treba meni nikakav poklon već samo učini da postanem baka, i ona nastavi da se široko osmehuje i osmehuje — Ma, pusti to za kasnije, molim te! Je l' hoćeš? Sara je klimala glavom cereći se, stežući vilice i škrgućući zubima. Isuse, pa ti si danas stvarno nekako drukčija. Slušaj, ja znam ... dakle ... Hari je trljao vrat, češkao se po glavi i tražio reci, osećajući kako mu od zbunjenosti gori lice, te zato obori glavu i popi malo kafe, zatim pripali cigaretu i ponovo poče sve ispočetka. Pokušavam da ti kažem... dakle, on sleže ramenima, dakle... Ja znam da nisam najbolji sin na svetu — O, Hari,

ti si jedan dobar deč — Ne, ne! Molim te, mama, pusti me da završim. Nikad neću moći da ti to kažem ako me stalno prekidaš. On duboko uzdahnu, Žao mi je što sam takvo kopile. Prekide. Disao je duboko. Uzdahnu. Opet duboko disanje. Sara je blistala. Stezala vilice. Želim da popravim stvar. Mislim, ja znam da ne mogu da iz-menim sve ono što se događalo, al' želim da ti znaš da mi je zbog svega toga žao i da te ja volim, i ja hoću da to popravim. Hari, to je — Ne znam zašto sam radio one stvari. Stvarno nisam želeo. To se tako, nekako, desilo, rekao bih. Ne znam. Sve je to, na neki način, bilo šašavo, al' ja te stvarno volim, mamice, i želim da budeš srećna, pa sam ti zato kupio jedan gane nov televizor. Poslaće ti ga za dva-tri dana. Iz Macyja. Sara opet poče da ciči a Hari se zaštiti podignutim rukama, odbi je od sebe i ona ponovo sede cereći se na svog sina, stežući vilice i škrgućući zubima, dok joj je

ćelo telo 159rpodrhtavalo od sreće. O, Hari, ti si tako dobar dečko. Tvoj otac bi bio tako srećan kad bi mogao da vidi šta ti činiš za svoju jadnu, usamljenu majku. Dobićeš i ugovor za besplatno održavanje i opravke televizora, u trajanju pet godina posle isteka garantnog roka. Imaš garancije za pet godina i za jednu godinu. Ne znam za šta je koja. AT na dugo vre-me. To je najbolji koji su imali. Vrhunski kvalitet u seriji. O, je l' ti vidiš ovo, Sejmure? Je F vidiš kako je naš sin dobar? On zna kako je njegova majka usamljena, jer sasvim sama živi, niko da joj dođe u posetu, pa čak ni da joj telef — Ej, mama, osvesti se! Nemoj da mi stvaraš neke komplekse krivice, molim te. Sara još više razrogači oči i sastavi dlanove na svojim grudima, Ne bih ja to svom sinu nikad učinila. Nikad. Kunem se da svom sinu želim sve najbolje i da mu nikad ne bih poželela da se loše oseća zbog — Okej, okej, mama, hajde, smiri se, molim te. Ja samo hoću da ti poklonim nov televizor i da ti kažem da mi je žao zbog svega onoga i da želim da budeš srećna, shvataš? i Hari se naže preko stola i svoju majku poljubi prvi put posle onog vremena koje bese zaboravio. Nije mislio da to učini, niti je to imao u planu, već se to, izgleda, dogodilo, nekako, kao posledica njihovog razgovora. Sara sva zablista i ustrepta kad je sin poljubi, pa ga zagrli i uzvrati mu poljubac a on je ponovo poljubi i obgrli je oko ramena i oseti kako ga obuzima neko čudno osećanje, nešto kao ono posle fiksa, ali ipak drukčije. Nije mogao da iden-tifikuje to osećanje, ali bilo je to lepo osećanje. Gledao je osmehnuto i ozareno lice svoje majke a ono osećanje se pojačavalo i strujalo kroz njega neob-jašnjivom snagom i silinom i činilo da se oseća nekako ... daa, mislim da je to ... nekako ceo. Hari se u jednom magnovenju osećao ceo, kao da mu je svaki delić tela bio spojen i u skladu sa svakim160drugim delićem njegovog bića... kao da je u tom času postojao samo jedan veliki deo njega. Ceo. To osećanje je trajalo samo jedan tren, dok je sedeo tamo i treptao očima na svoju majku i na svoje sopstvene radnje i čuvstva, a zatim neko osećanje pometnje procuri i on uhvati sebe kako pokušava da identifikuje nešto, ali nije znao šta on to pokušava da identifikuje ili zašto. O, Hari, sine, ja se tako ponosim tobom. Uvek sam znala da će od tebe postati dobar čovek i ti to sada dokazuješ — Hari je čuo njene reci ali svest mu je bila potpuno obuzeta pitanjem identifikovanja nečega. Onda je to počelo polako da mu se razjašnjava. Maločas je bio nagnut nad svoju majku, ljubio ju je i tada je čuo neki poznat zvuk... da, to je ono što je on pokušavao da identifikuje, taj zvuk. Ama, šta to može da bude, dođavola???? Tvoj otac i ja smo imali običaj da dugo razgovaramo o tebi i o tvojoj budućnosti i on je toliko želeo da ti budeš srećan — To je! To je taj zvuk. Netremice je gledao u svoju majku, isprva zbunjeno i ne znajući šta bi to moglo da znači a zatim sve to poče da se uobličuje i jedno-more detalja odjednom postade celina i Hari oseti kako mu se lice nabira u izraz iznenađenja, neve-rice i zbunjenosti.

Zvuk koji je čuo bilo je njeno škrgutanje zubima. Znao je da to nije on škrgutao jer je bio na fiksu, nije krizirao, znači da je to činila njegova majka. Glava mu se nekoliko trenutaka borila protiv te istine, upravo onako kao što se borila protiv priznavanja one očiglednosti tek što je bio izašao if taksija, ali sad je bio pritisnut činjenicama pa je nastavio da trepće očima i kad se nagnuo preko stola ka majci, Ej, mama, ti si na drogi? Šta? Ti si na pilulama-drogićima? Glas mu se i protiv njegove volje dizao. Na dijetetskim pilulama, je l' tako? Na dexiju? Sara je bila potpuno pometena i zbunjena. Odjednom su se i glas161

r

i stav njenog sina promenili i on je sad na nju vikao i govorio stvari koje nije razumela. Gledala ga je i vrtela glavom. Na, na, šta ti je to na? Kako si izgubila tolike kilograme? Pa, rekla sam ti da idem kod jednog specijaliste. Da, da, ali kod kakvog spe- ' cijaliste? Za šta je taj specijalista? Za mršavljenje. Da, tako sam i mislio. Pa, ti se spremaš za narkosa, zar ne? Hari, je l' tebi nije dobro? Sara sleže ramenima i zatrepta očima, Prosto, odlazim kod jednog doktora. Ne znam ti ja šta ti je to narkos i kakvo spremanje... Nastavila je da vrti glavom i da sleže ramenima, Šta je to s tobom, Hari, sedimo i lepo razgovaramo a ti odjednom — Šta ti on to daje, mama? Ah? Je l' ti daje pilule? Naravno da mi daje pilule. On je doktor. Doktori daju pilule. Mislim, koju vrstu pilula? Koju vrstu? Rozikaste, crvene, narandžaste i zelene. Ne, ne, mislim koju vrstu? Sara skupi ramena oko ušiju, Koju vrstu? Rekla sam ti. Okrugle su ... i pljosnate. Hari zakoluta očima i malo zavrte glavom, Mislim, šta se nalazi u njima. Hari, ja sam Sara Goldfarb a ne doktor Ajnštajn. Otkud ja znam šta se nalazi u njima. On mi daje pilule, ja ih uzimam i mršavim, i šta tu ima da se zna? Okej, okej, Hari se vrteo na svojoj stolici i trljao vrat, Znači, ti ne znaš šta je u njima. Gde si dobila ime i adresu tog majmuna? Od koga? Od gđe Skarlini, gde drugo. A ona od svoje kćerke. Hari klimnu glavom, To stoji. Rozi Skarlini. Šta tu nije u redu? Fina devojka i ima tako slatku figuru. Nije ni čudo, s obzirom na to kako ta ženska halapljivo guta drogu. Svako bi tako imao slatku figuru. Hari, ti brkaš — Reci mi, mama, da li ti to pomaže da se osećaš, nekako, dobro, da si živahna i da, možda, pričaš nešto više nego obično, iako je to vama klajnbirgerima prilično teško, ah? Sara klimnu glavom i napući usne, Pa, rekla bih da se možda malčice i tako osećam. Hari ponovo zakoluta162očima. Malčice? Isuse! Pa ja te čak odavde čujem kako škrgućeš zubima. Ali to mi se noću izgubi. Noću? Da, kad uzmem onu zelenu. Kroz pola sata već spavam. Puf, k'o od šale. Hari je i dalje vrteo glavom i kolutao očima, Čuj, mama, ti moraš to da ostaviš. To nije dobro. Ko kaže da to nije dobro? Dvanaest i po kilograma sam izgubila. Čudo jedno. Daa, pravo čudo. Pa zar ti želiš da postaneš narkos, tako ti boga?! Šta ti je to narkos? Je l' meni ide pena na usta? On je dobar doktor. Ima čak i unuke. Vidim im fotografiju na njegovom stolu. Hari se pljesnu po čelu, Mama, kad ti kažem, ti krokeri nisu dobri. Moraš prestati da uzimaš te pilule. Ča-briraćeš, tako mi boga! Stvorićeš naviku. Mani priče. Gotovo sam ponovo ušla u svoju

crvenu haljinu — Sarino lice omekša — u onu koju sam nosila na tvom bar micvahu. Tu haljinu je tvoj otac mnogo voleo. Sećam se kako me je gledao u toj crvenoj haljini i zlatnini cipelama. I to je bila jedina prilika da me vidi u crvenoj haljini. Ubrzo posle toga razboleo se i umro, i ti si tako ostao dete bez oca, jadni moj bubili, ali hvala bogu što te je video na bar micvahu i — A šta s crvenom haljinom? Šta ti sad to — Nosiću crvenu haljinu na televiziji. Oh, pa ti ne znaš. Pojaviću se na televiziji. Dobila sam poziv i prijavu i uskoro ću biti na televiziji — Pusti, mama, ko te to zavitlava? Niko me ne zavitlava. Kažem ti, takmičim se na televiziji. Još mi nisu javili na kom programu i kanalu, ali obavestiće me kad budem spremna. Videćeš, bićeš ponosan kad svoju majku budeš video u njenoj crvenoj haljini i zlatnim cipelama na televiziji. Sigurna si da te neko ne zavitlava? Ni govora! Dobila sam zvaničan for-mular. Odštampan i sve tako. Hari je klimao i vrteo glavom, Okej, okej. Znači, zvanično. Ti ćeš se pojaviti na televiziji. Trebalo bi da si srećan što ću se ja pojaviti na televiziji. Sve dame, moje pozna-163niče, raduju se zbog toga. I ti treba da se raduješ. Radujem se, mama, radujem. Gledaj, smeškam se. Ali, tako ti boga, kakve to ima veze sa tvojim uzimanjem tih prokletih pilula? Ima, crvena haljina mi se skupila, Sara se usiljeno osmehnu i lako za-kikota, pa mi je malo tesna, i zato hoću da izgubim koji kilogram, šta misliš o tome? Ali, mama, te pilule nisu dobre za tebe. Nisu dobre? Kako mogu da ne budu dobre? Dobila sam ih od jednog doktora. Ja znam da nisu dobre, mama, znam. Otkud ti toliko znaš o, njima? Otkud se ti razumeš u medecinu bolje od jednog doktora? Hari duboko udahnu vaz-duh i gotovo uzdahnu, Znam, mama, veruj mi da znam. I one nisu lek. To su samo pilule za mršavljenje. Samo to. Samo to. Ali od tih samo to, od tih pilula za mršavljenje ja sam već izgubila dvanaest i po kilograma, i još nismo završili. Ali, mama, ti ne moraš da uzimaš ta govna da bi oslabila. Sara je bila povređena i zbunjena, Šta je to s tobom, Hari? Zašto tako govoriš? Sve što ja želim je to da mogu da obučem moju crvenu haljinu. Haljinu koju sam nosila za tvoj bar micva. Tvoj otac je voleo tu haljinu, Hari. Ja ću nositi tu haljinu. Nosiću je na televiziji. Ponosićeš se mnome, Hari. Ali, mama, šta uopšte znači to — pojaviti se na televiziji? Čudna mi čuda. Te pilule će te ubiti još pre nego što se tamo ikad budeš pojavila, dođavola! Čudna mi čuda, kažeš? Ali poznaješ li ti nekoga ko se pojavljuje na televiziji? Koga poznaješ? Hari je, osujećen, vrteo glavom. Koga? Ko se u ćelom našem su-sedstvu pojavio na televiziji? Koga su čak zamolili da se pojavi? Znaš koga, Hari? Znaš li ko je ta jedina osoba koju su zamolili da dođe na televiziju? Sara Goldfarb. Eto ko je ta osoba. Jedina osoba u ćelom susedstvu koju su čak zamolili. Dovezao si se taksijem — Hari klimnu i zavrte glavom, Da, do-vezao sam se taksijem — i video si ko sedi na sun-164čanom mestu? Jesi li zapazio svoju majku kako sedi na specijalnom mestu i kako se sunča? — Hari je i dalje klimao i vrteo glavom — A znaš li s kim svi razgovaraju? Znaš li ko je sad neko? Ko nije više samo jedna udovica koja živi sama u svom stančiću? Ja sam sad neko, Hari. Je l' vidiš kako mi moja crvena kosa lepo — Hari brzo zatrepta očima i promrmlja neku psovku niz bradu. Kosa joj je bila crvena kao plamen a on to čak nije bio ni zapazio. To mu ni sad nije mnogo značilo, ali on pretpostavi da joj je kosa ranije morala imati drugu boju, no nije mogao da se seti koju — I šta misliš koliko se sad dama sprema da ofarba kosu u crveno? Hajde, pogodi. Mama, šta da pogađam? Šest. Šest dama. Pre nego što sam imala crvenu kosu, ljudi na ulici, deca, možda su ponekad i nešto pričali o meni, ali oni sad znaju, čak i mala deca znaju da ću se ja pojaviti na televiziji i kažu da im se sviđa moja crvena kosa, kažu da im se ja sviđam. Svima se sviđam. A uskoro će me milioni ljudi videti, pa ću se i njima sviđati. I ja ću im pričati o tebi i tvom ocu. Pričaću im kako je tvoj otac voleo tu moju crvenu haljinu i kako je priredio veliki prijem za tvoj bar micva. Je l' se sećaš? Hari klimnu glavom sa osećanjem poraza i umora. Nije znao šta ga je to poražavalo, ali je shvatao da je to nešto s čim on ne može da se bori, nešto što je bilo daleko izvan njegovih moći i što u ovom času nije mogao da pojmi. On nikad ne bese video svoju majku tako živahnu, tako potpuno predanu nečem u životu. Jedino je imao prilike da tako oduševljenog i uzbuđenog vidi nekog starog narkosa kome neko ponudi dobar rokić a on ima dovoljno novca da ga kupi. Nije mogao da se seti da je ikad ranije video svoju majku sa takvim

sjajem u očima kakav je imala sad, dok je govorila o televiziji i svojoj crvenoj haljini. Možda kad je bio klinac, ali tako dav-165nog vremena nije mogao da se seti. Nešto je u njenom stavu bilo tako moćno da ga je prosto savlađivalo, i svaki njegov dalji otpor ili pokušaj da je izmeni činilo nemogućim. Samo je pasivno sedeo, posmatrao i slušao svoju majku, delimično zbunjen, delimično srećan što je ona srećna. I, onda, ko zna šta sve mogu da dobijem na tom takmičenju. Nov frižider. A možda i rols-rojs. Roberta Red-forda. Roberta Redforda?! Šta fali Robertu Redfor-du? Hari je samo treptao očima i vrteo glavom, pometen i prepušten toku stvari. Sara pogleda svog sina, svoje jedino dete, pogleda ga s nekom opipljivom toplinom i iskrenošću: nije se više cerila niti je škrgutala zubima već su joj sad neka molba i izvina omekšavale pogled i smirivale glas, Nije važna nagrada, Hari. Uopšte nije važno da li ću da pobedim ili izgubim ili ako se samo budem rukovala sa voditeljem. To mi je kao neki razlog da ujutru ustajem. Razlog da oslabim da bih bila zdrava. To je i razlog da ponovo uđem u onu crvenu haljinu. Razlog da se opet smeškam. Zbog toga mi je svako sutra lepo. Sara priđe svom sinu malo bliže, Šta ja imam, Hari? Što bih ja morala da nameštam krevet ili da perem sudove? Ja to radim, ali zašto bih morala? Ja sam sama. Sejmur otišao, ti otišao — Hari pokuša da se usprotivi ali mu usta, bez reći, ostadoše otvorena— Nemam nikog o kome bih se starala. Ej da frizira. Svako ima nešto. Šta ja imam? Usamljena sam, Hari. Stara sam. Hari je bio sav uzrujan, glava mu se tresla, treptao je očima i nije znao šta će s rukama, mucao je, Imaš prijateljice, mama, šta— Nije to isto. Čoveku je potreban neko, da za nekog radi, da se o nekom brine. Kako ja da pazarim kad za nikog ne kuvam? Kupim jednu glavicu luka, jednu šargarepu, ponekad jedno pile, tek ponešto, Sara sleže ramenima, kako da spremam pečenje za samu sebe? Nešto specijalno ... specijalno ... bilo166šta? Ne, Hari, meni se sviđa ovo kako se sad ose-ćam. Volim da mislim na crvenu haljinu i televi-ziju... na tvog oca i na tebe. Sad, kad se sunčam, ia se smeškam. Dolaziću ti u posetu, mama. Zajedno s Merion — Sara je vrtela glavom i osmehivalase__časna reč, mama. Kunem ti se. Dolazićemo navečeru. Uskoro. Sara je vrtela glavom i osmehivala se na svoje jedino dete, uporno pokušavajući da veruje u to — Dobro, dovedi je a ja ću da pripremim tvoj omiljeni boršč i punjenu ribu. To divno zvuči, mama. A pre toga ću ti se javiti telefonom, blagovremeno, okej? Sara klimnu glavom, Dobro. Milo mi je, sine. Milo mi je što imaš finu devojku i dobar posao. To me raduje. Tvoj otac i ja smo uvek želeli da tebi bude dobro u životu. Vidim na televiziji kako na kraju uvek sve ispadne dobro. Svaki put. Sara ustade i čvrsto zagrli svog sina a suze su joj blago milovale obraze, Milo mi je, Hari, što imaš nekog s kim si. Treba da budeš zdrav i srećan. I da imaš mnogo dece. Nemoj samo jedno dete. To nije dobro. Imaj mnogo dece. Deca će te usrećiti. Hari se trudio što je najbolje mogao da grli svoju majku i da njoj dopusti da grli njega, ne pokušavajući da se izvuče iz njenog zagrljaja, te je stajao priljubljen uz nju sa očajanjem a zašto sa očajanjem uopšte nije znao, jer nešto ga je primoravalo da je grli i da bude grljen što je duže moguće, kao da je to bio neki značajan događaj. Ose-ćao se sputan i pritisnut, ali je i dalje bio priljubljen uz majku, nekako i protiv svoje volje. I najzad, baš kad je mislio da će se raspasti, majka mu se malo povuče, pogleda ga u lice i osmehnu se, Gle, ja već plačem. Toliko sam srećna da plačem. HariI •

s krajnjim naporom razvuče lice u krut osmeh, Dra-**0v

m* Je ^to s* srećna, mama. Ja te stvarno volim. I žao mi je — Sara zatrese glavom i odbi njegovo izvinjenje, ćut, ćut — stvarno mi je žao. Ali ja ću

167r

to sad da popravim. Ti moraš samo da budeš sreć-na. Ne brini za mene. Ja sam navikla da budem a sama. Trenutak-dva samo su se gledali, bez reci, i | osmehivali a Hari pomisli da će mu se lice raspući, te se odmače i pogleda na svoj sat, Moram da idem, mama. Za nekoliko minuta imam jedan sastanak dole u gradu. Ali doći ću opet. Dobro. Staraću se0 tebi. Je l' još imaš ključ? Daa, tu mi je, mama,1 pokaza joj ključ u svom malom svežnju. A sad bolje da požurim. Već sam zakasnio. Zbogom, sine, i Sara ga ponovo zagrli i poljubi, i Hari ode. Sara je nekoliko minuta gledala u vrata, vreme kao da nije imalo nikakvog značaja, zatim nasu sebi još jednu solju kafe i sede za sto, pothranjujući u sebi osećanje tuge. Mislila je na Harija kad je bio mala beba s punačkim nožicama i obraščićima, i kako ga toplo oblači i umotava u tri ćebenceta, kad ga po hladnom vremenu izvodi napolje, i kako je, kad je prohodao, voleo da se igra u dečjem vrtiću, na toboganu i klackalici, a onda kafa poče da stimu-liše hemikalije u njenom telu, srce poče da joj brže kuca i ona poče da škrguće zubima i da steže vilice, dok se neko oduševljenje probijalo kroz nju i ona mislila na svoju crvenu haljinu i mršavljenje, na televiziju — zoftih, zoftih — a lice joj poče da se ceri i ona odluči da popije svu kafu iz lonca pa da iziđe pred kuću i ispriča damama kako njenom Ha-riju dobro ide njegov sopstveni posao i kako ima verenicu i kako će ona uskoro postati baka. Bio je to jedan od onih srećnih završetaka — hepi end.Hari je bio zbunjen i pometen kad je izišao iz stana svoje majke. Nije on bio samo zbunjen i po-meten, on je bio svestan toga. Znao je da mu je pored majke uvek bilo teško: ona je, izgleda, uvek umela da pritiska njegove dugmiće i da ga dotera |!

do duvara, ali ovog puta se dogodilo nešto što je bilo drukčije i neočekivano i on, dođavola, nije znao šta je to. Nije osećao potrebu da se na nju izdire već više kao nešto gmizavo u samom sebi. Ili se on možda uvek tako osećao? Nije znao da kaže. Sranje! Pakleno konfuzna stvar. Crvena kosa. Crvena haljina. Televizija. Sve mu je to izgledalo tako šašavo a ipak se tu nešto događalo, neka vrsta oseća-nja koje je sve to opravdavalo. Možda je to tako zato što mu je majka srećna. To je taj šiz. Nikad nije shvatao koliko je zapravo želeo da mu majka bude srećna. O tome nikad ranije nije tako mislio. Prosto zato što ga je uvek davila kad je bila pored njega. Ali danas je u f asu bila »u raspoloženju«, uzvišena. Da, na onim prokletim pilulama. Isuse, nije znao, dođavola, šta da radi. Njegova majka na onim prokletim pilulama za mršavljenje i s farbanom crvenom kosom! ... Hari je vrteo glavom dok su ga reci, misli i'osećanja bombardovali, povećavajući njegovu zbunjenost i pometenost. Nije znao šta se s njegovom majkom događa, ali je vraški dobro znao da je njemu potreban fiks. Jeaah, jedan mali fiks i sve će biti kako valja.Tajron je više nedelja nabavljao onaj dinamit--rokić koji su mogli da krčme u razmeri četiri-pre-ma-jedan, pa da ipak iznose na ulice kesicu »strašnog«. Njihov sef za čuvanje love punio se zelembaćima a oni su njuškali okolo da pronađu gde bi mogli da kupe pola kila čistog. Morali su da budu više nego hladni i ćutljivi, kako oni nezgodni ne bi Prokužili stvar i opljačkali ih uz lako paranje stomaka. Izgledalo je da su se bili pojavili neki novi Ijudi^koji su prodavali rokić i s njima su njih dvojica želeli da stupe u vezu, jer su oni bili ti što su na tržište iznosili onaj: dinamit. Još

nisu bili došli 169 ru kontakt s njima, ali su im se približavali, stvarno približavali. A stvari su se ludo razvijale. Rokić bi prodavali uličnim momcima, zatim bi se povlačili i dopuštali da radnja radi sama. Potražnja je uvek bila velika. Tržište je bilo apsolutno u rukama prodavača i oni su imali samo da sačekuju kupce. Shvatili su da ne moraju da se mnogo trude, pa su zato samo dodavali malo po malo robe. A nisu morali ni da se brinu zbog prekida veze, kad su oni sami bili veza, i to im nije predstavljalo neki problem. Znali su da mogu prestati kad god to zažele. Ako to ikad zažele.Prođoše još dve sedmice a Sara još ništa ne dobi od onih iz televizije, ali to nju uopšte nije uz-nemiravalo, sve do danas. Danas je ustala, ponovo probala crvenu haljinu i sad je zapravo mogla da do kraja povuče zip na leđnom izrezu i da ga zatvori. Doduše, poslednjih nekoliko santimetara

bilo je nabiranja i zapinjanja, nabiranja i zapinjanja uz nešto njenog stenjanja i dosta dubokih uzdaha, ali se zip ipak zatvorio. Uskoro će biti kadra da je nosi i da pri tom diše. Sad je počinjalo da je brine kad će od njih stići pismo, u kojoj će emisiji nastupiti i kada. Pa ako joj čak ne bi još javili kada, ako bi samo znala koji je to kviz, mogla bi da ga gleda i tako sazna šta da očekuje, da prođe kroz neku vrstu probe, pa bi onda mogla da to kaže i damama i možda da ih pozove da gledaju taj šou na njenom sjajnom novom televizoru koji joj je poklonio njen sin Hari sad kad mu dobro ide posao, njegov sop-stveni posao, i ona želi da joj on dođe s verenicom na večeru za koju bi mogla da pripremi boršč i punjenu ribu, što Hari toliko voli, baš kao i njegov pokojni otac koji je uvek coktao jezikom i tražio još... Sara uzdahnu... ali Hari je pre neki dan170

zvao da je pita kako je i da joj opet kaže da će je uskoro posetiti, ali da ne može sad, jer je strašno zauzet poslom. Ali zar ne bi mogao da dođeš? Samo da malo svratiš? Pa, kažem ti, mama, strašno sam zauzet. Imam pune ruke posla, ne mogu ni za trenutak da se odvojim. Kod svoje rođene majke? Samo na trenutak? Ama, šta to pričaš, tako ti boga? Ništa ti loše nisam uradio. Mogao bi da svratiš s tvojom verenicom, samo da je zagrlim i poljubim. Ti moraš da baciš one pilule. Od njih si šašavija nego obično. Znači, sad sam već i luda? Ko kaže da si luda? Ej, mama, je l' ti 'oćeš da se smiriš i prestaneš da s mojom glavom igraš igru krivice? Igru? Kakvu igru? Ohladi se malo, hoćeš? Zvao sam te samo da ti kažem da te volim i da ću ti uskoro doći a ti počinješ da mi udaraš zvrčke krivice, a meni to ne treba, shvataš? Okej, okej. Ne znam šta ti to ne treba, ali okej. Rekla bih da ti ja možda nisam potrebna, ali okej. Hari je duboko disao, vr-teo glavom i stezao slušalicu, čvrsto je stezao i zahvaljivao bogu što je imao dovoljno pameti da se fiksne pre nego što ju je pozvao, Čuj, mama, ja ne želim da se svađam s tobom, okej? Volim te i do viđenja. Čuvaj se. Bog ti dao zdravlja, Hari. On spusti slušalicu a ona sleže ramenima, nali sebi još jednu solju kafe i sede za sto, očekujući da joj kafa reaktivira pilule i izazove u njoj ono euforično uzbuđenje za koje je već znala, te je ubrzo počela da se ceri i da škrguće zubima, pa se vratila na ulicu, pridružila damama i počela da se sunča. A ako do ponedeljka ne dobije pismo od televizije, pozvaće onoga telefonom.Hari i Merion su se fiksali dvaput dnevno, ponekad i više puta, a u međuvremenu su dosta pu-šili marihuanu i gutali poneku pilulu. Razgledali su171njene skice njihovog budućeg kafića, ali sada nešto rede nego ranije i sa manje oduševljenja. Činilo se, nekako, da prosto nemaju vremena za to, mada su dosta vremena provodili u izležavanju, ne radeći ništa određeno, praveći maglovite planove za budućnost i uživajući u osećanju da će uvek sve biti dobro, baš kao što je sad. Kad se Hari bude povukao iz posla, Merion je insistirala da ne žive u predgrađu, dat ne stanuju u kući sa belom žičanom ogradom na stubićima, da nedeljom ne prave roštilj u bašti, da ne — Ej, čekaj malo! Ali šta ćemo da radimo? i on je uhvati za jednu dojku a ispruženom rukom je obgrli i poljubi u vrat, a ona ga odgurnu uz ki-kot pa skupi ramena da zaštiti vrat, Nemoj, nemoj, to me golica. Okej, znači nećemo ni da se golicamo. Pa, šta ćemo drugo? Mi nećemo da kupimo kadilak i nećemo ići u posetu mojima za Pashu, zapravo nećemo ni slaviti Pashu, niti ćemo za tu priliku držati u kući kutiju macesa. Hari je klimao glavom i kolutao očima dok je ona nabrajala još nekoliko nećemo, Ali ćemo imati lep stan na zapadnoj strani Vilidža* i ponekad ćemo svraćati na poneko piće u susedni bar, pazarićemo u Bliker stritu a veliki komadi dobrog sira, naročito provolone, visiće nam u kuhinji, i imaćemo sve ostalo što želimo. Hari podiže obrve, O, sve ostalo što želimo? Ne brini, Hari, imaćemo mi to. On se osmehnu i čvrsto je privuče k sebi. Ja to već imam, pa je poljubi i dlanom polako pređe preko njene stražnjice, ti imaš sve što ja želim. Merion ga obgrli oko vrata, O, Hari, volim te. Uz tebe se osećam kao ličnost, kao: ja sam ja i ja sam lepa. Ti si lepa. Ti si najlepša žena na svetu. Ti si moj san.* Vilidž — Grinič Vilidž (Greenwich Village), deo Nju-jork Sitija na donjoj zapadnoj strani Menhetna, poznat kao stecilte sMkara, pisaca i ostalih umetnika; nekadašnje selo — vilidž — village. — Prim. prev.172

lU ponedeljak, kao i obično, Sari je počeo dan sa rozikastom pilulom i loncem kafe, ali to joj, nekako, nije činilo onako kako je ona bila navikla da joj čini. Težina joj se i dalje smanjivala a zip na crvenoj haljini je funkcionisao bez mnogo zapinjanja, ali tu je nešto nedostajalo, čak i posle celog lonca kafe. Nije se osećala kao ranije, kao onda kad je počela da uzima pilule. Činilo joj se kao da je iz njih nešto bilo izvučeno. Možda su tamo napravili grešku pa joj dali pogrešne pilule? Možda bi trebalo da uzima neke jače? Pozvala je doktorovu ordinaciju, razgovarala sa sestrom i pitala je dva, tri i više puta da li je sigurna da joj nije dala pogrešne pilule. Ne, gđo Goldfarb, apsolutno sam sigurna. Ali možda ste mi poslednji put dali neke manje. To je nemoguće, gđo Goldfarb. Znate, sve one imaju istu snagu. Razlika je samo u boji. Sve ružičaste imaju istu snagu, sve crvene, itd. Ali tu nešto nije isto. Vi se već prilagođavate njima. U početku može da dođe do jake reakcije, ali posle iz-vesnog vremena to slabi i vama se jednostavno više ne jede. Nemate razloga za brigu, gđo Goldfarb. Vi mislite da sam — Moram da prekinem, zvoni mi drugi telefon. Sara pogleda u slušalicu, Dakle, kvrc. Možda je u pravu. Ja ne jedem — zoftih, zoftih — a haljina mi sve više pristaje. Ona uzdahnu, Zamišljam da sam mršava. Bez razmišljanja pripravi još jedan lonac kafe, gledajući u čajnik, i popi kafu dok je poslovala po kući, pre nego što će obući sve-ter i izići na sunčanje s damama. Sada su jutra i večeri bili hladnjikavi, ali one su se i dalje sunčale; PO podne je bilo toplije. Stavila je stolicu na svoje specijalno mesto, malo sedela na njoj a zatim ustala, ali bez one uobičajene lakoće i osmeha. Sedi, sedi. Zašto sve vreme moraš da budeš kao jo-jo. Sešću. Ali danas me ne drži stolica. Danas te ne drži? Juče si mirno sedela. Ti si, Saro, već nedelja-

173rma kao mlada devojka koja mašta o Robertu Red-fordu — dame su se smejale i kiko tale. Treba da se opustiš. Uskoro ćeš se pojaviti na televiziji, pa zato sad ne bi smela da se ponašaš kao oni džez-padosi — smejanje i kikot. Čekam, čekam. Verujem da će mi pismo danas stići pa ću se onda opustiti, kad saznam koji je to šou, a možda će mi javiti i kad je na programu. Sara sleže ramenima, Ko zna. Sad mogu da uđem u crvenu haljinu — Sara je i dalje šetkala okolo, u malim krugovima, zatim je prešla trotoar do ivičnjaka, pogledala uz i niz ulicu ali ne obraćajući pažnju na ono što vidi, zatim se vratila grupi dama, posedela malo pa opet ustala i hodala u sve većim krugovima — Ali treba još malo da do-teram kosu. Sutra ćemo je srediti i biće ti kao nova — bićeš divna kao Rita Hejvort. Sara zauze pozu s rukom na bedru, Zoftih a dame se nasmejaše. Sara ponovo baci pogled uz i niz ulicu, Danas će stići. Znam da će danas stići.Nije bilo još ni tri časa a Sara je već gutala svoju narandžastu večernju pilulu uz jednu solju kafe. Pre toga je gledala poštara kako ide ulicom: samo je kratko klimnuo glavom i ušao u zgradu. Sara je ušla za njim, gledala ga kako stavlja pisma u sandučiće i, pre nego što je on otišao, buljila u prazninu svog sandučeta za pisma, pa je otišla u svoj stan. Automatski je pripremila lonac kafe, zatim uzela svoju večernju pilulu i sela za kuhinjski sto, gledajući program na televizoru koji joj je njen sin Hari poklonio. S vremena na vreme gledala je na sat. Nešto pre tri pomislila je da je već skoro vreme za večeru. Uzela je narandžastu pilulu i popila još malo kafe. Pripremila je još jedan lonac kafe. Sedela je. Mislila. O televiziji. O emisiji u kojoj će se pojaviti. O tome kako se oseća. Nešto nije valjalo. Osećala je bol u vilici. U ustima čudan ukus. Nije mogla da ga odredi. Podsećao ju je na stare 174čarape. Suvo. Mučno. Njen stomak. O, njen stomak. Kakva zbrka. Kao da se u njemu nešto pokreće. Kao da iz njega dopire neki glas koji kaže pazi, PAZI!!!! Sčepaće te. Ona ponovo pogleda preko ramena. Nikog. Ničeg. PAZI! Ko ščepava? Šta tu ima da se ščepa? Glas je i dalje

grmeo u njenom stomaku. Pre nego što je to počelo popila je još kafe ili još jednu pilulu i to je otišlo a sad je opet tamo. Sve vreme tamo. I ta odvratna skrama u njenim ustima, nešto kao stara pasta; i ona je nestajala. Nije joj smetala. A sad, hik. I sve vreme joj se tresu ruke i noge. Ćela se trese. Neke sitne stvari pod kožom. To bi se izgubilo kad bi znala u kojoj će emisiji nastupiti. To je sve što joj treba. Da zna. Popi kafu i sačeka, pokušavajući da pomoću misli vrati u svoje telo, u svoju glavu, ona dobra osećanja... ali ništa. Pasta i stare čarape u ustima. Pod kožom nešto puzi. U stomaku glas. PAZI! Buljila je u televizor, gledala šou, kad odjednom, PAZI! Još jedna šolja kafe i ona se oseti gore. Zubi, kao da će da joj se raspuknu. Pozva telefonom McDick Corp. i potraži Lajla Rasela. Koga? Lajla Rasela. Žao mi je, ali njegovo ime ja nemam na svom spisku. A s čim u vezi zovete? U vezi s televizijom. Kakvom televizijom? Ne znam. Hoću da se raspitam. Trenutak, molim. Telefonistkinja pozva nekoga a Sara je pažljivo osluškivala tišinu. Šta ste rekli, koji je to šou? Ne znam, lutko. On me je pozvao i rekao da ću učestvovati u nekoj emisiji i — Samo trenutak. Daću vam vezu s Programskim odeljenjem. Sara je čekala dok je telefon negde zvonio i zvonio, sve dok se ne začu neki ženski glas i upita je šta želi. Tražim Lajla Rasela. Lajla Rasela? Mislim da ovde nemamo nikog s tim imenom. Jeste li sigurni da ste pozvali pravi broj? Telefonistkinja mi je dala vezu. Pa, o čemu se radi? On me je stavio u neki šou. U šou? U kakav šou? — PAZI! — Sara oseti kako joj se negde sliva 175

•rznoj. Ne znam. To on treba da mi kaže. Bojim se da vas ne razumem, nestrpljenje u njenom glasu bilo je očigledno, ako vi sami ne možete da mi to kažete— On me je pozvao i rekao da ću se takmičiti, pa mi je poslao i papire. Ja sam ispunila upitnik i vratila mu ga još pre mesec dana i još ništa ne znam— O, razumem. Samo trenutak, prebaciću vas na pravo odeljenje. Telefon škljocnu pa škljocnu i opet škljocnu, Oh, hajde, jav'te se, pa ponovo nekoliko puta škljocnu, dok je Sara pritiskala slušalicu na uvo i brisala znoj sa lica, Da, molim? Prebacite vezu na Odsek za izbor takmičara, molim vas. Trenutak, molim. Sara je ponovo slušala kako telefon negde zvoni, oči su joj se kolutale u glavi, još više se znojila i veći su je žmarci podilazili a usne su joj bile gotovo zalepljene od one paste, Alo, koga tražite? Sara nije mogla da govori. Alo? Oči su je pekle od znoja i kad je najzad uspela da odvoji jednu usnu od druge, telo joj potrese šok straha kad ču odgovor na svoje pitanje da li je tamo Laj l Rasel. Ko? Sara poče da tone u svoju naslonjaču. Činilo joj se da će propasti kroz njeno dno. Činilo joj se da umire i— PAZI! — izvi se u naslonjači i pogleda s kraja na kraj sobe kad ponovi to ime. Jeste li sigurni da ste dobili odsek koji tražite? Pa oni su me uputili na vas. Muke su bile neizdržljive. Samo kad bi mogla da popije još jednu solju kafe. Jakom voljom je odlepila usne i ponovo ispričala svoju priču glasu na drugom kraju žice, tamo negde u daljini. Ah, da. Najzad! Najzad! Znaju ga. Sara se gotovo istopi od olakšanja. To mora da je jedan od naših telefonskih pozivara. Znate, imamo ih mnogo. Da li ja mogu da vam pomognem? Htela bih da znam u kojoj emisiji a možda i kada ja treba da — Hoćete li da mi kažete svoje ime i adresu, molim vas? Sara polako i pažljivo izgovori svoje ime i adresu, slovo po slovo, ali ta ćurka-đaurka nije baš sasvim dobro razumela en-176

gleski. Najzad je uspela da joj zapiše ime i adresu. Proveriću, gđo Goldfarb i bićemo u vezi s vama. Hvala što ste se javili. Kvrc. Sara je i dalje govorila u telefon još nekoliko sekundi posle kvrca koji se izgubi među glasovima što su dopirali iz televizora. Ona pogleda u telefon. Znoj je sad osećala gotovo kao suze. Biće u vezi sa mnom, ona zavrte glavom, biće u ve - PAZI!!!!Tajron se nasrne ja, Jaha sam srećan što meni niko ne udara u glavudžu to materinsko srahanje kroz gusto grananje. Vi belci si mnogo jebete sliku svoju s taj krivični kompleks. I-hi-suse, je l' se ti stva-har-no ne zezaš? Ma, ne, ja ne znam šta je to, ja zbilja pokušavam da ugodim staroj, ali... i Hari sleže ramenima... ali ona me uvek prepada s tim jevrejskim brižnim materinskim sranjem. Do moga, nije to samo je-hev-rejsko, baćo, svi ste vi belci takvi. A kod vas crnja nema tog sranja, ah? Jok. Kod nas majka oće da ti se penje na gla-ha-vu, al se ne busa u grudi, uh, uh. Mesto toga ona tebe busa u bulju. Znaš da ponekad pomislim da bi nam bilo bolje da nemamo te majke. Frojd je možda u pravu. Jaha ti to ne znam, čohoveče. Moja mama je umrela kad sam imo oko osam godina, al sećam se da je bila mnooogo dobra žena. Imala sedam deca, baćo, i bila ko one filmske mamice, sva onako krupna i debela i sta-Lal-no pevala i smeškala. Imala ovaako velike gruhudi pa me grlila, baćo, i sećam se kako mi bilo udobno na njima i kako je sla-hat-ko mirišila. Sedam klinca, čo-ho-veče, i nikad nikog nije udarila. Sve nas je volela od glahave do pete ... i svi smo mi nju voleli. A bila je pevajuća luda. Mislim, i dan i noć pevala one du-hu-hovne pesme pa si verovo da je rajsko naselje tu odma iza ćoše. Znaš, ona peva a ti se čitav lepo osećaš, ko posle fiksa. Hari se nasmeja.177

rPrava Mahali ja Džekson, ah? O, bila ona nešto drugo, baćo. Jeaah, mislim da je u našoj kući bilo pri--hi-lično mirno, kad sam jaha bio klinac. Mislim, kad je mama bila živa, ondak je sve izgledalo okej. Znaš, išli smo ovde-onde, ze-he-zali se i zabavljali kod kuće. Ondak je mama umrela i... Tajron sleže ramenima ... A šta je bilo s tvojim ocem? Srahanje, taj ti je kidno mnogo pre nego što je mama umrela. On je mohožda još živ i radi neku svoju radnju. A kad je mama umrela, nas su razdelili kod drugi Ijuhudi. Jaha sam otišo kod moje tetke u Harlem pa sam tamo živeo jedno vreheme. Je l' kod sestre tvoje majke? Jeaah, al ona bila mnogo drukčija, baćo. Al dobra. Ona nije pe-he-vala i volela je da te ma-hak-lja štapom po dupe al se uvek starala di-mamo šećernu sisu kad god se vratimo kući iz čkole. Šećernu sisu? Koj' ti je sad pa to moj? Šta koj? Pa zar ti ne znaš šta je to šećerna sisa? Ja znam, čo-veče, šta je slatka maca, al' šećerna sisa me prosto izluđuje, da se upišaš! Obojica su se smejali a Tajron je vrteo glavom, Šećerna sisa ti je sla-hat-kiš s buter i šećer nabijen u neku košuljicu od sira i ti to šišaš ko pra-ha-vu sisu. O, znači to se tako zove? E, baš si neznalica, bu-huz-dovanu... Bila je fina dama ta moja sta-ha-ra tetka... al mama je bila ne-heš-to drugo, stvarno nehešto drugo. Hari je žmirio i sedeo zavaljen u naslonjači, sećajući se kako ga je majka, kad je bio mali, uvek čuvala da ne nazebe, kako ga je zimi štitila od hladnog

vetra i kako mu je bilo toplo kad se sa ulice vraćao kući; nežno mu je trljala zamrzle uši i obraze, i uvek ga je čekala činija vruće supe... Da, rekao bih da je i moja stara bila prilično dobra. A jezivo je biti sam kao ona. Hari Goldfarb i Tajron C. Lav sedeli su opušteni u svojim naslonjačama, očiju poluotvorenih, i osećali kako im prijatne uspomene i heroin178struje kroz telo, dok su se pripremali za još jedno noćno dilanje.Jedna od stvari koje je Tajron voleo bile su fine svilene košulje. Da, baćo! I te kako je on voleo glatku svilu, da oseća kako ga miluje po koži baš kao dupence njegove mace, a ona je, baćo, bila jedna neviđena maca, ho-hoću da kažem, nešto stva-har-no fino. Imao je dva-tri tuceta košulja koje su mu vi-sile u plakaru, košulja raznih stilova i različitih boja, svih mogućih boja. Voleo je da miluje svoje košulje baš kao što je voleo da miluje Alisu, a ponekad je samo stajao ispred otvorenog plakara i ždrakao sve te svoje fine košulje. Da, baćo, voleo je čak i taj plakar. Imao je dvoja velika klizajuća vrata sa ogledalom preko ćele površine, s debelguzim ogledalom, baćo. Ponekad bi samo pomerao vrata tamo-amo i vadio svoje blago. Šta-ha to radiš, srce? Što se ne vratiš u kre-he-vet? Mani, bebice, imamo dosta vremena za te stvahari. Imam ovu debelguzu igračku i lepo mi je. Sećam se jednog filma koji sam glehedo jednom kad sam bio klinac, i taj dasa imo jedan debelguzi pla-ha-kar ko ovaj moj s klihizajuća vrata i ćela mu je rupa bila puna odela a iza nji jedna tahajna vrata i prolaz. To je bio štos. A što mu je trebo taj tahajni prolaz? Ne sećam se više, jaha se sećam samo tog plahakara. Tajron zatvori vrata i pogleda u ogledalo u kojem vide svoju macu iza sebe, pa se nasmeši na nju. Kad je Tajron prvi put došao da pogleda taj stan, odmah se zaljubio u pla-kare u spavaćoj sobi i zbog njih je odlučio da ga zakupi. Bila je to jedna od prvih stvari koje mu je nastojnik pokazao. Ta su vam vrata tri metra široka i sva u ogledalu. A plakati oko tri i po metra, nuslim. Svaki. Levo i desno po jedan. Metneš krevet između nji' i uvek imaš dobar šou, pa se nasmejao,179namignuo i bocnuo Tajrona u mišicu, harharhar. Tajron je sad bio go i stajao je pored kreveta, trljajući stomak, Jes, ser, jaha se zovem Tajron C. Lav i jaha sam ti baš taj, a Alisa poče da se kikoće kad on, praveći se strašan, skoči u krevet. Nemoj to da radiš, Taj rone, shmrtno si me uplašio. O mala mamice, ali jaha neću da te plahašim, trljajući joj vrat i rame, nežno, i tako umirujuće, jaha neću da plahašim nikog a naročito neću najfiniju mahacu koja je ikad živela, i Alisa poče da se lako izvija dok ju je on ljubio u vrat a zatim ga čvrsto priljubi uz sebe, dok joj je on i dalje ljubio vrat, pa dojke, milujući rukom njene stvari, te ona obema rukama zgrabi njegovu glavu i poljubi ga i poljubi i poljubi i zagrli ga i stisnu, pa se opet izvijala i uzdisala i stenjala dok je Tajron C. Lav činio da se od njegovog vođenja ljubavi ona oseća tako dobro i tako specijalno, specijalno ... i kad on završi i leže na leđa, ona nekako sva uzdrhta i ciknu, Ooooooooooo, pa se brzo pre-vrnu na svoju stranu milujući ga i ljubeći ga dok najzad oboje ne ostadoše ležeći tiho i mirno — zagrljeni, Tajron na leđima, Alisa, njegova dama, na jednom boku, lica tako toplo zarivena u njegovo rame, oboje osećajući mir i zadovoljstvo i uzbuđenje za koje nisu znali nikad ranije, pa bilo to s heroinom ili bez heroina. Tajron bi s vremena na vre-me samo malčice otvorio oči da se ponovo uveri da je sve to stvarno, da on leži u ovom krevetu, u ovoj sobi, sa ovom ženom, pa bi zatim duboko uzdahnuo, u sebi, i osećao glatkoću i toplinu njene kože pored sebe i mir i zadovoljstvo u sebi. On dopusti svojoj glavi da mu se polako skotrlja u stranu, poljubi Alisu u čelo i pomilova je po kosi, Ti si 'stva-har-no tu, a ona se pripi uz njega i još dublje zaroni licem u njegovo rame, te je sad osećao i njen dah na mišici a nekako je osećao i da je taj život u njoj deo njega i želeo da i on bude deo nje i da se stara o180

oeo ie da je stalno drži u svom zagrljaju, svu IPDU i bezbednu, pa da oboje budu nekako da se smeju i zabavljaju i da se nikad ne

181lI prođe medeni mesec. Dinamit-rokića više nije bilo. Brodi je rekao Tajronu da ne zna tačno šta se dogodilo, ali da to možda ima neke veze sa onim badžama koji su nađeni u kantama za đubre. Mi-his--liš na one badže s prerezani grkljani i natpis ODRŽAVAJ ČISTOĆU U GRADU? Daa, Brodi klimnu gla- j vom potvrdno i obojica se zakikotaše. Srahanje, ba- J ćo, ako su zajebali onaj dihinamit-rokić, onda stva-har nije ni malo smešna. Brodi još nekoliko puta klimnu glavom, Tačno, brate, ali kako jaha čujem, stvar su zajebali zato što su radili s pogrešni Ijuhu-di. Oteli su braći Džeferson dva čoveka i oplja-hač--kali ih pa su 'teli da stvar hitno sredu na svohoju ruku, a braća zatvoriše slavinu. Pa, zar im nisu sama braća Džeferson potpra-ha-šila guzice? Brodi se kratko nasmeja, A ko bi drugi? Niko ne srne da se zajebava s braću Džeferson, bebice ... i da lahako prođe. Tajron se počeša po glavi. A ka-hak-va je ovo roba? Je l' ko i obično? Ne smeš da je cvi-hi-kuješ više nego na pola — 2:1 — ako oćeš da je mećeš u kehesice. Tajron samo sleže ramenima i odnese ro-kić u svoju staru gajbu, gde ga je čekao Hari. Pre nego što su bilo šta drugo učinili, smočili su malo tog rokića u kukeru, kao i obično, i udarili sebi po jedan fiks. Nekoliko trenutaka su se gledali, očekujući da ih drmne onaj unutrašnji »fleš«, ali to se u pravom smislu ne dogodi. Osetili su samo neki na-182veštaj fleša, ali ne i onu navalu na koju su bili navikli. Srahanje, onaj drkoš se stvaharno nije zezo kad mi je reko da ovo nije dihinamit. Nisi me zezno, burazere. Bolje da skuvamo još malo. Ovaj fiks je čabar. Smočiše u kukeru još malo rokića, udariše još po jedan fiks i ovog puta je bilo nešto bolje, bar za toliko bolje što ga osetiše u utrobi i na očnim kapcima. Ponovo se pogledaše i slegoše ramenima. Za-ha-misli samo svu onu lovu koju ćemo uštedimo na mlehečni šećer, Hari se

nasmeja a Tajron zaki-kota. Nema veze, nahama ipak dobro ide. Opet ćemo mi zaradimo koju paru.Kad su, najzad, potrošili onoliko novog rokića koliko su želeli, za prodaju im je bilo ostalo mnogo manje i nisu zaradili mnogo više nego što im je bilo potrebno za pokriće troškova; ali, čudna mi čuda, imali su oni i nešto ušteđene love i ubrzo će biti kadri da kupe novu robu, da opet nabave malo di-namit-rokića, pa će uskoro biti u stanju da skupe sav rokić na jednu gomilu, da ga raskrčme i kupe ono pola kila čistog. Nego šta.Sara je sad lako ulazila u svoju crvenu haljinu, ali još nije znala u kojoj će emisiji nastupiti. Pozi-vala ih je telefonom dvaput nedeljno, ali je uvek dobijala isti odgovor: da obrađuju njenu prijavu i da će je obavestiti. A sad, kad je ponovo zvala i ostavljala poruku, tv-cura je samo klimala glavom na telefon gledajući ostale oko sebe i smeškajući se. Je l' to opet ona? Cura klimnu glavom potvrdno i jedva se uzdrža da ne prsne u smeh. Sara je posle spuštanja slušalice uvek po nekoliko minuta buljila u telefon, pa bi otišla u kuhinju i skuvala nov lonac kafe. Štedela je novac na hrani, jela tako malo, ali je trošila na kafu. A cena kafe danas, ahhhh. S vremena na vreme je pokušavala

da se vrati na čaj, ali 183'IV

čaj ju je nekako ostavljao s nekom nejasnom žudnjom u stomaku, nejasnim nezadovoljstvom koje je samo kafa mogla da otkloni. Ali ni kafa joj više nije potpuno zadovoljavala stvarnu potrebu, mada je posle nje ostajalo manje žudnje nego posle čaja. Stalno se osećala nelagodno i to joj je teško padalo, ali ono što je još teže podnosila bila je činjenica da nije znala zašto se oseća nelagodno. Nešto nije bilo dobro, ali ona nije znala šta. Sve vreme je imala ose-ćanje da će nešto strašno da se dogodi. A ponekad joj je i dolazilo da plače. Ali ne kao ranije kad su je rastuživale misli o Sejmuru ili Hariju, njenom bubiliju, i kad se osećala tako usamljena. Sad bi se-dela i gledala televiziju i odjednom bi zaplakala — PAZI! — srce joj se prevrtalo u grudima i zastajalo u grlu — i ona nije znala zašto. Kad ih je pozivala telefonom radi one emisije, uvek je bila na ivici plača. Želela je da onoj devojci kaže koliko je to njoj važno, ali u glavi joj je bila velika zbrka. Kad bi joj ona saopštila samo nazive emisija u koje pozivaju ljude, Sara bi imala bar nešto, ali devojka joj je rekla da je to strogo poverljiva stvar i šakom zatvorila mikrofon na slušalici dok se kikotala i namigivala na curu za susednim stolom. Sara je prebacivala svoj televizor s kanala na kanal i nastojala da gleda što više kviz-emisija, ali nekako joj se nije dalo da dugo sedi mirno da bi ih stvarno gledala, videla kako izgledaju i sebe zamišljala kako prelazi preko scene u studiju. Nekoliko puta joj je polazilo za rukom da vidi sebe kako iz same pozadine scene hoda ka kameri, ali joj se činilo da joj sva snaga odlazi na održavanje haljine crvenom i cipela zlatnim, te joj je zato ćela slika gotovo odmah bledela a ona završavala prosto sedeći u svojoj tv-naslonjači i gledajući u nešto, ali nje nije bilo tamo. Nje nije bilo u emisiji. Pokušavala je da odsedi ceo šou, ali nije mogla. Ustala bi i nasula još jednu solju kafe 184ili bi stajala pored štednjaka pripremajući nov lonac kafe, a kroz glavu bi joj prolazila maglovita misao da bi joj bilo bolje kad bi uzela još jednu pilulu. Počela je da ujutro odjednom uzima ružičastu, crvenu i narandžastu pilulu, i to joj je neko vreme dobro činilo, pa bi začas uredila kuću i bila spremna da iziđe na sunčanje, ali do podne bi već osećala žmarce i grčeve i — PAZI! — pa bi na ivičnjaku nastavila da čeka da dojure neka kola, da se uz buku i tresak probiju kroz sve parkirane automobile i da je udare; ili da nešto padne sa krova ili... Nije znala, nije znala šta, ali nešto loše da se desi. Nije mogla da sedi. Ustala bi a dame bi se smejale i šalile s njom, Eci peci peć, Sara mali zec, a Sara bi hodala okolo zamišljajući sebe vitkom i zoftih, pa čak i kad joj je Ej da svake druge nedelje farbala kosu, teško je mogla da se skrasi na stolici, te je stalno poskakivala, ne znajući unapred kad će da ustane a Ejda bi je gurnula natrag na stolicu, Ako želiš crvenu kosu, onda moraš mirno da sediš. Slabila je, slabila. Haljina joj je lepo stajala. Bez nabi-ranja. Bez nadimanja. Slabila je. Trebalo bi da bude srećna. Crvena haljina joj je taman, kosa joj kao kod Rite Hejvort, zlatne cipele joj

blistaju i ona će se pojaviti na televiziji — san, san snova, i ona treba da bude srećna, ona treba da bude srećna!!!!Njujork nije više bio letnji festival a Harija i Tajrona tresnu jedan hladan šok ... Brodi više nije mogao da nabavlja necvikovani rokić. Šta! ? Tahačno tako. On može i dalje da ga nabavlja, al' samo cvi--hi-kovan. Sraanje, badžo ... stas desilo? Tajron sle-že ramenima i protrlja glavu dlanom, Brodi kaže da-ha-mu se čini da neko pokušava da im veša* dro-

Vešanje droge — prekidanje veze u snabdevanju. — prev.r

Lgu. Da je veša? Tajron je neprestano klimao glavom, A ako Brodi ne može da nabavi necvi-hi-kovani ro-kić, onda niko ne može. Hari je buljio u paketić na stolu, Ovako možemo samo da vadimo štetu za naše sopstveno fiksanje. Pa, kako bi bilo da se skinemo????* Jedan trenutak su buljili jedan u drugog dok im je značenje Tajronovog pitanja polako, uz veliki otpor, ulazilo u svest i tamo se registrovalo. Hari sleže ramenima, Daa, mislim da bi bilo dobro. AT isto tako mislim da bismo sad mogli da se fiks-nemo a sutra da se o'ladimo. Jeaaah, srahanje je da ovaj rokić mećemo u kehesice. Hari se kratko nasrne ja, Sve mi se čini da ćemo završiti sa jednom zalihom mlečnog prah-šećera. Ama, to je okej, bebice, jednog dana ćemo ku-hu-pimo ono pola kila čistog i onda ćemo se fiksamo.Merion i Alisa su bile za to da se ne fiksaju, i tako te noći svi odoše na spavanje s tom groznom odlukom. Ustali su oko podne, popušili cigaretu marihuane uz kafu, osećajući se dobro zbog činjenice da neće ni pomisliti na fiksanje, malo gledali televiziju, porazgovarali o tome da bi možda mogli nešto da pojedu, iako im se u stvari ništa nije jelo, zatim gluvarili po kući razmišljajući i pričajući o raznim stvarima koje bi trebalo uraditi i smišljajući kako to uraditi, zatim su još malo gledali televiziju, popili još po koju kafu, dunuli** još jednu travu i provodili dosta vremena u brisanju suznih očiju i procurelih noseva, i, nešto pre tri časa, shvatili da od komarca prave magarca, da oni uvek mogu da prestanu s fiksanjem, ako to stvarno žele, a i dokazali su da mogu, ali da je glupo praviti paniku i misliti da će svet propasti samo zato što u ovom trenutku ne mogu da nabave necvikovani rokić, te uda-* Skinuti se — postati manje zavisan ili nezavisan od jake droge. — Prim. prev. ** r..-—^ —*•-• —** Dunuti — pušiti marihuanu ili hašiš. — Prim. prev.186

iedan fiks. Nosevi prestadoše da im cure, oči razbistriše i oni sedoše da jedu, uz muziku. 1 l nedelju dana kasnije nisu mogli da nabave ne-cvikovanu drogu, te su zato ponovo pokušali da prestanu s fiksanjem, ali ovog puta su se vratili navici ioš pre odlaska na spavanje. Probudili su se ranije nego obično sa rovaš-panikom u stomacima, oči su im gorele a nosevi curili, ali magija droge smesta im zaleči sve boljke. Nije da nisu mogli da prestanu s fiksanjem, ne, već prosto još nije bilo vreme za to. Morali su mnogo štošta da urade i nisu se dobro osećali. Kad sve budu sredili, oni će jednostavno da stave tačku na to, ali za sada će da se pomalo fiksnu s vremena na vreme da bi mogli da budu opušteni.

Sara je najzad bila razradila svoj jutarnji raspored časova koji joj je omogućavao da obavlja nekoliko vrlo nužnih stvari. Uzimala je svoju ružičastu, crvenu i narandžastu pilulu — sve odjednom, pila ceo lonac kafe, zatim probala crvenu haljinu i vrtela se pred ogledalom, izgledajući tako zoftih, osećajući se tako dobro i nastojeći da izbije iz glave pomisao na to kako će se osećati oko podne. S tom haljinom na sebi je sedela i u svojoj tv-naslonjači i gledala televiziju, ne vrteći više daljinski selektor već gledajući ceo šou. Videla je voditelja, publiku u studiju, nagrade i čula smeh i aplauz, pa se zatim s mnogo napora prisiljavala da prelazi preko scene do mesta na kojem ju je voditelj čekao sa širokim osmehom na licu, dok je aplauz pljuštao, ali sad nije bila kadra da se savlađuje pa je sišla sa ekrana, ušla u sobu i prošetala po stanu, gledajući stvari, stari nameštaj, sobu bez svetlosti i života, zatim pokušala da se vrati u televizor, ali joj to nije sasvim polazilo za rukom pa joj se najzad učinilo da je nekud nestala; Sari nije bilo potpuno jasno kuda,

187rmožda je otišla u zadnji deo televizora ili pod krevet ili tako nešto. To je Saru zbunjivalo. Tražila je po celoj kući ali nikako nije mogla da nađe malu Crven-kapu. Sledeći put je obratila veću pažnju na to kuda je išla, pa ju je pitala šta radi i kud je pošla, ali ona je samo podigla pogled na nju, odmahnula glavom, slegla ramenima a na licu je imala izraz koji kao da je govorio, Ma, ko si ti? i onda veselo odskakutala svojim putem i opet nestala. Danima je izlazila pravo iz televizora i šetkala po sobi. Nije skakala dole na pod već bi samo nekako koraknula iz ekrana, našla se na podu i veoma očigledno i bučno ignori-sala Saru, bazajući okolo i gledajući s visine na stan a povremeno i na Saru sa neodobravanjem i sa uf i pih, pa je nastavljala sa razgledanjem svega i svačega i nalaženjem mane u svemu i svačemu, uz povremeno bacanje oholih pogleda na Saru — pogleda naniže dok je zapravo gledala naviše. I Sara se najzad ozlojedi i naljuti pa joj uzvrati istim pogledom, Ko si ti da mi prebacuješ? Šta ti uobražavaš da si? pa i Sara podiže nos, ali kad je spustila pogled, Cr-venkape više nije bilo. Mnogo dana se događala ista stvar, dok jednog jutra i voditelj ne iziđe iz televizora, pa ga mala Crvenkapa povede po stanu pokazujući mu ovo ili ono; oboje su vrteli glavama uz veliko neodobravanje pa zatim podizali pogled na Saru, ponovo vrteli glavama pa se vraćali na mesto inspekcije, pa opet natrag do Sare, pa opet vrteli glavama i odlazili u drugi deo stana da bi nastavili sa inspekcijom, prekornim pogledima i vrtenjem glavama. Tri jutra se to događalo a Sara se svaki put osećala gore, dok ih je posmatrala kako gledaju dro-njavost njenog stana, A šta vi očekujete? Vi biste to bolje, bez ičije pomoći? Ovo je stara zgrada. Deset, a možda i više godina, bez malanja. Ja sam stara. Sama. Volela bih da vidim vas na mom mestu. Ja se trudim, trudim kol'ko mogu, i Sara bi osetila 188relo čupanje u stomaku i kako joj se talas mučnine penje do grla, Molim vas, nemojte, molim. Objas-niću vam. Ali oni nisu hteli da je slušaju već su se vratili natrag, pravo u televizor, mahnuli gledaocima u studiju a odmah zatim stotine ljudi pođoše za njima, iziđoše iz televizora i krenuše po sivilu njenog stančića a za njima pođe i osoblje televizije zajedno sa svojim kamerama i ostalim priborom, debelim kablovima koje razvukoše preko poda i Sara je videla sebe kako sedi u svojoj tv-naslonjači gledajući u televizor okružen beživotnom tamom i čamom njenog stana koji joj se činio sve manji i manji, dok ga je gledala na ekranu i osećala kako se to smanjivanje događa oko nje, osećala kako je gnječe da je smožde, ne zidovi već stid i očajanje. Nije znala šta ta masa sveta pronalazi i gleda, ali je znala da je to loše ... o, tako loše. Oh, kam' da je pospremila kuću pre nego što su došli! Kako li izgleda? Čistila je i spremala pre neki dan. Ne? Nije bila sigurna. Promeni kanal, ali slika je bila ista. Na svakom kanalu opet i opet, slika je bila ista. Milioni ljudi su je gledali kako stoji pred ekranom i pokušava da promeni kanal, da promeni sliku, a ona je osećala kako je podilaze žmarci. Svi su znali njenu bruku. Svi. Milioni. Milioni ljudi su već saznavali ali ona nije znala šta. Suze joj grunuše na oči i počeše da joj se sliva ju niz obraze. A

ona to čak nije ni znala. Znala je samo to da oni znaju i da je sva obuzeta stidom i očajanjem. A sad je ugledala onu malu damu u crvenom i voditelja kako vodi narod po njenom prljavom stančiću, na ekranu ih je ugledala a oni su, sa izrazima gađenja, gledali nju. Sara se Privi uz televizor pokušavajući da zakloni ekran, i polako, sve bolnije polako, presavijala se i uvlačila u sebe, sve dok se ne nađe kako kleči ispred televizora, oslonjena na nj; glava joj je nisko visila, suze su Joj kvasile crvenu haljinu, haljinu koju je nosila 189na Harijevom bar micvahu, i Sara se uvijala i sklupčavala, dok su ekran zakrčivali ljudi koji su pre-korno gledali dole na nju, i ona se obgrli skrštenim rukama kad joj jedan ogroman talas mučnine nagrnu iz stomaka u grlo i ona oseti kako se guši u sop-stvenim suzama, O molim vas, molim vas ... pustite me u taj šou ... molim ... molim ...190Brodi je klot čabrirao. Nanjušili ga. Tajron nije mogao da prokuži šta se zapravo desilo — pitao je pola tuceta ljudi i dobio pola tuceta odgovora — ali kako se to desilo bilo je nevažno; važna je bila činjenica da je Brodi bio hladan k'o led i mrtav. Nađen je u jednoj uličici, da li upucan ili proboden nožem ili gurnut sa nekog krova ili je, pak, bio žrtva, kako se to kaže, nesrećnog slučaja — nije se znalo. Džepovi su mu bili prazni, te je, tako, bilo očigledno da je ubijen. Kad god jse nalazio van svoje gajbe, on je ili nosio drogu ili imao kod sebe lovu za nabavku droge. Tajron je malo slušao te razne priče i ostalo sranje, pa kidnuo. Celim putem do gajbe mučila ga je pomisao na to da više nema dobru vezu za rokić. Ranije su samo poluguzno čunjali, jer Brodi je bio taj badža koji je nabavljao takav dinamit-rokić da bolji ne bi mogli naći ni kad bi otišli u Francusku. Znali su oni to. Onda, kad bi njemu nestalo, oni prosto kao da nisu mogli nekom drugom da se obrate, jer su bili uvereni da će se dinamit ponovo pojaviti i, ako u gradu postoji nešto dobro, da će to Brodi nanjušiti. A sad su bili zajebani... s.o.r.n. — samo običan rokić nesrećni. Isuse Kriste, čoveče, pa to je jebena stvar! Da dopusti da ga smrtno zajebu a nas da ostavi na cedilu. To mi prosto ne ide u glavu. Nije to Brodi. Ne može da bude, posle svih ovih godina. Daklem, baćo, izgleda da nehešto 191

rmoramo dučinimo. Ne možemo samo da sedimo skršteni' ruku. Jeaaah. Da-ga-jebem ako nije tako. Sranje! Kakav vašljivo zajeban prekid veze! E, to ti je moja jebena sreća. Ej, čohovo moj, oladise. Nihišta nam ne vredi da ovako sedimo i brišemo cuhurkave nosove. Da, da, znam, čoveče. Samo, šta mogu kad mi to čupa govna iz dupeta. Pa ni jaha se ne osećam ko da cupkam kroz jehebeno cveće, ali mi moramo dizvučemo naše guzice odavde i vi- ; dimo šta mohožemo duradimo. Hari se najzad krat- f ko nasmeja, Dabome, ja ću dođem na prednju plat- 1 formu autobusa a ti na zadnju. Jeaaah, jaha sam uvek volo da radim poso u crno-beloj tehnici — svahaka vaška obaška. Jakako, naletećemo na nešto, bebice. Samo bidimo ladni i nešto će već iskrsne.l Sara je morala da ide u samoposlugu. Već je da- Jnima znala da to mora, ali nije mogla da se pokrene. Nije mogla da izađe iz kuće. Nije se više ni sunčala. A da li je uopšte i bilo sunca? Možda je i oblačno. Unutra je kao noću. Možda i gore. Kad je noć, upališ svetlost i — veselo. Sad je sivo. Sivo. Morala je da ide u samoposlugu. Danima je već znala da mora. Eh, kad bi Ejda došla. Možda onda? Možda će Ejda svratiti. Ona bi je odvela tamo. Da. Samo do radnje. Ali Sara nije mogla da ide. Znala je da nije dobro ne ići. Nešto loše. Osećala je u sebi da je to loše. Gmizavo. Kako bi bilo — PAZI!!!! ne ne ne ne ahhhh — kako bi joj to rekla? Šta reći? Šta reći???? Morala bi da ide. To već danima zna. Nema toalet-pa-pira.

Nema šećera. Sve joj nestalo. A sad bi morala da ide. Morala bi da izađe. Samo da ustane i pređe preko sobe. Da ustane, da otvori vrata i izađe. Mala Crvenkapa. Opa-cupa — PAZI! Ništa. Nigde. Pa, da krene. Frižider je menjao svoj oblik. Bio je bliže. Sa ogromnom čeljusti. Bliže... Ona ustade. Njen 192no

lil0včanik. Gde je? Gde? Nađe ga. Sčepa ga obema 11 kama Išla je ka vratima. Frižider se pomače. Bliže. Bezobličan. Gotovo samo čeljust. Njene zlatne cipele su lupkarale po podu kuhinje. Crvena haljina izgužvana. Trgla se kod vrata. Frižider joj se još više približi. Televizor je bio veći. Ekran sve veći i veći. Ona se trže i kad pritisnu kvaku. Iz televizora su izlazili ljudi. Vrata se otvoriše. Ona ih zalupi za sobom. Gegala se u svojim zlatnim cipelama. Visoke štikle su lupkarale po pločniku. Vetrić je bio hlad-njikav. I napolju sivo. Nikog pred kućom. Hodala je ulicom. Njišući se. Klateći se. Pridržavajući se za zid. Stiže do ugla. Stade. Saobraćaj. Saobraćaj! SAOBRAĆAJ!!!! Automobili. Kamioni. Autobusi. Svet. Buka. Kretanje. Kovitlac. Bila je ošamućena. Uhvatila se za banderu. Očajnički. Nije mogla da se kreće. Zeleno. Čvrsto se držala. Zglobovi beli. Na semaforu još malo zeleno, pa žuto. Pa crveno. Pa zeleno. Čas jedno čas drugo. Mnogo puta. Svet prolazi. Neko je pogleda. Slegne ramenima. Ide dalje. Sara se čvrsto drži za banderu. Gleda preko ulice. Gore, dole. Čeka zeleno. Sad može. Pokušava. Prestaje da gleda. Krije lice iza bandere. Čvrsto se drži za nju. Čvrsto. Buka nejasna. Svetlice joj bodu spuštene očne kapke. I dalje se drži za banderu. Hladnu. Oseća pucketanje u banderi. Drži se čvrsto za nju ... Pa, šta ti je? Ejda i Rahela su je gledale. Držiš se za banderu? Sara polako pomeri glavu. Pogleda ih. Saro, ti ne izgledaš dobro. Sara ih je samo ukočeno gledala. Njih dve se malo zgledaše, pa je svaka uhvati za jednu mišicu i tako pomogoše Sari do Ejdinog stana. Sara je malo drhtala, i one joj dadoše solju čaja. Sara je nemo sedela i obema šakama stezala solju, povremeno spuštala glavu i pijuckala čaj, gledajući tupo ispred sebe. Isprva sam pomislila da se nešto šališ, ali sad se pitam... Ejda i Rahela se osmehnuše i kratko nasmejaše a Sara poče da im 193odgovara, Kam' da se šalim, onda bi' se dobro ose-ćala. Možda si zakačila neki virus. Što ne ideš kod svog doktora? On može da ti da neki anti-nešto. Imam zakazano kroz dva dana. Kroz dva dana? Ama, ti ne zakazuješ bolest. I šta će ti on reći? Sad se dobro osećajte a razbolite se kroz dva dana, je l' to? Njih dve se nasmejaše a Sara se namrgodi u sebi jer nije ni pomišljala na to da ide kod doktora. To joj je sad nejasno prolazilo kroz glavu, ali ona odbaci tu misao, pa i njoj samoj dođe da se nasmeje; pijuckala je čaj sve dok joj se šolja ne isprazni.Čekaonica je bila puna kao i obično. Ejda i Rahela su razgovarale dok je Sara samo sedela. Kad dođe red na nju, Sara reče doktoru da se ne oseća dobro. A kakav bi tu mogao da bude problem? Težina vam, izgleda, lepo opada, i on se osmehnu na nju. S težinom je u redu. Ja se ne osećam dobro. Izlaze ljudi iz televizora i — PAZI! — i Sara se zakovitla, pogleda iza sebe, oko sebe, pod stolicu, zatim doktora i oko doktora. Njemu su, i dalje osmehnu-tom, zubi visili iz usta. Je l' nešto nije kako treba? Sve su mi stvari nekako čudne. Izmešane. Više kao neka zbrka — Pa, tu nema razloga za brigu. On napisa nešto na jednom listiću hartije, Samo dajte ovo sestri i ona će vam zakazati za iduću nedelju. Videćemo se kroz sedam dana. Ona ostade sama u sobi s komadićem papira u ruci. Pogleda u papirić pa prinudi sebe da iziđe iz sobe. Pruži papirić de-vojci. On kaže kroz nedelju dana. A ja treba da dođem kroz dva dana. O, fino. To ćemo otkazati a za-kazaćemo za isti dan sledeće sedmice. Da vidimo, da li vam odgovara u tri? Sara klimnu glavom. Dobro. A moje pilule? Daću vam za još nedelju dana. Sara i njeno telo odahnuše sa olakšanjem. Dobro. Hvala. Da vidimo šta imamo ovde. Okej. Devojka izvadi jednu bocu, izruči iz nje jednu šaku kapsula, odbroja dvadeset i jednu, stavi ih u bočicu i na nju 194l ni etiketu. Uzimaćete po jednu kapsulu tri puta dnevno. To vam piše i na etiketi. Šta je to? O, samo nešto za smirenje. Sara pogleda bočicu. Kako se ovo zove Valijum. Valejam? Zvuči mi više kao neka bolest. Devojka se kratko nasmeja, Do viđenja sledeće nedelje. I uzmite jednu čim dođete kući. Sara klimnu glavom i iziđe iz ordinacije. Sve tri odoše kod Ejde i popiše po solju čaja sa parčetom kolača od suvih šljiva. Sara uze jedan komadić ali nije mogla da jede. Možda sutra.

Sad... ona sleže ramenima i srknu malo čaja. Sedela je sa Rahelom i Ejdom, čekajući da pilula počne da deluje, mada ne znajući šta čeka. Ali nekako je osećala da će joj ubrzo biti bolje.Kad se vratila u svoj stan, frižider i televizor su stajali tamo gde je i trebalo da budu i normalno su se vladali. Ona uključi televizor i stavi bočicu s pilulama na sto pored ostalih bočica a zatim ugleda sebe dok je prolazila pored ogledala. Na sebi je imala crvenu haljinu. Bila joj je izgužvana. Na haljini je već bilo i nekoliko mrlja. Sara malo zatrepta očima i zagleda se u svoj odraz. Nejasno se sećala da je probala haljinu, kao i svakog jutra, ali nikad u njoj nije izlazila. Samo jednom, za Harijev bar micva. Zavrte glavom, malo zbunjena zbog haljine, zatim sleže ramenima, osmehnu se pa se presvuče pre nego što će otići u kuhinju, uzeti još jednu od novih pilula i šesti u svoju tv-naslonjaču. Osećala se smirena. Nekako, prijatno osećanje. Oči su je mal-cice bolele. Ne mnogo. Ali se opuštala. Činilo joj se "a J°j je naslonjača mekša nego ranije. Utonula je u nju. Šou je bio lep. Svaki koji je gledala. Ljudi su se pristojno ponašali. Pijuckala je čaj. Pružila je ruku ka stočiću pokraj naslonjače, ali on je bio prazan. Ništa na njemu. Zatim je shvatila da vrhove Prstiju trlja po stolu pa ih je pogledala, svoje prste, zatim je slegla ramenima i nastavila da gleda šou, 195

Tajron je pokušavao da bude što je moguće hladniji, ali jedini način da se prokuži gde ima dobre droge bio je da se ode tamo gde je ima, a kad si već tamo, tu je uvek vruće. Svako, pa i svaki njegov brat, bio je spreman da mu uzme pare i da mu obeća da će se vratiti sa najboljim rokićem; ili da će mu nabaviti onaj pravi dinamit; ili da bi mogao da mu omogući susret s badžom koji ima ... Svako je imao neku svoju priču. Tajron se smeškao, prigušeno smejao i govorio frajerima da idu u Džersi i tamo prodaju to sranje. Nekoliko časova je visio opušten, kloneći se kapija, hodnika i uličica, te je najzad na-leteo na jednog mačora koga je znao i od njega kupio nekoliko kesica droge. Posle toga je krenuo ulicom da uhvati taksi i bio zaustavljen od dvojice po-licajaca anti-narkosa. Pretresli su ga i u džepu mu napipali kesice s drogom, ali ih nisu izvadili. Uzeli su mu novac i prebrajali — Dvadeset dolara. Pa, to je prilična suma za nošenje ovuda, u ovo doba noći. Oni se krto nasmejaše a Tajron je ćutao. Imao je kod sebe još preko stotinu dolara, ali ništa nije rekao. Ugurali su ga u svoja kola a jedan od njih dvojice je seo s njim na zadnje sedište. Tajron je znao šta se od njega očekuje da učini i on to učini što je brže i ležernije mogao. Iz džepa je izvadio drogu i gurnuo je da sklizne dole, niz sedište. Kad su stigli do policijske stanice, upitali su ga da li je spreman i on je klimnuo glavom. Kad su ušli, Tajron ih je upitao kakva je optužba a oni su se osmehnuli i rekli, Odgovarajuća. Tajron je opet klimnuo glavom i stao da čeka da počne mučni guzovučni proces davanja podataka. Velika sabirna ćelija bila je puna 196uglavnom narkosa i pijanaca. Kad su mu dopustili da se posluži telefonom, Tajron je pozvao Harija, ali on je još bio u gradu, te zato on ispriča Merioni šta mu se dogodilo i gde se nalazi, i zamoli je da kaže Hariju da ga izvadi uz kauciju. Takođe ju je zamolio da pozove Alisu, jer njega već guraju da se skine s telefona. Nešto kasnije, u ćeliju ubaciše jednog starog narkosa s dugim stazom, koji je izgledao kao da ima sto četiri godine, i on se tu odmah rasko-moti kao da je u zatvoru bio i rođen i podignut. Na jednoj strani svog vrata imao je crne tačkice od igle kroz koju je brizgao heroin u venu, vratnu žilu. Zato je uvek nosio kravatu. Bila mu je stara i ofucana ali je vršila posao. Sjajna stvar. Samo uđeš u neki javni klozet, skuvaš svoj rokić, jako zategneš kravatu i udariš svoj fiks. Ne mož' da promašiš. Luda stvar — k'o jebena omča. Nosio je i jedan sako s vatelinom u ramenima, koji je izgledao kao neki polovni poklon Vojske spasa, ali i on je bio deo njegovog pribora. Kad bi se fiksao on bi štrcnuo malo droge u vatelin na levom ramenu. U sabirnoj ćuzi ćeš uvek naći neki špric; i on bi, tako, izvukao malo vatelina iz ramena, prokuvao ga i udario poslednji fiks pre odlaska tamo kud je upućen na izdržavanje kazne. I uvek ću tako imati nešto malo droge koja me čeka u ramenu i kad iziđem. Sad ću možda do-dležim jedno šes' meseci na Ostrvu. Za cigaretu se očešao o jednog mladog momka pored sebe i klimnuo mu glavom dok mu je ovaj pripaljivao. Jebiga, znam ti ja tu usranu ćuzu Rikers ko svoj džep. Tolko sam puta ležo tamo, mamicumu, da sam već posto jedan od akcionera institucije. Dok su se ostali srne-

jali,^Tajron sede na pod nešto malo dalje od starog badže i nastavi da ga sluša zajedno sa većinom ostalih u ćeliji, da sluša starog badžu kako priča o Rej-mond stritu, Starom groblju, Rikersu, svim

onim cuzama u severnom delu države i, posebno, o kazne-197rnom zavodu Danamori, koji ti je, stvarno, pravi jebeni Sibir. Bio sam ti ja, jebiga, u mnogim rupama pakla, ali to jebeno mesto ti je pravi šupak sveta. Čak je gore i od onog jebenog zalančenog ganga u Džordžiji. I tamo sam ti ja šljakao tri meseca, da-ga--jebem... Gotovo je dva sata pričao o svom izdržavanju kazne u Fort Vertu i »Kej Vaju«, Ali je u onom jebenom Leksingtonu samo jedanput ležao. Kad sam izišo i kreno natrag za Bronks, s onim dasom, on je 'teo da se malo zadržimo u onom iz-drkanom Klivlendu, da poseti neke svoje rođake tamo, u tom jebenom prknu. Tu ti mi kupimo one pi-lulice s malo okice* — paregorikum, tako reći — skuvamo ih i oladimo pa udarimo po jedan mali fiks a odma zatim jedan anđeo-čuvar razvaljuje vrata naše sobice u hotelu, vraća nas u jebenu ćuzu i mi ti dobijemo, ja dve i po a on pet, za nepoštovanje jebenog zakona, da-ga-jebem. Šta kažeš na to sranje? I u tom novom šupku su videli svoga boga — Badža nije znao šta će od sebe — al on tamo ipak odleža jebenih pet godinica. Ja sam dve i nikad više u svom životu nisam ni primakao dupe onom jebenom Ohaju. I nikad više neću didem tamo. Ostali su se smejali i cerekali, Tajron zajedno sa njima. I još > | ' /ft nešto da vam kažem: u tom jebenom Ohaju igra i , '^•v smrtna kazna za uživače droge. Al kad sam se vratio vamo, združio sam se s jednim mladim badžom — Isuse, što je taj bio dobar lopov! Taj bi ti i vezani' očiju ćorno nešto iz džepa a da ne primetiš — svi se nasmejaše zajedno s njim. Krug uhapšenika oko starog badže bivao je sve tešnji i među njima se osećao duh drugarstva, dok su slušali ovu starinu neočešljane mrtve kose i s nekoliko polomljenih žutih zuba u vilici, kako im priča o zlatnim danima prošlosti kad si za male pare mogao da budeš večno* Okica — u žargonu naših narkomana, opijum. — Prim. prev.198a drogi. Jebiga, bilo je tako dobrog rokića, da-ga-n. , da si padao u raspoloženje još dok ti se on nalazio u kukeru, hahaha, a kad bi se fiksnuo rokić bi ti istog časa ovako stegao prkno, čoveče. I onda, jebiga, nisi mogao ni da pomisliš na sranje. Čak nisi m'ogao ni da se setiš kako se to radi. Mislio si da klozetska šolja služi za pranje nogu. Ostali su se glasno smejali, sva energija njihove frustracije i straha odlazila im je u smeh. A pre rata su nam jebeni Nemci slali rokić koji je bio čist ko suza — vi mislite da znate šta je čist rokić? — i onda si pola kila čistog mogo da dobiješ praktično za ništa, a sve što smo mi imali bilo je jedno veliko ništa. Smeh još bučniji. Rekao bih da su jebeni Nemci uobražavali da će na taj način moći lako da nas pređu i u jebenom ratu pobede. Al muda marjanova. Kad je taj švapski rokić presušio, nikog nije bolela kara zbog toga. Mogo si da kupuješ sve pilule koje oćeš, sve one s okicom. I laudan* i launoć. Veliko sranje. A ako se razboliš, iscugaš ćelu flašu paregorika s nekoliko oni' pilula za smirenje, i pojedeš jednu zemičku. Ko rukom. Najbolji štos za smirivanje živaca. Tada je trava bila praktično legalna stvar. Gajili su marihuanu u samom gradu, na praznim placevima — onda je bilo dosta praznog zemljišta, a ne kao danas. Na svim onim jebenim praznim placevima širom celog jebenog grada — i niko nije dugo znao koja je to biljka. Zamislite šta bi se danas desilo kad bi na nekom jebenom praznom placu bilo puno te jebene trave? Jebene zveri bi vam prosule mozak da vam je šćape! Svi su se smejali i pomno očekivali još priče. Policija je to s vremena na vreme spaljivala, ali su o tome morali blagovremeno da obave-štavaju narod — znaš, zbog tamo neki' požarni pro-Plsi, ne znam tačno. Obaveštavali su preko novinaprev Laudanum — alkoholna tinktura opijuma. — Prim. 199 . .građanstvo — ne zezam se, baš preko jebeni' novina <— da će trava na tom i tom placu biti spaljena tog i tog dana, u toliko i toliko sati — sve kako se pristoji. Sedam se jednog takvog slučaja, tad sam bio mlad i zelen panker — još zapravo nisam bio stekao ni prvu pravu naviku — kad su se spremali da spale jedan plac u komšiluku. Zato su badže noć pre toga ubrali što su više

mogli, a sutradan, kad su travu zapalili, svaka glava iz komšiluka i mnogi drugi iz celog jebenog grada stajali su malo dalje od placa, prema vetru, i udisali ko ludi... kakav je to bio šou, čoveče, da popizdiš... A na ulici je bilo okupljeno nekoliko stotina ljudi koji su izgledali ko neki gimnastičari što vežbaju duboko disanje i pri tom im se guzice cepaju od smeha; jebeni vatrogasci nas gledaju ko da smo svi pošizili, dok mi samo stojimo tamo u onom dimu i padamo u raspoloženje od glave do pete. Na ovo svi u ćeliji zaurlaše od smeha, te jedan od stražara prošeta pored rešetke da osmo-tri društvo. Tajron uhvati sebe kako, zahvaćen, pomno sluša starog narkosa koji je, kao neki guru, sedeo u uglu ćelije i prosipao svoje priče o slavi i poučnoj mudrosti. Daa, jebiga, znao sam ti ja i neke dobitnike. Badže koji bi — da, jednog smo takvog imali u Danamori, jednog koji je stvarno bio nešto. On je — zvali su ga Pusi Meksin — on je jebo sve žto je stigo. Taj badža je jebo sve u šta je mogo da gurne svoju kitu. On je u tom jebenom Sibiru bio toliko dugo da je zaboravio kako izgleda žena; al' vi znate šta su zatvori — tu vam uvek ima mnogo guzica za igru. Kad je Pusi Meksin najzad izišo, on se, tamo, pored Nidl-parka, spanđa s jednom ženskom i — jebiga, mislim da se zvala Hortenzija — njih dvoje krenu da žive zajedno — ona oko pedeset a Pusi je tad bio u šezdesetim godinama života, ali je još mogo da mu se digne — i tako ti on napiše pismo nama u zatvoru i obavesti nas da 200

tuca ženu. Naravno, niko mu to ne veruje. Potuco momke da smo smatrali da on prosto ne.zna kako se tuca žena, i u ćelom zatvoru počne klađenje. Većina secuje na to da on uopšte ne tuca žensku, te zato mora da se nađe neko da proveri stvar i resi opklade. Tako jedan momak koji je bio privremeno pušten, na reč, ode i pronađe Pusija i pismom obavesti društvo da je Pusi stvarno našo jednu matoru žensku, a uz pismo posije i fotografiju koju je snt mio: na njoj se vide ona i Pusi koji joj zadiže suknju i otkriva joj ćelu mindžu, i — znate šta? Ta matora jebaljka je i radila za Pusija, Hrista joj boga! Daa, dvaput, triput mesečno, našla bi nekog jebača — tamo izvan Bikfordsa — i zatim bi pare donosila Pusiju i rekla bi mu, Evo ti lova, srce! Svi su se srne j ali i kikotali i jedan drugog udarali po ramenu, .Strašan si, matori. E, ćale, sve si laf što zapišava bandere. Daa, uvek sam ti ja bio na ličinom mestu. Gledo sam ih kako dolaze i odlaze. Jebiga, vido sam ti ja mnoge velike narkose. Svi su oni mrtvi a ja sam još prisutan, da-ga-jebem. Staro groblje, Novo groblje i tako to. Nije lako održati se u ovom poslu. Gledo sam ja i mnoge dobre momke kako prde u čabar i stradaju. Očeša se za još jednu cigaretu. Ja ću vam kažem kako ćete se održite. Kazaću vam i zašto sam ja još ovde a svi oni drugi, jebiga, nisu. Svakako, i ja sam imo svoje us^ pone i padove, al' razlog što sam se ja održo i zašto još trajem je u tome što se nikad nisam spanđavo s pičkom. One su ti jebeni rak, poljubac smrti. Ej, cale, šta ti to pričaš? Pičkica nije loša stvar, s vre* mena na vreme, hehehe. Ma nemoj? Reći ću vam nešto — ja obično naplaćujem za svoje savete, alf vama ću ih dati za ništa. Pičkica ti je ko živi pesak upadneš u nju i ona te celog usisa u sebe, i što se više odupireš dublje upadaš. Sraaanje, koji na-cin za propast! Slažem se s tobom, ćale. Zajebi te 201

kučke, baćo. One su u stanju da te celog sjebu. Jeaaah, ja ću pre da negujem svoju naviku nego tamo neku jebenu žensku. Starac je imao stav i izraz očinske zabrinutosti, naže se napred i s velikom ozbiljnošću nastavi, Ko što sam rekao, nije lako održati se u ovom svetu, al' se ipak može. Ja to znam, jer ja sam se održo. Sećate se onog klinca o kome sam vam pričo, momka koji je bio tako dobar lopov. On je mogo da bude uspešan, baš kao i ja, al' je zajebo stvar. Spanđo se s nekom kantom, je l' vidite? Ja sam mu tad reko da prekine šnjom, al' on mi se nasmejo u brk, Ona je kurva visokog stila, kaže on meni. Donosi veliku lovu, kaže on meni. Kupuje mu fina odela i drogu. Tako ti se on olenji, živi na njen račun i to mu dođe ko poso s punim radnim vremenom. Al' oće badža da bude siguran da ona donosi kući svu lovu i da nikom ne daje besplatne uzorke, je l' tako? Tako je, ćale — smeh — I čovek mora da štiti svoje investicije. Ona počinje da se privatno čepa s jednim tipom — nema te pičke na svetu koja neće da se pored tebe cepne i s nekim drugim, verujte, kad vam ja to kažem — i on sad mora da raspravi stvar, je l' tako? I šta se dešava? Dobija tri metka pravo u jebenu glavu. Baš tako. I šteta, da-ga-jebem. A bio je mnogo dobar lopov, jebiga, šta mu je trebala ta nevolja s pičkom? Kažem ti, klinac, beži od nji' — jebiga, čak je i jadni stari laf Pusi nagrabusio s onom jebenom matorom Hortenzijom. Sraanje, vi mislite da je neko hteo da mu otme tu matoru žensku, polovnjaču? Hahaha, jok more, da-ga-jebem. Ta matora kre-tenuša mu je namestila vruću igru kod jedne njegove veze za drogu: rekla badži da Pusi namerava da ga provali a badža mu posije neki strašan rokić i udesi ga za vrbicu. Ja nisam bio tamo, al' pričaju da je to Pusija tako nokautiralo da je leteo od Bik-fordsa sve do Nidl-parka, hahaha. Al' kažem ti, kli-202kloni se ženski i nikad kliker neće da ti snuje nešto mnogo veliko. Budi zadovoljan s malini ro-kićem, jer ako te ućorkaju — čuj, ponekad moraš i da p'adneš na situ.* To ti je zakon prošeka i on ti da i e vremena da se odmoriš i očistiš kako bi mogao diziđeš i opet udariš jedan mali fiks. Ali ostani na sitnim šanama.** Nikakvi zločini. Jedini način. Samo ćeš na taj način opstati. Tako možeš da guraš i da nikad ne doguraš do duge i teške robije. Dobijo sam ja i neke teže kazne, al' mene je zajebo polica-iac. Jebiga, ućorkali su me zato što nisam 'teo da provalim vezu. Sranje, nikad ti ja ne provaljujemsvo___Tajron se sve više i više naginjao unazad^smejući se sa ostalima, dok se nije naslonio na zid ćelije i počeo da posmatra sve ostale frajere kako slušaju starog badžu — mlade momke kao što je on, kako se naginju napred i gutaju svaku njegovu reč; starije frajere kako sede, klimaju glavama, pljeskaju se po butinama i smeju zajedno sa ostalima. U njemu se događalo nešto čudno, nešto što nije mogao da odredi. Činilo mu se da postoji nešto između njega i ostalih frajera u ćeliji. Postepeno je bivao svestan nekog osećanja poistovećenja, kao da su imali nešto zajedničko. Ali on to osećanje ubrzo pokopa, jer je znao da se on razlikuje od starog badže i od ostalih frajera u ćeliji. Postade svestan i grčeva u stomaku i bola u potiljku. Pogleda starog badžu. Buljio je u njega. Na tog jebenog pa-cova, baćo. Eto na šta on liči. Na jebenog parcova. Koža mu je tako jebeno zategnuta i siva i ima tragove od igle po celim rukama, po nogama i vratu, 1 on sad sedi, melje i sprema se da još neko vreme odleži u zatvoru. Srahanje, baćo, nije to dobro. Neću jaha da negujem nikakvu naviku. Neću jahaprev. 203

Pasti na situ — otići u zatvor zbog droge. — Prim. * šana — krađa. — Prim. prev. -rda mene jebena smrt rastavi od života pre vremena. Uh uh. Nećete vi vidite Tajrona C. Lava kako bije žicu za šniclu il' se vuče po kafićima i čeheše za solju kafe. Srahanje, kad jaha izađem odavde, pa se lepo sredimo, ima radnja da radi i nećemo se zajebavamo sa sitni poslovi. Dobro ćemo mi opstanemo, baćo. Stvahari će se sredu i mi ćemo kupimo ono pola kila čistog i sve će bidne ko pre — sedimo i samo brojimo lovu a jaha i Alisa ima da živimo vi-hi-soko iznad tog krmka, baćo. Tajron pogleda starog badžu koji je i dalje sedeo u uglu ćelije i vadio još jednu češ-pljugu iz nečijeg pakla cigareta, dok su ostali sedeli načičkani oko njega. Ne, čohoveče, neću jaha da ležim u ćuzi. Ni jedan tre-he-nutak, baćo. Nemam jaha potrebe didem u neku jebenu ćuzu da se odmaram i čistim. Meni je dobro i ovako, baćo. A uostalom, jaha i nemam neku naviku. Ne ko što je ona o kojoj on priča. Mogu jaha to da presečem kad god ho-hoću, a kad za to dođe vreme, jaha samo cmoknem staharu drogu uz jedno baj-baj i — LAV... LAV, TAJRON C. 735. Haj d' pokupi dupe i pođi! Stražar otvori vrata na rešetki i Tajron pođe za njim hodnikom u drugu sobu. Stražar pruži neki papir drugom stra-žaru iza šaltera i procedura otpuštanja poče. Kad Tajron najzad dobi svoje lične stvari i potpisa neke formulare, oslobodiše ga. Hari ga je čekao s onu stranu brave. Šta kažeš na ovo, čohoveče? Srahanje ... 'Ajdmo, baćo. Hari se kratko nasmeja, Ja sam na tvojoj strani, baćo. Zaustaviše jedan taksi i krenuše ka Tajronovoj gajbi. Brže 'vamo nego tamo. Jaha sam ti stvaharno zahvalan, bebice. On cmoknu Harijevu ruku a Hari ga potapša po njegovoj. Je l' imaš nešto kod kuće? Daa. I jaha ti zasad kriziram. Šta mi ti radiš? Ništa naročito. Znaš. Sem nešto malo pristojnog rokića... Može da se dobije samo u kesicama, al' ni to nije loše, zasad.204To mogu da nabavljam, da ne bi krizirali. Ali samo u kesicama. Tajron sleže ramenima, Bolje išta nego ihišta. Ipak ne čabriramo. Bar dok opet ne uđemo u pravi posao. A kako ti se to desilo? Srahanje, Tajron se nasmeja i zavrte glavom. Dva drkoša, anti-naharkosa, na ulici i — besplatna vožnja. On se zaki-kota pa ispriča Hariju šta mu se sve dogodilo. Završio je priču o svom hapšenju i sve o starom badži nekoliko minuta pre nego što su stigli do njegove gajbe. Kad se taksi zaustavi, on ponovo zahvali Hariju, pljesnuše jedan drugog po dlanu i on ode. I dalje je imao ono osećanje bliskosti sa Harijem koje ga je raznežilo kad ga je ugledao na izlazu iz zatvora, bliskosti koja se povećavala dok su je de-lili u taksiju. Bilo je to dobro i toplo osećanje. Ne, neće on nikad biti kao onaj stari badža. On ima dobre prijatelje. On i Hari su čvrsto vezani jedan za drugog, stvaharno čvrsto, baćo. Mislio je na to kako je Hari odmah pokrenuo svoje dupence i do-šao po njega u zatvor, ali misli su mu se vraćale i onom starom badži. No kad god je nastojao da to svoje dobro osećanje pothranjuje u sebi zamišljanjem slike kako Hari dolazi da ga izvadi iz ćuze, svest mu je to potiskivala i pred oči mu je izlazila slika starog badže. Srahanje, odjebi se, stari badžo! Jaha nisam naharkos, da-ga-jebem. Ti si naharkos a takav ćeš i dumreš. Jaha sam samo jedan dasa koj ne vole svahađu i koj se lepo zabavlja dok skuplja lovu da bi kupili ono pola kila čihistog a ondak ušli u jedan lep poslić ... Jeaaah, to, jaha i moja maca, baćo. Kad je otvorio vrata svoje gajbe, Alisa ga svojim telom celog obmota, O srce, jaha sam se tako plašila da te tamo ne zadržu cehelu noć, a Tajron je prigrli i poljubi i oboje su se nekoliko trenutaka osmehivali, posle čega Tajron krenu u ku-Patilo, Jaha trebam jedan mahali fiks, bebice ... da

205r

iiz moji' mali' ustašca nestane onaj gro-hoz-ni ukus ćuze i prljave guze ...Hari nije znao zašto, ali je na povratku kući osećao neku uznemirenost. U stvari, nikako nije mogao da ukapira šta ga je to onespokojavalo i zašto. Bilo je to nešto kao osećanje koje je poku-šavalo da mu se vrati ali nije sasvim moglo a on se trudio da ga izvuče da bi video šta je to, ali što ga je više vukao ono se više krilo iza ćoška i gubilo u tami. Stalno je usredsređivao misli na jebene paj-kane koji su im zdipili i drogu i lovu, no drugi deo njegove svesti, baš kao i Tajronove, neprestano je prizivao lik starog badže, i Hari bi, u sebi, odmahivao glavom i ponovo mislio na jebene pajkane, ali glava mu je bila uporna i stalno mu je gurala pod nos lik starog badže kome je Hari stalno okretao leđa i mrštio se sa izrazom gađenja, O, Isuse, kako neko može sebi da dopusti da tako nisko padne? Kad bih ja samo upola postao tako loš, ja bih se, jebiga, ubio. Sranje! i on se ponovo namršti sa izrazom gađenja. Kad se vratio u stan, kod Merion, on joj ispriča sve o Tajronovom ćorkiranju i o starom badži, a ona se nasmeši, Pa, na takvim mesti-ma čovek i ne može da sretne fine ljude, pa se kratko nasmeja. Harijevo lice se malo opusti, te se i on nasmeja. Merion odmahnu glavom i odagna starog badžu, On je tako očigledno frojdovski tip da je to već patetično. Mislim, te njegove priče o ženama. On očevidno nikad nije sublimirao svoj Edi-pov kompleks, pa je zato postao narkoman. On na taj način može da tvrdi da ga ne zanimaju žene, ne prihvatajući činjenicu da ih se plaši. Možda je impotentan. Kladim se u šta hoćeš da je impotentan i da se zato plaši žena. Tako je i postao narkoman. Očigledno. Stvarno patetično. Hari se prvo206

osmehnu a zatim se i nasmeja. Nije znao zaš. posle njenih reci osećao se bolje. Možda mu je go-dio način na koji je govorila, njen izgled i gestikulacija, ali bilo šta bilo, osećao je kako se nešto cedi iz njega i kako se to, šta je da je, zamenjuje ose-ćanjem olakšanja. Nastavljao je da se smeška dok iu ie slušao i gledao. A ono što me stvarno ozloje-đuje, mislim što mi stvarno ide na jetru, to su ti pajkani. Tipične fašističke svinje. To su isti oni paj-kani koji su ubijali studente na Kent-stejt univerzitetu, koji su mučili ljude u Koreji i Južnoj Africi. To ti je isti onaj mentalitet koji je gradio koncentracione logore. AT ti samo pokušaj da te ugojene malograđane — ooooo, pobesnim kad na njih pomislim. Gledamo televiziju i vidimo kako pajkani svojim pendrecima razbijaju glave ljudima, a moja majka i otac tvrde da se to ne događa ili da su to, prosto, neki degenerisani hipi-komunci. To ti je njihov najveći Štos. Svi su komunisti. Govori o slobodi i ljudskim pravima — i ti si odmah komunac. Jedina stvar o kojoj oni žele da govore je sveto pravo akcionara i kako policija štiti našu imovinu ... Ona duboko uzdahnu, na trenutak zatvori oči pa pogleda Hari ja. Znaš, kad bih im ja pričala o ovome, oni bi rekli da se to nije desilo, da sam sve izmislila. Merion zatrese glavom, Prosto me za-panjuje kako neki ljudi mogu da budu slepi za istinu. Ona im je tu, pred nosem a oni je ne vide. To me prosto zapanjuje. Daa, to je bolesno. Ne znam kako im to polazi za rukom. Hari ustade, Dođi, najde da udarimo po jedan fiks onog novog rokića, pre nego što odem na posao.

207r

Roš 'Hašana i Jom Kipur* behu prošli. Sara je znala da će godina biti dobra. Prvi put od bog-te--pita kada strogo se držala posta koji je nalagao Jom Kipur. Ni solju čaja nije popila. Pila je samo vodu. I uzimala svoje pilule. Lekovi su, mislila je, nešto drugo. To nije hrana. Dobijala ih je od doktora, znači — pilule su lekovi. Ali postila je i ispaštala. Mislila je na Harija i obuzimala ju je neka tuga. Molila se za njega. Ponovo. Bezbroj puta. Molila je Boga da joj omogući da ga vidi. Želela je da ga vidi kao taticu. Već je bilo prošlo nekoliko sedmica u Novoj godini. Možda i više. Sara je po nekoliko puta nedeljno telefonom pozivala McDick Corp., ponekad ujutro, pošto bi uzela ružičastu, crvenu i narandžastu pilulu i popila lonac kafe, pa bi im rekla da moraju da nađu njenu prijavu i da joj jave u kojoj će emisiji učestvovati. Ona ne može da čeka i da li su oni sigurni da njenu prijavu nisu izgubili, i da bi možda ona mogla da dođe tamo da im pomogne da je nađu, a devojka s kojom je razgovarala, svejedno s kojom, naljutila bi se i dolazilo bi joj da drekne na Saru ali se uzdržavala koliko je mogla, pa bi joj oštro rekla da njima nije potrebna njena pomoć u njihovom poslu, da se ne uzbuđuje i da ih, tako vam boga, prestane da zove,Jevrejski praznici — Prim. prev.208h" najzad devojka prva spustila slušalicu, mo-wi boga i nadajući se da se ova neće više javiti; ali ova hoće i ona bi, posle uzimanja pilule za smirenje, zvala kasno po podne i bila slatka, pa bi rekla clevojci, svejedno kojoj, Vi ste tako ljupka devojka, lutko, i ja vas molim da proverite i vidite u kojoj emisiji, ja ne želim da vam dosađujem ali toliki liudi pitaju, i vi mi možete biti ćerka, to je kao da činite uslugu svojoj majci i ja vam obećavam da vas neću više uznemiravati, vi ste tako slatki, a devojka bi se kikotala, klimala glavom, vrtela glavom, pa bi na kraju spustila slušalicu a Sara bi se vratila u svoju tv-naslonjaču.Zima dođe rano. Pred njen početak bilo je još nekoliko lepih jesenjih dana: vazduh je bio bistar i svež a nebo plavo s belim jastučastim oblačićima; na suncu je bilo toplo i ugodno a u hladu hladno i okrepljujuće. Dani apsolutnog savršenstva. Onda odjednom sve postade sivo, vetrovito, hladno i kišovito a zatim poče susnežica, pa sneg, i kad bi sunce ponekad provirilo, činilo se da je izgubilo svoju toplotu. Merion se s vremena na vreme igrala svojim skicen-blokom, ali kao da joj je samo ruka pokretala olovku, dok je ostatak njenog bića bio potpuno odvojen od te radnje. Povremeno bi ona i Hari pokušavali da ponovo ožive svoju zagreja-nost za kafić i ostale planove, ali vreme su uglavnom provodili u ubrizgavanju droge, gledanju tele-vizije ili slušanju muzike. Ponekad bi otišli u bioskop, ali i to ih je, zbog lošeg vremena, sve manje privlačilo. I sad, kad bi Hari izlazio — bilo je to samo jednom ili dvaput — da nabavi rokić, i to je bivalo sve teže i teže. I kad god bi našli tipa koji prodaje, oni su iz nekog prokletog razloga zanemarivali svoj sopstveni posao. Činilo im se da su se 209jebeni bogovi zavarili protiv njih. Već su odavno bili napustili ideju o kupovini ono pola kila čistog, mada su je, doduše vrlo retko, svesno pominjali, kao i nabavku neke necvikovane gomilice droge. Bili su zadovoljni i nabavkom rokića u kesicama, ali i to je sad počinjalo da biva retkost. Samo su kupovali ono što su mogli i to su sami koristili; a nisu mogli da nabave dovoljno za prodaju da bi time pokrili troškove za svoju drogu. Čas im se činilo da imaju lepu gomilu novca, čas da nemaju ništa. Hari i Tajron bi diskutovali o svom položaju i preostaloj sumi novca, i pokušavali da analiziraju ono što se događalo, ispitujući razne razloge za ne-stašicu droge o kojima su slušali, sve verovatne i podjednako isforsirane razloge. Neki momci su pričali da su italijanski i crnački gangovi u međusobnoj zavadi, a drugi, opet, da je sve to, jebiga, jedno veliko sranje, Jer jaha sam svojim ušima čuo od svog čohoveka da je došlo do velike gužve na jednom brodu koji je nosio čitavi' pedeset jehebeni' sanduka droge, baćo, i da su — Ma, šta ti to pričaš, do-moga? Konciskovali su pedeset kila rokića, čoveče, i novine su pune krupni' naslova o tome, a na televiziji ceo dan kenjaju o toj drogi. Sraanje, policija je ćornula tu robu, baćo, i sve nas zavila u crno. Tačno, čoveče! — badža ih je pljesnuo po dlanovima, Hari i Tajron su obišli grupu a priče su se nastavljale. Ali u krajnjoj analizi ne otkriše pravi razlog za nestašicu. Problem je postojao i to ti je. Uostalom, zajebi razlog — i sve što su njih dvojica mogli da učine bilo je da ostanu čvrsti i da se nadaju da će se stanje ubrzo popraviti i da će im opet biti dobro kao ranije. Znali su da će droga, pre ili kasnije, preplaviti ceo grad, baš kao i pre. Velika je lova uložena i ne može da ne bude droge. Hari je s vremena na vreme razgovarao o tome sa Merion i, naravno, konverzacija je bila ja-210

l va kao i one sa Tajronom. Na taj način su jedino °d zavali svoju međusobnu čvrstu vezu. Sve dok su ° H da dele i zlo i dobro, osećali su se bliski jedno drugom a to je bilo važno. A kad bi počeli da osećaju t ah i nespokojstvo, oni bi se jednostavno fiksali pa bi im se u toplini droge sve brige rasplinule. Ponekad bi, iz čiste zabave, pripremali nove kukere. To je bio deo održavanja kuće. Zahvaljujući tom poslu osećali su se kao deo nečega. Bilo je to nešto čemu su se uvek unapred radovali. Čitav taj ritual simbolizovao je njihov život i potrebe: pažljivo otvaranje kesice, sipanje droge u kuker i kapljanje vode pomoću pipete; s vremena na vreme i pravljenje nove »kragne« na brizgalici, kako bi igla mogla lepo da legne, u koju svrhu je Hari upotrebljavao parčence kartonskih korica od šibica a Merion de-lić banknote dolara; posmatranje rastvora u ku-keru dok se grejao, mešanje iglom i pamukom a zatim uvlačenje rastvora u brizgalicu, držanje briz-galice u ustima dok se podvezuje ruka i traži najpogodnija vena, obično zabadanje igle u prethodnu rupicu na koži i osećanje uzbuđenja kad igla probija venu a mlazić krvi prodire u brizgalicu; pa od-vezivanje ruke oko mišice, ubrizgavanje rokića u venu, očekivanje prve navale vreline kroz telo, bujanje topline u utrobi, posle čega se brizgalica pušta da se ispuni krvlju pa isprazni a zatim igla izvuče i ćela se brizgalica stavlja u čašu s vodom, pa se kapljice krvi uklanjaju vatom sa ruke i onda se njih dvoje zavaljuju u naslonjače, osećajući se ćeli, osećajući nepovredljivost i bezbednost i još mnoge druge stvari, ali najviše osećajući da su ćeli. Ali napolju je bilo sve manje i manje droge. Činilo se da je svaki dan bilo malčice teže doći do droge a njihov je telefon stalno zvonio s pozivima ljudi koji su tražili malo. Povremeno bi nabavljali ovoljno za prodaju pa bi nešto i zaradili, ali kao

211rda su tokom sve većeg dela vremena sami koristili sve veći deo onog što su nabavljali. Jedne večeri nisu mogli ništa da nabave. Dvojica su im stalno obećavala da će uskoro imati nešto, ali ništa ne dođe. Najzad su zaspali uz pomoć nekoliko pilula za spavanje, no tela su im se lako tresla a iznutrica im je podrhtavala. Nikad ranije nisu odlazili u krevet a da u kući nisu imali droge za sutradan. Nikad im ranije takva mogućnost nije ni padala na pamet. Čak i uprkos prepirkama do kojih je u posled-nje vreme dolazilo, uvek su imali dovoljno za sebe, ali sad u kući nije bilo apsolutno ničega, sem pamuka s nešto ostataka droge — ostosa — koji su čuvali. Pred spavanje su nameravali da ga upotrebe, ali zahvaljujući jakoj volji, pilulama i travi, odlučili su da ga sačuvaju za ujutro. San im je bio više nego lak. Gori od budnog stanja. Osećali su kako im se tela znoje i miris znoja. Činilo im se da se smrzavaju. Činilo im se da su im potiljci i stomaci međusobno povezani bolom, od čega su osećali mučninu koja je stalno pretila povraćanjem, ali do toga nije dolazilo; ostajao je samo pritisak bola sa mučninom; a pri svakom udisaju panika im se povećavala. Uznemirenost im je rasla i rasla da bi im najzad obrvala ćela tela, buknula u grudima i pretila da im oduzme dah, te su isprekidano disali, dahtali, boreći se za vazduh, pridizali se u krevetu i gledali oko sebe da vide šta je to što ih je probudilo. Pokušavali su da se žmurenjem uspavaju ali nisu osećali razliku između sna i budnog stanja. Činilo im se da su upali u neku klopku, pa su se bacakali i ječali, te najzad Merion đipi i sede u krevetu, gušeći se a Hari upali svetlost, Šta ti je? Ništa, mora da sam nešto ružno sanjala. Još je dah-tala i ćelo joj se telo nadimalo pri svakom udisa-nju. Hari je obgrli jednom rukom, Kako bi bilo da sad upotrebimo onaj pamuk? Misliš? Ali još je mno-212

Što da ne? To će ti možda dobro činiti. Da, ^postavljam. Sad ću ja da ga uzmem. Dobro. Hari ode u kupatilo a Merion ustade iz kreveta da bi bila pored njega dok on deli pamuk; oboje su osećali opravdanost upotrebe pamuka tako rano, otrebu da se oslobode bremena, Što su jedno drugom i sugerisali. Čuvanje pamuka, vate koja se pri fiksanju natapala rastvorom droge, bilo je počelo kao igra, ali sad im je taj pamuk bio nešto kao spas. Pošto su ga prokuvali i udarili po jedan fiks u kombinaciji sa pilulama za spavanje, glave počeše da im padaju i oni se vratiše u krevet; spavali su još nekoliko časova, ali ovog puta nisu znali za sebe. Sunce je sijalo kad su se probudili i oni se, pre svega drugog, smesta vratiše pamuku. Bilo je još nešto ostalo, ali ne mnogo. Hari priđe telefonu, ali nije bilo ništa novo. Vukli su se po sobi, sedeli, grozničavo pušili nekoliko cigareta marihuane i pokušavali da gledaju televiziju, ali iako su čuli kako radijator pucketa i škljoca od pritiska pare, u vaz-duhu je bilo neke hladnoće i jeze, neke skočanje-nosti koja ih je iznenađivala, mada ih nije zanimala jer su oni sad imali samo jednu preokupaciju: čekanje da dođu do malo droge. Nešto pre dvanaest javi se Tajron da pita šta ima novo. Ništa baćo, ništa. A mene mahaločas pozva moj čova dole iz grada i kaže dima nešto robe i jaha ti sad odo tamo. Sjajno! Koliko će ti trebati da odeš i da se vratiš? Za-ha-visi od saobraćaj. Mohožda jedan sat. II' manje. Javiću ti se kad se vratim. Važi. Ja ću biti ovde za slučaj da se nešto desi u tom smislu. Čuhujemo se, bebice. Hari spusti slušalicu uz glasan uzdah. Soba odjednom postade topla a prepreke kao da nestadoše. Sedeli su i razgovarali, pušili i gledali televiziju sa histeričnom i krutom nemarnošću. Ni jedno ni drugo nije želelo da

bude pročitano i da 8 eda na sat, ali su oboje registrovali proticanje vre-213rmena prema trajanju televizijske emisije koju su gledali, osećajući gotovo mučninu od intenziteta iščekivanja. Kad telefon zazvoni, Hari dade sve od sebe da samo odšeta do njega i da nemarno podigne slušalicu, a Merion pokuša da izgleda ravnodušno, gledajući i dalje u ekran ali krajičkom oka posmatrajući Hari ja; oštar trzaj panike okrete joj glavu prema Hariju kad zapazi izraz njegovog lica, Ne, čoveče, još ništa. Pozovi me kasnije. Ona uzdahnu u sebi; bar nije bio Tajron da javi da ništa nije nabavio. Hari se vrati i sede na kauč. Napolju mnogi traže nešto. Merion klimnu glavom želeći da nešto kaže, ali ni dve reci ne sastavi; usta joj ostadoše zatvorena a oči nastaviše da gledaju u ekran, ne zapažajući šta se tamo događa — samo neka prolazi ovo beskonačno vreme. Hari se pomeri na kraj kauča da bi bio bliže telefonu, a kad je telefon ponovo zazvonio, on je nekako samo pružio ruku a oboje osetiše muk i pritisak tišine i očekivanja, kao da se ceo život i zbivanje u sobi odjednom ukočiše. Merion je jasno videla njegovo lice kad se razvuklo u širok osmeh, Vidimo se, baćo. Hari ustade, Tajron se vratio i još je 'ladan. Ustade i Merion, trudeći se da joj glas zvuči što je moguće ravnoduš-nije a ipak nije mogla da prikrije borbu koja se u njoj vodila, Pa, možda bih i ja mogla da pođem s tobom. Da iziđem malo na vazduh. U sobu odjednom rupi život a tišina proćaska pa iščeze dok su oblačili kapute i smeškali se jedno na drugo, ose-tivši iznenada kako se od njih odvaja nešto veliko i teško i dopušta im da se osmehuju i da slobodno razgovaraju. Nisu mogli da veruju da se događa to što se događalo, te su pokušavali da poreknu postojanje toga, ali su izbegavali da jedno drugom govore o tome, očajnički nastojeći da nastave besmislenu konverzaciju dok su se vozili taksijem ka Taj-ronovoj gajbi. Čuli su u sebi jedan glas, jasan i 214razgovetan, koji im je govorio da su zakvačeni, ali dobar glas, i pokušavali da ga se otarase, ali on je bio uporan, više kao neko osećanje nego glas, ose-' i e koje im je prožimalo svaku ćeliju upravo onako kako je to već činila droga na koju su bili navikli pa su pokušavali da mu se suprotstave drugim glasom koji je govorio pa šta? čudna mi čuda, oni mogu da prekinu s drogiranjem kad god to za-žele, to uopšte nije teško i šta tu vazdan? — stvari će se uskoro srediti, i oni se napregnuše da se zabave gledanjem kroz prozore taksija na prolaznike koji su se borili s

vetrom i hladnoćom, i razmišljanjem o tome kako će ubrzo osećati onu dragu navalu topline; a kad su stigli u Tajronovu gajbu, još nekoliko minuta su nastojali da budu hladni i da se osmehuju i šale dok su skidali kapute, svesno i namerno ne pitajući za drogu, ali osećajući talas radosti kad su ugledali Alisine gotovo zatvorene oči i upadljivo smirenog Tajrona; ali na kraju ih peckanje u grlima spreči da nastave sa sranjem o vremenu, te upitaše Tajrona o drogi; on izvadi dva svežnja kesica, oni uzeše dve kesice, odoše u kupatilo, pozajmiše Tajronov pribor za fiksanje pa se fiksnuše i istog trena sve misli i košmari i strahovi i užasi prethodne noći i unutrašnja borba tokom kratkog dana i vožnje do Tajrona nestadoše kao da ih nikad nije bilo, te njih četvoro sedoše i tako ostadoše do kraja dana, slušajući muziku, lupka-rajući prstima po taktu i padajući u zanos, ututkani u toplinu droge i drugarstva.

215ri j

I sad sa drogom stvarno postade gusto. Čabar. Prosto zato što se nije moglo reći da je rokića bilo u gradu kol'ko voleš. Đavola. Ni pomisliti više, čak ni poželeti da od droge praviš pare, već si morao samo da ulažeš beskrajne napore da bi našao dovoljno za ličnu upotrebu. Bilo je dana kad se moglo nabaviti dovoljno samo za sada, za ovaj trenutak, a zatim si opet morao na ulicu da bi se postarao za resto, do kraja dana, i da ti malo drogice ostane i za kad se ujutro probudiš.Na ulicama je bilo čvrsto i sve gore. Sve ulice u okolini bile su pune narkosa, čak i po snegu i la-pavici, narkosa koji su tražili nešto, bilo šta. Svaka je kapija bila zakrčena ljudima bolesnih lica s pro-curelim nosevima i telima koja su drhtala od hladnoće i narkomučnine; mraz im je razarao srž u kostima kad bi s vremena na vreme znojavi izbijali na ulicu. Napuštene zgrade koje su se protezale kilometrima i tom delu grada davale izgled ratišta iz drugog svetskog rata, patetičnu sliku pustoši što se ledila na licima stanara, bile su prošarane vatricama uz koje su drhteća tela pokušavala da se za-greju i da opstanu dok, na ovaj ili onaj način, ne nabave malo droge i tako prežive još jedan dan, kako bi zatim ponovo krenuli u sve muke. Kad bi neko stvarno nabavio nešto droge, taj je morao bez-bedno da šmugne u svoju gajbu ili na neko drugo216

to gde bi se fiksnuo — pazeći da neko ne raz-ffl(:f vrata, ukrade drogu i možda ubije ili bude ubi-Va 1 otn ne želi da se rastane od nečeg što je u tomien, <uw " .. . i .trenutku bilo dragocemje i od njegovog sopstvenogživota, jer bez toga bi mu život bio strasniji od pakla,' daleko strasniji od smrti, a smrt je, činilo se, bila pre nagrada nego pretnja, jer je taj proces oklevanja smrti bio najužasnija stvar koja se jed-nom narkosu mogla dogoditi. I tako je grad s prolaskom svakog dana postajao sve suroviji i suroviji, pri svakom koraku, pri svakom uzdahu. S vremena na vreme bi nečije telo palo s prozora na pločnik, i još pre nego što bi krv procurila kroz odeću, ruke su vršljale po džepovima u traganju za bilo čime što bi im pomoglo da još koji trenutak opstanu u Paklu. Taksisti su izbegavali kvartove u okolini i nosili su revolvere. Isporuke robe kućama su prestale. Neke usluge su bile prekinute. Ti delovi grada su podsećali na utvrđenja pod opsadom, opkoljena neprijateljem koji nastoji da ih izmori glađu do predaje, ali neprijatelj se nalazio unutra. Ne samo u granicama utvrđenja, kvartova, napuštenih zgrada i zapisanih kapija nego i u svakom pojedinom telu i njegovoj svesti i, nadasve, u njegovoj duši. Neprijatelj je pustošio po volji, tako da nisu mogli da mu se odupru; tela im nisu samo vapila već im je bio neophodan sam onaj otrov koji ih je mrvio do žalosnog stanja bitisanja; svest im je bila bolesna i osakaćena od neprijatelja koji ju je tlačio a

ta napast i stravična fizička potreba kužili su im dušu dok im se radnje nisu svele na razinu ispod životinjske, na radnje ispod razine ranjene životinje, ispod svega i svačega što nisu želeli da budu. Policija je dobila pojačanje na ulicama jer se broj bezumnih rađa povećavao; pajkani su pucali na neke muškar-i žene kad su ovi porazbijali izloge jedne prodav-niee * Pokušavali da beže ulicom noseći jedan tele-217vizor koji je eksplodirao kad su, pogođeni, pali na pločnik; tela su im se klizala po ledu i ostavljala tragove krvi, zatim su se smrzla i ukočila pre nego što su nadležni došli da ih pokupe. Prema svakoj mrvici droge pružale su se hiljade žudnih i bolesnih ruku koje su grabile, zarivale noževe, davile, tukle motkama ili povlačile oroz na revolveru. A i kad biste nekog proburazili i opljačkali pa kidnuli s drogom, niste mogli da budete sigurni da ćete je ikad videti kako vam utiče u venu. A možda čak nikad ne biste postali ni svesni da niste to videli, jer dok ste usred-sređeni na njeno kuvanje, pazeći da vam ni jedna kap ne ode u štetu, neko vas iza leđa tresne nečim po glavi pre nego što ste i primakli iglu svojoj ruci. Harija i Tajrona postepeno su gutala đubrišta u kojima su provodili sve više i više vremena. Bilo je to postepeno napredovanje, kao napredovanje većine bolesti, a njihova golema potreba za drogom omogućavala im je da ne obraćaju pažnju na mnoge stvari koje su se događale oko njih; neke su svesno izopačavali a ostale prihvatali kao deo stvarnosti njihovog života. Ali svakim danom istina je sve više izbijala na videlo i bilo je nemoguće ignorisati je, dok je bolest trenutno i automatski racionalizovala istinu u prihvatljivu izopačenost. Njihova bolest im je omogućavala da veruju u svaku laž u koju im je bilo potrebno da veruju, kako bi mogli da nastave sa pothranjivanjem svoje bolesti, čak i do te mere da su verovali da nisu njeni robovi nego da su u stvari slobodni. Penjali su se uz stare razdrmane stepenice do oronulih stanova sa oronulim stanarima, gde je stari malter otpadao sa zidova u kojima je bilo ogromnih rupa s polomljenim gredama i džinovskim pacovima koji su, očajni kao i ostali sta-nari zgrade, izletali iz mračnih rupa i uglova, njuškali i napadali beslovesna ljudska tela prostrta po podu. Hari i Tajron su sada išli zajedno, ne obzirući218više na shemu boje kože, jer je usamljenik bio tvoren poziv za nasrtaj sa oduzimanjem droge i ° t Svako je ličio na pacovčinu i smrdeo kao 21 • tai bolesni smrad đubrišta probijao se kroz svaku odeću i hladan vazduh. Hari i Tajron su isprva stajali na okrajcima pustoši, gledajući izdaleka logorske vatre u šupljim zgradama, ali je sve više bilo potrebno ulaziti sve dublje i dublje u tu strahotu da bi zadovoljili svoju potrebu; hitnost njenog zadovoljenja bila im je prva briga u životu. Isprva su jurišali probno i plašljivo; sad su bili oprezni ali odlučni, shvatajući potrebu da se što brže nađu tamo gde se nešto događa, pre nego što to mesto po-stane ničija zemlja sa praznim kesicama, razbijenim bocama, telima bez svesti i ponekim lesom. Kad god bi im se ukazala bilo kakva prilika, oni bi je automatski ščepali, kako im je bolest nalagala a oni slušali; samo je jedan delić njihovih ličnosti želeo da pokuša da pruži otpor, ali taj delić je bio tako duboko potiskivan da nije predstavljao ništa više od nekog prastarog sna iz njihovog ranijeg života. Samo je neutaživa i bezumna potreba trenutka imala neki značaj u njihovim životima, a to je bila ona potreba koja im je izdavala naređenja.Oni su se stvarno borili, i rukama i nogama, ali droge jedva da su imali od danas do sutra, od jednog časa do drugog, i svaki dan su postajali sve očaj-niji. Mnogo puta su bili i opljačkani, ovde za stoti-nak dolara, onde za nekoliko stotina, ali sve je to bio deo tog sveta i jedino što su mogli da učine bilo je da uzmu još love, da se bore i muvaju dok ne nabave drogu koja im je bila potrebna. Cesto im je Polazilo za rukom da nabave samo dve-tri kesice, Pa bi se odmah fiksnuli i nastavili da traže još, kako imali dovoljno za Merion i Alisu, ali one su po-oekad morale dugo da čekaju između dva fiksa, ošto bi se fiksnuli, Hari i Tajron bi svečano izja-219

vili da će sledeću količinu droge odneti u gajbu, čak ako to budu i dve kesice, kako bi i njihove dragane mogle da se fiksnu, ali kad god bi našli samo dve kesice, oni bi se smesta sami fiksnuli, znajući da će za sve četvoro biti bolje ako se njih dvojica fiksnu i ostanu na poprištu, kako bi mogli doći do neke veće količine i onda dati curama pravu stvar. Znali su i verovali da je bolje nemati ništa nego imati manje od dovoljnog a i ko zna šta se sve može pojaviti kad se oni ne nalaze na licu mesta. A kad bi se vratili u svoje gajbe, lagali su lako i verodostojno. S vremena na vreme bi pomislili na starog ba-džu, ali bi ga smesta izgurali iz svesti, znajući da oni nikad neće biti kao on, da će oni učiniti nešto pre nego što bi im se takva stvar mogla dogoditi. I kad god bi videli nekog mačora-narkosa kako se vuče ulicama pokušavajući da nekom proda svoje naočare za jedan fiks ili kako iz klozetske šolje zahvata vodu da bi skuvao svoj rokić, oni su znali da se njih dvojica nikad neće tako usrano nisko sro-zati. Fiksanje je bilo jedna stvar, ali da se tako sro-za, može samo jebena životinja. A ipak im je nekako bilo sve lakše da ignorišu ono što se oko njih događalo. Hodali su sa nekoliko drugih mačora da bi kupili drogu od jednog posrednika, kad je neki ba-dža izišao iz jedne kapije, prislonio cev revolvera uz posrednikove čelo, opalio i razneo mu pola jebene glave, pa ščepao drogu i zaždio, mrmljajući nešto kao — ni jedan drkadžija ne može njega da zajebe. Kad se to dogodilo, ostali su se sagli i raspršili na sve strane, a kad je badža kidnuo, samo su za trenutak pogledali posrednika kome je iz rupe u glavi kuljala krv, pa se razbežali. Smrznuto telo je nađeno osam časova kasnije.220Sara je uzela još jedan valijum pre odlaska Ejdi posetu. Sedele su i pile čaj, razgovarale i gledale televiziju. Možda ćeš sad, kad su prošli praznici, dobiti obaveštenje o emisiji u kojoj ćeš učestvovati. D laže i drugi praznici. Uvek dolaze novi. Sad smo baš negde između. Možda će imati moju prijavu, kad 'h budem pozvala malo kasnije. Možda su je našli i sad čekaju da ih pozovem. Ejda sleže ramenima, Može biti, ko zna. Ali ti treba da jedeš. I treba da sediš mirno da bih mogla da ti ofarbam ovo što ti podrasta. Ne sviđa mi se što si ovako mršava. Crvena haljina mi dobro pristaje. Sad mi je taman, taman. Ali ti nisi taman onakva kakva bi trebalo da budeš. Treba da jedeš. Eh, to mi zvuči k'o moj frižider. Ejda je pogleda sa oba oka, potpuno zaboravljajući na televiziju, Ja tebi sad zvučim kao frižider? Kako to zvuči frižider? osim što čegrće i stenje i ponekad naglo prekine, kao moj? Sara sleže ramenima, Njima je potreban odmor. Saro, je l' tebi dobro? Svakako. Što da mi ne bude? Što da ti ne bude? Zato što ne izgledaš dobro. Izgledaš umorno i — Ja sam već zoftih. Treba da me vidiš u crvenoj haljini i zlatnim cipelama. Saro, tu nešto nije u redu. Drago mi je što ti haljina dobro pristaje, ali sam zabrinuta za tebe. Oči ti ne izgledaju dobro, lutko. Molim te, molim te dopusti mi da ti dam nešto da pojedeš ... malo supe. Sad sam je skuvala. Sara zatrese glavom i odmahnu rukom, Ne, ne, ne. Ne sada. Kasnije. Sara ustade, Moram da telefoniram. Osećam da su našli moju prijavu. Ejda je imala i tužan i zabrinut izraz, To si već sto puta rekla. Znam, znam, ali ovog puta je to odistinski... mogu ti reći... prosto osećam."ari i Tajron su se satima vukli ulicama i uličicama, i probijali, satima. Vetar je bio jak i u nale-ima ih je zasipao susnežicom i ledom. Kad god bi221ma i malo zastali, posle bi im bilo gotovo nemoguće da se ponovo pokrenu. Stopala su im bila više nego obamrla i činilo im se da su zaleđena i za pločni zalepljena a u nogama su osećali bol koji se kretad od tabana naviše i gotovo im razarao kolena. Nasto-'' jali su da leđima budu okrenuti vetru, ali on im je izgleda stalno duvao u lica, bez obzira na to u kome bi ih pravcu okretali. Do ušiju su uranjali u svoje vindjakne ali im je i dalje bilo tako hladno da su jedva mogli i da govore, već su samo klimali glavom jedan na drugog. Oči su im neprestano suzile, nosevi curili a vodica im se smrzavala, lica su im bila sko-čanjena u tankom sloju leda. Gledali su sjaj vatri u daljini i želeli da se samo malo nagnu nad neku, ali znali su, kad bi se samo jednoj primakli, da bi bili opljačkani, da bi im uzeli sve što kod sebe imaju, pa čak i odeću; i zato su trpeli i bol i led dok najzad nisu našli jedno tuce kesica i što su brže mogli otišli sa tog mesta. Ušli su u javni nužnik na jednoj stanici podzemne železnice, zaključali vrata i zapalili nekoliko listića toalet-papira da se ogreju, zatim napunili svoje brizgalice vodom iz prljave i skorele klozetske šolje, fiksnuli se, pa se samo naslonili na zidove tog uzanog četvrtastog prostora, osećajući kako

im vrelina droge lomi led u krvi i kostima; onda su obrisali vodu sa lica, osmehnuli se jedan na drugog i jedan drugog pljesnuli po dlanu, Ovo je baš dobar rokić, čoveče. Jeah, bebice, mnogo dobar, mnohogo dobar. Izišli su iz nužnika i sišli niz stepenice ka podzemnoj, osećajući se toplo i bezbedno. Pukao je glas da će kroz dva-tri dana biti droge na ulicama. Svi su klimali glavama, uh-uhnuli i nastavili svojim putem, pokušavajući da prežive još jedan dan. Ali uporno se pričalo da je Harlan Dže-ferson objavio da će pustiti u promet dva sanduka droge za božične praznike, Jer je on dobar baptist, badžo, i ne želi da bilo ko oskudeva za vreme tih222'h praznika. Kako o tome nije prestajalo da se veliKi_ p ^ počeli da veruju, uglavnom zato što govo , jej. ja veruju, a i zato što je to i ličilo na rt "lana Džefersona. Atmosfera je bila puna iščeki-• tenzije i razloga da se izdrži i opstane dok ne dođe^renutak opuštanja pomoću fiksa. Kad se čulo da će cena biti dvostruka i da će droga moći da se kupuje, svi su poverovali. Glas puče kroz podzemnu, kroz autobuse i kroz tunele ispod Hadsona da će sledeće večeri, u deset, na jednom velikom području napuštenih i trošnih zgrada biti droge ali da ćeš morati da kupiš najmanje pola »parčeta« i da će to da te košta pet stotina dolara. Pet stotina dolara za pola jebenog parčeta! pa to je sumanuto, čoveče. Al' šta da radiš? Čovek ne prodaje na kesice, to ti je sigurno. Mačori-narkosi na ulicama su se pušili pokušavajući, očajnički, da iskopaju lovu za kupovinu rokića, al' kako da stvoriš pet stotina zelembaća? Da skupiš lovu za dve kesice na muvanje, guranje i ži-carenje bila je teška i kurvinska rabota, al' kako ćeš ćeli' pet stotki da nađeš???? Srahanje, jaha ti ne znam kako da i' stvorim, ali trka se ipak nastavljala. Ako ne nađu lovu da kupe od tog čoveka, možda će skupiti dovoljno da kupe na sitno od onih koji mogu da je nađu, ali i cena jedne kesice ima da skoči, baćo, da-je-jebem.Hari i Tajron su očajnički želeli da kupe ćelo »parče«, ali su između sebe uspeli da napabirče sa-mo sedam stotina dolara. Pokušavali su da smisle šta bi mogli da založe ili ukradu, ali nisu bili kadri da smisle bilo šta što bi im moglo doneti nekoliko stotki. Onda se Hari seti Merioninog psihijatra. Misliš na Arnolda? Da. Već ga mesecima ne viđam. Pa šta? On te još zove, zar ne? Da, ali ne znam. Čuj, reci mu da ćemo kroz dvadeset četiri časa da mu pratimo. Samo nam toliko treba

da povratimo lovu. erion se namršti; izgledala je zabrinuto, uznemi-223rlreno. Harijev glas i izraz lica govorili su o hitnosti Pazi, kupimo to, nešto prodamo i vraćamo se našem poslu. Ovo vrlo verovatno znači da je panika prošla i da će na ulicama opet biti droge, i onda više nećemo morati da se svaki jebeni dan borimo i zlopatimo tamo napolju. Kažem ti, srce, jebena je to radnja. Znam, Hari, znam. Ni ja ne volim to što se događa. Pa šta je onda problem? Ne znam, ja — čuj, ti bi mogla da ga ubediš da se rastavi od nekoliko stotki. Šta je to za njega? On je pun love, božju mu kuvaricu. U njenom pogledu i glasu bio je jedan pri-senak molbe, Tako bih želela da postoji neki drugi način da dođemo do novca. Ama, baš me briga kako / ćemo doći do novca. Ako ti imaš neku drugu ideju, n sjajno, aT ja sam, jebiga, izgubljen i nama treba ta if lova. Nije problem doći do novca, Hari — Pa šta | je onda problem, matermu? Merion ga ponovo mole-', ćivo pogleda, Ja prosto ne znam šta bih morala da j radim da bih ga nabavila. To što je Merion rekla bilo je očigledno i neizbežno, ali Harija njegova potreba prinudi, i dopusti mu, da brzo izbegne to oči-\gledno pre nego što istina toliko izbije na videlo da mu izmeni želje i da on odbaci svoj predlog, Ne sekiraj se. Izaći ćeš ti s njim na kraj. Merion pogleda Harija i dugo nije skidala pogled sa njega, nadajući se da će nešto neočekivano, i srećno, izmeniti reci i situaciju, da će neki deus ex machina da se spusti sa tavanice i trenutno resi dilemu. Ili ćeš ti uzeti novac od tog dušebrižnika ili mi nećemo kupiti nikakvu drogu. Prosta stvar. I njena se želja ispuni. Dilema je bila rešena. Merion klimnu glavom i pozva Arnoldovu ordinaciju.

Na njen zahtev, našli su se u jednom malom, mirnom restoranu sa intimnom atmosferom i dis-kretnom svetlošću. Merion je došla petnaest minuta kasnije da bi se osigurala da ona njega ne čeka i ne bude upadljiva dok sedi sama. Šminka joj je pokri-224ali je na njemu tanka crta iscrpljenosti bila V- 'dna čak i pri slaboj svetlosti restorana. Jesi li !f bro? Nešto nije u redu? Ne, ne, izgleda da imam ki beskonačan nazeb. Nikako da ga se oslobodim. "e *bi se na nekoliko dana, pa mi se opet vrati. Danisi pod nekim stresom? Znaš, nerazrešena emocionalna tenzija može da izazove virusnu infekciju. Merion je osećala unutrašnju napregnutost; borila se da se savlada, pa se usiljeno osmehnu, Ne, nije to kod mene. Samo imam mnogo posla. U poslednje vreme sam dosta radila i uradila. Pa, to je divno, drago mi je što čujem da si produktivna. Merion je ulagala krajnje napore da na licu zadrži osmeh, dok je nešto grickala i pijuckala vino, a Arnold je s vremena na vreme pravio primedbe na njen slab apetit i čudio se što ona zapostavlja vino, Pa, ovo je jedno od tvojih najomiljenijih. Održavala je osmeh ispred sebe i klimnula glavom, Znam, pružila ruku i dodir-nula njegovu nadlanicu, ali ovaj moj nazeb, kao da mi je uništio čulo ukusa i apetit. On se nasmeši i dodirnu njenu ruku svojom drugom, Da ti sasvim iskreno kažem, prilično me je iznenadio tvoj poziv. Je F nešto nije kako valja? Merion se obuzda da mu ne nabije svecu u lice, i s velikom mukom proširi svoj osmeh, Ne, zašto pitaš? O, to je obično slučaj kad te pozove neko s kim se dosta dugo nisi video i ko pozive na ručak ili večeru odbija i odlaže već nekoliko meseci. Merion prvo malo srknu vino, pa onda popi još jedan gutljaj, Ne, sve je u najboljem s redu, ali stvarno sam došla da te zamolim za jednu '\ uslugu. On se malo odmače od stola i lukavo se os-ynehnu. Njena utroba vrisnu, Kučkin sine kicoškiM &li ona malo obori glavu i pogleda ga kroz poluotvorene kapke, Potrebna mi je jedna pozajmica od tri stotine dolara. Smem li da pitam zašto? Za neke -; fnoje privatne stvari, Merion je pokušavala da u svoj ' psmeh unese što je moguće više topline, ne pitajući225

se šta on misli sve dok je ne nervira. On je kratko pogleda pa sleže ramenima. To nije problem. Merion u sebi uzdahnu sa olakšanjem. Moraću da ti dam gotov novac. Shvataš. Ona klimnu glavom, To mi najviše odgovara, razvuče lice u osmeh prave topline i iskrenosti i uhvati sebe kako jede nešto od jela, uživa u vinu i oseća zahvalnost što je Hari bio kadar da joj donese malo dobre droge i oslobodi je ponovnog prolaska kroz ono bolesno stanje. Stalno se podsećala na to da ova prilika nije ni malo drukčija od svih onih ranijih, kad je ručavala ili večeravala sa Arnoldom. Bilo je to isto. Bilo je to isto. Reci mi, da li ovo ima neke veze sa onim momkom s kojim živiš? Merion je morala da suzbije iznenadnu navalu gneva i održi osmeh na licu, Ne. On se nasmeši, naže preko stola i dodirnu joj ruku, Nije ni važno. Samo sam bio malo radoznao. Kako on izgleda? Merion dozvoli svom telu da se opusti i da droga još jednom procirkuliše kroz njen sistem, ispunjavajući je toplinom i osećanjem zadovoljenosti. Veoma je zgodan. Zapravo, divan. Merion ispi svoje vino a Arnold sačeka da joj konobar ponovo napuni čašu pre nego što će se malo nagnuti napred. Lep je i čulan... poetičan. Ti mi i zvučiš i izgledaš kao da ga voliš. Lice joj se još više razmekša, Volim ga. A da li on voli tebe? Da. I potrebna sam mu. Arnold klimnu glavom i oni se osmehnuše jedno na drugo. Ja mogu da mu pomognem da mnogo postigne u životu. Imamo velike planove.Posle večere su otišli u jedan mali stan koji je Arnold držao u gradu. Merion je sedela u njoj veo-ma poznatom ambijentu, pokušavajući da se oseća ugodno, pokušavajući da ne oseća ugroženost, ali kad god bi Arnold nešto rekao, ona je imala želju da mu drekne u lice, ali je nastavljala da gleda ispred sebe i da se usiljeno osmehuje, očajnički nastojeći da se seti kako se ponašala, šta je radila i226rila u svim ranijim situacijama kad je bila g°V°im ali joj se ništa od svega toga nije vraćalo, S nJ1 nagona da mu drekne u lice. Stalno se nametala u naslonjači, trudeći se da zauzme neki poznats , v .__da li je gledala u policu s knjigama, kad? bila ovde, ili u sliku iznad kauča? Kako je držala cigaretu? Cigareta joj se odjednom učini velika i upadljiva, a kad otrese pepeo u pepeljaru, ona se upita da li je trebalo da ga otrese pored

pepeljare. Naglo se uspravi u naslonjači, ispravi leđa i protegnu vrat, zatim rastavi prekrštene noge, povuče suknju naniže, preko kolena, zatrepta očima i oseti kako joj obrazi buknuše, dok se pitala da li Arnold proce- j njuje njeno ponašanje. Pokušavala je da u sebi izazove osećanje ugodnosti u poznatoj sredini, ali ne uspe. Sve joj se i dalje činilo stranim. Pokušavala je da to osećanje odagna ili bar otupi govoreći sebi da je sve to isto, isto, isto kao i ranije, ali osećanje je bilo uporno. Slušala je Arnoldov glas kroz muziku, osećala kako joj se mišići na licu grče, slušala svoj glas kako odgovara njegovom, ali se osećala nekako čudno odvojena od tih zvukova i od svega ostalog. Kao da je čekala nešto, možda da zazvoni telefon i čuje Harijev glas kako joj govori da zaboravi novac i dođe kući, Nabavio sam nešto droge, ali Hari ne zna broj ovog telefona, niti zna da je ona ovde. On misli da je ona sad u nekom pozorištu ili na nekom sličnom mestu. Ne pada mu na pamet da je ona ovde i da čeka da ode u krevet s Arnoldom. Kad bi to znao, on ne bi — pokušavala je, očajnički, da nastavi, ali neki unutrašnji glas joj se rugao a istina se gmižući probijala kroz svaki delić njenog bića... ona zna i Hari zna. Oni se vole, ali oboje znaju da je ona ovde i da čeka da ode u krevet s Arnoldom ...Merion je sedela na ivici kreveta, leđima okrenuta Arnoldu, trudeći se bolno da se orijentiše. Ose-227

HMćanje otuđenosti bivalo je sve jače — sve je to isto, sve je to isto — treptala je očima dok je gledala oko sebe a Arnoldov glas joj je brujao u glavi. Pogledala je u pod i znala da mora da se svuče. Lampa na uzglavlju bila je tako škiljava da je jedva mogla da vidi zid, ali to joj je smetalo i ona zamoli Arnolda da je ugasi. On se malo namrgodi, Zašto sad naprasno hoćeš da gasim? To nikad ranije nisi želela. Ona proguta vrisak i zamalo ne poče da plače. Pokušavala je da zvuči normalno, pa ma šta to normalno značilo, ali ljutnja u njenom glasu bila je očigledna, Prosto tako želim. Molim te, Arnolde. On sleže ramenima i ugasi svetlost. U iznenadnom mraku ona se za tre-nutak oseti bezbedno i brzo se svuče, svesna svakog deliča odeće koji je skidala sa svog tela, i na grudima oseti svoje prekrštene ruke, dok se brzo zavlačila među čaršave — sve je to isto, sve je to isto — i osetiše se sluzavo.U svetlosti stana Arnold je bio zapazio njeno bledilo pod šminkom i njenu mršavost. Pošto je sa Merion bio u krevetu mnogo puta tokom dve godine, Arnold je sad bio svestan razlike između njenog sadašnjeg i nekadašnjeg tela i držanja, ali ono što mu je najviše padalo u oči, kad ih je prilagodio škiljavoj svetlosti lampe, bili su tragovi od igle na njenim rukama. Merion je, razume se, nosila haljinu sa dugačkim rukavima da bi sakrila ruke, ali to nije mogla večito. Arnold je zamalo nije upitao otkud joj to, ali se odjednom predomislio i napravio da ništa nije video. Okrenuo se prema njoj i počeo da je ljubi a Merion se odazivala što je mogla toplije, podsećajuči se neprestano na Sve je to isto. Sve je to isto. Bila je ona i ranije u krevetu s Arnoldom. Nema tu nikakve razlike. Micala se, micala, nadajući se da pravi prigodne pokrete i odaje odgovarajuće zvuke, dok se očajnički trudila da se seti šta su njih dvoje bili, ali sve joj je izgledalo nekako strano 228• neskladno, a zatim je pokušala da misli na Harija, .. poče sve da uništava i ona se za trenutak sledi, dok joj njegov lik ne iščeze iz svesti, pa još žešće zgrabi Arnolda i krenu u jedno bacakanje po krevetu, nadajući se da se ponaša kao svaki put ranije kad je bila sa Arnoldom, ali ma koliko se podsećala na činjenicu da je to isto bilo već mnogo puta pre ovog, ona se i dalje osećala prljavo, pa je neprestano govorila sebi Bilo je to isto ovako. Bilo je to isto ovako. Bilo je to isto ovako. Ali sebe nije uspela da uve-ri i sve što je mogla da učini bio je pokušaj da uveri Arnolda, pa je i dalje u sebi pojala svoju mantru bilo je to isto ovako i, mada joj to nije pomoglo da se oseća čistom, bar joj je dopuštalo da radi ono što je moralo da se radi i s vremena na vreme se podsećala na to da je Hariju potreban novac i da ona ovo radi za njega a ne za novac i bilo je to isto ovako, bilo je to isto ovako, bilo je to isto ovako... Merion je ponela sa sobom i svoju odeću u kupatilo. Kad se okupala, obukla se, sredila kosu i popravila šminku pa se vratila u spavaću sobu. Svetlost je gorela ali ona se sad osečala bezbedno. Arnold je sedeo na ivici kreveta i pušio. Ona se osmehnu na njega, nadajući se da je to osmeh na koji je on bio naviknut, ali sad joj je od svega veća bila briga

da se vrati kući. Da li taj novac ima neke veze sa tragovima na tvojim rukama? Šta? Sa onim tački-cama. Tragovima od igle. Da li ti je za to potreban novac? Ma, jesi li ti...??? — on sleže ramenima — O čemu ti to govoriš? oči joj zasijaše. Arnold se profesionalno smeškao, Nemoj da se uzrujavaš. Ako si u nevolji, možda ja mogu da ti pomognem. Pogled J°j se smiri, Nisam ni u kakvoj nevolji, Arnolde. Sve Je u najboljem redu. Gledao ju je trenutak-dva a na lcu je imao zbunjen izraz. Da li mogu da dobijem novac, Arnolde? Stvarno moram da idem kući. Kasno

je. Nastavio je da je još malo gleda, A ja bih 229rstvarno želeo da čujem odgovor. Mislim, da li ti —. kakvi su to tragovi na tvojoj ruci? O Gospode, zar ti, Arnolde, uvek moraš tako da okolišiš? Zar ne možeš da me prosto pitaš da li se drogiram? Je l' to hoćeš da kažeš? Zar ne? On klimnu glavom. Da. Pa, ako ćeš se posle toga bolje osećati, da, drogiram se. Izgledao je povređen i lako zavrte glavom, Ali kako možeš to da radiš? To je nemoguće. Ništa nije nemoguće, Arnolde. Sećaš se? Ali ti si tako mlada i inteligentna i talentovana. Mislim, ti nisi kao oni... oni ljudi što tumaraju ulicama i s leđa napadaju stare dame da bi im uzeli pare da kupe drogu. Ti si kulturna i prefinjena, i ti si na terapiji — a terapeut — gledali su se nekoliko trenutaka, Arnold je bivao sve zbunjeniji i uznemireniji. Ali zašto? Zašto? Me-rion ga je ćuteći malo gledala, zatim duboko i glasno uzdahnu, a telo joj je reagovalo kao da ga nešto steže, Zato što se pomoću toga osećam ćela... zadovoljna. Uznemirenost i zbunjenost u Arnoldovom pogledu počeše da sevaju gnevom. Molim te, Arnolde, je F mogu da dobijem taj novac? Ja stvarno moram da idem. On ustade, kruto, ode u drugu sobu, vrati se s novcem i pruži joj ga, Mislim da bih mogao i da ti ga poklonim — Vratiću ti kroz dva dana. Ne, sve je u redu. Uostalom, ti si ga zaradila. On ode u kupatilo i zatvori vrata za sobom. Merion se malo zagleda u vrata, pa iziđe iz stana. Dok je silazila niz stepenice, u njoj su rasli i borili se gnev i gađenje, a kad je izjurila na ulicu i osetila udar hladnog vaz-duha, naglo je zastala, ošamućena, naslonila se na zid zgrade i počela da povraća, povraća ...Harija je zavijala utroba. Prvih pola časa posle odlaska Merion, sedeo je zavaljen na kauču i, zahvaljujući drogi, opušten, i gledao televiziju. Stalno je govorio sebi da će se ona za dva časa vratiti i da će230

u-ti mrtvo 'ladno, ali kako su se minuti sporosve EU" " j v. . . i . .-i H činilo mu se da mu nešto raste u utrobi idsTga steže; zatim je to bujalo, penjalo mu se u * di i čupalo ga u grlu, te se on odupirao blagom osećanju mučnine. Ali njemu, na neki način, nije smetala ta fizička nelagodnost, jer bio je kadar da to podnosi i izbegava stvari koje su mu prolazile kroz glavu, stvari koje su postepeno rasle i razvijale se u slike i reci, slike koje nije želeo da vidi i reci koje nije želeo da čuje. Posle jednog časa počeo je stvarno da biva uznemiren. Za manje od pet minuta pogledao je u sat nekoliko puta i svaki put ga je pokazano vreme zapanjivalo, jer bio je siguran da je više prošlo, pa je ponovo vraćao pogled na ekran, pa je ponovo mislio na vreme, ne verujući da je dobro video na satu, pa bi opet pogledao u sat i bio ljuto razočaran stvarnim vremenom i, tako, opet natrag ekranu, ponavljajući istu proceduru mnogo puta pre nego što će ustati i na jebenom televizoru menjati kanale, od jedne stanice do druge, i svaki mu je jebeni šou izgledao gori od isključenog prethodnog i on zato nekoliko puta pređe preko svih kanala i najzad se zadrža na jednom starom filmu, pa se vrati na kauč i poče svesno da se bori protiv gledanja na sat. Popušio je pola cigarete marihuane, misleći da će mu to srediti stomak, a kad je završio, zavalio se na kauču i nesvesno stavio desnu ruku na svoj sat i, buljeći u ekran,

pokušao da se zaintere-suje za šou, ali to mu nije apsorbovalo energiju ni sa površine svesti, te je postajao sve svesniji slika 1 reci koje su mu se formirale u glavi, pa je zato počeo da obraća pažnju na svoju fizičku nelagodnost, 1 kad mu se učinilo da će možda povraćati, uzeo •J,6 kutiju bombona s belim slezom u čokoladi i počeo da ih žvaće dok je buljio u televizor i odagnavao suke koje kao da su mu se bućkale u utrobi i sevale kroz mozak, pa ih je

potiskivao, gurao naniže, na-231Fpolje ili na neko drugo prokleto jebeno mesto, ali mučnina mu se penjala do glave i ubrzo je svakim delićem tela osećao muku od te unutrašnje borbe \ 1 nastavljao je što je mogao duže i žešće da se bori 1] ali je najzad ponovo pogledao u sat, ali taj kučkin sin bese stao i njemu dođe da ga otrgne sa članka na ruci i baci kroz jebeni prozor, ali onda shvati da je to odlično, da mora da je đavolski mnogo kasnije nego što je mislio, te zato okrenu na telefonu broj »Sada-je-tačno ...« i posluša glas sa trake i signal bip-bip a užasna tuga mu preplavi telo kad je pogledao na sat i nastavio da sluša glas koji mu je ponovo govorio koliko je sati, pa opet za jednu sekundu više, i svaki put mu je sat bio savršeno tačan i ma koliko dugo slušao glas i signal i buljio u te jebene kazaljke, vreme se nije menjalo i sad mu je tuga izvirala iza očiju i on je osećao kao da neka poplava suza pokušava da se probije napolje i bio je pognut kad je spuštao slušalicu i seo na kauč i buljio u ekran ali su ga kazaljke na njegovom satu i dalje bolno satirale i ma kako sporo vreme prolazilo, to je neizbežno i sad već mnogi časovi behu prošli od njenog odlaska a slike i reci nisu više samo maglovito lebdele u njemu i blago mu doticale svest već su mu sad naglo sevale pred očima, gotovo kao da su se nalazile izvan njega, i on je video Merion kako leži u krevetu s nekim velikim debelim jebačem koji joj žestokim jepstvom rastura guzicu, pa bi brzo okrenuo glavu na drugu stranu i stenjao i ječao i vrteo se na mestu, pa bi opsovao jebeni ekran i prebacio se na drugi, nadajući se da će tu videti neku jebenu stvar koja može da se gleda i stalno je govorio sebi da su njih dvoje samo na večeri i da ne možeš tek tako samo uzeti lovu na zajam i kidnuti već da moraš da sediš i piješ vino i sereš i šišaš njegov — ma, kakav je ovo jebeni šou? pa je nastavio da menja kanale ali nije mogao da odagna sliku na.232•0" neki rmpalija nabija u nju onu svoju stvar,v.T-70 ookuša da ih obuče i smesti u restoran te on oiAv fviv _de piju kafu i raz§ovaraJu' ah tu sllku mje m°ga(> da^održi, pa čak i kad ju je malo održavao čuo je neki glasić u svom potiljku kako mu se ruga i šapuće, Sranje, sranje, sranje, i on pokuša da žmure-njern i trešenjem glavom to odagna, ali ništa nije pomagalo već je to samo bacalo svetlost reflektora na krevet na kojem su oni ležali, pa čak i onda kad je uspevao da ih vidi za stolom, ona je gurala ruku pod sto i tamo nešto hvatala, te Hari ode u kupatilo i uze kesicu koju je čuvao za sutra, Al' jebiga čoveče, meni sad to treba, ova poslednja kesica bila je mnogo puta cvikovana, droga nije mnogo jaka a ja, jebiga, nisam lud da se razbolim i da ne budem u stanju da iziđem napolje i nabavim još, nego šta, to ću i da uradim, fiksnuću se pa idem da vidim šta se na ulici događa, možda se baš sad nešto događa, pa bir mog'o da kupim nešto pristojno, ne mogu ćelu noć da sedim ovde i gledam jebenu televiziju, to bi me klot sjebalo, i njemu se iznenada smuči, on se naže iznad klozetske šolje i poče da izbacuje iz sebe one čokoladne bombone koje je malopre pojeo i sad je gotovo kao hipnotisan gledao u bljuvanjak dok mu je lako kuljao iz usta u klozetsku solju i pljuskao po njenim udubljenim bokovima, gledao kako se crna čokolada, beli slez i zeleni jed tako divno mešaju da se osmehivao na mali okean ispod sebe, prošaran ostrvcima i planinama sa snežnim vrhovima i sme-škao se i prigušeno srne jao i povukao ručicu i sve sprao, pa je lice ispljuskao hladnom vodom, istrljao ga peškirom, osećao se bolje i seo na ivicu kade uživajući u talasu okrepljenja koji mu se valjao kroz; te*°' u Blagotvornoj smirenosti koja ga je obuzimala brišući

slike i reci, pa se onda polako vratio u dnevnu sobu, popušio i ostatak cigarete marihuane, zavalio

se na kauču, ždraknuo ekran, pojeo ostatak 233

bombona, osećajući neko vreme mekotu i staloženost, a zatim poče da zapaža vreme i sad je vreme registrevao u časovima a ona jebačka slika se vraćala i on je pokušavao da onaj glas istisne iz glave, ali on mu se samo rugao i nastavljao sa svojim podmuklim šaptanjem i kikotanjem i restoran je ubrzo bio dobro osvetljen i zidovi se srušiše a on nije mogao da ih vrati, ma kako uporno pokušavao, te pre-stade da pokušava i sad je samo posmatrao kako se igre odvijaju dok se Merion i onaj kučkin sin valjaju po krevetu i on je jebe sa svih strana i u svim pozicijama, a u Harijevom stomaku je rasla šupljina i činilo mu se da se stomak širom otvara i da mu ga ledeni vetrovi cepaju duvajući kroz njega a istovremeno i da mu utroba oživljava od razigranih crva i pacova, suze besa i tuge vlaže mu očne duplje, u glavi mu pritisak kao pod vodom a stravična mučnina raste i raste u njemu dok on bulji u te slike i sad im već pomaže da se razvijaju i daje im snagu, snagu što izvire iz nekog mesta u njemu i sve ga više iscrpljuje, bol mu se pojačava, mučnina nastavlja da biva sve veća i veća, ali on je, nekako, znao da neće opet bljuvati, da će mučninu prosto podnositi, te nesvesno stavi ruku na svoju preponu, povuče noge na kauč, pa se polako ali nepopustljivo skupljao u položaj fetusa, i cigaretom potiskivao mučninu, i što je više gledao slike na onom ekranu u svojoj glavi, više mu se činilo da mu srce raste, preti da mu rastavi rebra i iscuri iz grudi, dok mu je u grlu oticala neka prokleto jebuća stvar, te je s mukom disao, i on odjednom đipi, promeni zaje-bantski kanal i još nekoliko puta pređe preko svih stanica, pa se vrati na kauč, sede i razrogači oči što je više mogao i pokuša da se ne bori protiv slika niti da im daje maha, ali mučnina je bila uporna i on polako prestade da je suzbija i samo se prepusti onoj šupljoj, mučnoj, mrtvoj stvari u sebi a svi bo-234 '

vi strahovi i muke postadoše jedan oklop očaja-°a u kojem se sad, kad je borba prestala, osećao°Jaltene ugodno, pa se samo zavali na kauču i poče, buiji u televizor, gotovo zainteresovan za ono štose tamo zbivalo, pokušavajući da nađe snage da ve-ruje u tu laž, kako bi mogao da veruje i u onu lažu sebi.Pomisao na to da iziđe i vidi da li se napolju nešto događa, lebdela je oko Harija u toku prikazi-vanja reklama, ali kao da nije imao dovoljno snage za taj korak. Kratko bi podržavao tu misao, kad god bi mu se javila, ali je on ipak napusti kad ponovo poče jedan film. Merion se najzad vrati kući. Obrazi su joj bili rumeni i od hladnog vetra i od šminke. Ona se istrese iz svog kaputa, Uh, kako je hladno napolju. Čitavu večnost sam čekala taksi. Da, kur-vinjski gadno vreme. Dugo je

okačinjala kaput na čiviluk i doterivala haljinu da bi za to vreme postala samosvesna, pa je pri tom i zatvorila oči i pokušala da koncentracijom odagna tenziju iz stomaka i izazove iskru u svom oku pre nego što se okrenula i pogledala Harija. Pa, dobila sam novac — idući ka kauču i pokušavajući da deluje opušteno i nonšalantno — evo. Pruži novac Hariju. Dobro je. Sad ćemo moći da se sredimo. Pokušavao je da bude opušten i ne samo da ignoriše nego i da odbije činje-nicu da je u sobi vladala neugodna atmosfera koja je bila tako intenzivna, gotovo opipljiva. Merion se zavali na kauč, prekrsti noge, malo nakrivi glavu i osmehnu se, trudeći se da govori što je moguće prirodnije, Kakav je ovo film, srce? Hari sleže ramenima, Ne znam. Tek sam ga uključio. Merion klimnu glavom i zadrža pogled na ekranu, boreći se, boreći se, boreći se, ali je znala da je ne samo nekorisno nego i besmisleno sedeti tu i praviti se kao da se mšta niJe dogodilo, da je sve isto i da se ništa nije promenilo. Bilo je to apsurdno i ona protiv svoje 235volje sleže ramenima kad joj ta reč odjeknu u glavi; bila je i suviše inteligentna i svesna da bi sebi do-pustila da upadne u klopku samoodbrane. Znala je da o tome ne može da razgovara s Harijem, da bi tako bilo samo gore, mnogo gore, ali to nije mogla da porekne pred samom sobom. Gotovo je glasno uzdahnula kad je došla do odluke i kad ju je prihvatila. Desilo se što se desilo. Ona to prihvata i dopušta da stvar ode iz njene svesti u neki drugi prostor i da prosto ništa ne kaže Hariju... Sleže ramenima u sebi. Ne, ni on je, verovatno, neće ništa pitati. Ona uzdahnu, osmehnu se na Harija kad je on pogleda, i protrlja mu zadnji deo vrata, Volim te, Hari. On je poljubi, I ja tebe volim. Merion se ponovo osmehnu a on zatim skrenu svoju pažnju na ekran; i ona je malo gledala u ekran, pokušavajući da ignoriše onaj užasni čvor koji joj se stezao u stomaku, pa odvoji jednu nogu od druge i naže se napred, Mislim da ću morati da se fiksnem. I ti hoćeš? Ja sam to maločas. Idi. Ona se ponovo osmehnu, automatski, i ode u kupatilo govoreći sebi da joj se samo učinilo da se Hari čudno ponaša. Kad je sebi ubrizgala drogu, malo je sedela u kupatilu dopuštajući da joj se svi konflikti rastope u prijatnoj toplini u kojoj se sad kupala; na licu je osetila pravi osmeh pa se vratila u dnevnu sobu. Prebacila je jednu ruku preko Harijevih ramena i ponovo mu protrljala zadnji deo vrata a on se polako odazivao, i oni se zgrabiše, očajnički, hvatajući se, napipava-jući se, dugo, dugo, dok je televizor i dalje brundao u pozadini; onda odlučiše da odu u krevet i Hari je šcepa i poče da je steže sve jače i jače, ona se pri-pijala uz njega, ljubila ga i grizla dok joj je on ljubio telo pokušavajući da izazove strast koja bi mu prostrujala kroz žile, ali nešto je nedostajalo, nešto je prekidalo tok nečega, i ma koliko se očajnički trudili, nisu uspevali da postignu da im fizički po-236

znače nešto više od običnih pokreta, i što su više pokušavali više su se uvlačili u svoje sopstvene ljušture nelagodnosti, sve dok se prećutno ne složiše da s tim pokušajima prestanu, pa se nekako iscrpeše u nečemu što je ličilo na san i oslobađanje.237Sara je sve vreme nosila svoju crvenu haljinu. I zlatne cipele. Ejda joj je i dalje doterivala kosu i, ako bi mogla da natukne, sve da se možda nešto i dogodilo s tim šouom, ona je spremna i da nastavi s doterivanjem njene kose, ali na to je Sara zatresla ne samo glavom nego i rukama i celim telom. Ponekad bi neke od ostalih dama dolazile Sari u po-setu i donosile kolače sa slatkim sirom ili dimljenog lososa sa zemičkama, ali Sara nikad nije bila gladna. Ona je sebe i dalje zamišljala zoftih. Koža joj je na mišicama visila kao mreža za ležanje, ali ona ipak nije jela, nastavljajući da sebe zamišlja kao jednu zoftih damu. Pa onda budi zoftih, ali tebi je potrebno meso na kostima. Ali Sara bi odbijala hranu, pila samo kafu i neprestano pričala o tome kako će se pojaviti na televiziji; a kako joj je televizor uvek bio uključen, proučavala je svaki kviz-šou, da bi bila kadra da se takmiči, bez obzira na šou u kojem će ona učestvovati. Prijateljice bi je ubrzo ostavile a ona bi sedela u svojoj tv-naslonjači, gledala u ekran, klimala glavom i osmehivala se posmatrajući sebe kako elegantno stoji i kao iz rukava sipa odgovore, svi joj aplaudiraju, ona prima poklone, drži jedan mali govor i kaže da poklone neće zadržati nego će ih dati sirotinji, a publika još življe aplaudira,

pa su tu i njene fotografije u novinama i u tv-vestima u šest, pa čak i u onim vestima u jedanaest časova,238

se na svakog osmehuje a kad izađe na ulicu, skandira, VO-LI-MO SA-RU, VO-LI-MO SA-RU, VO-LI-MO SA-RU, i Sara bi uzdahnula, nasmešila se, obgrlila sebe dok bi gledala svoju televiziju i pila kafu, ali svaki dan, ujutro, nešto bi se desilo i ona bi se čudno osećala, spuštala bi roletne i navlačila zavese i s vremena na vreme ustajala da proviri kroz pukotine na roletni i uhvati ko je to posmatra, pa bi pogledom obuhvatila što je moguće šire područje napolju, ne pokazujući se bilo kome ko bi mogao da je špijunira, pa bi se onda vratila u svoju tv-na-slonjaču i ponekad kratko osmotrila svoj frižider, brzo, a on je samo stajao tamo nem i uplašen; a zatim bi ustala i polako i tiho, na prstima prišla, vratima i dugo osluškivala, zadržavajući dah što je duže mogla, da je ne bi čuli, pa bi se sagnula, odle-pila neprozirnu traku sa ključaonice i provirila da vidi da li stoje pred vratima, ali oni su uvek uspe-vali da se sklone pre nego što bi ih ona ugledala. Stavila bi drugu traku na ključaonicu, uzela nekoliko valijuma, pa bi se vratila u svoju tv-naslonjaču i nastavila da gleda program, jedan za drugim, a kad bi tamo neka majka bila zabrinuta, Sara bi se s vremena na vreme grčevito hvatala za grudi, pa bi govorila ženi da ona zna kako je to kad vam nedostaje sin. Moje jedino dete, moj bubili, a nemam čak ni broj njegovog telefona. Ali, znate, on je jako zauzet. On ima svoj sopstveni posao. Moj Hari je čovek s profesijom, i ja ću uskoro biti baka, i Sara bi je tešila i govorila da će sve biti dobro, pa bi onda progutala još nekoliko valijuma i oči bi počinjale da joj bivaju teške a neka tuga bi joj se kao konopac obmotavala oko tela i suze slivale niz obraze, dok je gledala večernje i noćne emisije, pa čak i kad je samu sebe gledala u vestima u jedanaest, tuga kao Je n*Je napuštala a pogotovu dok je gledala jedan tužan film i pri tom mrmljala molitvu da je televi-239zija obavesti u kojoj će emisiji i kada ona nastupiti, i da joj Hari dođe u posetu i sa sobom povede svoju verenicu, i da zajedno piju čaj pa da joj Sara kaže u kojoj će emisiji nastupiti, da je gleda, i ona bi tom prilikom nosila svoju crvenu haljinu, O, Sejmure, ti se sećaš te moje crvene haljine? Harijevog bar mic-vaha? Je l' nešto nije u redu, Sejmure? I ti ćeš doći na taj šou i mi ćemo osvojiti nagrade pa ćemo ih razdeliti siromašnim ljudima, da ih obrađujemo, a Hari će imati sina, mog unuka, i ona bi trebalo da pazi na automobile ... O, kažem ti da paziš, kad god kola dođu tek tako a čovek se osvrće oko sebe i gleda tu nevolju, i ja ću da čuvam mog maleckog bubi-lija, pa ću da mu pričam kako se spravlja punjena riba koju Hari voli i zašto mi ništa ne kažeš, Sej-mure? nego samo stojiš tamo i gledaš me, dođi, dođi da idemo na spavanje, dođi, dođi... I Sara Goldfarb ode u krevet držeći Sejmura za ruku a Hari i njegov sin i televizija plivali su po njenoj suzama ispunjenoj svesti i suze su joj curile iz očiju i kvasile jastuk na kojem je odmarala glavu i pokušavala da zbriše bol u grudima...... a zatim se budi ujutro, uključuje televizor pa kuva kafu, pa uzima svoju ružičastu, crvenu i na-randžastu pilulu, pije kafu, bulji u navučene zavese i poziva telefonom McDick Corp., pa spušta slušalicu i zbunjeno vrti glavom, pokušavajući da se seti šta su joj rekli, pa onda sedi, sluša i pod rukom oseća kako joj srce gruva u grudima da iskoči a puls joj bubnja u ušima, i ona sedi u svojoj tv-naslonjači, hvatajući se s vremena na vreme čvrsto za mišice, dok joj lupanje srca preti da prekine dah i ona prvo polako poče, pa odjednom shvati da neko u McDick Corp. pokušava da je odbije od televizije, pa je ve-rovatno i pocepao njenu prijavu, te oni tamo i ne znaju da ona treba da učestvuje u kvizu — čula je ona da se takve stvari događaju a i mnogo puta jeledala na televiziji kako ljudi to rade i kako ponekad nekog izigraju pa ga liše nasledstva i to niko e zna — ali ona će da ode tamo i otkrije ko je to učinio, pa će ispuniti novu prijavu, i Sara obuče 'arape i preko njih debele vunene dokolenice koje su joj ostale od Sejmura, pa s mukom uvuče stopala u svoje zlatne cipele, preko crvene haljine navuče džemper, obuče zimski kaput, oko vrata obmota jednu maramu a drugu oko glave i iziđe na ulicu, ne usporavajući niti oklevajući kad joj hladnoća i susnežica udariše u lice već je samo grabila ka

podzemnoj železnici, ne obraćajući pažnju na svet i kola, brzo hodala oborene glave i probijala se kroz vetar; nastavila je da nešto mrmlja za sebe dok je sedela u podzemnoj železnici i gledala u reklame iznad se-dišta, prepoznavajući proizvode reklamirane na tele-viziji i imala tačne asocijacije na svaki onaj šou koji je tim reklamama bio prekidan, pa je ljudima oko sebe pričala o kvizu i kako će se ona pojaviti na televiziji i pomagati sirotinju i da će njen Hari biti sa njom, a ljudi su nastavljali da čitaju svoje novine ili da gledaju kroz prozor i da je ignorišu upravo tako potpuno kao da se ona tu nije ni nalazila, sve dok nije ustala, a onda je jedan par lako slegao ramenima i malo je osmotrio, samo krajičkom oka, dok je ona hodala preko platforme nastavljajući da nešto mrmlja, idući uz stepenice pa onda ulicom, čvrsto držeći oko glave svoju maramu »ba-bušku«, pa bi se na zaleđenim ulicama često okliz-nula i klizala u svojim zlatnim cipelama, ali ona se i dalje probijala svojim putem kroz vetar i susne-zicu ka. zgradi u Medison-aveniji, ušla u lift nesves-na pogleda i buljenja ostalih, zatim i u prijemni odsek McDz'c/c-korporacije, gde je upitala telefoni-stkinju zašto joj nije davala vezu kad je zvala i rekla joj da sad želi da vidi Lajla Rasela, a telefo-nistkinja je buljila u Saru dok joj je razvodna tabla241zujala, zvrndala i sevala, ali se za trenutak ukoči kad ugleda Sarino iscrpljeno lice, upale oči, mokru i neurednu kosu s pramenovima koji su joj visili slepljeni za obraze, debele vunene dokolenice koje su joj bubrele između kaišića zlatnih cipela, a Sara, sva rasklimana i nesigurna na nogama, s vremena na vreme se udarala o zid dok je i dalje isprekidano govorila i svaki čas izgovarala svoje ime, a telefoni-stkinja se ubrzo seti tog imena i zamoli je da sedne, za trenutak, pa pozva Odsek novih programa i reče im ko je došao i šta se događa, i tu se za tili čas stvoriše neki ljudi i počeše da umiruju Saru i da je ubeđuju da bi trebalo da ide kući, a ona njima reče da s ovog mesta ne miče sve dok ne sazna u kojoj će emisiji da učestvuje, i voda joj se slivala niz lice i odeću a njena crvena haljina bila sva izgužvana i mokra a marama »babuška« joj klizila niz potiljak i Sara Goldfarb je izgledala kao neka žalosna vlažna vreća jada i očajanja, i polako je tonula u naslonjaču a suze počeše da joj se mešaju sa otopljenim snegom koji joj je kapljao niz lice i slivao se na gornji deo njene crvene haljine, elegantne haljine koju je ona nosila za Harijev bar micva, i neko joj prinese solju vruće supe i reče joj da pijucka da bi se malo zagrejala, i dve devojke joj pomogoše da uđe u jednu malu kancelariju gde su pokušavale da je smire a neko je pozvao i lekara i ubrzo su jedna kola hitne pomoći bila na putu ka tom mestu a Sara je sedela zgužvana i mokra u fotelji, jecajući i govoreći im da će ona sve razdeliti sirotinji, Ne trebaju meni nagrade, daću ih nekom da ga usrećim, ja samo želim da učestvujem u toj emisiji na koju toliko dugo čekam zajedno s Harijem i mojim malim unukom, a oni su pokušavali da joj objasne kako je samo nekoliko osoba izabrano, pa su zatim pokušali i da je uteše rekavši joj da za to treba vre-mena, da će i ona možda uskoro moći, ali ona je242i dalje jecala i s vremena na vreme joj je nečija ka prinosila ustima solju sa vrućom supom i ona bi malo srknula, a zatim dođoše dvojica pratilaca iz kola hitne pomoći, malo je osmotriše, rekoše joj nešto blago i smirujuće i upitaše je da li može da hoda, a Sara im odgovori da ona uvek hoda preko bine i da oni treba da vide njenog Harija u vestima u šest, a kad su je pitali kako se zove, jedna od devo jaka im reče da se ona zove Sara Goldfarb a Sara reče Mala Crvenkapa i ja ću opa-cupa da priđem voditelju, pa je i dalje sedela u fotelji i jecala, jecala, pa se, zatim, malo smirila i zamolila ih da pozovu Sejmura, on će doći i odvešće je u salon le-pote, a ona dvojica iz hitne pomoći joj pomogoše da ustane i s njom polako pođoše do lifta, uđoše u lift pa se spustiše dole do kola hitne pomoći i krenuše s njom kroz saobraćaj i susnežicu ka bolnici Bellevue.Sara, srećom, nije bila svesna svoje okoline, zakrčenih hodnika i soba i jurnjave osoblja; jauci od bolova, stenjanje, jecanje i vapaji nisu dopirali do njenih ušiju, a premlaćena, bolno presamićena i krvava tela nisu zapažale njene oči. Nju je njena bolest odvajala od okoline i ona je u sebi nosila sve što je mogla da podnosi, pošto je bila izolovana u čauri svoga sopstvenog bola. Sedela je u invalidskoj stolici dok su se formulari popunjavali a jedan le-kar ju je brzo pogledao, pročitao izveštaj pratilaca iz kola hitne pomoći, pa je uputio na Psihijatrijsko, i Saru odguraše kroz hodnike

do jednog drugog reda pacijenata, a posle još jednog sata čekanja, odgurali su je dalje, u jednu sobu u kojoj ju je jedan lekar ovlaš pogledao, zatim brzo prešao pogledom preko formulara koji su visili okačeni na ko-icima, upitao je kako se zove a ona je počela da Place i da pokušava da mu priča o Hariju, o emisiji na televiziji i kako je on njoj poklonio jedan nov 243

h

televizor i ona će se pojaviti na televiziji za sirotinju, a doktor je klimnuo glavom i brzo naškrabao belešku da je ona paranoidni šizofrenik i da je treba temeljno pregledati, ali da je u ovom slučaju apsolutno potreban tretman električnim šokovima. Zatim je pozvao pomoćnika i ovaj je Saru odgurao dalje, do jednog drugog reda pacijenata. Posle čekanja još nekoliko časova, Saru su najzad odgurali do jednog kreveta u hodniku izolovanog odeljenja koje se zaključavalo. Neki pacijenti su se vukli okolo sa izrazima lica tupim od velikih doza sredstava za smirenje, dok su neki bazali u luđačkim košuljama, a neki, opet, ležali vezani u krevetima i naiz-menično vrištali, plakali i molili. Sara je ležala na leđima gledajući u tavanicu i jecajući s vremena na vreme; njen sopstveni jad štitio ju je od jada ostalih. Posle izvesnog vremena, jedan mlad dežurni le-kar stade pred podnožje njenog kreveta. Bio je umoran i zevao je dok je čitao njen karton. Namr-štio se kad je pročitao komentare lekara sa Prijemnog i pogledao njihova imena. Malo se zagledao u Saru i uputio joj nekoliko smirujućih reci, dok ju je polako i pažljivo pregledao. Sara je povremeno ponešto odgovarala na njegova pitanja a on se os-mehivao, pa ju je ohrabrujuće potapšao po ruci. Oslušnuo joj je srce, zatim je zamolio da se uspravi i sedne, pa joj je s leđa oslušnuo i pluća; onda ju je zamolio da podigne ruke i stegne šake i zapazio je kako joj koža visi na mišicama, pa se ponovo zagledao u usahline oko njenih očiju i opuštenu kožu na vratu i upitao je da li je skoro imala neki srčani napad. Ne, srce mi dobro gruva. Da, vidim, i on nastavi da se na nju ohrabrujuće smeška. Pa, vi, mamice, izgledate kao da ste u poslednje vreme izgubili mnogo od svoje težine. Ona se osmehnu, Da, nosiću svoju crvenu haljinu na televiziji. On je slušao, tapšao je po ruci, nazivao je mamicom, stalno244

se osmehivao, blago i strpljivo je ispitivao i ona mu, najzad, ispriča sve o svom mršavljenju, dijeti, doktoru, pilulama i, mnogo, mnogo puta pominjući Sej-mura, svog sina Harija i televiziju. Okej, mamice, sve će biti u redu — tapšući je po ruci ohrabrujuće __brzo ćemo vas izlečiti. Hoćete li solju čaja? Široko se osmehivao na nju pa se kratko nasmejao kad se ona nasmeši i klimnu glavom, Dobar si ti dečko, Hari.Doktor dade potrebna uputstva dežurnoj sestri, da se Sara premesti iz Psihijatrijskog na Interno i pruži joj njen karton. Ona se osmehnu, Je l' opet Rejnolds? A ko bi drugi? Taj mora

da je najveće dupe koje je medicina ikad videla. Sestra se nasme-ja. Po njemu, svakom treba davati elektrošokove. Paranoidni šizofrenik... Jedina nevolja kod ove jadne stare žene su pilule za mršavljenje koje ona uzima.Tajron C. Lav je sedeo na ivici svog kreveta i trljao glavu, pokušavajući da shvati šta se događa. Slušao je kako izdrkani vetar trese prozore, a napolju je, ma-ha-micumu, ladnije nego na onom jehe-benom severnom polu a on će ubrzo jopet morati dizađe. Srahanje! Ko da je do jučer bilo leto, jeblo-ga pceto, a mi lepo klaj-klaj u šreh preko grada do mrtva-hač-nice gde si udarasmo fiksovi, a sa'ti dupe puca od mraza i dan ti se čini da je zajašio noć i svakiti dan izgleda 'gačak ko iljatu godina i ko da nikad nije bilo leto i ko da nikad više neheće dođe. Ama, mora da je nešto zajebalo tamo neko mesto. Ama, do jučer smo ta-ha-ko reći radili rad-nju i donosili kući ze-he-lenbaće a danaske se gadno strapaciramo da nabavimo samo tolko kolko da za-jebemo muku u stomaci. Srahanje! A one jehebene ulice, baćo, da crkneš, stvaharno, jebiga, da crkneš.245On se okrete i pogleda Alisu, svu sklupčanu pod jorganom, samo joj vr'vrca glave viri napolje i tolko je slahatka i cakana sveusvemu, al će skoro daš probudi i traži fiks. Jebiga, ta kučkica stvaharno ume da knjava. A kad ne knjava, tre-he-se joj se glava. On se osmehnu, Al stvaharno je to fina ženska, prirodno rođena maca. Nastavljao je da trlja glavu i osluškuje vetar. Ode onaj fini rokić a šnjim i ona lova-do-krova ko da je nikad ni jebilo a sad jaha ne možem ni jehebenu kiriju da platim. Sra-hanje. Ma, odakle mu dođe sva ta gužva s džapa-nje? Kako nam je samo bilo lepo i stahaloženo, pa smo jaha i Alisa znali samo da leheškarimo ovdi sotvoreni prozor i svetrić što pirka i blago dirka zahavesu i da si udaramo fiks i ostalo, a sad to zvuči ko da ovaj jehebeni vetar oće da razbije ceo ovaj hapartman, baćo. Srahanje. Ko da sad na svehetu nema ništa drugo do gužva sdžapanje. Ne kapiram. Prosto ne kahapiram. Kad bi bar imali love da no-ćaske nabavimo malo rokića. Akoga uopšte ima tamo. A moždar i neke badže tamo samo čekaju duvate dvatri mačora s lovu pa da i' snožekanju opelješu. Ne znam, jehebiga, šta sve mož' daš desi tamo napolje, baćo, ne znam jer na te ulice svahaki dan vidiš sve veći šiz... svahaki jebeni dan. Baš ko kad velika riba jede maleckiju ribu... Srahanje! a kad si ti ta maleckija riba, baćo, onda si gadan čabaf, baćo ... veliki čabar. I ondak samo gužva sdžapanje. Al bidi ladan, baćo, i jedi vruću ranu da budeš jak. Bar dostanemo ladni dok ne nabavimo tu drogu. A ondak nemaš više ideš tamo napolje u onaj jehebeni mraz stote reže i dupeti steže, uh što ne volem gužvanjac. Srahanje! On ustade, ode u kupatilo i stade ispred klozetske šolje, oslanjajući se jednom rukom o zid a drugom držeći kitu i, nekako, kao gledajući preko nje, otrese posled-nje kapi, Srahanje, skoro mi je i vreheme diznesem246

napolje i odem u onu jehebenu ladnoću. e da iaha udarim jedan metak pre nego štoI c» *•*** J - »i • • i

mi se smrzne kurac. On sede na Ahsmu stranu kreveta, povuče jorgan malo niže, protrlja joj vrat, gurnu je na leđa pa je grubo poljubi u usta, držeći je jednom rukom za dojku, Ajde, ženo, pro-ho-budi se Da mi treba crknuta mindža, jaha bi otišo u onu mrtvačnicu. Alisa poče da trepće očima i nekoliko trenutaka ga je tupo gledala, Šta to o'š? Srahanje__a §ta ti misliš da ja ocu? i on se uvuče u krevetpored nje, pa je čvrsto privuče k sebi. Ocu malo one fine stvaharčice koju imaš ovdi dole, ženo, pa joj protrlja stomak i stvarčicu i poljubi je u vrat a Alisa poče da se kikoće i da trepćući otvara oči. Pa jaha se jošte nisam ni probudila niti sam se fihiksnula. Srahanje, saće tebi tatica da tvoj fiks, i Tajron C. Lav učini sve što je mogao da vrelinom ljubavi snabde svoje kosti, mišiće i glavu i tako se izoluje od hladnoće i svega onoga što je te večeri moglo da mu se desi napolju.Bilo je to najčudnije veče i bio je to najčudniji prizor ikad viđen. Kapetan policijske stanice tog kvarta bio je nekoliko dana unapred obavešten o tome koje će područje biti upotrebljeno i da sve u tom području ima da bude pod kontrolom i mirno. Bilo je to kao da hodate po bojnom polju u jeku bitke, pa odjednom zađete iza ugla i nađete se u demilitarizovanoj zoni.

Ulice su bile prazne. U napuštenim zgradama nije gorela ni jedna vatra. Čak ni jednu skitnicu niste mogli da nađete u nekoj kapiji ili ispod slamarice. Praznina se protezala pet blokova zgrada u svakom pravcu od tog određenog područja. U tom krugu nije bilo policijskih patrolnih kola, ali patrole su se kretale po njegovoj periferiji. Jedini ulaz u područje nalazio se na jednom od različitih kontrolnih punktova gde su policajci s mašinkama i voki-toki aparatima svakog pro-247 .

HJveravali pre nego što bi ga pustili da prođe. Sve oružje je moralo da se ostavi pre ulaska. Kad

je frajerima rečeno da ne smeju unositi oružje, oni su vrisnuli i udarili u dreku. Ama, koji ti je moj? Šta to pričaš? Tražiš od mene duđem s pet stotina dolara u džepu da kupim malo jebenog heroina, i da ćelu ovu jebenu štraftu pređem go golcat, bez moje nadrkane puce?! Sraanje, tebe mora da je neko jebo u mozak, žaco. E, onda ćeš ti da ostaneš bez svog jebenog narkomanskog dupeta, pa bi cev svoje mašinke nabio frajeru u lice a ovaj bi se okrenuo i otrupkao nazad, mrmljajući i pljujući, pa bi se nekoliko minuta kasnije vratio, čist. Evo, sad sam go, da-ga-jebem. Onda bi ga vrlo pažljivo pretresli i policajac bi konačno klimnuo glavom i pustio ga da prođe, Ali ako me opljačkaju, ti ćeš zato budeš kriv, drkadžijo. Tuži me. Frajer bi nastavio svojim putem, ali bi ubrzo morao da stane u red koji je bio dugačak nekoliko blokova zgrada, a sat je pokazivao tek 8.30 i frajer je imao da čeka bar do deset.Hari i Tajron su računali da bi bilo najbolje da podele lovu i da novčanice sakriju tako što će ih rasporediti po ćelom telu ispod odeće, a samo će po nekoliko dolara staviti u džepove, pa ako ih neko i napadne i to pokupi, misliće da je to sve što imaju, pa će da kidne. Oni su dosta lako prošli kontrolu i, gledajući istovremeno u svim pravcima, prošli kroz demilitarizovanu zonu ka mestu distribucije droge. Na sredini svakog bloka zgrada bila su parkirana po jedna kola na čijem je krovu stajao policajac s mašinskom puškom, a dole, pored kola, drugi s voki-tokijem. Sranje, je l' kapiraš ovu akciju, čoveče? Jeah. Jaha se osećam ko da sam ušo u neki od oni' jebeni stripovi, baćo. Obojica podigoše ramena i dublje uvukoše glave u svoje kapute, Jaha se nikad u životu nisam osećo vako gmi-248hi-zavo, baćo. Hodali su kroz krš i pored patrljaka zidova razrušenih zgrada čije su se mračne siluete ocrtavale na nebu u pozadini, a sablasna tišina se čudno probijala do ušiju i očiju. Prišli su redu od nekoliko stotina ljudi koji su stajali poluskupljeni i polusvrstani uz trošne zidove, pokušavajući da se zagreju i da ne gledaju mašinke koje su buljile dole na njih nastojeći da ostanu hladne u svojim pokretima, kako niko od grozničavih ne bi imao pogrešnu predstavu o stvarima, te su stajali što su mirnije mogli, vukući stopala u pokušajima da ih zagreju, s rukama duboko zavučenim u džepove, stojeći s vremena na vreme s jednim stopalom preko drugog, dok su momci u poderanim platnenim cipelama obmotavali i noge i tela starim novinama da bi se zagrejali. Hari i Tajron su ždrakali te badže i vrteli glavama, znajući da oni nikad neće pasti tako nisko, da nikad neće biti zakvačeni drogom i da nikad neće živeti samo za rokić. Svakih nekoliko minuta neko je pitao koliko je sati, povremeno bi im neko od stražara odgovorio, a neki bi im, opet, rekao Prestani da zapitkuješ, tako ti boga! Pa, ti tako samo činiš da se ovo jebeno vreme vuče ko svinjska creva, čoveče. Je l' o'š malo dumukneš, ah? i oni bi nastavili da pokušavaju da misle kako vreme sve brže i brže prolazi i da ne obraćaju pažnju na led u svojim kostima i na svom mesu; a stra-žari su ih samo ćutke posmatrali, topli u svojim arktičkim kaputima i maskama za lice, izgledajući kao nešto iz naučno-fantastičnih filmova, dok su se kruto kretali, gotovo nevidljivi na tamnoj pozadini; para iz njihovih usta bila je vidljivija od njihovih uca, ali manje vidljiva od njihovih mašinki. Nekoliko minuta posle deset, jedan veliki kadilak uđe u zonu i stade a dvojica s mašinkama iziđoše iz auta, za njima još dvojica, a zatim i jedan badža u debeloj bundi koji je nosio veliki kofer. On uđe 249u jednu nekadašnju kapiju u kojoj se nalazila pokretna grejalica.

Grejalica se uključi a on stade na jedno parče debelog vunenog čilima pored greja-lice. Oni iz reda su, jedan po jedan, dovođeni do kapije gde im je jedan od momaka uzimao novac, prebrojavao ga i stavljao u jednu ručnu čeličnu kasu, zatim je svako bio propuštan dalje, u kapiju, i tu dobi jao svoje »pola parčenceta« droge spako-vane u plastiku, uz jedno Teraj dalje. I čim bi napustili demilitarizovanu zonu, frajeri su nastojali da se izgube u mraku, a bili su obavešteni da niko neće biti napadnut bar u krugu od jedne milje od tog mesta, ali pajkanu veruje samo budala. Neki od frajera su prvo uleteli u mračnu kapiju u kojoj su bili sakrili svoje revolvere a zatim žurno išli ulicama, s jednom šakom grčevito stisnutom oko paketića droge a s drugom na revolveru; drugi su hitali do parkiranih kola u kojima su ih čekali paj-taši, brzo ulazili i odvozili se dalje od tog mesta, trljajući ruke, gutajući pljuvačku i misleći samo na svu onu finu drogu od koje im se slatko steže grlo; a neki, opet, nisu kasnije uspeli ni da iziđu iz kola niti samo da prođu pored zamračenih zgrada, a napadač bi im prosuo mozak ili razbio glavu.Red se brzo kretao napred, ali je svakom ipak trebalo po nekoliko časova da bi došao do droge, no niko nije ni pomišljao da se buni jer je ceo red bio pričvrljen mogućnom unakrsnom vatrom. Hari i Tajron zalepiše svoje paketiće droge tejpom za golu kožu ispod odeće, a kad su se vratili na ulicu, svaki je uzeo po dve kamenice, pa su se kretali sredinom ulice, imajući u svom zajedničkom vidnom polju svih 360 stepeni. Čvrsto su držali kamenice čak i kad su seli u taksi, ne ispuštajući ih iz ruku ni da bi zapalili cigaretu, pa su ih nosili sve do gajbe. Prva stvar koju su uradili bila je da se fiksnu, a onda su ostatak droge rasporedili po kesicama;250

svako je uzeo svoju polovinu za prodaju svojim mušterijama. Smatrali su da je bolje da u kesice stavljaju manje droge nego da udvostruče cenu. Stanje je bilo gusto i svaki je nar kos u gradu bio spreman da plati malo više za kesicu koja vredi mnogo manje, pa makar bila i nešto lakša negoobično.Hari i Merion su sedeli zavaljeni na kauču i uživali u toploti i osećanju bezbednosti, dok su slušali kako radijatori pucketaju i gledali kesice s drogom na stolu. Hoćeš li ti sve ovo da prodaš, Hari? Pa, najveći deo, zašto? A šta ako više ne budemo mogli da nabavimo? Biće još toga. A šta ako ne bude? Glas joj je bio sve intenzivniji. Vidiš kako je teško u poslednje vreme. Ali večeras je bio tek početak. Merion se okrete i pogleda Harija pravo u oči, Ja to ne verujem. Ma, šta pričaš? Nisam sigurna. Imam takvo osećanje. Ja, Hari, ne želim da ponovo prođem kroz sve one muke. Ne volim da se budim a da ništa nemam u kući. Ne volem ni ja, ali loš je taj pos'o ako ne iznosiš robu na ulicu. Sad, kad su podigli cenu, biće dosta droge. Merion zavrte glavom, Ja imam loše predosećanje, Hari. Nemoj ovo da prodaš, u očima joj se čitao strah a glas joj je prvi put imao molećiv prizvuk, sačekaj da vidiš da li će biti još ... molim te, Hari, molim te, telo joj je bilo kruto a pogled ukočen i uperen u neku tačku ispred nje. Ne brini za to, bićemo mi u stanju da nabavimo. I da se fiksamo.Dr Spenser je stajao pred dr Harvudom, šefom odeljenja, sa stisnutim šakama u džepovima i tako stisnutim vilicama da su ga bolele. Dr Har-vud se odgurnu od svog stola, osmotri dr Spensera i malo se namršti. Vi ste se, prosto, ukočili. Bolje će vam biti da sednete i da se opustite. Dr Spenser 251

lJsede, duboko udahnu vazduh i pokuša da se opusti, ali telo ga je i dalje bolelo od napora

da obuzda svoj bes. Dr Harvud nastavi da se mršti, Dakle, u čemu je vaš problem, kolega? kažete da je hitno. Dr Spenser još jednom duboko udahnu vazduh i malo zatvori oči, izdišući polako, Radi se o dr Rej-noldsu. Dr Harvud ga strogo pogleda, Ja sam vam već jednom rekao:

ako želite da se gložite s dr Rej-noldsom, onda to radite u slobodnim časovima. Nema to nikakve veze s gloženjem već samo sa pravilnom negom i lečenjem pacijenata. Dr Harvud se zavali u svojoj stolici, Dobro, šta je sad opet? Dr Spenser je uporno nastojao da se opusti i obuzda, ali što je o nastaloj situaciji više govorio, bilo mu je teže da savlađuje svoj bes. On još jednom udahnu vazduh, Neka Sara Goldfarb je primljena u bolnicu u potpuno pometenom stanju a dr Rejnolds je kod nje dijagnosticirao paranoidnu šizofreniju i uputio je u Psihijatrijsko sa preporukom da joj se daju elektrošokovi, kao i obično — dr Harvud se lako trže ali ništa ne reče — ja sam je rutinski pregledao i ustanovio da ona uzima pilule za mršav-ljenje i valijum i da već više meseci nije imala pristojan obrok... on napravi kraću pauzu, boreći se protiv svog sve većeg besa... pa sam naložio da je premeste na Interno. Jutros sam video da se dr Rejnolds suprotstavio mom nalogu i da je pacijent-kinja i dalje u Psihijatrijskom, i ne samo to već je izdao i jedno stalno naređenje, stalno naređenje da se svi moji takvi nalozi ubuduće potpuno i smesta ignorišu. Dr Spenser je crveneo i pomalo se znojio dok ga je dr Harvud gledao kako se bori da se savlada. Kolega, on ima i ovlašćenje i pravo da tako postupa. Ne govorim ja o njegovom pravu da bilo kako postupa, ja govorim o pravu pacijenta na pravilnu i najbolju medicinsku pomoć. Da li hoćete da kažete da ona upravo to ne dobij a u ovoj bolnici?252

Ja hoću da kažem da je njen problem interno-me-dicinski a ne psihijatrijski. Dajte joj malo odmora, pravilnu ishranu i očistite joj organizam od stimu-lanasa i lekova što stvaraju depresiju, koje je uzimala, i ona će se potpuno oporaviti. Dr Harvud ga je trenutak-dva hladno gledao, Po vašem mišljenju, doktore. To je više od mog mišljenja, to je iz mog iskustva. Ja sam za poslednjih osam meseci preuzeo šest pacijenata dr Rejnoldsa i lečio ih interno--medicinski, konzervativno, upravo zbog istih simptoma i iz istih razloga, i oni su se potpuno oporavili za manje od mesec dana, i to bez elektrošokova ili bilo kakvih psihoterapijskih lekova. Dr Harvud ga je i dalje gledao i govorio polako, Da, znam. I zato je on izdao to naređenje. Vi ne možete da se mešate u terapiju drugog doktora ili — Je F čak ni onda kad je taj tretman ne samo neprikladan već i opasan i protiv pacijentovog zdravlja i dobrobiti? Dr Harvud zatrepta očima, polako, tolerantno, Ja mislim da vi niste u poziciji da sudite o kompetenciji jednog doktora specijalizovanog u jednom polju medicine kojem vi niste naklonjeni, lekara koji je i po rangu i po iskustvu iznad vas. Ne slažem se s vama. Apsolutno i vehementno. Pogledajte moje nalaze pa ćete se uveriti da sam u pravu. Ako neko ima zubobolju vi ga ne šaljete pedikiru. A šta to zapravo treba da znači? To prosto znači da sluča-jeve za internu medicinu ne treba lečiti kao psihijatrijske, a ta je žena, kao što su bili i oni ostali, interno-medicinski a ne psihijatrijski problem. Dr Harvud riežno sastavi vrhove svojih prstiju, Opet vam kažem da je to vaše mišljenje, koje se razlikuje od mišljenja dr Rejnoldsa. Rejnolds je jedno konjsko dupe. Doktore, vi ne smete da pravite uvredljive primedbe na račun ostalih članova mog osoblja, Dr Harvud se naže preko stola i pogleda dr Spensera pravo u oči, a naročito ne u pogledu 253odluka koje počivaju na mom odobrenju. Hoćete reći s kojima se vi slažete? Svakako. Ali kako možete, posle čitanja mojih primedaba na njenom kartonu? Ja nisam imao potrebe da pogledam njen karton. Niste imali potrebe da pogledate njen karton? Drugim recima, prosto ste nekog osudili na lečenje elektrošokovima a da mu čak niste ni pogledali karton? O, pustite, kolega — osuditi je detinjasta i glupa reč u ovom slučaju. Ali u ovom slučaju je lečenje elektrošokovima potpuno nepotrebno. Kažem vam, mogu je izlečiti za samo nekoliko nedelja, uz odmaranje i pravilnu ishranu. Doktore Spenseru, meni ta vaša anti-rejnoldovska tirada počinje malo da smeta. Dopustite mi da vas ponovo podsetim da je on vaš pretpostavljeni, i upravo na osnovu te činjenice vi ste nemoćni u pogledu njegovog delo-vanja. Potpuno nemoćni. Da li me shvatate? Ali zar vas ipak nije briga za dobro pacijenta? Dr Harvud se naže ka dr Spenseru i oštro ga pogleda, Moj posao je da se staram da ovo odeljenje glatko funk-cioniše, sa što je moguće manje neprilika i sukoba. To je moj posao i moj cilj. Ja sam dužan da se staram da jedno veliko odeljenje jedne od najvećih bolnica na svetu — na svetu — funkcioniše što bolje može. Ja sam

odgovoran za hiljade ljudi, i to je moja odgovornost, ne za jednog malog pacijenta već za hiljade pacijenata koji zavise od moje sposobnosti da ovom odeljenju omogućavam glatko funkcionisanje, bez unutrašnjih pogubnih svađa. Vi se stalno suprotstavljate dr Rejnoldsu, bez razloga, i ja sam vam to gledao kroz prste — Bez razloga! Kako možete — ĆUTITE! Mene ne zanima vaše mišljenje o kompetenciji ili nekompetenciji drugih lekara! Mene zanima samo izvršavanje mojih dužnosti kako to najbolje znam i umem. Ali ta žena — Rekao sam vam da me za tu ženu nije briga. Pa čak ako su vaše dijagnoze i pretpostavke tačne, naj-254gore što može da joj se desi je nekoliko nepotrebnih elektrošokova. Najgore — dr Harvud je strogo gledao dr Spensera i naginjao se sve bliže njemu, Tako je. Najgore. Jer čak da ste i u pravu, i ja se složim s vama, to bi izazvalo takav razdor među osobljem i tako bi poremetilo mirno i efikasno funkcionisanje ovog odeljenja, da bi se izgubilo daleko više nego što su dva-tri meseca života jedne žene. Dr Spenser je izgledao povređen i zbunjen, Ja sam mislio da ste vi odgovorni za lečenje bolesnika. Dr Harvud ga kratko pogleda, Ne budite naivni, kolega. Dr Spenser je samo gledao ispred sebe, osećajući se prazan i šupalj iznutra, sa gorkim ukusom u ustima, a oči su mu bile teške i opterećene suzama. Dr Harvud ga je uporno gledao, zatim je uzdahnuo i zavalio se u svojoj stolici. Razume se, ako se vi ne slažete sa načinom na koji se ovom bolnicom upravlja, vi slobodno možete da date ostavku. To je vaše pravo. Dr Spenser je i dalje gledao ispred sebe a dr Harvud i sve ostalo u sobi gubilo mu se u nekoj magli. Telo mu je bilo mlitavo. U glavi je osećao neku vodnjikavost. U utrobi šupljinu. On zažmuri za trenutak, pa zavrte glavom. Dr Harvud je i dalje vrhovima prstiju jedne ruke blago doticao vrhove prstiju druge, Siguran sam da vas u vašem sektoru očekuje priličan posao, doktore. Dr Spenser klimnu glavom i ustade da pođe. I dopustite mi da vas na nešto podsetim, kolega... Sloga kuću gradi. Do viđenja.

l255Svi su radijatori pucketali, ali njima je ipak bilo hladno. Panika se nastavljala i oni su se vratili svojoj staroj praksi mučnog traganja za drogom po ulicama, gde su nalazili samo toliko da se sami fiksaju, i ništa više. Merion je, zahvaljujući receptima lekara koje je znala, uspevala da u kući ima dobru zalihu pilula za spavanje, ali ipak je gotovo stalno bila histerična. U ona jutra kad su se budili i nisu ništa imali u kući — pošto su bili potrošili i po-slednju drogu prethodne noći kad ih je bolest uve-ravala da će to biti u redu i da sutradan ujutro neće osećati mučninu — ona je postajala histerična i sva se tresla dok je sebi ubrizgavala rastvorenu pilulu za spavanje, pri čemu je povremeno zabadala iglu pored vene i ozleđivala ruku, pa bi joj to zapaljeno mesto oticalo i buknulo i ona bi plakala i vikala na Harija govoreći da je on kriv što nemaju svoj jutarnji fiks. Ma, šta to pričaš, dođavola?! Ti si noćas bila uspaljena u jebenom krevetu i tražila da se fiksamo, a ne ja. Ali jedna kesica nije bila dovoljna. Nisam ja kriv što droga nije bila dobra. Trebala mi je i ona druga kesica. Sve je to sranje što pričaš. Mogla si da prođeš i s onom jednom. Glava bi ti pala i zaspala bi kao i obično. Meni ne pada glava i ja ne spavam, i ti to znaš. Ali kad sam ja mogao da prođem s onom kesicom, što nisi mogla i ti? A ti si noćas hteo da je potrošimo. Svakako,256

-to da ne? Šta ja treba da radim? da tebe gledam kako se fiksaš a ja da kriziram? I nemoj samo mene da kriviš za sve, razumeš! Pusti me na miru. Zbog tebe sam promašila onaj

prvi fiks a sad mi ie ruka sva natekla i ne znam više gde da se bodem. Kako to misliš zbog mene, da mu jebem mater? I ko se napolju zajebava po ovom vremenu, da nabavi? Ti si jedini koji to može. I ja bih išla da mogu. Misliš da mi je prijatno da ovde sedim sama i čekam? More, jebem te! Samo me pusti da se fiks-nem i da idem napolje da vidim šta se tamo događa. Hari udari sebi rastvor od dve pilule za spavanje i pokuša da zamisli bolji »fleš« od onog koji ga iznutra zapljusnu, i pokuša da sebe zamisli u »uzvišenijem« stanju nego što je bio, ali iako mu to nije polazilo za rukom, nije osećao mučninu pa je sjurio u sebe solju vruće čokolade koja mu je dobro činila. Kad mu telo i svest počeše da se malo smiruju, on ugleda Merion kako pokušava da se fiksne levom rukom: toliko je drhtala da je bila na dobrom putu da i taj fiks upropasti, te joj Hari reče da će on da joj pomogne. Isuse, pa ti ćeš se ubiti! Podvezao joj je mišicu i trljao ruku dok se jedna dobra vena nije pojavila, a onda je zavukao iglu u venu i sad su oboje gledali u brizgalicu, čekajući da krv prodre u nju; a kad se to dogodi, Merion stavi ruku na brizgalicu, Pusti mene, pusti mene. Hari sleže ramenima, povuče se, a Merion ubrizga tečnost u venu, malo se zanese i zatvori oči kad joj vreo talas opeče telo a mučnina pođe od stomaka i trenutno joj udari u glavu; a kad se to smiri, ona otvori oči i spusti brizgalicu u čašu s vodom. Je l' ti dobro? Merion klimnu glavom. Bolje da ne uzimaš to sranje. Sve će ti se vene zapaliti. Ako ti zagusti, samo uzmi dve pilule kao i obično i popij solju vruće čokolade. Merion ga samo pogleda a on sleže ramenima i ništa ne reče. Oboje su znali da je

257

ltaj savet apsurdan, da je zabadanje igle u ruku bilo važno, a da uzimanje pilula, bez obzira na to

koliko se od njih dobro osećali, nije ista stvar. Oni su morali da ih, rastvorene, ubrizgavaju.Javi se Tajron i reče da je čuo da se tamo nešto događa, te Hari pohita iz kuće na ulicu. Stavili su novac na jednu gomilu i on se sad nalazio kod Tajrona, jer je trebalo da se on poštara za drogu, a svako je, bez znanja onog drugog, zadržao kod sebe dovoljno novca za nekoliko kesica, za svaki slučaj. To su radili tako automatski da ni jedan ni drugi nije o tome razmišljao niti to planirao. Prosto bi zadržali taj novac i rekli jedan drugom da je ono sve što imaju. Odlučili su da nešto love

bace na taksi kako bi što pre stigli tamo, ne želeći da uprskaju stvar, jer su već i suviše kasnili. Bilo je to jedno novo mesto gde se droga prodavala, ili je bar tako izgledalo, ali — opet igranjac s čekanjcem, i zato su stajali na ulici, trupkali u mestu s rukama duboko zarivenim u džepove svojih jakni, pokušavajući da samo leđa drže izložena hladnom vetru, tako hladnom da im se nije ni pušilo, a plašili su se da skoknu do kafića da ne bi promašili čoveka. I zato su čekali i drhtali nadajući se, jao, mamicu-mu, da to nije neko izmislio priču i namestio im igru.Merion je malo sedela za kuhinjskim stolom, pila vruću čokoladu a zatim i kafu, pokušavajući da izmisli neki način da ne misli, neki način da zaposli mozak, ali sve što je mogla da učini bilo je da sedi, nastojeći da ne gleda na sat ili, kad gleda, da ne zapaža vreme. Zamalo nije prsnula u smeh kad se odjednom setila fraze, Služe i oni koji samo sede i čekaju. Čekaju! O Gospode Bože, pa ona kao da je celog veka čekala. Šta je čekala???? Čekala da živi. Da, baš je to bilo, čekala da živi. Kao da je nekad bila svesna toga na nekom lečenju, negde. 258čekala da živi. Mislila na to kao o nekoj probi za življenje. Praksi. Sve je to ona znala. U tome nije bilo ničeg novog. Ako se tačno seća — ako je išta tačno radila — psihijatar kod koga je odlazila kad je to shvatila, mislio je da je to prilično lukavo zapažanje ... lukavo zapažanje ... Ona se prigušeno nasmeja, Čini mi se da je to bilo pre nego što sam počela da spavam s njim ... Lukavo zapažanje. Nije znao za Henrija Džejmsa/Zver iz džungle. Možda nikad nije bio ni čuo za Henrija Džejmsa. U krevetu je bio uzbudljiv kao Henri Džejms. Merion se zagleda u svoju solju s kafom. Bokovi šolje su bili prljavi od česte upotrebe i retkog pranja... Kao zver iz džungle... Rekao mi je da s takvim zapažanjem, mojom inteligencijom i talentom neću imati teškoća da se složim sa svojim problemom i budem produktivna. Njegova omiljena reč, produktivno. To i sublimno... To je sve što oni traže od tebe... da sublimišeš i budeš produktivna. Merion se kratko nasmeja, Samo da ne reprodukuješ. To je ona druga reč! Samo. Samo ti to radi. Pitaš ih kako da to radiš, a oni ti kažu, samo ti to radi. Sad kad znaš problem, ti samo prestani da radiš one stvari koje te guraju u taj problem. U tome je ćela stvar. Svi oni. Istu stvar. Samo ti to radi. Samo! Gledala je u svoju praznu solju za kafu, misleći na to kako bi popila još jednu, ali nekako nije mogla da se podstakne da ustane, da uzme krčag s kafom i napuni solju a zatim i da prođe kroz proceduru stavljanja šećera i pavlake, i ona pokuša da upotrebi svoju snagu volje — to je ono. Sad je sve bilo kompletno, Samo upotrebi svoju snagu volje. Gledala je u svoju praznu solju... Najzad je ustala i krenula da sipa kafu u solju, ali krčag je bio prazan i ona samo zaviri u njega pa ode u dnevnu sobu, uključi televizor i pokuša da se njime zabavi, ali je nastavila da gleda na sat, da se pita da li je Hari 259

već uspeo nešto da nabavi i da li se tamo napolju stvarno nešto pojavilo, i da se nada da će on biti toliko pametan da nešto droge zadrži i za njih, a onda poče postepeno da shvata koliko je glup taj prokleti šou koji je gledala, pa je buljila u šou, čudeći se kako, dođavola, mogu da prikazuju na televiziji nešto tako apsurdno infantilno i, intelektualno i estetski, uvredljivo, i poče, uvek iznova, da se pita kako je to moguće, kakva je to glupost, pa je nastavila da bulji i vrti glavom, a svest joj je sve više apsorbovala tu apsurdnost koju je gledala i odjednom se zavalila na kauču kad se jedna epizoda serije završila i kad su bučno počele reklame, a ona je i u njih buljila, pitajući se kakvi to kreteni gledaju ovo đubre koje na njih utiče i tera ih da iz-laze i kupuju te stvari, i vrtela je glavom — neve-rovatno, to je prosto neverovatno, kako im polazi za rukom da prave toliko mnogo odvratnih reklama, i to jednu za drugom? To je neverovatno, i šou se nastavi, ona se naže- napred, namrštena, gledajući kako se potpuno predvidljivi događaji odvijaju, a vreme je prolazilo dok je ona čekala da se nešto dogodi...Tajronu i Hariju zamalo ne otpadoše guzice od prokletog mraza. A da stvar bude još gora, na ulicama je bilo mnogo vruće. Činilo im se da se dasa--prodavac svugde nalazi. More, mani priču! Ko ima kod sebe rokić bolje mu je da se kloni ulice, baćo, jer pajkan može gadno da ga udesi, a to nije šala. Razgovarali su sa nekim frajerima, pokušavajući da saznaju gde se radi

radnja, ali istovremeno nisu želeli ni sa kim da se dugo zadržavaju, jer je mačor mogao da drži kod sebe pribor za fiksanje, u kom slučaju bi ih pajkan, ako se pojavi, ućorkao zbog druženja s narkosima. Bazali su ulicama i što su više i što su manje mogli. Nisu želeli da propuste Tajronovu vezu a nisu želeli ni da se ukoče od zime260

na jednom mestu. Saznali su da postoji jedan ba-dža koji ima finu drogu. Ko zna koliko — priče su se kretale od pola kila do celog kamiona, ali on je samo drži i ne prodaje. Daje drogu samo za mace, badžo. Jedina navika koju taj izdrkanko ima je maca. Njega samo ta strast kvači. Ali kod njega igra samo strašna maca, i to samo za tucažu. Pa, jaha mislim da je to pošteno. Jaha mu reko da ću mu dam sve što traži, a on meni kaže da mu se ja mnogo ne sviđam. Hari i Tajron se nasmejaše u sebi, jer bilo je tako hladno da im zaleđena lica nisu mogla da puknu u osmeh, a još manje u smeh. Najzad se Tajronov čovek pojavi hodajući ulicom u ritmu džeza i prođe pored njih; posle nekoliko minuta, Tajron pođe za njim, a nešto kasnije Hari ugleda Tajrona kako ide pored jednog bloka zgrada, i on krenu za njim; a kad Tajron zaustavi jedan taksi, Hariju poče srce brže da kuca, talas nade ga celog zapljusnu iznutra i on oseti ukus droge u grlu i čvor slatkog iščekivanja u utrobi. On uskoči u taksi i zalupi vrata. Tajron se smeškao.Televizor je i dalje bio uključen, ali Merion više nije sedela na kauču. Bila je u kupatilu, sa ru-kama u vrućoj vodi. Kad ih je izvadila iz vode, snažno ih je protrljala i počela da ih vrti u krug, pokušavajući očajnički da joj se na taj način pojavi neka vena, pa da u nju ubrizga još jednu rastvorenu erzac-pilulu. Drhtala je, plakala i, ošamućena od frustracije, psovala Hari ja što ne dolazi s drogom. Pokušavala je da podveže levu mišicu, ali joj to nije polazilo za rukom, ni to ni bilo šta drugo, i ona se uhvati za glavu, Oooooooo, i poče da se udara pesnicama po glavi; pokuša da sedne na ivicu kade ali se okliznu i pade na pod. Ležeći potr-buške udarala je pesnicama po podu i jecala od besa. Nije čula Harija kad je otvorio vrata i ušao. sta to radiš? Ona ga začas pogleda pa samo đipi261

i

ris poda, Gde si ti? Ceo dan te čekam — A gde ti misliš da — i ja to više ne — Ti

više ne — mogu, Merion je drhtala i jedva govorila, Je l' me čuješ? i meni je ovde nešto potrebno ujutro — Ma koj' ti je moj odjed — je l' me čuješ? JE L' ME ČUJEŠ? JE L' ME ČUJEŠ? Razrogačenih očiju, Merion je ščepala Harija za revere i drmusala ga, Ne idem više uveče u krevet ako nemam jutarnji fiks, ja to ne mogu da podnosim, ne mogu da podnosim tu mučninu i čekanje — Ti misliš da se ja tamo zajebavam, Hrista ti boga, zgrabi je za ruke i poče da je steže dok ona ne prestade da ga drmusa, ti hoćeš da se osiguraš da imamo rezervu a nas su uputili na jednog badžu koji ima drogu ali je ne prodaje. Merion se zabulji u Harija kao što je buljila u televizijski ekran, razrogačenih očiju, ne verujući ali očekujući da čuje još nešto; histerija ju je sprečavala da se onesvesti i davala joj snage da stoji kruto. Usta su joj bila otvorena. On voli ženske! Merion je i dalje buljila. Šta je, bojiš se da te ne span-đam s njim? Usta joj se zatvoriše. Onda ne bi morala da čekaš tako dugo ... a meni ne bi moralo da se smrzava moje jebeno dupe na onim jebenim ulicama, Hari se odmače od nje, skide sa sebe jaknu i džemper i baci ih na kauč, pa sede za sto i otpakova smotuljak kesica s drogom. Merion ga je nekoliko trenutaka posmatrala, zatim zatrepta očima i krenu ka njemu pa se zaustavi kad on ustade, i ode u kupatilo. Ti kao da hoćeš jedan fiks? Ona klimnu glavom i poče da podvezuje ruku a Hari zavrte glavom, Isuse, pa ti si sva razjebana, i onda joj on

podveza ruku i nekoliko puta je protrlja a dve dobre vene se pojaviše, Čekaj. On izruči drogu u kuker i oboje se fiksnuše. Merion nije pojma imala kako su joj i lice i telo bili mrazno kruti sve dok ih droga nije razgrejala i dok oboje nisu počeli da se opuštaju. Spustili su svoj pribor u čašu s vo-262domi malo sedeli na ivici kade, Hari dopuštajući da mu droga izgoni iz glave sećanje na ledene ulice a Merion osećajući kako joj se vraća svest o bezbednosti za kojom je žudela. Ona se nasloni na Harija, Ne znam šta mi se dogodilo, al' samo znam da mi je sve gore i gore, ne znam šta se to sa mnom događa, ali imam osećanje da gubim razum. Daa, znam. Kurva je to. Šta da ti kažem, to mora, pre • i ili kasnije, da se prekine. Ne može ovako večito. Ona pogleda ispred sebe i klimnu glavom, Ja prosto ne mogu više da podnosim to svoje stanje. Ali ti nisi toliko bolesna. Ja se, na primer, ne fiksam više nego ti, pa ipak — Drukčije je to kod tebe. Merion zavrte glavom, Ja... ja... ja ne znam zašto je to kod mene tako, ali tako je. Ne mogu da podnosim pomisao da nemam dovoljno u kući, prosto ne mogu, a glas joj je bio mekši, tiho histeričan, dok joj je Hari trljao zadnji deo vrata. Ona se pomeri, gledajući i dalje ispred sebe, i ustade, Hajdemo. Hari sakri drogu a zatim su seli za sto i pili gazirani sok. Koliko imamo? Dovoljno za dva-tri dana. Zar ne možemo sve da zadržimo? Isuse, Merion, ' pa to smo, jebiga, dosad već deset puta uradili. Mi moramo da prodamo nešto droge. Na taj način do-lazimo do love da kupimo još. Merion klimnu glavom; panika otišla, briga i dalje velika. Gledala je sa tupim izrazom lica čas u svoju čašu čas u Harija, Shvatam, Hari. Ja samo ... ja samo ... Ona sleže ramenima; gledala je u njega nekoliko trenutaka, pa onda spustila pogled na svoju čašu. Na-polju je panika i to je sad tako i nikako drukčije, šta drugo da ti kažem? Merion ga ponovo pogleda, klimnu glavom, zatrepta očima nekoliko puta i nastavi da ga gleda sa što je moguće više razumeva-nja i hrabrenja. Jedan trenutak je proučavala svoju cigaretu, zatim je gledala u svoju čašu dok j& govorila Hariju, Ti si siguran da taj čovek neće ništa263da proda? Koji čovek? Onaj za koga si rekao da ima drogu a da neće da je prodaje. O, badža koji voli ženske. Merion klimnu glavom, gledajući dalje u svoju čašu i podižući pogled, s vremena na vre-me. Da, neće ni da čuje. A zašto pitaš, je l' ti nešto palo na pamet? Merion je nastavljala da gleda u čašu i da vrti cigaretu, Ja bih volela da imam više droge nego što je zaliha za dva-tri dana, Hari, ja ne mogu ovako ... A šta ako to što on ima ne traje dugo???? Hari sleže ramenima, pokušavajući da ne obraća pažnju na ono što mu se događalo u utrobi, ali mu čak ni droga nije dopuštala da ne obraća pažnju, već mu je dopuštala da veruje u sve ono u šta je morao da veruje. Hteo je nešto da kaže ali nije mogao da nađe način kako da sastavi reci, čak i kad bi te reci našao. Samo je nastavljao da prati ono što se događalo, da prati tok stvari, kako bi rekla Merion. A ni s onim što se događalo on nikad ne bi nigde stigao. Merion protrlja vrh svoje cigarete o bokove pepeljare, ugasi je na njenom dnu a opuškom odgurnu pepeo u stranu, Možda bi trebalo da odmah vidimo kako tu stoje stvari. Hari povuče još jedan dim iz svoje cigarete i sleže ramenima, Ako ti to želiš. Ona je i dalje vrtela opušak u pepeljari, pa klimnu glavom i promrmlja, Da. Neki glasić u Hariju reče, Hvala bogu.Sara je pasivno otišla da primi svoj prvi tera-jl pijski elektrošok. Uopšte nije znala kuda ide; imala je samo nejasnu predstavu o tome gde se nalazi. Činilo se da je tokom dana nekoliko puta bila na ivici orijentacije i doživljaja izvesnog stepena mentalne i emocionalne bistrine, ali onda je dobila još jednu dozu torazina, i oblak obamrlosti se ponovo spustio na nju i svu je obavio, udovi su joj otežali i postali joj nepodnošljiv teret; u stomaku je ose-264

ćala vatru i listanje od iscrpljenosti, jezik joj je bio tako debeo i suv da se lepio za nepca, te joj je svaki pokušaj da govori predstavljao nepodnošljivo bolno mučenje, pa se naprezala da formuliše reci, ali nije mogla da skupi dovoljno energije da odlepi jezik i da ga pokrene; u očima je osećala bol kao da su ih dva ogromna palca pritiskala, pa je morala jako da zabacuje

glavu da bi videla, no onda joj se činilo kao da gleda kroz neki veo i da sve stvari vidi maglovito, te bi zato samo ležala u krevetu, obamrla, pometena, glava bi joj pala na jastuk i ona bi zaspala... onda bi se periodično budila i ponovo bi zaspala... stalno je osećala mučninu a s vremena na vreme se upinjala da se podigne i sed-ne, ali nije mogla, pa su je podizali i stavljali joj nešto hrane u usta a hrana joj je iz krajeva usana curila niz bradu jer nije mogla da guta, pa bi pokušavala da im kaže da prestanu, da je puste da se ona sama hrani, ali nije mogla da govori zbog inercije izazvane lekovima, te su joj se reci pretvarale u stenjanje, i onda bi je zgrabili i silom joj gurali hranu niz grlo držeći je za nos, zatvarajući joj usta i terajući je da guta; Sara je u strahu otvarala oči, u nemom strahu, dok joj je srce gruvalo i u grudima i u ušima i nije bila u stanju da procedi ni najmanji vapaj za pomoć, i što se više trudila da to učini više ih je ljutila i oni su joj nabijali hranu u usta ozleđujući joj krajeve usana i desni, zatim bi grubo stavljali šaku na njena usta i nos i Sara bi se ponovo i ponovo osećala kao da se guši, pa je pokušavala da guta što je brže mogla, ali njen sistem izgleda nije imao dovoljno energije potrebne za gutanje, pa se mučno borila da guta hranu kako bi mogla da diše, i što se upornije borila šaka bi je upornije pritiskala i gurala na krevet, dok je, konačno, ne bi s gađenjem ostavili, a Sara je onda Pokušavala da se sklupča u malu loptu i nestane,265

Ja posle dva-tri dana se kukavno grčila od straha kad bi čula kako joj se kolica s jelom

približavaju. Dr Rejnolds se mrštio na Sarin karton, dok je stajao kraj njenog kreveta. Vi ne sarađujete, gđo Goldfarb. Glas mu je bio piskav a ton preteći, a Sara pokuša da podigne jednu ruku, da se pridigne, da mu kaže, da kaže doktoru da ne može da se pokrene, da ne može da govori, da se oseća kao da, možda, umire, i bila je uplašena, gledala ga je tužno i molećivo, usta su joj se otvarala ali iz njih su izlazili samo neartikulisani glasovi, a on je nastavljao da pilji u nju, Vi možda mislite da ćete tim svojim ponašanjem uspeti da dobijete poseban tretman, ali mi nemamo vremena da ovde hranimo svakog posebno. On zalupi stranice kartona, oštro se okrete i ode dalje. Kad je karton pružio sestri, rekao joj je da za Saru sutra ujutro zakaže terapiju elektrošo-kom. I Sara je pasivno otišla. Ona se, u svom polu-komatoznom stanju, nadala da je vode na neko bolje mesto, možda onom ljubaznom mladom doktoru koji je s njom razgovarao i dao joj solju čaja. Možda će je on opet pregledati i učiniti nešto za nju da se bolje oseća. Sedela je vezana gurtnama u invalidskoj stolici a glava joj je padala na grudi dok su je gurali kroz hodnike, ugurali u lift a zatim i kroz još neke hodnike, pri čemu joj je s vremena na vreme dolazio zračak svesti, pa se setila da tog jutra nije doruč-kovala i bila je srećna što nije morala da prođe kroz torturu hranjenja i to joj je dalo dovoljno energije da ppmisli da za nju možda ima neke nade, da će možda videti onog ljubaznog mladog doktora, i glava joj je ponovo pala na grudi i onda su je dizali na neki sto, trepnula je i otvorila oči ali ništa nije mogla da prepozna i Sara poče da dršće i da se sva trese od straha dok su neka lica promicala pored nje, kao u magli, i tu su gorele neke lampe a ona nije znala gde se nalazi ali nešto joj je govorilo da ona ne bi266

trebalo da se tu nalazi, neko jako osećanje se u njoj borilo sa drogama i govorilo joj da je to pitanje života ili smrti, da iziđe iz te sobe i ode dalje od tih ljudi čija su joj lica izgledala neformirana ili skrivena iza nečega i ona pokuša da se opire ali nije mogla, a snažne ruke je prostreše po stolu i vezaše je kaiševima za sto i ona oseti kaKo grlo počinje da joj se zatvara a srce preti da se raspukne i nešto joj prikačiše za glavu i nešto nabiše između vilica, i ljudi su razgovarali i smejali se, ali glasovi su bili mukli i njoj se činilo kao da je tu bilo mnogo lica koja se naginju nad nju i ona oseća kako joj se oči još šire otvaraju dok je lica gledaju, pilje u nju, i čuje smeh, a zatim kao da se ta lica povlače i gube u magli i odjednom joj vatra buknu kroz ćelo telo a oči samo što joj ne iskočiše iz glave, dok joj telo gori, pa se koči i kao da će da joj se raspukne a bol joj sevnu kroz glavu i probode joj uši i slepoočnice, telo joj se

neprestano trza i odskače od stola dok joj plamen prži svaku ćeliju tela a kosti joj se uvrću i lome između ogromnih klešta dok se sve snažniji i snažniji udari elektriciteta probijaju kroz njeno telo, i njeno goruće telo napravi luk i sruči se na sto i Sara oseti kako joj kosti pucaju, oseti smrad svog sopstvenog zapaljenog mesa i kao da joj se bodljikava žica za-riva u oči i kopa ih iz njihovih duplji a ona bespomoćna, i jedino što je mogla da učini bilo je da sve to podnosi i oseća bol i smrad nagorelog mesa, nesposobna da jauče, vapije, moli, da ispusti neki glas ili čak da umre, te je morala samo da ostane pričvr-Ijena podmuklim bolom, dok joj je glava vrištala AAAAAAAAAHHHHHHHHHHhhhhhhhhhh...Tišina je bila neugodna a ćaskanje zbunjeno, dok su se vozili ka kući Velikog Tima. Tajron je sve organizovao i već je zamišljao drogu koju će imati267kroz nekoliko časova, ne razmišljajući mnogo ni o čemu drugom, jer se njega lično nije ticalo ono što će se desi. Merion je sad bila bojažljiva. Pokretale su nju mnoge emocije, ali one su joj iščezle pre nego što su izišli iz stana, i sad joj je sve izgledalo podnošljivo i sve je bilo moguće. Znala je da može, i da hoće, da učini što god je moralo da se učini, i to bez ikakvog problema. Jedina joj je briga bila da ne bude izigrana, da joj Veliki Tim da drogu kao što je obećao. Srahanje, to ne treba da te brine. Veliki Tim još nikog nije prešo. On je grub al' pošten. Merion klimnu glavom i nastavi da vuče brze dimove iz svoje cigarete, zamišljajući kako drži u ruci tu drogu, svoju drogu u svojoj ruci i kako neće yiše morati da se plaši jutarnje mučnine.Hari je sedeo u uglu i s vremena na vreme bacao kratke poglede kroz prozor taksija i na Merion, pokušavajući da smisli kakav stav da zauzme, pitajući se kako da izgleda i zvuči, šta da kaže... i štajp l' da oseća. Jebiga, osećao je olakšanje. Bili su na dobrom putu da dobiju drogu bez onog mučnog guzi-čenja po hladnim ulicama... ali to mu i nije baš lepo leglo. Nije mu se sviđala ideja da se Merion tuca s tim badžom. Jebiga, čudna mi čuda. On svakako nije prvi s kojim se ona tucala. Kad bi izvela A nekoliko trikova sa — Ne! Ne! Nije ona kurva, fać-kalica. Ona samo ide da zaradi malo droge, čoveče. Uostalom, Jebiga, čega tu ima lošeg kad se jedna maca tuca s nekim badžom? To joj je posao. Ona je slobodna. Kao i mi ostali. Slobodna da radi šta želi, čoveče. Jebiga. Steram ja karu u onaj usrani malograđanski moral. Kolike se ženske tucaju sa svojim šefovima i to je ispravno. I ne pomišljaju da je to sramota. Sranje! Jebiih! Pravo u pljucu. One ne vole da pišaju uz vetar. Rade što mora da se radi. I to je sve. Hari podiže ruku i protrlja Me-rionin potiljak, To je u redu, što se mene tiče, a ako268

oni to ne kapiraju, to je njihov jebeni problem a nikako moj. Merion malo okrete glavu i krajičkom oka pogleda Hari ja, pa nastavi da gleda ispred sebe kroz staklenu pregradu u kolima i, dalje, kroz šo-feršajbnu taksija. Osećala je Harijevu ruku i pitala se da li treba nešto da uradi ili kaže. Da li treba -J? nešto da oseća za Harija? Da li treba da ga žali? da J> sebe žali? Da li treba zbog nečeg da žali? Imala je / neko nejasno osećanje žaljenja, ali ono nije bilo ni u kakvoj vezi sa njenim odlaskom kod Velikog Tima. Kratko se pitala šta ona to zapravo oseća, ali nije uporno pratila tu misao, pa joj misao sama od sebe izanđa kad joj se javi svest o osećanju strepnje i o još jačem osećanju predstojeće bezbed-» nosti.Otišli su u jedan kafić i odatle je Tajron pozvao Velikog Tima, a kad je izašao iz telefonske ka-bine dao je adresu Merioni. To je odma' iza ćoše. Sačekaćemo te ovdi. Ako nas nema, ti nas pričekaj. Ona klimnu glavom i, koračajući kruto, iziđe iz kafića. Hari je gledao za njom, pitajući se da li je trebalo da je poljubi pred odlazak. Popiše kafu i Tajron predloži da odu u bioskop, Ima jedan ovdi u ko-hom-šiluku. Zar toliko vremena treba dubijemo? Tajron ga je samo gledao. Hari sleže ramenima i oni odoše.Merion je prešla kratko rastojanje do velike stambene zgrade; gledala je pravo ispred sebe i ho-dala kruto, nesvesna prijatne tišine koja je vladala u okolini. Zgrada je još imala isturen i zastakljen ulaz, ali je vratar bio otpušten mnogo godina ranije. Ona pritisnu dugme, zujalica zazuja i ona od-gurnu prva, spoljna vrata i stade ispred onih unutrašnjih, ne znajući da je na nju

uperena televizijska kamera. Zujalica ponovo zazuja, ona odgurnu i druga vrata, uđe u lift i odveze se do dvadeset drugog sprata. Osmeh Velikog Tima bio je od uha do269uha kad je otvorio vrata i pomakao se u stranu da propusti Merion. Morao je da se pomakne u stranu, jer Veliki Tim je bio velik u svakom smislu te reci. Imao je oko metar i devedeset santimetara, bio krupan, širok, velik... telo mu je bilo veliko, osmeh mu je bio velik, smeh mu je bio velik, pa mu je čak i stan bio velik. Dnevna soba ogromna a besko-^V načna francuska vrata otvarala su se prema bal-k> konu koji je pružao pogled na Central-park i širio' se kilometrima dalje. Njegov je pogled bio velik. Prihvatio joj je kaput, okačio ga na čiviluk i rekao joj da sedne, pokazujući rukom na veliki kauč. Iz: zvučnika su dopirali zvuči nekog starog Koltrej novog hita i on se kretao u ritmu muzike dok je pri- ^ lazio baru i sip'ao sebi burbon u jednu veliku čašu. Šta-ha češ ti? Merion zatrese glavom, Ništa. O, ti si stroga na-har-komanka, ah? Nju trže njegovo pitanje. Ona o sebi jnikad nije mislila kao o narko£„ manki. Merion ponovo zatrese glavom i oseti potre-: bu da malo dobije u vremenu, ali nije tačno znala zašto. Nešto kasnije zamoli za malo šartreza. Je l' žu-hut u" zelen? Ona se ponovo iznenadi i promrmlja žut, pokušavajući da se sredi i oporavi od brze serije iznenađenja. Počela je da zapaža ambijent u kojem se nalazila i on se, nekako, potpuno razlikovao od onog koji je očekivala, mada svesno nije ništa očekivala. Pogledala je preko svog ramena na neverovatno nebesko prostranstvo i liniju horizonta a zatim osmotri i sobu. Veliki Tim donese piće, i flaše, stavi ih na sto a zatim otvori jednu fioku, izvadi nargile i u činijicu stavi jedno lepo parče hašiša. Zapali ga i povuče dugačak dim, pa crevo s lulom pruži Merion. Ona ga automatski prihvati, povuče nekoliko dimova i vrati ga Timu. Tako su ga pružali jedno drugom više puta, dok ne popušiše hašiš, a Tim onda istrese pepeo u jednu pepeljaru. Kahako se ti zoveš? Merion. Smeh mu je bio gla-270

san, dubok i zadovoljan... veoma zadovoljan i raz-galjujući, Baš lepo, curo Merion, a jaha sam Mali Džoka. Merion je pijuckala svoj šartrez i pušila cigaretu, osećajući kako joj kombinacija droge, hašiša i alkohola rastapa sve brige. Kad je popila svoje piće a Tim joj ponovo napunio čašu, Merion se zavali na kauču, zatvori oči i oseti kako kroz nju struji toplina, dok joj se telo i svest opuštaju, pa se •osmehnu a zatim i prigušeno nasmeja pri pomisli na to šta bi njeni rekli kad bi je videli kako se zabavlja sa jednim schwartzerom. Šta-ha-tije to smeš-no? Merion zatrese glavom i malo se nasmeja, Ništa. Setila sam se jedne porodične šale. Fina si ti maca, i šta-ha če tebi to zajebavanje s ono narko-sranje? Nju ponovo iznenadi njegovo ciljanje na njenu naviku i ona zatrese glavom i povuče još jedan dim iz cigarete — da još malo dobije u vremenu. Ja se samo malo fiksnem, s vremena na vre-me. Srahanje, bebice, ne sediš ti ovdi sahamnom j zato što se samo malo fihiksaš, uh huk. Merion sle- ' že ramenima, gucnu malo pića i pokuša da kaže nešto, ali umesto toga nastavi da pijucka. Srahanje, to meni lično ama baš ništa ne znači. Narafski, sve dotle dok me ne bočne moj sopstveni džahavo. Ni-kati ja nisam drčan na drogu i neču nikad budem, uh, huh. On iskapi svoju čašu, Daj ti meheni malo ovog soka i malo dima i meni mnooogo lepo. Ponovo napuni hašiš-lulu i zapali, uvuče dugačak dim i pruži je Merioni. Jaha ti volem samo da se ovdi zavalim, da bidnem ladan i da sluhušam mog čovu Trejna — ih, srahanje, što bi volo da je on još živ, jebo-mamicu-svoju, da pojmanemaš. Joj, što je taj mogo da rahaspali društvo, strahašno. On ponovo napuni svoju čašu, zatim i njenu, uze lušu kad mu je ona pruži, povuče dva-tri dima i vrati joj lušu, govoreći s punim plućima dima, Bolje da odma cimneš, bebice, jerbo je več pri krahaju. Merion271povuče još jedan dim, istrese pepeo u pepeljaru i popi malo šartreza, a Tim je jednom rukom obujmi i povuče bliže k sebi. Zatim stavi noge na sto i protegnu se a Merion privuče svoje noge pod sebe, na kauč. Je l' ti šljiviš mog čovu Trejna, ah? Merion klimnu glavom, Ja imam sve njegove ploče. Čitav onaj stari Majls-kvintet, pa Monk, sve. I tebi se to sviđža? Fiino. Jaha volem mace koje znaju da slu-hušaju mjuzik. Znaš, većina ženski prohosto ne zna da sluhuša mjuzik. I ne samo ženske. Možda. Al večina brace zna kakose sluhuša. Mislim kakose stvaharno sluša. On popi još jedno piće, obliza usne, još se više zavali i, žmureći malo, oslušnu muziku. Merion zatvori oči i samo se nasloni na njegove grudi, osećajući težinu njegove ruke oko sebe i bez-bednost koju joj je ta ruka pružala; lako je pokretala svoje nožne prste po taktu muzike. Onaj

poslednji hašiš i šartrez učiniše svoje. Lepo se osećala. Toplo se osećala. Osećala se kao kod kuće. Trejn je upravo završavao, s horom, pijanista je uskakao, a Merion meko prozbori, Jeah. Tim otvori oči, osmehnu se i pogleda je. Znašta jaha najvolem kod beli maca? One daju dobar start, s drahaženje. A crnkinje — Merion oseti u sebi neko komešanje, oseti kako joj se oči naglo otvoriše, ali ostade nepokretna. Timova šaka joj je milovala desnu dojku — crnkinje nemaju pojma s početno drahaženje. Jaha ne znam zašto. Pa, možda to ima neke veze s nekim drevnim plemenskim običajima. Merion začu njegov smeh i upita se zašto je taj smeh podseća na Božić-batu, i to je bilo tačno, zvučao je kao onaj tv-reklamni cakani stari Sveti Nikolica. On je obgrli i drugom rukom, privuče je i poljubi a njegove ruke kao da odjednom prekriše ćelo njeno telo. Ona ga zagrli oko vrata i poljubi ga što je mogla prisnije, pripijajući se još tešnje uz njegov vrat. Posle nekoliko trenutaka, on se malo odmače, Bolje malo pri-272

hičuvaj tu svoju snagu. Njegov smeh joj izazva smešak. Ruke joj polako skliznuše sa njegovog vrata- ležala je na njegovom stomaku kad joj on nežno okrete glavu i izvadi kitu. Sve reakcije Merion bile su usporene od droge i alkohola i ona je zato samo gledala, buljila, ali se ipak uplašila; kao da je trebalo da nešto kaže ili uradi a ne samo da gleda u njegovu nadignutu kitu. U njoj se vodila strašna borba. Znala je šta se od nje očekuje da uradi, ali odjednom joj realnost toga stvori odbojnost u ćelom biću. Ćela joj se utroba usplahiri i zgrči. Jaha znam da je pozamašan, al ga nisam izvadio za da para vazduh. On je blago gurnu naniže. Merion se odazva, zgrabi mu ga desnom rukom i poče da ga ljubi i trlja usnama, kad postade svesna rastućeg osećanja mučnine. Ona sede uspravno, razrogačenih očiju i s jednom šakom na ustima. Tim je malo pogleda pa se nasmeja i pokaza joj na jedna vrata, Tamo, i nastavi da se smeje, zvučeći i dalje kao slatki stari Sv. Nikolica. Kad Merion prestade da povraća, ona ispljuska lice hladnom vodom i sede na ivicu kade tresući se od straha. Telo i svest su joj sekund-dva bili ukočeni od panike. Duboko udahnu vazduh i zatvori oči. Mučnina joj prođe. Ali se znojila. I drhtala je. Šta li će on sad da uradi? Morala je da uzme tu drogu. Ponovo duboko udahnu vazduh. Još malo ispljuska lice hladnom vodom, osuši ga ubrusom i pokuša da što bolje uredi kosu. Bezmalo očita molitvu da se on sad ne naroguši. Molim te, bože, ne daj da se naroguši. Sad mi je dobro. Sve je to isto. Sve isto. Vrati se u dnevnu sobu i sva se napreže da se osmehne. Mislim da nn je to od šartreza. On se nasmeši pa se nasmeja.^ad se dobro osećam, a osmeh joj se pretvori u žudno cerenje. On ispruži i raširi noge kad onakleknu ispred njega, zatvori oči, svuče mu panta-°ne i poče da ga miluje po zadnjici dok mu je si-273

sala karu uz sve ono oduševljenje koje joj je izazivala pomisao na drogu, podižući s vremena na vreme pogled na njega i osmehujući se. Veliki Tim se zavali, popi jedno piće, pa se nasmeja, Jeah, mala jaga lazi-mazi iiisssvoju mamu ohov-cu ...ku i potapša Harija po leđima, Bidi ladan, čo-l^veče Sve je ladno. Zatim se okrete, uputi mu jedan širok, belozubi osmeh i ponovo ga potapša. Hari klimnu glavom i nabi u usta još jedno parče čokolade.Hari nije mogao da se skrasi u bioskopu. Neprestano se vrteo na sedištu, pokušavajući da nađe udoban položaj, ali kad god bi mu se učinilo da ga je našao, leđa bi počela da ga bole ili bi ga dupe svrbelo ili bi noge počinjale da mu se grče, i pušio je jednu cigaretu za drugom. Nije mogao da ostane u jednom položaju duže od nekoliko minuta, te ustade i krenu ka bifeu da kupi neki slatkiš. Je l' ti treba nešto, čohoveče? Da, čokolada. Uze dve čokolade, vrati se, i sve opet ispočetka. Jedan film nije bio tako loš: stari laf Randi Skot je upucavao badžu; ali drugi, da-ga-jebeš, sranje, pravo pravcato sranje. Neka nazovi romantična komedija, petpa- \ račka kenjaža iz prve rupe. Isuse, kakva gomila go- . vana! S vremena na vreme bi okrznuo pogledom Tajrona, ali

on je samo buljio u platno, kapirajući šta se događa. Pokušavao je da se usredsredi na taj . davežni bi/oskop, ali mu se glava s njim samim džapala i govorila mu da je govnar što čak čeka žensku, da je otišla tamo na kratko, čoveče, i zaboravi tu stvar. Ona je sad tamo gore s jednim ba-džom teške kategorije i ostalim sranjima a ti ćeš da sediš u nekom smrdljivom kafiću i da je čekaš? Jebiga, pa ti si siso s jebenog uma. Ona se tamo gore jebava s onim tipom, čoveče, i oni se međusobno rasturaju od tucaže, a ti ovde žvačeš, žvačeš tu jebenu čokoladu, dok ti se sva ne zalepi za zube i buljiš u taj izdrkani bijoskop koji su napravili tamo neki govnari. On se opet uzmuva i glasno za-stenja. Tajron je i dalje buljio u platno, ali podiže274

LVeliki Tim je stajao naslonjen na do vratnik kupatila; bio je go, trljao je rukom svoja prsa, smeš-kao se i po ćelom telu mu je bilo mnogo dooobro, dok je gledao Merion kako četka kosu. U jednoj ruci je držao paketić od deset kesica droge i s njim se poigravao. Znašta, okani se ti ovog srahanja, be-bice, i jaha ču ti mesto tog dam dobru lovu. Merion se osmehnu u ogledalu i nastavi da četka kosu, Ne danas. I ja nisam stvarno zakvačena drogom. Veliki Tim prsnu u svoj vedri svetonikolički smeli, Jeah, znam, i baci joj paketić u ruke kad ona završi sa četkanjem kose. Merion malo steže paketić u ruci, pa ga stavi u svoju tašnu. Šta-ha-to radiš, jehebiga? Merion se trže i zbunjeno ga pogleda, pa zatrese glavom, Ništa. Samo sam — Dodžavola! on se sme-jao tako vedro i radosno da Merion poče da se smeška i prigušeno srne je a da pojma nije imala zašto^. Dodžavola! hahaha, pa jaha sam dobijo je-hebeno čednu žensku, da-ga-jebem! E, ti sad zehe-zaš starog lafa Tima, gadno ga zehezaš. Merion se i dalje smeškala i tresla glavom. Ja stvarno ne — Očeš da mi kahažeš da nemaš nameru da ono u pahaketiču prebrojiš, pa češ samo da ga strpaš u tahašnu i dizadžeš na ulicu???? Dodžavola! Pa, ti sihigurno nisi dugo u poslu, bebice? i osmeh mu se proširi a izraz lica i ton bili su mu veseli i nežni. Njoj buknu lice i ona sleže ramenima i poče da se buni, Ja baš nisam neka naivna učenica — vrtela J e svoju tašnu a Veliki Tim je nastavljao da se sineška dole na nju — i ja ... ja ... trzala je i gla-275vom i ramenima ... ja sam proputovala ćelu Evropu, i... i... i ja, jednostavno, nisam — Veliki Tim je klimao glavom i smeškao se, Mani srahanje, nemaš čega da se stidiš, bebice, svi mi moramo je-hednom da prodžemo kroz to po prvi puta. Jaha tebe ne silujem. Jaha samo želim da te zdravo sre-dim da te tamo neki ne bi pljačkali. Jehebiga, ti si to pošteno zaradila, bebice — Merion malo pocrvene i zatrepta očima — i ti svahako ne želiš da to pokloniš nekom dizaču tašni. On se ponovo na-smeja a Merion se osmehnu, Jes ti Tajronova kuč-kica? osmeh i dalje u njegovom glasu i na njegovom licu. Merion zatrese glavom. Pa ondak te sihi-gurno čekaju dva badžovana, ah? Da. A sad bih stvarno morala — Daklem, pazi stati kahažem: ti imaš jedno mestašce gde možeš da sahakriješ dro-gicu i da ne brineš da če slučajno dodže u pogrešne ruke, kahapiraš? Odatle ti ni jedan sehecikesa il napadač zguza neće digne drogu. Merion pocrvene pa se osmehnu i zatrese glavom. Kad shvati kako glupo mora da izgleda Timu, ona još više pocrvene. A ako si pametna, ti mo'š od jednog pahaketiča da napraviš dva, kahapiraš? i jedan zadržiš za sehebe. On se ponovo nasrne ja, ode u dnevnu sobu i nasu u svoju čašu još jedan burbon. Merion otvori pa-ketić i dve kesice posebno zapakova pa ih stavi u svoj procep među nogama, a zatim tu stavi i drugi paketić. Kad se Merion vratila u -dnevnu sobu, Veliki Tim je još bio go i stajao s čašom u ruci pored svog stereo-uređaja; cigareta mu je visila sa usana, izgledao je smireno i klimao glavom u ritmu muzike. On kratko pogleda Merion pa se osmehnu, Samo trehenutak, ocu ovo doslušnem. Slušao je sve dotle dok saksofon ne izblede, pa krenu ka vratima, Ubrzo se čuhujemo. Pa ... ne znam ... ja ... Merion automatski sleže ramenima i zatrepta očima__Veliki Tim se i dalje smeškao i otvori vrata, Do

slehedečeg sudara, bebice.Tajron i Hari su sedeli u zadnjoj loži kafića, kad je Merion ušla. Film je bio mnogo loš, ali po-slednji sat ili, jebiga, ma koliko dugo to bilo, bilo je, da-ga-jebeš, da ne može biti gore i davežnije. Harija je film još i mogao malo da zajebunjuje i odvraća od misli, ali sedenje u tom jebenom ka-fiću i čekanje izazivalo mu je grčeve u jebenoj preponi. Isuse, da pošiziš, jebiga. Neprestano se vrteo na stolici trljajrći se i češući se po preponi, dok Tajron nije počeo da se kikoće, Ama, šta to radiš sa svoj alat, baćo? Izgledaš ko da ćeš svahaki čas da ga izvadiš i s njega ubrišeš sto. Tresnuću te ka-rom po jebenoj glavi, baćo, i Hari se protiv svoje volje osmehnuo i stavio ruke na sto, Ma, šta me je to spopalo, i nastavljao je da se vrti na stolici sve dok Merion nije ušla u lokal. Ona i Hari su se jedan trenutak samo gledali i oboje su mahnito tražili neki način za početak razgovora a da ne kažu šta zapravo misle. Onda je Tajron upita kako je prošla. Merion klimnu glavom. Dao mi je osam ke-sica. Hari tiho i u sebi odahnu. Nije to loš rohokić. A kakav je moj čova Tim, ah? Merion klimnu glavom. Jeah, dobar je on badža, baćo, znam ga. Mislim, stvaharno doooobar, ko leba. Hari ustade, Hajdemo. Idiotski. Važi. Crkavam didem kući.Merion je sakrila svoje dve kesice čim joj se za to ukazala prilika, a kad je Hari otišao da proda deo te droge i kupi nešto više, sedela je s dve kesice u šaci; milovala ih je, nežno dodirivala, zatvarala oči s vremena na vreme, uzdisala, trljala kesice između vrhova prstiju, bezbedno ugnjezdena na svom kauču, i slušala Malerovu Simfoniju uskrsnuća.

276

277I pored velikih doza sredstava za smirenje koje su joj davali, Sara je drhtala i s takvim strahom osluškivala približavanje kolica sa jelom, da su prestali da je teraju da jede i počeli da je silom hrane. Vezali su je za invalidsku stolicu i proturili joj jedno gumeno crevo kroz nos do stomaka — Sara je pri tom podrigivala i gušila se — pa su joj gornji kraj creva flasterom zalepili za glavu. Njene sla-bačke napore da se odbrani i pokuša da govori brzo su savladali kad su je prosto gurnuli na naslon stolice i zategli kaiševe. Kad su s tim završili, ona podiže ruku i uhvati crevo da ga povuče a oni joj rekoše, Dalje ruke od tog creva! pa joj i ruke vezaše za naslone na stolici, Dosta smo mi imali nevolje s tobom. Ima da ostaneš vezana u ovoj sto-lici dok ne naučiš da sarađuješ, i prestani da uobra-žavaš da si neka kraljica. Nastavila je da podriguje sve dok joj se ne učini da joj se stomak čepa na-dvoje, pa se iscrpe i više nije imala snage ni da podriguje, te je u svom nemom strahu nepomično se-dela, gledajući kroz suze u svet oko sebe, boreći se da se probije kroz mutnu zavesu od suza i lekova i shvati šta se to s njom događa. Pokušavala je da podigne glavu, ali glava joj je stalno padala na grudi i ona se borila da je uspravi, no bez uspeha, jer u njoj više nije bilo snage, pa bi joj glava nekoliko trenutaka visila kao tikva i zatim ponovo padala na grudi — svaki joj je pokret bio ogroman napor, svaki neuspeh posmrtno zvono. Kad god bi udahnula vazduh, suze su joj se skupljale u očima i ona ih je i osećala i čula kako šište u njoj i prete da je uguše, dok joj se činilo da joj pluća mlitavo vise u grudima. Zelela je da vrišti, bar na samu sebe, ali je zaboravljala da negde, u blizini, postoji neko ili nešto što bi mogla da prizove. Negde u pozadini njene savesti bilo je neko mučno sećanje, i kad je pokušavala da ga iskopa, ponovo je padala iscrp-278Ijena, a kad nije, lekovi i elektrošokovi joj ne bi dopuštali da prepozna ime — Bog.Činilo joj se da je kaiševi još više stežu, ali bila je bespomoćna. Usecali su joj se u članke i tako jako pritiskali grudi da su joj ograničavali disanje, ali ona nije mogla ništa ni da kaže ni da učini.' Očajnički je želela da ide u kupatilo, ali kad je pokušavala da nekog pozove da joj pomogne, crevo bi je gušilo i samo bi joj pljuvačka curila niz bradu, dok se borila da podnese bol koji joj je crevo pričinjavalo u grlu. Satima se borila protiv svoje bešike i utrobe, a kad bi

joj se neko približio, ona ga je gledala nadajući se da će taj neko i nju pogledati i videti da joj je potrebna pomoć, ali kad bi je neka sestra i pogledala, prošla bi pored nje i otišla dalje a Sari bi glava ponovo pala na grudi, te bi počela dugu, dugu borbu, pokušavajući da opet podigne glavu i dobije pomoć, ali bolničko osoblje je i dalje jednostavno prolazilo pored nje, a ona se i dalje borila, sve upornije i upornije, te konačno priroda pobedi, kao i uvek, i njena bešika i creva se sami isprazniše i ona oseti toplotu i vlagu ispod sebe i njena poslednja predstava o ljudskom dostojanstvu je napusti, zajedno sa suzama, dok joj je svest tražila pomoć ... vapila, molila, prekli-njala, a zatim jedna sestra prođe pored nje i za-stade, pogleda je malo, priđe joj, ponovo je pogleda i zgrči lice od gađenja, Treba da se stidiš. To čak ni životinje ne rade. U redu, ostani da sediš u tome. Možda će te to naučiti pameti. Dva dana kasnije, Sara je i dalje sedela u tome, ne pokušavajući više da podigne glavu, dopuštajući da joj visi u njenoj sramoti, dok su joj se suze slivale niz lice, prljajući joj spavaćicu i ispunjavajući joj dušu. Dva dana kasnije, ona je još sedela vezana u stolici i zalan-čena za svoju sramotu, dok ne dođoše da je pripreme za sledeći elektrošok.279Merion je pozvala Velikog Tima i ponovo otišla kod njega. Hari je bio van kuće kad je zvala, a gledao je televiziju kad se vratila. Hari je nije pitao gde je bila a ni ona nije ništa rekla. On je bio kupio jedan paketić droge, prodao nešto od toga za dosta love, ali je i drogu i lovu sakrio od nje. Ona je sakrila svoje dve kesice sa ostalim kesicama i osećala toplinu dok ih je gledala i jedva je čekala da ostane sama, kako bi mogla da ih izvadi, da ih drži u ruci i miluje. Dala je Hariju ostalih osam kesica, zatim je uzela jednu od njih pa se fiksnula. Pridružila mu se na kauču, Kako ti je išlo večeras? Dosta dobro. Bio sam taličan. Gotovo sam odmah naleteo na nešto. Odlično. Podigla je noge i pod-vukla ih pod sebe na kauču. Ovo je stvarno dobar rokić, je l' da? Jeste. To ne može da se nađe na ulici. Hajde da ovaj ne prodajemo, je l' važi, Hari? Samo onaj drugi. Pa, ti vidiš da ga ja ne iznosim? Da, ali ja se ... znaš šta mislim. Daa. Ne sekiraj se. Ni ja neću da se odvajam od dobrog rokića. Merion je nekoliko minuta gledala u ekran, ne znajući šta gleda; bila je nezainteresovana za televiziju i samo je podnosila vreme i čekala na reci. .. Hari? Da? Da li moramo da kažemo Tajronu da imamo ove kesice? On je pogleda a neki glas u njemu reče, Ne, jebiga. On i ja smo dobri drugari. I on je ćelu tu stvar sredio. Znam, znam, Merion pogleda Ha-rija pravo u oči, ali ja sam ta koja je otišla tamo. Hari oseti kako neka vatra, negde duboko u njemu, pokušava da se probije i on pomisli, Isuse, samo da ne pocrvenim. On klimnu glavom, Okej. Mislim da ga neće ubiti ono što ne zna.Tajron je, sam, ležao opružen na kauču i gledao televiziju. Alisa kidnula, vratila se svojima u neki zaguljeni grad u Džordžiji. Nije mogla da pod-280

nosi ni hladnoću ni vrućinu. Bila je fina maca, ali Tajron je bio zadovoljan i osećao je olakšanje što ne mora da hrani još jednu venu. Ona nikako nije mogla da trpi mučninu. Plašila se toga kao smrti. Jehebiga, pa ni jaha sam ne mogu to da trpim. A ne mogu da trpim ni svađu. Al' sad nam nije ni tako lošo. Prošlu noć smo odma nabavili i povratili dobru suhumicu. Uskoro će sve bidne bolje. Kako sad stvahari stoju, činimiske da više neće bidne gužvanjac i džapanjac. Tajron C. Lav je neko vreme gledao televiziju, čudeći se, čekajući da vidi šta će da se desi, smejući se prigušeno i koristeći slike i zvuke sa ekrana, zajedno sa heroinom u svojim žilama, da u sebi smiri malu izjedajuću zbrku pitanja koja su ga, izgleda, s vremena na vreme gre-bala. On je svaki dan i noć mnoge sa-ha-te provodio u muvanju i probijanju kroz ulice, a tamo je, čo-hovo moj, jehebeno ladno i gadno, a i ona panika je gadna stvahar, dajejebem, mnooogo gadna stva-har. Jeah... kurva panika, bebice, pa je i njega samog spetljala me-heđu noge navike. Stari laf Taj je već dugo spetljan, al' njemu to više i ne izgleda tako strahašno. To mu sve manje i manje izgleda ko neki razlog za džapanje. Ama, jehebiga, navika i nije prahavi razlog za gužvu i džapanje. Navikatije i spavanje. I ne misliš na to dok knjavaš. A navika, opet, rađa i svoje so-hop-stvene navike. I on je, tako, ležao na svom kauču buljeći u ekran i prolazeći kroz svoje jeze, a kad se upita zašto je srećan što je sam, on,

jednostavno, prestade da se pita, vrati se svom nutrenju i prebaci televizor na drugi kanal. Te stvari su, nekako, svrbele Tajrona, ali on ih je svojom navikom i pomoću televizije glatko izbacivao iz svoje svesti i pro-hos-to se nije sekirao što nema snage — želje — da nađe sebi drugu kučku. Jok, on će odsad sahamo o sebi da se brine, dok se stvahari malo ne olade. Saće on sahamo da se281

1stara o naharkosima s kojima radi radnju, a piće kasnije. Jeah, jaha se zovem Tajron C.

Lav i jaha ne volem nikog drugog sem Tajrona C., pa ću jaha sahamo o tebi lepo da se staram, bebice.Saru su svako jutro vezivali za njenu invalid- I sku stolicu i ona je sva uplakana sedela nemo i poslušno, gledajući bolničko osoblje kako dolazi, odlazi, daje lekove, stara se o pacijentima, namešta krevete, briše pod, obavlja svoje različite dnevne poslove. Nije zapažala ni glasove ni buku u toj velikoj bolničkoj sobi. Sedela je nemo. Oni su i dalje prolazili pored nje dok je ona čekala... čekala da' joj neko priđe, da joj nešto kaže ... da joj pomog- J ne. I prišli su joj. Došli su da je pripreme za sle-deći elektrošok. Sara zaplaka. 'Hari i Tajron su svaki dan krišom zadržavali pomalo droge za sebe, svako za svoju dušu. Kad bi jednom od njih dvojice zbog nedostatka fiksa procurio nos i zasuzile oči, uz drhtavicu, dok su obigravali ulice u potrazi za drogom, i kad bi on zamolio onog drugog da mu da malo rokića, ovaj bi se kleo svim i svačim da nema ništa, da se baš maločas fiksnuo ostosima iz vate, pa bi onda počeo da dršće, pokušavajući da izblefira prijatelja.Tumarali su ulicama po snegu i susnežici, boreći se sa ledenim vetrom, bazajući ponekad i ćelu noć od jednog mesta do drugog, i uvek bi im za dlaku promakla veza; a ponekad, opet, bili bi kadri da za ciglo sat-dva nađu drogu. Gde god bi otišli nailazili bi na hiljade bolesnih narkosa koji su pokušavali da nabave drogu ili da dođu do novca za nabavku, a kad bi u ruci osetili kesicu, smesta bi odjurili nekuda da se fiksnu; ali to nisu uvek mogli,282pa su umiruća i mrtva tela đubrila kapije i ruševine napuštenih zgrada. Kao i ostali, Hari i Tajron nisu obraćali pažnju na ta ljudska tela već su nastavljali da hodaju skupljeni u svojim jaknama i gonjeni svojim potrebama, ne govoreći ništa jedan drugom i čuvajući snagu da bi našli nekoga ko ima drogu. I kad bi je nabavili, prvo bi se fiksnuli, zatim bi drogu iscvikovali što su više mogli, i, takođe što su više mogli, prodavali istanjene kesice i kretali u novu potragu.Kad je ostajala sama u stanu, Merion bi vadila svoju sakrivenu drogu i gledala kesice, uživajući u moći i bezbednosti koje je osećala. Kod Velikog Tima je odlazila dva-tri puta nedeljno. Hariju je rekla da sad dobij a samo šest kesica i da zato ide tako često. Hari se nije trudio čak ni da se pita da li da joj veruje ili ne, već je od nje uzimao tri kesice koje nije prijavljivao Tajronu, a kad bi nešto sam nabavio, uvek je Merioni zakidao nekoliko kesica; a kad bi savest počela da ga grize, to bi začas sredio heroin.Merion bi s vremena na vreme primetila svoj skicen-blok i olovke, pa bi u svest počelo da joj se probija maglovito sećanje na planove za otvaranje kafića i na druge stvari s tim u vezi, ali ona bi i blok i olovke gurnula u stranu, buljila bi u televizor i mislila na svoju skrivenu drogu. Nekoliko puta ju je uznemirio bol kajanja, kad je na tv-spotu gledala jedan prizor iz sunčane Italije uz reklamu za piće Cimano, ali ona se samo podseti na to da je tamo već bila i da je jedna kesica dobrog rokića mnogo bolja, đavolski bolja od jedne rulje Itali-jana koji smrde na beli luk.Hari i Tajron su smrznutih guzica stajali na mokrom snegu, ponovo čekali na svoju vezu i slu-šali ostale frajere kako pričaju o tome da se sve velike veze nalaze u Floridi, gde ti mačori čvare283

svoje jebene guzice na suncu, dok oni ovde moraju da stoje do grla u jebenom snegu. Jeah, i ti drkoši tamo sede na gomilama droge samo zato da joj dižu kurčevitu cenu i ni zbog čega drugog. Jebiga, to ti je jedna šaka mudonja i kurotresina, a sve nešto uobražavaju da su jako nadrrrrkani kurčevi. Hari i Tajron su to isto sranje slušali već milion puta, baš kao i ostali frajeri, ali ih ta priča nikad nije zamarala, te su, kao i ostali, klimali glavama i psovali te kopilane što stvaraju paniku samo zato da bi zgrnuli još veću lovu, iako su već uveliko, je-beših, pravi pravcati milioneri. Intenzitet njihovog gneva pomagao im je ne samo da im vreme brže prolazi nego i da sakupe malo tako potrebne unutrašnje toplote. Kad su te večeri najzad uspeli da nešto nabave, bili su obamrli od hladnoće i s mukom su hodali. Hari je svratio kod Tajrona da se fiksne pre nego što će otići dalje, do Merion. Se-deli su pušeći i opuštajući se, kad je Hari počeo da misli na one mudonje što se sad sunčaju, i glasno se upita šta bi bilo kad bi neko otišao tamo u nabavku. Tajron ga tupo pogleda, Štato pričaš? Šta pričam? pričam ono što sam rekao. Svi se mi ovde borimo samo da bi preživeli, a uz to nas i napadaju i pljačkaju, a niko i ne pomišlja na to da ode pravo do tog jebenog izvora, čoveče. Ama, o čemu ti to govoriš? je l' didemo do tamo nekog ho-hotelskog portira i da ga pitamo za vezu? Sra-hanje. Hajde, Taj, prestani s tim. Da nećeš da mi kažeš da nisi u stanju da nanjušiš drogu tamo gde je ima? Pa, to ti je ovdi, čohoveče. Tu, u mom ko-homšiluku. Šta ti jaha, do moga, znam o Majami-ju? Oni jehebeni kitalijani ne sedu tamo, baćo, da bi čekali da se jaha pojavim. To je već moja briga. Ja znam kako ti kopilani operišu. Nema da brineš. Tajron ga je nekoliko trenutaka gledao, AT daha-leko je donde, baćo. Nije ako ideš kolima. Čuhuj284

me, čohoveče, tamotije pravi pakao a ulice vrele da provrištiš. Tamo Ijuhude ubijaju ko od šale i ko da za svakog ukokanog narkosa daju besplatni bonovi zaštaoćeš. Ali, čoveče, ne možemo ništa da izgubimo, Harijevo oduševljenje je bivalo sve veće što je više govorio o tome. Tajron se češkao po glavi, Pa, ako je to tako dobra ih-deja, zašto ondak niko drugi ne misli na to? Zato što su guzice. Hari je sedeo na ivici svoje stolice a lice mu je bilo gle-đosano znojem. Baš je u tome stvar, niko drugi nije došao na tu ideju. Tajron se i dalje češkao po glavi i klimao njome. A ako mi dođemo tamo pre svih drugih, moći ćemo da kažemo našu cenu i da mrtvi ladni sedimo u foteljama, dok one budale rade za nas na ulicama. Tajron nije prestajao da se češka po glavi, Prohošlo leto bese za nas pravi bal, baćo, i on se iznenada namršti i nakrivi glavu na jednu stranu, i činimiske dima iljatu godina od prohošlog leta. Sranje. Vratiće nam se ono ko od šale kad budemo, nabavili robu. A što pa da ne idemo tamo avijonom? O-ho-tišli bi i vratili se za jedan dan, je-hebiga. Hari odmahnu glavom, Ne, čoveče. Jebi ti to što znaš. Nama će tamo trebati kolica, zar ne? Tajron klimnu glavom. Kolima možemo lako da stignemo za jedan dan. Imamo dovoljno rokića za put a od Merion ćemo duzmemo koju pilulu. Nema problema. Tajron se sve vreme češkao po glavi i gledao u tavanicu. Gogit bi verovatno mogao da nam lako nabavi neka kolica, ako mu obećamo da ćemo mu doneti nešto dinamit-rokića. Daa, taj je-hebač je u stanju svahašta diskopa, čak i mrtvaca. Hari se nasmeja i nastavi da energično klima glavom u znak odobravanja — njima je u njihovom očajanju sve izgledalo tako jednostavno — A u Floridi je toplo, čoveče.Hari je rekao Merioni da su čuli gde može da se nađe dinamit-rokić i zamolio je da mu da nešto285novca. Što više nabavimo više ćemo imati. A gde ćete nabaviti? Hari sleže ramenima, Ne mogu tač-no da ti kažem, ali to je izvan ove države. Znaš, trebaće nam nekoliko dana. Merion razmisli nekoliko trenutaka, Ne znam, Hari, već sam skoro potrošila i novac za kiriju. Ne sekiraj se. Za nekoliko dana imaćemo punu vreću rokića i dosta love. Merion je još malo razmišljala. Znala je da bi bez po muke mogla da odvoji stotinak dolara i pomislila da bi bilo sjajno imati još više droge nego što je imala. A osim toga, bila bi nekoliko dana potpuno slobodna i mogla bi da zadrži za sebe svu drogu koju dobija od Tima, a još ako bude išla kod njega svaki dan, mogla bi da napravi i sakrije dobru zalihu. Okej, Hari, mogu da ti dam sto dolara, ali moraćeš da mi ih vratiš pre kraja meseca, jer treba da platim kiriju. Hari je jednim

gestom ruke oslobodi brige, Vozićemo se malo duže kolima, pa bi mogla da me uplašiš i sa nekoliko onih tvojih pilula. Želimo da nam taj put brzo prođe.Kad je Hari otišao, Merion je pozvala Velikog Tima i ubrzo je bila na putu ka centru grada, misleći na to koliko će imati kesica do Harijevog povratka i osećajući se nezavisna od Harija.Gogitu nije bilo teško da im nabavi kola. Nije to bio neki naročito dobar auto, ali je išao. Neki njegov bratanac je malo hladio glavu na robiji, a on je tetku ubedio da mu pozajmi kola, obećavši joj da će ih čuvati, da se gume neće ofucati, da se akumulator neće istrošiti niti će ih deca noću očerupati.Hari i Tajron udružiše svoju lovu i drogu, pa se pre polaska fiksnuše, oko devet uveče. Računali su da će u to doba izbeći veliki saobraćaj a uz pomoć pilula moći da voze ćelu noć bez po muke i stignu u Majami u pogodno vreme. Hariju je bilo sve teže da na ruci pronađe dobru venu, pa je mo-286

rao da šprica u prste, ali i to se pokazalo loše, a on sad, tako mu Isusa, nije želeo da čabrira s fik-som. Tih dana je jedna kesica droge zlata vredela. I zato je, s vremena na vreme, bio prinuđen da se vraća na jedno mesto na ruci koje mu se povremeno gnojilo, i to je mesto sad bilo prava rupa. Uvek je odlučivao da je se kloni, ali kad se fiksao on prosto nije hteo da se bakće oko traženja novog mesta za špricanje, pa bi pre ili kasnije žabo iglu u tu rupu na ruci i ubrizgao rokić. Tajron bi vrteo glavom, To ti je gadna stvar, baćo, ti bi morao da naučiš da na ruhuci pronalaziš konopce, ko što jaha radim. Nevolja je to s vas beli, mnogo ste nježni. Ama, to je okej, čoveče, sve dok rokić ulazi tamo kuda ide... i sve dok mi ne stignemo tamo kud smo pošli.Kad su pošli, bilo je hladno i vetrovito, ali suvo. Jaha se nadam, baćo, da ovaj grejač radi. Hari je vozio a Tajron gledao u dugmiće grejača i uključivao ga svakih nekoliko sekundi, pa ga zatim isključi kad hladan vazduh prostru ja oko njegovih nogu. Bili su već dobro odmakli i približavali se autostradi Džersi, kad iz grejača najzad poče da kulja topao vazduh, Evoga, jehebiga. Pa, činimiske da ovo neće bidne tako lošo putovanje.Ni radio nije bio tako loš, te su prvih nekoliko časova lupkarali prstima po taktu muzike, gutali zvuke i vozili autostradom što su brže mogli, otvarajući četvoro oči da ne prozevaju saobraćajne paj-kane, jer nisu želeli da ih ovi iz bilo kog razloga zaustave. Noć je bila blaga i prijatna. Osećala se tišina. Svetlost farova automobila koji su povremeno prolazili činila je da se osećaju toplo i bez-bedno u svojim dobro zagrejanim kolima. Svetiljke u kućama u daljini i na obližnjim električnim tor-njevima i fabrikama svetlucale su u hladnom noćnom vazduhu, ali oni su pažnju obraćali na drum287i razdaljinu između njih i Ma jami ja. Hari bi s vremena na vreme osetio bol u ruci, pa bi je polako ispravio i spustio na naslon za ruku svog sedišta. Tajron bi u dužim ili kraćim razmacima vremena proveravao putomer i objavljivao koliko su se približili Majamiju i svem onom toplom suncu i finoj drogi. Jeah, čohoveče, a kad se vratimo sa sve onaj rokić, alaćemo bidnemo moćni i hlahadnokrvni ba-džovani. Tako je, bebice. A nikom nećemo reći di-mamo robu nego ćemo samo da je cvikujemo i svako veće tutnemo u ruke onim frajerima da rade radnju ko što smo dosad mi radili. Stohoposto si u pravu, baćo. Ni jaha neću više da trpim sve one slinave naharkose što su mi lupali u vrata. Tajron protrlja svoju glavu i pogleda kroz prozor na sneg i zamrznuto žitko blato koje je sad bilo sivo sa crnim tačkicama, dok su farovi osvetljavali retka bela mesta sa kojih je površinski sneg bio zbrisan. Šta misliš, koliko ćemo nabavimo? Ne znam, čo-veče, možda dva dobra parčenceta. Stvaharno misliš da ćemo tolko dobijemo? jehebena cena je po-šizila, baćo. Da, da, znam, ali računam da ćemo i pored ove panike dobiti dva parčenceta za iljadar-ku. A uostalom, mi šlepujemo robu i gutamo svu vatru. I to će morati da igra. Jeah, Tajron se osme-hivao i sedeo zavaljen na svom sedištu, a nama će bidne lepo, baćo, dok traje ova jehebena panika i zima. A moždaću sebi kupim i jednu kvarc-lampu pa da se sunčam ko što vi beli radite, Tajron pokaza sve zube u širokom cerenju. Hari

ga kratko pogleda i poče da se smeje a odmah zatim i frknu boreći se da se savlada i obraća pažnju samo na drum. Bidi ladan, bebice, pred nama je još dugačak put. Posle nekoliko časova vožnje zaustavili su se pokraj jedne tipizirane Hovvard Johnson-krčme i, uvijeni u svoje kapute, istrčali iz kola. Naručili su gazirani sok i pitu, pa otišli u nužnik. Hari je veo-ma pažljivo skinuo svoju jaknu i zavrnuo rukav na košulji. Sad ga je ona rupa na ruci toliko bolela da više nije mogao da se smeje i da priča o svoj onoj drogi koju će uskoro imati. On i Tajron pogledaše ruku a Tajron zavrte glavom, To gadno izgleda, baćo. Jeah, to ti baš ni malo lepo ne izgleda, dohođavola. Hari sleže ramenima, More, jebiga, vi-deću šta ću kad se vratimo. Daa, al' nemoj više tu da zabadaš. Fihiksni se na neko drugo mesto. Dobro. Svako ode u posebnu kabinu da se fiksne a Hari pokuša da trljanjem ispolji neku upotrebljivu venu na desnoj ruci, ali i pored sve upornosti nije mogao da izvuče ono što je želeo, pa se jednostavno vrati svojoj staroj pouzdanoj rupi na levoj ruci, što mu je ipak više odgovaralo nego da rizikuje promašaj fiksa. Jedan minut ga je vraški bolelo, ali je vredelo, i ubrzo je to opet bio samo potmuli bol. Popili su nekoliko čaša soka, pošto su pojeli pitu, uživali u drogi, zezali se s konobaricom, cerekali i malo češkali, zatim su uzeli još po jedan dexi, popili dva krčaga kafe, izišli iz krčme i nastavili vožnju ka Majamiju i vezama. Neko vreme su ću-tali, slušali muziku i osećali se toplo i bezbedno uz drogu i budućnost, i svaki se u sebi osmehivao misleći na kraj svojih problema i panike, kraj panike bar za njih dvojicu. Zatim im dexi razveza jezike i oni počeše da pevaju i klimaju glavama u ritmu muzike, da lupkaraju prstima po taktu i da se beskrajno uznose, a Tajron je s vremena na vreme objavljivao koliko su se još približili Majamiju i vezama.Hari je i dalje vozio kad je sunce počelo da izlazi. Dohođavola, pa mi vozimo cehelu noć a gle još sneg na jehebenom drumu, baćo! Kolko još trebaš da voziš daleko na jug da više ne bude snega? Mnogo daleko, čoveče. Ova panika i hladnoća idu sve do Floride. Zaustavili su se da popiju kafu i288289uzmu još po jedan dexi, zatim su otišli u nužnik, jedan za drugim, fiksnuli se, uzeli dva termosa kafe i otišli. Tajron je seo za volan a Hari se protezao na svom sedištu, pokušavajući da odmori ruku i nekako učini da ta kurva prestane da ga boli. Sad ga i nije tako mnogo bolela, posle fiksa, ali ga je još štrecala.Tajron je nastavio da gleda u putomer i da objavljuje koliko su se približili Majamiju, kad mu odjednom sinu koliko su se udaljili od Njujorka. Uzeli su još nekoliko dexija i popili još kafe, i mislili na to kolika je razdaljina između njih i kuće. Vozili su ćelu noć i shvatili da sad više ne mogu jednostavno da uskoče u podzemnu ili da zaustave taksi i odu kuda žele. Bez obzira na to kako su se osećali kad su krenuli na put, sada su bili obavezni da idu dalje, sada su bili prešli tačku sa koje nema povratka.Radio je i dalje svirao, ali u kolima je vladao mir; Hari je stalno trljao ruku pokušavajući da smiri bol, Tajron se laktom svoje leve ruke oslanjao na vrata a 'šakom trljao bradu. Ni jedan ni drugi nisu nikad ranije napuštali državu Njujork, a Hari je samo jedanput u životu napustio grad, i to još kad je bio klinac i išao na letovanje u jedan skautski logor. Sve ih je više pritiskala nepoznata i tuđa okolina. Bili su sve mirniji i mirniji. Pilule i heroin borili su se da ih obuzdaju. Područje pored autostrade kao da je, nekako, bivalo sve bliže. Vrpoljili su se pokušavajući da se udobno smeste na svojim sedištima. Buljili su kroz šoferšajbnu. Nastojali su da pilulama i heroinom otupe svoju svest, ali im se očaj situacije stalno nametao. I jedan i drugi su, svaki za sebe, bivali sve svesniji činjenice da je bezumno to što čine. Bili su pola sveta dalje od svog kraja. Bili su zakvačeni drogom i to je bila činjenica koju su dugo izbegavali da priznaju sebi,290ali ona im je sad probadala samu utrobu. Bili su zakvačeni a vozili su se kroz neku jebenu državu pokušavajući da stignu u Majami i tamo nađu debele veze. Nanjušili su oni te veze. I

znali su da idu dobrim putem ka njima. Ali, šta će, jebiga, da rade kad budu stigli tamo? Šta se to, jebiga, događa s njima? Vrpoljili su se na svojim sedištima. Nameštali. Hari je blago dodirivao svoju ruku. Jebeni bol je sad odjednom postao tako strašan da je Hari obnevideo. Obojica su bili tako uplašeni, baćo, da nisu mogli ni da se useru od straha. Ali su se isto tako plašili da to priznaju jedan drugom. Obojica su želeli da okrenu kola i da se vrate. Probijanje kroz gužvu na onim jebenim njujorškim ulicama u onoj jebenoj panici bila je smrt, čoveče, ali i to je bilo bolje od ovoga. Kuda oni to sad, jebiga, idu, tako ti boga? Šta li ih tamo čeka? A šta ako im nestane droge pre povratka? Šta ako ih ućorkaju ovde, na jebenom Jugu? Svaki od njih dvojice je gotovo čitao molitvu ili se bar bio približio molitvi, kako je znao i umeo, da onaj drugi predloži da se vrate, ali su i dalje samo buljili kroz šoferšajbnu, vrpoljeći se, dok su kola jurila napred. Tajron je prestao da gleda u putomer. Hari nije mogao da sedi mirno više od nekoliko minuta. On je, s vremena na vreme, bio gotovo presamićen od bola. Trljao je ruku, pokušavajući da tako ublaži bol. Ne znam da li ću izdržati, čoveče. Ubija me ova jebena ruka. On se izvuče iz svoje jakne, zavrnu rukav i nekoliko puta zažmiri dok je gledao svoju bolesnu ruku. Tajron je bacao na nju kratke poglede, mršteći se, Srahanje, to stvaharno izgleda lošo, bebice. Oko rupe na Harijevoj ruci bila je sad jedna velika zelenkastobela guka sa crvenim prugama koje su se od nje protezale ka ramenu i članku na ruci. I jedva pomeram ovu kučku. Moram nešto da učinim, čoveče.291Veliki Tim je rekao Merioni da će joj srediti stvar da uzme finu drogu za nekoliko časova rada. Al to če ti dodže više kao igra, srce. Šta znači to fina droga? Veliki Tim prsnu u svoj božićbatinski smeh, Dodžavola, pa tebi zihinulo dupence na ro-kič. Merion se osmehnu i sleže ramenima. Biče vas šes maca da delite jedno dobro parče. I to fiino parče, i on se osmehnu a njoj se oči raširiše i za-svetlucaše. Kada? Njemu se osmeh proširi, Suhutra uveče. On malo sačeka da vidi da li će ona da ga pita šta će morati da radi, ali je bio siguran da neće. Biče to jedna mala sedeljka s neki ljudi koje jaha znam. Jaha ču te odvedena tamo. A ko će to sa mnom da deli to parče? Pet drugi' kučkica. Vi čete budete zabavljačice... znaš, da se na neki način druhužite jedna s drugu, kahapiraš? i on se prvo osmehnu pa prsnu u svoj božićbatinski smeh kad na licu Merion vide kako se zapisuje ono što je on mislio da kaže. A muškarci? Muhuškarci posle do-lazu na red, i Tim se tako bučno nasmeja da Merion poče da se prigušeno smeje. U koje vreme? Ti češ dodžeš ovde oko ohosam. Merion se nasmeši a Veliki Tim opet prsnu u svoj božićbatinski smeh.Hari i Tajron se zaustaviše pred jednom malom benzinskom stanicom, iziđoše iz kola i proteg-nuše se. Momak je stajao na vratima i razgovarao s mehaničarem. Oni malo pogledaše Harija i Taj-rona, zatim momak spusti svoju bocu koka-kole i priđe im. Hari je stajao naslonjen na kola, pridržavajući i blago dodirujući svoju levu ruku. Je l' može da se napuni, ah? I gde je ovdi nužnik? Benzin nam maločas nestao. Uh, srahanje. Biće u redu, baćo, imamo još malo do sledeće pumpe. Hari klimnu glavom na Tajrona, Al' ipak možemo dođemo do nužnika. Momak pogleda Harija, Nužnik nam je292u kvaru. Hari pogleda momka i zapazi neprijateljski izraz na njegovom licu. Jedna kola se zaustaviše pored druge pumpe i momak im odmah priđe, Dobar dan, Fred, je l' da se napuni? Da. Momak poče da naliva benzin u ta kola a mehaničar iziđe iz kućice, nasloni se na zid, pogleda Harija izazivački i pijunu u stranu. Harijev bol i zbunjenost počeše da se pretvaraju u bes, ali Tajron otvori vrata na kolima, Bidi ladan, baćo. Hari malo pogleda Tajrona, pa onda uđe u kola. Mehaničar ga je i dalje drsko gledao i ponovo pljunuo dok su oni odlazili dalje. Šta ovo bi, jebiga, čoveče? To ti je prahavi Jug, bebice. Isuse, pa to je kao u nekom jebeno lošem filmu. A ja verovao da je onaj jebeni građanski rat prošao. Srahanje, nije za ove drkadžije. Obojica pogledaše u merač količine benzina. Šta ćemo, jebiga, da radimo, čoveče? Otkud ti jaha to znam, baćo, da-ga-jebem. Moramo samo da budemo ladni, jehe-biga, i da

pokušamo da negde nađemo malo benzina. Šta drugo, jehebiga, da radimo? Hari klimnu glavom i primače ruku bliže sebi. Vozili su se ćutke, i jedan i drugi su sedeli nepomično, obuzdavajući se i želeći, oh bože, da su na nekom drugom mestu. Činilo im se da se vreme vuče dok su buljili ispred sebe, ne primećujući drveće i bandere kako brišu pored njih. Stalno su bacali poglede na instrument--merač benzina a zatim pravo na horizont gde su se strane druma sastavljale i ostajale nedostižno ispred njih. Hari je trljao svoju ruku a Tajron se s vre-mena na vreme i trljao i češao po glavi, pa je oslanjao levu ruku na vrata i podmetao šaku pod bradu. Eno jedne! Jeah. Sve su više osećali kako im se znoj sliva niz leđa i slabine, dok su prilazili benzinskoj pumpi. Ostali su u kolima a Hari se malo naže kroz prozor i reče momku da im napuni rezervoar. Običan. Momak je stajao naslonjen na pumpu i na njih nije obraćao pažnju, dok je benzin kuljao u njihov293rezervoar. Kad se napuni, Hari plati momku i oni se odvezoše dalje; ćutali su dosta dugo i najzad Tajron uključi radio. Napetost poče da im popušta zajedno sa prestankom znojenja. Dođavola, sad bi stvarno mogo da se fiksnem. Jeah, to nije srahanje. Uskoro ćemo i na večeru.Zaustavili su se pred jednom kafanicom pokraj druma i otišli u nužnik — prvo jedan pa drugi; onaj koji je čekao sedeo je za šankom i oprezno gledao oko sebe. Kad su se pojedinačno fiksnuli, opustiše se i odlučiše da naruče nešto za jelo, kao i kafu, i Hari pozva konobaricu koja je stajala na drugom kraju šanka i razgovarala s nekim gostom, ali na Harija nije obraćala pažnju. On je ponovo pozva a kuvar proturi glavu kroz šuber i reče mu da kušuje. Hari malo zatvori oči, duboko udahnu vazduh pa ga polako izdahnu, zatim pogleda Tajrona i zavrte glavom. Tajron sleže ramenima i oni ustadoše pa odoše.I završi se Sarino lečenje serijom elektrošokova. Sedela je na ivici kreveta i ukočeno gledala kroz prozor, kroz sivo okno u sivo nebo, u sivu zemlju i golo drveće. S vremena na vreme bi ustajala i vukući noge u papirnim papučama odgegala do sobe sestara i, naslonjena na zid prema vratima, piljila u sobu. Je l' vam treba nešto? Sara bi treptala očima i piljila. Je l' vam nešto treba, gđo Goldfarb? Sarino lice bi se malo usukalo i ona bi se gotovo osmehnula, zatim bi opet nekoliko puta zatreptala očima pa nastavila da pilji. Sestra slegne ramenima i vrati se svom poslu. Sara sklizne niz zid i čučne, neprestano se trudeći da se osmehne i zadrži osmeh na licu. Mišići na licu joj se grče a krajevi usana podrhtavaju. Najzad joj se usne razvlače u kruto, izvitopereno cerenje razrogačenih očiju. Ona jedva staje na noge,294vuče ih ka vratima sobe sestara i stoji cereći se, dok je sestra ne pogleda. Odlično, odlično, a sad se vratite u svoj krevet, i ona još jednom okreće leđa Sari i nastavlja svoj posao. Sara se okrene i vuče noge natrag do svog kreveta, seda na ivicu i bulji kroz sivi prozor.Saru su stavili u invalidska kolica i sa tog ode-1 jenja odgurali prvo u lift a zatim kroz jedan dugačak sivi tunel u čekaonicu gde su drugi pacijenti poslušno sedeli, dok su njihovi bolničari stajali u uglu, pušili, šalili se i jednim okom gledali svoje bolesnike. Sara pogleda one ispred sebe, nekoliko puta zatrepta očima i pogled joj se ukoči. Neko bi s vremena na vreme otvorio vrata i pozvao nekog po imenu a jedan od bolničara bi svog bolesnika odgurao kroz vrata u sobu i činilo se da nestaju, ali Sari je ipak uvek izgledalo kao da se ispred nje nalazi isti broj ljudi. Vreme je i dalje bilo vreme, i neko pozva Saru po imenu. Njen bolničar je odgura kroz vrata i Sara pokuša da se osmehne. Ispred nje je sedeo jedan čovek za pisaćim stolom. U sobi je bilo i drugih. Čoveka za stolom su nazivali Slavni Sude. Neko je ustao, otvorio neku fasciklu i pročitao neke stvari sudiji. On pogleda Saru. Ona je pokušala da se osmehne i lice je počelo da joj se razvlači u njeno cerenje razrogačenih očiju, dok su joj se kapljice pljuvačke slivale niz bradu. On potpisa neku hartiju i vrati je čoveku koji mu je čitao iz fascikle. Sara je bila upućena na dalje staranje u Državnu bolnicu za duševne bolesti.Saru su sutradan ujutro rano probudili i žurno izmuvali iz kreveta, pa je odveli u prizemlje bolnice gde su je posadili na jednu klupu da čeka. I čeka. Pitala je da li može da dobije nešto

da jede, na što su joj odgovorili da je za to i suviše rano. Kad je ponovo pitala, rekli su joj da je za to i suviše kasno. Najzad su je propustili kroz jedan red i opet ostavili295da čeka. Sedela je na klupi i buljila ispred sebe. Onda je prošla kroz još jedan red. I čekala. Dali su joj njenu odeću. Dugo je gledala u svoju odeću. Rekli su joj da se obuče. Ona je ukočeno gledala. Obukli su joj jedan deo odeće. Sama se s mukom uvukla u drugi. Odveli su je do druge klupe. Čekala je. Uveli su je u jedan autobus i ona je sela i buljila ispred sebe, dok su se ostali smeštali na svojim se-dištima. Vozili su ih kroz ulice sa celoživotnim poznatim prizorima i zvucima a Sara je i dalje samo buljila ispred sebe.Izveli su ih iz autobusa, proverili im imena na jednom spisku i zatim ih vodili kroz jedan siv, vlažan i leden tunel koji se nadovezivao na druge tunele i najzad ih uveli u jednu zgradu na udaljenom delu kompleksa i zaključali u jedno odeljenje prepuno bolesnika koji su vukli noge u hodu, sedeli, čučali na podu, stajali, buljili. Sara je mirno stajala i ukočeno gledala u sive zidove.Ejda i Rahela su joj došle u posetu. Sedele su u jednom uglu sobe za posete i iskolačenih očiju gledale u Saru dok im se ona, vukući noge po podu, približavala. Znale su da je to Sara a ipak nisu mogle da je prepoznaju. Kosti su joj štrcale na sve strane. Mrtva kosa joj je visila na glavi. Oči su joj bile zamagljene i nije videla. Koža joj je bila siva. Sara sede a Ejda poče da vadi namirnice iz jedne velike kese. Donele smo ti malo dimljenog lososa i krem-sir i zemičke i francusku salatu i nekoliko kolača sa sirom i pastrmu i sendviče sa seckanom dži-gericom na raži sa lukom i slačicom i jedan termos vrućeg čaja i... kako si, lutko?Sara je i dalje buljila u neku tačku ispred sebe, Da, i pokušala da se osmehne, pa je odgrizla jedan veliki zalogaj sendviča, mljackala i groktala dok ga je žvakala, a slačica joj je curila iz krajeva usana niz bradu. Ejda zatrepta očima a Rahela joj nežno296obrisa slačicu i pljuvačku. Gledale su svoju staru prijateljicu koju su tolike godine znale, i s mukom pokušavale da shvate. Ostale su uz Saru čitav jedan sat kao večnost a zatim su sa ustezanjem, ali i sa uzdahom olakšanja, otišle. Dok su čekale autobus, buljile su u sive zidove, beživotno drveće i zgrade, a suze su im tekle iz očiju. Milovale su jedna drugu.Hari i Tajron su bez reci piljili kroz šoferšajbnu a strepnja i strah su im se sa svakom pređenom miljom povećavali. Hari je sedeo presamićen. Bol i panika su mu gotovo presecali dah. Što su se više približavali Majamiju, dublje im se u svest zarivala razdaljina između njih i zavičaja. Još su imali dosta droge i pilula, ali strah im je bio tako intenzivan da je činio neku opipljivu supstancu u kolima. Hari bi pokušavao da žmuri i zaboravi sve osim činjenice da u Majamiju postoje veze za drogu, ali čim bi mu to uspelo, on bi otvorio oči i ugledao svoju ruku u zapaljenju, sa crvenozelenom gukom, pa bi čuo kako mu neko testeriše ruku i poskočio bi na sedištu, zgrabio ruku i pokušavao da se klati tamo-amo što je više mogao. Oh, čoveče, ne mogu da je odsečem. Moram da nađem neki penicilin il' nešto slično, za ovu moju jebenu ruku.Parkirali su kola iza ugla neke male ambulante i ušli u prvu ordinaciju koju su ugledali. U čekaonici je bilo njih nekoliko a Tajron ode do jedne sestre da joj kaže šta je Hariju. Je l' imate uput? Tajron samo zatrese glavom, Ne. Hitan slučaj. Zašto ne odete u bolnicu? Pa, jaha ne znam gde je to, a on — Hari im priđe, Imam gadno zapaljenje ruke i bojim se da je ne izgubim. Je l' može doktor da me pregleda? Molim vas. Hari ispruži ruku, ona je kratko pogleda, pa onda pogleda i njih dvojicu, Sedite. Posle nekoliko minuta sestra se vrati, otvori vrata297sobe za preglede i pozva Harija, Dođite ovamo.Hari je gledao gore-dole po sobi, držeći ruku i pokušavajući, s vremena na vreme, da sedne, ali nije mogao da sedi s mirom više od nekoliko trenutaka. Najzad u sobu uđe lekar i malo se zagleda u Harija, Šta je tvoj problem? Moja ruka, ubiće me. Lekar grubo ščepa Harijevu bolesnu ruku — Hari se zgrči od bola — kratko je pogleda pa je pusti. Sačekaj malo. Lekar

iziđe iz sobe i ode u svoju kancelariju, zatvori vrata i pozva policiju. Alo, ovde doktor Vol-tam iz ambulante u Raselovoj ulici. Kod mene je jedan mladić koga, mislim, treba da vidite. Ima jednu infekciju na ruci koja mi izgleda kao da je nastala od igle, a ženice su mu proširene. Mislim da je narkoman. Govori kao neka prokleta njujorška propalica a s njim je i jedan crnja. Spusti slušalicu pa pozvoni za sestru i reče joj da će za nekoliko minuta doći policija, A ti drži na oku onog njujorškog crnju. Lekar sačeka još nekoliko minuta, pa se onda vrati Hariju. Ponovo grubo ščepa Harijevu ruku i zavrnu je; Harija zaguši bol a kolena mu klecnuše. Biće potrebno dosta vremena da se ovo očisti. Imam ovde još jednog pacijenta koga lečim, pa ćeš ti posle njega doći na red. On iziđe pre nego što je Hari mogao da kaže jednu reč ili čak da udahne vazduh.Tajron je pokušavao da razgleda neki ilustrova-ni časopis ali mu je svaki čas dolazilo da ustane i pobegne iz te ambulante. Tu nešto nije bilo kako valja, ali on nije znao šta. S vremena na vreme je bacao kratke poglede na sestru i kad god bi je video činilo mu se da ona pilji u njega i izgleda kao da joj je on maločas ubio mamicu ili tome slično. To ga je onespokojavalo. Vratio se časopisu i okrenuo glavu tako da više nije mogao da je vidi, pa je samo buljio u slike i povremeno malo čitao i želeo da je sad u svom kraju, pa vladala tamo panika ili ne i bilo tamo hladno ili ne bilo. A ovde je, jehebiga,298

strahašna vrućina i to se njemu ne sviđa. Pitao se šta je s Harijem. Osećao je da je Hari, prošavši kroz ta vrata, otišao u nešto drugo. I njemu se, dođavola, nikako nije dopadalo ono kako ga je ta kučka gledala. Tako je prokleto želeo da bude u svom Bron-ksu. Bio bi srećan da samo legne u onaj jebeni sneg, kad bi ovog časa mogao da se vrati tamo. I šta on, uostalom, radi ovde? Srahanje, on.nikad nije želeo da bude na nekom jebenom Jugu. Dođavola, on samo želi da Hari požuri i sredi svoju ruku, kako bi mogli da izvuku svoje guzice odavde i vrate ih natrag u — i odjednom postade svestan da neko stoji pored njega i nešto mu se iz stomaka spusti u kolena. Pre nego što je okrenuo glavu znao je da je to onaj badža. Šta ti radiš ovde, momče? Tajron polako okrete glavu, podiže pogled i ugleda policajca.Drugi policajac, partner prvoga, uđe u sobu u kojoj je Hari čekao. Kad je čuo korake i otvaranje vrata, kroz Harija poče da struji osećanje olakšanja i on se gotovo osmehnuo kad su vrata počela da se otvaraju — policajac je malo stajao na vratima i piljio u Harija, pa je onda ušao u sobu. Hari umre. Odakle si ti? Hari je žmirkao a glava mu se tresla. Ah? Šta ah???? Šta ti je? Je l' ne mo'š da govoriš? i on ščepa Harija za bradu, upilji mu se u lice pa ga odgurnu od sebe, Pitam te odakle si? Iz Bronksa ... ovaj, Njujorka. Iz Njujorka, ah? On munu Harija prstom u grudi a Hari udari leđima u sto za preglede, Znaš šta, mi ovde ne volemo da viđamo nikakve njujorške narkose. A naročito ne trpimo belo--crnčugaste narkose. Hari zausti da nešto kaže a policajac ga otvorenom šakom udari po glavi, sa strane, i obori na pod; Hari pade na svoju bolesnu ruku. Zgrabi ruku i jauknu, pokušavajući očajnički da udahne vazduh i zadrži suze koje mu od bola navre-še na oči. Neću ni jednu reč da čujem od tebe, ljubitelju crnčuga. Policajac ščepa Harija za bolesnu ru-299ku i odvuče ga, poluonesvešćenog, do kola, lisicama mu veza ruke na leđima i ugura ga u kola. Tajron je već sedeo u kolima, i on zalisičenih ruku na leđima.Kad su stigli u policijsku stanicu, Hari upita policajca na prijavnici da li mogu da pozovu dok-tora, a ovaj se nasmeja, Je l' oćeš i kućnu negu? Moja ruka. Moram da je lečim. Ima vremena. I onako ti ta ruka neće treba neko vreme. Verovatno će jedan doktor dođe vamo u ponedeljak. Možda ćete on pregleda.Tajron je sedeo u uglu ćelije posmatrajući Hari ja kako hoda i misleći na onog starog badžu nar-kosa s kojim je bio uhapšen i koji je kuvao vatelin iz ramena svog sakoa da bi se fiksnuo ostosima. Oni nisu imali ništa. Samo sebe i svoju naviku. Milion milja daleko od svog zavičaja. Šta će on, Tajron, koj-moj, ovde? Sve je to zbog ovog prokletog Harija. Zbog njega i

njegovih jehebenih ih-deja. Te hajdmo duhvatimo jehebene veze, te idemo u Majami. Da nabavimo fini rokić i mirno knjavamo dok ne otopli. Pa čak ako mi i dopuste da telefoniram, kog mog da pozovem? Jehebemti ja tog Harija! Klot me razjebo ovdi u ovom usranom gradu. Srahanje! Gledao je Harija kako pridržava svoju ruku i pokušava da sedne. Nekoliko pijanaca je ležalo na podu ćelije. Jedan od tih kenjatora ležao je u uglu i bio sav umrljan onim što je povratio. Smrdelo je. Srahanje! Petak. Nema ništa do ponedeljka. Crknućemo, jehe-biga, dotle. Tajron stavi glavu između kolena i obujmi ih rukama. Šta ovo bi, čohoveče? Šta ovo bi, da--ga-jebem?Hari se klatio od bola, tamo-amo. Nekoliko časova bese prošlo od njihovog poslednjeg fiksan ja, i šta će sad? Eh, da je znao da će to biti njegov po-slednji fiks. On bi strpao u kuker nekoliko kesica pa bi se razorio. Kad bi sad imao bar onu jebenu300'

vatu s ostosima. Muda marjanova! Telo mu je bilo napregnuto od preko dvadeset četiri časa nespavanja i kombinacije pilula i droge i strahovitog bola u ruci. Pošto je sad znao da više ne može doći do droge, brzo je počeo da oseća mučninu kriziranja. Buljio je u čelične zidove tanka-ćelije dok oči nisu počele da ga peku, pa ih je zatvarao, ali je brzo morao da ih otvara kad bi mu počeli košmari i pre nego što bi zaspao. Glava mu je gorela. Jezik mu je bio tako suv da se lepio za nepca. Pokušao je da stane na noge i hoda, ali u glavi mu je bilo mutno a kolena priklještena jedno uz drugo. On se nasloni na zid ćelije, skliznu na pod i sede s glavom među kole-nima, klateći se napred-nazad, dok su mu oči gorele, zatvarale se i otvarale, zatvarale-otvarale, a gangre-nozna ruka mu se klatila kao klatno na satu.S vremena na vreme je poneki pijanac bio ubacivan u zatvorski tank, ali Hari i Tajron su ostali sami u maloj ćeliji, u ljušturama svoje podvojenosti i bola; Hari je polako, ali progresivno, padao sve dublje i dublje u delirijum, dok je Tajron pokušavao da hladnoću u sebi zagreje svojim gnevom. Dvojica pijanaca borili su se oko klozetske šolje, jednom je visila glava u šolji dok je bljuvao, a drugi je blju-vao odozgo na njega i najzad se obojica onesvestiše i ostadoše ležeći na podu, svaki u svom sopstvenom i zajedničkom bljuvanjku. Smrad je ispunjavao ćeliju. Hari i Tajron su i dalje bili u ljušturama svoje podvojenosti i bola. Tajron poče da dobija grčeve u stomaku i proliv, pokuša da očisti prokleti govnar-nik da bi mogao da sedne, ali dok je toalet-papirom brisao jebene ubljuvke sa šolje, od smrada mu se toliko smuči da poče da povraća, i čim je prestao, morao je da se okrene, pri čemu se zamalo ne okliz-nu na sluzavom bljuvanjku na podu, stade iznad jebene šolje i dopusti smrdljivoj tečnosti da mu šiklja iz zgrčenog tela, ali i dok je stajao, presami-301ćen, on poče da oseća sve veće gađenje, te je morao šakom da začepi usta, dok se u grčevima previjao. Najzad završi i malo se smiri, pa otetura nazad na svoje mesto na podu i nasloni se na hladan čelični zid, a kostolomna jeza mu prođe kroz ćelo telo; zatim se presamitio od grčeva a znoj mu se prvo cedio pa onda tekao iz pora, pekući mu nozdrve onim mirisom što dolazi samo od duge upotrebe droge, bolesnim mirisom koji mu je glavu zamagljivao ose-ćanjem smrti.Hari je pokušavao da se sklupča, hvatajući se samo jednom rukom oko nogu, jer drugom nije mogao, i, dok mu je znoj od droge i groznice tekao iz tela, on je drhtao i sav se tresao od jeze i užasnog bola. Bol mu je, s vremena na vreme, bio tako jak da je na trenutke padao u nesvest, a zatim bi ga i telo i svest kolebljivo vukli natrag u svesno stanje i on bi se sav sklupčao, pokušavajući da natera malo toplote u telo, pokušavajući očajnički da bolesnu ruku nečim zaposli ne bi li mu bol uminuo, a groznica bi ga sagorevala i smrzavala i on bi osetio de-limično olakšanje.U neko doba u ponedeljak pre podne ćelija je bila očišćena. Pijanci su otišli prvi, Hari i Tajron poslednji. Hariju je ruka počinjala da zeleni i smrdi. Stražar ga ščepa za bolesnu ruku i zavrnu je da bi mu stavio lisice a Hari vrisnu od bola i izgubi svest, pa se skljoka na kolena; stražar nastavi da mu uvrće ruke na leđima i stavi mu lisice. Kad je Hari vrisnuo, Tajron je pružio ruku da ga pridrži a drugi stražar ga je pendrekom udario po glavi i oborio na pod, gde je

nastavio da ga udara nogom u rebra i stomak, Da nikad više nisi digo ruku na mene, crnčugo! l njemu zalisičiše ruke na leđima, podigoše ga na noge, zalepiše mu jedan flaster na glavu, pa njega i Harija odvedoše u sud. Gurnuli su ih na stolice a Hari je i dalje jaukao i padao napred, a policajac mu302

ie govorio da kušuje i gurao ga natrag na stolicu. Meki čovek u građanskom odelu sede pored Tajrona i poče da mu objašnjava kako je njega sud odredio da ih zastupa, pa mu pročita i optužnicu, a Tajronu se telo grčilo od bola i mučnine, znoj mu je pekao oči a on pokušavao da ramenom obriše znoj sa očiju, ali kad god bi se pomerio, stražar bi ga udario Šakom po glavi, Tajronu bi se zamračilo pred očima i glava bi mu pala na grudi, a čovek u odelu mu reče da će biti osuđen na samo nekoliko nedelja u radnom logoru ako prizna da je kriv zbog skitnje. Kad te budu pustili, daće ti autobusku kartu da se vratiš u Njujork. Gde je naš novac? Zar ste imali novca? Tajron ga kratko pogleda, trepćući očima i pokušavajući da ga jasno vidi, Imali smo preko 'ilja-du dolara, baćo. To se ne vidi iz ovog izveštaja. Tajron je još malo buljio u njega a onda slegao ramenima u sebi. A šta će bude s Harijem? On je boles'an. Pa, obojicu će da vas pregleda lekar, pre nego što vas pošlju u logor. O srahanje, koliko je on želeo da je sad ono prošlo leto! Bez gužve i džapanja. Stva-hari bi išle ko po loju i svaki bi dan bio ko rođendan. Srahanje!Merion je sedela na svom kauču, sama, i gledala televiziju. Kad se ona zabava najzad završila i Merion bila na putu kući, morala je teško da se bori da bi osporila ono što je osećala. Bila je naivna. Nije imala predstavu o tome šta se od nje očekivalo da radi sa onim ostalim devojkama. Znala je šta se od nje očekivalo da radi s muškarcima, ali devojke su joj došle kao šok. Zamalo nije počela da povraća. AH ona je znala zašto je radila ono što je radila i zahvaljujući tom saznanju sve joj je bilo moguće. Tek kad je to počelo, sedla se onih sveščića i fotografija nad kojima se kikotala. Nju nije uznemira-303

valo ono što je radila već lakoća s kojom je to radila. A kad je dobila svoj deo droge, znala je da se trud isplatio. Kad se vratila kući odmah se fiksnula i heroin joj je smesta raspršio svako onespokojava-juće osećanje, pa se nije čak potrudila ni da se okupa — to može da sačeka do sutra. Samo se izvalila na kauč ispred televizora, ne obraćajući pažnju na miris svog tela i usana, i stalno misleći na to da je Veliki Tim bio u pravu, da, ovo je dobra droga. Njeno dejstvo će dugo trajati. Osmehivala se na sebe. A tamo ima još droge, i ni sa kim ne mora da je deli. Uvek mogu imati koliko hoću. Pomilova samu sebe i nasmeši se, Uvek ću moći da se ovako osećam.Hari i Tajron su čekali u redu sa desetak drugih osuđenika u jednoj sobi zatvora. Kažnjeni su sa tri meseca prinudnog rada, umesto nekoliko nedelja. Autobus za radni logor stajao je ispred otvorene kapije. Zatvorenici su se vukli, jedan po jedan, do stra-žara koji je stajao pored zatvorskog lekara i držao u ruci fasciklu sa spiskom imena. Lekar i stražar su se šalili jedan s drugim, smejali i pili koka-kolu, dok su se zalančeni osuđenici vukli pored njih. Govorili su stražaru svoje ime i broj, on je imena proveravao na spisku, a lekar bi ih pogledao i svakom postavljao ista pitanja, Da li me čuješ? Da li me vidiš? Osuđenici su klimali glavama a lekar bi svakog pljesnuo po leđima i propustio za radni logor. Hari i Tajron su, kao i obično, bili poslednji. Hari je bio u gotovo stalnom bunilu, spoticao se i kad god bi Tajron pokušao da ga pridrži, stražar bi Tajrona udario ili gurnuo. Kad Tajron stade ispred lekara, ovaj mu pogleda flaster na glavi, čvoruge i modrice, pa se osmehnu, Mala nezgoda, momče, ah? Stražari se na-

smejaše. Da li me čuješ, momče? Da li me vidiš, momče? Tajron klimnu glavom, lekar ga ošamari a304

tražar mu zari pendrek u slabine, Crnčugo, kaži da gospodine! Ovi njujorški garavi narkosi nisu lepo vaspitani. Nasmejaše se, Ali mi ćemo ih ubrzo naučiti lepom ponašanju. Tajron se uvijao od besa, osu-iećenja i mučnine narkomanskog kriziranja, dok se vukao ka autobusu. Želeo je da ini porazbija jebene glave, ali je znao da oni samo čekaju da on nešto pokuša pa da mu o prvo drvo obese guzicu, i nije hteo da stvar pogoršava, već je samo želeo da izdrži kaznu i ode kući, a kriziranje mu je pomagalo da ništa ne pokušava ... jedva se kretao.Hari ja su pridržavali dok je stajao ispred lekara. Evo još jednog njujorškog narkosa. On vole crn-čuge — je l' da, momče? Hari jauknu, noge mu ot-kazaše a stražar ga cimnu naviše, Kažu dima nešto s rukom. Je li? Lekar zasuka rukav Harijeve košulje, Hari jauknu pa se skljoka i oni ga ponovo cimnuše naviše. Zar ne mo'š, bre, da budeš muško i bar malo da stojiš? Lekar baci jedan brz pogled na Harijevu ruku, pa se prigušeno nasrne ja, Čini mi se, momče, da više nećeš da ubacuješ drogu u ovu ruku. On klimnu glavom na stražare, Gle ovo, šta kažete? Stra-žari pogledaše i namrštiše se s gađenjem. Dođavola, ovo smrdi gore od njega. Da, ovaj smrdi gore od crnčuge, i svi se nasmejaše. Bolje ga odvedite u bolnicu, pre nego što vam usmrdi ceo zatvor. Nov smeh. Sumnjam da će preživeti ovu nedelju. Je l' ima još neko? Ne, to je sve, doktore. Odlično. Sad moram u ordinaciju. Vidimo se sledeće nedelje.Sara se sa ostalima vukla u redu za primanje lekova. Malo zastade, zatim se odvuče malo napred, ponovo malo zastade pa se opet odvuče napred, dok ne stade ispred bolničara koji joj stavi torazin u usta, sačeka da ga Sara sažvaće, pa je pusti da ode. Stajala je u uglu, u luđačkoj košulji, sa rukama u305

dugačkim rukavima vezanim unakrst oko nje, po-smatrajući ostale kako se vuku ka bolničaru i primaju sredstva za smirenje. Zatim se soba raščisti. Prazno. Sara je i dalje buljila u neku tačku ispred sebe, onda je polako okretala glavu i gledala u raznim pravcima, pa je zatim i sama izišla. Vukla se i dalje sa ukrštenim rukama i vezanim na leđima, pa se u svojim papirnim patikama odvukla u sobu za televiziju. Nekoliko drugih bolesnika sedelo je s bra-dom na grudima, već osećajući dejstvo leka. Neki su se smejali, neki su plakali. Sara je buljila u ekran.Hari je bio bez svesti kad su ga na kolicima od4 gurali u salu za operacije. Ruku su mu amputirali u ramenu i odmah počeli sa antiinfektivnom terapijom, pokušavajući da mu spasu život. Hranili su ga kroz venu na desnoj ruci i bio je vezan za krevet da mu igla ne bi pocepala venu ako počne da se trza. Kroz nos mu je bilo provučeno crevo za stalno snab-devanje pluća kiseonikom. Sa strane su mu visila dva drena povezana sa jednom malom pumpom ispod kreveta za ispumpavanje otrovne tečnosti iz njegovog tela. Hari se, s vremena na vreme, meško-Ijio i ječao je boreći se da se oslobodi kandži koš-mara, a jedna sestra je sedela pored njega, vlažnom gazom mu brisala čelo i govorila umirujuće reci, te bi se on malo smirio i ponovo bi bio nepokretan, izgledajući gotovo kao mrtvac, dok je bio obuzet snom i osećanjem bestežinskog stanja... zatim ga okruži svetlost, tako potpuna i jaka svetlost da ju je doživljavao svakim delićem svog bića i imao neko osećanje za koje nikad ranije nije znao u životu, kao da je bio nešto posebno, nešto stvarno posebno. Hari je osećao toplinu te svetlosti

i osme-hivao se tako široko da se gotovo nasmejao dok je osećao kako mu se radost razliva po ćelom biću.306Bilo je to kao da mu svetlost govori, Ja te volim, i Hari je znao da je to u redu, da je sve u redu, i on poče da hoda, ne znajući zašto. Onda polako poče da mu biva jasno da on to traži izvor te svetlosti. Znao je da izvor ne može da bude svugde. Svetlost je morala da dopire odnekuda, i zato on poče da joj traži izvor, jer je znao da će se bolje osećati što bude bliže njenom izvoru, i zato je hodao i hodao, ali svetlost se nije menjala. Bila je ista. Ni jarkija ni slabija, te on zato stade i pokuša da misli, ali izgleda da nije mogao da misli... ne u pravom smislu te reci. Osećao je kako mu se lice upinje da se namršti, ali osmeh je bilo nemoguće ukloniti a radost se i dalje razlivala po ćelom njegovom biću. Zatim je imao neko nejasno osećanje nelagodnosti i odjednom postade svestan činjenice da se mršti i da svetlost postaje sve slabija i, mada nije mogao da ga vidi, osećao je kako mu se iz nekog crnog oblaka iza njega, približava neko grozno čudovište, ali ma kako se uporno okretao nije mogao da vidi taj' oblak. Očajnički je pokušavao da mu odredi mesto kako bi mogao da pobegne od njega i pokuša da ostane u svetlosti, ali što se više okretao i bežao, čvršće je stajao na jednom mestu, te pokuša da udahne vaz-duh, da se zaleti i počne da beži, beži, beži... ali je i dalje stajao u mestu a tlo ispod njega činilo se da postaje sve amorfni je i on poče da propada sve dublje i dublje a borba da se održi kao da mu je povećavala brzinu propadanja i on sad postade zastra-šujuće svestan da se svetlost povlači i, mada još nije mogao da vidi onaj crni oblak, znao je bez svake sumnje da sve dublje i dublje tone u njega i da se sve više približava groznom čudovištu zbog kojeg pokuša da vrisne od straha, ali ni glas mu se ne ote lz Srla. Osećao je i, nekako, čak video kako mu se usne pokreću ali ni najmanji zvuk mu ne iziđe iz usta i sad je osećao i tamu i kandže još nevidljivog 307

čudovišta, pa se vrpoljio i borio da da glasa svom strahu, ali je samo tišina pratila njegovo izvijanje i on je znao da ubrzo mora da vrisne ako neće da dopusti da se raspoluti, da mu meso i kosti raskomada čudovište, te on zato na silu otvori usta, ose-ćajući kako mu se usne uvrću i razvlače i najzad začu slab zvuk a tamu delimično probi neko sivilo i postade svestan činjenice da se on to zapravo bori da otvori oči, da se u stvari beskonačno borio da ih otvori pre nego što mu ih kandže čudovišta iskopaju ... zatim se odjednom ponovo pojavi svetlost, ne ona ista svetlost, ali ipak svetlost, i on pokuša da se pokrene, ali iz usta mu iscuriše samo neki nerazumljivi zvuči. Sestra vide strah i paniku u njegovim očima i osmehnu se na njega. Sve je u redu, sine, ti si u bolnici. Trebalo mu je mnogo vremena da registruje to obaveštenje... Beskrajno mnogo vremena ... Hari pokuša da pokrene usne. Sve mu je izgledalo tako teško. Sestra mu nežno protrlja usne jednom kockicom leda. Da li ti je bolje ovako? Hari pokuša da klimne glavom ali nije mogao. Za-treptao je očima. Ona mu obrisa glavu i lice hladnom, mokrom gazom. Videla je kako mu se strah i panika smiruju. Blago se osmehivala dok mu je ponovo trljala usne kockicom leda. Ti si u bolnici, sine. Sve je u redu. Polako, bolno, realnost situacije se beležila u Harij evoj svesti i on klimnu glavom da joj pokaže da je shvatio. Zatim se trže, Moja ruka, moja ruka — gotovo je plakao — đavolski me boli. Ne mogu ni da je pokrenem. Sestra mu je i dalje brisala lice hladnom, mokrom gazom, Pokušaj da se opustiš, sine, uskoro će prestati da te boli. Hari je malo gledao u nju, pa onda oseti kako mu se oči zatvaraju i poče svom snagom da se bori da izbegne onaj mrak i kandže čudovišta i da se vrati u san o svetlosti, dok je tonuo u nesvest.308

Tajron je nedeljama mislio da će svakog trenutka umreti a bilo je i trenutaka kad se plašio da neće umreti. Drhtao je u hladne noći, krhke kosti su ga bolele, mišići mu se grčili, od bola se presami-ćivao, žiganje u nogama mu je, čim počne, prekidalo kratke i tužne trenutke sna, i on je sklupčan ležao na daskama, cvokoćući zubima, žudeći za malo to-plote i nadajući se da pet — vreme za ustajanje — nikad neće doći, kako ne bi morao da ustane i provede dvanaest časova u radnoj grupi na onoj auto-stradi u izgradnji. Stražar je Tajrona uvek malo gledao kako dršće, pa bi se zatim smejao dok ga je grubo gurao sa dasaka na pod, Mrdni to svoje dupe, momče, moraš da radiš, pa bi ponovo počeo da se srne je dok je hodao kroz baraku i drao se na osuđenike da se probude.Najveći deo prve sedmice Tajron je proveo pre-samićen od grčeva u stomaku, onemoćao od proliva i neprestanog podrigivanja na povraćanje, ali iz njega je izlazila samo sluz pomešana s gorkom žuči. Kad bi pao od iscrpljenosti i grčeva, stražar bi se cerekao, Šta ti je, momče? Je l' ne mo'š da podneseš? Ove druge crnčuge baš lepo rade, a šta to tebi fali, momče? i onda bi se smejao s podmetnutim stopalom pod Tajronovu opuštenu bradu, zatvarajući mu tako usta, dok bi praznio svoju flašicu koka-kole i bacao je praznu u jarak; zatim bi cimnuo Tajrona i postavio ga na noge, pa bi ga ščepao za gušu i gotovo podigao uvis, Znašta, momče, mi ne volemo vas svilenoguze njujorške crnčuge, je l' to tebi poznato, momče, ah? je l' ti to poznato? Tajron mu je visio iz ruku a telo mu se trzalo od grčeva. Ko te zvao da dođeš vamo, ah, momče? Mi ne volemo vašu sortu, a ako se ikad vratiš natrag u Njujork, da kažeš onim ostalim crnčugama da mi ne volemo vašu sortu. Je l' me čuješ, momče? Ah? Je l' me čuješ? Mi se staramo o našim sopstvenim crnčugama, zar309

l

ne? — gledajući na osuđenike oko sebe — mi se baš lepo staramo o njima, al' ne volemo da nam vaša sorta dolazi vamo i stvara neprilike. Je l' me čuješ, momče, ah? Je l' me čuješ? Zatim baci Tajrona na trasu i pljune, podrugljivo ga pogleda pa prsne u smeli, Kladim se da želiš da me ubiješ, zar ne, momče, ah? da bi sad volo da mi tu lopatu zariješ u glavu, je l' da, momče, ah? Pljune i nasmeje se još glasnije, Kašću ti šta ću sad duradim, momče. Okre-nuću ti leđa i pružiću ti šansu. Je l' ti se to sviđa, momče? ah? Ajde, momče, nemoj tu da ležiš ko neki slinavi i od straha usrani crnja, digni to svoje dupe i tresni me pravo ovde — pokazujući na svoje teme — ovo je tvoja šansa, momče, pa se okrene i gleda u svoju dugačku senku na zemlji a ne vidi drugu pored nje, zatim se nasmeje i odlazi dalje, Ajde, ajde, mrdnite malo te svoje crne guzice i radite, ovo nije nikakva cirkuska pre'stava. Tajron je i dalje ležao u jarku; s mukom se dizao na kolena, u glavi mu je bučalo od besa a on je želeo da isplazi svoj jebeni jezik pa da ga prevrne i nabije sebi u grlo, ali, klečeći, nije mogao da se pokrene; držao se za lopatu, glava mu je visila a telo mu se grčilo od suvog podrigivanja. Jedan osuđenik mu priđe i pomože mu, Ajde polako, brate, ajde. Tajron je dahtao i proklinjao jebenog belca, ali grčevi

su mu vraćali reci u grlo. Kad mu grčevi prestadoše, drugi osuđenik mu pomože da stane na noge, Mani svaha-ku ideju, brate, on će ti prospe mozak s onu pušku. Samo budi ladan i on će se naposletku smiri. Tajron se borio i nekako provukao kroz taj dan, uz pomoć nekoliko drugih osuđenika, pa se zatim sručio u krevet, na daske, kad se vratio u logor posle zalaska sunca. S vremena na vreme je, iscrpljen, padao u san, ali i tada ga je telo mučilo; zatim se umirio i sanjao sebe kao dečkića kod svoje mamice; bio je bolestan, biba ga je bolela a mamica ga je držala u310svom naručju tako lepo da je na licu osećao njen topli dah, i taj njezin dah je bio tahako dobar i mek da mu je nekako giličio nos, samo onako malčice gili-gili i činio da skohoro zaboravi da ga bole biba i ona mu daje kahašiku neke grozne medecine a on trese glahavom, ne, ne, ne i okreće lice na drugu stranu, al' ona mu priča tako lepo i uhtešno, parnu kaže, ti si mamicin veee-he-liki dečko i ona je tako pohonosna na njega, pa joj na licu tako veliki i širok i vedar ohsmeh ko da je cehelo sunce u njezinim očima i on zažmuri i proguta medecinu a mamica se smeši jošte više i sad joje cehelo lice vedro i blihi-stavo i ona milki svoga dečka i nježno ga pritišće na grudi paga ljulja i pevuši a on je svojim ručicama, dokle stignu, grli, grli i ona peva tako tiho a glas joj ko u onog ahanđela o kome mu je pričala i njemu je tako dobro uz nju, dok sluša svoju mamicu kako peva, i oseća se tako toplo i behezbedno i oseća kako tone u san i odjednom biba poče da ga gadno bole, stvaharno gadno, te on opet poče da plače, mamice, mamice, a mama ga još čvršće pritišće uz gruhudi, haljina joj upija suze njene bebe i Tajron se trza i uvija, dok ga bol i suze vuku iz sna. Otvorio je oči i gotovo želeo ... nadao se da ... ali pred njim je bio samo mrak. Svest mu je još jedan trenutak bila ozarena slikom njegove mamice kako ga miluje i kako mu peva, pa onda i to proguta mrak, i jedino što je čuo bio je njegov sopstveni jecaj, dok su mu suze kvasile obraze.Najzad su mu grčevi i podrigivanje prestali i on je bio u stanju da podnosi naporan dnevni rad, uz pomoć ostalih osuđenika, a za stražare je ubrzo postao samo jedna od ostalih crnih guzica, pa su ga puštali da na miru radi i izdržava kaznu, a noću bi Tajron ležao na svojim daskama i mislio na svoju mamicu i njen topli i slatki dah.311

PogovorPre petnaestak godina, kada se pojavio prvi Selbijev roman Poslednje skretanje za Bruklin (objavila ga i »Prosveta« — tri izdanja!), znameniti američki pesnik Alen Ginsberg je rekao da je to delo »eksplodiralo nad Amerikom kao neka zarđala paklena bomba!«. A ovaj Selbijev novi roman — Rekvijem za jedan san — ide još dalje. Ovo je priča što prevrće samu utrobu — priča o dvojici mladića i jednoj lepoj devojci čiji očajnički san do-bija zastrašujuće dimenzije.Vodeći američki književni kritičari imaju o ovom romanu samo reci pohvale — »Remek-delo američke književnosti« ... »Stravičan roman — prvo vas opčini i uznemiri, pa vas onda ponese« ... »Ovaj poslednji Selbijev roman ima težinu i značenje svih njegovih prethodnih dela — i u ovom romanu Selbijpva sposobnost da šokira ostaje velika kao i ranije. Snaga ovog romana je prosto neodoljiva« ... »Žestoko dejstvo — ovaj roman deluje kao elektrošok!« ... »Neposredan pad u provaliju: prva stranica baca čitaoca u mrak, i to padanje ništa ne usporava niti umekšava tresak na dno ... Neumoljiva strava majstorski komponovanih prizo-ra...« itd., itd.I zaista, strahote kroz koje ovde prolaze troje narkomana — Hari, Tajron i Merion — govore čitaocu da je onaj biblijski Pakao zapravo ovde, na313

lzemlji, pored nas, u nama sarrima, i da začas možemo upasti u njega, ukoliko nemamo

dovoljno snage da u sebi nađemo »ono pola kila čiste« — vere u dobru, ljudsku stranu naših duša. I ne samo vere nego i sposobnosti da živimo dostojanstveno, uspravno. Da se prevashodno posvetimo nekom radu, pa makar to bilo i ono rano jutarnje utovarivanje novina u ekspediciji velikog lista, koje toliko teško pada ovim našim negativnim junacima da i za rad moraju da se drogiraju! A mjadi ljudi, na pragu života. Pouka je prosta. A priča? o slabosti ljudskih bića veoma složena. Biblijska priča ispričana na paklen način — jezikom kojim govore ti mladi kandidati Pakla, mislima kojima oni misle. Sve se događa u jednom kvartu Njujorka, a uveren sam da se to danas događa i u beogradskoj opštini Vračar, Stari grad, Dedinje... I u tome je univerzalnost ovog dela.Razlika između Njujorka i Beograda je samo u tome što naše vlasti nikad ne bi dopustile da gangsteri — šverceri droge — legalno prodaju taj otrov ugroženim »narkosima« za božične ili novogodišnje praznike, kao što je u Njujorku slučaj. Ova, svakako istinita, epizoda — šokira. Čitalac isprva ne veruje sopstvenim očima da se droga, za Božić, legalno i uz nadzor njujorške policije prodaje »suvim« narkomanima na ivici ludila. Naravno, ovo prosto zato što bi, sa socijalnog stanovišta, šteta bila mnogo veća kad Božić-bata ne bi i narkomanima doneo neki poklon. A poklon je, svakako, heroin. (Ne znam zašto ta ubistvena droga ima herojsko ime, ali znam da ta božična rasprodaja heroina po dvostrukoj ceni nema u sebi ničeg herojskog. Naprotiv.) Ali možda će ta epizoda i našim nadležnim institucijama predočiti dokle narkomanija može da ide, ukoliko se to društveno zlo sistematski i na vreme ne suzbija. Narkomanija u kapitalizmu314

i narkomanija u socijalizmu nisu dve različite narkomanije. Droga se švercuje i u jednom i u drugom društvenom uređenju. Za »fiksanje« se i u jednom i u drugom društvu upotrebljava »špric«. I posle-dice su iste. Možda su samo uzroci različiti. Doduše, i kod nas postoje deca iz razorenih domova (Taj-ron) kao i ona deca iz »dobrih kuća« (Merion). Ali i kod nas narkomanija uzima sve više maha i sve više postaje ozbiljan društveni problem. U žargonu naših narkomana ima dosta reci koje potiču od američkog narkomanskog slenga ili su, prosto, usvojene u originalu — radi lakšeg sporazumevanja i stvaranja atmosfere »drugarstva«, istomišljeni-štva...Merion, devojka iz »dobre« malograđanske kuće jednog otmenog kraja Njujorka, inteligentno je, obrazovano, talentovano i napredno žensko čeljade. Ona se, pod drogom, postepeno sparušava kao ljudsko biće i, takođe postepeno, srlja u prostituciju. Ona iskreno voli Harija, kao što Han voli nju, njih dvoje imaju jedan divan san o zajedničkoj sreći i budućnosti (mada Hari više voli da ga ostvari kroz kriminal nego kroz pošten rad) i sve im izgleda moguće, dok ih grozna navika, drogiranje, stvarno i definitivno ne »zakvači«. San se rasplinjuje, Hari i Tajron stradaju, a Merion, za ljubav droge, počinje da prodaje ljubav za drogu. I to na onaj naj-vulgarniji način koji se viđa na onim »okorelo«-pornografskim fotografijama iz »danskih sveščića«. I tu bi neko još mogao da pomisli da Selbi onako detaljno i podrobno opisuje erotične scene — za ljubav same erotike! Njegova heroina (junakinja) pod heroinom aktivno učestvuje u kopulaciji sa Crncem Velikifn Timom, ali u pauzi odlazi u kupatilo da povraća. I, uopšte, junaci ovog romana često povraćaju — kao da iz sebe izbacuju sav jed koji im315se u utrobama na] io od života u jednom društvu koje je i slobodno i otuđeno i surovo.Selbijeva ironija i sarkazam nisu u ovom surovom romanu poštedeli ni onog giganta masovnih komunikacija — televiziju. Gledajući na televiziju kroz život, samoobmane i postupke usamljene Ha-rijeve majke Sare, sve nam se više čini da gledamo jednog

monstruma-šarlatana koji proždire i ljude i malu decu. Monstruma čiji jedan krak — televizor — onako sadistički, revolverskim hicima »ubija« onaj šašavi narkos Toni, koji više ne može da podnosi prekidanje šou-programa reklamama.Hjubert Selbi ima dara da u svojim delima zarobljava onu pomamu što eksplodira u svakom američkom gradu. To je pisac koji ima nepogrešiv instinkt za američku, specifično američku modernu romanesknu literaturu koja ume da blista i seče kao čisto, crno, oštro staklo razbijene boce u ruci. A moglo bi se reći i da je Selbi jedna od najsnažnijih inventivnih imaginacija u literaturi uopšte.Rekvijem za. jedan san je značajno delo američke književnosti. Selbi je kadar da se kreće kroz same probleme podzemlja i da hodajući kroza nj zapaža Pakao. Njegove samorazdiruće duše kao da nastanjuju one donje, najdublje podrume Pakla. Ti likovi su nasilnici prema sebi, nasilnici prema drugima, nasilnici prema ljudskoj prirodi. Selbi je nepopustljiv i nemilosrdan u ispitivanju tog njihovog silaženja u Pakao. Rekvijem je od prve do poslednje stranice jedna dosledna i životna vizija. Ovo delo svrstava Selbija među vodeće američke pisce dvadesetog veka. Ako je Selbijev prvi roman Poslednje skretanje za Bruklin dokazao njegovu stilistič-316]cu virtuoznost i majstorstvo u dočaravanju autentičnog miljea, onda je on u Rekvijemu otišao mnogo dalje. U ovom romanu Selbijeva vizija zadire ispod površine jednog savremenog užasa — narkomanije .__i otkriva nam sav onaj mrak u samom srcu vremena u kojem živimo. »Udar« Selbijeve literature je od samog početka neposredan i neprestano nas ubedljivo gura do samog košmarnog kraja. Selbijev stil je brutalniji od Foknerovog, ali ono nasilje koje njegovi likovi, naši savremenici, vrše nad sobom je grozno, ne simbolički nego — fizički. Ukratko, Rekvijem za jedan san je Selbijeva elokventna pripo-vest o užasu.Kao i u Poslednjem skretanju za Bruklin, Selbi se i u ovom romanu služi tehnikom naizmenič-nog pripovedanja nekoliko priča (Sara, Tajron, Hari, Merion) koje su preko likova međusobno spojene u jednu integralnu romanesknu celinu. I on to radi veoma uspešno. Na taj način, prekidajući niti priča da bi im se ponovo vraćao, on drži čitaoca u privremenoj neizvesnosti i održava tenziju pripovedanja.Selbijev »linearni«, kontinuirani dijalog bez isticanja novog reda za svaku repliku i bez onog suvišnog »on reče«, »reče ona« i si., zaslužuje naročitu pažnju: karakterologija njegovih likova nije u naraciji i deskripciji već izvire iz samog dijaloga, kao kod dramskog pisca; Selbi ni na jednom mestu ne kaže.da Je TaJron (ili Veliki Tim) Crnac — to se vidi iz Tajronovog načina izražavanja koji se jasno razlikuje od govora belih. Selbijev sluh za dijalog je izvanredno istančan a stil mu je krajnje ekonomičan. Selbijev stil je originalan. On ima klasično 317

osećanje za apsurd, moderan senzibilitet pisca i veliko ljudsko srce. Posebno je vredan unutrašnji monolog — ili tehnika toka svesti — Selbijevih likova. Tu, naravno, nema interpunkcije jer čovek ne stavlja ni tačku ni zapetu — kad razmišlja.