RENIK PSIHOLOKIH POJMOVA

RENIK PSIHOLOKIH POJMOVAABREAKCIJA=oslobaanje emocionalnog naboja u burnom ili smirenijem obliku (tipa katarze u pozoritu). Ima mentalno-higijensku ili terapeutsku ulogu. Po transakcionoj analizi do ovog procesa dolazi kod provociranja ego-stanja Dete.

AKTIVNOSTI(rad)=su jedan od est naina strukturiranja vremena kojim zadovoljavamo glad za strukturom. Za razliku od povlaenja, rituala, razonode, Igara ili bliskosti, rad je aktivnost usmerena ka cilju. Dominantno je ego-stanje Odrasli. U patologiju rada, sem izbegavanja, ubrajamo i preterani rad (radoholik), ali i ne OK rad (nehuman i protivzakonit).ATRIBUCIJAje upuivanje skriptnih poruka putem atributa (epiteta) koje se "lepe" na Bie deteta. Npr. "Glupane!" (direktno) ili "Nije ba mnogo bistar!" (indirektno). Svakako tetan uticaj na detetov identitet. Treba kritikovati samo neije ponaanje, a nikako Bie!!!!!ADAPTIRANO DETE=deo ego-stanja Deteta koje se formira prvenstveno kao odgovor na roditeljske zahteve. To nije posebna intrapsihika struktura, ve nain funkcionisanja, te se ovaj koncept koristi kada se govori o komunikaciji. Dok Slobodno Dete ini ono to eli, Adaptirano Dete (Prilagoeno ili Socijalizovano) ini ono na emu su roditelji insistirali racionalno, ili iracionalno. Moe da bude i pozitivno i negativnoARHEOPSIHA=onaj deo psihe u koji odlaemo nae zastarele identitete i razne ego sadraje.Psihika topografija podrazumeva dva glavna podruja: ja(ego)koje je deo psihe i psihu (ne-ja). Psiha ima tri organa(podruja):eksteropsihu,neopsihu i arheopsihu.ANTISKRIPTje injenje suprotno od onoga to poruuju autoriteti. Nije re o slobodi, ve o prisili suprotstavljanja iz Buntovnog Deteta, te je to samo vrsta skripta koji skriptnim finalem potvruje zabranu! U psihoanalizi odgovara pojmu reaktivne formacije.

ADAPTACIJA LINOSTI- Kada odgovorimo na pitanja: kako se odnosimo prema drugima i kako reavamo probleme, otkriemo preferirani tip adaptacije. To e osvetliti i odreenu strukturu linosti, optimalni kanal komunikacije, drajvere, nesvesne igre...jer je TA razvila model koji je primenjljiv ne samo u psihoterapeutskoj praksi, ve u svakodnevnom ivotu. Kroz radionice upoznajemo vas sa Joines&Stewart modelom est tipova adaptacija linosti.ASERTIVNOST=verbalno ili neverbalno ponaanje u kome osoba jasno izraava svoje potrebe i elje i bori se za svoja prava, ali uzimajui u obzir da nisu naruena i prava drugih. Dolazi iz Odraslog i treba razlikovati od agresivnosti koja je obino iz Deteta ili Roditelja. Potrebno je da se poduavamo asertivnim tehnikama. Naroito je korisno da to urade preadaptirani (sa sindromom dobrog deteta).Neke situacije nisu prijatne i nismo sigurni kako da se ponaamo. Ako ostanemo pasivni, izbeiemo sukob, ali e se poveati tenzija i oseaj niskog samopotovanja. Ako budemo agresivni, imaemo kratkoroni oseaj moi, ali je posledica sukob i narueni odnosi. Reenje je asertivnost.

AUTENTINO OSEANJEje ono koje nastaje spontano, bez unutranje cenzure, kongruentno je sa iskustvom te korisno u kontaktu sa realnou. TA govori o etiri autentina oseanja (sad, mad, scared, glad = tuga, ljutnja, strah, zadovoljstvo) koja nastaju u odgovarajuem kontekstu i vremenskom okviru. Mogu biti ispoljena i neautentino, kao reket oseanja.Ovo su etiri tipa emocionalne readaptacije. Kod ljutnje je promena u spoljanjem svetu, ali je mogue uticati na nju; kod straha je u spoljanjem svetu ugroavajua promena; kod tuge je nepromenljiva promena i ne moe se izbei, a kod zadovoljstva je dolo do unapreenja adaptacije. Kad postoji sklad izmeu predstava o sebi, drugima, stvarnosti, stanje adaptiranosti je konstatno i nema oseanja.

ANTISOCIJALNI(armantni manipulator), harizmatian lider, promoter,trgovac,advokat, politiar,biznismen.Voli akciju,uzbuenja uivanja.Oblaenjem okira,zavodi,jake boje,usko,teak makeup,nakit.ene providna odea, duboki dekolte, prsten na svakom prstu, pirsing. Mukarci otkopana koulja da se vidi tetovaa rolex, kljuevi od kola extra mobilni... Kakva im je struktura linosti? Kako im prii?Odraslo ego stanje kontaminirano iz Deteta, (ups!) iskljuen Roditelj!!!! Drajveri: Please You & Be Strong. Strah od bliskosti, dobija bitku, ali gubi rat... itd

AGITACIJA=oblik pasivnog, ponavljanog nesvrsishodnog ponaanja. Pasivno je jer energija nije usmerena direktno ka reavanju problema. Primer: osoba ne uje dobro predavaa pa se vrpolji. usplahiri, unervozi, ali nita ne preduzima, a treba samo da ga zamoli da govori glasnije.Agitaciju ne treba podceniti.Osoba se osea loe i zbunjeno, zna da moe da rei problem "radei neto", ali ne zna ta. Iz Roditelja stiu uputstva"Sedi i razmisli", ali energetski naboj raste i lako prelazi u nasilje za koje se ne osea odgovornost (inkapacitacija), Vidi Igru"Ne mogu to da podnesem".

AFIRMACIJA=pozitivna izjava (najee lina) koja se koristi za podizanje samopotovanja i snaenje pozitivnog naina miljenja, oseanja i ponaanja. Menjanjem uverenja o sebi i podsticanjem ne-skriptnih fantazija intervenie se afirmacijama i u skriptnom sistemu.

ANKSIOZNOST=nejasna strepnja, neodreeni strah bez jasnog spoljnog povoda sa potisnutom dinamikom koji dolazi iz dubine linosti. Povremeno i privremeno je pratilac oveka u njegovom odnosu sa realnou. Sama po sebi nije neuroza, ali u sklopu drugih poremeaja moe predstavljati ozbiljniji simptom.BBajka usmeno-knjievni mentalni prouzvod ranijih generacija koji zbog univerzalnosti obrazaca vri psiholoki rad i danas. udesna pria gde su junaci obini ljudi, a dogadjaji se prikazuju kao neto to se moe desiti svima kad izadju da proetaju umom. Bajka velia na trijumf u borbi sa zagonetkama ivota, te je optimistina i didaktina. Kompozicija: stereotipni poetak, hronoloki dogadjaji, efektni nagli zavretak. Odrasli je tretiraju kao egzoterino literarno delo. Deca, opet, je prihvataju, jer odgovara razvoju njihovih saznajnih funkcija i pomae u razreavanju emocionalnih problema, posebno strahova.Banalni skript-Klod Stajner (1974.) je na osnovu glavnih zabrana razlikovao: skriptbez ljubavi(karakteristian za depresivne), skriptbez razuma( za psihotine) i skriptbez uivanja(za korisnike droge). Za razliku od traginih skriptova, ovi negativni skriptovi prodju u banalnostima svakodnevice. Ljudi ive normalne ivote, ali sa oseanjem nesree i neispunjenosti, jer su u skriptu izgubljenih ansi.Bern, Erik otac transakcione analize (TA). Rodjen u Montrealu 1910. Zavrio medicinu, a sprecijalizaciju iz psihijatrije nastavio u SAD. Kod Pola Federna imao psihoanalitiki trening. Uestvovao u II svetskom ratu. Tu je navebao da donosi brze sudove o ljudima i veza izmedju opaajnih signala i unutranjih mentalnih procesa je postala baza budue TA. Psihoanalitiki trening nastavio kod Erika Eriksona. Bern je krenuo da kombinuje ideje intuicije, ego-stanja, bihejvioralnih sklopova u teorijski sistem. Od 1950. dri predavanja iz domena socijalne psihoterapije. 1961. Izdaje prvu knjiguTA u psihoterapiji, gde izlae svoj teorijski sistem. Druga knjiga nije bila TA. Ali zato trea Games People Play(1964.), postaje bestseler, iako nije bila pisana za iru javnost. Slede: Principle of Group Treatment(1966.), Sex in Human Loving (1970.), i posthumno What Do You Say After Hello(1972.). Kod nas je Berna sjajno prevodio Ljuba Stoji. Bern je omoguio meteorski start TA i iako su mnogi njegovi stavovi revidirani danas, on je originalni zaetnik jedne nove psiholoke kole i pravca. Umro je 1970.Barijera linija razgranienja, pregrada, brana, prepreka u motivacionom i uopte, dinamikom delu linosti (getalt). Psiholoki najvaniji pojmovi se zasnivaju na konfliktima koji proizilaze iz odgovarajuih barijera.Bezuslovni refleks genetski definisan tip nervne veze izmedju drai i automatske tipine reakcije karakteristine za odredjenu vrstu. Centri su preteno u kimenoj modini, ali veina ima i svoje centre u modanoj kori. Razliku uslovni vs. bezuslovni refleks napravio je Pavlov. ema bezuslovnih refleksa ipak ni danas nije potpuna, jer ih je teko nekada analitiki razdvojiti.Bezuslovno pozitivni pogled (Karl Roders) prihvata bezuslovno prisustvo instrinsikih vrednosti kod osobe, koje reflektuje pozitivan odnos. Terapija usmerena ka klijentu, uopte vidi oveka kao celovito bie i kao takvog ga prihvata, te bezuslovno pozitivni pogled ne znai bezuslovno prihvatanje svakog ponaanja, nego vie je u smislu TA koncepta: Ja sam OK, ti si OK.Biblioterapija- korienje odgovarajuih knjiga u terapijske ili mentalno-higijenske svrhe. Terapeut pravi izbor knjiga zavisno od ciljeva terapije.Borderlajn izraz engleskog porekla, u psihologiji sa znaenjem ivinog graninog sluaja. Najee se misli na granicu neuroze i psihoze u klinikoj praksi. Redje se koristi u oceni graninog sluaja mentalne zaostalosti.Bulimija poremeaj ishrane koji se ispoljava kao stalna potreba za hranom. Ako nije endokrinoloki poremeaj, uzrok je doivljaj unutranje praznine i bezvrednosti. Dovodi do gojaznosti i u zatvorenom krugu se nesigurnost samo pojaava. Obino se tumai neuspelim i premetenim traganjem za ljubavlju. Moe se prenositi kao episkript, naroito od majke (sekundarna bulimija).Bihejvioralna dijagnoza Jo 1961. Bern je ponudio ideju da ego-stanja kao intrapsihike strukture imaju spoljne znakove svog prisustva i aktivnosti i skicirao je koristan alat dijagnostikovanja uz pomo: rei, tona, gestova, stava tela, facijalne ekspresije. Na primer: dobro izabrane rei, relaksirani facijalni miii, pravi ton i ritam govora ukazuje na Odraslog. Medjutim ako nisu svi znakovi kongruentni, uz to je nesaglasan poloaj tela, onda to ukazuje na Adaptirano Dete. Bihejvioralno dijagnostikovanje se oslanja na funkcionalni model ego-stanja. Ova ideja je razradjivana u TA teoriji i praksi, pa su i Stjuart i Doins je ugradili u svoj model est tipova adaptacije linosti.Bioenergija metod psihoterapije koju je dao Alexandar Lowen bazirajui se na radovima Wilhelm Reich-a. Ove ideje su uticale na koncept skriptiranja tela u TA. ( Cassius, 1975-77, Childs-Gowell i Kinnaman, 1978.)Bull`s Eye transakcija terapeut deluje na sva tri ego stanja pacijenta (Karpman, 1971.)Budi jak jedan od pet osnovnih drajvera, skriptnih imperativa, kontrazabrana u TA. Dete mora da ispuni ovaj uslov da bi bilo voljeno, ili da bi ak imalo pravo da ivi. Na primer roditelj poruuje: Mora da bude jak. Ovaj svet je takav da samo jaki preivljavaju. Implicitna poruka je: samo jaki imaju pravo da ive. Ako dete to prihvati, ono e i samo verovati da uvek mora da bude jako, ili e umreti. I kada ivi taj uslov da bi zasluilo da ivi, kaemo da ivi u kontraskriptu. Naravno, da postoje situacije kada treba biti jak, ali i situacije kada treba biti slab! A pravo na ljubav i ivot je nae neotudjivo i niim uslovljeno pravo!Budi savren- jojedan od pet osnovnih drajvera, skriptnih imperativa, kontrazabrana u TA.Osoba s kontraskriptom ima u stvariprisiluda stalno ispunjava zadati imperativ. Ova prisila je unutranji motivator koji osobu tera ili goni da ostvaruje imperativkako bi izbegla katastrofu zabrane. Osoba sa ovim drajverom, ima oseaj OK-ejnosti samo ako sve radi besprekorno. Perfekcionizam koji sebi namee, najee oekuje i od drugih i smatra da je to njena pozitivna osobina, te se time hvali i dri u izlogu (kontraskriptni ponos). Potrebno je da naui da se stvari mogu da rade i na dovoljno dobrom i na najniem nivou, a ne samo na maksimalnom, jer se tako nee nepotrebno iscrpljivati.Buntovno Dete (BD)U komunikacijskom, funkcionalnom ili deskriptivnom modelu se sagledavaju ego stanja iz pozicije komunikacije Izmedju i unutar linosti. Ego stanja se u ovom modelu opisuju atributima kao to suBuntovno (ili Prkosno Dete), Kritikujui Roditelj i sl. BD se javlja rano, tokom druge godine ivota. Dete pogreno veruje da ga roditelji koji mu ispunjavaju elje vole, a da ga roditelji koji mu frustriraju elje ne vole. Zbog toga ono reaguje prkosom (inatom) koji se nazivanegativizam druge godine.To je u stvari reakcija Slobodnog Deteta koje poinje da se opire za njega neprijatnim aspektima socijalizacije.U razvojnom smislu pojava ego stanja BD je sasvim normalna ukljuujui i period adolescencije, meutim ono kod odraslih ljudi uglavnom nema pozitivne funkcije, ukazuje da te osobe imaju nerazreen problem s autoritetima.BDu stvari ne razlikuje podreenost od poniznosti tako da veruje da bi se ponizilo ako bi se podredilo zahtevu autoriteta.CCelina osnovna odlika getalta, osnovna predpostavka holizma, jedna od osnovnih kategorija miljenja, u metodologiji je skup u opisu ili zakljuivanju.Cerebralno sve to je u vezi sa mozgom.Ceremonija u osnovnom znaenju ritual sa vie formalnih postupaka i to institucionalizovan (npr. venanje u crkvi). U svakodnevnom govoru oznaava formalno, izvetaeno ponaanje, iza kojeg se predpostavlja rigidna psiholoka struktura.Civilizacija ospoljeni i konkretizovan deo kulture.Ciklotimija naizmenino smenjivanje veselosti i tuge karakteristino za pikniki tip linosti. Ne klasifikuje se automatski kao patologija, osim u ekstremnim razmerama. Moemo da govorimo o ciklotimnoj linosti kao o patolokom obliku, a cikloidnoj kao o normalnoj, ali je kod nekih autora obrnuto. Termin se jednostavno, nedosledno primenjuje. Ipak treba naglasiti razliku sa manino-depresivnom psihozom, iako postoje fenomenoloke slinosti.Ciklus kolo, kruno i ponovno kretanje. U psihologiji se obino misli na talasasto kretanje (ivotni ciklusi). U upotrebi razlikovati pojmove ciklus, period i faza.Cilj ono ime se zavrava neka delatnost. Obino svesno definisan, mada nije pravilo, moe biti i u obliku nejasne predstave.Cinino ono to zanemaruje uobiajeni vrednosni sistem. U starogrko vreme, Cinici su bili filozofska kola, koja se odricala uobiajenih elja. Danas termin ima znaenje sumnje u ljudske vrline i njihovo poricanje.Crte kod dece se slobodan, kreativan i personalizovan odnos prema spoznaji realnosti operacionalizuje kroz igru, govor i crtanje. Zato je crte odlino dijagnostiko sredstvo. Florens Gudinaf je standardizovala test nacrtaj oveka za predkolsku decu. Koristi se i kao projektivna tehnika. Naalost, tokom kolovanja postoji pad likovnog izraza, te malo njih nastavlja tako da se izraava u odraslom dobu. Veina crtea (i dece i odraslih) ima neki unutranji dinamiki princip, ali on ne mora biti duboko nesvesne, ni skrivene prirode, te ne mora da svedoi o afektivnim, ili bilo kakvim tekoama autora. Novije metodologije ne prejudiciraju patologiju, ve su otvorenije prema svim pravcima analize. Interesantan je razvoj art terapije u smislu leenja, ali i mentalne higijene.Crte linosti osobina po kojoj moemo da identifikujemo pojedinca, ili du koje moemo da opisujemo individualne razlike. Smatra se da postoji oko 4.500 rei koje bi mogle da opisuju linost. Ipak je doslednost bitna za psiholoki pojam dimenzije koja opisuje linost. Objanjenje (da li su nasledjene ili steene, arhetipske prirode, faktori, mehanizmi odbrane, psihoanalitike formacije, getalt strukture, TA pojmovi) zavisi od psiholoke kole. Crte se obino ispituju inventarima linosti i obradjuju statistiki faktorskom analizom.Crna kutija zamiljena lokacija u kojoj se odigravaju nepoznati procesi. Najee se pominje u teoriji informacija, jer se nedovoljno zna ta se deava izmedju inputa i outputa. Istina je da u svakoj psiholokoj koli postoje crne kutije na pojedinim mestima teorijskog sistema kao metodoloki problem.Cenotropija tenja veine slinih organizama da se ponaaju na slian nain. Iako ima obeleje univerzalnosti, nije instinktivna. Svi ljudi vole da stanuju u kuama je cenotropija, a ne instinkt.ek-lista- se sastoji od unapred pripremljenih stavki, koje treba da precrtavamo, zaokruujemo, otpisujemo kao kad pravimo podsetnik. U psihologiji je to lista definisanih pojava, ija se frekvencija belei odbrojavanjem.ulni organ je anatomsko-fizioloki sistem koji razvija osete: oko (vidjenje), uho (sluh), jezik (ukus), nos (miris), koa (toplo, hladno, bol, pritisak, dodir). Iako je termin neadekvatan (ne pravi razliku izmedju receptora i analizatora, organ ima metafizike implikacije)jo uvek je u upotrebi.etiri vida pasivnostiif (1971.) pasivnost otpisuje mogunost da se ostvari eljeno. Ispoljava se kao: 1. ne initi nita 2. preterana adaptacija 3. agitacija besciljno, ponavljano ponaanje da bi se redukovala tenzija 4. inkapacitacija ili nasilnost energija se usmerava ka drugima umesto da se reava problem.DDALTONIZAM slepilo za boje nazvano prema engleskom fiziaru Daltonu koji nije razlikovao crvenu i zelenu boju.DAROVITOST ukupnost potencijalnih sposobnosti u nekoj posebnoj ili u vie oblasti. Testovima sposobnosti se otkriva. Smatra se da u populaciji ima oko 2,5% darovitih (priblino koliko je i mentalno zaostalih). Ipak svi ne iskoriste svoje potencijale, jer je za to potrebna i odredjena struktura linosti (pre svega nekognitivne osobine, emocionalna i socijalna inteligencija), kao i spoljni, materijalni i drutveni uslovi.DEVIJACIJA- odstupanje od neke ose, od utvrdjenog standarda. U statistici, kada se odstupanja od aritmetike sredine dignu na kvadrat, pa podele sa brojem sluajeva i iz dobijenog kolinika se izvue kvadratni koren, dobijamo standardnu devijaciju. Slui za ocenu raspodele sluajeva (ispitanika).DEBILNOST nedostatak, ili slabost u vitalnim funkcijama organizma. Slui i kao termin za klasifikaciju mentalne zaostalosti. Ako su prosene sposobnosti, na testu optih intelektualnih sposobnosti, IQ 90-100, onda je debilnost IQ 70-50.DEDUKCIJA zakljuivanje koje se zasniva na optim premisama i traga za varijacijama u posebnim sluajevima.DEZINTEGRACIJA razruavanje celine. U psihologiji se misli na razruavanje strukture linosti. Strah od dezintegracije spada u iskonske strahove. Procesi dezintegracije i odnos prema njima imaju ulogu i u drutvenom, posebno ideolokom kretanju.DELUZIJE bolesno verovanje u neto to nije istinito, to se moe dosta lako dokazati, kao neka vrsta kratkog spoja izmedju metafora i injenica. Osoba sa deluzijom reference, na primer, misli da je neki deo tv emisije njoj upuen (kao poruka, pretnja). Deluzije veliine i gonjenja sreu se u izofreniji i paranoji, a deluzije bezvrednosti i grenosti u melanholiji.DEMENCIJA doslovno raspameivanje, oteenje inteligencije nastalo tokom ivota.DEMOFOBIJA neprirodan, bolestan strah od skupine ljudi.DEKONTAMINACIJA terapeutski proces uklanjanja kontaminacija, to zapravo znai ienje sadraja Roditelja i Deteta koji su napravili pogrena uverenja i uvrivanje granica Odraslog u cilju korigovanja iskrivljenja vidjenja realnosti.DEPERSONALIZACIJA oseaj line nerealnosti, gde se gubi i oseaj prema svome telu, a spoljni dogadjaji dobijaju nestvaran izgled.DEPRESIJA stanje bezvoljnosti, bespomonosti i beznadja sa usporenom motorikom i mentalnom dinamikom, izgubljenom motivacijom, praeno sumornim, tekim mislima i samoprekorevanjem, kao i telesnim poremeajima. Kod zdravih krae traje, manjeg je intenziteta i samoubistva su iskljuena. Kao poremeaj se najee klasifikuje kao endogena, ili reaktivna depresija. Redje kao organska, ili involuciona. Najee je vezana za zabranu na postojanje (Dont Exist). Prisutne su jo i Dont Be Important, Dont Be You i Dont Be Well.DEPRESIVNA POZICIJA pozicija u koju stie dete u prvoj godini ivota po teoriji Melanije Klajn. Posle paranoidno-izoidne pozicije, oko estog meseca ivota, majka se opaa kao totalni objekt, ali se dete nalazi u ambivalenciji sa prateim oseajem krivice, jer je majka predmet i ljubavi i mrnje. Kasnije dete preuzima dobru majku i sa time se depresivna pozicija ukida, ali ta prva faza nikada ne iezava iz psiholokog inventara. Ovaj pojam M.Klajn je uticao na TA pojam ivotne pozicije.DUBINSKA PSIHOLOGIJA- razumevanje problema trai se kroz nesvesne aspekte psihe. Psihoanaliza je primer takvog pravca. Transakciona analiza je inicijalno vie naglaavala bihejvioralni aspekt, ali su joj koreni sigurno dubinsko psiholoki. Danas TA sve vie doivljava psihoanalitiku renesansu kako to In Stjuart kae (1996.)DESTRUDO energija instinkta smrti, Tanatosa. Konceptualno je to emocionalna energija Aresa, boga rata. Skrivena je u libidu i tek kad libido promai, odvaja se od njega i stupa na scenu. Berna je ovaj pojam inspirisao za koncept dobiti (payoff).DRAMSKI TROUGAO (Karpman, 1968.) dijagram interpersonalnih interakcija u Igrama. Na uglovima su: Progonilac, Spasilac i rtva (pie se velikih slovima). Nekim ljudima je zaista potrebna pomo i drugi im pomau, neguju ih. Te autentine rtve i pomagai nisu deo ovog trougla. Da ne bi zavrteli Igru, treba da osete razliku izmedju pomaganja i spaavanja.DRAJVER goni, nesvesni prisilni motivator, skriptni imperativ, kontrazabrana. Trudi se-Try Hard, Pouri- HurryUp, Ugodi -Please, Budi savren- Be Perfect, Budi jak - Be strong, pet glavnih drajvera su dati u formi poruka, ali nisu inkorporirani tako kao verbalne poruke. To su kontrazabrane, deo kontraskripta. Po Stajneru (1971.), doli su iz Roditeljevog(R3) Roditelja (R2)pravog roditelja, kao uslov za nau OK-nes, odnosno kao uslov za izbegavanje katastrofe zabrane. Ako ih na Roditelj prihvati, onda ivimo u kontraskriptu. Sve dok ispunjavamo uslov, OK smo, ali kad ne ispunjavamo, to je neminovno, aktivira se primarna zabrana (na ivot i vrednost- Dont).DISFUNKCIONALNO funkcionisanje na nain da teta izlazi kao posledica.DEPRIVACIJA izuzimanje, iskljuenje poeljnih vrednosti ( za razliku od frustracije koja je ometanje dostizanja vrednosti). Socijalna deprivacija je uskraivanje drutvenih odnosa. Na ranim uzrastima usporava razvoj, kasnije stvara poremeaje u ponaanju.DESKRIPCIJA opisivanje. U psihologiji je to metod, koji se posebno razvio kao reakcija na eksperimentalnu psihologiju. Deskriptivna psihologija samo opisuje i nastoji da razume pojave, a ne i da ih uzrono-posledino objasni.DETE Kada je malo slovo, onda se misli na stvarno dete, a kada je veliko na ego-stanje, odnosno sistem miljenja, oseanja i ponaanja. Istorijski (strukturalni model) ego-stanja vidi Dete kao zastarelo Ja, koje vie ne odgovara realnosti. Strukturalno ego-stanje Dete ini set ego-stanja iz razliitih razvojnih nivoa: D(0) je najstarija verzija na rodjenju,ili ak pre rodjenja; D1 je somatsko Dete; D2 je iz kasnijeg detinjstva (do sedme godine); D3 je Dete u Roditelju. U ego-funkcijskom modelu (Miki Maus model), ego-stanja su svedena na funkcije, pa za Dete se vezuju oseanja. U komunikacijskom modelu Dete ima tri ego-stanja: Slobodno Dete, Adaptirano Dete i Buntovno Dete, a svako stanje moe biti i pozitivno i negativno. Pojedini transakcioni analitiari koriste atipine sinteze razliitih modela ego-stanja i to stvara zbrku, jer se meaju funkcionalni istrukturalni pojmovi.DIJANA KOMPLEKS nesvesna potisnuta elja ena da postanu i budu mukarci. Zove se muki protest u Adlerovoj individualnoj psihologiji. U TA je zabrana da se bude svog pola u osnovi.DIONIZIJSKO ono to u psihikom tei apsolutnoj slobodi, odsustvu bilo kakvih ogranienja, to je sklono zadovoljenju svih potreba, posebno telesnih uivanja. Dionizijski kult uveo je u savremene ideologije Nie. Psihoanalitiki pojam Ida je koncipiran na tom kultu.DAMOKLOV MA grka mitologija: Damoklo je uivao u kraljevskim poastima, ali iznad glave mu je visio veliki, otri ma obeen samo o jednu konjsku dlaku. Posle skript je analogan Damoklovom mau. Moto je: Zasad moe da uiva, a posle poinju tvoje muke. Strah od nadolazeih nevolja naravno zagorava uivanje.DIVERGENCIJA razmimoilaenje, odvajanje, odstupanje. Divergentno miljenje je uslov stvaralatva.DISKREPANCIJA nesaglasnost, neskladnost izmedju tvrdnji i injenica.DISLALIJA poremeaj izgovora glasova usled funkcionalne nesposobnosti govornog aparata.DISLEKSIJA oteena sposobnost itanja usled poremeaja shvatanja onoga to je proitano. Inteligencija i znanje su neoteeni (osim posredno).DA, ALI Igra u kojoj se savet (koji se obino trai) uvek odbija sa Da, ali... tako da Spasilac ubrzo postane rtva. Obino suprotna strana igraIgru Hou samo da ti pomognem.DA NIJE BILO TEBE brana kontrafobina Igra, kada mu zabranjuje eni aktivnost od koje ona strahuje u dubini due, pa joj tako omoguava da nije svesna svojih strahova. Cilj Igre je ili ohrabrivanje nije da ja ne pokuavam, nego mi on ne da, ili optuivanje nije da ja ne pokuavam, nego mi on stalno kvari. Sa prijateljicama, ova ena igra varijantuDa nije bilo njega.DRAGA MOJA brana Igra gde mu razotkriva enine slabosti u formi anegdote i zavrava sa Zar nije tako, draga moja? Pre su to radili njeni roditelji i ona se i udala za njega da bi pritedela sebi neprijatnost da sama iznosi slabosti. Njeno slaganje je zapravo depresivno stanovite.DRVENA NOGA- Igru inicira rtva koja pretpostavljenu nesposobnost koristi da ne preuzme odgovornost za akciju Kako moe da oekuje od nekoga ko ima drvenu nogu da zaigra?.

DOO SI MI NA ZICER, DJUBRE ivotna Igra koja nastaje iz skrivenog stava da se stalno traga za nepravdama, da bi se one sa velikim oduevljenjem isterivale na istac. U veini sluajeva se zaboravlja ta je izazvalo gnev, jer je sama bitka cilj. Druga strana, obino IgraZato ba ovo mora meni da se desi.DUNIKIgra koja se esto pretvara u ivotni scenario. Kupuje se sve mogue na kredit i potrebno i nepotrebno i glavni Igra dobija kako god da igra se odvija. Ako zajmodavac digne ruke, uiva u dobrima. Ako zajmodavac preduzme korake naplate, uiva se u slastima izvrdavanja. Ako dodje do situacije prinudne naplate, igra se preputa pravednom gnevu i zaigraDoao si mi na zicer, djubreoptuujui poverioca da je gramziv i beskupulozan.EVOKACIJA prizivanje, oivljavanje. Najee je to prizivanje nekog sadraja u seanje.EGZALTACIJA ushienje, zanos, polet, uz veliko prisustvo emocija.EGZIBICIONIZAM izvorno seksualna preverzija (preteno kod mukaraca) koji svoju potrebu zadovoljavaju prikazivanjem polnog organa. U izvedenom smislu je to kompulzivna tenja za samopokazivanjem (kod oba pola) isticanjem svojih unutranjih i spoljanjih odlika na razmetljiv nain. Naelno je to pitanje odbrane identiteta koji mora stalno da dobija uveravanja da je nekom potreban i da kao takav postoji.EGO sredite svega toini jednu odredjenu linost. Raznovrsne su njegove definicije u okviru raznih psiholokih kola. Postoji podela Ega na opte, apstraktno Ja dato u prostoru i vremenu i na Jastvo (Sopstvo), shvaeno kao sadraj iskustva koji se odnosi prema samom sebi i pripada linosti. Egzistencijalistike, personalistike i neoanalitike psihologije se bave pojmovima i Ja i Jastvo. Radikalni bihejviorizam ak odbacuje postojanje Ega, smatrajui ga subjektivnim iskazom u duhu Nieove izreke da je Ja samo gramatika zabluda. Psihoanaliza smatra da je Ego deo mentalnog aparata koji se razvija u dodiru sa realnou kao svesni deo linosti. Mentalni ivot poinje sa Idom, a iz Ega se razvija Superego. Osnovna psihika topografija podrazumeva Ego i Psihu, odnosno onaj deo koji je izvan Ega. Ego tako ima granicu prema spoljanjem svetu, ali i unutranju granicu prema Psihi, koja je selektivno propusna, te ego-distoni sadraji, kada dobiju energiju mogu prodreti u Ego. Transakciona analiza je ego psihologija, koja ljudsko funkcionisanje opisuje terminima ego-stanja.EGO STANJE- Pojam ego-stanje je prvi upotrebio psihoanalitiar Pol Federn. Erik Bern ga je definisao kao stanje uma i sa njim povezani obrasci ponaanja. Postoji konfuzija oko korienja ovog pojma, zavisno od modela koji se koristi, te struna javnost mora da pazi koji je model izabrala za analizu (istorijski, komunikacijski, ego-funkcijski, simboliki ili atipini). Strukturalno TA razlikuje: Dete, Odrasli i Roditelj ego-stanje, prvog i drugog reda. Funcionalna analiza opet govori o Kritikom i Negujuem Roditelju, Odraslom, Slobodnom i Adaptiranom i/ili Buntovnom Detetu.EGOGRAM Jack Dusay (1972) dobio je nagradu za ovaj koncept. To je grafikon u kome su stubiima predstavljena ego-stanja: Kritiki (Strukturirajui) Roditelj, Negujui Roditelj, Odrasli, Slobodno Dete, Adaptirano i/ili Buntovno Dete. Visinu stubia odredjuje koliko smo vremena proveli u odredjenom ego-stanju. Slui za definisanje funkcionisanja linosti i identifikaciju moguih promena.EGOIZAM investicija motiva linosti u sopstveni Ego, to vodi ponaanju usmerenom ka sopstvenim interesima; sebino, nedrutveno ponaanje.EGOCENTRIZAM tenja da se uzmu u obzir samo svoja stanja i orijentacija, uz odsustvo empatije. Razlika sa egoizmom, je u tome to egoizam podrazumeva motivaciona stanja i etike moment, a egoista ne mora biti egocentrian. Egocentrinost je, po Pijaeu, normalna faza razvoja predkolske dece. Kod odraslih, smatra se dogmatinim, regresivnim tipom miljenja. Moda bi bilo manje meanja pojmova, da je zaiveo termin centrizam, umesto egocentrizam, ali nije.EJDETSKE SLIKE naknadne, zamiljene slike, upeatljive, sa jasnoom i detaljima, nekad praene i emocijama, a svesni smo da nisu prisutne u datom trenutku u realnosti. Jedno objanjenje je da su uslovljene fiziolokim ostatkom ranije stimulacije, ali ne slau se svi sa ovim objanjenjem. Kod naknadnih slika - paslika (gledamo u svetiljku, pa zamurimo i dalje vidimo svetiljku), ovo objanjenje o inerciji neurofiziolokih procesa je prihvaeno.EDIPOV/ELEKTRA KOMPLEKSopisuje dinamiku i rodoskrvne tenje u klasinoj psihoanalizi. Grki mitovi su inspirisali Frojda da zakljui kako su u pitanju univerzalni strukturalni odnosi u psihikom funkcionisanju ljudi. Legende kau: Edip je, ne znajui ko su mu otac i majka, ubio oca i oenio se majkom, a saznavi ta je uradio, kaznio je samog sebe. Elektra je bila vezana za oca i pomogla je bratu Orestu u ubistvu majke. Frojd je za ivota dao incestu preveliku teorijsku teinu i sve koji ga nisu prihvatali proglaavao je jereticima. Posle njegove smrti, termin nije vie predmet ustrih rasprava, jer ne nosi u sebi raniju iskljuivost.EKSPERIMENT metod prikupljanja podataka gde se postavljaju i menjaju uslovi u kojima treba da se neto odigra, pa se posmatraju promene (nezavisna vs. zavisna varijabla). U psihologiji ne mogu da se sprovedu na isti nain kao u ostalim prirodnim naukama, to iz etikih razloga, to zbog varijabilnosti i neuniverzalnosti dogadjaja.EKSTERNALIZACIJA proces premetanja unutranjih sadraja u spoljni plan. Psihoanalitika upotreba oznaava proces kojim se neki mentalni sadraj, koji je deo Ega, Psihe, Jastva (Sopstva) projektuje u spoljnu sredinu. Moe da se radi samo o projekciji svojih oseanja na druge linosti, ali mogu da se projektuju i unutranji konflikti ili patoloki simptomi.EKSTRAVERZIJA okrenutost prema spoljnem svetu. Crta linosti koja vodi praktinom ponaanju i reavanju problema, lakom i brzom uspostavljanju medjuljudskih odnosa, smelom ulasku u nove situacije i brzom prilagodjavanju. Jung je u svojoj tipologiji dimenziju ekstravertnost-introvertnost uzeo za polazite u razvoju analitike psihologije.EEG snimak elektromagnetskih potencijala mozga. Sva iva tkiva, pa i mozak emituju elektromagnetske talase. Prijem se vri preko elektroda na lobanji, a zatim se preko posebnih aparata zapis belei.EMOCIJA (lat. kretanje, pokrenuti) reakcija subjekta na stimulus koji on ocenjuje kao vaan, da bi se visceralno, motorno, motivaciono i mentalno spremio na adaptaciju. Kada postoji sklad predstave o sebi i objektivne stvarnosti, nema emocija. Neprijatne emocije su vezane za preivljavanje, aloplastina ili autoplastina adaptacija je cilj. Kod prijatnih emocija cilj je unapredjenje adaptacije. Idealna linost bi imala emocionalne reakcije u skladu sa realnou. Medjutim, veina ljudi pokazuje sistematsku greku. TA naglaava vanost emocionalnog opismenjavanja kolovanje srca, ali i uvid u porodino skriptiranje emocija.EMPATIJA termin nastao u estetici, gde opisuje mogunost saivljavanja sa umetnikim delom. U psihologiji u istom znaenju je saivljavanje sa psihikim svetom druge osobe, ali zadravajui realan uvid u stanje stvari za razliku od simpatije, gde imamo i uivljavanje i proivljavanje istih stanja. U transakcionoj analizi empatija je vaan deo koncepta o autentinosti i autonomiji linosti, a kao empatika transakcija je preduslov terapijskog procesa.ENKOPREZA nekontrolisano isputanje fecesa kod dece. Poto deca oko druge godine ue da kontroliu sfinktere, o poremeaju se moe govoriti tek kasnije. Ako nema telesnog oboljenja, psihogene je prirode. Najee je u pitanju skretanje panje zbog oseaja zapostavljenosti.ENUREZA nekontrolisano isputanje mokrae. ea je od enkopreze, obino je nona i moe da se javlja i tokom puberteta i kasnije. U osnovi su isti mehanizmi: oseanje naputenosti, tenja ka skretanju panje, zahtev za emocionalnom toplinom.EPILEPSIJA padavica, nastala usled naglog pranjenjaelija u jednom regionu mozga, to remeti ceo nervni sistem, dovodi do greva, gubitka svesti i drugih simptoma i posledica. Uobiajeno je razlikovanje: generalizovanog napada gran mal, malog napada - pti mal, Dekson epilepsijesamo u 5% je nasledne prirode, a javlja se jedan sluaj na oko 200 stanovnika. Leenje farmakoloko uz higijenski reim ivota.EUFORIJAoseanje lakoe, prijatnosti i poletnosti, esto nezavisno od okolnosti. Kao patologija se sree u maninom stanju i u izofreniji (redje). U ogranienom trajanju izazivaju je narkotika sredstva.EHOLALIJA automatsko podraavanje i ponavljanje rei i reenica koje je subjekat upravo uo. Kod dece se javlja spontano u procesu uenja jezika. Kod odraslih sporadino tokom komunikacije. U sistematskom i doslednom obliku sree se i kod psihoza.EPISKRIPT negativna skriptna poruka koja se prenosi sa generacije na generaciju kao "vru krompir. Moe se posmatrati kao forma projektivne identifikacije.FFAZA pojava, izgled, stepen razvitka. U psihologiji se obino misli na razvojnu fazu, odnosno na ono to se pojavljuje tokom razvoja kao celina. Obino je omedjeno nekim vremenskim periodom. U psihoanalizi se misli na: oralnu, analnu i genitalnu fazu razvoja. Bliski izrazi, ali se neto promenjenim znaenjem su stadijum, stupanj (stepen).FAKTOR inilac, ono to posreduje neku silu. U optoj upotrebi je to izvor nekog uticaja, ali bez snage apsolutne dominacije. U psihologiji se prvo primenjivao u prouavanju sposobnosti i jo uvek se odnosi na inteligenciju (faktorska analiza).Poanalogiji sa fizikalistikim pojavama iza svake psiholoke klase se predpostavlja postojanje neke sile. Beskrajnu varijabilnost individualnih razlika mogue je tako opisati na osnovu jedne dimenzije faktora. Moe se shvatiti i isto statistiki, fenomen koji pokazuje zajedniku varijansu vie dogadjaja, bez postuliranja postojanja sile.FANTAZAM termin nastao prema Fantazu, mitskom bogu starih Grka, koji je prizivao eljene i prijatne snove. Bio je brat Morfeja, otac mu je Hipnos, a stric Tanatos. U svakodnevnoj upotrebi i u optoj psihologiji, to je samo oblik fantazije, ive subjektivne nerealne predstave neega u budnom stanju. U psihoanalizi bitan pojam, koji se i ortografski u Francuskoj razlikuje od fantazije (f vs. ph). Sutinska razlika je da je fantazija svesna, a fantazam nesvestan fenomen. U teoriji Melanije Klajn ovaj kostrukt zauzima centralno mesto.FANTOMSKI UD oseaj svraba, dodira, toplog ili hladnog na ekstremitetu koji je amputiran. Smatra se da je u vezi sa telesnom emom.FENOTIP skup vidljivih osobina ostvarenih iz genotipa, gde je za pojavno bitna kombinacija dominantnih i recesivnih gena. U psihologiji ima ire znaenje, jer i neke osobine koje su odredjene sredinski se takodje nazivaju fenotipom ( na primer: promenjena struktura tela koja je nastala usled naina ishrane).FETIIZAM oboavanje napravljenih stvari, za koje se veruje da imaju magijsku mo, neku duhovnu supstancu. U uem smislu je to seksualna pervezija, gde se erotsko zadovoljstvo postie posmatranjem ili dodirivanjem stvari. Sentimentalan odnos prema stvarima voljenih osoba nije fetiizam. Klasina psihoanaliza smatra da u svakoj erotskoj ljubavi postoji fetiistiki transfer i da to nije patologija.FIGURA izgled, sklop taaka koji neto opisuju. U optem govoru opis neke linosti tei oznaavanju dubljih slojeva psihikog koje ta linost reprezentuje kao figura. U getalt psihologiji figura stoji izmedju konfiguracije i forme (oblika getalta). Dvosmislena figura je slika na kojoj se moe posmatrati naizmenino figura kao pozadina i obrnuto, zavisno od toga ta se definie kao figura.FIDBEK povratna vezaFIKS-IDEJA jedna ili vie ideja koje dominiraju sveu i dinamikom pojedinca. Javljaju se kod kreativaca, u opsesivnim neurozama, kada je subjekt u stanju da sam analizira i razrei njeno (nesvesno) poreklo. U teim oblicima javlja se i kod psihoza (paranoja, izofrenija).FISURA duboka brazda na povrini mozga (modane kore).FOBIJA bezrazloni strah od spoljnih situacija ili unutranjih stanja. Javlja se u razliitim stepenima. U blaim to nije poremeaj. O fobiji se govori kada strah stvara poremeaje u ponaanju i onemoguava obavljanje ivotnih funkcija. Postoje dva osnovna prilaza: bihejvioristiki i psihoanalitiki. Bihejvioristiki smatra da je u pitanju uslovljavanje i lei desenzitizacijom. Psihoanalitiki smatra da je to oblik neuroze, te nastoji da otkrije (nesvesne) mehanizme. U literature se sree preko stotinak naziva razliitih fobija, koje odgovaraju mnogobrojnim ivotnim situacijama.FORMALNO-OPERACIONI PERIOD etvrti i zavrni period razvoja intelektualnih funkcija koji poinje oko 12.godine ivota i traje dok se dete ne priblii intelektu odraslih. Ravan miljenja se bitno menja, jer miljenje postaje apstraktno i hipotetiko, razumeju se kauzalni odnosi i reverzibilnost, a razvija se i operacija nad operacijama miljenje o sopstvenom miljenju. Videti Pijaea za detalje.FREKVENCIJA uestalost, estost deavanja. U psihologiji to je jedno od osnovnih metodolokih sredstava u opisivanju pojava i u zakljuivanju. Koristi se i pojam kumulativna frekvencija da bi se videlo koliko se sluajevi gomilaju du merne skale, jer je iskazuje kao zbirno izraunavanje.FRIGIDNOST studenost, hladnoa; danas je uobiajeno oznaavanje nesposobnosti ena da u polnom odnosu doivi zadovoljstvo. Procenjuje se da oko 25% ena(svaka etvrta) ima neki stepen ovog problema. Ima povoljnu psihoterapeutsku prognozu. Postupak je usmeren ka oslobadjanju od manje-vie nesvesnog oseanja straha, krivice, gadjenja ili odbojnosti.FRIGIDNA ENA brana TA Igra u kojoj mu pokuava da pridje eni i biva odbijen vie puta, te ive brak bez seksa, ali ena vremenom se sve izazovnije ponaa i u kui i van nje, zavodei neselektivno. Kljuna taka je zavrna faza koja se pretvara u Igru Frka, gde vie nema govora o intimnosti, jer obe strane izvlae perverzno zadovoljstvo u svadjanju. Frka je zamena za polni in. I pored drugaijeg utiska, mu je birao ovakvu enu, jer je i on uplaen i nesiguran u svoju potenciju, pa mu je frigidna ena alibi.FRKA seksualna TA Igra. Tri Igraa: tek zadevojena erka, otac i seksualno blokirana majka. Otac i erka se svadjaju urnebesno, ko god da inicira, a kraj Igre je zalupljivanje vrata. Igra se gasi, ili tako to se erka bei od kue venavajui se prerano, ili tako to otac postane seksualno zainteresovan na drugoj strani. Protivotrov je majka koja se zainteresuje za seks. Mogu da je igraju i brani partneri kao nastavak Igre Frigidna ena.FEMKANJEseksualna Igra koja u prvom stepenu je omiljena na drutvenim skupovima, jer se zasniva na lakom flertu. im mukarac otvori karte, ona kae ta Vam pada napamet i kraj je Igre. U drugom i posebno treem stepenu ovo je ivotno opasna Igra, jer ena optuuje za silovanje. Moe da se igra i medju homoseksualcima, a postoji i muka verzija Igre koja se sree u poslovnim odnosima.FRUSTRACIJA ometanje, spreavanje nekog nastojanja. Ukoliko smo u ekspanziji koja biva spreena, nastaje stanje frustriranosti. Ako ometa vitalne potrebe i ne doputa zamenu pravca ekspanzije nastaju teka stanja, iji dalji razvoj zavisi od tolerancije na frustraciju. Tolerancija podrazumeva sposobnost da u frustracionim uslovima se ne menja predhodno razvijeno ponaanje, odnosno da ne dodje do regresije, agresije ili fiksacije. U psihoanalitikim terminima u pitanju je snaga Ega.GGALVANSKA REAKCIJA KOE promena u elektrinom potencijalu koe do koje dolazi za vreme emocionalnih uzbudjenja. Poznata je i pod nazivom psihogalvanski refleks.GEN nosilac naslednih osobina, deo hromozoma. Sastoji se od nekoliko hiljada komponenata dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), to daje neogranien broj kombinacija sa genom drugog roditelja.GENOTIP celokupni nasledni potencijal, karakteristian za odredjenu vrstu, od kojeg zavise potencijalne mogunosti razvoja, ali koje ne moraju biti i ostvarene.GETALT oblik, oblije, osnovni pojam getalt psihologije. Ukazuje na postojanje jedinstvenih fenomena koji se ne mogu svesti na delove. Getalt ima tri svojstva: celinu, strukturu i lik, konfiguraciju. Ako oni konvergiraju, dobija se dobar getalt, koji se kao takav perceptualno namee. Getalt psihologija kao kola ili pravac je orijentisana ka celini psihikog i njegovoj autonomiji. Teorijska zgrada se sastoji od mnogih razudjenih pojmova i principa, koji se nekada nazivaju i zakonima. Njen uticaj je najvei u oblasti percepcije, miljenja, posebno stvaralakog, u oblasti pamenja, ali i u psihopatologiji. Shvatanja o celovitosti su tokom 60-tih i 70-tih godina ugradjena u getalt kolu psihoterapije. To je terapija koja psihiki poremeaj posmatra kao oblik dezorganizacije i strukturalne nesimetrije, te posebnim tehnikama nastoji da reorganizuje linost i postigne dobar unutranji getalt.GLAD ZA STIMULUSIMA potreba za mentalnom i fizikom stimulacijom, koja je kod sisara nuna za normalni razvoj. Bern(1964) smatra da se ova potreba prvo manifestuje kao potreba za rekognicijom. U TA terminologiji je uobiajeno rei glad za stroukovima. Posebno je vano da dobijemo pozitivne stroukove, jer ako ih ne dobijemo, uzimamo i negativne, iako se od njih razbolimo.GLAD ZA STRUKTUROM Bernov koncept (1964.) koji naglaava nau potrebu za strukturisanjem vremena. Posmatra se du varijable drutvena struktura. Zavisno od vrste i koliine transakcija, razlikuje se est naina strukturisanja: povlaenje, rituali, rad, razonoda, Igre i bliskost koji su hijerarhijski postavljeni. Individualni profil, grafiki predstavljen zove se tempogram.GLUPAN TA Igra "Hajde zajedno da se smejemo mojoj gluposti", ili varijanta "Glup sam, ta mogu ostaje jedino da mi ti neto uini". Cilj je dobijanje stroukova, kroz smeh i kritiku, ali i tako to e drugi da misle umesto "glupana". U osnovi je aktiviranje simbioze iz Deteta i protivotrov je "ne upecati se".GOVOR TELA nain na koji oseanja i nesvesni stavovi se manifestuju kroz poloaj tela i njegove druge pokrete. To je bogat izvor podataka o osobi, bilo da je ona sagovornik ili pacijent, posebno kada dodamo paralingvistike informacije: brzina, visina, glasnost govoraTA je napravila mnogo linkova izmedju ponaanja, oseanja i miljenja, dijagnostikujui kongruentnost kanala komunikacije.GRANDIOZNOST preterivanje u nekim aspektima realnosti (precenjivanje). ifovi su razmatrali ovaj pojam u okviru mehanizma otpisivanja (discounting). Ako otpisujem postojanje svojih moi i vidim se kao nemona, onda grandioznost pripisujem drugima, jer mislim da imaju mo nada mnom. I obrnuto, ako sam grandiozna po pitanju mojih moi, onda otpisujem mo drugih.GRUPNADINAMIKA Termin koji se upotrebljava kao oznaka prouavanja grupnog ponaanja. Njime se istie sloeno delovanje povratnog dejstva (fidbeka) na medjusobne odnose jedinki u grupama.GRUPNA TERAPIJA tehnika psihoterapije u kojoj se grupe pacijenata lee istovremeno u grupnim diskusijama pod nadzorom psihoterapeuta.GRLJENJE prebacivanje ruke, najee oko ramena druge osobe. U psihoanalitikoj terapiji je zabranjen fiziki kontakt terapeuta i pacijenta, pa i grljenje. U humanistiki orijentisanim terapijama grljenje se posebno preporuuje. TA je izmedju ovih krajnosti moe da koristi grljenje kod jako emotivnih situacija, ali strogo ugovorno i namenski definisano.GUBITAK Bolbi(1969.) je istakao znaaj vezivanja deteta za ljude (posebno roditelje), ali i za objekte, mesta, dogadjaje. Gubitak neega ili nekoga za koga smo bili vezani, dovodi nas do tugovanja za izgubljenim. To je najei uzrok dolaska na terapiju. Obino sadanji gubitak aktivira aljenja koja su preostala iz predhodnih naih gubitaka. To pojaava doivljaj, dajui mu oseaj neizdrljivosti i preplavljivanja.GENIJE linost najviih umnih sposobnosti. Po testovima opte inteligencije donja granica za genijalnost je 135-140 IQ, to ima 1% populacije. Ipak ovaj kriterijum nije dovoljan, jer je potrebno da ga prate i druge crte linosti, kao i povoljni spoljni uslovi. Genijalnost predpostavlja stvaralako i intuitivno miljenje (koje psihologija nepouzdano meri), posveenost i motivaciju, visoku emocionalnu i socijalnu inteligenciju, kao i drutvenu ansu, da bi delo genijalnog oveka bilo plodonosno i prihvaeno.GENITALNI STUPANJ Po Frojdu, poslednji stupanj psihoseksualnog razvoja. Odvija se u doba puberteta kada mlada osoba doivljava promene u interesovanjima pomera ih sa sebe, kao prvobitnog objekta, na druge osobe. To je i period tokom kojeg izrastaju heteroseksualne privrenosti.GUMENA VRPCA opisuje nagli skok u ego-stanje Deteta, tako da mislimo, oseamo i ponaamo se kao to smo to radili u prolosti, konstruiui doivljaj na taj "zastareli" nain. Iako se razvijamo, ostajemo vezani "gumenom vrpcom" sa prolou. Vrpca se rastee, ali nekada se iznenada kontrahuje i hitro nas vrati unazad. Obino taj efekat provociraju negativni dogadjaji.GRATIFIKACIJA darivanje, nagradjivanje. U psihoanalizi i psihologiji motivacije je stanje i oseaj zadovoljenja neke dinamike tenje (instinkta, motiva, potrebe).GRICKANJE NOKTIJU navika koja spada u poremeaj ponaanja, naroito ako je grickanje do bola, do mesa. Po pravilu se javlja kod dece, a u odraslom dobu samo u uslovima stresa. Psihoanaliza smatra da je simptom oralne fiksacije. Struan naziv je onihofagija.H HALUCINACIJA privianje, opaaj najee audio-vizuelan, ree druga ula, koji nije rezultat ulne stimulacije, a praen je subjektovom uverenou da je realan. Moe biti patoloke prirode, kada je znak psihoze, ali moe biti i normalan, u religioznim zanosima, ili kao san. U TA se to objanjava kontaminacijom Odraslog iz Deteta. Svi imamo ponekad halucinatorni doivljaj: zujanje u uima, iako ne postoji zvuni izvor, mrave koji nam prolaze kroz kou, iako nema niega da to izazove. Razlika sa patologijom je to mi takve senzacije doivljavamo kao pogreke u opaanju, prosto znamo da nisu objektivno realne, te nismo halucinisani.HARMONIJA sklad, srazmerno podeen odnos delova. Sadri estetski i vrednosni sud. U oblasti percepcije, ali i strukture linosti, posebno kod evropskog oveka, bliska je terminima simetrinosti i uravnoteenosti. HEBEFRENIJA jedan od najteih oblika psihoze. Poinje blagim simptomima apatije, ali preko regresija, uz neobine modele ponaanja, razvija izofreni raspad linosti sa dramatinim opadanjem intelektualnih funkcija. Loe reaguje na terapiju.HEDONIZAM - shvatanje da su zadovoljstvo i uivanja vrhunske vrednosti.HEDONISTIKI TON aspekt emocionalnog doivljaja koji se odnosi na stepen prijatnosti ili neprijatnosti oseanja.HEMIPLEGIJA paraliza, oduzetost. Odnosi se na motorike funkcije, ali se koristi i kod senzornih paraliza i poremeaja funkcije govora.HEMISFERINOST - Mozak je podeljen u dve hemisfere: levu i desnu. Istraivanja su potvrdila da kad rade obe hemisfere, one procesiraju informacije razliito i kontroliu razliite funkcije na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu.Kao to preferiramo levu i desnu ruku, tako preferiramo i levu i desnu hemisferu. Leva interpretira detalje i rezonuje, a desna daje informacijama vizuelno ili kreativno znaenje. Ideja o znaaju modane lateralizacije je zaeta radom Roger Sparry, koji je 1981. dobio Nobelovu nagradu za ova dostignua.HERMAFRODIT osoba sa dvostrukim polnim odlikama, koji ima istovremeno i muke i enske polne organe. Pojava je dobila ime po liku iz grke legende, sinu Hermesa i Afrodite.HERMENEUTIKA nauka o tumaenjima, postupcima i vetini razjanjenja iskaza. U psihologiji je to aktualizovanje problema odnosa razumevanja i objanjenja.HETEROGENO raznorodno, raznovrsno, suprotno od homogenog.HI-KVADRAT neparametrijski statistiki test znaajnosti koji se bazira na razlici teorijski oekivane i stvarne distribucije dobijenih vrednosti neke varijable.HIMERA mitsko udovite, prednji deo u obliku lava, srednji u obliku koze sa zmijskim repom. Metaforino, privianje i samoobmana koja se sastoji od opaaja neke celine iako je sainjena od raznorodnih delova.HIPERAKTIVNOST oznaava deije ponaanje koje se odlikuje nestalnou, brzom promenljivou interesovanja, uurbanou traenja stalno novih predmeta panje, a bez usplahirenosti i emocionalne neuravnoteenosti. Otkriva se na predkolskom uzrastu i tretira, jer se moe odraziti na intelektualni razvoj i budui uspeh u kolovanju.HIPNOZA izmenjeno stanje svesnosti, koje se moe javiti spontano, ili biti uvedeno verbalnim ili drugim stimulusima. Tada postoji poveana prijemivost za sugestije. EEG pokazuje da ima slinosti sa lakim snom, ali su mnoge funkcije identine sa budnim stanjem. Prevashodno je ljudski fenomen. Hipnoterapija je terapeutsko korienje hipnoze. Po TA hipotezama, spontani hipnotiki procesi su vezani za skript (Klarkson, 1992.). Krajnji cilj terapije je oslobaanje od skripta jaanjem dominacije ego stanja Odrasli. Kod hipnoze, klijent opet trai promenu bez line odgovornosti za akciju, te je dugo TA zapostavljala korienje tehnika hipnoterapije. Danas je odnos promenjen i postoji interes da se napravi integracija TA i NLP tehnika.HIPOTEZA osnovna pretpostavka. U istraivanjima u drutvenim naukama to je predpostavka koja anticipira saznanje, te se dokazuje ili opovrgava. U psihologiji esto se operacionalno definisana predpostavka podvrgava testiranju i statistikim metodama opisivanja i zakljuivanja.HIPOHONDRIJA duevremena ili stalna opsednutost i uznemirenost telesnim tegobama, a da nema objektivne zasnovanosti, ili kada organski poremeaji ne opravdavaju veliinu prijavljenih simptoma.HISTERIJA neuroza. Zapisana jo kod Hipokrata. Ime je dobila od grke rei materica, jer se verovalo da boluju samo ene. Na sluajevima histerije je zasnovana psihoanaliza (sluaj Ane O.) i ta vrsta poremeaja joj i danas najbolje lei. Odlikuje se izraenim simptomima koji su slini nekim organskim oboljenjima. Ree je to napad slian epileptinom. ee su to motorne tegobe praene paralizom i grevima. Mentalne tekoe su brojne i stvarne. Javlja se posle uzrasta od 20.godine. Zaista je tri puta ea kod enskog pola. Ne misli se da je nasledna, nego se vezuje za odreenu strukturu linosti. To su sugestibilne, povodljive, egocentrine linosti, sa niskom tolerancijom na frustraciju, koje albama na neke oteenosti trae panju okoline. Osim manirizma u ponaanju i govoru, razvija se specifini renik, sa uestalom upotrebom zamenice ja.HISTRIONIK prereaktivni entuzijasta, tip adaptacije linosti po modelu In Stjuarta i Ven Doinsa. Uiva u komunikaciji u velikim grupama, ekstravertan, visoko energiziran, proaktivan u reavanju problema. Srdaan, topao, ali pod stresom ima tendenciju da eskalira oseanja i preterano reaguje. Voli da ugaa drugima do mere da kada drugi nisu sreni, misli da on nije vredan i ima tendenciju da postane patoloki altruista, da zapostavi svoje potrebe. Upravo to treba da naui da vredi i kada ne ugaa drugima, kao i da je kompetentan, a ne samo lako volei.HOLIZAM shvatanje da organizam moe da funkcionie samo kao celina. Ne negira se mogunost analize elemenata psihikog, samo se naglaava da se objanjenja ne mogu svesti na zbir delova. Getalt psihologija je tipina holistika psihologija.HOMEOSTAZA povratak u predhodno stanje, uslove u kojima je organizam bio pre promene. Poto je termin definisan u okviru fiziolokih istraivanja Voltera Kenona, obino se misli na odravanje postojeih stanja organizma pomou autonomnih mehanizama (primer: odravanje stalne telesne temperature). Sam koncept homeostaze je razvio jo Klod Bernar u 19.veku. Danas se moe prepoznati i u teoriji informacije (povratna sprega), teoriji evolucije (adaptacija), u bihejviorizmu (dejstvo potkrepljenja), psihoanalizi (dinamika i adaptacija linosti)jer je sastavni deo ivotnih procesa.HOSPITALIZAM skup reakcija na smetaj u bolnice i odvajanje od blinjih. Posebno dramatian kod dece.HUMOR lat. tenost, sok koji odreuje temperament po antikoj medicini. Postoji veliki broj izraza, ali sa psiholokog stanovita i dalje nejasna kategorija. Dete se smeje ve od etvrtog meseca ivota, ali za pravo razumevanje humora je potrebno simbolino miljenje i odreen stepen emocionalnog i socijalnog razvoja. Zato humor ne razumeju mentalno zaostali, ni psihotini.HVATANJE ZA RE brana TA Igra koja spreava bliskost. Upuuje se predlog, ali se napravi omaka, partner koristi igru rei ( poto si tako rekao-la) i izbegne predloenu aktivnost. Kao porodina igra zove se Duplo vezano, kada se dete hvata za re, pa to god uini ne valja. Na primer, trai se da dete pomae po kui, a kad god se ono prihvati neega, nalaze mu se zamerke. Uradio-ne uradio isto mu se pie.HAJDE, POBIJTE SE VAS DVOJICA seksualna TA Igra koja je izvorno enska i dala je podlogu za mnoga dela svetske knjievnosti, jer ima romantian prizvuk. ena izmanipulie dvojicu mukaraca da se pobiju, uz nagovetaj da e pripasti onome ko pobedi. Kao ritual ima notu traginosti, ako je ona ve odabrala pre borbe, a ne pobedi odabran, ili komedije, ako ona pobegne sa treim.HOU SAMO DA TI POMOGNEM TA Igra iz ordinacije. Terapeut daje savet. Savetovani se vraa da saopti kako savet nije imao efekta. Terapeut slee ramenima i rezignirano kae: Ali ja sam samo hteo da ti pomognem. Razlikovati od strune kvalifikovane pomoi, jer ovde je u osnovi skriveni stav: ljudi su nezahvalni i stalni izvor naih razoarenja, zato je to Igra. U porodinom miljeu igra se varijanta Nabaviu ti to u pola cene. Komplementarna Igra je Vidi ta sam uradio zbog tebe.IID latinska zamenica za tree lice jednine ono. Prema Frojdu, jedan od tri glavna sistema koji sainjavaju linost. Svakako jedan od najnejasnijih, najspornijih hipotetikih konstrukata u psihoanalizi, jer je neorganizovano psihiko. Sastoji se od svega to je dato roenjem kazan pun kljualih ekscitacija, instinkata i njihove energije. Ne moe se spoznati neposredno. To je zatamnjeni i nedostupni deo linosti, do koga dolazimo preko snova, neurotskih simptomaOmnipotentnost se ogleda u moi da se zadovolji na bilo koji nain, poto nije zavistan od principa realnosti. Ne moe se staviti znak jednakosti izmeu Ida i TA ego-stanja Dete. Ego-stanje Dete ukljuuje miljenje, oseanja i ponaanja koji se ne iscrpljuju u primitivnim procesima Ida. Eventualno se razvojni nivo ego-stanja Dete na roenju D(o) moe povezati sa Idom.IDEALNO JA shvatanje jedne osobe o tome kakva treba da bude i ta treba da radi. To je neka vrsta standarda naspram koga se procenjuje realno Ja. Rezultat je psiholokog razvoja i u znaajnoj meri je pod uticajem sredine. Nije dobro kada je veliki raskorak idealnog i realnog Ja.IDENTITET istovetnost u bitnim, odreujuim svojstvima. U psihologiji se radi o identitetu linosti kao o postojanoj istovetnosti uprkos svim promenama u linosti i oko nje. Sredina jednu linost uvek vidi na isti nain, a i sama linost ima oseanje sopstvene trajne istovetnosti, bez obzira na promene. Oba opaaja mogu biti izmenjena samo u sluaju veih psiholokih promena (kriza identiteta). U TA identitet je poseban kvalitet ega, koji se stalno izgrauje i razgrauje. Odrasli preuzima pozitivne aspekte Deteta i Roditelja kroz proces asimilacije. Odrasli tako zbog istorinosti dobija lini peat, individualizuje se.IDENTINI BLIZANCI jednojajani, koji su se razvili iz istog zigota, iste oploene jajne elije, te su genetiki identini. U psihologiji su posebno zanimljivi jer su prirodni eksperiment, poto im je genetski materijal isti, mogu se posmatrati problemi naslee vs. sredina. Razlikovati od dvojajanih blizanaca koji su samo dva potpuno genetski odvojena deteta (razliite jajne elije i spermatozoidi) u istoj materici razvijana istovremeno.IDENTIFIKACIJA utvrivanje istovetnosti, u psihologiji poistoveenje. Ukljuuje niz procesa gde se vlastiti identitet moe: proiriti tako da obuhvata i druge osobe, pozajmiti od drugih, pomeati sa drugim. Ima vanu ulogu u razvoju linosti, a istovremeno slui i kao mehanizam odbrane. Primarna identifikacija poinje jo u fazi kada dete ne pravi razliku izmeu svog tela i drugih objekata. Sekundarna identifikacija se odigrava kao poistoveenje sa izdvojenim objektima i preuzimanje njihovih osobina. Prvo se deava u komunikaciji sa roditeljima, kasnije sa grupom i tada se govori o socijalizaciji. TA nije razvila posebni termin za ove mehanizme, nego pozajmljuje psihoanalitiki. Potrebno je razgraniiti pojmove projektivne i introjektivne identifikacije, identifikacije sa agresoromIDIOGRAFSKO ono to se odnosi na pojedinano, suprotno od nomotetskog.IDIOT najtea mentalna zaostalost (ispod 30 IQ). Osoba nije u stanju da se stara o sebi. Ne ume da govori, ponaanje se zasniva na refleksima i impulsima. U iroj upotrebi koristi se kao laika ocena neijeg ponaanja za oznaavanje neke vrste neodgovornosti, koja ne podrazumeva odsustvo sposobnosti. U staroj Grkoj je to oznaka skromnog oveka iz niih slojeva, koji ne uestvuje u javnim poslovima.IDIOT SAVANT (UENI) maloumna osoba (oko 50 umni kolinik) koja pokazuje jednu ili nekoliko veoma razvijenih specijalnih psihikih osobina naprimer visoku sposobnost brzog raunanja.IDOL predmet oboavanja sa velikim emocionalnim ulaganjem.IGRA ponaanje u okviru izmiljene ili novostvorene realnosti pri emu se proizvoljno ili prema pravilima uvode uloge i dogaaji. U psihologiji se prouava i igra kao opte svojstvo dece, ali i Igra kao TA pojam (da bi se razlikovala znaenja TA Igra se pie velikim slovom). Bernova definicija Igre je na nivou ponaanja: Igru ine nizovi skrivenih transakcija, po prirodi repetitivnih, sa jasno definisanom psiholokom dobiti. Danas, decenijama posle knjige Koju Igru igra? insistiramo na razlikovanju svesnih i nesvesnih Igara. Svesne Igre su namerne prevare, obmane, iskoriavanja ili manipulacije kako bi se ostvario neki cilj. Dugorono gledano je to gubitnika strategija, jer se moe dobiti bitka, ali se gubi rat. Nesvesne Igre su rezultat unutranjeg konflikta koje se i zapoinju da se on prevazie i potvrdi pozitivan stav, ali uvek ispadne da se dokae samo valjanost suprotnog stava. Nesvesna Igra je obrazac iz kojih je sastavljen ivotni skript. Igra nije svestan ne samo zato neto radi, on nije svestan ni da je on taj koji neto radi. Zato se meni uvek dogaaju takve stvari pita se Igra. Poetni nivo svesnosti je prihvatanje odgovornosti za Igru: osveivanjem izbora, odgovornosti za svoje ponaanje i unutranjeg konflikta koji generie Igru. Pojedinci se razlikuju po repertoaru, po obimu i vrstama Igara. Tek razreenjem konflikta gasi se motivacija za nesvesno igrino ponaanje. Mogue su i paralelne Igre: svesne i nesvesne. TA teoretiari se razlikuju u tome da li postoje konstruktivne, dobre Igre. Stav autora renika je da ivotni pobednici vode takav ivot da su uspeni i zadovoljni, ali to nije deo pobednikog skripta i Igara, nego posledica toga to su to ljudi koji nemaju skript i ne igraju Igre, jer su postigli autonomiju.ILUZIJA ulna obmana, varka, varljiva predstava. U psihologiji je to najee pogreno opaanje nekog ula (najee vida). Razlikovati je od deluzije i halucinacije, koje su patoloke uglavnom. Nejasnosti terminolokih granica doprinosi laika upotreba termina, gde iluzija seanja ne ukazuje na ulnu obmanu.ILUMINACIJA osvetljenje. Kao metafora je sinonim za saznanje. U psihologiji je to proces osvetljenja i boljeg sagledavanja problema.IMAGINACIJA uobrazilja, zamiljanje, razvoj mentalnih predstava. Kao stvaralaka je bitan uslov svakog umetnikog ina. Kao anticipatorna odnosi se na zamiljanje buduih dogaaja. Kao imaginacija pamenja je obnova i zamiljanje prolih dogaaja, sa sveu da su bili realni i da pripadaju prolosti.IMAGO slika, lik. U klasinoj psihoanalizi je to slika roditelja, obrazovana u ranom detinjstvu, koja bitno utie na izbor partnera. Kod Junga je to nesvesna predstava najbliih srodnika (oca, majke, brata, sestre) koja je model odnosa sa ljudima.IMBECIL osoba sa kolinikom inteligencije do 49, odnosno na nivou inteligencije deteta do 7 godina. Moe da naui da govori, ali zastaje kod pisanog jezika. Ne moe da se u celini stara o sebi, ali moe da se osposobi da jede, nameta krevetIMPOTENCIJA nemo, nesposobnost, nemanje snage, energije. Uobiajeno, polna nemo mukarca koji zbog odsustva erekcije ne moe da obavi seksualni in. Moe biti fizioloka i psihogena. INDIVIDUALNI TESTOVI testovi koji imaju za cilj da mere optu inteligenciju ili neke posebne sposobnosti i koji se u odreeno vreme daju samo jednoj osobi.INDUKOVANI POKRET opaaj da se jedan objekat kree iako je u stanju mirovanja. Utisak pokreta stvara drugi objekat koji se zaista kree. Na primer, pokret oblaka indukuje opaeni pokret meseca.INTROVERT prema Jungu, tip osobe koja je subjektivna pri svojoj orijentaciji, zainteresovana prvenstveno za ideje, matanje i unutranji ivot, blage je naravi i idealilistina. Suprotnost ekstravertu.INVENTAR LINOSTI metod merenja crta linosti (interesovanja, stavova, emocionalne prilagoenosti, drutvenih odnosa). Sastoji se od velikog broja jednostavnih tvrdnji ili pitanja na koja se odgovara pomou odreenih kategorija.INVERZIJA obrtanje, premetanje, preokretanje poretka i reda stvari. Invertovanost psiholokih pojmova moe proizai iz suprotnog stanovita sa kog se pojava ocenjuje. Moemo govoriti i o promeni take gledita.INVESTICIJA ulaganje psihike energije u neki predmet ili proces. U psihoanalizi se koristi ovaj pojam za objanjenja dinamike ponaanja.INDIVIDUACIJA izdvajanje jedne jedinice iz celine, tako da ona postaje sve svojerodnija i samostalnija. Kod Junga oznaava razvoj linosti koji je arhetipski proces.INKONGRUENTNOST nesklad, neslaganje, nepodudaranje. U TA: kada kroz pet kanala komunikacije: tekst, glas, facijalna ekspresija, pokreti i poloaj tela ne izlazi ista poruka. Osoba alje dve (ili vie) poruka istovremeno koje su u neskladu, to znai da su aktivirana dva ego-stanja i da su oni u konfliktu. Kada jedan deo ima vie energije, onda se osoba ponaa iz tog ego-stanja, ali emituje i paraporuke. Kada oba dela imaju srazmerno istu energiju, dolazi do zastoja i ugroavanja sistema. Da bi se spreila katastrofa, aktiviraju se mehanizmi odbrane. Najvaniji su kontaminacija i iskljuenje. Razlikujemo simultanu i sekventnu inkongruentnost.INKORPORACIJA sjedinjenje, pripadanje, unoenje neega u sebe to postaje deo tela. U psihologiji je to simboliko sjedinjenje sa nekim sadrajima. Psihoanaliza razlikuje i internalizaciju i introjekciju. Inkorporacija se odnosi na fantaziju prodiranja tokom oralne faze razvoja. U sluaju fiksacija i regresija, kasnije se javljaju tenje ka prodrljivosti, pohlepi i zavisti, odnosno posedovanju.INSOMNIJA nesanica, nemogunost spavanja usled unutranjih razloga koja moe biti trajnijeg oblika.INSTINKT uroeni oblici ponaanja koji su izazvani odreenim stimulusima i koji treba da ispune bazalne bioloke funkcije organizma.INSULACIJA -odbrambeni mehanizam koji se sastoji u razdvajanju sistema (kognitivnih ili emocionalnih) tako da se sauvaju racionalizacije, a da se iskljue misli i oseanja koji su uznemiravajui. Iako su i racionalizacija i insulacija mehanizmi odbrane, treba ih razlikovati. Racionalizacija "opravdava" iskrivljujui injenice. Insulacija je korak dalje, bazirana je na sposobnosti da prihvatimo dva nespojiva pojma jedan pored drugog, nesvesni oigledne razlike, protivurenosti. Zato je nadimak ovom fenomenu "logiki nespojivi delovi".INTEGRITET nepovreeno stanje, itavost, homogena celina. Razvijena i ouvana celovitost i doslednost je bitan egzistencijalni uslov linosti.INTELIGENCIJA uvianje meuveza (inter=meu; legere=brati, skupljati, birati, itati), sposobnost uvianja odnosa izmeu stvari i pojava. Natulna je, otkriva realnost kao sistem odnosa, na osnovu kojih gradi i predstavu o njenim sadrajima. Tu osobinu imitiraju raunari, ali ne mogu sasvim da je vetaki podraavaju. U konceptu je kognitivne prirode, ali u funcionisanju nije u potpunosti racionalna, voena je intuicijom i pod uticajem je emocija i konacija. Kao jedna od najispoljenijih dimenzija linosti, koristi se za merenje individualnih razlika. U psihologiji je decenijama kolinik inteligencije standardizovan kao odnos mentalnog uzrasta i kalendarskog i razraivane su baterije testova koje klasifikuju ispitanike. Nominalno se mentalno ustrojstvo svodilo na saznajnu dimenziju (kogniciju) do poslednje decenije XX veka. Od tada se naglaavaju emocionalne, konativne dimenzije i razrauju pojmovi i emocionalne, socijalne inteligencije (Goleman). Nezavrena je i pria o sastavu inteligencije. Kvalitativno su to sagledavali Bine i Pijae, gde se istie prilagoavanje sredini kao osnovna odlika. Kvantitativni prilaz imaju Golton, Spirman, Terstongde dominira dvofaktorska analiza (opti i specifini faktori). Razvoj faktorskih analiza je doveo do diferencijalnih struktura, jer je tako uspenije savetovanje prilikom izbora zanimanja, selekcija i obukaVaan set teorijskih stavova se bavi temom nasleenog i steenog u razvoju i u okviru toga je pitanje konstantnosti kolinika inteligencije. Danas se, posebno sa proirenjem pojma inteligencije na emocije i konaciju, veruje da je potencijal inteligencije nasleen, ali ta e se od toga koristiti zavisi od sredinskih uslova, odnosno rada na sebi. Tako mere izvrnih sposobnosti odraslog oveka vremenom mogu fluktuirati, ne uzimajui u obzir bolesti.INTERVJU jedan od najstarijih metoda prikupljanja podataka u psihologiji. Osnovni model podrazumeva ivu re i neposredan susret dva sagovornika. Intervjue razlikujemo po oblasti primene (istraivaki i kliniki), ali i po tehnikama primene (standardizovani, nestandardizovani, polustandardizovani). Pristrasnost kod ovog metoda se ispoljava sa jedne strane u linosti ispitivaa koji nije u stanju da sauva uravnoteeni odnos prema alternativama, usled svojih kontaminacija, a sa druge, u linosti ispitivanog koji usled kognitivne disonance nastoji da podesi odgovore sa stavovima intervjuiste.INTERNALIZACIJA usvajanje neega to postaje unutranji deo linosti. U psihoanalizi se preplie sa pojmom introjekcija, mada se ee upotrebljava vezano za stavove i vrednovanja, a ne za objekte u objektnom odnosu. U socijalnoj psihologiji odnosi se na usvajanje drutvenih normi.INTERFERENCIJA meusobno sudaranje. U psihologiji meusobno meanje i sukobljavanje psihikih sadraja, od varijabli u eksperimentalnoj situaciji, do gradiva u procesu uenja. Pominje se i u smislu smetnje u ekspanziji linosti, kada je u vezi sa frustracijom.INTRINSIKO ono to pripada unutranjosti, sreditu linosti. Intrinsika motivacija u procesima uenja usmerena je na dostignue i voena je samim zadacima, a ne nagradom ili kaznom.INTROJEKCIJA umetanje, ubacivanje neeg spolja unutra, prisvajanje spoljnjeg sveta pomou mentalnih slika. U psihoanalizi je to mehanizam odbrane, ali ima i razvojnu ulogu od primitivnih oblika introjekcije majinih grudi i majke kao objekta, do obrade spoljnjeg sveta u funkciji autonomije linosti. U TA ego-stanje Roditelj sadri introjekte roditeljskih figura.INTROSPEKCIJA samoposmatranje, analiza sopstvenog iskustva. Subjekt daje iskaz o stanjima svoje svesti ili simultano (u trenutku doivljavanja) ili retrospektivno (seajui se). U knjievnosti se koristi kao nain stvaranja dela (Dojsov tok svesti). U psihologiji dugo je bila osnovna metada prikupljanja podataka. Kasnije je kritikovana i izbegavana, ali je danas ponovo u upotrebi, makar kao deo neke druge metode, jer daje podatke koje je teko ili nemogue skupiti drugaije.INTUICIJA neposredno opaanje i uvianje, saznanje mimo rezonovanja, oseaj za istinu koji se preicom i neposredno doivljava. Ranije marginalizovan pojam u psihologiji, jer se teko objanjava. Danas u okviru pojmova emocionalne i socijalne pismenosti, se istie nunost razvijanja te dimenzije linosti. Razmatraju se fizioloke osnove (amigdala), a u okviru raznih kola i pravaca se artikuliu mehanizmi: psihoanaliza-kao prodor nesvesnog, getalt-kao rezultat dejstva zakona dobre formeUvek sa primesama stvaralakog ina razlikuju se umetnika, nauna, u meuljudskim odnosima, politikairoko je prihvaen stav da je prisutnija kod ena, ali nije empirijski dokazano. U TA se intuicija posmatra kao funkcija Odraslog u ego-stanju Dete (Mali Profesor). Intuicija nije uvek pouzdana, ona ili pogodi u centar, ili potpuno promai, te je potrebno da je pod kontrolom ego-stanja Odrasli.INHIBICIJA koenje, usporenost i redukovanost aktivnosti.U psihoanalizi to je zaustavljanje ulaska sadraja u svest. U procesu uenja to je tenja da naueno gradivo koi uenje sledeeg, ili novonaueno oteava reprodukciju ranije nauenog.INCEST rodoskrnavljenje, polni odnos sa roacima. Tradicionalno incest tabu spada u najstroe zabrane u svim drutvima, a individualno u najfundamentalnije psiholoke strukture. Smatra se prirodnim instrumentarijumom regulacije bioloke reprodukcije. Zdravo potomstvo obezbeujemo meanjem razliitih genetskih materijala, te su srodnici visoko rizini za genetske malformacije. Deija prva saznanja i vezanosti razvijaju se u porodici, te teorijski postoji osnova za razvoj rodoskrvnih veza. U psihoanalizi tenja ka incestu i unutranji sukobi koji iz toga proizilaze imaju fundamentalnu ulogu (Edipov-Elektra kompleks). Danas vie nije centralna okupacija psihologa.IRACIONALNO ono to se ne zasniva na logikom rasuivanju. U psihologiji se misli na sadraje koji su nastali pod uticajem verovanja i oseanja. Iako su nerazloni, ne moraju biti nerazumni. U klasinoj psihoanalizi pripada idu. Kod Junga je preko arhetipova klju kreativnosti u reavanju problema.ISKLJUENJE TA pojam patogije ego-stanja, kada je neko ego-stanje izvan funkcije, ne koristi se. Retko je to apsolutno iskljuenje i ree su to dva ego-stanja. Razlog za iskljuenje je potcenjivanje i otpisivanje neke ego-funkcije.IZVRNO EGO-STANJE po Bernovoj energetskoj teoriji (1961.) ono ego-stanje koje ima najvie slobodne energije. Linost misli, osea i ponaa se iz tog ego-stanja. I oseaj selfa je tom energijom definisan (ego-sintono), iako nekada nas upliviu i ego-distoni sadraji ako se energiziraju.