Ivan Klajnv v

RECNIK JEZICKIHNEDOUMICACetvrto, preradeno i d9Punjeno izdanje

o NAMENI I UPOTREBI RECNlKA

Cilj je ovog recnika da na sto sazetiji i pregledniji naCin pomogne uteskoeama i dilemama koje se javljaju pri svakodnevnom izrahvanju. Sastav­Ijen je na osnovu postojeee norme i predloga iznetih u strucnoj lingvistickojliteraturi. Za razliku od nekih ranijih prirucnika, recnik se ne ogranicava napravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima znacenja, gramatike i upotrebereci. OtucJa nisu sistematski popisivane reci sa odredenim "teskim" glasovima(c ie, h,j i slicno), medu kojima je podosta retkih i nepotrebnih, vee se teziloda sc odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju teskoee ujezickoj praksi naseg doba. Posebna paznja poklonjena je novijim reCima iimenima koja se redovno javljaju u stampi. Akcenti nisu belezeni, buduei dajenjihovo nomliranje i teorijski i tehnicki neizvodljivo u prirucnicima ovog obi­mao Ijekavski oblici davani su samo u onim slucajevima kad postoji kolebanje,iIi kad se u istom slogujavljaju i drukCije oblicke neizvesnosti.

Tip upotrebljenih slava (obicna, polucma, kurzivna) nema veze spravilnQseu iii nepravilnoseu pojedine reCi. Za svaki oblik treba smatrati dajedobar ukoliko nije drukcije receno.

Izvestan broj pojmova obraden je pod opstim nazivom, koji je stampanvelikim slovima, npr. DATUMI, GENITIV MNOZINE, IMENA NARODA isl. VeCina odrednica data je u obliku zasebne reci, ali ima i takvih koje seodnose na pojedini glas iIi slova, na pocetak iIi zavrsetak reci. Stoga, ako se urecniku nc nude odredena rec, treba potraziti njen sufiks iIi zavrsni deo: der­matitis pod -itis, kuprdki pod -ski, preneti pod -neti, itd.

IVANKLAJN

NAPOMENA UZ CETVRTO IZDANJE SKRACENICE

U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge supreradene i dopunjene. Izbacene su odrednice koje su se odnosile iskljucivo nahrvatsku varij antu.

Pravopisna tumacenja uskladena su s novim Pravopisom Matice srpske(1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedinereci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine (skracenica P 60), buduCida je on imao znatno obimnij i recnik, ada su nj egova osnovna nacela zadrzanai u novom Pravopisu.

dot. - dativengl. - engleskifro - francuskigen. - genitivgr. - grckiijek. - ijekavskiizg. - izgovara seital. - italijanskiknjiz. - knjizevnilat. - latinskim. -muskimn. - mnozinanem. - nemackiP - Pravopis srpskogajezika,

priredili M. Pesikan, 1. Jerkovici M. Pizurica, Matica srpska,Novi Sad 1993.

P 60 - Pravopis srpskohrvatskogaknjizevnoga jezika,Novi Sad - Zagreb 1960.

port. - portugalskiPR - Pravopisni recnik (u Pravopisu

iz 1993)PR 60 - Pravopisni recnik (u

Pravopisu iz 1960)sh. - srpskohrvatskisr. - srednjisp. - spanskium. -umestoup. - uporediv. - vidiz. - zenski

A

a, nepostojano: v. NEPOSTOJANO a.

-a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,Bora, Misa itd. menjaju se kao iimenice z. roda na-a: od Pere, Peri,za Peru itd. U ijek. krajevima ovaimena glase Pero, Ivo itd. i imajlldvojaku promenu (v. -0). Francus­ka muska imena na -a bolje je me­njati kao imenice m. roda: Mara(Alarat) , Maraa (Marata) , Marau(Maratu) itd. Ipak se za pojedinaimena 1I0bicajila promena kao u z.rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin (alipri izvomom pisanju Dumas, Du­maoa, Dumasu, Dumasov). V. -e(FRANCUSKO). V. i fMENICEMU,S'KOG RODA NA -a: SKRA­CENfCE NA -a.

aa. Dvostruko a javlja se u imcnimakan Baas (v. to), Baal (fe'licki bog),Varlaam (iz srednjovekovne knji­zevnosti), "Haarec" (izraelski list),Caadajev (ruski knjizevnik: ne­opravdano P 60 sazima ovo ime uCadajev).

ABC: v. Ej-Bi-Si.

Abdulah: v. VOKATIV.

Aboridzini (ne Aboridzani: engl.Aborigines). Potreban izraz, pod us­lovom da se ne upotrebljava kaozajednicka imenica umesto uro­aenik iIi starosedelac, nego s ve­likim slovom kao nacionalno imeallstralij skih domorodaca.

ad (podzemni svet), adski: bolje had,hadski.

adhezija, adhezivan, adhezioni, ad­herentan (ne ath-).

adresant znaCiposiljalac (pisma i s1.);primalac je adresat.

aero- uvek sastavljeno: aeroklub, ae­romiting, aerozaga(1enje itd.

Afganistan, aji;anistanski su pravil­niji oblici, ali se kod nas upotreb­ljavaju samo Avganistan, avga­nistanski. Tennin Afgani (Avgani)iIi Afganci (Avganci), koji oznacavanajbrojniju naciju na podrucju Av-

aga

ganistana, treba razlikovati od ter­mina Afganistanci (Avganistanci)­stanovnici iii drZavljani Avgani­stana.

aga i beg. Za prave age i begove (isto­rijske licnosti) titula se posle imenapise s crticom: Smail-aga, Afe­hmed-aga, Ibrahim-beg, Gazi Hus­rev-beg itd. Ako se dodaje sarno izpostovanja iii u sali, pise se sastav­Ijeno s imenom: Avdaga, Suljaga,Omeraga, Mehmedbeg itd.

agro- spojeno: agrokombinat, agro­tehnika itd.

Aguilar, Aguirre (sp.) izgovara seAgilar, Agire.

Ahilej (bolje), ali i Ahil: sarno ovodrugo u izrazu Ahi/ova peta. (Pra­vopis ne daje osnova za pisanjemalim slovom ahi/ol'a peta.)

AiSa i Ajsa.

ajatolah, mn. ajarolasi.

ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.

ajvar, obicnije nego hajvar.

Ajzenstajn, ne Ejzenstejn. V. RUSKAIMENA.

a kamoli.

Akino (Aquino), ne Akvino; Benigno(Benigno), ne Beninjo; Korason(Coraz6n) Akino.

Akira (Kurosava, japanski reditelj):ne Akiro.

akord: gen. mn. akord6 i akorada.

8

aksiom i aksioma.

akt: mnozinajeaktovi u znacenj 1I "sli­ka nagog tela", akri u (retkom)znacenju "ein, postupak", akti (m.)iii akra (sr.) u znaeenju "spisi".Poneki gramatieari su bez stvarnograzloga zabranjivali oblik akra,preuzet iz latinskog, zahtevajuci dase kaze "staviti u altte" i sl.

aktuelan, aktuelnost, obienije negoaktualan, aktualnost.

akvarijum i akvarij.

ala (azdaja, eudoviste) obienije i bo-lje nego hala.

alapljiv ne nego halapljiv.

alatka, dat. alatki, gen. mn. alarki.

alfa: alfa zraci, alfa cestice (crticaneobavezna); aifa, beta igama zra­ci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.

alga, dat. algi, gen. mn. algi i alga.

alibi (mn. alibiji) znaCi prvenstveno"dokaz da se u vreme izvrsenjakrivicnog dela okrivljeni nalazio nadrugom mestu". Prosireno znaeenje"izgovor" iIi "opravdanje" nastaloje u americkom engleskom i danasse prenelo i u druge jezike, ali gastrogi stilisti ne odobravaju.

alijansa; Sveta alijansa.

Alitalija (Alitalia, vazduhoplovnakompanija): ne Al Italija.

alka (dat. alci, gen. mn. alki), obicnijenego halka; Sinjska alka, alkaruvek bezh.

9

alko-test (s crticom prema P).

alo i halo (telefonski poziv).

Alpi, u Alpima i Alpe, u Alpama.

alternativa. Ovu rec u nacelu trebaupotrebljavati sarno kad su posredidye mogucnosti, npr.: "Druga al­ternativa izgleda nam prihvatljivi­ja". U recenicama kao "Postojijosnekoliko alternativa", a pogotovu uspoju "jedina alternativa", bolje jeupotrebiti drugu imenicu: moguc­nosf, resenje, izlaz, put, iii odskorapopularni anglicizam opeija.

alva: v. h.

Aljehin (uobicajeno, mada je ruskiizgovor Aljohin).

am, amajlija, amal, amam: v. h.

Amazonka, dat. Amazonki (u grckojmitologiji), s malim a u zllacenju"ratoborna zena".

ambar, bolje nego hambar.

americki: v. lndijanei.

aminowkiselina, amino-grupa.

amoralan znaCi "kome nedostaje ose-calljc morala"; nije isto sto i nem()­retian (porocan, pokvaren).

Amundsen, ne Amundzen.

analgezija, anolgetik; analgetj(ki (neanalgezic'ki).

anaH. Ova imenica ima sarno rnno­zinu; pogresno je "anal" u uk:rstenirnreCima.

antcdatirati

analizirati i analizovati podjednakosu dobri oblici.

Anciea, AnCicin: v. -Clea.

Andaluzija, andaluski (bolje negoandaluzijski), Andaluzanin, -anka(ne Andaluzijac, -ijka).

Andi, u Andima, rede Ande, u Anda-rna; andski.

andelski i anaeoski.

aneksija: glagol je anektirati.

angazman: u prenosnom znacenju(politicki, drustveni a., a. pisca i sl.)bolje je reci angazovanostili anga­zovanje.

Anglo-Amerikanci (=Englezi i Arne­rikanci); anglo-ameriCki i anglo­amerikanski. Sastavljeno pisanjeAngloamerikanci, angloameriCki, ­ikanski dopusta se kad je znacenje"Amerikanci engleskog porekla".

anglofon (koji govori engleski), boljenego anglofonski. Up. frank%n.

Anglosaksonci, anglosaksonski. Po­red osnovnog znacenja (nekadasnjistanovnici Engleske), kod nas i udrugim evropskim jezicima upo­trebljava se i u znacenju "narodicngleskog jezika".

ansambl, gen. mn. ansambala.

Antarktik, antarktiCki.

antedatirati i antidatirati (staviti ra­niji datum od pravog).

anti

anti- se pise sastavljeno: antialkoho­/icar, antitalenat, antiistorijski itd.S crticom sarno ispred imena (Anti­-Diring) i ispred ponovljenog pre­fiksa, npr. anti-antinuklearei.

Antihrist; s malim a u opstem zna­cenju "bezboznik, nevemik".

antivladin v. meauvladin.

Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.-oa.

Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto­nijeta (ita!. Antonietta) i Antonela(ita!. Antonella). Ne postoji imeAntoanela.

Antonio, Antoniorn, Antoniov (ne-ijem, -ijev): v. -io.

Antverpen (flamanski) i Anvers (fran­cuski) ravnopravne su varijante, ma­da je kod nas prva obicnija.

ao i -0: v. SAZETI SAMOGLAS­NICI.

-aoe pogresno, treba -alae (slusalae,gledalae, citalae, poznavalae, pre­galae itd.; genitiv mn. slusalaea,gledalaea, Gitalaea itd.) Up. -ioe.

apendicitis, ne apendieit.

APOSTROF se stavlja umesto jednogiii vise izostavljenih slova: aI', il',je I', 'oeu, vi's, gos 'n, izvol'te, itd.Ne stavlja se u reCima s, k, nek, ukmjim oblicima infinitiva (radit,Gitat, doc) i glagolskog priloga sa­dasnjeg (trazee, znajue), niti u sta­rinskim oblicima kao mea (od me-

10

au), nit (od niti), rad (od radi). Neupotrebljava se ni pri sazimanju sa­moglasnika (v. to). Vidi i: de; Ie.

a priori (dve reci u latinskom; po PRsastavljeno, apriori); aprioran, ap­riornost, aprioristicki, apriorizam.Suprotno: a posteriori.

apsees, ne apees.

apscisa, ne apcisa.

Apulija, pokrajina na jugoistoku Ita­lije; ne treba kod nas upotrebljavatiita!. oblik Pulje (Pug/ie).

arabeska: kao groteska (v. to).

Aragon, bolje nego Aragonija; ara­go}}ski.

arbitar, arbitra (zloupotrebljava se usportskim izvestajima umesto obic­nijeg "sudija"). Ne arbiter, osimkao latinizam: Petronije Arbiter(rimski pisac), arbiter elegantiarum(izg. elegancijarum), naziv za ot­menog coveka iii kicosa.

arciti: bolje harGiti.

Argonaut i argonaut: V. MITOLOS­KA IMENA.

arhibiskup: pogresno urn. nadbiskup(v. to); arhiepiskop (bez j jer jeslozena rec); arhijerej, arhijerejski.

arhiv i arhiva u znacenju "zbirka do­kumenata" i odeljenje ustanove ukome se cuvaju sluzbeni spisi";sarno arhiv kao naziv naucne usta­nove iii ime strucnog casopisa.

II

Arkanzas (Arkansas): u engleskom seizgovara Arkenso, ali je kod nasuobicajen izgovor Arkanzas (kakavje nekada postojao i u SAD).

Arktik, arkticki.

Arlekin ili Arlekino (lik iz ita!. ko­medije); arlekin iii harlekin (lakrdi­jas).

Armen itd.: v. Jermen.

arterioskleroza.

arteski (bunar), bolje nego arteSki:pogresno je arterski.

artikl i artikal; gen. mnozine artika­lao

artiljerija (neartilerija), artiljerijski,artiljerac.

asfalt, aslaltni, aslaltirati, aslalter, neasvalt itd.

asimilirati i asimilovati podjednakosu dobri oblici.

aspekt: iz aspekta (necega), boljenego sa aspekta.

Astek(ne Actek); mn. Asteci (ne Ac­teki); astecki (ne asteski).

astma, astmatican, astmaticm:

asura, atar: V. h.

atelje (m. rada), mn. ateljei.

atentat. Nije dobra "pokusaj aten-tuta", jer sarna rec atentat (od latattentare -- pokusati) ima prvobit­no znacenje pokusaj ubistva.

autarhija

Atina (grad); (Palada) Atena (bo­ginja).

Atlantik, atlantski; At/antski okean;Atlantski pakt (v. NATO).

atmosfera, atmoslerski, ne atmo­svera, atmosverski.

atrijum i atrij.

audio-: po analogiji sa radio, najbo­Ije ga je pisati s crticom: audio­-lIrcaaj, audio-kaseta, audio-vizu­elan itd.

auditorij(um) znaci slllsaonica iiislllsala(~ka pllblika. Nije dobra pri­menjivati ovaj izraz na gledaocetelevizije iii sportskih priredaba,umesto publika iii gledaliste.

Augzburg, augzburski (po novomPravopisu: po P 60 bilo je Aug­sburg).

Australija: Australijanac, -ijanka,australijski, rede Australac, -alka,australski.

Austrougarska iii Austro-Ugarska(P, u tacki 49 f (1), dopusta aba ob­Iika, uz napomenu da je "Iogicnijespojeno pisanje"). Pridev jeaustro­ugarski, bez crtice; Alistrougarskamonarhija, Austrougarska care­vina (s velikim A).

autarhija. VeCina recnika razlikujeautarhiju (samovladu, samovlasce)od autarkije (privredne samodovolj­nosti, nezavisnosti od uvoza tudihpraizvoda). Prva rec slozena je s

auto

grclm arhein, "vladati", druga sgrckim arkein, "biti dovoljan".

auto: m. roda; mnozinaje obicnoauta(sr. rod), ali je bolje upotrebiti punioblik automobili.

auto-: pise se sastavljeno kad znaci"sopstven", "sam sebi", npr. auto­biograjija, autoportret, autogo!. Scrticom se pise u znacenju "automo­bilski", npr. auto-trke, auto-de/ovi,auto-servis. Ipak, za reci koje seosecaju i izgovaraju kao jedinstve­ne, npr. autoput, automehanicar,autostop, autostoper(ka), P dajeprednost spojenom pisanju.

AUTOMOBILSKE MARKE: v.MARK£.

12

auto-moto: sarno sjednom crticom, uspojevima kao auto-moto klub,auto-moto savez i sl. (veliko A kadje naziv odredene organizacije).

Avar i Avarin; mil. Avari.

Avganistan, itd.: v. Afganistan.

avio-karte, avio-mehanical; avio--saobracaj itd. U nekim recima, npr.avioflota, aviopark, P propisuje sas­tavljeno pisanje, "zavisno od obje­dinjenosti akcenta i znacenja".

AVNOJ, AVNOJ-a i Avnoj, Avnoja;avnojski, bolje nego avnojevski.

azbestni.

Azija: Azijac, Azijka, azijski (danasobicnije) i Azijat, Azijatkinja, azi­jatski (obicno s prizvukom primi­tivnosti, varvarstva i s1.).

B

b: vidi v.

Baas (arapska stranka): ne treba pi­sati BAAS, jer nije skracenica.

baba: baba Mica, ali baba-Mice,baba-Micin itd. (ili sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

Babaroga (licnost iz bajke) i babaro­ga (kao zajednicka irnenica).

babun: pogresno se javlja u prevodi­rna s engleskog (eng!. baboon)urnesto nase reci pavijan.

bacH, ne bakcd

Backa Palanka, Backa Topola, BackoP~trovo Selo, backopalanacki,backotopolski.

Baevold ne nego Bakvold (v. to).

badminton i bedminton; ne badmin­gton.

Badnji dan; Badnjak (=Badnji dan);badnjak (hrastova grana).

Bahama iii Baharne (iii Bahamskaostrva), bolje nego Baharni. Up.Bermuda.

Bajram; Kurban-bajrarn; Rarnazan-ski bajrarn.

baka, dat. baki.

bakcH ne nego bacd

Baku, iz Bakua, u Bakuu.

Bakvold, Art (Art Buchwald): neBacvold, Buhvald.

Balaton (ne Balatonj): moze se upo­trebiti i nas naziv Blatno jezero(rnadarsko irne takode dolazi odslovenske reCi blato).

Balkansko poluostrvo.

balsam, balsamovati (balsamirati) ibalzam itd.

Bangi (glavni grad CentralnoafrickeRepubJike); "Bangui" je francuskagrafija.

Bangkok, bangkocki (ne bangkoski,bankoski).

banka, dat. banci, gen. nm. banaka.

banknota.

Banjaluka

Banjaluka (BanjaIuke, Banjaluci),Banjalucanin, -anka, banjalucki;danas retko Banja Luka (BanjeLuke, Banjoj Luci), Banjolucanin,-anka, banjolllcki.

BANJE. PR razlikuje "Vrnjacka Ba­nja" (naselje) i "Vrnjacka banja"(banja); malim sIovom "banjaKovilj aca" i s1.

barijum i barij; barijum-sulfat itd.

Barimor (Barrymore), ne Barimur.

barka, u barci, gen. mn. barki.

Barnard (Christian Barnard), ne Bar-nar.

barokomora.

Barselona je najtacnija transkripcijaza sp. Barcelona.

Barton, uobicajena transkripcija zaeng1. Burton; tacnije bi bilo Berton.Up. Tarner.

Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.Pridev baskijski je rdavo skovan (v.-ijski) ali mu nema zamene. Baskij­ski zaliv: pogresno urn. Biskajskizaliv.

Basearsija iBas-carsija (u Sarajevu);s malim b u znacenju "glavni trg";bascadijski (spoj eno).

bas upravo pleonazam, treba sarnobas iIi sarno upravo.

bata: bata Dole, ali bata-Doleta,bata-Doletov itd. (iIi sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

14

Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.

bazen je uobicajeno kod nas: pra­vilnije bi bilo basen (od fr. bassin),u svim znacenjima.

bazuka, dat. bazuki (retko bazuci).

BBC po mogucstvu treba pisati la­tinicom, kao eng1. skracenicu (upadezima: BBC-ja, BBC-ju itd.) iliprema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi­-Sija itd. Isto vazi i za nazive ame­rickih televizijskih rnreia NBC (En­-Bi-Si), CNN (Si-En-En) itd.

BCG: v. be-se-ie.

bdeti, ijek. bdjeti; bdim, bdis, onibde; bdeo, bdela, ijek. bdio, bdje­la; bdenje, ijek. bdjenje: bdeCi;(pro)bdevsi, ijek. (pro)bdjevHDopusteni su i oblici bdijem, bdijd,oni bdiju, bdijuCi, bdijenje.

Bee: instrumental Becom; Becanin,Becanka ili BeClija, Beclijka (Bec­lika).

beduin (malo b, jer nije narodnost).

beg: v. aga.

begati (ijek. bjegati) umesto beiati(bjeiati) ne smatra se za knjiz. ob­lik.

Bejsi, Kaunt (Count Basie), ne Bej­zi; Bejsi, Sirli ne nego Besi (v. to).

Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej­sindzer.

bejzbol, bolje nego bezbol (po P).

bekhend (u tenisu), ne bekend.

15

bekstvo, ne begstvo.

Bela kuca (u Vasingtonu).

beleska, dat. beleSci, gen. mn. be­leiaka, bolje nego beleski. Ijek.biljeSka.

beleti se, beleo se, ijek. bijeljeti se,bijelio se, bijeljela se; beliti (cinitibelim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,bijelila. V. -iti.

ben: v. el.

beo: ijek. je bijel i (rede) bio; kom-parativ bjelji (ne bjeliji).

Berane, z. rod mnozinc: u Beranama.

beriberi, beriberija (bolest).

Berksajr pogresno: Berkshire sc uEngIcskoj izgovara Barksir, u SADBerksir.

Berlinski zid.

Bermingem (Birmingham), boljenego Birmingem.

Bermuda iIi Bel1llude; P dopusta i m.oblik Bermudi, "kao Baleari i s1.".

Bernard, Bertrand: u francuskomkrajnje d je nemo (Bernal', Ber­tran), u engieskom se izgovara (npr.Bertrand Russell~Bertrand Rasel).

Berns (cngL Burns). Drugo je prczimeBams (Barnes).

Bernstein kao ncmacko prezime izgo­vara se Bernstajn, kao amcrickoBernstajn ili Bemstin.

besan, bdnji, najbe.fnji.

bczda

be-se-ze, be-se-iea iii (po francuskom,sarno Iatinicom) BCG, BCG-a. Up.BBC; DDT.

Besi, Sirli (Shirley Bassey), ne Bejsi.

besprizoran znaci sarno "koji je beznadzora, napusten". Besmisleni suspojevi kao "besprizorna izjava","besprizorno ponasanje" i s1.

bestraga (npL idi bestraga, bestra­ga ti glava, bestraga daleko). Nekiput (npr. s giagolom otici) ima go­tovo istu vrednost kao i bez traga.

bestseler.

Beti Dejvis (Bette Davis), ne Bet.

bez-. U prefiksu bez-, z se uvekprilagodava sledecem suglasniku ilise stapa s njim: beskamatni, bes­teiinski, bescarinski, beshleban (ne"bezkamatni" itd.); be§clIlan,bdcasce (ne "bezculan"); besadr­iajan, besubjekatski, bestrastan (ne"bezsadrzajan" itd.); bezemljas,be::akonje (ne "bezzemIjas");beiucan, beiican, beiivotan (ne"bezzucan" itd.); heSavan, besll­man (ne "bezsavan") itd.

hezhednostan, -sna, -sno; bezbedno­slla situacija (ne "bezbcdonosna").

bezbol i b{j::bol.

bcz da, nedopusteno u knjiz. jeziku."Usao sam u avion bez da mije ikopregledao pltIjag" - treba: a da miniko nije pregledao prtijag. "Otpu­tovali su bez da su utvrdili sta je

bcz daljcg

posredi" - treba: ne utvrdivsi sta jeposredi.

bez daljeg: bolje bez aklevanja, ad­mah, svakaka i sl.

BEZLICNI GLAGOLI: v. se.

bezmalo (gotovo, umalo).

beznacajan: v. znaca)an.

bez obzira. Gramaticari zahtevaju dase izmedu ovog izraza i recenice ko­ja sledi uvek umecena ta, npr. "Bezobzira na to sto je predlog zakas­nia .. .", "Bez obzira na to da Ii seostali slazu iii ne ...". U praksi se ovona ta vrlo cesto izostavlja zbog glo­maznosti. Up. s abziram /la.

bezsumnje.

biatlon (bez) jer je slozena rec).

Biblija (veliko B).

bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) iiibicikla.

BiH (Bosna i Hercegovina).

bih, bisma, biste u oblicima pogod­benog nacina ne smeju se zamenji­va sa bi: "Da znam, rekao bih vam";,,Mi bisma hteli da udemo"; "Kadbiste cekali, pogresili biste n.

Bihac, bihaeki; Bihacanin, Bihacan­ka, obicnije nego Biscanin, Biscan­ka.

bij, bijma, bijte, a isto i ubij, nabij,prebij, probij, pribij, zabij, adbij,razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDN/NAC/N.

16

bijel: V. bea.

BijcIjina, ne Bjeljina.

bijenale (izlozba koja se odriavasvake druge godine). M. roda, umnozini obicno sr. roda (bijenala).S velikim pocetnim slovom akooznacava odredenu izlozbu (npr.Bijcnale 11 VC/leciji).

Bik Koji Sedi (indijanski poglavica):bolje Sedeci Bik, prema P.

Bilbao, Bilbaoa, u Bilbaou (bolje negoBilbaa, Bilbau).

Bileca, u Bileci (2. rod); bileeki; Bile­canin, -anka.

bilion je hiljadu milijardi, iIi milionmiliona; pod americkim uticajemcesto se pOi:,'Tesno upotrebljava ume­sto milijarda (hiljadu miliona).

bilo odvojeno: bila ka, bila kakav, bilagde, bila §ta; bila za §ta, bila skim,itd.

bio- sastavljeno: biadeterdient, bia­hemija, biastanica itd. Sarno zahia­-bibliagraflja P dopusta i pisanje scrticom, radi boljeg razdvajanja dvaprefiksa.

Biograd na Moru.

bioskobdzij a (familijamo).

Birmingem (Birmingham), uobica-jeno: tacnije bi bilo Benningem.

bismo, biste: pogresno "Mi bi mog­Ii", "Da Ii bi hteli da dodete" i sl. V.bih.

17

bista: 'l. spomenik.

bitisati, rec turskog porekla, prvobit­no je znaCiI a "prapasti, prab" (oso­bito u izrazu bilo i bitisalo); danasje definiti'lno primljena u znacenju"zi'leti, postojati, bi'lst'lo'lati".

bitka, biei i bitki (v. -tka), gen. mn.bitaka; Kosovska bitka, bitka naKosovlI (v. ISTORIJSKI DOGA­DAJI).

Bitolj: 'l. Skoplje.

Bjelovar, Bjelo'larac, -arka.

bjcIji: 'l. beo.

blagodariti, blagodaran, blagodar­nost, sll'lisni rusizmi pored nasegzahvaliti. zahvalan, zahvalnost.

blcdcti, bledeo, ijek. blijedjeti, blije-dio, blijedjela. Up. izbledeti.

blcdofut, bledozelen itd., ll'lek sas-ta'lljeno.

Blckbcrn (Blackburn), ne Blekbum.

Bliski istok, bliskoistocni.

blizak;bliJi, najbliii (u s'lim znace-njima); pogresno je u PR "bliskiji".

blizu nije pogresno u znacenju "sko­ra, goto'lo" (npr. Cekao je blizu dvameseca).

hlomba, blomhirati neknjize'lno um.plomba, plombirati.

bljesak (pored biijesak), hljdtav,bljdtati (pored blije§tati), bljesnu­ti ijekavski su oblici. Eka'lski je

BOJE

sarno blesak, blestav, blestati, bles­nuti.

hodi-hilding, bodi-bilder (iIi sarnobilder).

Bog, 'lelikim s10'lom ako se odnosi nahriscanskog (000. je'lrejskog, mus­limanskog) boga i ako ima osobineposebnog imena, npr. U pocetkustvori Bog nebo i zemlju. Malimslo'lom u uopstenom znacenju (npr.njegova filozofija zapravo je tra­ienje boga), u ustaljenim izrazimai uzrecicama (za ime boga, boiepomozi, ne dao bog, krade bogudane itd.), a pogoto'lu ako se odno­si na pagansko bozanst'lo (greki bograta i sl.). V. i BOZANSTVA; bo::'ji.

bogami (ali boga ti, boga mu, bogavam itd.).

bogme i bome.

Bogojavljcnje (praznik).

Bogorodica: 'l. BOZANSTVA.

bogzna: bogzna kakav, bogzna gde,bogzno sta itd.

bojati se da... pogresno, kao i nadatise da (v. to).

hojazan, -zni, ne bojaznost (osim uznacenju "bojazlji'lost").

BOJE. Siozeni pride'li pisu se sasta'l­Ijeno ako oznaca'laju prelaznu ni­jansu, npr. plavozelen (na srediniizmeau pla'log i zelenog), beloiut,sivomaslinast itd.; pisu se s crticomkad su boje od'lojene, naporeOOe,

boj na Kosovu

npr. plavo-zelen (mestimieno plaYa mestimieno zeleny, erno-belijilm,erveno-zuti dres itd. Pridevi kojioznaeavaju svetliju ili tarnniju nijan­su pisu se sastavljeno (otvoreno­plav, tamnozelen, svetlosiv, zagasi­toerven) , ali se pri poredenju ras­tavljaju: otvorenije plav, zagasitijeerven itd.

boj na Kosovu (malo b: v. ISTO­RUSKI DOGADAJI).

Boka kotorska i Boka Kotorska (Pdopusta oba naeina pisanja), dat.Boki, bokokotorski; Bokelj, Bokelj­ka, bokeljski.

bolesljiv i boleiljiv: ovaj drugi oblikvrlo je eest i u ijekavskom, mada biprema P 60 trebalo tu da glasi samoboljeiljiv.

Boljsoj teatr (ili teatar), Boljsog te­atra, Boljsom teatru.

bombon (m.) i bombona (z.); bom­bonijera (bolje) i bombonjera. Nebonbon itd.

bonton se obieno pise sastavljeno;pravopisni priruenici ga ne pominju.

Bordzija (ital. Borgia) kod nas jeodavno ukorenjen oblik; pravilnatranskripcija bila bi Borda.

borilac (borioea, gen. mn. borilaea)znaci sto i borae: danas se najviseupotrebljava pridev borilacki (bori­laeki sportovi: boks, rvanje, maee­vanje, dzudo, karate itd.).

18

bormasina, "bolje nego bor-masina"(P).

Bornmut (Bournemouth): v. Port­smut.

bosanskohercegovacki (koji se odno­si na drzavu Bosnu i Hercegovinu),bosansko-hereegovacki (koji se tieeBosne s jedne i Hercegovine s drugestrane). V. SLOtENI PRIDE VI.

BOZANSTVA. Imena bozanstava pi­su se velikim slovom: Posejdon, He­ra, Jupiter, Perun, Buda, Hristos itd.;tako i Savaot, Jehova, Gospod, Sve­visnji, Bogorodica, Gospa, Alah. ZaBog v. tu odrednicu. U viseClanimustaljenim nazivima pise se velikoslovo prve reCi (Sveta trojiea, Duhsveti) osim ako naziv saddi ime,npr. sveta djev(ie)a Marija, svetiKuzman i Damjan, prepodobnimucenik Teodosije. V. i: MITOLOS­KA IMENA; sveti.

Bozic.

Bozic-Bata, Bozic-Bate itd. (crticaneobavezna).

bozji i boiiji; ne B-, osim u crkvenimtekstovima (P, taeka 15 i 38).

Brazil, brazilski, Brazilac, Brazilka.Nekadasnji oblici Brazilija, brazi­lijanski, Brazilijanac, -anka danasse upotrebljavaju samo za grad Bra­ziliju (prestonicu Brazila od 1960).

Brcko, iz Brekog(a), u Brekom(e);Breanin (iIi Break), Breanka.

19

brejkdens.

Bresa (Brescia, Italija), ne Bresija.

Bretanja, Bretonac, Bretonka, bre-tonski.

bde-bolje i briebolje (po Pl.brigadir i brigadist(a): obe reci znace

"Clan radne brigade". Pored toga,brigadir u stranim armijama ozna­cava iii je oznacavalo razne ruko­vodece cinove, od podoficira dobrigadnog generala (tako i kod nasu nekadasnjoj cmogorskoj vojsci).Brigadist(a) se u novije vreme upo­trebljava i za pripadnike teroristic­kih organizacija kao sto su ita!. Cr­vene brigade (Brigate rosse).

brijati (se), brijem (se), oni (se) bri­ju; ne brijam itd.

briljantan, ne brilijantan; brilijant,brilijantski (uobicajeno, mada je itu bolje briljant, briljantski).

Brisel (Bruxelles), Brisela, u Brise­lu; ne Brisla, Brislu.

Brizit (Brigitte) iii Brizita; Brizite,Briziti itd. V. -e (FRANCUSKO).

Brjus ne nego Brus (v. to); Brjusterne nego Bruster (Brewster).

brojan se moze upotrebiti i u smislumnogobrojan. Neki put je i pogod­nije od ovog drugog prideva, naro­Cito pri poredenjima (sve brojniji,manje brojan, najbrojniji).

BROJEVI (pisanje). Prema Pra­vopisu, viseClani broj evi (osnovni i

BROJEVI

redni) pisu se rastavljeno, npr. stocetvrdeset devet, hiljadu sest stoti­na sedamdeset peti itd.; tako i dvestotine, tri stotine, itd. do devet sto­tina (ali sastavljeno slozenice dves­ta, trista... devetsto i dvestoti, tri­stoti... devetstoti). ad ovog pravilapostoje dva izuzetka koje Pravopisne pominje, ali se mogu izvesti izpojedinih primera u PR 60. To su:(1) SastavljenD se pisu redni broj eviu kojima je na drugom mestu brojstotine, hiljade iii miliona: seststo­ti, dvehiljaditi, tromilioniti, stohi­ljaditi, dvestahiljaditi, stomilionitiitd. (2) Sastavljeno se pise i imeni­telj razlomka: dvadesetpetina (1 I25; up. dvadesetpetina = 20/5), dveeetrdesettreCine (2/43), itd.

S crticom se pisu spojevi od dyereCi koji oznacavaju pribliznu vred­nost: pet-sest, troje-eetvoro, dese­tak-dvadesetak, dan-dva, ree-dveitd.

V. i: SLOZENICE S BROJEM,'CIFRE; TACKA UZ CIFRE.

BROJEVI (promena). Osnovni bro­jevi odpet navise nepromenljivi suu srpskohrvatskom. Brojevi dva (z.dve, ijek. dvije), tri, eetiri jos suzaddali izvesne padezne oblike, ito: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),dveju, ijek. dviju (z. rod), triju,eetiriju,' za dativ, instrumental ilokativ dvama (m. i sr. rod), dve­ma, ijek. dvjema (z. rod), trima,eetirima (zastarelo jeeetirma). Pos-

BROJEVl

Ie predloga se i ovi brojevi najcesceupotrebljavaju kao nepromenljivi,npr. izmeau dve vatre, sa cetiri prs­ta; kad nema predloga, u knjiz. je­ziku se preporucuje promena popadeiima, npr. odnosi dveju ze­ma!ja. dogovor dvaju predsednika,uz ucesce trijufabrika (bolje nego:odnosi dve zem!je itd.).

Zbimi brojevi dvoje, troje, cet­voro, petoro itd. imali su u starijemjeziku mnostvo razlicitih padeznihoblika, ali se danas gotovo uvekupotrebljavaj u kao nepromenljivi(zenas troje dece i sl.). Donekle suse sacuvali sarno oblici genitivadvoga, troga i dativa dvoma. tro­ma (Od tog dvoga moramo ne.stoizabrati, Njima troma nisu dalinista i sl.); u mnozini se jos upotreb­Ijava srednji roddvoja, troja, cetvo­ra itd. (dvoja kola, cetvora vrata isl. ).

BROJEVI (slaganje s imenicom iglagolom). Uz brojeve sajedan nakraju, imenica i glagol se upotreb­Ijavaju u jednini: ,,Javio se tridesetjedan kandidat", "Prosla je sto jed­na godina". Uz brojeve dva. triocetiri i sve slozene brojeve sa 2,3,iii 4 na kraju, imenica i glagol su uobliku dvojine: ,,Javila su se tridesettri kandidata", "Prosle su sto dyegodine", "Spasla su se 54 coveka".Uz brojeve od pet pa navise glagolje u srednjem rodu, a imenica u ge­nitivu mnozine: "Javilo se trideset

20

sedam kandidata", "Spaslo se 55ljudi". Nije pogresno ni ako se gla­gol u rodu i broju slaze sa subjek­tom: "Tih pet godina brzo je proslo"iii " ... brzo su prosle", "Primljenoje svih 29 pripravnika" iii "Prim­Ijeni su svih 29 pripravnika".

Uz brojne imenice na -ica upo­trebljava se imenica u genitivumnozine (trojica !judi, pismo cet­vorici studenata) odnosno genitivzbime imenice (sestorica brace);glagol je u obliku dvojine iii mno­zine m. roda: Iz nase cete ostala sudvojica iii ...ostali su dvojica.

Uz zbime brojeve dvoje, troje,cetvoro, itd. glagol je u srednjemrodu: doslo je njih petoro. Za oblikimenice v. sledecu odrednicu.

BROJEVI (zbimi). Brojne imenice na-ica (dvojica, trojica itd.) upotre­bljavaju se sarno za muskarce:dvojica !judi, cetvorica brace, vaspetorica, bilo ih je desetorica.

Oblici dvoje, troje, cetvoro, pe­toro itd. upotrebljavaju se danasuglavnom u tri slucaja: (I) za skupmuskaraca i zena, npr. dvoje su­pruinika, cetvoro brace i sestara,desetoro mladica i devojaka, u po­rodici nasje bilo dvadeset troje; (2)uz zbime imenice, npr. troje dece,petoro jagnjadi, sedmoro gospode,cetvoro brace (pored sedmoricagospode, cetvorica brace, v. gore);(3) uz imenice koje imaju sarnomnozinu, u kom slucaju se broj obic-

21

no slaze s imenicom po zavrsetku:dvoja vrata, troje makaze, sedmo­rei kola. V. i prethodne odrednice.

brojilac (ne brojioc), mn. brojioci,brojilaca.

brojka (dat. brojd, gen. rnn. brojki)znaei cifra; ne treba je upotreblja­vati umesto broj (pogresno je npr."Inflacija se meri trocifrenim broj­kama", treba: trocifrenim brojevi­rna).

bronhitis, ne bronhit.

broving, brovning (vrsta pistolja)pogresl1o urn. brauning.

bruka, dat. bruci.

Bruklin (Brooklyn), bruklinski: nebruklin.s-ki.

Brus (Bruce), Bruster (Brewster), neBljuS, Brjuster.

bruto: bruto tezina, bruto dohodak is1. (bez crtice prema P, pogotovu uviseelanim izrazima kao brutoregistarska tona). V. CRTICA 4.

bde-bolje.

bubamara.

bubasvaba.

Bubka (Sergej): po P, taeka 76 f (2),pravilnije je Bupka.

Bucer (eng!. Butcher), Bue (Butch):ne Baecr, BaC.

BUDUCE VREME (futur) pise sesastavljcno od glagola na -ti (npr.

burlcska

radieu, paseu), a odvojeno od gla­gola na -d (nad eu, red eu, pomodeu). Hrvatsko odvojeno pisanje (ra­dit CU, past eu) Cisto je graficka va­rijanta,jer je izgovor i u tom slueajuradieu, pascu.

budi bog s nama (odvojeno, po P boljenego budi-bog-s-nama); ne budi­boksnama.

budzasto.

Buenos Ajres (sp. Buenos Aires), saj, bolje nego sa i; pridev buenos­ajreski.

bugivugi (sastavljeno), bugivugija,mn. bugivugiji.

Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -an­ka.

buka, dat. bud.

Bukurest, bukure.ski i bukureStanski,Bukurestanac, -anka.

bulevar: stanujemna bulevaru, dola­zim sa bulevara, ne u bulevaru, izbulevara.

bulka, dat. bulci.

bunga]ov, bungalova. Oblici bunga­10 i bangalo, koji se nalaze po ree­nicima, nikada se nisu upotreblja­vali u praksi.

Bunjevac, Bunjevka, dat. -vki; bunje­vacki.

buregdfija, buregdzijski, buregdzi­nica.

burleska: kao groteska (v. to).

burluJski

burzujski i burioaski.

Busman (ne Busmanin).

butan-gas.

22

butcr, pliler (pll!era) i danas retkopular (pulra) jednako su dobri obli­ci (pored domaceg maslac i mas­10).

c

c latinsko: v. LATINSKA lMENA.

-ca. Pri izvornom pisanju imena iz la­tinice kao Tosca, Petrarca, premataeki 101 b Pravopisa, u promenitreba c zameniti sak: Toske, Petrar­kin, Salamanku itd.

-ca i -cija: v. -nca i -ncija.

Carsko selo (u Rusiji), bolje negoCarskoje Selo (el. 157 b Pravopisa).

Cavtat, cavtatski, Cavtacanin, Cavta­canka (rede Cavtajka).

CBS: v. Si-Bi-Es.

cece-~uva (cece-muha, cece-mu­.\:ica).

cediljka, dat. cediljki, gen. mn. cedilj­ki i cediljaka.

celo- sastuvljeno u slozenicama: ce­lobrojan, celovecernji itd.

celo vreme: bolje sve vreme.

cenkati se i cenjkati se: oba oblikasu u upotrebi u knjiz. jeziku, madapriroenici obieno daju prednost ob­liku sa 11.

centar je ree koja se zloupotrebljavau nazivima ustanova: "obrazovnicentar" umesto skola, "klinieko­-bolnieki centar" umesto bolnica,"tdni centar" kao naziv za vecuprodavnicu, "centar za zbrinjavanjedece" umesto deeji dom itd. Uvekje bolje upotrebiti specifiean nazivpojedine ustanove. Umesto "nase­Ijeni centar" dovoljno je reci nase­lje.

centimetar, bolje nego santimetar:pogresno je cantimetar. Skracenicaem (bez taeke: v. SKRACENICEMERA) .

Centralnoafricka RepubIika.

Cesarec, Cesarca, Cesareev.

Cetinje: uobicajeno je na Cetinju, saCetinja, ali se dopusta i u Cetinju,iz Cetinja.

Cezar. Kadaje francusko ime (CesOl)treba ga transkribovati prema izgo­voro Sezar, Sezara.

CIA: v. SKRACENICE NA -a.

cicamaca

cicamaca.

cifra je samo pojedinacni znak zapisanje brojeva (0, 1 itd. do 9).Pogresni su stoga izrazi kao "astro­nomske cifre", "Zabe1ezenaje cifraod dvadeset hiljada poseti1aca" i s1.,gde treba reCi braj, odnosno iznos,sTota, kaliCina i s1.

CIFRE (pisanje). U sastavu recenice,manje brojeve (pogotovu one dodeset) nije poze1jno pisati cifrom: ne"Dolazio je 8 puta" nego "Do1azioje osam puta". Nije uobicajeno po­cinjati recenicu cifrom: umesto ,,461judi je podne10 prijave", ,,1972.godine se upisao na fakultet" bo1jeje "Cetrdeset sest Ij udi... ", "Godine1972. se upisao... ". Ne trebamesaticifre i slova u istom broju: ne ,,115hiljada" nego iii ,,115.000" iIi "stopetnaest hi1jada". Priblizni brojevikao "dvanaestak", "sto pedesetak"moraju se pisati slovima, ne ,,12­-ak", ,,150-tak" i slicno. Vidi i:TACKA UZ CIFRE; NULA; DA­TUM/.

Ciganin: v.IMENA NARODA.

cigla: gen. mn. cigala.

cijankalijum i cijankalij.

cikcak (sastavljeno); cikcak linija,cikcak kretanje i s1. (crtica neoba­vezna: v. CRTlCA 7).

cilindar, cilindra, ne cilinder.

cirada i eerada (oblik sa e b1izi jeoriginalu).

24

civilizacijski (i civilizacioni) znaci"koji se odnosi na civi1izaciju"uopste; ne valja ga upotrebljavatinamesto civilizovan iii kulturan("civi1izacijsko ponasanje" i s1.).

CNN: v. Si-En-En.

Cres, creski, Cresanin, Cresanka.

crknut (pogresno): v. TRPNI PRl­DEV

crkva, gen. mn. crkava (ne crkvi).

CRKVE. Zvanicni nazivi crkava iverskih organizacija pisu se velikimpocetnim slovom prve reci (Slpskapravoslavna crkva, Katolicka crk­va, lslamska vjerska zajednica),nezvanicni malim (protestantskacrha). Nazivi hramova i manasti­ra pisu se ma1im slovom (erkvasvetag Marka, katedrala u Mila­nu), ali samo ime velikim (SvetiNaum, Duraevi stupovi). V. sveti;USTANOVE.

crmpurast (sa m, prema P 60 irecniku Matice srpske). Vidi: n.

crnac, crnkinja, crm~e (uvek ma1imslovom, kao i belae, crvenokoiac).V. IMENA NARODA.

Cma Gora; Crna gora (ime nekoli­ko p1anina i visoravni).

Crni kontinent (Afrika): ve1ikim slo­yom prve reci. Up. No vi Sl'et.

crno-bco, crno-crven itd. (s crticomza kombinacije dveju boja; spojenocrnosiv - nijansa). P dopusta i spo-

25

jeno pisanje u ustaljenim izrazimakao ernobeli film, ernobeli televi­ZO/~ V. BOJ£.

crno-zlIta (crnozlIta) monarhi.ia(=Austrougarska).

crpsti, erpell1, oni erpu; ClpuCi,o er­pao, crpla; erpen. Dopusta se ielpiti, Clpim, oni erpe; erpec-i; er­pio, crpi/a; erpljen.

CRTA (povlaka) ima dvojaku upotre­bu: kao znak interpunkcije i kao pra­vopisni znak. U prvom slucajuoznacava pauzu (npr.: "Sve je dobrapocelo, a sad - vidis i sam"), izdva­ja umetnute delove recenice ("Podcrkvol11 je - bar se tako prica - za­kopano blago"), lIvodi nesto neoce­kivano ("Otrca na blagajnu, a kadtamo - mrak"), zamenjuje predikat1I naslovil11a ("Zvezda i Partizan ­domacini tumira"), uvodi objas­njenje znacenja ("lat. mobilis ­pokretan") ili blize odredenje teme("Fudbal- pravila igre") i oznacavapocetak i kraj direktnog govora udija"]ozil11a (- Mene cekate? - upitaVera). - Moze posluziti (kao u ovomprimeru) i za odvajanje poslednjerecenice iIi grupe recenica II okvirupasusa.

Ko pravopisni znak, crta imaznacenje "uo", npr. 10-12 metara,45-50 stepeni, Frederik Sopen(1810-1849); takode oznacavavezu izmedu uva iIi vise imena, npr.put Beograd-·Sarajevo--Mostm;

CRTICA

If;f-Petrov, razgovori na relaeijiSAD-Egipat-Izrael. U nacelu, Crtakao znak interpunkcije odvaja sebelinama, a kao pravopisni znakpise se bez razmaka, osim u slucajukad su jedan ili oba izraza koje crtapovezuje viseclani: utakmiea Par­tizan - Kvins park rendiers, [vaAndriC- (l0. IX 1892 - 13.1111975).U nekim oznakama naporednihveza, kao rubrika izgubljeno­naaeno, akeija selo-grad, paktNemacka-Italija--Japan i s1., Pdopusta pisanje i s belinal11a i beznjih.

C1111 treba razlikovati od crtice:u nasoj stampi redovno se srecupogresni oblici kao Bas - cadija,kad - tad i sl. umesto Ba.~-carsija.

kad-tad. U izrazima tipa hoc-d­neees pise se crtica, ali ako su imsastavni delovi viseclani, PP zah­teva upotrebu cite s razmakom: idilI1i - doai mi, dri - ne daj (ili bezikakvog znaka: hteo ne hteo itd.),dvadeset-trideset ali dvadeset pet- trideset itd.

V. sledecu odrednicu; v. i od;izmeau; NADIMCI.

crtanka, dat. ertanki i ertanci, gen.mn. ertan/d.

CRTICA (u stamparstvu nazvana idiviz iIi tire), za razliku od cite, nijeznak interpunkcije nego sarno pra­vopisni znak; upotrebljava se upoluslozenicama iii za razgrani-

CRTICA

cavanje delova reCi. Pise se uvek bezrazmaka. P je donekle smanjio upo­trebu crtice u odnosu na Pravopis iz1960.

(l) Ostaje i dalje upotreba crticeu slozenim pridevima (v. to), u dvos­trukim prezimenima (v. to), poslecifre u slozenicama (v. SLOZENICES BROJEM), ispred nastavka upromeni slovnih skraeenica, npr.C1anice MMF-a, 11 ZTP-u, i pri ras­tavljanju reci na kraju reda (v. to).Za upotrebu crtice uz imena v.sledeeu odrednicu.

(2) Crtica se pise u simetricnimspoj evima (od dye reci iste vrstekoje se uzajamno odreduju) kaomarksizam-Ienjinizam, kako-tako,tamo-amo, brie-bolje, navrat­-nanos, pov1lci-potegni, rekla-ka­zala, hoceS-neCes itd. (ali: idi mi -­doai mi, v. CRTA) i u pribliznimoznakama kao deset-petnaest, go­dinu-dve. Ne pise se u izrazima kaocovek iaba, slikar amater, jer tudruga rec odreduje prvu.

(3) U spojevima dveju imenica odkojih prva, nepromenljiva, odredujcdrugu, crtica se zadrzava u tradicio­nalnim izrazima kaospomen-plo(~a,

rak-rana, klin-corba, iar-ptica,lIzor-majka. ceten-alva, pa i unovij im ukoliko predstavljaju poj­movnu jedinicu, kaofiks-ideja,fri­-sop, dalaj-Iama, general-pukov­nik, mas-medij, kvarc-Iampa. Tuspadaju i nazivi hemijskihjedinjenja

26

(v. to). Tamo gde nije u pitanju us­taljeni izraz, nego povremeni susretdveju imenica koje se mogu nati i udrugim kombinacijama, crtica nijeobavezna: diez koncert, rok pevac,pop zvezda, taksi stanica, indigokopija, slInd 1'0111an, iiro raclIn,kolorfotografIja, dizellokomotiva,bantam kategorija, "Sam" centar,Orijent ekspres itd.

(4) Pisanje bez crtice preporucujese kadje ispred imenice nepromen­Ijiva rec stranog porekla, pridevskogiii priloskog znacenja, npr. solotacka, bruto tdina, neto zarada,ekspres kafa, instant corba, galaveeera itd.

(5) Ako je na prvom mestu slo­vo, crtica se pise, npr. !I-bomba, g­-Zica, ali nije obavezna uz imenaslova (alfa cestica, gama zraci) nitiuz skraeenice (PEN Ilil/b, LP plo­car

(6) Ne treba pisati crticu kada dyeiii vise nepromenljivih reci odredujuimenicu (pop i rok muzika) niti kadista rec odreduje dye iii vise imeni­ca (folk pevaCi i pevacice).

(7) Ako prvi element slozenicevee sadrzi cliicu, ne treba pisati idrugu: ce-mol akord, djllti~fi'i sop.Iz slicnih razloga P preporucuje dase pisu sastavljeno cikcak, ping­pong, dumdum, longplej itd. (zbogslozenih izraza kao cikcak(-)linija,pingpong(-)turnir i s1.).

27

Za spojeve s elementima aUfo,mofo.jofo, kino, radio, video, mini,maksi v. te reci.

CRTICA UZ IMENA. Kad licnomimenu prethodi titula, nadimak,oznaka srodstva iii zanimanja, ikadaje taj prethodni deo nepromen­ljiv, P 60 je zahtevao da se crticapise u svim paddima osim nomi­nativa: kuma Mica ali od kuma­-Mice, Cica Ilija ali sa Cica-Jlijom,i tako isto Hajduk- Veljka, Zmaj­-Jovi, baba-Ruio itd.; jednako i uprisvojnom pridevu (majstor-De­janov, kuma-Micin). Prema novomPravopisu cliica je neobavezna, a netrebaje nikada pisati ako je prv.a recsama po sebi nepromenlj iva (tj. akouopste nema oblika za druge padde,sto biva kod titula stranog porekla):kir Janju, hadii Jovana, efendiMifin, s don Perom, 0 fra Brni, serDzozefe itd. V. don, fra, ser.

cvilcti

Kadaje nepromenljivo ime na pr­yom mestu a titula l1a drugom, clii­ca se pise u svim paddima: Smai/­-aga, odSmail-age, Feruz-pa§a itd.(v. aga).

V. i: DVOSTRUKA IMENA;DVOSTRUKA PREZIMENA.

Crvena armija, crvenoarmejac, -ej­ski.

crveneti se, crveneo se, ijek. crvenjefise, crvenio se, crvenje/a se. Oblikcrveniti, "ciniti crvenim", danas jegotovo potpuno izasao iz upotrebe.V. -iti.

crvenokoZac, crvenokosca (malo c).V. IMENA NARODA.

crvenosmed, crvenoiut (nijanse); cr­veno-iut (kombinacija dveju boja);crveno-p/avo-be/a zastava.

curiti, curio, curice, ne cureti itd.

cvileti, cvi/eo, ijek. cviljeti, cvilio,cvilje/a: ne cviliti.

v

C

ci c: V. -ie, kao i pojedine reCi. U ita­lijanskim i spanskim i:nenim~ tre­ba uvek pisati cane c: Celini, Ceza­re, Celentano, CineCita, de Amicis,Pucini, Felice, Beatrice, Vicenea,Vespuci, la Fenice, Pacino itd.;Macado, Manca, Sanco, Koncita,Kamaco, ECeverija itd. V. i:JAPAN­SKA IMENA.

Caadajev: v. aa.

cacanka (rakija), dat. cacanki icacanci.

cajanka, dat. cajanki i cajanci, gen.mn. cajanki.

Cajavec, Cajavea, Cajavcev.

Cakovcc, u Cakoveu; cakovacki.

cak stavise, pleonazam: treba sarnocak iii samo stavise.

car (draz, privlacnost); car (dobit).

carka, dat. carci, gen. mn. carki.

carsav, ne carSa!

carter: carter aranzman, carter letitd. (ertiea nije obavezna: v. CRTl­CA 3).

CASOPISI: v.IMENA LlSTOVA.

caura, iscauriti se, ucauriti se, zaca­uriti se, obicnije nego cahura itd.V.h.

cavka, dat. cavki (obicnije nego cavci,kako je u PR), gen. mn. cavki;cavciji i cavcji.

celo: v. na celu.

Cclsi (Chelsea), ne Celzi.

cemer (otrov), cemer (pojas za no­vae).

Cernobilj (ne Cemobil), cernobiljski.

cestitka, dat. cestitki, obicnije negocestici; gen. mn. cestitaka i cestit­ki. V. -tka.

ccsto puta pogresno, treba mnogoputa, dosta puta, vise puta, iIi cesto.

CcSir (Cheshire), ne CeSajr.

Ceska; Ccska Republika (ovo drugosarno u zvanicnom ophodenju).

cetiri, cetiriju itd.: v. BROJEVI (pro­mena).

29

cctiristo, cetiri stotine, cetiristoti; ce­tiri hiljade, cetirihiljaditi.

cetvorka, dat. cetvorei i cetvorki, gen.mn. cetvorki i cetvoraka.

cctvoro, cetvoriea itd.: v. BROJEVI(zbirni).

cetvorodupli pogresno urn. cetvoros­truki. V trodupli.

cetvoroiposobni, cetvoroiposatni,cetvoroipogodi.\:nji itd.

cetvoro-petoro.

cetvrtfinale: sr. roda, cesce negomuskog. Vjinale.

Cczare (ita1. Cesare), ne Cezare; nag­lasakje na prvom slogu.

-cica. Prisvojni pridev od imenica na-iea zavrsava se na -iCin (MiliCin is1.), ali od tog pravila, radi blago­zvucnosti, P (tacka 85 c) izuzeo jeimenice na -Ciea. Otuda ce bitidevojcicin, AnCiein, pevaCiein,krojaCiein, CiCiein itd.

cica: kao Cika (v. to); Cica Ilija(Sianojevic: s velikim C jerje stalnideo nadimka).

cicica, CiCicin: v. -Ciea.

ciji god (bilo ciji), cijigod (neciji).

cika: cika Milan, Cika-Milane, (.~il(O­

-A1i/al7Ov itd. (iIi sve bcz cltice: v.CRTICA UZ IMENA).

Cilcanac (stanovnik Cilea); Ci/eanae(ucesni k svetskog fudbalskog pr­venstva II Cileu).

cuccckc

cilcti: kao L\:Cileti (v. to).

Cilipi, ne Cilipi.

CineCita (ita1. Cineeitta), ne CineCita.

cinilac, ne Cinioe; mn. cinioei, Cini-laea.

cipka, dat. Cipki (obicnije nego Cipei,kako je u PR 60, gen. mn. Cipaka iCipki.

cistiji, najCistiji, ne CisCi, najCiH:i.

cistoca u materijalnom smislu (kuce,odela i s1.), Cistota u duhovnom(osecanja, jezika, obicaja itd.).

citaca proba (u pozoristu), ne Cita-juca.

citalac (ne Citaoe); mn. Citaoci, Cita­laea.

citanka, dat. Citanci, gen. mn. Citanki.

citulja je cela rubrika posmrtnih ogla­sa, iIi spisak umrlih: um. "Dali smoCitulju u novinama" bolje je "Dalismo posmrtni oglas".

Civava (Chihuahua), savezna drZavau Meksiku; Civava (vrsta psa).

Civitavekija (Civitaveeehia) , boljenego -kja prema P; ne Civitavekija.

CLAt"J u stranim imenima: v. NASLO-VI

coha (dat. cohi) i coja; cohan i cojan.

covecji (bolje) i coveciji.

covek zaba (bez crtice: v. CRTICA2).

cucccke i cllcecki.

clldi me

cudi me (nesto), to ga ie cudilo, zarvas to cudi? i s1. Starijijezikoslov­ci osudivali su prelaznu upotrebuglagola cuditi kao gerrnanizarn,zahtevajuCi da se kaze sarno cudimse, cudio se tome, zar se tomecudite? itd. Ova zabrana uglavnornje ostala bez dejstva,jer se izgubil0iz vida da gotovo svi glagoli slicnogznacenja irnaju i povratni i prelaznioblik: zacudio sam se i zacudilo me

30

ie, iZl1enadio sam se i iZl1enadilo meie, zaprepastio sam se i zaprepas­tilo meje, itd. V. raduie me.

cudovistan (bolje; P dopusta i cudo­vL~an), cudovisna, -sno.

cuka, dat. cuki.

cukunbaba, cukundeda, cukul1unuk(bolje nego sukunbaba itd.).

cvoruga, dat. cvoruzi.

r

C

c: za reci sa cvidi i pod c.caba, iCi (kao) na cabll (veliko C

sarno kad oznacava hram u Meki).

Cano (Ciano): uobicajeno kod nas,mada bi pravilna transkripcija bilaCano.

cao (ita!. ciao): uobicajeno kod nas,mada bi pravilno bilo cao.

ce j e enklitika (kao i je, v. to) i stogane sme doCi na pocetak akcenatskeceline: "Novi eksperimenti, recenoje ovde, ce sarno potvrditi ono 5tOse vee znalo" - treba: Novi ekspe­rimenti, receno je ovde, samo cepotvrditi ...

Cete-kula.

Celentano ne nego Celentano (Celen­tano): v. c.

cer ne nego kCi. cerka iIi kcerka.

cerka je davnasnji narodni oblik,zabelezen i kod Yuka, bezrazloznoizostavljen iz PR 60, koji beldisamo kcerka. Dativ glasi cerki i

cerci, gen. mn. cerki, prisvoJIllpridev cerkin; diminutiv cerkica icerCica.

ceten-alva (i ceten-halva); ne cetenaalva.

cevap, cevabdiija, cevabdiijski.cevabdzinica.

-ci: v. GLAGOLSKI PRILOG SA-DASNJI.

Cilipi ne nego Cilipi.

cirilometodski i Cirilometodijevski.

civot i kivot.

-cki, nikad -cski: mladicki, plemicki,nikSicki, gospicki, pecki itd.

corsokak.

cu: v. BUDUCE VREME.

culbastija i aulbastija.

curka, dat. cllrki (prema PR i curci);gen. mn. curaka i curki.

cuska, dat. cllsci, gen. rnn. cusaka icuski.

D

d ispred bezvucnih suglasnika prelaziu t: otkad, otpadak, potceniti,natcovek, othraniti, prethodni itd.Ostaje neizmenjeno sarno ispreds is: sredstvo, odsek, predsednik,podsisati, odsetati. U promeniimenica, ispred c i c, d se gubi: su­dac - suca, suce, predak - preci;odstupanja od ovog praviia mo­gucna su kod nekih redih imena (uP je navedeno rusko prezime Gud­COY, a u P 60 Kadcic, Zabrdac ­Zabrdca i Brgudac - Brgudca). V.Gradac.

d' ida u romanskim prezimenima: v.de.

da i st~. Najopstije uzeto, razlikaizmedu ovih dvaju veznika je u tomesto da uvodi radnju 0 kojoj se tekgovori, za kojom se tezi iIi koja bise mogia dogoditi, a sto - onu kojase uzima kao gotova cinjenica. Otu­da ce se upotrebiti sto (a ne da) urecenicama kao "Radujemo se stoje sve u redu", "Razumijivo je sto

se na odgovor mora cekati", "Kakoobjasnjavate sto vas nisu pozvali?","Stetaje sto predlog nisu poddali iIekari", "Roba ne sarno sto Iezi negose i kvari". Naprotiv, u slucajevimakad recenica ispred veznika mozeimati znacenje govorenja iIi mis­Ijenja, mogucan je i jedan i drugiveznik, prema tome da li se recenicaposle veznika shvata kao iskaz iIikao uzrok: "Opomenite ga da kas­ni" (=upozorite ga da kasni), "Opo­menite ga sto kasni" (=on kasni, izbog toga treba da ga opomenete);"Zameraju Francuskoj da je izdaiasaveznike" (tvrde da je izdaIa),"Zameraju Francuskoj sto je izdaiasaveznike" (zbog toga sto je izda­Ia). Ipak, u danasnjem jeziku sve jejaca teZnja ka upotrebi da i uz poje­dine oblike koji izrazavaju stvamostanje, pa se odnos ovih veznikamora posmatrati elasticnije. Rece­nice" Cinjenica da je roman zabra­njivan sarno potvrduje njegovuvrednost", "Cudno je da to nismo

33

ranije primetili", "Dobro je da siostao ziv" (mada bi i u njima biloprikladnije sto) vise se ne osecajukao pogresne.

dabome i dabogme.

daca (vila, letnjikovac u Rusiji); daca(gozba u cast pokojnika).

dahtati: sasvimje ltobicajena prome­na dahcem, dahceS, oni dahcu(mada PR 60 belezi samo dascem).

-dak: v. -tak.

Dakar (prestonica Senegala), Daka­ra, u Dakaru; ne Dakra, Dakru.

dalaj-Iama (rnalim sJovom, v. TJ­TULE); pancen-Iarna.

Daleki istok, dalekoistoL~ni.

daleko. Upotrebu ovog priloga uzkomparativ i superlativ (dalekolakSe, daleko hoJji, daleko naJpo­godniji) bezrazlozno su osudivaliponeki puristi, trazeci da se zamenisa mnogo, znatno iii kudikamo(sarno ovaj poslednji prilog mogucje uZ'superJativ).

Dales (Dillies, prezime: pogresno jeu PR 60 Dais).

da Ii; skraceno da I'.

Dalmatinac, Dalmatinka (dal. Dal­matinki); dalmatinac (pas).

daljni i daljnji; do daJjeg, bolje negodo daJjnjeg.

damping, ne dcmping,' dampinski.

dati

dan. Kada se gen. mn. dana dodajeimenicamanedeJja, mesec, godina,pridev iii zamenica trebalo bi da seslazu s prVOl11 imenicom: svakimesec dana, poslednji mesec dana,celli nedeJju dana, poslednju go­dinu dana itd. praviJnije je negosvakih, poslednjih itd.

Za nazive Dan Republike i sl., kao iza promenu oblikaDuraevdan i st.,vidi PRAZNICI.

danas-sutra.

danas ujutru, danas uvece pogresno,treba: jutros, veceras.

dan-danas; dan-danji.

dan i noc iii dan-i-noc (biljka).

D'Anuncio (D'Annllnzio), s D'Anun-ciom, D'Anunciov (ne D'Anun­cijem, D'Anuncijev); pridev danun­cijanski iii danunciovski; Danun­cijada (roman V. Cara Emina).

darivalac i darovalac (ne -aoc), mn.darivaoci (darovaoci), darivalaca(darovalaca),' takode darodavac.

darmar.

Dartmut (Dartmouth): v. P/imut.

daska, dat. dasci.

dasto-mi-ti-dasto (prema P 60), iiiodvojeno, bez crtica (tako u recnikuMatice srpske).

dati: pored dam, das, onidaju dopus­taju se i narodski oblici dadem,dadd, oni dadu i dadnem. dadnd,

DATUMl

oni dadnu. Aorist: dah, oni daJe iIidadoh, oni dadose.

DATUMI. Pri pisanju ciframa moguse sva tri broja oznaeiti arapskimciframa s taekom, iIi se mesecoznaeava rimskim brojem bez taeke:4. 10. 1957. iii 4. X 1957. Nijeneophodno iza poslednjeg broja do­davati ree "godine" ili "god.".Pisanje nule ispred jednocifrenogbroja, npr. 07. 03. 1982. nijepreporueljivo izvan tehniekih tek­stova i poslovne korespondencije.

lzmedu imena mesta i datumauvek se pise zarez, npr.: Vrsac, 25.Vll1971.

Jugoslovenskim i medunarodnimstandardom propisanje redosled go­dina - mesec - dan, npr. 1997 0625. Takav naein pisanja primenjujese u tehniekoj dokumentaciji, kom­pjuterskim izvodima i s1., ali nije po­godan za upotrebu u obicnom tek­stu.

davalac (ne davaoc), mn. davaoci,davalaca.

davni: paziti da se ne upotrebljava zarelativno blisku proslost, eemu jesklon novinarski jezik ("Jos davne1984. godine receno je..." i s1.)

davnoprosli (gramaticki termin: dav­nopros/o vreme).

DDT: boljediditi. diditija; skracenicuDDT (u paddima: DDT-ja, DDT­-jem itd.) treba pisati samo latini-

34

com, buduCi da se izgovara po en­gleskom. Up. BBe.

de, da, d'. fon, van i slieni predlozi ustranim prezimenima pisu se malimslovom kad prethodi jos neko ime:Sarl de Gol (Charles de Gaulle),Kalderon de la Barka (Calderon dela Barca), Ziskar d'Esten (Giscardd'Estaing), Leonardo da Vinei (Le­onardo da Vinci), Verner fon Braun(Wernher von Braun), Ludvig vanBetoven (Ludwig van Beethoven).Ako se upotrebljava samo prezime,onda prema P treba pisati veliko slo­vo: De Gol, Van Gog itd.

Francusko de transkribujemo kaode (ne d); Tur de Frans (Tour deFrance), Ferdinan de Sosir (Ferdi­nand de Saussure). D sa apostrofomdolazi samo ispred vokala (D'Alam­ber - D'Alembert), kao i u ita­lijanskom (D'Anuncio - D'Annun­zio).

U spanskom i portugalskom ovipredlozi ne Cine deo prezimena: otu­da je bolje Faljine kompozicije,Gamino putovanje, nego De Falji­ne, Da Gamino.

U geografskim imenima ovi pred­lozi takode imaju malo slovo, amenja se sarno poslednja ree: Riode Zaneiro (Rio de Janeiro), Rio deZaneira, itd.; Mar del Plata, u Mardel Plati, itd. V. el.

DECENIJE: v. GODIN£.

35

decidan, decidno pogresno umestodecidiran, decidirano (ali i jedno idrugo moze se uvek zameniti nasimizrazima odlucan, odseean iIi ne­dvosmislen).

decji (bolje) i deeiji.

Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda­-Mrazov (ili sve bez crtice: v. CR­TICA UZ lMENA).

dejstvo, (iz)dejstvovati upotrebljavajuse i u ijekavskom pored djejstvo,(iz)djejstvovati.

dekada znaCi "deset dana"; pogresnose ponekad, pod uticajem engleskog,upotrebljava urn. decenija (desetgodina).

dekolte (m. roda), mnozina dekoltei.

Delfi (u Grckoj), iz Delfa, u Delfima;pridev: del/ski (neopravdano jedelfijski u PR 60).

Delhi iii Nju Delhi (New Delhi); del­hijski. Nije opravdan izgovor Deli,prema engleskom.

deli: deh Radivoje, deli Radivoja (bezcrtice). V. CRTICA UZ lMENA:NADlMCI.

delilac (ne delioc), mn. delioci, deli­laca.

delinkvt~nt. delinkvencija (od la1. de­linquae): pogresni su (mada unetiu PR 60 i druge prirucnike) oblicidelikvent, delikvencija.

Up. depandans; Iwnjunktura.

dcrati (sc)

deliti: bez razloga su osudivani spo­jevi kao deliti (necije) misljenje,deliti (neeiju) zabrinutost, delitislavu (s nekim) i s1.

deljenje (ijek. dijeljenje), ne delenje.

DELJENJE NA SLOGOVE: v.RASTAVLJANJE REel NA KRAJUREDA.

demanti, demantija (nedemant), mn.demantiji (ne demanti).

deminutiv i diminutiv. Oblik na di­uobicajen je u svim evropskimjezicima; bezrazlozno je zabralljenu PR 60.

Demir kapija (odvojeno, bolje negos crticom, prema P); malo k za kli­sum, a veliko (Demir Kapija) za na­selje.

Dempsi (Dempsey), bolje negoDempsej.

Denev (Deneuve), ne Danev; Katrin(Catherine), ne Ketrin.

Deng Sjaoping.

depandans, ne depadans.

deprecijacija (novca), deprecirati;pogre'sno je depresijacija, depresi­rati; rec dolazi od la1.pretium, cenai nema veze s recju depresija.

derati (se) i drati (se); derao, deralai drao, drala; deracu i dracu. Meduslozenim glagolima, oblik bez ellajvisc se upotrebljava u glagoluodrati, odran (pored oderati, ode-

Dcsanka

ran), rede u glagolima izderati,proderati se, razderati, dok pode­rati, poderan ima sarno oblike sa e.

Desanka, Desanki, Desankin.

desert, ne dezert.

Desan (fr. Deschamps).

deterdzent je kod nas usvojeno saeng1. izgovorom; pravilnije bi bilodetergent, ali se taj oblik upotreb­ljava sarno kao strucni hemijski ter­mm.

devetsto, devet stotina, devetstoti;devet hiljada, devethiljaditi.

dcvojcica: v. -Gica.

Devonsir (Devonshire), ne Devon­sajr.

dczen, dezeniran: bolje desen, dese­niran (fr. dessin).

dczcrt ne nego desert.

dezintoksikacija; dezintoksiciratidezintoksikovati.

dielektrik, dielektrican (bez j jer suslozene reCi).

dijabetcs, bolje nego dijabet; ne di­jabetis.

dijalektalan (koji pripada dijalektu:bolje dijalekatski iii dijalektni);dijalekticki (koji se tice dijalektike).

dijapozitiv, dijaprojektor itd.

Dijaz iii Dijas (Diaz): v. -ez.

dilatacija (sirenje); dilatacione spoj-nice (ne "diletacione").

36

Dilindzer (Dillinger): ne Dilinger,osim kadaje nemacko prezime.

Dima: v. -a (IMENA).

dinosaur, bolje nego dinosaurus.

diplomirani (student i s1.) nije po-gresno: v. TRPNI PRIDE V

Diras, Margerit (Marguerite Duras),ne Dira.

dirinciti i dirindiiti.

dirka, dat. dirki i dirci.

Diseldorf (Diisseldorj), ne Dizeldorf

disko: disko-klub, disko-ritam itd.(crtica nije obavezna: v. CRTlCA 3i 4).

diskusija pogrdno kad se primenjujenajednog coveka (u mojoj diskusiji,povodom diskusije gospodina N.N.i s1.). Treba reCi uce§ce u diskusiji,izlaganje, istupanje, izjava, reGi isl.

Disan (fr. Duchamp).

divalj, divlji, najdivljiji.

Divlji zapad.

divot-izdanj e (posebno, raskosnoopremljeno izdanje).

dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).

djuti-fri sop iii skraceno fri-Sop (v.CRTICA 3 i 7).

do: v. od, CRTA, kao i pojedine recisa do-.

37

doba se u danaSnjemjeziku menjakaoimenice srednjeg roda: tom dobu,tim dobom itd. U mnozini, umestodobima boje je upotrebiti drugu rec:vremenima, razdob/jima, periodi­mao

dobar dan.

dobar vece: V. dobro vece.

dobijati, dobijao i dobivati, dobivao.

dobitak, mn. dobiei.

dobiti: dobijen i dobiven.

doboga i do boga (PR daje primere"To je doboga lose", ali "Do bogase cuje"); do boga miloga.

dobrodosao (kao pridev, npr. "Svakapromena bice dobrodosla"; rastav­ljeno kao uzvik: Dobra dosli!).

dobro jutro.

dobro vece; u narodnom jeziku idobar veee(r), s akcentom na a.

do danas.

dodatak, mn. dodaei.

doduse.

do davola.

dogodine.

dogovoriti se 0 necenzu, ne dogovo­ritl ne.ijto.

dohakati (nekome), bolje nego do­akati.

dohodak, dohotka, mn. dohoci.

dolcpotpisani

dohodovnije stvoreno poslednjih go­dina prema imenici dohodak. Boljije oblik dohodni, koji su i ranijeupotrebljavali ekonomisti.

doimati se, doimam se i doim/jem se.

doista.

dojahati, dojasem, oni dojasu.

dojence: V. odojak.

do jesenas.

dojilja, ne doi/ja.

dojka, dat. dojei, gen. mn. dojki idojaka.

do juce(r).

do jutros.

do kada i dokad(a).

dok god; dokle god.

dokon, dokona i (rede) dokolan,dokolna.

do kraja (P daje prednost odvojenompisanju).

do kuda i dokud(a).

dokumen(a)t: mnozinu u sr. rodu,dokumenta, neki jezikoslovci suzabranjivali iz istih razloga kao iakta (v. to) ifakta.

Dolac (kod Travnika), Doca, u Docu.

dolepotpisani i dole potpisani (ovodrugo "kada se prilog zeli naglasi­ti", prema PR). Ukoliko nema takvepotrebe za naglasavanjem, dovoljnoje i sarno potpisani.

doliti

doliti: dolij, dolijm0, dolijte.

do malopre i domalopre.

domorodac, domoroca, mn. domoro-ci, domorodaca.

don ilra, nepromenljive titule, pisu sebez cltice, malim slovom (don Niko,Ira Erne itd.), osim kad su stalni deoimena: Don Kihot (v. to), Don Zuan(v. to), Fra Andeliko (Fra Angeli­co), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.

Don (Dawn, eng!. z. ime), ne Daun,Doun.

donedavna i donedavno.

doneti: v. -neti.

Don Kihot, donkihotski, donkihot­stvo, donkihoterija. Strucnjaci zaspanski kazu i Don Kihote, premaoriginalnom izgovoru (sp. DonQuijote).

Don Zuan je kod nas tradicionalnioblik za sp. Don Juan, ali je boljeDon Huan, prema stvarnom izgovo­ru. Upotrebljen kao zajednickaimenica sa znacenjem "Ijubavnik,zenskaros" pise se malim slovom isastavljeno, doniuan. Izvedenice:doniuanski, doniuanstvo.

Donja Stubica, Donji Lapac itd. (obapocetna slova velika u imenima na­selja); Donji grad (gradska cetvrtiii opstina); donji Dunav itd. (donjitok reke).

donjo-: donjogradski, donjolapackiitd.

38

do podne, ali dopodne kao imenica:up. pre podne.

dopola.

do proletos.

do sada i dosad(a).

dosetka, dat. dosetki, gen. mn. doset­ki i dosetaka.

dosije, dosijea: bolje dosje; mn.dosijei (dosjei).

do sinoc.

doskora (ali: do skora videnja);takode doskoro.

dosluh (biti u dosluhu s nekim): dosluksarno ako se upotrebljava u prvobit­nom znacenjuprijateljstvo (od tur­skog dost, prijatelj).

Dostojevski: romani Dostojevskog,ne "Dostojevskijevi".

do sutra.

doskolovati, doskolovanje: ne do­skolovavati, doskolovavanje.

Dos Santos: v. PORTUGALSKAIMENA.

do tada i dotad(a).

do tamo (bolje nego dotamo, premaP).

dotie moze imati i vremenska zna­cenja, "do tada" (npr. Ja se sve dotlenisam bunio) iIi "za to vreme" (Dokbude publike, dotle ce se i prikazi­vati).

dovece(r).

39

dovek(a).

dovesti: dovezen (ne doveien).

do videnja (odvojeno; "u emisijama ido slusanja, do gledanja", premaPR).

do volje (odvojeno, prema P).

dovoljno: praceno namemo-posle­dicnom recenieom, cesto se po­gresno javlja umesto suvise, npr.:"Organizamje dovoljno slab da bis­mo ga smeli izlagati novim napori­ma", treba: Organizam je .~uvise

slab... itd.

do vraga.

dovratak, mn. dovraci.

dovrh (predlog, npr. dovrh bureta),ali: do vrha.

dozlaboga.

dozrcti: kao zreti (v. to).

dozvoliti, dozvola reci su ruskogporekla, ali danas jednako obicnekao i nase dopustiti, dopustenje;dozvola ima i specificna znacenjakoj;{ dopustenje nema (vozackadozvola i s1.).

dr. (s tackom) skracenieaje ad drugi.Kao skracenica od doktor, pise sebcz tacke, malim slovom (ali ve­likim D aka je na pocetku potpisaiii receniee). Nije prihvacena upraksi odredba PR 60 po kcjoj se upaddima pise dra, dru, drom itd.Doctor ,\'cientiae (u lekarskim titu­lama) skracuje se dr sc., ne dr sci,

dubiti

drags tor. (U americkom engleskom,odakle je uzeto, drugstore imaprvenstveno znacenje "apoteka"; uEvropi oznacava prodavnieu hranei drugih proizvoda koja je otvorenado kasno u noc).

dreka, dat. dreci.

drhtati: PR dopustadrscem, ddcuCi,drhcem, drhcuCi i drhtim, drhteCi.Neknjizevno je drktati, drhtjeti.

drska, dat. ddci, gen. mn. ddki (ret-ko drZaka).

drugaciji i drukCiji (i drugojaciji).

Drugi svetski rat: v. ISTORIJSKIDOGADAJI.

drustvenopoliticki iii drustveno­-politicki, zavisno od toga koliko"naglasavamo posebnost kompone­nata" (P, tacka 58f (3)). Isto bi mo­glo vaziti i za pridev drustveno­ekonomski.

drvnoindustrijski.

drvopreradivac, drvopreradivacki.

DRZAVE IZ PROSLOSTI: v.IS-TORIJSKA IMENA.

dd - ne daj (erta s razmakom) iii drine daj: v. CRTA.

dubiti, dubim, oni dube; dubio, du­bila, dubljen. Mnogo su redi danasobliei dupsti, dubem, oni dubu;dubao, dubla; duben. Isto i zaslozene glagole izdubiti (retkaizdupsti), udubiti, produbiti.

Dubrovnik

Dubrovnik: Dubrovcanin, Dubrov­canka ili Dubrovkinja; Dubrovackarepublika.

duce (Duce, Musolinijeva titula):malim slovom, prema P.

dug i dugackak. Oba prideva upotre­bljavaju se kako u prostomom takoi u vremenskom znacenju: duga ilidugacka daska, dug iii dugacakgovor itd. Stepeni poredenja su du­ii, najduii iii dulji, najdulji.

Dugi otok (ali u nazivima naselja obapocetna slova velika: Dugo Selo,Duga Resa itd.).

dugodnevica, bolje nego dugodnev­nica.

dugo vremcna: nije pleonazam, madasc ponekad rec vremena mozeizostaviti. Dugo godina: boljemnogo godina iii godinama.

dugoZivcci (radioaktivni clementi), nedugoiivuCi.

Duhovi (praznik); duhovski.

DuICineja dopusteno uP kao "tradi­cionalni izuzetak", pored pravilnijegDulsineja (sp. Dulcinea).

dumdum metak (crtica neobavezna,v. CRTICA 7).

dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovopo mogucstvu latinicom), obicnijenego De-dur, Efdur, kako propisujePR. Up. mol.

Dusan: Dusan Silni (v. NADIMCI);Dusanov zakonik.

40

dusebriinik, du§egupka, rasprostra­njeni oblici, mada je pravilnijedu§obriinik. du§ogupka.

Dusica, DusiCin.

dusman i du.~manin, mn. du§mani.

Dus Santus: bolje Dos Santos (v.PORTUGALSKA IMENA).

Duval se prenosi kao Dival kad jefrancusko prezime, Duval kad jeamericko.

duZiti i duljiti.

dva (promena): v. BROJEVI (prome­na).

DVA PREDLOGA: v. PREDLOZI,UZASTOPNI.

dvaput; dva puta.

dva-tri (npr. dva-tri puta).

dve hiljade, dvehiljaditi.

dvesta i dve stotine; dvestoti i dve­stotiniti.

dve zemlje, dveju zemalja: v. BRO­JEVI (promena).

dvogodac, dvogoca, mn. dvogoci.

dvoiposobni, dvoiposatni, dvoipogo­di§nji itd.

dvoje, dvojica itd.: v. BROJEVI(zbirni).

dvoje-trojc, dvojica-trojica.

dvojka, dat. dvojki i dvojci, gen. mn.dvojaka, bolje nego dvojki.

dvostavacni: v. jednostavacni.

41

DVOSTRUKA IMENA u francus­kom pisu sc s crticom, npr. Jean­-Paul, Jean-Jacques, Marie-The­rese, pa crticu treba zadrzati i prifonetskom pisanju: Zan-Pol, Zan­-Zak, Mari-Terez. Menja se samedrugi dec (Zan-Pola, Zan-Polu itd.).

DVOSTRUKA PREZIMENA i pre­zimena s nadimkom po pravilu sepisu bez crtice: Andrija KaCic Mio­sic, Nikolaj Rimski Korsakov, PetarPetrovic Njegos. Crtica se pise same

DVOSTRUKA PREZIMENA

u zenskim prezimenima (LjiljanaMolnar-Talajic) i muskim kada jeprvi dec nepromenljiv (Mihailo Po­lit-Desancic). Strana prezimenauglavnom se upravljaju prema iz­vomom obicaju: francuska su uveksa crticom, npr. Tuluz-Lotrek (Tou­louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint­-Simon), a prema P i ruska, i kadasu im oba dela promenljiva (Rim­ski-Korsakov, Saltikov-Scedrin).

v

DZ

dzabe i diaba.

dzak (vreca), dak (ucenik).

dfamahirija, nova arapska imenicakoja znaci otprilike "svenarodnarepublika". Ne treba urnesto Libijaupotrebljavati izraz (Libijska) Dza­mahirij a, osim u tekstovima gde sei druge drzave oznacavaju punimzvanicnim nazivom.

dzangrizati, diangrizav, diangrizaloi cangrizati itd.

dzbun: obicnijeibun.

dzem (pekmez), dem (deo konjskeopreme).

Dzems iIi Dzejms (engl. James): P da­je prednost prvom obliku kao tradi­cionalnom.

dzem sesn (eng1. jam session): ne"sejsn".

Dzersi (Jersey): engl. izgovor jeDzerzi.

dfez: diez orkestar, diez muzika i s1.(neobavezna crtica, v. CRTICA 3).

Dzibson: pogresno urn. Gibson (Gib­son).

dzida (koplje); dida, dido (junak).

dfijudzicu, diijudiicua (sastavljenoprema P; danas uglavnom zame­njeno izrazomdiudo).

Dzilbert: pogresno umesto Gilbert(Gilbert).

Dzingis-kan.

Dfo (Joe), ne Dzoe.

Dzoana se kod nas upotrebljava zadva eng1. zenska imena, Joanna (iliJoanne: skraceno od JosephineAnne) i Joan. U ovom drugomslucaju ispravnija je transkripcijaDzoun.

Dzoi (Joey), oblik odmila od Dzo; ra­zlikovati od z. imena Dzoj (Joy).

Dzong, Erika (ne Jong).

Dzou Enlaj (ili eu Enlaj, prema sta­rijoj transkripciji). V. KINESKAIMENA.

43

dzuboks je kod nas primljeno prekoitalijanskog: prema izvomomobliku(engl.juke-box) taenije bi bilo diuk­-boks.

dzudo: pravilno je diuda, diudu,diudom itd., a u praksi eesce diu­doa, diudou. diudoom. Ova drugapromena mogla bi se braniti time sto

dZus

je ree slozena, s elementom do kojise javlja i u drugim japanizmima(aikido, busido itd.). Izvedenice:diudista, -istkinja, -isticki, diudas.

dzul (jedinica mere); aul (ruza, turci­zam).

dzus: v. aus.

f)

d Pisanje ovog glasa, u latinici, pomo­cu dva slova (dj) cesto je neizbe7.ll011a pisacoj masini, ali u rukopisu i ustampi treba obavezno upotreblja­vati znak U a.

Dakomo (Giacomo): naglasak je naDa, ne na ko.

dakovickije pridev prema imenu Ua­kovica, a aakovacki prema Uakovo(ali i Uakovica). Imenice Uakovac,Uakoveanin, -anka odnose se nastanovnike oba ova mesta.

deneral zastarelo (danas general);Ueneral Jankovic (mesto).

Derdapska klisura.

derdef, danas retko aeraev.

Devdelija: v. Skoplje.

Dorde, Uorda, Uordu, Uordev; neUordeta, Uordetu, Uordetov.

Durad, Uurda, Uurdu, Uurdev (neUurada itd.).

Durdevdan: v. PRAZNICI.

dus (od engl.juice) trebalo bi da glasidius, ali je ree nepotrebna porednaseg izraza (vocni) .'10k. Drugo jeaus kao teniski termin, od engl.deuce (tacnije bi bilo: djus).

Duzepe (Giuseppe), Uuzepa.

E

-e (ZAVRSETAK IMENA). Zaskracene oblike kao Mile KoleRade, Dane, Bole, Dule itd. 'grama~tike priznaju sarno promenu Mila,Milu, Milov itd., ali se danas moradopustiti i promena Mileta Miletu, ,Miletov. Ona vazi i za slovenacka imakedonska imena (Stane, Stanetaitd.). Naprotiv, imena Borde i Pav­Ie u padezima glase sarno Borda,Bordu, Pavia, Pavlu itd. (v. pod timodrednicama).

U zapadnij im govorima, a poseb­no u Hrvatskoj, imena odmila kaoMate, Jure, Vice, Joze menjaju sekao imenice na -a: ad Mate, Mati,za Matu itd. Ista promena vazi i zaprczimena Hraste, Cale, Smoje itd.

[mena iz zivih neslovenskihjezi­ka zadrZavaju -e u svim padezima:Cile, Cilca, u Cileu (Chile, Chilea,u Chileu),Hajne, Hajnea (Heine,Heinea), Bize, Bizea (Bizet, Bize­ta) itd. 1 muklo (neizgovoreno) e,prema Pravopisu, zadrz.ava se uko­liko se pi~e izvomo: Voltaire, Vol-

tairea, Voltaireov itd. V. sledecuodrednicu.

-e (FRANCLTSKO). Muklo e nazavrsetku [1'. zenskih imena kaoFranr;oise, Brigitte, Simone mozese u transkripciji izostaviti (Fran­soaz, Brizit, Simon) iii zamenitinasim -a (Fransoaza, Brizita, Simo­na). U padezimaje bolje upotrebitinastavke kao za imenice na -a:Fransoaze, Fransoazi itd.

-ec i -ek (IMENA). Za promenu slo­venskih imena s nepostojanim e dodanas nije nadeno sigumo i jedin­stveno resenje. Prema P 60, srpsko­hrvatska, tj. kajkavska imena uzavisnim padezima gube e, npr.Tkalec - Tkalca, dok ga imena izdmgih)ezika zadrzavaju, npr. Ca­pek -- eapeka, Muromec - Murome­ca. Ovom propisu je zamereno stone pravi razliku u promeni kaj­kavskih i stokavskih oblika (npr.Sremec i Sremac), sto slovenackaimena nasilno odvaja od kajkavskih,

ECka

a pogotovu sto namece neobicneoblike kao Zebec - Zepca, Macek­Macka, Zmazek - Zmaska i s1. Naosnovu novijih istrazivanja, kaonajpogodnije moglo bi se prihvatitisledece resenje: (l) Sh. i slovenackaimena sa tri iIi vise slogova uvekgube e, npr. Vrhovec - Vrhovca, Ce­sarec - Cesarca, Cakovec - Cakov­ca, Kumrovec - Kumrovca, Vodo­pivec - Vodopivca. (2) Dvosloznash. i slovenacka imena na -ecuglavnom gube e, npr. Sremec ­Sremca, Gubec - Gupca, Kranjec­Kranjca, ali ga zadrZavaju tamo gdebi se ispadanjem e dobio neuobi­cajen oblik, npr. Zebec - Zebeca,Jazbec - Jazbeca, Prelcec - Prelce­ca. (3) Sva imena na -ek i sva ime­na iz drugih jezika zadrZavaju e,dakle Macek - Maceka, Frantisek- Frantiseka, Jirecek - Jireceka,Muromec - Muromeca itd.

Ecka, u Ecki.

Edhem: v. Midhat.

ed-memoar.

efekt i efekat.

efendija: efendi MUjo, efendi Muje(bez crtice: v. CRTICA UZ IME­NA).

egejski, Egej, Egejsko more, danasobicnije negojegejski itd.

egzibicija, egzibicionist(a}, -istkinja,-ionizam danas je opste prihvaceno,

46

mada je PR 60 dopustao sarno ek­shibicija itd.

egzodus, ne eksodus.

ej u ruskim imenima: v. R USKAIMENA.

Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija iIi (sarno latini­com) ABC, ABC-ja, ABC-ju. VidiBBe.

ejds: bolje sida (v. to).

-ek: v. -ec.

eki, ekija (danas uobicajeni oblik, pre­rna fro ecu, mada je po postankuskracenica od eng1. European Cur­rency Unit).

ekloga, dat. ek/ogi.

eko- s crticom prema P: eko-miting,eko-stranka i s1.

ekolog, pored strucnjaka za ekologi­ju, moze oznacavati i pripadnikaekoloskog pokreta (pokreta za ocu­vanje covekove sredine). Suvisan jeanglicizam "ekologist".

ekonomista, ekonomija: skracenicajeek., ne ec. ili ecc.

eks (bivsi): PR propisuje spojenopisanje, npr. ekskralj, ekssampion,a s crticom sarno ispred vlastitogimena: eks-Cehos!ovacka, eks­S!avija. Ispred viseclanog izrazanajbolje je pisati odvojeno, npr. eksSovjetski Savez.

Eks an Provans (Aix-en-Provence).

eksces; ekscesni.

47

ekselencija: pravilnije bi bilo eksce­lencija, ali je prvi oblik (s delimic­nim prihvatanjem francuskog izgo­vora) mnogo obicniji.

eksperiment (rede eksperimenat).

eksponat je lose skovan oblik (od lat.exponere. izloziti, particip je ex­positum a ne exponatum): bolje jeupotrebiti domacu rec izlozak.

ekspres: ekspres kafa, ekspres resto­ran, ekspres posiljka itd. (neoba­vezna crtica: v. CRTICA 4).

ekstra po PR se pise sastavljeno (ek­stradobit, ekstrazarada) , ali semoze shvatiti i kao nepromenljivipridev i pisati odvojeno (npr. robaekstra kvaliteta; ti mislis da sf neStoekstra).

ekstradicija (izrucenje zloCinca), neekstradikcija. Glagol je ekstradi­ratio

ekstrakt, ne ekstrat.

ekstrovertan, bolje nego ekstraver­tan.

ekll: v. eki.

ckvivalcnt (redc ekvivalenat).

cl, es, III, ibn, hen j dmgi predrneci uarapsklll1 irnenima (licnim i geograf·skim) piSLi se maiim slovom: Anvarei Sadat, Memmer el Gadafi, Sat elArab, Dar es Salam, Zija ul lIak,Ahmed ben Bela, Mohtaruld Dadahitd. Ukoliko dodu na pocetak, piSLlse velikim slovom (El Alamejn, Ben

Erlangcn

Bela, Ibn Saud), ali se jos cesceizostavljaju: Sadat, Gadafi itd.

Eldorado, po P velikim slovom, alimalim u figurativnom znacenju"zemlja bogatstva".

elektro- uvek sastavljeno: elektrodis­tribucija, elektroprivreda, elektro­akusticki itd.

element i elemenat, gen. mn. eleme­nata.

Elza iii Elze (nem. Else); Elsa (eng!.Elsa), Elsi (eng!. Elsie: pogresno jeu P "Elzi").

-em, -om: v. INSTRUMENTAL.

emajl, emajlirati (obicnije) i emalj,emaljirati.

En-Bi-Si, En-Bi-Sija iii (sarno latini­com) NBC, NBC-ja. Vidi BBe.

Endru (Andrews), ne Endrju.

Endruz (Andrews), bolje nego En-drus; ne Endrjus. V. S i Z (izgovor).

Enejida.

ENKLITlKE: v.je, SU, ee, se.

Enrike i Enrikes (Enrique, Henriqu-ez); pogresno je Enrikve. V. -ez.

enti: v. n-1i.

cnzim, bolje nego encim.

cpoha, dat. epuhi i eposi.

Erlallgcn, erlangenski (Erlangenskirukopis): ne erlangenski.

crkondisn

erkondisn (sastavljeno). Cesto su po­godniji izrazi klimatizacija iii kli­ma-ureiJaj.

esej, esejist(a), esejistkinja, esejisti­ka, esejisticki.

eskalacija znaci postepeno pojaca­vanje (ratnih napora, iii i necegdrugog u figurativnoj upotrebi); nemoze biti sinonim za "invaziju","ofanzivu" i sl.

eskudo (portugalska novcana jedini­ca: bolje nego eskudos, sto je oblikmnozine).

eSelon, eselonirati, bolje i danas obic­nije nego esalon, esalonirati.

ETA: v. SKRACENICE NA -a.

etar, etra i eter, etera (u svim zna­cenjima).

-eti, -iti: v. -iti, -eti.

etiketa, pored znacenja nalepnica,znaci i skup pravda 0 lepom pona­sanju iii ceremonija!. Nije dobaroblik etikecija.

etil-alkohol iii etano!.

Etiopija, Etiopljanin, etiopski (neEtiopijac, etiopijski).

ETNICI: v.IMENA NARODA.

etno- sastavljeno: etnopark, etnoge­neza, etnomuzikolog itd.

Etoal (pariski trg, punim nazivomEtoile-Charles de Gaulle); neEtual.

48

Etrurija, Etrurac, -rka, etrurski; dan­as retko Etruscanin, -nka, etrus­canski.

euforijaje osecanje prijatnosti, odat­Ie i razdraganost, zanos, uzbudenje;pogresno se upotrebljava u smislu"mahnitanje, pomama, rusilackibes".

Euridika, dat. Euridiki.

-ev: v. -ov.

evandelj e, itd.: v. jevaniJelje.

-evi: v. -ovi.

Evripid i Euripid.

evro- (neevropo-): evrocentrican, ev­rocentrizam, evrokomunizam, Ev­roazija, Evrovizija, evrovizijski itd.

Evropa: Evropljanin, -anka, evropski,rede Evropejac (obicno u smislu"covek evropske kulture"), Evro­pejka, evropejski.

-evski: v. -ovski.

-ez kao zavrsetak spanskih prezimenakod nas se obicno prenosilo premapismu (Lopez, Rodrigez, Velaskezitd.) i P predvida da se zadrii takvatranskripcija. Prema sp. izgovorubilo bi ispravnije Lopes, Rodriges,Velaskes itd.; neka prezimena, kaoMarkes (Marquez), Gonzales ilijostacnije Gonsales (Gonzalez), prim­ljena su iskljucivo u tom obliku. Istovazi i za prezimena na -az (Dij az iIiDijas), -iz (Ruiz iii Ruis) i -oz (Mu­njoz iIi Munjos).

F

Fabijus je bolja transkripcija za fr.Fabius (prema uobicajenomnacinuprenosenja imena na-ius) nego Fa­bij is.

FABRICKI NAZIVI: v. MARK£.

fajda: v. vajda.

fak(a)t: moze se uvek zameniti sa Ci­njenica. Mn. faW iIi po latinskomfakta (mada su ovaj drugi oblik kri­tikovali pojedini gramaticari iz is­tih razloga kao i akta: v. to).

falanga, dat.falangi, gen. mn.falan­gi ifalanga.

FAP, FApo-a, FAP-u (fabrika);jap (ka­mion).

farisej, farisejski, obicnije negofarizej, farizejski.

fascikla ifascikl.

fasistoidan (blizak fasizmu): nefasizoidan, fasisoidan.

FBI, FBI-ja (bolje latinicom), iIi Ef­-Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.

fer:fer odnosJer igrac itd.;fer-plej.

ferije: mnozina z. roda, ne sr. rod.

fica (automobil).

FIDE (nepromenljivo prema P) ili Fi­da, Fide, Fidin.

FIFA: v. SKRACENICE NA -a.

fijasko (m.), mn.fljaska(sr.), obicnijenegofljasci.

fijat (automobil); Fijat, Fijata iIi FIAT,FIAT-a (fabrika). V. i MARK£.

fiks-ideja (s crticom); predlagano je,ali bez stvamog razloga, da se za­meni sa "fiksna ideja".

fJJozof, filozofski, filozoflja, filozofi­rati, prema nasem tradicionalnomizgovoru grckih reci: v. S i Z. Nisuopravdani oblici filosoj. filosofijaitd., primljeni iz ruskog.

filtar, filtra, gen. mn. filtara, boljenego filter, filtera.

finale se upotrebljava u muskom i usrednjem rodu: u sportskom zna­cenju cesci je sr. rod.

fioka

fioka, u fioei.

Firenca; Firentinac, -inka,firentinski.Javljaju se i oblici Florentinac,jlo­rentinski (prema lat.) i Fjorentinac,fJorentinski (prema ital.fiorentino).

firer (nem. Fuhrer): malim slovom,prema P. V. TITULE.

firnajz i fimajs (ifirnis, prema P).

fizickohemijski (koji se odnosi nafizieku hemiju); fizicko-hemijski(fizieki i hemijski). V. SLOZENlPRIDEVI.

Fjumicino (Fiumicino, rimski aero­drom): ne Fjumicino, FijumiCino.

flamenko (spanska igra), ne fla­mengo.

flamingo (ptica): po PR 60 mnozinaje jlaminzi. V. -0 (lMENlCE).

Flasing Medouz (Flushing Mea­dows).

foaje je m. roda, mnozinafoajei.

Foca, focanski, Foeak (rede Foea­nin), Foeanka. Poslednjih godinapreimenovana u Srbinje, ali bezstvamog razloga (Foea je staro slo­vensko ime grekog porekla).

foka, dat. foki.

foksterijer.

Foli Ber.zer (Folies Bergere), ne FoliBerie.

folk: folk pevac, folk repertoar i sl.(neobavezna crtica: v. CRTICA3. 6).

50

folklor i pridev fo/k/orni oznaeavajucelokupnu kulturu i obieaje jednognaroda; pogresno je svoditi ih naznaeenje narodnih igara (plesova).Izraz naeiona/ni folk/or je pleona­stiean: treba reci sarno folk/or iIinaeiona/ni obicaji, narodna umet­nost i sl.

fon: v. de.

FONETSKO I IZVORNO PISA­NJE: v. lZVORNO PlSANJE.

Forin ofis (Foreign Office). Pogresnoje "Forenj". V. USTANOVE.

Formen (engl. Foreman), ne Fore­man.

foto-: po P uvek spojeno, bez obzirana znaeenje (fotoaparat,fotorepor­ter, fotomontaza, fotokopija, fo­tokopirati; fotoce/ija, fotoe/ement,fotosinteza). Prednost crtici se dajesarno u "slobodnim i slueajnimvezama" kao foto-ate/je, foto­-iz/ozba, foto-materijal.

fotos nije dobro urnesto fotografzja,snimak iii slika.

fra: v. don.

FRANCUSKA lMENA: v. D VOS­TRUKA lMENA.

Francesko (Francesco), Franeeska(Francesca), ne Franc-. Franeeski(Franceschi), Franeeskija, ne Fran­eeskog.

Frankenstajn (Frankenstein), neFrankestajn.

51

frankofon (koji govori francuski:frankofone zemlje Afrike). Nefrankofonski.

Fransoa (Franyois): zbog dva vokalana kraju, najpogodnije je da ispredprezimena ostane nepromenjeno(npr.: Fransoa Miterana, FransoaMiteranu itd.). Sarno ako nemadruge mogucnosti, moze se menjati"Fransoe", "Fransoi" itd.

Fransoaz (Franr;oise) iii Fransoaza;u promeni Fransoaze, Fransoazinitd. V. -e (FRANCUSKO).

Franjo, Franje, Franji: v. -0 (IME­NA); sv. Franjo Asiski; franjevac,franjevacki, bolje nego francis­kanac, -anski.

Franjo Josif (austrijski car), boljenego Franc Jozef (po nem. FranzJoseph). U prevodima s drugih je­zika sre6e se i "Franc Dzozef',"Fransoa Zozef' i sl., sto je sasvimpogresno. V. IMENA VLADARA.

frekvenc(ij)a: v. -nca.

FUTUR

freska: dat. freski i fresci, gen. ron.fresaka.

fri-sop (i djuti-fri sop, v. to).

front: v. ISTORIJSKI DOGADAJI;VOJNE JEDINICE.

Fruska gora; fruskogorski.

fudbal, fudbaler, fudbalski: ne futbalitd.

Fudiijama iIi (planina) FudZi; suvisnoje "planina Fudzijama" jer reejamaznaei planina. V. JAPANSKA IME­NA.

Fuhimori (Alberto Fujimori, predsed­nikPerua), prerna sp. izgovoru, bo­lje nego Fudzimori, prema izvor­nomjapanskom.

funkcioner ifunkcionar.

Furlanija, furlanski; stanovnik jeFurlan, z. Furlanka. Suvisno je upo­trebljavati ita!' naziv Frijuli (Friuli).

FUTUR: v. BUDUCE VREME.

G

g.: v. gospodin.

Gacko, Gacka, u Gacku; Gacanin,-anka; gatacki.

gajka, dat. gajci, gen. mn. gajki.

gala: gala rucak, gala predstava i s1.(crtica nije potrebna: v. CRTICA 4).

Galbrejt (Galbraith), ne Galbrajt.

galijot.

Galilej, galilejevski, ali imenom i pre­zimenom Galileo Galilei.

galimatijas oznacava sarno nejasan,zapleten govor iIi pisanje: pogresnoga je upotrebljavati u znacenju"zbrke" uopste ("galimatijas okodeviza" i s1.).

gama: gama zraci (v. CRTICA 5).

Gana, ganski; Ganac, Gankinja iIiGanjanin, -anka.

garantija i garancija.

garsonjera (obicnije) i garsonijera.

Gaskojn (Gascoigne), ne Gaskoin.

gastritis, ne gastrit.

gauco: v. -0 (IMENICE).

gazda:gen.mn.gazda, negazdi;gaz­da Milutin, gazda-Milutina, gazda­-Milutinov itd. (iii sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

Gazela (velikim slovom kao nazivmosta u Beogradu).

Gazimestan, ne Gazi Mestan.

gde god (bilo gde),gdegod(ponegde):v. god.

gde, kuda, kamo. Ne smatra se pravil­nom upotreba recigde, negde, igde,nigde za oznaku cilja kretanja, npr."Gde tesT', "Gde ste krenuli?","Poslji ga negde", "Ne idem nigde".U ovakvim recenicama treba upo­trebiti kuda, nekuda, ikuda, niku­da, odnosnokamo, nekamo, ikamo,nikamo (danas uglavnom zastarelo,osim u hrvatskoj varijanti). Oblicikud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a)u starijemjeziku nisu oznacavali ciljkretanja nego put kojim se prolazi(up. ovuda, tuda, onuda), pa se ra-

53

zlikovaloKamo ideS? (odgovor: Namore, U podrum itd.) od Kuda ides?(odgovor: Kroz brda, Preko dvoristaitd.).

gda (gospoda), gdica (gospodiea).

gejzir i gejzer.

Generala Zdanova: u Ulici (ulici)generala Zdanova, ne "u GeneralZdanovoj". V. i ULICE.

general-major (pridev: generalma-jorski),general-pukovnik, general­-potpukovnik; general armije

generalstab, generalstabni iii gene­ralstapski.

genije i genij.

GENITIV MNOZINE (imeniee z.roda). Ako se osnova imeniea na-azavrsava s dva iii tri suglasnika, ugen. mn. one mogu izmedu njih daumetnu nepostojano a iii da dobijugenitivni zavrsetak -i. Prvom naCinuse daje prednost, pa je bolje npr.primedaba, maraka, pripovedaka,svetiljaka, krosanja, sabalja, basa­na nego primedbi, marki itd. Stirnipak ne treba preterivati: malo kobi upotrebio oblike majaka, pomo­ranadia, sluiaba, opazaka, doga­ma,jimata itd., kakvi se mogu naciu pojedinim gramatikama. Za oveposlednje imeniee najcesCi nastavakje -i, a takode i za mnoge druge kojenikad ne ubaeuju nepostojano a:lampi, molbi, borbi, nepravdi, hor­di, cavki, vojski, algi, kavgi, kalji,

GENITIVNI ZNAK

sansi, bransi, kopCi, kandii, tajni,cisterni, smetnji, radnji, normi, ta­bli, pertli itd. Poneke od ovih ime­niea mogu imati i nastavak -a(horda, alga, cisterna). Iskljucivoiii pretdno nastavak -a javlja se kodosnova sa zavrsetkom na st, zd, st,sc, sc, ks, ps: mnogo vrsta, lasta,zvezda, basta, gosca, bosca, taksa,elipsa itd.

GENITIV MNOZINE (imeniee m.roda). Imeniee sa zavrsetkomkt, nt,pt, rt u gen. mn. umecu nepostojanoa, bilo da to a mogu dobiti i u nomi­nativu jednine iii ne: elemen(a)t­elemenata, projek(a)t - projekata,koncept - koncepata, patent - pa­tenata itd. Preporucljivijije gen. mn.kontakata, delikata, inserata negokontakta i sl. Glas a se umece i kodjednog dela imeniea sa zavrsetkomsuglasnik + I: bicikala, ansambala(bolje nego ansambla), ali sarnospektakla. Sa drugim suglasnickimzavrseeima umetanje a nije uobi­cajeno: obliei kaoakorada, obelisa­ka, diftonaga, patrijaraha danas suuglavnom izisli iz upotrebe. V. NE­POSTOJANO a.

GENITIVNI ZNAK stavlja se naposlednje slovo da bi se razlikovaogen. mnozine od oblika jednine, npr.imam prijatelja, podaci iz instituta,znacenje reef. Sa istom vrednoscuupotrebljava se i vodoravna erta,znak duzine: prijatelja, institutii,

GENITIV, PRISVOJNI

reCi. Ne treba stavljati ove znakekadaje jasno da je posredi mnozina,bilo po obliku imenice (projekata,rno/hi) iIi po susednim recima("Imamdosta prijatelja", "podaci izsvih instituta" i sl.).

GENITIV, PRISVOJNI: v. PRIS­VOJNI PRIDEVI.

GENITIV, SLOVENSKI: tako senaziva genitiv upotrebljen urnestoakuzativa u odrecnim recenicama,npr. "Ne znam muirnena", "Nismoculi vaseg odgovora", "Pridi, Mar­ko, ne zameci kavge". Ovakav ge­nitiv svojstven je starijem i narod­skom jeziku; danas se uglavnomcuva u hrvatskoj varijanti, dok se usrpskoj zamenjuje akuzativom (Neznam mu irne, itd.).

GEOGRAFSKA IMENA (pisanjepocetnog slova). Prema Pravopisu,u imenima naselja, drZava, zemaljai kontinenata sve reci osim veznikai predloga pisu se velikim pocetnimslovima: Vrnjacka Banja, Novi Sad,Crna Gora, Bosna i Hercegovina,Petrovac na Mlavi, Sjedinjene Ame­ricke DrZave. U ostalim geograf­skim nazivirna sarno prva ree imaveliko slovo (Jadransko more, Tihiokean, Balkansko poluostrvo, Crno­gorsko primorje, Goli otok, Bliskiistok, Suecki kanal, Rt dobre nade),osim u slucaju da je i neka drugaree vlastito ime (Velika Morava).Na isti naein pisu se i nazivi admi-

54

nistrativnihjedinica: Jufuomoravskiregion, Moskovska oblast. Sarno unekim slucajevima gde je "neka­dasnja opsta imenica uglavnom...postala sarna po sebi vlastito ime",kao Gorski Kotar, Srpska Krajina,Hrvatsko Zagorje, P propisuje obavelika slova, stirn sto ni malo slovou drugoj reCi ne bi bilo pogresno.

Transkribovana strana imena kaoSijera Nevada, Rio Grande, 1st Ri­ver, Long Ajlend pisu se velikim slo­yom obeju reCi, buduci da su "za nasjezicki sistem nemotivisana i ne­prozirna". To ne vazi za prevedenastrana imena kao Ognjena zemlja,Zuta reka, Aralsko jezero, niti zaimena koja nisu geografska (v.USTANOVE, NASLOVl).

Za nazive drzava iz proslosti v.ISTORIJSKA IMENA.

Za spojeve prideva s geografskimimenom nema sigurnih propisa: PR60 daje s jedne strane juina Evro­pa,jugoistocna Evropa, istocna Sr­hija, zapadna Bosna, s druge straneSrednja Evropa, Srednja Arnerika,au nekim slueajevima pravi razliku:zapadna Evropa kao geografskipojam, a Zapadna Evropa kadoznacava "zemlje i narode". U sva­kom slueaju, nazivi kontinenata idrzava pisace se s oba velika slova:Severna Amerika, Juzna Amerika,Severna Koreja, Novi Zeland itd.

geopoliticki.

55

Getingcn (Gottingen), getingenski:ne getingenski.

geto, m. roda, u mnozini sr. roda(geta).

Gi (fr. Guy), ne Gij.

Gibson (Gibson), ne Dzibson.

Gilbert: u engleskom se izgovara Gil-bert (ne Dzilbert), u franeuskomZilber.

gladak, glaai, najglaai i glatkiji,najglatkiji.

GLAGOLSKI PRILOG PROSLI,kao i sadasnji (v. sledecu odred­nieu), mora imati zajednicki subjekts glavnom recenieom. Stoga jepogresno npr. "Presavsi j edva sto­tinak metara, ukazala nam se josjedna rusevina"; treba iIi "Pre­savsi ... ugledali sma jos jednurusevinu" iIi "Posta sma presli...ukazala nam se jos jedna rusevina".

GLAGOLSKI PRILOG SADAS­NJI gradi se dodavanjem nastavka-Ci na 3.liee mnozine sadasnjegvre­mena: cekaju-Ci, rade-Ci. poznaju­Ci. Ovaj oblik uvek se odnosi nasubjekt glavne receniee, pa su po­gresne npr. receniee "Pregledajucievideneiju, pao nam je u oci velikibroj izostanaka" (treba: Dok smapregledali... iIi: PregledajuCi evi­deneiju, zapazili sma... ), "Kakva suiskustva stecena gradeci ovo nase­lje?" (treba: dok se gradilo ovo na-

god

selje, u toku gradnje ovog naselja i 'sl.).

U funkeiji prideva, ovaj oblik seupotrebljava da oznaCi stalnu oso­binu: vladajuca klasa. olaksava­juce okolnosti, svetleea reklama.leteCi tanjir itd. Nije pravilno upo­trebljavati ga kao glagol, vezan zaodredeno vreme i pracen priloskimodredbama, npr. "trenutno nedo­stajuca sredstva", "nedostajucasredstva za gradnju", "savremenijemisleci Citaoei" i sl.

gledalac (ne gledaoc), mn. gledaoci,gledalaca.

glikoza i glukoza.

Gloster (Gloucester). ne Glocester,Glosester; Glostersir (Gloucester­shire), ne Glostersajr.

gnev, gnevan. gneviti, razgneviti(ekavski); obliei gnjev itd. suijekavski.

gnezdo (ne gnjezdo), gnezditi se,ugnezditi se; ijek. gnijezdo, (u)gni­jezditi se.

Gnjilane, u Gnjilanu (ne u Gnjilani­rna, Gnjilanama).

god se pise odvojeno kad ima znacenjesvaki, bilo koji, npr. sto god rekao,koga god naae§, kakvi god bili, gdegod se nalazio, kud god da adem,kadgodzelis itd. Sastavljeno se piseu oblieima koji znace neodredenost,npr. stogod (ponesto), kogod (pone­ko), kakavgod (nekakav), gdegod

GODlNE I DECENIJE

(ponegde), kakogod (nekako), kad­god (pokatkad) itd. Kao godse piseodvojeno.

GODINE I DECENIJE. Sedam­desete godine XX vekajesu godineod 1970. do 1979, osamdesete go­dine od 1980. do 1989, dvadesetegodine od 1920. do 1929. itd.Naprotiv, decenije pocinju jedini­com i zavrSavaju se nu1om: osmadecenija obuhvata godine od 1971.do 1980, deveta decenija od 1981.do 1990, treea decenija od 1921.do 1930. itd.

Pos1ednja godina XX veka je2000; prva godina XXI veka je2001. V. i DATUM!.

godinu-dve.

godisnji, godisnjica (u spoju s bro­jem): v. SLOZENICE S BROJEM

gol-aut, gol-razlika. gol-linija (s cr­ticom); golgeter (sastav1jeno).

Golijat (biblijska 1icnost);golijat (div,snazan covek).

Goli otok; Go1ootocanin (nekadasnjilogoras na Go1om otoku), golo­otocki.

GoIsvordi (Galsworthy), ne Gols­vorti.

Gomez iIi Gomes (Gomez): v. -ez.

gonilac (ne gonioc), mn. gonioci.gonilaca.

Gonzales iIi Gonsales (GonzQ/ez):v. -ez.

56

gore-dole.

goreimenovani, gorenavedeni, gore­pomenuti (sastav1jeno po P), ali: vecgore imenovani.

Gornji Milanovac, Gornja Stubicaitd. (oba pocetna slova velika u ime­nima nase1ja); Gornji grad (imegradske cetvrti iIi opstine); gornjaBosna.

gornjo-: gornjovaroski, gornjograd-ski itd.

Gorski kotar.

Gorski vijenac.

goruci (goruce pitanje i s1.) nijepogresno, jer je to pridev nasIedeniz staros1ovenskog, a ne glago1skipri10g (koji glasi gored);

gospa: gospa Mara, ali gospa-Mare,gospa-Marin itd. (iIi sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

Gospic, gospicki, Gospicanin, -anka.

Gospod (i Gospodin, kada je u tomznacenju); malogu uzvicima i psov­kama (gospoda mu njegovog, 0,

gospode! i s1.). V. BOZANSTVA.

gospodar: vokativ gospodaru, redegospodare; gospodarom i-em; gos­podarov i -ev; Gospodar JovanovaiIi Gospodar-Jovanova (u1ica).

gospodin: skracenog. (neg-n, g-na is1.); u mnozini gg. (ali je bo1je titu­1isati pojedinacno, npr. g. Matic ig.Simic, iIi pisati uce10, npr. gospodaposlanici).

57

gospodnji (u crkvenirn tekstovirna iGospodnji ).

gospoda: skraceno gda; gospodica:skraceno gdica.

gospostina (ne gospodstina).

gosca: gen. rnn. go§{;a (ne gosCi).

gotovo: v. skoro.

Gradac: predlozeno je da se rnenjaGradca, Gradcu, po analogiji sprirnerirna zadrZavanja d koje dajeP 60 (Zabrdca, Brgudca), a i radirazlikovanja od irnena Grac (u Aus­triji). Drugi strucnjaci srnatraju daje pravilno sarno Gradac - Graca,Gracu (kao sudac - suca i s1.).

Gradiscanski Hrvati, s velikirn G"kao etnografska skupina" ali i srnalirn, "opisno" (PR).

GradiSka, u Gradiski i Gradisci;Bosanska Gradiska, Nova Gradis­ka, Gradiscanin, -nka.

GRADOVI: v. GEOGRAFSKA lME­NA.

GRAD"SKE CETVRTI: v. vue£.Graham: tradicionalna transkripcija

leod nas (narocito u izrazu Graha­mov hleb), ali stvami eng1. izgovorje Grej em iii Grel1l.

granata je sarno artiljerijski rnetak;pogresno je "rucna granata" (buk­valan prevod engl. iIi fl'. grenade)umesto rucna bomba.

griz

gran pri (fl'. grand prix): velikirnpocetnirn slovorn ako je naziv odre­dene rnanifestacije.

gravira i gravura (od fl'. gravure).Francuski nastavak -ure kod nas seneki put prenosi sa i (lektira, uverti­raj, a neki put sa u (brosura, avan­tura).

GRCKA IMENA: v. -os; S i Z.

grCko-rimski.

grebati i grepsti; grebao, grebala igrebla; grebacu i grepscu.

Gregorcic (slovenacki), Gregorcic(srpskohrvatski).

grejpfrut: u Hrvatskoj i BiH upotre­bljava se i skraceni oblik grejp iIigrep. Predlozne zamene limunika,gorcak, iutunja i s1. nisu prihvaceneu praksi.

grend slem (oznaka teniskih tumira),ne gren slem.

Grinic (Greenwich), ne Grinvic;grinicki (rneridijan itd.). Londonskacetvrt s poznatorn opservatorijornizgovara se Grinic (iJi Grinidz);nekoliko naselja istog imena u SADizgovaraju se Grenic: tako i GrenicVilidz (Greenwich Village), umet­nicka cetvrt u Njujorku.

gristi, grizen (ne griien: tako i izgri­zen, nagrizen, ugrizen, odgrizen,zagrizen itd., ali zagriien kaopridev, v. to).

griz, ne gris.

Grocka

Grocka, u Grockoj; Grocanin, -anka;grocanski.

gro-plan (bolje: prvi iIi krupni plan).

groteska, u groteski (bolje negogrotesci); gen. mn. groteski (retkogrotesaka).

Gruco Marks pogresno, treba Grauco(eng!. Groucho Marx).

grudi, gen. grudf (ne grudiju).

grundig (marka), Grundig (fabrika);ne Grunding.

Gruzija: gruzinski igruzijski; Gruzin,-inka i Gruzijanac, -anka (ne Gru­zijac, -ijka).

Gubec, Gupca, Gupcev.

gubitak, mn. gubici.

gubitas: lose skovana rec, ali joj dosadnije nadena zamena.

58

gubitnik je skovano po ugledu nadobitnik, ne sasvim ispravnomanalogijom (ne postoji imenica kojabi odgovarala imenici dobit), ali jedanas u sirokoj upotrebi. Suvisanjeanglicizam luzer.

gugutati, gugucem i gugukati, gu­gucem (pored gukati, gucem).

gugutka, dat. gugutki. gen. rnn. gu­gutaka iii gugutki.

guska, dat. guski (obicnije nego gus­ci, kako je u PR), gen. mn. gusaka;gusCica (mala guska) i guskica(odmila).

guscji i gusciji (drugi oblikje laksi zaizgovor).

Gutenberg, ne Gutemberg.

H

h. lzvestan broj reci, kao a/va, am,amaj/ija, ama/ (amalin), amam,asura, atar, caura (sa izvedenica­rna), jova, unjkati, unjkav, bile suproglasene pogresnima u PR 60,koji je dopu.stao sarno ha/va, ham,hamajlija, hama/(in), hamam, ha­sura, hatar, cahura,joha, hunjkati,hunjkav. Ovakvo ogranicenje neodgovara stvamom stanju u knjiz.jeziku istocnih krajeva, gde se obli­ci sa h gotovo uopste ne upotreb­ljavaju. U novom PR uglavnom sejedni i drugi oblici prihvataju kaoravpopravni. V. i pojedine reci sah.

Habzburg (bolje nego Habsburg, pre­rna P), hab::budki; HabzburgovciiIi Habzburzi (dinastija).

Hadzi-. Prema Pravopisu, prezimenas dodacima hadii, llZlIl1 i s1. pisu scsastavljeno, bez crtice: Hadzi­pavlovic, Hadziomerovic, Uzun­mirkovic, Belimarkovic i s1. Ovasvakako vazi i za prezimena naPop­(Popdimitrov i s1.). Pravopisna

odredba ipak ne iskljucuje pravonosioca prezimena da sam odredinacin pisanja u skladu s porodicnomtradicijom (npr. Cincar-M~kovic).

Haiti, sa Haitija, na Haitiju (ne naHaitima, jer nije mnozina). Up. Ta­hiti.

hajde, hajdemo, hajdete; krnji oblicihajd, hajdmo, hajte prema PR 60pisu se bez apostrofa. Oblici sa h,prema PR, bolji su nego ajde, aj­demo itd.

Hajde de (nije potreban zarezposle prve reCi).

Hajd park (Hyde Park).

Hajduk Veljko, Hajduk-Veljka,Hajduk-Veljkov itd. (iii sve bez cr­tice): v. CRTICA UZ IMENA,'NADIMC1.

haj fideliti (eng1. highfldelity- viso­ka vemost), ceSce u skracenom ob­liku hi fl, izg. haj faj (pogresno jehaj fl).

hajka, dat. hajei, gen. mn. hajki.

Hal

Hal (Hal, eng!. heno ime): razhkovatiod prezimena HoI (Hall).

halapljiv, halapljivost, ne alapUiv.

halo i alo (telefonski poziv).

Hamfri (Humphrey), ne Hemfri.

haps, hapsana, (u)hapsiti. (u)hap-senik, ne aps itd.

harakiri, mn. harakiriji. Ne harikiri.

hareiti, bolje nego arCiti.

haringa, dat. haringi, gen. mn. ha-ringi i haringa.

harlekin: v. arlekin.

harmonijum i harmonij.

Hart (eng!. Hart, Harte): razhkovatiod Hert (v. to).

Havana (grad), havana (cigara).

Heder (Heathef; eng!. zensko ime): neHeter, Hiter.

Helen, Helada: v. Jelin.

helijum i helij.

Helsinki, Helsinkija, helsinski; Hel­sincanin, -anka.

Hemfri ne nego Hamfri (v. to).

HEMIJSKA JEDINJENJA. Sloze­ni nazivi eijije prvi deo nepromen­ljiv pisu se s crticom: natrijum-hlo­rid, magnezijum-sulfat, ugUen-di­oksid, srebro-nitrat itd. Oni saspojnim vokalom 0, kao hloro­vodonik, sumporovodonik, pisu sesastavIj eno.

60

hemisfera, ne hemisvera.

hemoroidi (suljevi), ne hemeroidi.

Hempsir (Hampshire), ne Hempsajr.

Henrih iIi Henrik se eesto upotreb-Ijava za imena pojedinih evropskihvladara iz proslosti. Posto to nije niizvomi ni odomaceni oblik, bolje jeime navoditi u originalu: Henri(Henry) za engleske vladare, Hajn­rih (Heinrich) za nemacke, Anri(Henri) za francuske itd. Up. Vi­Uem.

hepiend.

herbarijum i herbarij.

Herceg Novi (bolje odvojeno premaP), Hercegnovljanin, -anka, herceg­novski.

Herod ne nego Irod (v. to).

heroin.

heroj, heroizma, heroina, heroika.

Hert (John Hurt, William Hurt, glum-ci): drugoje prezime Hart (v. to).

Hesiod, bolje nego Heziod. V. s i Z

(iZgOVOf).

hidratantni krem (koji vlazi kozu),ne hidrantni.

hidro- uvek sastavljeno: hidrocentra­la, hidroelektrana, hidroavion itd.

Hilandar, hilandarski, bolje negoHilendar, hilendarski.

hiljadarka, dat. -arci i arki, gen. mn.-arki.

61

Himalaji, na Himalajima: nije uobi­cajeno Himalaja, na Himalaji.

hiper- uvek sastavljeno: hipermode­ran, hiperprodukeija itd.

hiperrealizam, hiperrealist(a), -isti­cki.

hitac, hiea, mn. hici.

Hju (engl. Hugh), ne Hjug, Hjudz;Hjuz (Hughes, prezime).

hlapiti: kao ishlapiti (v. to).

hobi, hobija, mn. hobiji.

hocd-necd; hoeu-neeu.

Hok, Hokins (Hawk(e), Hawkins): neHouk, I-Ioukins.

hokus-pokus.

Holandija: naglasak je na drugomslogu, ne l1a prvom.

HOLANDSKA IMENA. Holandskijezik ima slozen vokalski sistem inedoslednu ortografiju, pa je teskodati sigurna pravila za transkripci­ju. Spoj ae se prenosi kao a (Claes- Kla~), ee kao e (Vermeer - Ver­mer), 00 kao 0 (.loop - .lop), oe kao11 (De Boer - De Bur), ou kao au(Hmilen -- Hauten), ij kao ej ili aj(Dijkstra - Dejkstra ili Dajkstra),III i u.v kao oj (Zuider Zce - ZojderZe, CruYfl- Kroj f). Spoj seh se citash (ne §), npr. Selieveningen - She­veningen; slovo g se gotovo uvekizgovarah, ali se kod nas po tradicijiprenosi kao g (Van Gogh - VanGog, l-luygens -- Hajgens iii bolje

Hristos

Hojgens). Za iscrpnije podatke v.Pravopis, tacke 165-169.

holokaust (grcka rec, danas u zna­cenju "pokolj Jevreja pod nacisti­rna"): nema potrebe da se prenosiengleski izgovor holokost.

Hon, Goldi (Goldie Hawn), ne Houn.

Honduras, Hondurasanin, -anka:honduraski, bolje nego hondura.fki.

Hongkong (bolje nego Hong Kong);hongkon.fki.

honorisati ili honorirati (nagradivatihonorarom), ne honorarisati.

Horhe (sp. Jorge); portugalsko (i bra­zilsko) Jorge izgovara se Zode (neZarge).

ho-ruk (uzvik).

Hose (sp. Jose), ne Hoze. Portugal­sko (i brazilsko) Jose izgovara seZoze.

Ho Si Min iIi Hosimin (bivsi Sajgon),ho.fiminski.

hranilac (ne hranioc), mn. hranioei,hranilaca.

hrapav, hrapavost, ne rapav, rapa­vost.

hrbat, hrpta ili hrbata.

hrcak, mn. hreci ili hrNwvi.

hrid j e obicno z. roda, ali se dopusta im.: te visoke hridi j li ti visoki hridi.

Hristos i Hrist, u padezima sarno:Hrista, Hristu, Hristov.

hromozom

hromozom, obicnije nego hromosom.

hropac i ropac.

hrskati, hrskav, hrskavica, ne rskati,rskav, rskavica.

hrvastina, ne hrvatStina.

hrvati se, hrvacpogresno, treba: rvatise, rvac.

Hsinhua (agencija) ne nego Sinhua.

62

hteo ne hteo (bez crte prema P). Istovazi i za druge spojeve ovog tipa:znala ne znala, radio ne radio itd.

huka, dat. huci.

humka, dat. humci, gen. mn. humki.

humoreska: kao groteska (v. to).

hura iura (uzvik).

hvale vredan (ne hvalevredan).

I

i. Pogresne su konstrukeije kao "ne­razvijene i zemlje u razvoj:.l", "napostanskim i saiterima banaka","izmene penzijskog i zakona 0

doprinosima", gde je atribut ostav­ljen bez imeniee. U takvim sluca­jevima imeniea se mora ponoviti(nerazvijene zemlje i zemlje u raz­voju) iIi upotrebiti drukCiji skiopreceniee (nerazvijene zemlje i onel/ razvoju; na salterima posta i ba­naka).

Vidi i: ni.

i-: v. ni-.

iako sastavijeno u znacenju mada,premda ("PomoCi eu yam iako samumoran"), inace rastavljeno ("Akomozes i ako znas, pomozi": "I akopadne, nece se razbiti").

Iberija; Iberae (bolje nego Iberijae);iberski (boIje nego iberijski), lber­sko poluostrvo.

ibn: v. el.

Ibzen (uobicajeno kod nas; premanorveskom izgovoru tacnije je Ib­sen).

-ica. Od imeniea s ovim zavrsetkomprisvojni pridev zavrsava se na-iCin: kraljiCin, drugaritin, Dani­cin, MimiCin, Sujicin itd., ne kralji­Gin itd. Izuzetak su imeniee na-Cica(v. to).

-ie, ne -ie, u svim siovenskim prezime­nima osim srpskohrvatskih (slove­nackim, poIjskim, ukrajinskim itd.),kao i u ruskim imenima po oeu:Sergejevic, Nikolajevic itd. Oblieikao "Oton ZupanCic", "Petar IlicCajkovski", mada ih P (tacka 105e) dopusta "kao dubletnu moguc­nost", danas su zastareli.

Od sh. licnih imena neka imaju-it a neka -ie: Radic, Dobric aliMiIie, Batrie itd.

Imeniee koje oznacavaju vrsioearadnje imaju nastavak -it: vodic,gonic, branic, teklic, ribic. V. i:-jevic; ljutie; moskvic.

iciji

iciji, i od cega, i za cijeg itd.

ici. Izraz "Kako ide?" puristi naziva­ju germanizmom i traze da se za­meni sa "Kako jeT; ipak, drllgislicni spojevi, npr. "Ide Ii?", "Kakoide posao?", "Ovako ne ide" defi­nitivno sllllsvojeni II knjiz. jeziku.

fa na (neSto) II znacenju teiiti(neeemu) pripada birokratskom sti­lu. Receniee kao "Mi idemo na stoveci izvoz", "Ne treba ici na po­skllpljenja" mogu se bolje iskazati:"Cilj namje da sto vise izvezemo","Ne treba traziti izlaz u poskllplje­njll" i sl.

identican, identitet, identifikovati(-icirati), ne indentican itd.

idi mi - dodi mi (erta s razmakom):v. CRTA.

Iglesijas (Iglesias, sp. prezime): neInglesijas,Iglezijas.

iglu (eskimska kllciea od Ieda), neigloo

ignorantski znaCi "neznalacki"; nemoze znaCiti "koji nesto iii nekogaignorise". U tom znacenjll treballpotrebiti iIi neki oblik glagola ig­norisati iIi prideve nemaran, nipo­dastavajuCi, potcenjivacki i sl. Ig­norancija znaci "neznanje", nijeisto sto i ignorisanje.

'Igo (fr. Hugo), Igoa, Igoov.

-ij: v. -ijum.

64

-ijac se javilo u novije vreme pod llti­cajem mskog jezika. Za neka ime­na je takav zavrsetak neizbezan(npr. Sirijae, Libijae), ali gde godje mogllce treba mll pretpostavitisllfikse -ac iii -ijanac: Somalae,Tanzanae, Bolivijanae, ne Somali­jae itd. Tako i Gruzin (iii Gruzija­nae) i Bask, ne Gruzijae i Baskijae.

-ije i -ij. Latinski nastavak -ius kodnas se II imenima zamcnjllje obavcz­no sa -ije, npr. Iulius ~ Jlllije, Ovi­dius - Ovidije i sl. U zajednickimimenieama se llpotrebljava i nasta­yak -ij: genije, patricije, nuncije igenij itd. V. -ijum.

ijedan (ikoji), i od jednog, i 0 jed­nom itd.

ijekavski, ijekavac, ijekav§tina,obicnije negojekavski itd.

-iji: v. F-ijka: v. -ijac.

-ijski: ovaj nastavak javlja se u pri-devima izvedenim od imeniea na-ija (istorijski, televizijski, kom§ij­ski, austrijski) i od svih imeniea cijise genitiv zavrsava na -ija (Mali,Malija - malijski, Tokio, Tokija ­tokijski, aluminij, aluminija - alu­minijski). Upotrebljava se i u nekimdrugim slllcajevima gde ne postojipogodniji sllfiks: gegijski, toskijski(nazivi dvaJu osnovnih dijalekataalbanskogjezika, od imeniea Gegai Toska), baskijski (od Bask, v. to).

65

-iju, kao nastavak za genitiv mnozine,javlja se u gost - gostiju, kokos ­kaka.~iju, va.\' - vasiju i u nazivimadelova tela: ociju, usiju, prstiju(pored prsta), noktiju (i nokata),kostiju (i kostf), prsiju (pored prsai prsi). Pogresno je zubiju, ustiju,grudiju, vratiju. Vidi i sviju.

-ijum i -ij od lat. -ium (npr. kaleijum- kalcij, kriterijum - kriterij, audi-torijum - auditorij itd.) podjedna­ko su dobri nastavci; prvi se danasu Srbiji vise upotrebljava. Pogresnoje pisanje bezj (kaleium i s1.).

ikad(a) (bilo kad).

ikakav, i ad kakvog, i za kakvll itd.V. ni-.

ikamo (bilo kamo; bilo kuda).

iko, ikaga; i a kame, i za koga itd.V. ni-.

ikoji, i od koUe)g(a) itd. V. ni-.

ikoliko (makar koliko).

iks-noge; iks-zraei (ili bez crtice: v.CRTIG4 5).

ikud(a) (bilo kuda). V. gde, kuda,kamo.

ilirski pokret, ilirizam (v. POKRE­Tl); ilirac.

imalac (ne imaoe); nm. imaoei, ima­laea.

i malo (= makar malo, iole); P nepredvida pisanje imalo.

imao-nemao, imala-nemala.

IMENA

IME I PREZIME. Licno ime uvekdolazi ispred prezimena, npr. PetarVasic; obmuti poredak (Vasic Petar)treba primenjivati sarno u spiskovi­rna, gde je neophodan zbog az­bucnog reda.

Muska prezimena se moraju me­njati po padezima kao i imena (zaPetra Vasica, s Petrom Vasicem, neza Vasic Petrai s1.). Ako istom pre­zimenu prethode muska i zenskaimena, prezime ce biti nepromenlji­vo jedino ako je zensko ime na pos­lednjem mestu: ad GO/'dane, Petrai Branka Vasica; ad Petra, Brankai GO/'dane Vasic. V. i ZENSKAPREZIMENA.

Strana muska imena ispred pre­zimena ne treba ostavljati nepro­menjena: umesto sa Rej Carlsom,Zil Vernovi romani, prica a CarliCaplinu, treba s Rejom Carlsom,romani Zila Verna, prica a CarlijuCaplinu. Ipak promenlj ivost prvogdela izostaje kod nmogih vanevrop­skih imena gde ne znamo tacno daIi j e posredi ime i prezime iiiviseclano ime, npr, Seku Ture, IdiAmin Dada, Bani Sadr, Pol Pot itd.;isto i kod svih kineskih imena (v. to).V. i: JAPANSKA IMENA; DVO­STRUKA IMENA.

IMENA. Pored prethodne i sledeCihodrednica v, i: IME I PREZIME;DVOSTRUKA IMENA; ZENSKAIMENA; ZENSKA PREZIMENA;GEOGRAFSKA IMENA; MITO-

IMENi\ LISTOVi\

LOSKA IMENA; ZIVOTINJSKAIMENA; HOLANDSKA IMENA,ITALIJANSKA IMENA; JAPAN­SKA IMENA; KINESKA IMENA;POLJSKA IMENA; PORTUGAL­SKA IMENA; RUSKA IMENA;KLUBOVI (IMENA); NADIMCI;MARKE; takode pojedina imena ikarakteristicne zavrsetke.

IMENA LISTOVA i casopisa ne tre­ba prevoditi: "Muvman uvrije", ne"Radnicki pokret"; "Nejcer", ne"Priroda" itd.

IMENA NARODA, drzavljana, sta­novnika mesta i pokrajina pisu sevelikim pocetnim slovom: Arapin,Grk, Francuz, Evropljanin, Sloven(Slaven), Svaba, Vojvodanin, Lica­nin, Zagorac, Bavarac, Dubrov­canin, Londonac itd. Kod imenakoja se mogu shvatiti i kao oznakerasa postupak nije ujednacen: ve­likim slovom se pisu lndijanac,Jevrejin, Rom, Ciganin (PR pred­vida i ciganin "figurativno"), uvekmalim belae, emac i ervenokoiac.

Upotrebljeno kao zajednickaimenica za oznaku predmeta, zivo­tinje, biljke i sl., ime naroda se pisemalim slovom: sarplaninac (pas),hereegovae (duvan), arapin (konj)itd.

Prisvojni pridevi od ovih imenapisu se velikim slovom (Nemcev,Splicankin itd.); pridevi na -ski,-Ski, -cki imaju malo slovo (azijski,

66

engleski, njujodki), osim ako su usastavu geografskog imena (Srem­ski Karlovci, Becka suma).

V. Cileanae; kozak; Musliman:Primorae: preeanin: Sik: solunac.

IMENA PAPA treba uvek davati uprilagodenom obliku, a ne u itali­janskom: Jovan (ne Dovani), Pavle(ne Paolo), Pije (ne Pio), Grgur (neGregorio), i tako isto Benedikt, Kle­ment. Sikst, Urban, Bonifacije itd.Ital. lnnoeenzo kod nas glasi 1no­kentije iii 1nocencije, a ital. Leone- Lav iii Leon.

IMENA VLADARA danas se uglav­nom ne prevode: Elizabeta (Eliza­beth), Luj (Louis), Huan Karlos(Juan Carlos), ne Jelisaveta, Ludo­vik iii Ljudevit, Jovan Karlo i sl.1pak se prevedeni oblik mora upo­trebiti u slucajevima gde je odavnoprihvacen: Petar Veliki, Karlo V itd.Ako se redni broj pise slovima, imaveliko pocetno slovo: Karlo Peti,Petar Prvi Karadordevic. Vidi i:NADIMCI; Franjo JosiI Henrik:Viljem.

IMENICE MUSKOG RODA NA-3 U jednini dobijaju atribut u m.rodu: nas sluga, dobar sudija, ve­liki vojvoda, bogati gazda i sl. Onekoje po smislu nisu izriCito vezancza muskarca mogu imati i atribut uz. rodu: On je velika pijanica. Bioje nasa dobra musterija. U mnozinisve ove imenice prelaze u z. rod: te

67

sluge, .I've sudije, stare§ine su nare­dile, dosle su kolege i s1. Po mis­Ijenju M. Stevanovica, nije pogresnani upotreba muskih oblika prideva iglagola u mnoiini (slaganje poznaeenju), kao u primeru iz lveAndrica "ljednog i drugog supod­sticali mocni pase".

imenilac (ne imenioc), mn. imenioci,imenilaca.

Imotski, iz lmotskog, imotski (pridev),1mocanin, -canka.

imperfekt i imperfekat.

impu[sivan, bolje nego impulzivan.

imun, imunitet na nesto (iii premaneeemu), ne od neeega.

-in: v. -ov.

inace: ponekad se upotrebljava kaosuvisan umetak ("Petrovic je inacerodeni Beogradanin" i s1.): madatakva upotreba u naeclu nije pogres­na, ne treba s njom preterivati.

inadzija, inadiika, dat. inadiiki.

incest: pridev incestni iii incestualan.

indicija je znak na osnovu koga se iz-vodi neki zakljueak (obieno 0

krivienom delu); indikacijaje uput­stvo, ukazivanje, a u medicinioznaeava oboljenje ili simptom kodkoga treba primeniti odredeni lek.

indigo: indigo papil; indigo kopija(crtica neobavezna, v. CRTICA 3).

Indijanapolis (Indianapolis), ne 1n­dijanopolis.

mo-

Indijanci: suvisno je" americki 1ndi­janci" (obieno u prevodima sa za­padnih jezika, u kojima ista reeznaei i lndijanac i 1ndijac). Kod naspridev ima smisla samo ako se go­vori 0 severnoamerickim, srednjo­americkim odn. juinoamerickimlndijancima.

indijanska imena: v. NADIMCI.

Indijski okean.

indoevropski; lndoevropljani.

Indonezija: 1ndoneianin, ne Indone-zijac; indoneianski, bolje nego in­donezijski.

infarkt, ne infrakt.

informatika je nauka 0 koriscenju iprenosenju informacija (prven­stveno pomocu raeunara); pogresnoje upotrebljavati tu ree da oznaei"skup informacija" iii "naCin oba­vestavanja j avnosti".

infra- sastavljeno: infracrven, infra­struktura itd.

inicijativa za nesto, ne 0 neeemu.

injekcija (CirilicomI1HjeKUl1ja). Izgo­vor sa nj (11I-beKUl1ja) vise odgovaraglasovnim zakonima naseg jezikanego in-jekClja, kako propisujuprirucnici. Pogresno je "inekcija".Up. konjunktura.

ino- se javilo najpre u inokorespon­dent i inokorespondencija, a u no­vije vreme i u inopartner, inozas­tupnik, inokredit i s1. Ovakve slo-

insckt

zenice nisu pogresne, ali izvan uskostrucnih tekstova bolje je reCi inos­trani partner i s1. P dopusta i pisanjes crticom kad su u pitanju "slo­bodne, katkad ironicne sprege", npr.ino-jildba/er, ino-direktive.

insekt i insekat.

insert znaci umetak (od lat. inserere- umetnuti), posebno filmski snimakkoji se ubacuje u televizijsku emisi­ju. Pogresno se upotrebljava u zna­cenju od/omak ili iseeak.

instanc(ij)a: v. -nca.

instant: instant supa, instant kafa is1. (crtica nije neophodna: v. CRTJ­CA 4).

instinkt, instinktivan.

INSTRUMENTAL imenica muskogroda ima nastavak -em ukoliko seimenica zavrsava na meki suglas­nik, tj. naj, Ij, nj, d, C, i, S, c iii c:zmajem, konjem, noiem, krojacem,/ovcem itd. Ali ako suglasniku ne­posredno prethodi glas e, nastavakce glasiti -om: sprejom, hmeljom,/upeiom, Becom, zecom, mesecomitd. Od prvog pravila mogu odstu­piti imenice na -s (jurisom, pli§om,gu/asom, pored jurL~em itd.), oddrugog pojedine imenice na -c i na-Ij (I-tre/cem, svecem; prijateljem,lIc'iteljem, upraviteljem, pored re­deg prijateljom itd.). Medu imeni­cama na -ar, car ima sarno carem,dok za ostale nema sigumog pravi-

68

la: /ekarom i /ekarem, vodenicaromi vodenicarem, itd. V. iput. Za upo­trebu instrumentala uz glagole vidiSeA} + INSTRUMENTAL; oceniti;okarakterisati; okvalifikovati; oz­naCiti.

insulin, bolje nego inzulin.

intendant, intendantllra, intendant­ski.

interegnum.

interes nije pogresno u znacenju in­teresovanje, zanimanje (npr. "Nc­rna interesa za ovaj predlog"; "Sainteresom su pratili dogadaje").

intermeco je m. roda, u mnoziniobicno srednjeg (intermeca), madaPR 60 daje "intermeci".

lnternacionala (veliko I kao naslovhimne i naziv odredene organiza­cije), ali: Prva (Druga, Treea) in­ternaciona/a; isto i s rimskimbrojem: I (II, III) internaciona/a.

intoksikacija (trovanje), intoksicira­ti ili intoksikovati. Ne intoksinaci­ja, intoksinirati.

intriga, dat. intrigi.

Inzbruk (bolje nego Insbruk, premaP). Up. Augzburg, Habzburg.

inzenjer: bolje nego iniinjer; skrace­nica ini. (ne ing.) Inienjering (eng1.engineering prilagodeno nasem ob­liku inienjer).

69

inzinjcrija, iniinjerijski, iniinjeraeuobicajeno je u vojnoj tenninologiji,mada bi tacnije bilo inienjerija itd.

-io. Imeniee na -io dobijaju j ispredpadeznih nastavaka -a, -u, -i: saradija, na radiju, u studijima (ali:radiom, seenariom). Instrumentalima zavrsetak -iom (ne -ijem), pris­vojni pridev (kod imena) zavrsavase na -iov (ne -ijev): Mario, Mari­om, Mariov; Antonio, Antoniom,Antoniov (za razliku od: Antonije,Antonijem, Antonijev); Tokjo, To­kiom itd.

-ioe pogresno, treba -ilae: nosi/ae,tuii/ae, cini/ae, prevodi/ae, pove­ri/ae, prati/ae itd. U gen. mn. nosi­loea (ne nosioea), tuiilaea (netuiioea), itd. Up. -aoe.

ionako (npr. "Ne zurite, voz ionakokasni"; ali "Moze i ovako i onako").

-iol1ar i -irmer podjednako su dobrinastavei; e je danas obicnije (mi­lioner, milieioner, ko/ekeioner,jimkeioner itd.) osim u reci misio­nar i donekle reakeionar. Samo sae javlja se rec penzioner.

iotkud(a).

i po: v. po (=pola).

IRA: v. SKRACENICE NA -a.

-irati, -isati, -ovati. Sva tri nastavkajavljaju se u glagolima stranogporekla; cesto hrvatskim oblieimana -irati (operirati, regulirati, or-

ishlapiti

ganizirati, komponirati itd.) odgo­varaju srpski na -isati (operisati,regulisati) odnosno na-ovati (orga­nizovati, komponovati). Mnogi gla­goli, ipak, imaju i u Srbiji samo nas­tavak -irati: eitirati, studirati, tre­nirati, telefonirati, provoeirati, fi­nansirati itd. V. i pojedine glagole.

iridijum i iridij.

Irig, Irizanin, Irizanka, iriski; Iriskivenae.

Irod (ne treba iz zapadnoevropskihjezika prenositi oblik Herod); Irodi­jada (zena Iroda Antipe).

iserpsti i iserpiti; iserpljen (obicnije)i iserpen. Menja se kao erpsti odn.erpiti (v. to).

iseuriti, iseurio, iseurice, ne iseuretiitd.

ishitrcl1. Glagol ishitriti, koji je da­nas izisao iz uporebe, znacio jeizmisliti, pronaCi. Pored toga, zatrpni pridev ishitren recniei daju iznacenja izvestacen, namesten ivest, dovitljiv, /ukav. Danas seuglavnom upotrebljava u znacenjuuraaen na brzinu, nedovoljno pri­premljen, kao u spojevima "is­hitrena odluka", "ishitren potez" isl. Bolje je u tom smislu upotrebitineki drugi izraz: prenaglj'en, brzo­p/et, nepromisljen, iznuaen i s1.

ishlapiti, ish/apio, -i/a i ish/apeti(ijek. ish lapje ti), ish/apeo, -e/a(ijek. ish/apio, -pje/a).

iskipCli

iskipeti, iskipeo, iskipd:e (ijek. iski­pjeti, iskipio, iskipjela), ne iskipitiitd.

iskoristiti: iskoriscen, iskoriH;avati i(reck) iskoristen, iskorWavati.

iskosa.

iskrvariti, iskrvaviti: kao krvariti,krvaviti (v. to).

ispiti: ispij, ispijmo, ispijte.

ispocctka: po P spojeno u znacenju'isprva' (npr. "ispocetkaje tako mis­lio"), ali: "krenimo iz pocetka".

ispostovatije neologizam, skovan kaosvrseni glagol prema nesvrsenompo.~tovati:nema razloga da se sma­tra nepravilnim.

ispotiha i istilza (v. to).

ispravka, dat. ispravci, gen. mn.ispravki (rede ispravaka).

ispred. Nije dobra u znacenju 11 ime,npr. "govoriti ispred kolektiva","Pozdravio ih je ispred svog pre­duzeca".

ispreka (ijek. isprijeka): po PR uveksastavljeno, pa i kad znaci "s onestrane Save, iz Vojvodine". Redeispreko.

isprva i isprve.

iss- ne nego is-: iskolovati, isunjati seitd.

-ist(a): realista, egoista, socijalistaitd. (obicnij e) i realist, egoist, soci-

70

jabst. Mnozina je danas u svakomslucaj u na -i (rea/isfi itd.).

Istanbul (tako je u PR 60, pod odred­nieom Stambol; obicnije nego Is­tambul). Samo u istorijskom kontek­stu upotrebljavaj u se nazivi Stal11­bol (Stambul), Carigrad, Konstan­tinopolj (Konstantinopol), Vizant (v.Vizantija).

isti kao zameniea, umesto on, ovaj is1. (npr. "zanatska delatnost i tras­kovi koji su za istu vezani") nedo­pustivo je izvan kaneelarijskogjezi­ka.

istiha (=potibo, neprimetno) i ispoti­ha.

istocna (lstocna) Evropa, istocno­evropski; isto6w Srbija itd.; Istoc­no rimsko earstvo (P dopusta iIstocnorimsko earstvo). V. GEO­GRAFSKA IMENA; v. i sledecuodrednieu.

ISTORIJSKA IMENA. NazividrZilva iz pros]osti, prema P, pisu sevelikim slovom samo prve reCi: Tur­sko earstvo, Mletacka repllblika,Austraugarska earevina itd. To seodnosi i na nezvanicne naziveproslih i sadasnjih zemalja kao Re­publika svetog Vlaha, Zemlja izla­zeceg sunea (Japan), Zemlja hiljadujezera (Finska), Treci rajh, IstocnaNemacka, Zapadna Nemacka itd.,kao i na nazive administrativnih je­diniea (Beogradski pasaluk, Drav-

71

ska banovina). Malo slovo P pre­porucuje za "neustaljene, slobodneopisne nazive", navodeci primere"odnosi nove srpske kraljevine icrnogorske knezevine", "gordi Al­bion", "crnozuta monarhija" i sl.

ISTORIJSKI DOGADAJI,premaP,pisu se velikim slovom prve reci kadgod imaju oblike vlastitog imena.Prakticno to znaci da ce se velikimslovom pisati nazivi s pridevom iIirednim brojem na prvom mestu, kaoDrugi svetski rat, Stogodisnji rat,Krimski rat, Saraj evski atentat,Kosovska bitka, Seljacka buna, Prvisrpski ustanak, Vartolomejska noe,Dugi mars itd. Ovo obuhvata i na­zive frontova, ratnih operacija i sl.(Solunski front, Sremski front,Treea ofanziva, Beogradska ope­racija) i mirovnih i drugih spora­zullla (Pozarevacki mir, Minhenskisporazum, Becki dogovor).

Malim slovom pisu se nazivi umnozini (oba srpska lIstanka,krsta}ki ratovi), kao i nazivi ratovau kojima se imenuju obe strane(fi'ancusko-pruski rat, iracko-iran­ski rot), j~r se shvataju kao opisni.Za revo/uciju v. tu rec. Nazivi snne11Jcol11 na prvol11 mestu pisu se111a] im slovom, npr. hoj (bitka) naKosovu, buna protiv dahija, usta­nak u Hercegovini, osim onih sim­bolicnih i figurativnih, koji imaju

ITALIJANSKA IMENA

karakter imena: Rat dveju mza, Seo­ba naroda, Noe dugih nozeva.

V. i: POKRET/; RAZDOBLJA.

isto takode pleonazam: treba sarnoisto (i) iii sarno takoae.

istovarivati, istovarujem, ne istova­rati, istovarom.

istovjetan se danas priznaje kao pra­vilan ijekavski oblik, madaje ranijepropisivano dase i u ijek. kaie sarnoistovetan.

1st River (oba velika slova prema P).

istruleti i istruliti: v. truleti.

istup normalno u znacenju javno is­tupanje, pojava pred svetom i sl.Up. nastup.

isukati: kao zasllkati (v. to).

i suvise.

iscauriti se: v. cauro.

isCileti, isCi!eo, isCilela (ne Ll'Cilitiitd.); ijek. isCiljeti, isCilio, i.~cilj·e/a.

ista, i od cega, i 0 cemu itd. V. ni-.

ITALIJANSKA IMENA (NAGLA­SAK). Mnoga ital. imena kod nasse pogresno naglasavaju na pretpos­lednjem slogu, dok im je stvarninaglask na treeem slogu od kraja.To su pre svegaMOdena (rimuje ses "v6dena"), DAkomo (rimuje se s"llikomo"), zatim RImini, PEzaro,BRfNdizi, BERgamo, TAranto, KA­ljari, CEzare, ANdelo, MEdici,

itd.

DiROIamo, DoMEniko, MANganoi dr.

Za izgovor ita!' imena vidi c, s, z,kao i pojedinacna imena.

itd. (ne i I. d.).

i tc kakav, i Ie kako, i Ie koliko.

-iti, -eti. Za mnoge glagole izvedeneod prideva gramaticari propislljuzavrsetak -iIi kada su preIazni, tj.kada pokazllj 1I da sc na nekoga iIinesto prenosi osobina iskazanapridevom, a zavrsetak -eli (ijek. ­jeli) kad su nepreIazni, tj. kad znaceda neko iii nesto stice doticnu oso­binu. Ta razlika se jos cuva kod ma­njeg broja glagoia kao sto su olupi­ti (uCiniti tupim) --olupO)eti (postatitup),oslepiti, oslijepili (oduzeti vid)- oslepeti, oslijepjeti (izgubiti vid),pocrnili (obojiti 1I erno) - pOC'r­nO)eti (postati ern). Kod vecincdrugih giagoia ova razlika se de­limicno iIi potpuno izgubila. Glagoliozdravili, slabiIi, oslabili upotrcb­Ijavaju se danas samo u obliku na-iIi: tako i ocelaviti, omlitavili, ola­bavili, ocoraviti (mada ovijos imajui radni pridev na-eo: ocelaveo itd.).Parovi osijediti - osijedjeti, oslari­ti - OSlaljeli, omrSaviti - omrsavjelijos donekle cuvaju tu razliku uijekavskom, dok se u ekavskomupotrebljavaju samo obliei osedeli,oslariti i omrsaviti. Giagoli kao ze­lenO)eti se, ogrubO)eli, zanemeti(zanijemjeti) i drugi ostali su bez

72

parnjaka na -iIi, jer se odgovaraj lIcipreIazni glagoli gotovo uopste neupotrebljavaju. Otuda razlikovanjczavrsetaka -iIi i-eli nema u da­nasnjem jeziku ni pribIizno onajznacaj koji su mu po tradieiji prida­vali gramaticari. V. oiiveli.

-itis (ne -it) u nazivima oboljenja:bronhilis, apendicilis, gaslritis,dermatilis, kolilis itd.

ito.Ovaj izraz sme se upotrebiti samoposle rcceniee koja je po smisiuzavrscna, tj. tamo gde bi mogia dadode i tacka. Ispravnoje, npr.: "Na­knada sc placa po kvadraturi stana,ito: za stan do 30 m"100 dinara ... "itd. Pogrcsno jc: "Naknada premakvadratllri stana iznosi, ito ... " iii:"Naknada se placa na sledeci naCin,ito..." gde je i 10 sasvim suvisnoposle izraza na sledeCi naCin.

it. sl. (= i tome slicno).

-ium ne nego -ijum (v. to).

-ivac je cest sufiks u novijim rccima,za Ijude i za sprave, ne samo odgiagoia na -ivali (islerivac, raz­reaivac, polpaljivac itd.) nego i odonih na -avali (pojacivac, zamrzi­vac, oglasivac, omekSivac itd.).

Ivanic Grad, ivanicgrad~ki.

Ivo: Ive Andrica, Ivi Andricu, Ivin,obicnije nego Iva, Ivu, Ivov. V. -0

(IMENA).

73

izasta (izac~to) iIi i za sta, i za sto (Pdopusta oba nacina pisanja). Up.Ilizasta.

izbiti: izbij, izbijmo, izbijte.

izbledcti, izbledeo, ijek. izblijedjeti,izblijedio, izblijedjela. Upotreblja­va se i u prclaznom znacenju "uci­niti bledim", mada bi po pravilu tumorao do6i glagol izblediti, izble­dio (ijek. izblijediti, izblijedio). V.-iti.

izbliza; izbliie.

izc- ne nego isc-: iscrtati, iscepkatiitd.

izc- ne nego ISC: isca(h)uriti se,iscesljati itd.

izdalcka; izdalje.

izdatak, mn. izdaci.

izdubiti: v. dubiti.

izgladncti, izgladneo, ijek. izglad­njeti, izgladnio, izgladnjela.lzglad­niti, izgladnio znacilo bi "ucinitigladnim". V. -iti.

izgrcbati i izgrepsti: v. grebati.

izgrizcn, ne izgriien: v. gristi.

izh- ne nego ish-: ishodiste, ishranitiitd.

izjedna.

izjutra.

izlozba, gen. mn. izloibi i (rede)izloiaba.

izljubiti (ne iiljubiti).

izuzcy

izmalena.

izmedu. U upotrebi s brojevima, netreba veznik i zamenjivati crtom: ne"izmedu 18-20 casova" nego "iz­medu 18 i 20 casova". Up. od.

izmestiti: obicnije je premestiti, pre­seliti. U znacenju iscasiti, uganutine spada u knjiz. jezik.

izmusti: izmuzen (ne izmuien).

iznebuha.

izneti: v. -netic

izokola.

IZOSTAVLJENI GLASOVI: V.

APOSTROF; SAZETI SAMO­GLASNICI.

iz pocetka: V. ispocetka.

izrana (= rano, zarana), izranije(= odranije).

izraz: dob do izraza i doCi do izra-iaja jednako su dobri oblici.

izrcda (= redom).

izs- ne nego is-: islikati, isijavati itd.

izs- ne nego is-: isetati se, istrikati,isunjati se itd.

izuzctak, mn. izuzeci, gen. mn.izuzetiikii (naglasaknazu, ne naze).

izuzctan ima naglasak na prvomslogu: pogresno je izuze'tan, izu­ze'tno.

izuzev. Smatra se da je pravilnije saakuzativom (npr. "Pregledali su sveprostorije izuzev balkon i kuhinju"),

IZV,l!1

mada je danas obicnija upotreba sgenitivom (po ugledu na predlogosim: " ... sve prostorije izuzevbalkona i kuhinje").

izvan; izvana. V. van.

izvannastavni; izvannaucni; izvan-nacionalan (i vannastavni itd.).

izvcceri (= predvece).

izvcstan, izvesna, izvesno.

Izvcstija je mnozina sr. roda, ne z. rod:lzvestija su javila, u moskovskimIzvestijama (ne "u lzvestiji").

izvezen, ne izveien (u oba znacenja).

izviniti (sc), izvinim (se), neka (se) oniizvine, izvinio, -i/a: ne izvinem, iz­vinu, izvinuo (sto su oblici od glago­la izvinuti = saviti). Glagol izviniti(se) osudivan je kao rusizam, ali jepotreban u knjiz. jeziku i ne mozese zameniti saoprostiti ili ispricati.

izvolcvati (ijek. izvolijevati, boljencgo izvoljevati).

IZVORNO PISANJE: U naucnim istrucnim tekstovima, strana imenaizjczika s latinickim pismom trebanavesti u izvomom obliku, jer beztog oblika nije mogucno konsulto­vanje strucne literature, prevodenjena strane jezike, dopisivanje sastrancima itd. Nasi nastavci pri tom

74

se ne odvajaju crticom, npr. JohnaUpdikea, Updikeov itd. Ukoliko jetekst cirilicki, iii latinicki s fo­netskim (transkribovanim) preno­senjem imena, izvorni oblik trebadati prilikom prvog navodenja ime­na, u zagradi, u fusnoti iii u indek­suo

lzvan toga, upotreba izvornelatinicke grafije u cirilickom tekstunije opravdana. P je dopusta (tacka101 a) samo u slucaju da auto I' tek­sta nije uspeo da sazna kako se izgo­vara doticno ime: navodi se primer"MeIJY I1MeHI1Ma yrmcaHI1 cy 11

HeKI1 Wuyts 11 Bayzew, a Wuyts ­-OBO I1Me nOHaBJba ce I1 KacHl1je".U ovom slucaju, kao sto se vidi izprimera, sh. nastavak pise se cirili­com i odvaja crticom.

Viseclane strane izraze (za raz­liku od imena) treba uvek pisati uoriginalu, npr. "C' est la vie" (ne "Sela vi"), "Time is money" i sl.

izvrsilac (ne izvrsioc), mn. izvrsioci,izvrSi/aca.

izvrsiti: v. vrsiti.

izi- ne nego ii-: iiariti, iieniti, iiivetiitd.

iidiikljati i iiclikati.

J

j. (I) lzmedu i i drugog samoglasnikaizuzev 0, j se pise: ija, ije, iju, iji.lzuzetak su slozene reCi, npr. iako,arhiepiskop, dielektrik, radiestezi­ja, antiamericki, priucen, kao iglagol prianjati. (2) U spoju io nepise sej (bio, kupio, milion,fioka),osim kad se osnova reCi zavrsavanaj: sudijo, sudijom (prema: sudi­ja), zmijo, zmijom, zmijolik (prema:zmija), starija - starijom, arterija- arterijom (ipak: arterioskleroza),galija ~ galijot, Mijo, Cvijo (kaoMija, Cvija) itd. Pisanje ijo imamojos i u recima vijoriti se, vijoglav,vijorog, u imenu Ravijojla, kao i urecima iz francuskog: Gijom (Guil­lclUme), Vijon (Villon), semijon. (3)Ako i dolazi p 0 s I e drugog samo­glasnika, izmedu njih se ne pise j:naime, kais, daire, laik, naivan,neimar, seiz, oiviCiti, stoik, ruini­rati itd. J se ipak pise u slucajevimakad pripada osnovi reci: izdajica(prema: izdaja), dojilja (dojiti),kujica (kuja), Grujica (Gruja), Ka-

jin (od Kaja; ali Kain, biblijsko m.ime), Vojin, Vojislav, Milojica, Ra­dojica, kalajisati, esejisticki itd.Otuda je pravilnije i Grujic, Pejic,Ostojic, ali posto pravopis ne nor­mira prezimena, ne moze se za­braniti pojedincima da svoje pre­zime pi su Gruit, Peic itd. (4) Poseb­ni slucajevi: saj se pise glagolpro­jicirati (up.projekcija); bezj se pisuheroin, heroina, heroizam, heroika(iako su izvedeni od heroj).

Vidi: -ije; ijski; -ijum; -io; -ji; lj;ZAPOVEDNJ NACJN.

jadikovka, dat. jadikovci.

jahati,jasem, oni jasu; pogresno jejasiti, jasim.

Jajce, Jajcanin, Jajcanka, jajacki.

jaje, jajeta, jajetu, jajetom; dva, tri,cetirijajeta, petjaja. Dopustenajei promena jaje, jaja, jaju, jajem,dva, tri, cetirijaja.

jak,jaCi, najjaCi.

Jalta

.lalta: sastanak, konferencija u Jalti,ne na Jalti.

jamac,jamciti,jamstvo ijemac,jem­Citi, jemstvo (ali samo: jamacno).

Jamajka, na Jamajci iii na Jamajki;jamajkanski, Jamajkanac, -anka.

jamb,jampski.

janicar i (danas retko)janjir}m:

.lAPANSKA IMENA dolaze namgotovo uvek u eng!. transkripciji.Slovnom grupom ts oznaeenje su­glasnik c: otuda kod nas treba pi­sati Micubisi, Cusima, Ugecu, Da­cun, Sigemicu, a ne Mitsubisi i s!.Glas oznaeen engleskimch ujapan­skom zvuei otprilike kao nase C, aliP predlaie da se zadrii vec uobi­e(~ena transkripcija sa c: Mieiko,Hitaei, lCikava, Mainiei itd. SIienotome, englesko j (u japanskom r1)treba prema P prenositi sa di:Fudiijama iii Fudii (v. tu ree), IvoDiima, Meidii, Seidii, Gendii itd.(kao i u zajedniekim imenicamadzudo i dzijudiicu). Za razliku odvecine azijskihjezika,japanski jas­no razlikuje ime i prezime, pa kodnas treba oba menjati po padeiima:Jasunari Kavabata, Jasunarija Ka­vabate itd.

jarkocrven, jarkoiut itd., sastavlje­no. V. BOlE.

.larmut (Yarmouth): v. Portsmut.

jaruga, ujaruzi.

76

jasan,jasniji, najjasniji.

jasika, dat. jasici.

.lasna poljana (u Rusiji), bolje ncgoJasnaja poljana (Pravopis, u taeki21 d, propisuje malop uz napomenu"kao Iokalitet"; po pravilll 0 imeni­rna naselja bilo bi opravdanije veli­koP).

jasnocrven,jasno.::-elen itd.

.lAT, JAT-a, JAT-ov.

jazavicar ijazavca/~

je: ovaj glagolski obIik je enkIitika,sto znaei da eini akcenatsku ceIinus prethodnom reejll i mora biti snjom u smisaonoj vezi. Otuda je nesme dob posle pauze, posle bilokakvog znaka interpunkcije iii pos­Ie umetnute reeenice: u takvompoloiaju treba ga zameniti nagIa­senim obIikom jest(e) iii izmenitired reei. Primeri gresaka: ,,Jedan odproblema koji onemogucavaju da sevise postigne je odsustvovanje sposla" - treba jeste odsustvovanjes posla; "Neodgovaraj uca ishrana,rna sta tvrdili lekari, je po mommisljenju glavni uzrok oboljenja" ­treba: po mom je misljenju... ; "Kri­vac za neuspeh predstave, akomoiemo verovati izvestajima izdnevne stampe, je sam autor" - tre­ba: Za nellspeh ... krivacje sam au­tor. Vidi: su; ce; se.

jedak, jetka, jetko; jetkiji, naJjetkiji.

77

jedan i drugi. Upotrebljeni da oznaceuzajamnost, ovi brojevi bice u sred­njem rodu ako se odnose na mus­karca i zenu: "Maja i Goran zazirujedno od drugog", "Pitam se sta susupruznici reklijedno drugom".

jedanput.

jedinka: po PR 60 ima dat. jedinci"za nezivo" a jedinki "za zivo";gen. mn.jedinki.

JEDINJENJA: v. HEMIJSKA JE­DINJENJA.

jednakostranicni, jednakokrak: ro­gobatnc kovanice, bezrazlozno us­vojenc u pojedinim udzbenicimamatematike namcsto uobicajenogravnostran, ravnokrak. (Ravno­moze imati i znacenje "jednako",kao u ravnomeran, ravnoteia,ravnodnevica itd.).

jednoiposobni,jednoipogodisnji,jed­noiposatni itd.

jcdnostavacni, dvostavacni, trosta­vacni itd. upotrebljava se u muzic­koj tcn1Jinologiji za kompoziciju odjcdnog, dva, tri itd. stava (stavka).Ovi oblici su potrebni posto bijed­nostavni imalo drugi smisao.

jcftin,jejiiniji, najjeftiniji, jeflinoca,danas obicnije nego jevtin, jev­tinoe·a.

jege.iski: v. egejski.

jekavsld itd.: v. ijekavski.

je Ii; skracenoje I';je I' da;je I' te?

Jcvrcjin

Jelin, jelinski, Jelada: danas cesceHelen, helenski, Helada, a sarnohelenizam, helenista, -isti(Yli.

jelka, dat.jelki ijelci, gen. mn.jelki,·Jelka (ime), dat. Jelki.

Jenki (Yankee), Jenkija, mn. Jenkiji.

jeres (2. roda: ta jeres, te jeres i); je­retik; jeretic'an, jereticki.

Jermen i Jerrnenin (mu. Jerrneni), Jer­menka, Jerrnenija,jermenski tradi­cionalni su oblici u Srbij i; nema ra­zloga da se zamenjuju oblicimaArrnen(ac), Armenija itd.

jeroglif: bolje hijeroglif

Jerusalim (ne Jerusalem, Jeruzalcm).

jescnas: v. -so

jeste je danas mnogo cesci oblik negojest, i po reCima M. Stevanovica "nemoze mu se sporiti knjizevni ka­rakter". Jest se jos cuva u spoju tojest i u izreci sto jest, jest.

jevandelje i evandelje,' O)evandelj­ski, O)evandelski i O)evandeoski;O)evandelista (pisac jevandelja);evangelisticka i (rede) evanae­listicka crkva; evangelik, redeevangelista iii evandelista (pripad­nik evangelisticke crkve).

-jevic (ne -ijevic. -ijevic) u poljskimprezimenima: Sjenkjevic (Sien­kiewicz), Mickjevic (Mickiewicz),Ivaskjevic (lwaszkiewicz) itd.

Jevrejin i (rcde) Jevrej; mn. Jevreji.

jczicki

jezicki (koj i se tice jezika, govonl);jezicni (kao anatomski termin).

-ji: ovaj pridevski sufiks moze imati ioblik -iji. tako da je pored pra­vilnijeg dec'ji, coveCji, macji, kozji,vucji, vraiji itd. dopusteno i deciji,coveciji itd. (ali sarno pG.\ji). Ob­liku -iji P daje prednost poslesuglasnickih grupa (npr. ovciji,gusciji, vrapciji), radi lakseg izgo­vora.

jon, jonizirati (jonizovati), jOllizaci­ja, jonizujuCi: nije uobicajeno ionitd.

Jong (Erika) ne nego Dzong.

Jorge: v. J-Jorhe.

Jorksir (Yorkshire), ne lorksajr;jorldirski; jorkSir(ac) (prase).

Jose: v. Hose.

Josanicka Banja: v. BANJ£.

jos uvek (npr. "Jos uvek ga nema")nalazi se i kod dobrih pisaea, ali gapuristi zabranjuju kao germanizam,trazeCi da se kaze i dalje, jos jed­lIako, iIi sarno jos.

jova i joha: v. h.

Jovanka, da!. lovanki, lovankin (nelovancin).

Jovan Krstitelj, lovan Ziatousti (sve­ei); lovan bez Zemlje (eng!. vladar).

Jov~m Pavle (papsko ime). U Hr­vatskoj se upotrebljava oblik Ivan

78

Pavao, a u Bosni i Herecgovini iIvan Pavle.

ju. Oblik jll umesto je (zamenica 3.liea) moze se upotrebiti samo uzglagolske oblike je, nije (Na.\'lajuje; Nijeju video), au ijekavskom iposle drugih reci sa zavrsctkom)e(npr. Prije jll pogledaj pa ondareci).

juce (retkojllcer) , juc'era.\'lIji (obicni­je nego juceranji); juc'e-prekjuce.Juce uveee pogresno, treba: sinoe,.

jug: v. STRANE SVETA.

jugo,juga,jugu. Kao ime automobilamuskog roda, a najces6c i kao na-ziv vetra, mada u tom slucaju nekigramaticari dopustaju sarno sr. rod.

jugo- sastavljeno: jugoistok. jugoza­pad; Jugopetrol itd.; takode u sa­Ijivim slozenieama kaojugojildbal,jugoinflacija, Jugosvaba itd. S er­tieomjugo-jugoistok. j IIgo~jI1goza­pad.

Jugoslavija: akeenat je na go, krat­kouzlazni. Dugosilazni akeent nasla, mada rasprostranjen, ne smatrase pravilnim, jer u standardnomstokavskom govoru silazni akeentine mogll do6i na llnutrasnje slogovereci. Jugoslavija je neknjizevno kaosto je neknjizevno zabordvio,!ivada, dev6jka i sl.

Junajted pres (United Press).

79

jun, jul ijuni, julio Oblici bez "i" supravilniji s obzirom na promenu(juna, jula itd.), ali se danasdopustaju i duzi oblici.

Juraj, JUlja, Jurju itd. (ne Juraja, Ju-raj 1I).

jurisdikcija.

Juropijen (The European, il11e lista).

JUS, po JUS-ll.

Juta, iz Jute (Utah, americka savez­na driava): ne Jutah.

juznoamcricki

Juzna Amerika, Juzna Koreja, JuzniVijetnam (ali: juina Dalmaeija,juzna Evropa); juina Afrika(= juzni deo kontinenta; ali s velikimJ kad znaci Juznoafricka Republi­ka); Juzni pol, Juzno ledeno more;Juzni Sloveni.

Juzna Morava, ju::nomoravski;Juznomoravski region.

juzni, juiniji, naiJuiniji.

juznoamericki, juinoafricki, juino­slovenski itd.

K

ka: osnovni oblik je k (bez apostrofa:up. sa), pa je bolje k meni, k nehunego ka meni, ka nebu. Ka jeuobicajeno ispred suglasnickih gru­pa (ka prozoru) a neizbdno ispredk iii g: ka kub, ka gradu i s1.

kabaljero, mn. kabaljerosi: v. -0

(IMENICE).

kabare (m. roda, mn. kaharei) i ka­haret; pridev kabaretski.

kabel, kabela i kabl, kab/a: pridevkabe/ski i kablovski. Drugo je ka­baa, kabla (= vedra, cabar).

kaciga, dat. kacigi.

kadar, kadrovi kod nas oznacava ce­lokupno osoblje neke sluzbe ili pro­fesije: nije dobra upotrebljavati gaza pojedinca ("Onje na tu duznostposlat kao proveren kadar" is!.).

kad god (svaki put kada), kadgod(pokatkad): v. god.

kadikad = katkad.

kadli (= a ono, a kad tamo); ali: KadIi ce doci?

kadsto = katkad.

kad-tad.

Kain (licnost iz Biblije).

kais; kaisar, kaisariti.

KAJKAVSKA IMENA: v. -ee.

kakao, kakaoa, kakaoll (prema P bo-lje nego kakaa, kakau).

kakav god (ma kakav), kakavgod(nekakav): v. god.

kakav-takav.

kako god (bilo kako), kakogod (neka-ko): v. god.

kako-tako.

kalajisati.

kalambur (od fro ealembour) znaciigra reCima. Pogrdno se upotreb­!java u znacenju "zbrka, guzva,splet" i slicno.

kaJcijum i kaleij; kaleijum-karbonatitd.

Kalemegdan, bolje nego Kalimegdan.

8]

kalif: uobicajeno kod nas; izvomomobliku vise bi odgovaralo halif iIihalifa.

kalijum i kali}; kali}um-jodid itd.

kalodont (pogresno kaladont) poseb­na je fabricka marka, koju ne trebaupotrebljavati u opstem znacenju"pasta za zube".

Kaijari (Cagliari): naglasak je naprvom slogu.

kaljuga, dat. kaljuzi.

Kamoens. Prezime najveceg pOl tugal­skog knj izevnika, Camoes, prema Ptranskribuje se kao Kamois, a blizeizvorom izgovoru bilo bi Kamojs iIiKamojns. Moze se ipak zadrZati iodomaceni oblik Kamoens, kakav seupotrebljava i u drugim evropskimjezicima (engl., fr., ital. Camoens,rusko KaMo3Hc itd.).

KampuCija iIi Kampucija (prvi oblik,kako se tvrdi, blizi je originalnomizgovoru); danas ponovo Kambo­dza.

kanda (kao da).

kandiija i kamdiija (u izvomom tur-skom oblikuje m).

Kanton, kanfonski (ne kantonRi).

kao god.

kapaljka, dat. kapaljei.

kaprico (m.), ne kaprico; mn. kapri­ca (sr.).

kasika

karabinijer, karabini}erski; ne kara­binjer.

karakterisati: v. okarakterisati.

karate klub, karate udarae itd. (crti­ca neobavezna, v. CRTICA 3).

Karibi, karipski (ne karibski); Ka-ripsko more.

karika, dat. kariei.

Kario Veliki.

Kariove Vari, prihvaceno u P kaooblik uobicajen kod nas; u originaluje Karlovi Vari (Karlovy Vary).

Karnegi (Carnegie), ne Kamedzi:pogresanje naziv beogradske ulice"Kamedzijeva".

karta, gen. mn. karata (ne karti). Up.GENlTIV MNOZINE (imeniee i.rada).

Kartagina, kartaginski, Kartaginja­nin; danas neuobicajeno Kartaga,kartaski, Kartazanin.

kasina (vrsta gradanskog kluba uproslosti) ali kazino (otmena koc­kamica). Neopravdano je u PR 60"kazino ne nego kasino ", buduci dase ree u originalu (ita!. i fro casino)izgovara saz. Novi PR dopusta obaoblika.

Kastilja (Castilla) bolje i obienijenego Kastilija (prema nemaekom).Izvedenice: kasfiljanski, Kastilja­nac, -anka.

kasika, dat. kasici.

katalonski

katalonski, Katalonac, -onka (odKatalonija), bolje nego katalanski,Katalanac (prema obliku koji pos­toji u romanskimjezicima).

katarka, dat. katarci, gen. mn. ka­tarkio

katarza: pridev katartican (ne katar­zican).

kategorija: muva kategorija, bantamkategorija itd. (crtica neobavezna,v. CRTICA 3).

katolikinja, ne katolkinja.

kaudiljo (malo k: v. TITULE).

kavga, dat. kavzi i kavgi; gen. mn.kavgi.

Kazablanka (Casablanca), u Kaza­blanki.

Kazahstan, Kazah, mil. Kazasi;kazaski (ne kazahski).

kazaljka (bolje nego skazaljka), dat.kazaljci, gen. mn. kazaljki.

kazino: v. kasina.

kcerka i eerka (v. to); (k)eerkica i(k)eerciea.

kci, keeri: keel' je akuzativ (Pozovit~

moju keer); u novije vreme poneklgramaticari ga dopustaju i kao no­minativ (Ova je moja keel' - poredboljeg i pravilnijeg Ova je mojakCi). KCi je iskljuCivo nom~nativ, ~a

je pogresno npr. "Pozovlte mOJukci" grab Vukove kCi Mine" i s!., "

keciga, dat. keCigi.

82

Kejsi (eng!. Casey), ne Kejzi.

Kejptaun (eng!. Capetown), danasobicnije nego Keptaun.

Kejt je eng!. zensko ime (Kate); netreba ga mesati s muskim imenomKit (Keith).

Kembel, ne Kempbel (u eng!. Camp­bell p se ne izgovara).

Kembridz (Cambridge), kemhriai.

Kenterberi (Canterbllly), kenterbe­rijski.

Keops i Heops.

Kerber (mitsko cudoviste), kerber(strog cuvar na ulazu).

Kevedo (Quevedo), ne Kvevedo.

kg (bez tacke), ne kgr. V. SKRA­CENICE MERA.

kicanka, dat. kieanei, gen. mn.kicanki.

kijati, kijavica, kijavac (neuobicaje­no kihati itd.).

kilovat-cas, kilo vat-sat.

kimono je m. roda, u mnozini obic~osrednjeg (kimona), mada PR daJe"kimoni".

KINESKA IMENA. Drugi i trecislog u kineskim imenima ljudi Ci.necelinu, pa su ranije gotovo u SVlmevrapskimjezicima spajani crt~co~,npr. Mao Ce-tung; pogresan Je blOnas nacin pisanja Mao Ce Tung.Prema novoj latinickoj transkripciji

83

"pin'jin", koja je na predlog samihKineza prihvacena kod nas i u veCinidrugih jezika, ta dva sloga pisu sesastavljeno. Istovremeno je doslo ido fonetskih promena u odnosu naraniju transkripciju: Mao Cedung,Dzou Enlaj (um. eu En Laj). DengSjaoping (um. Teng Hsijao Ping),Hua Guofeng (um. Hua Kuo Feng)itd. Odavno ustaljene oblike ne tre­ba menjati. pa ce ostati npr. Peking(ne "Bejdillg"), Sangaj (ne "Sang­haj"), KonfuCije iIi Konfucije (ne"Kung Fuce"), Lao Ce itd. Iscrpnapravila za prenosenje kineskih ime­na data su u novom Pravopisu (tacke124-135).

Kincski zid (n Kini), kineski zid (uprenesenom smislu).

kino s cliicom: kino-program, kino­-pred~tava, kino-projektor itd.; sas­tavljeno u kinoteka, kinoteeki.

kinofikacija je rdavo skovana rec;bolje je upotrebiti opisni izraz(izg~adnja bioskopa i sl.).

kino-operatcr, ne kino-aparater.

Kintcro (Quintero), ne Kvintero.

kinuti, obicnije nego kihnuti.

-kinja jc nastavak za ziva bib zen­skog roda: pogresno je "dvanaest­kinja", "petnaestkinja" i sl. umestodvanaesfica, petnaesfica. U iz­vedenicama od imenica stranogporekla cuva se zavrsno t: student-

klizaljka

kinja, gimnazistkinja, socijalistki­nja itd.; izuzetak je modiskinja.

kipcti, kipeo, kipece (ijek. kipjeti, ki­pio, kipjela), ne kipiti.

Kirgiz, Kirgizija, kirgiski (ne kirgij­ski).

kir Janja, kir Janje (bez crtice: v.CRTICA UZ IMENA).

Kirkegor je najtacnija transkripcijaza dansko Kierkegaard; moze seprihvatiti i Kjerkegor iii Kerkegor(izgovor ovog prezimena varira i udanskom).

Kit (engl. Keith), ne Kejt.

Kjoto (jap.), ne Kioto.

Kjusu (jap. ostrvo).

Klark (engl. Clark, Clarke). Pogresnose kod nas uobicajilo "Klerk"(Gebl).

k1eka, dat. kleki.

klcsta (ekavski) i klijesfa (ijek.); nekljesta.

klevetati, klevecem, oni klevecu,klevecuCi, ali i klevetam, kleveta­ju, klevetajuCi.

k1ika, dat. kliki.

klima-uredaj.

klin-corba.

k1ise (m. roda), mn. kliJiei.

k1izaljka, dat. klizaljci, gen. mn. kli­zaljki.

klizati

klizati (se), klizam, oni klizaju,klizajue-i i kliiem, oni kliiu, kliiui'i.

klopka, u klopei; gen. mn. klopki.

kJovn, klovnovski: blize originalu bilobi klaun, klaun(ov)ski, ali ni oblicisa "ov" ne mogu se smatrati po­gresnim. Kod starijih anglicizamacesto se nas oblik upravlja premapisanju a ne prema izgovoru (up.tunel, tramvaj, vat, tomahavk itd.).

kJub, klupski (ne klubski).

KLUBOVI (lMENA). Ova imenamogu se pisati s navodnicima ili beznjih. Veliko pocetno slovo ima samoprva rec (npr. Crvena zvezda.Mancester junajted).

Imena muskog rada koja znacenesto zivo mogu imati akuzativ jed­nak genitivu, npr. pobedie-emo"Obilie-a ", nadigrali su "Hajdu­ka ", ilijednak nominativu (naracitoako prethodi predlog): navija za"Hajduk ", prdao je u "Partizan ".

kneginja (ne knjeginja).

Knez Mihailova uliea (bez crtice pre­ma P): v. Mihailo.

Kninska Krajina.

KNJIZEVNI LIKOVI: v. NADIM­Cf.

knjiievno-istorijski (knjizevni i isto­rijski); knjiievnoistorijski (koji setice istorije knjizevnosti); knji­ievnoteorijski; knjiievno-jezicki(koji se tice knjizevnosti i jezika);

84

knjiievnojezi(~ki (koji se tice knji­zevnog jezika). V. SLOZENI PRI­DEVI.

ko umesto kao: v. SAZETI SAMO­GLASNICI.

ko bajagi (odvojeno prema PR) i kaobajagi. Pogresno je bojagi, kobo­jagi.

kocni (npr. uredaj), bolje nego koCi­oni.

kod sa glagolima kretanja, npr. "Kodkoga ides?", "Hajdemo kod mojih","Svraticu kod prijatelja" i sl., oblikje u najsiraj upotrebi u savremenomgovomom i pisanomjeziku; besmi­sleno je traziti da se uvek zamenj uj epredlozima k, do iii dativom. Nijedobra kod koje oznacava istovre­menost, npr. "kod otvaranja pake­ta", "kod prijema bolesnika", "kodvecere", "kod toga", gde se moguupotrebiti drugi predlozi: pri ot­varanju paketa, prilikom prijemabolesnika, za veeerom itd. V. i: II

(so genitivom).

koeficijcnt i koejieijenat.

kofcr, obicnije nego kz{(a

ko god (bilo ko), kogod (poneko). V.-god.

kohabitaeija (termin iz fl'. politike),ne koabitaeija.

koji: kojeg(a), kojem(u) znaCi isto ijednako je pravilno kao i koga,kome.

85

Oblik akuzativa kojeg(a)/kogasme se upotrebljavati sarno za zivabica: covek koga smo sreli i s1.Kada se zamenica odnosi na nestoneZivo iIi na imenice zbimog zna­cenja (kao narod), mora zadrzatioblik koji: predlog koji ste podne­Ii, poslednjifilm kojije snimio. skupkoji imam cast da pozdravim i sl.

Odnosna zamenica treba da stojineposredno posle imenice na kojuse odnosi. Umesto "Stiglaje vest dasu teroristi podmetnuli bombu ukraljevskom dvorcu koja je ek­splodirala u toku noci" treba: ... dasu u kraljevskom dvorcu teroristipodmetnuli bombu, koja... ; umesto"Sednica ce se oddati 14. maja uValjevu, na kojoj ce 0 Iiku preminu­log naucnika govoriti N. N." treba:U Valjevu ce se 14. maja odriatisednica na kojo). .. iIi posle reci"Valjevu" staviti tacku i poceti noyurecenicu: Na njoj ce 0 liku itd.

koji god (rna koji), kojigod (poneki).V. -god.

koji put.

koka-kola (pice); Koka-Kola, izYor­no Coca-Cola (kompanija ili fabri­ka).

kokosji (bolje) i kokosiji.

kolac, kolca i koca; mn. kocevi,kolcevi, koci i kolci, gen. koceva,kol(~eva i kolaca.

kompjutcr

kolaps: glagoljekolabirati (ne kolap­sirati).

kolekcioner i kolekcionar.

kolevka (ijek. kolijevka), u kolevci,gen. mn. kolevki (PR daje i koleva­ka).

koliki-toliki; koliko-toliko.

kolokvijum i kolokvi}.

kolor fotografija, kolor dijapozitivitd. (crtica nije obavezna: v. CRTI­CA 3).

Kolumbo, Kristifor ili Kristof(P): neKristofer, sto je eng!. oblik;Kolum­bovo jaje.

koma: u Citanju decimalnih razloma­ka, izraz koma treba zameniti nasimrecima: 5,3 - "pet zarez tri" iIi "petcelih tri".

komfor, komforan.

kominike, -ea i komunike, -ea (ali ijedno i drugo je suvisno pred nasereCi saopstenje).

komitent (naruCilac posla), ne ko­mintent.

komocija nije dobro kao imenica odprideva komotan. Treba reci ko­moditet, komotnost iIi jos boljeudobnost, bezbriZnost. nehaj,lezemost itd.

kompakt-disk (iii bez crtice: v. CR­TICA 3).

kompjuter (eng1. compute!). Po­gresno je kompjutor. Domaci izraz

kompOSl

je racunar, alije potrebna i engles­ka rec, prvenstveno zbog izvedeni­ca kompjuterski, kompjuterizovati,-izacija.

kompost: pridev kompostni.

komsika (tako u recnicima SANU iMatice srpske; PR dopusta sarnokomsijka). Up. miraidiika.

Konavli, iz Konavala, u Konavlima;konavoski i konavljanski; Konav­ljanin, Konavljanka i Konavoka.

KONDICIONAL: v. bih, bismo.

konformizam, -ista, -isticki (nekom­formizam itd.).

Konfucije, konfucijanac, konfuci­janski i Konfucije itd.

Kongo, Kongoanac, kongoanski;predlozeni oblici "Konzanin" i"konski", rnada bi bili pravilniji,nisu prihvaceni.

KONGRESI: v. USTANOVE.

konjunktura (ne konjuktura), kon­junktiv (ne konjuktiv), konjunktivi­tis (ne konjuktivitis). Sve tri overeci, kao i konjugacija, konjugirati(-ovati), pisu se u cirilici sa KOHj­

(buduci da sadde kon- i osnovu naj-), ali se obicno izgovaraju s gla­som J-b. Up. injekcija.

konkistador (spanski osvajac): po­gresno je konkvistador.

kons- je bolje nego konz- u latinskimrecima: konsekvenc(ij)a, kon-

86

sekventan, konsistencija, konsis­tentan, konsultovati (-ant, -acija),konsumirati (-acija). Ipak, izgovorsaz (primljen iz nemackog) preov­ladao je u reCimakonzerva (-ativan,-irati, itd.), konzilij(um), konzul,konzulat, konzularni i drugima.Nije jasno zbog cega PR propisujc"konzola (ne konsola )": u rec­nicirna se javljaju oba oblika.

konsekvenc(ij)a v. -nea.

konsenzus, ne koncenzus.

kontaktirati s nekim, ne kontaktiratinekoga.

kontakt program, kontakt emisija(crtica neobavezna: v. CRTICA 3).

kontejner (ne kontener niti kontaj­ner).

kontingent, ne kontigent.

kontra- sastavljeno: kontrarevoluci­ja, kontraspijunaia, kontraoba­vestajni, kontraadmiral itd. Crtica(prema P) sarno pri udvajanju, npr.kontra-kontrarevolucija.

kontrastni.

kontroverzan, kontroverza ili kontro­verzija (ne kontra-).

konveksan znaci "ispupcen", konka­van "udubljen".

konver (engl. Convair), nekadasnjamarka putnickog aviona; ne brkatisa konvejer - prenosna traka.

konz-: v. kons-.

87

kooperacija (kooperant); kooptira­ti; koordinacija (koordinata, koor­dinirati).

kopacka, dat. kopacki, gen. mn.kopacki, rede kopacaka.

Kopar: v. Skoplje.

kopejka, dat. kopejki, gen. mn. kope­jaka iii kopejki.

Kopenhagen, kopenhaski; Kopen­haianin, -anka.

koprodukcija (ne "kooprodukcija"),koproducent.

korak-dva.

Koran i Kuran.

Kordova, Kordobes: vidi v.

Koreja: Severna Koreja, Juzna Ko­reja; Korejac, -jka, korejski, Sever­nokorej ac, severnokorejski, itd. bo­lje nego Koreanac, koreanski itd.

korelirati je naknadno izvedeno izimenice korelacija (u lat. nematakve glagolske osnove), ali se moraprih~atiti, jer mu nema zamene.

korespondencija, -ent, ne korespo­dencija itd.

koristiti nesto: veCina strucnjaka da­nas dopllsta i prelaznu upotrebuovog glagola, mada je doskorasmatrano za pravilno jedino "koris­titi se necim". Prelazna upotrebanuino proizlazi iz postojanja trpnogprideva (koriH:en i koristen, premaPR), iz upotrebe glagolske imenice

kostati

s genitivom, npr. koris(;enje (korL~­

tenje) sreds tava, i bezlicne kon­strukcije, npr. sredstva se redovnokoriste; svi ovi oblici mogucni susamo od prelaznih glagola. U poje­dinim izrazima, kao koristiti bolo­vanje, koristiti godisnji odmor, je­dino se prelazna konstrukcija i upo­trebljava.

korozija: glagolje korodirati.

Koruska, u Koruskoj; koruski Slo­venci.

korzo, korzoa, korzou, obicnije negokorza, korzu.

koska, dat. koski i kosci, gen. mn.koski.

kosmos, kosmicki, kosmonaut, boljenego kozmos itd.

Kosovo: Kosovac, Kosovka (ne Ko­sovar, sto je albanski oblik); Ko­soyka devojka.

Kosovo polje (bitka na Kosovu po­lju); Kosovo Polje (naselje).

Kosovska bitka, Kosovski boj (v. IS­TORlJSKI DOGADAJI).

Kostarika (Costarica), II Kostariki.

kostni (dopusteno u PR kao pridev odkost) pored kosni i kostani.

Kostolac, Kostolca, u Kostolcu.

Koscusko (Kosciuszko), gen. Kos­cuska (ne KOSCllSkog).

kostati je iz nemackog; preporucujese domaci glagol stajati, ali zame-

kolcdz

na nije uvek mogucna (npr.: lepoje,afi i kosta; nek koDa sta kosta; ko­fiko kosta stajanje? itd.). Umestocena kostanjapredlaze seproizvod­na cena.

kotedz, ne kotei (ree je engleska, nefrancuska).

Kotor Yaros (bez crtice P). Po tra­dicijije m. roda (iz Kotar Varasa, uKotor Varosu), ali se u novije vre­me javlja i kao z. rod (iz Kotor Va­rasi). Kotorvarosanin, -anka, kotor­varoski.

Kouto ne nego Koto (port. Couto).

koverat (i koverta, kuverat, kuverta:pogresno je ko/erta is!.).

Koviljaca: banja Koviljaea (v. BA­NJE).

kozak: prema PR, malim slovom "uznaeenju staleza, vrste vojske is!.",velikim "kao etnieki ogranak".

Kozara: kozaracki iii kozarski (medujezikoslovcima postoje razlieitamisljenja 0 tome koji je oblikpravilniji); Kozareanin, -nka.

kozji (bolje) i koziji.

kracati i kracati (sa istim znaeenjem).

kraj: v. nakraj.

Krajina: Negotinska Krajina, Knin­skaKrajina itd.; maloku istorijskimnazivima Vojna krajina, KoCina kra­Jma.

88

Krajisnik (stanovnik Krajine), kra­jisnik (graniear); krajiski, boljenego krajinski.

Kraljevic Marko.

Kraljevo: Kraljeveanin, -anka, kra-Ijevacki.

krasta, gen. mn. krasta (ne krasti).

krasti: kraden (ne kraaen).

kratki metar: rdavo skovan izraz urn.kratkometraini (iii kratki) jilm.

kratkodnevica, bolje nego kratko­dnevnica.

kratkoziveCi (radioaktini elementi),ne kratkoiivuCi.

Kreka, u Kreki; kreka (vrsta uglja).

krematorijum i krematorij.

krempita; kremsnita.

krepak, krepCi i krepkiji.

krep-papir, krep-saten (s crticom poPR).

kresendo, ne kreScendo. Ree je obie­no m. rada, u mnozini srednjeg(kresenda).

krevetac, kreveca, mn. kreveci.

Kricton pogresno: eng!. Crichton seizgovara Krajton.

kriska, dat. krL~ci, gen. mn. krisaka ikriski.

kriterijum i kriterij.

krivo. fmati krivo pogresno, treba:gresiti, varati se, ne hiti u pravu.

89

krivulja i kriva: ova druga menja sekao prava (v. to).

Krk, krcki, Krcanin, -anka.

krletka, u krletki i u krleci.

kroasan, ne kroason.

krojacica, krojaCicin (v. -cica).

kroki, krokija, mn. krokiji.

kromanjonae, kromanjonski.

kros, krosovi i krosevi.

krosto (u spoju.:asto i krosto, ni zastoni krosto).

krotak, krotkiji, najkrotkiji.

krozje sasvim ispravno u vremenskomznacenju, bilo da oznacava trajanje(kroz vekove, kroz ceo dan) ili tre­nutak u buducnosti (doCi ce kroz dvenedelje). Nije dobra upotrebljavatiga za oznaku sredstva ili posredstva,npr. "Kroz svoje stihove izrazio jeteznje naroda" (treba: Svojim sti­hovima... ), "Delovali su kroz svojepredstavnike" (treba: preko svojihprtdstavnika), itd.

krstiti moze imati i sire znacenje"imenovati, dati ime" (nee emu),nezavisno od crkvenih obreda. Takoisto, prekrstiti moze znaeiti "pro­meniti ime" (necemu).

krticji (bolje) i krtiCiji.

krunski prine: pogresno u prevodi­ma sa engleskog ili nemaekog urn.naseg izraza prestolonaslednik.

kula Ncbojsa

Krupska i Krupskaja (Lenjinova su­pruga); u padezima samo Krupske,Krupskoj, Krupsku, Krupskom, neKrupskaje itd.

Krusevae: Krusevljanin, -ljanka,krusevacki.

kruska, dat. krusci, gen. mn. krusaka.

kruzeiro (bivsa brazilska novcana je­dinica, sada kruzado).

krvariti znaGi prvenstvenopustati krv(npr. rana krvari), a krvaviti znaGiciniti krvavim, ali se srece i obmu­ta upotreba. Okrvariti znaci isto stoi okrvaviti.

Ksenofont, bolje nego Ksenofon.

kuCi umesto kod kuce, s glagolimamirovanja ("Nema ga kuci", "Bo­lje je da sedis kuci"), ne spada uknj izevni jezik.

kud(a) god (bilo kuda), kudgod(nekuda): v. -god.

kuda, kamo: v. gde.

kudikamo.

kufer: bolje kofer.

kuga, dat. kugi.

kujna, kujnski: bolje kuhinja, kuhinj-ski.

kuka, dat. kuki.

kukavicji (bolje) i kukaviciji.

kukumavka, dat. kukumavki i kuku-mavci.

kula Nebojsa, ne Nebojsina kula.

kllltllrnoisiorij ski

kulturnoistorijski (koji se tice kul­tume istorije); kulturno-istorijski(kultllrni i istorij ski).

kulturno-urnetnicki; kultlirno-za­bavni; kulturno-prosvetni.

kurn, kuma: kum Pera, kuma Bran­ka; u padezima s crticom (neoba­veznom, v. CRTICA UZ IMENA):kum-Pere, s kuma-Brankom, ku­ma-Brankin itd.

Kurnrovec, Kumrovca; kumrovacki.

kunstdruk hartija (cvrsta bela harti­ja za kvalitetnu stampll; nema od­govarajllceg domaceg izraza).

kupe (m. roda), mn. kupei.

Kupres, Kupresanin, Kllprdanka,kupreski i kupreski.

Kuran i Koran.

Kurosava, Akira (ne Akiro).

kurs: mn. kursevi (retko) i kursovi.

kutak, mnozina (neuobicajena) kuci.

KV (= kvalifikovani) i VKV (= vi-sokokvalifikovani): posto se velkimslovima II skracenicama beleZesamo pocetna slova reci, ispravnijebi bilo kv. i vkv.

90

kvaka, dat. kvaki.

kvalifikovati: v. okvalifikovati.

kvalitativan (koji se tice kvaliteta,npr. kvalitativne promene), kvalite­tan (koji je dobrog kvaliteta, npr.kvalitetna roba). Ova druga upo­treba bez razloga je zabranjivana(up. ukusan - kojije dobrog llkusa,zvucan - koji jasno zvuCi, obiman-velikog obima itd.). Ne treba upo­trebljavati kvalitetan uz imenicekoje ne oznacavaju materijalni pro­izvod: nije dobro kvalitetna utak­mica, kvalitetna muzika i sl.

kvarc-larnpa (s crticom prema P).

kvazi- sastavljeno: kvaziumetnost.kvazinaucan, kvazirodoljublje itd.

Kvibek, kvibecki, bolje nego Kvebek,kvebeeki (eng!. Quebec: fro izgovorje Kebek); ne kvebeski, kvibeski.Stanovnici su Kvibecani iii Kve­becani (ne Kvebesani).

kvocka, dat. kvocki, gen. mn. kvo­(~aka.

kvrga, dat. kvrgi.

L

laboratorija i laboratorij; laborato­rijski.

-lac: v. -ioe, -aoe i pojedine reCi.

Lacijum i Lacij (pokrajina oko Rima);ne Lacio (Lazio), osim kao ime fud­balskog kluba.

lagati nekome, ti joj lazeS i s1. bila jenOlmalna konstrukcija u starijemjeziku, cesta i danas u Hrvatskoj,dok se u Srbiji ovaj glagol upotreb­Ijava s akuzativom (lagati nekoga,tije laze/-).

Labor (Pakistan), u Lahoru; ne:Lahore, u Lahoreu (slm,oo e pripadaellgleskoj transkripciji i ne izgovarase).

laik, laicki, laieizam.

lajtmotiv.

lama: v. dalaj-Iama.

Lamans (kod nas obicno sastavljenou fonetskoj transkripciji, up. Njujork- New York). lzvorno: La Manehe.

lamborgini (Lamborghini, markasportskih automobila): ne lambor­diini.

lane i lani; preldane i preklani; lanj­ski, preklanjski.

La RoSfuko (La Roehefoueauld).

laso (m.), lasa (bolje nego lasoa), mn.lasa (sr.), bolje nego lasoi.

lastavicji (bolje) i lastaviciji.

latinoamericki (i latinskoamericki),Latinoamerikanac. Po znacenju jesire od juinoamericki, jer obuhva­ta i zemlje Srednje Amerike i Mek­siko.

Latinska Ameril{a.

LATINSKA IMENA. Prema klasic­nom (rimskom) izgovoru e se uvekizgovaralo kao k, ae kao aj, oe kaooj, a sit uvek su izgovarani kakose pisu. Strucnjaci za latinski otudatranskribuju npr. Caesar kao Kaj­sar, Cieero kao Kikeron, Horatiuskao Horatije itd. Izvan usko strucnih

Latvija

tekstova ne treba odstupati od davnoutvrdenih oblika Cezar, Ciceron,Horacije itd. Podrobnije 0 prilago­davanju lat. imena i lat. reCi uopstegovori P u tackama 95-98. Vidi i:-ije; -os.

Latvija je Letonija (ne treba je brkatis Litvanijom, v. to); Latvijac, -ijka= Letonac, -onka.

Lauton ne nego Loton (Laughton).

LD (licni dohodak): pravilnije bi bilol.d.; najboljeje pisati ceo izraz bezskraCivanja.

Ie: francuski odredeni clan u naslovi­rna treba izostaviti (v. NASLOVI);ako se mora preneti, pisemo ga kaoIe (ne I ni I'): Le Korbizje (Le Cor­busier), Bar-Ie-Dik (Bar-Ie-Due)itd.

ledije ustaljen oblik kod nas, ne trebaga zamenjivati sa lejdi.

len i lenj; leniji, najleniji i lenji, naj­lenji; ijek. lijen, ljeniji, najljeniji iljenji, najljenji. Imenica je lenost(ijek. lijenost) ili lenjost.

-Icnje: v. -ljenje.

Le Pen, Zan-Mari (Jean-Marie LePen): ne Lepen.

lepojka, dat. lepojki i lepojci; le­pojkin.

leska, dat. leski i lesci.

Lester (engl. Leicester), ne Lejcesteri sl.

92

letak, mn. leci.

letelica (ijek. letjelica) i letilica: potumacenju P (tacka 68 d) ovaj dru­gi oblik nije pogresan.

Letonija je oblik zasnovan na sred­njovekovnom lat. nazivu te zemlje,kod nas obicniji nego Latvija (v. to).

letos: v. -so

levo-desno.

lezbijski, lezbijka, bolje nego lez-bejski, lezbejka.

lefaljka, na/eialjci, gen. mn.leialjki.

leiecke i leZeCki.

Ii: odvojeno (je Ii, da Ii, bi Ii, sta Ii,gde Ii, ako Ii itd.) ali sastavljeno uveznicima doli, kadli. negoli, (a)kamoli, (a) nekmoli.

Libertivil (Libertyville), ne Libertvil.

libreto: m. roda, u mnozini obicno sr.roda (libreta).

LICNOSTI U KNJIZEVNIM DE­LIMA: v. NADIMCI.

Iiftboj.

Iiga, u ligi. V. SPORTSKA TAK­MICENJA.

Iij, lijmo, lijte. V. ZAPO VEDNINACIN.

Lijam (Liam, irsko ime); ne Lajam.

Lijaoning ne nego Ljaoning (kineskaprovincija).

Lika, u Lid (retko Liki).

93

limenka, dat. limenci i limenki, gen.mn. limenki.

lisicji (bolje) i lisiciji.

litar (m.), bolje nego litra (z.).

Literaturna gazeta, bolje nego Li-teratumaja (Pravopis, cl. 157 b).

liti: v. lij.

litijum i litij.

Litvanija, litvanski, Litvanac, -ankatradicionalni su oblici kod nas,obicniji nego Litva (cem11 bi odgo­varalo litavski, Litavac, -avka).

lobanja i lubanja.

lokalpatriot(a), -tizam, -tski.

Long Ajlend (Long Island).

longplej: longplej ploca (crtica nijeobavezna, v. CRTICA 7).

Lopez iii Lopes (Lopez); v. -ez.

Lorel, Stan iii Sten (eng!. Stan Lau­rel), ne Laurel.

Lorena (oblast u Francuskoj), ne"Loren.

Lorka: bolje Garsija Lorka (GarciaLorca, Federico; u spanskom senikad ne izostavlja prvo prezime).

Luzicki Srbi

Los Andeles (Los Angeles), losan­deleski; ne Los Andelos.

loto: lotoa, na lotou (uobicajeno,mada bi pravilnije bilo Iota, nalotu). Ne treba pisati Lata nitiLaTa.

Loton (Laughton), ne Lauton.

lozinka, dat. lozinci, gen. mn. lozin-ki.

loi-ulje: bolje ulje za loienje.

lubanja i lobanja.

Lucern (Luzern), lucernski: ne lu­cernski.

Lucano (ital. Luciano), ne Lucano niLuCijano.

LuCija (ita!. Lucia), ne LuCija. Nag­lasakje na drugom slogu.

Lucindan: v. PRAZNICI.

Luka, dat. Luki (Vukov oblik "Je­vandelje po Luci" danas je zasta­reo).

Luskov, ne Luzkov.

lutka-film: bolje lutkarski film iiifilm s lutkama.

Luiicki Srbi; luiickosrpski.

LJ

Ij i j. Francusko if iii ill kod nas se uzajednickim imenicama prenosi kaolj: jeljton, paviljon, fotelja, giljoti­na, detalj, portfelf, pa otuda i emalj(offr. email), pored emajl. U vlas­titim imenima, starija transkripcijabila je takode lj, kao u reci Bastilja(Bastille), ali je danas uobicajenoj, prema savremenom fro izgovoru:Vijon (Villon), Mirej (Mireille),Kamij (Camille), Rambuje (Ram­bouillet), Neji (Neuilly) itd. V.Marselj; Versaj.

Ij i I: V. -ljenje.

Ijaga, dat. ljagi i ljazi.

Ljaoning (kineska provincija), ne Li­jaoning.

-ljenje. Pravilno je samo odeljenje,oboljenje, osvetljenje, deljenje, pa­ljenje, zapaljenje, truljenje, evilje­nje itd., a ne odelerije, obolenje itd.Jedino pokolenje ima Iu ekavskom

(ijek.pokoljenje), buduCi da dolaziod reCi koleno (ijek. koljeno).

Ljermontovljeva ulica iii Ulica Ljer­montova: pogresno "Ljerrnontovaulica", "bio sam u Ljerrnontovoj".

-Ijev: v. -ov.

Ijubav: za ljubav neeemu, nekome,ne necega, nekoga.

Ljubica, Ljubicin.

Ijubicica, ljubiCiein (v. -Ciea).

Ijubiteljka, dat. ljubiteljki, gen. fill.

ljubiteljki.

Ijudi fabe: v. eovek iaba.

Ijuljaska, dat. ljuljasei. gen. mn.ljuljaski.

Ijuska, dat.ljusei, gen. mn. Ijusaka.

Ijustiti: ljusten, ljustenje: PR dopustai ljuscen, ljuscenje.

Ijutic i ljutie (cvet).

M

m (malo, bez tacke kao skracenica zametar).

rna odvojeno: ma koji, ma koliko, makakav, ma sta, ma kud itd. (ali sas­tavljeno mada = iako).

macevaJac (ne macevaoc), mn. mace-vaoci, macevalaca.

macji (bolje) i maciji.

macka, dat. macki, gen. mn. macaka.

maceha, dat. macehi i macesi.

Madrid, madridski, Madridanin,-anka (ne Madrizanin).

Madar, ;ica, maaarski, Madarska iMadiaritd.

madaron (malo m).

magacin i magazin u znacenju skla­diste; samo magazin u znacenj u lis­ta (ah je nepotrebno pored izrazacasopis, revija, zurnal).

magacioner uobicajeno ali nepravil­no: trebamagaciner (magazinel) iiiskladistar.

Magbet (po tradicionalnoj transkrip­ciji engleskog Macbeth): ne Mak­bet, Mekbet.

magisterijum i magisterij.

Maglaj: Maglajac iIi Maglajlija, Ma­glajka, maglajski.

magnezijum i magnezij; magnezi­jum-oksid itd.

Magreb (severozapadna Afrika), ma­grepski.

mahagoni i mahagonij.

mahati, masem, masuCi (nije dobromaham, mahajuCi, mada ga PRdopusta).

mahnit, mahnitost (ne manit).

majcica, majacin: v. -Cica.

majka, majci, majCin, gen. mn. maj­ki (dopusteno i majko i majaka).Majka (= baka, s dugouzlaznim a)ima dativ majki, prisvojni pridevmajkin.

Majler

Majler (Norman), rasprostranjena alipogresna transkripcija: eng\. Mai­ler izgovara se Mejler.

Majorka, na Majorki.

majstor: majstor Steva, majstor-Ste­ve, majstor-Stevin itd. (iIi sve bezcliice: v. CRTICA UZ IMENA).

Makijaveli (Machiavelli), makijave­lizam. makijavelista, -stkinja, maki­javelisticki.

makro- sastavljeno: makroplan, mak­rofotogrc{{ija, makrobiotika itd.

maksi: kao mini (v. to).

Malaga (Malaga), u Malagi. Nagla­sakje na prvom slogu.

Mala gospojina (praznik).

MALA SLOVA. Pisanje naslova inatpisa iskljuCivo malim slovima (uknjigama, casopisima, na plakatima,spicama itd.), izazvano potrebamalikovne obrade teksta, sve je ceSceposlednjih godina kod nas i u svetu.Nema razloga da se smatra po­gresnim, kao sto nije pogresno (uistim takvim tekstovima) ni pisanjeiskljucivo velikim slovima.

V. VELIKO POCETNO SLOVO.

Mali (drZava), Malija, malijski.

malo- sastavljeno u slozenicama: ma-lokalibarski, maloprodaja itd.

malo-pomalo.

malopre i malo pre.

Malta, MalteZanin, -anka; maltdki.

96

maltene (i maIne).

mandator je sarno onaj ko izdaje man­dat (za sastav vlade is!.); onoga koprima mandat, tj. buduceg predsed­nika vlade, treba zvati mandatar.

Mandela (Nelson), ne Mendela.

manekenka (pored maneken), dat.manekenki, gen. run. manekenki.

manuti, manem, u znacenju ostaviti(nesto), okaniti .'Ie (necega), kao ipovratno manuti .'Ie, obicnije je negomahnuti (.'Ie). Up. i omanuti.

manzetna: bolje manseta (fr. man­chette). Nijedan od predlozenihdomaCih izraza, kao zavratak, su­vratak, orukvica. zarukavlje itd.,nije prihvacen u praksi.

manj (osim) bez apostrofa: manjako... manj da...

manje-vise.

Mao, Maoa, Maou, Maom. U punomobliku: Mao Cedung, Mao Cedun­ga (ranije: Mao Ce Tung). lzvede­nice: maoista, maoizam, maoistic­ki.

Marbelja (Marbella), ne Marbela.

Marfi, rasirena ali pogresna tran­skripcija za eng!. Murphy: trebaMerfi.

Marija, vokativ Marija iii Marijo.

Mario, Marija, Mariju, s Mariom.

marka: dat. marki, gen. mn. maraka.Up. GENITIV MNOZINE (imenicei. roda).

97

MARKE i fabricki nazivi plSU semalim slovom (obicno pod navod­nicima) kad oznacavaju predmet,npr. "zastava 10 I", "mercedes","drina", "marlboro", "pentreksil","kolt", "kalasnjikov", "boing","ronson" itd. Velikim pocetnim slo­yom pisu se kad oznacavaju fabriku:.~trajk u "Sittvenu ", direktor "Folks­vagena" i s1.

Za automobilske marke m. rodaakuzativ je jednak nominativu: Vo­zim "opel", Imam "ford", Prodaosam" lIloskvic", ne: Vozim "opela"i s1.

Marselj (Marseille), po P bolje negoMarsej. Sarno sa lj upotrebljavajuse izvedenice Marseljac, Marseljka,Marselj eza. V. lj.

marsovae (u tekstu P 60), Marsovac(u recniku): svakako je bolje velikoslovo, kao i za nazive stanovnikadrzava itd. na Zemlji.

marsruta (obicnije) i bolje negomars­-ruta.

maska, maski i masci,' gen. mn. mas­ki.

maslina (drvo i plod); maslinka(plod), dat. maslinci, gen. mn.maslinki.

mas-medij, mn. mas-mediji.

mastan, masna. masno.

masinka, dat. masinki i masinci, gen.mn. masinki.

mcd

Mataruska banja: v. BANJ£.

mati, akuzativ mater, vokativ mati: uostalim paddima menja se kaoimenice na -a (matere, materi,materom, nase matere, nasim ma­terama itd.).

Matiea srpska.

Mauthauzen (Mauthausen), ne Mat­hauzen.

Mavar, Mavra (ne Mavara), mn. Ma­vri (ne Mavari); mavarski.

Mazina (ita!. glumica, Giulietta Ma­sino): ne Masina.

mazurka, dat. mazurki i mazurci, gen.mn. mazurki.

medecina, medecinski, ne nego me­dicina, medicinski.

Medici (Medici): naglasak je na pr­vomslogu.

medievalan (srednjovekovni), medi­ev(al)ista, mediev(al)istika, bez j,jer je rec slozena (Jat. medium ae­vum - srednji vek).

medijum i medij (u svim znacenjima:ipak, u znacenju sredstava masovnekomunikacije, pod uticajem eng!.mass media, preovladuje oblikmedij: tako i pridev medijski).

Medvescak (ne Medvescak).

mea (stari iIi pesnicki oblik od meau)bez apostrofa (P, tacka 220 b).

mcdu-

medu- sastavljeno u slozenicama:meduprostor, meduljudski itd.

Medumurje, Medumurac, -urka (bo­lje) i MedimUtje, Medimurac, -urka.

medutim.

meduvladin (npr. meduvladin ko­mitet), provladin (provladin list),antivladin, nevladin (nevladina or­ganizacija) lose su skovani oblici.U nedostatku boljih treba, kad godje mogucno, upotrebiti opisneizraze: "komitet za vezu izmedu vla­da" i s!'

Mefistofel, bolje nego Mefistofeles.

Mej (eng!. Mae i May), ne Me.

Meka, u Meki.

Mekdonald (McDonald); Mekdo­nalds (McDonald's, naziv restora­na).

Mekgro (McGraw), Mek Gro (MacGraw): pogresno Mek Grou.

Meklin (Maclean, McLean), ali Mek­lejn kadje skotsko prezime: FicrojMeklejn.

Meksiko, Meksikanac, -anka; mek­siCki iIi meksikanski. Glavni gradnasi isto ime kaa i drzava, a zvanicninaziv na spanskom je Ciudad deMexico (izg. Sjudad de Mehiko).Nije opravdano upotrebljavati eng!.oblik Meksiko Siti (Mexico City).

melburnski, ne melburnski: v. -ski.

Mendela (Nelson) ne nego Mandela.

98

Mendeljejev: Mendeljejevljev sistem(= periodni sistem elemenata).

Menhetn (najpribliznija transkripci­ja za eng\. Manhattan). UMenhet­nu (kao gradska cetvrt), ali i naMenhetnu (jer je ostrvo).

meni (jelovnik), menija, mn. meniji.

menjati (nekog coveka) ne mazeznaciti "smenjivati" iIi "zamenji­vati": pogresno "Marie menjaPerica na polozaju direktora" i s!'

mera: preduzeti, doneti mereza nesfo(ili u cilju necega), ne 0 necemu.

Merdok (eng!. Murdoch, Murdock),ne Mardok.

merilae (ne merioc), mn. merioci,merilaca.

Merilin (Marilyn), ne Merlin.

merino: merino ovca, merino vuna(crtica nije potrebna).

mesee: dva, tri, cetiri meseca, petmeseci, proslo je mnoga meseci (ali:Nekoliko malih meseca kruzi okoplanete). Kao naziv Zemljinog pra­tioca pise se s velikim M (putova­nje na Mesec is!.). Ipak, prema P, itada je preporucljivije malo slovokada se ne misli na sarno nebeskotelo, nego na njegov izgled sa Zem­lje: izlazak i zalazak meseca, mese­cev sjaj, mlad mesec, pun mesecitd.

Up. sunce; v. i dan.

mesee-dva.

99

MESECI (kalendarski). Nije dobra"u petom mesecu", u "devetommesecu" i sl., nego treba svakimesec oznaciti imenom: 11 maj1l, U

septembru itd. V. i DATUM!.

mcta- sastavljeno: metajezik, metalo­gican itd.

mctak, mn. meci.

mctalo- sastavljeno: metalostrugar,metalopreradivac itd.

mctar-dva.

metcorolog, meteorolo.fki, meteo­rologija, ne metereolog i sl.

mctil-alkohol iii metanal.

Mctuzalem (malo m u figurativnomznacenju "covek u dubokoj staros-ti").

Mickjcvic (Mickiewicz), bolje negoMickijevic.

Midha!: prcma P, tacka 76 f (3), umuslimanskim imenirna Midhat,Edhem, Subhija ne vrsi se jed­nacenje po zvucnosti. Sa t ce se pi­s;ti sarno odgovarajuca albanskaimena, Mithat odnosno Ethem(tacka J08).

migavac i:migovac.

Migcl (sp i pOlio Miguen; pogresnaje transkripcija Miguel.

Mihailo ] Mihajlo, Mihailovi(~ i Mi­hajlovic (ali sarno knez Mihailo,Ulica knew Mihoila iii Knez Mi­hailova ulica, prema PR).

mislilac

Miklosic, Franc (P dopusta i Miklo­sic).

mikro- uvek sastavljeno: mikroorga­nizam, mikroklima, mikroprocesoritd.

Mile, Mileta (Mila): V. -e (ZAVR­SETAK IMENA).

milenijum i milenij.

Milcseva (manastir).

Milica, Milicin.

milicionar i milicioner (i milicajac,familijamo).

milion: v. BROJEVI (pisanje).

milionar i milionet:

Milojica.

Milos: vokativ Milose ili Milosu.

mini: prema P odvojeno kad se odno-si na odecu, npr. mini suknja, minikostim, mini moda, a s crticom udrugirn spojcvima (mini-golf mini­-serija, mini-rat itd.).

minut i minuta.

mirazdiika (obicnije nego mirai­diijka); dat. miraidiiki.

Mirca (rurnunsko i rnoldavsko Mir­cea), ne Mircea.

misao vodilja (bez crtice prema P,tacka 59 a).

misionar (obicnije) i misianer.

mislilac (ne mislioc); rnn. mislioci,mislilaca.

misji

misji (bolje) i misiji.

MiSlen (Michelin), ne Miiilin, Mi­selin.

MITOLOSKA IMENA se pisu ve­likim pocetnim slovom kao i svadruga: Afrodita, Jupiter, Tezej itd.U grckoj mitologiji, medutim, pos­tQje i pluralna imena bozanstava,kao Erinije (Eumenide), Gorgone,Hesperide, Mojre (kod RimljanaParke) itd. Posto ona oznacavajusarno odreden broj licnosti (obicnosestre), imaju sve osobine licnogimena, pa i nj ih treba pisati velikimslovom. Otuda i Muze (devet Muza;ali malo m u prenesenom znacenju:muza gaje izneverila, pesnikjujenazivao svojom muzom i s1.); Ar­gonauti (ali: argonauti kao zajed­nicka imenica u znacenju "smelimoreplovci").

Mitrovdan: v. PRAZNICl.

Mitrovica (Sremska, Kosovska),Mitrovcanin, -nka, 111 itrovacki.

mladicki (ne mladicski).

mladoturcin, mladoturci.

mlak, mlaCi, najmlaCi.

mlaz: mn. mlazevi i mlazovi.

mlafnjakje fonetski pravilniji oblik(up. paziti - painja, voziti - nad­voinjak, kukuruz - kukuruznjak),ali je u praksi znatno cesce mlaz­njak.

100

Mleci, Mletaka; Mletacka republika(v. ISTORIJSKA IMENA).

mlecan: s kratkim e (mleean, ijek.mljeean) u izrazima kao mleeniproizvod, mlecna cokolada i s1.; sdugim e (mlecan, ijek. mlijeean) uznaeenju "koj i ima mleka" (mleenakrava).

Mlecni put (v. NEBESKA TELA).

mnogopostovani, mnogocenjeni, mno­gouvaieni (novi P ne predvida ras­tavljeno pisanje).

mnogo sta,mnogo cega; mnogo ko,mnogo koji, mnogo kad itd.

MNOZINA JEDNOSLOZNIHIMENICA: v. -ovi.

mnjenjeje i ekavski i ijekavski oblik,bolji (prema PR) nego mnenje(ekavski) i mnijenje (ijek.).

mocuga, c1at. mocuzi.

modiskinjaje tradicionalni oblik, bezt jer za razliku od drugih imenicatog tipa (v. -kinja) ne postoji muskioblik. P ipak smatra da ni modist­kinja nije pogresno.

modus vivendi, modus operandi:menja se sarno prva ree (modusavivendi itd.).

moguc i mogucan (pridev), moguce imogucno (prilog) imaju isto zna­cenje.

mogucstvo: po mogucsTvu i pol11ogucnosfi.

101

Mohikanac: nema razloga za pisanjemalim slovom, posto se figurativnoupotrebljava sarno u izrazuposled­nji Mohikanac.

mol: c-mol, f~mol itd. (prvo slovo bipo pravil~trebalo pisati latinicom),obicnije nego ce-mol, ef~mol itd.Prema ustaljenom obicaju u muzi­ci nazivi durskih tonaliteta se pisuv~likim, a molskih malim slovom.Up. dlll:

molilac (ne molioc), mn. molioci,moli/aca. Moliteljka, dat. mo/itelj­ki.

momcad: ne moze llvck da zameniizraze tim i ekipa, zbog teskoea upadcznoj promeni, u gradenju slo­zcnica (up. prvotimac) i zbog ne­prikladnosti izrazaienska momcad.

momcntan i momentGiIO pravilno jeizvedeno od kasnolatinskog mo­mentaneus (up. spontan od spon­taneus). Neopravdano je u PR" mo­menta/no, ne momelltano ".

Monpelije (Montpellier), ne Monpc­Ije.

montazer jc samo onaj ko obavljafilsmku iJi televizijsku montazu;radnik koj i montira masine i uredajczove se monter.

Monte Karlo.

moratorijum i moratorij

morfijum i morfU.

mormon, rnormonka, dat morrnonki.

mrzak

moskvic (automobil), ne moskvie.

motika, dat. motici.

motka, dat. motki, gen. mn. motki imotaka.

moto-: prema P sastavljeno kad znaci"motomi", npr. motopumpa, mo­tokultivator, motonautika; s crticomkad znaci "motociklisticki", npr.moto-trke, moto-kros, moto-jedi­nica itd. V. i auto-moto.

motocikl (ne motorcikl), gen. mn.1I10tocikala iii motocikl6.

mozda. Nije knjiievna upotreba sa­dasnjeg vremena u znacenju bu­dueeg: "Mozda ga nadem", "Maidaprestane kisa" (treba: Moida ell ganaCi, Moida ee prestati kisa).

mozcbiti (prilog, npr. "On je, moie­biti, u pravu"), ali: "Moze biti da jeon u pravu".

mr (od magistar) pise se kao dr (v.to). U englesk0111 Mr. je skracenicaod mister (gospodin), s velikim M itackom po americkom obicaju, beztacke po britanskom.

mraz: mn. mrazevi i mraZOVI.

mrk, mrkiji, najmrkiji; mrkocrven,mrkoiut.

Mrkonjic Grad (bez crtice prema P),mrkonjiegradski.

mrSaviti, rede mrsaveti (ijek. mrSa­vjeti).

mrzak: mrskiji, najmrskiji i mrii,najmrii.

mrLcli

mrzeti, mrzim; mrzeo, mrzela; ijek.mrziti i mrzjeti, mrzio, mrzila imrzjela.

mucilac (ne muCioe), mn. muL'ioei,muCilaea.

mungos, mungosa (zivotinja). PR 60daje "mungo, munga, mn. (pospan.) mungosi", ali pogresno, jerrec nije spanska niti u spanskom imataj oblik.

musaka, dat. musaki.

102

Musliman, Muslimanka, s velikim Mkao etnicki nazi v (danas cesceBosnjak, -kinja); s malim m uznacenju pripadnik islamske vere.Pridev muslimanski, kadaje upotre­bljen u ovom drugom znacenju,moze se zameniti sa islamski.

musti: muzen (ne muzen).

muvolovka i muholovka, dat. -vei.

Muza (u grckoj mitologiji), muza(preneseno): v. MITOLOSKAIMENA.

N

n i m. Promena n u m ispred b ili pvrsi se u i z v e den i m reCima, tj.ispred sufiksa: stan -stambeni, pre­hrana - prehrambeni, zelen ­zelembac; tako i ermpllrast (premaPR 60), mada za zavrsetak -pllrast,nepoznatog porekla, nije sigumo dase moze smatrati sufiksom. Us I 0 zen i m recima n ostaje ne­promenjeno: jedanpllt, vanbracni,vanpartijski, stranplltiea, erven­perka itd.

na: pogresno "l1a upravnom odboru jeodluceno ... ", "na redakciji smogovorih...", "na mesnoj zajednici ..."i s1. Treba: na sastankll upravnogodbora, 1I redakciji itd.

Vi: Cetinje; Novi Beograd; Rije­ka: Vb: Umka; telelon.

nabavka: dat. nabavei, gen. mn. na­bavki i nabavaka.

nabiti: nabij, nabijmo, nabijte.

nabolje.

na brzinu.

nacifasizam, -ista, -isticki; naeional-soeijalizam, -ista, -isticki.

nacas (=caskom, trenutno).

na cast.

na celu. Kao oznaka za predvodnika,ovaj izraz mora do6i posle spojasa+ imenica: "delegacija s PavlomPavlovi6em na celu" a ne "na celli S

Pavlom Pavlovi6em".

nacetvoro (i nacetvero).

na cistac, prema PR bolje nego na­Cistae.

nacisto: biti naCisto s necim.

naculjiti i nacliliti (usi).

nad- ostaje nepromenjeno ispred s(nadskociti, nadstre§niea), inaceispred bezvucnog suglasnika prelaziu nat-: natkriliti. natcovek itd. UreCi naddruJtven pisu se dva d.

nad(a): nada mnom, nada me (= nadmene), nada se (= nad sebe) itd.

nadaleko; nadalje.

nadasvc

nadasvc.

nadati sc Uc) da... pogresno kao i "zanadati se je". Mora se upotrebitidruga konstrukcija: nadajmo se, tre­ba se nadati, mozemo se nadati is1.

nadbiskup (u katolickoj i anglikan­skoj crkvi): nadbiskup od Kenter­berija, od Jorka, nearhibiskup, kakose ponekad pogresno javlja u pre­vodima sa engleskog. U pravo­slavnoj crkvi: arhiepiskop.

naddrustvcn.

nadcsno.

NADIMCI i atributi, kada su stalnideo imena, pisu se velikim slovom:Dusan Silni, Plinije Mladi, Prokle­ta Jerina, Hajduk Veljko, RicardLavovo Srce.

Nadimak upotrebljen "iza licnogimena, kao njegova zamena", potacki 56 a Pravopisa, vezuje se cr­tom (ne crticom), npr. Milosav ­Mija Aleksic.

Licnosti iz knjizevnih i scenskihdela, bajki, stripova itd. pisu se ve­likim slovom prve reci: Sluskinja,Prvi vojnik, Covek s tasnom; ve­likim slovom pisu se i ostale reci akosu upotrebljene kao vlastito ime,npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz,Snesko Belie, Paja Patak. Ovako sepisu i indijanska imena: CrveniOrao, SedeCi Bik (bolje nego "BikKoji Sedi", prema P).

104

Naprotiv, imena upotrebljena kaooznake predmeta dobijaju malopocetno slovo: bela rada, lepa kata(cvetovi), marica (policijski auto­mobil),fiea, stojadin itd.

nadlctati, nadleeuCi (ne nadletajuCi).

nadno (kao predlog, npr. nadno ulice;ali: Pao je na dno reke).

nadohvat; na dohvatu.

nadolc.

nadomak; na domaku.

nadri- i nazovi- pisu se sastavljeno:nadrilekar, nadripesnik, nazoviu­metnost itd.

nads-, ne nats-.

nadstrcsnica.

nadtrcati.

nadugacko; nadugo.

na dusak (odvojeno prema P).

nadvojc; nadvoje-natroje.

nadzak-baba (PR 60 dopusta i na-dzagbaba).

naftni (naftna polj'a) i nafteni; ne naitin.

naglas (= glasno).

nagnuti (sc): promena kaosagnuti se(v. to).

nagorc (u oba znacenja: "okrenut jenagore" i "cas nabolje, cas na­gore"); ipak: sa zla na gore; doCieemo na gore (= na vece zlo).

105

na gotovs.

NAGRADE: v. ODLIKOVANJA.

nagrizen, ne nagriien. V. gristi.

nahero (= nakrivo).

nahuditi ne nego nauditi.

naime (prilog), ali: Poslao sam mupoziv na ime.

naiskap.

na izgled i naizgled (P dopusta obanaCina pisanja).

na izmaku (odvojeno prema P; alinaizmak, sastavljeno).

naizmence (bolje) i naizmenice (po­red: naizmenicno).

naizust.

~aj-: u superlativima prideva kojipoCinju saj pisu se dvaj: najjaCi.naJjeftiniji, najjasniji itd.

najaviti i najava su izrazi novijegporekla, sasvim dobro skovani, aupotrebljavaju se posebno u radio­televizijskom recniku. Ne mogu sepOtpUllO zameniti ni saobjaviti, ob­java (jer te reCi ne pokazuju da seobjavljuje nesto sto tek predstoji) nisa nagovestiti, -staj (sto uvek imasmisao neodredenosti).

najedanput; najedared.

najednom.

na jesen.

najlonka, dat. najlonki, gen. mn. naj­lonki.

namrtVQ

najprvi, najposlednji. najzadnji moguse upotrebiti kao pojacani oblici odprvi, poslednji, zadnji.

najradije, ne najraae. V. rado.

najstrozi, ne najstroiiji. V. stroh

najvoleti: ispravno u znacenju "naj-vise voleti".

nakon sto: v. posto.

nakoso.

na kraj: odvojeno kada se kraj mozetumaciti kao imenica u akuzativu(Stigose na kraj puta; Tesko je snjim izaci na kraj; s kraja na kraj),inace sastavljeno (Stanuje nakrajsela; To mi nije ni nakraj pameti).

nakratko.

nakrivo.

nakrkace i nakrkacke (sastavljeno poP).

nakrupno.

naksutra i nakoslltra.

na leto.

nalevo.

nalivpero.

namah.

na malo.

na me (= na mene).

namesto (predlog, npr. "Ja radim na­mesto tebe") ali: "Stavi ga na me­sto n.

namrtvo.

na ncsrccli

na nesrecu.

naneti: v. -neti.

naniie.

na noge.

nanovo.

na nj (= na njega).

naocare (mn. Z. roda) i naocari (mn.z. iIi m. roda); dativ sarno nao­carima.

na oci (npr. "Ne izlazi mi na oei");PR 60 daje i naoCi u znaeenju naizgled.

naocigled.

naodmct.

naoko u znacenju "na izgled", "pri­vidno"; na oko u doslovnom zna­cenju.

naovamo.

na pakost.

napamct u znacenju naizust (nauCitinapamet); ali: pasti, padati napamet (nekome).

na parce.

napismeno.

napitak, mn. napici.

na pocek.

napokJon.

napola (ali: na pola puta).

napolje (= van, npr. "Napolje izsobe!"); na polje u doslovnomznacenju.

106

napose (= zasebno).

naposletku.

na pravac.

naprazno (uzalud; besciljno).

na precac.

napred-nazad.

na prekid.

na preskok.

na pretek.

na priliku.

na primer; skraceno npl:

na prolece.

naprosto.

naprotiv.

naprstak, naprska, mn. naprsci.

na prste (uvek odvojeno prema P).

Napulj: Napuljac, -ljka i Napolitanac,-itanka; napuljski i napolitanski.

narandza i naranca (ipomorandia),narandiast i narancast.

narcisizam, narcisista, narcisoidan(od gr. imena Narcis): pogresno jenarcizam, narcista.

narodnooslobodilacki; N arodno­oslobodilacka borba, N arodno­oslobodilacki rat (s velikim N pre­rna P, kao nazivi odredenog isto­rijskog dogadaja). V. NOB.

narucilac (ne narucioc), mn. naru­Cioci, naruCilaca.

107

naruciti: v. poruCiti.

naruku (ii'i nekome naruku), ali:rnetni ga na ruku.

naruSilac (ne narusioe), mn. naru­.\:ioei, narusilaea.

NASA: v. SKRACENICE NA -a.

nasamo.

na se (= na sebe).

nasigurno.

na sHu.

nasitno.

naskoro.

naskroz; skroz-naskroz.

naslaga, dat. naslazi.

naslepo.

NASLOVI listova i casopisa, knjiga,knjizevnih dela, clanaka, dokurne­nata, ugovora itd. pisu se ve1ikirnpocetnirn slovorn prve reci (a u os­talirn recirna sarno ako su vlastitaimena): Vecemje novosti, Slobod­na DSJ,lrnacija, Gorski vijenac, Bib­lija, Talmud, San letnje noCi, Ver­sajski ugovor, Dusanov zakonik itd.Tako se pisu i strani naslovi (Nju­jork tajms, Velt am zontag), osimako se prenose izvomo (New YorkTimes, Welt am Sonntag). Nije po­trebno prenositi odredeni clan napocetku ovih naslova: saradnik" Monda ", (:Janak u "Spiglu ", kakopise " Un ita ", a ne saradnik "Le

natc-

Monda ", Clanak u "Der Spiglu",kako pise "I'Unita ".

Da bi se razlikovali od ostalogteksta, naslovi se stavljaju medunavodnike iIi se pisu kurzivom. Pra­vopis dopusta i upotrebu sarno ve­likog slova kadaje ono dovoljno daotkloni dvosmislenost, npr. "posve­ta Gorskog vijenca". V. i ZAKONI.

na smrt (P dopusta i sastavljeno na­smrt).

na srecu.

nasred.

nasto (= posto, odsto).

na stranu.

nastup. Pored starijeg znacenja na­pad bolesti iii izliv besa moze imatii znacenje koje odgovara glagolunastupiti (pojaviti se), npr. nastupna seeni, prvi nastup predpublikomi sl.

nasukati se: promena kaozasukati (v.to).

nasumce i nasumiee.

nasuprot necemu (ne: necega).

nasuvo (i nasuho); ali: poloiio ga jena suvo.

nasiroko.

naste srce; nataste.

natanko (= potanko).

natc-, ne nadc-: natcovek, natco­veeanski, natculan itd.

na (e

na te (= na tebe).

na ternu: v. lema.

natenane.

natk-, ne nadk-: nalkolenica, nal­kompenzacija itd.

NATO (NATO-a, NATO-u) iliAtlan­ski (Severnoatlantski) pakt. Su­visno je "NATO-pakt", posto je uskraeenici NATO (North AtlanticTreaty Organization) vee sadrzanarec treaty ~ pakt.

na to.

NATPISI MALIM SLOVIMA: v.MALA SLOVA.

natrijurn i natrij; natrijum-hlorid itd.

natrojc.

naucnofantasticni; nau(~noistrazi­

vacki; naucnostrucni; naucnoteh­nicki (svc spojeno prema P).

na ustrb (P dopusta i nouslrb).

nauznak (pasti nauznak, lezali na­uznak) znaci na leda, na ledima;suprotno je nicic'e (= licem premadole).

navece.

navek; l1a vjeki vjekov.

naveliko (npr. prica se naveliko), ali:prodaja 110 veliko.

navisc.

naviti: navij, navijmo, navijte.

NAVODNICI. Prema P 60, tacka,uzvicnik i upitnik pisu se unutar

108

navodnika "ako je recenica podnavodnicima potpuno zavrsena",npr. A on ga upita: "Kada misliteponovo u Dubrovnik?" - Nasme­jao sam se i odgovorio: "Dobro steuCinili. "Naprotiv, navodnik ee dobpre drugog znaka ako se citira sarnodeo recenice, npr. Cuvajte se nji­hove" bratske pomob" I ~ Brankotu prekida stihom "da on llmre pri­lika je ". U praksi ove pravopisneodredbe nisu dovoljne, jer ee i prinavodenju potpuno zavrsene recc­nice drugi znak ipak doei i z vannavodnika ako po smislu ne pripa­da toj recenici, npr. Svi ste culi zaizreku "Mislim, dakle postojim ". -­Zorje bilo tesko da Iwze.f: "lzvi­nite, pogresio sam "?

U dijalozima, umeci kao "receon" odvajaju se s obe strane zarc­zima il i crtama, a oba dela navoda(ukljucujuei tacku, uzvicnik iii upi­tnik na kraju) dolaze medu navod­nike:" Znas sta ", sapnu mi ona, "jaeu da se vratim. "- "Da Ii bi prih­valili poskupljenje" - pita jedanCitalac - "kad bi sami morali au­tobusom do dolaze na posao?"

Navodnicima se obeleiavaju isaljivi, ironicni, iargonski iIi fami­lijarni izrazi, ali s takvom upotre­bom ne valja preterivati. Pogresnoje stavljati medu navodnike svakifigurativno iIi metaforicki upotrebl­jen izraz: u recenicama kao Ruko­vodioci treba cesee da se "spuste"

109

u bazu, Putnike "ocekuje" kiosk sosveiavajueim piCima, Matemati­ka je njegova" slaba tacka" navod­nici su sasvim suvisni.

Pri navodenju teksta od vise pa­susa treba svaki od njih poeetinavodnikom, dok se samo na krajuposlednjeg pasusa stavlja zavrsninavodnik.

V. i POLUNAVODNICI.

navrat-nanos.

na vrcme.

navreti (= navaliti), ijek. navrijeti;navrem, oni navru; navrevsi (ijek.navrijevsi); navro, navrla.

navrh (sastavljeno kadje predlog, npr.navrh kuee, navrh jezika), ali: po­peo se na vrh.

nazad: nije dobra "nazad dye godine"i sl. V. unazad.

na zdravlje.

nazdravo (= bez bolesti, iznenada,npr. nazdravo me zabolela ruka).,

naZlmIl.

na zio.

nazovi-: v. nadri-.

nazrcti: kao prozreti (v. to).

nazvati (nekoga telefonom) nije do­bra, treba: pozvati tele/o!1om, tele­/o!1irati, javiti se.

nazalost (sastavljeno, prema P; ali: nozalost svih nas).

ncandcrtalac

nazao.

nazderati se: v. iderati.

nazivo (sastavljeno, prema reenikuMatice srpske, mada ga PR nebeldi). Up. uiivo.

NBA (po pravilu samo latinicom) iliEn-Bi-Ej.

NBC: v. En-Bi-Si.

-nea i -ncija. Umesto konsekvenca,rezonanca, frekvenea, asonanea,supstanea, instanca itd. smatra seda su bolji oblici na -cija: kon­sekvencija itd. Ipak, pojedine reei(lice!1ca, kadenca, sekvenca) danasse javljaju sarno sa zavrsetkom -ca.

ne se I1vek pise odvojeno od glagola ulienom obliku (ne znam, ne dam, nebih, ne mogu, ne treba, ne vidimitd.) osim II spojevima neeu (needitd.), nemam (nemas itd.) i nemoj(nemojmo. nemojte). Odvojenoje iod priloga na -Ci: ne znajuCi, nevidea itd.

S trpnim pridevom pise se sastav­ljeno (nepreveden, netaknut itd.),ali odvojeno II poredenjima: neovlaien nego potpuno raskvasen;ne pokvareni ali ipak osteceni;zalepljena, a ne prosivena, kako jetrebalo. V. nikad nepreialjen.

ncalbanae, nesloven, nearapin, ne­evropljanin itd. Pise C;~ malim po­cetnim slovom, sastavljeno.

ncandcrtalae, neandertalski.

NEBESKA TELA

NEBESKA TELA. Irnena nebeskihtela i sazveZda pisu se velikirn slo­yom: Mars, Saturn, Danica, VlasiCi,Skorpija itd. U viseclanirn nazivi­rna, velikirn slovom pise se sarnoprva rcc: Vcliki medved, Juzni krst,Mlecni put. Za Sunce, Mesec, Zem­lju v. te reci.

nebeskoplav (iii nebesnoplav).

Nebojsa: v. kula.

necaka, dat. necaki i necaci; necakin.

ne daj boze (Pravopis ne predvidapisanje nedajboie).

nedaleko trazi predlog od: nedalekood lvfostara, nedaleko od kuce, nenedaleko Mostara, nedaleko kuce.

nedelja-dve.

nedostatak, mn. nedostaci.

nedug, nedugacak; nedugo zatim.

neeksplodiran (neeksplodirana bom-ba is!.) moze se prihvatiti u ne­dostatku boljeg izraza. V. TRPNIPRJDEV

nefrit (mineral), nefritis (zapaljenjebubrega).

NEGACIJE. Ako posle glagola iiiizraza negativnog znacenja, kaospreeiti, onemoguCiti, zalJraniti,sumnjati itd., iii bez straha, bezopasnosti itd., dolazi zavisnarecenica, suvisno je stavljati negaci­ju i uz glagol te recenice. "SpreCilismo ih da ne pocine jos vecu stetu"

110

- treba: da poCine... ; "Zabranili sumu da se ubuduce nikako ne pojav­ljuje u krugu preduzeca" - treba: dase uhuduce ikako pojavljuje... iii:Naredili su mu... ; "Izlazim slobod­no, bez straha da me neko ne pre­pozna" - bolje: da ce me neko pre­poznati. V. i sumnjati.

U prisustvu priloga samo iii za­menicesvi negacija moze dovesti dodvosmislenosti, npr. "Za gubitkenij e odgovoran sarno direktor"(zavisno od smisla moglo se reci"Nije sarno direktor odgovoran zagubitke" iIi ,,Jedino direktor nUeodgovoran za gubitke"), "Svi kojisu pratili razvoj dogadaja ne slaiuse s njegovim zakljuccirna" (treba:Niko od onih koji su pratili ... neslaze se... odnosno: Od onih koji supratili... ne slazu se svi s njegovimzakljuccima).

V. i: ne; ni; ni-; nikad nepre-ialjen; GENITIV, SLOVENSKI.

negde i nekud: v. gde.

negoli.

neizvestan, neizvesna, neizvesno.

nejednakostranicni, raznostranicni:glomazne i lose kovanice umestouobicajenog raznostran (raznostra­ni trougao).

neka ili nek (pise se bez apostrofa).

neki dan; neki put.

III

nekolicina se upotrebljava sarno zamuskarce (ne za zene niti za pred­mete).

nekoIiko. Oblici nekolika coveka,nekolika sela, nekolike iene i s1.prema Vukovom tumacenju znace"manje od pet", dok bi oblik neko­liko (!judi, sela, iena) znaCio "viseod cetiri". U danasnjem standard­nom jeziku ta razlika se izgubila.Najcesce se uotrebljava oblikneko­liIw, bez obzira na broj, a pridevskiobI ik javlja se i u mnozini m. lOda(npr. nekoliki zadaci), sto je ranijes111atrano nepravilnim.

Nemac itd.: ijekavski je Nijemac, aliNjemica, Njemacka, njemacki.

nemajka, dat. nemajei, gen. mn. ne­majki.

nemali, nemala, nemalo; nemalo za­tim; nemalo vremena (ali: ne malonego dosta).

nemastan, nemasna, nemasno.

nemogu..c, nemoguce i nemogucan,nemogucno jednako su dobri obli­Cl.

nemusliman, -anka, -anski.

nenasit i nenasitan (i nezasit, nezasi­tan).

neostvariv i neostvar!jiv.

neovlascen i neovla.iften.

nepokolebiv i nepokolebljiv.

ncscncl

NEPOSTOJANO a umece se ujedandeo reci stranog porekla da bi serazbila suglasnicka grupa na kraju,npr. artikal, kredenae (bolje iobicnije nego artikl, kredene). A jeneobavezno u recima na -kt, -rt, ­nt: oblici subjekat, projekat, kove­rat, elemenat, proeenat dobri su kaoi subjekt, kovert itd. Jpak, neposto­jano a danas se sve manje upotreb­Ijava u ovakvim recima: insekt, kon­ecrt, testament obicnije je nego in­sekat itd., akat iIi studenat osecajuse kao neknjizevni, a kontakt, de­likt, insert, jogurt, komandant imnoge druge imaju sarno taj oblik.V. GENITIV MNOZJNE.

NEPOSTOJANO e: v. -ee.

neprimenljiv i neprimenjiv.

nepristrastan (bolje nego nepris­trasan), -sna, -sno i neprL~tran, -a,-0.

neprofitni (koji nema za cilj zaradu,npr. neprofitna organizaeija): raz­likovati od neprofitabilan - koji sene isplati.

nepromenljiv i nepromenjiv.

neretko.

nesalomljiv i nesalomiv.

nesloven: v. nealbanae.

nesrecan, nesrecnik, -niea i nesretan,nesretnik, -iea.

nesenel (National, u razliCitim eng!.nazivima): ne nej.ifenel.

-ncli

-neti: u glagolimadoneti, odneti, une­ti, izneti, poneti, zaneti, naneti,razneti, prineti, preneti, proneti,ijek. oblikje donijeti, odnijeti, uni­jeti itd.; pogresno jedonesti, odnestiitd. Trpni pridev donet, odnet itd.(ijek. donijet, odnijet itd.) ili done­sen, odnesen itd.; ne donesen,odne§en itd.

neto: kao bruto (v. to).

neumestan, -sna, -sno.

nevelik (= omanji); ne velik ali ipakdovoljan.

nevladin: v. meauvladin.

nezadugo (sastavljeno po PR).

nezamenljiv i nezamenjiv.

nezamisliv i nezamisljiv.

nezaposlen, nezaposlenost i (retko)nezaposljen, nezaposljenost.

nezavisan, nezavisna (ne nezavistan).

nezasit i nezasitan (i nenasit, nena­sitan).

ni. Ispred ne, necu, nemoj, nemamoblik ni ili niti zamenjuje se sa i:"On to ni ne zna", "Toliko para ninemam" pogresno, treba: On to i nezna, Toliko para i nemam. Ne smese, medutim, upotrebiti i u znacenj u"takode" kad je recenica odrecna.Umesto: "Dosadasnji pokusaji, pa ionaj americki u koji je ulozenonajvise sredstava, nisu dali rezulta­ta" treba: Dosadasnji pokusaji, pani onaj americki ...

112

ni-. U zamenicamaniko, nikoji, niciji,nista, nikakav, nijedan i iko, ikoji,iciji, ista, ikakav, ijedan predlog sestavlja izmeduni (i) i promenljivogdela i pise se rastavljeno: ni skim,ni na sta, ni po koju cenu, ni za cijuljubav, ako i od koga nesto cujes,mislis li ti i 0 cemu? itd. Vidi i:izasta; nizasta.

-ni i-ski: v. -ski i -ni.

Nibelunzi; nibelunski.

nicice: v. nauznak.

niciji, ni od cijeg, ni sa cijim itd. V.ni-.

nigde i nikud: v. gde.

nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan nidrugi; nijedanjedini). S predlozi­rna se pise rastavljeno: ni sajednim,ni zajednog itd.

nijedanput; nijedan jedini put.

nijesam, nijesi itd. dopusteno je u ijek.knjiz. jeziku kao i nisam, nisi itd.

nikad nepreialjen i slicni spojevisadde odrecni izraz ispred glagol­skog prideva koji je i sam negiran:tako isto i nikad neslucena srec'a,nikad neostvarene zamisli, ni6mneizazvane sankcije, ni od koganezaboravljen dogaaaj, nigdenezabeleienipodaci itd. Nije dobronikadpreialjen, nigde zabeleieni is1., sto se kosi s pravilom 0 dvos­trukoj negaciji. Jedino uz prilog ni­malo upotrebljava se i glagol u

113

potvrdnom obliku: "Nimalo zbu­njen, Milan odvrati ..." obicnije jenego "Nimalo nezbunjen..."

nikakav, ni od kakvog, ni s kakvimitd. V. ni-.

nikl i nikal.

niko, ni od koga, ni 0 kome itd. V. ni-.

Nikolaje (rumunsko Nicolae), gen.Nikolaja; ne Nikolae.

Nikoljdan, Nikoljdana i Nikolja dne:v. PRAZNICI.

Niksic, Niksicanin, -anka, niksicki.

nimalo: v. nikad neprezaljen.

Nimcovic (Aron), Nimcoviceva od-brana: ne Nimcovic.

niodakle, niotkud(a).

niska, dat. nisei.

nisko- sastavljeno: niskoakumulati­van, niskokalorican, niskopraduk­tivan, niskoradioaktivan itd. Up.visoko-.

Nis, Nislija, Nislijka; knjiski obliciNisevlj"anin, -evljanka retko se upo­trebljavaju.

Niska banja (veliko B kad je rec 0

naselju: v. BANJ£).

nit (= ni, niti; nije potreban apostrof).

nitrogen, nitrogenski javlja se u losimprevodima urn. azot, azotni.

niukoliko (= niposto), ali: "Ni ukoli­ko dobiju sredstva, nece nastavitirad".

nokaut

niz, u znacenju mnostvo, veliki bra},menja se po padezima kao i svakadruga imenica: u nizu slucajeva,clanak s nizom primera (ne: u nizslucajeva, sa niz primem). Glagolse slaze s imenicom niz: "Prosao je(ne: praslo je) niz godina."

niza, bolje nego niz (predlog) ispredreci koje pocinju sa s ili z: nizastranu, niza zid itd.

nizasta (nizasto) i ni za sta (ni za sto):P dopusta oba nacina pisanja. Sas­tavljeno pisanje svakako je bolje upriloskom znacenju, npr. "Nizastase naljutio" (= za sitnicu, bezraz­lozno), a rastavljeno kad se cuvaznacenje reci nista, npr. "Mi vas niza sta ne optuzujemo". Up. izasta.

nizbrdo (nanize); niz brdo u doslov­nom znacenju.

niz vodu; niz vetar.

n+j: ova kombinacija glasova ne jav­Ija se u srpskohrvatskim recima(izuzev u skracenici Tanjug), negose zamenjuje glasomnj: trn+-je ~trnje. V. injekcija; konjunktura.

NOB (izg. en 0 be) moze biti ne­promenljivo iIi se menjati NOB-a,NOB-u itd.

nobelovac (malo pocetno slovo).

nocas: v. -so

Nojsatel pogresno, treba Nesatel (Neu­chatel).

nokaut.

nokdaun

nokdaun.

nokturno je m. roda, u mnozini sred­njeg (nokturna).

Nolti, Nik (Nick Nolte), ne Nolt.

non-stop; non-stop prodavnica, non­-stop radno vreme itd.

nordijac, nordijka, nordijski.

Norfok: u engl. Norfolk slovo I se nelzgovara.

nos, nosom (bolje) i nosem; nosovi inosevi.

nosilac (ne lIosioc), mn. nosioci, nosi­laca.

nosiljka, dat. lIosiljci, gen. mn. nosilj­ki iIi nosiljaka.

nov. Kad se odnosi na pojam koji nijeodranije poznat, ne treba upotreb­ljavati odredeni vid ovog prideva(novi): ne "Predlozeno je da se sa­gradi novi most", "Javlja se noviproblem", nego nov most, nov prob­lem.

Novi Beograd: stanujem u NovomBeogradu, idem u Novi Beograd(kao: u Beogradu, u Beograd) ali ina Novom Beogradu, na Novi Beo­grad (kao: na Dorcolu, na Karabur­mi i s1.).

Novigrad, Novigrada (u Istri, Dal­maciji, Podravini);Novi grad (grad­ska cetvrt iii opstina).

114

novine (dnevni list) uvek u mnozini:danasnje novine, iz novina, donesijedne novine (ne jednu novinu).

V. i: IMENA LISTOVA.

Novi svet.

novi vek.

Novi Vinodolski (ne Novi Vinodol).

Novi zavet.

Novi Zeland, Novozelandanin, -anka,novozelandski.

novo- s glagolskim pridevima pise sesastavljeno: novoizabran, novoos­novan, novosagraden, novodosavsiitd.

Novobeogradanin, -nka: novobeo­gradski.

npr. (na primer); ne na pi: niti napr.

n-ti i enti (PR 60 daje oba obIika podrecju potencija).

NULA. Oznake doba dana kao 9.05,13.01 ne treba Citati doslovno, "de­vet nula pet", "trinaest nula jedan",nego "devet i pet", "trinaest (caso­va) i jedan minut". U oznacavanjudatuma, pisanje nule ispred jedno­cifrenogbroja, npr. ,,04. 03.1987",uobicajeno je sarno u poslovnoj ko­respondenciji. V. DATUM!.

nuncij i nuncije.

nusprostorije, nuspojava, nusprihod,nusproizvod, nusprodukt.

nuzspecijalnost.

lIS

nuzzarada, nllzzgrada, nuzzanima­nje.

nuzan (neuobicajeno nuidan); nuina,nllino.

nufun

NJ

nj: v. n + j; injekcija; konjunktura.

njegov je u starijernjeziku irnalo sarnoneodredenu pridevsku prornenu:njegov brat, njegova brata, njego­Vll bratll itd. Danas se kao pravilnipriznaju i mnogo cesci oblici nje­govog, njegovom itd. Isto vazi i zaprornenu zarnenica njen (njezin) injihov.

Njegovo velicanstvo, Njeno velican­stvo, Njegova svetost, Njegova ek­selencija, Njihova visocanstva is!.kurtoazne formule bolje su (premaP) s velikim pocetnirn slovorn prvereci, mada ni rnalonj nije pogresno.Skracenice kao nj. V., nj.k. v., nj.sv.obicno se pisu malim slovom. Up.vas.

Njcmica itd. (ijekavski): v. Nemac.

njen i njezin jednako su pravilni obli­ci. Za prornenu v. njegov. Njenovelicanstvo is!.: v. Njegovo veli­canstvo.

njihaljka, dat. njihaljci.

njin (urnesto njihov) nije uobicajenou danasnjem knjiz.jeziku.

njiska, dat. njisci.

Nju Delhi: v. Delhi.

Nju dil (New Deal, Ruzveltova eko­nomska reforrna)

Nju Dzcrsi (New Jersey): tacnije jeNju Dzerzi. Up. Diersi.

Njufaundlend (Newjoundland).

Nju Hempsir (New Hampshire), neHernpsajr. V. -si/~

Njujork tajms (izvomo: New YorkTimes). V. NASLOVI.

Njukasl (Newcastle), ne Njukastl.

Njukom (Newcomb, Newcombe), neNjukomb.

njuska, dat. njusci, gen. mn. njuski.

o

0: ovaj predlog se u novije vreme cestoupotrebljava gde mu nije mesto, npr."Upoznali su gosta 0 stanju u op­stini" (treba: sa stanjem), "Kakavje vas staY 0 stednji energije?" (tre­ba: prema stednji energije), "Do­nece se opsiran program 0 zastitiistorijskih spomenika" (treba: pro­gram zastite iIi za zastitu), "zahtevo ukidanju doprinosa" (treba: zaukidan}e doprinosa iIi da se ukinudoprinosi), itd.

-0 (IMENA). DvosIozna muska ime­na na -0 s dugouzIaznim akcentom,npr. Pe.ro, Ivo, Simo, Vojo, Vlado,Zuko, Kiro itd. mogu imati dvojakupromenu: kao imenice m. roda (adPera, da) to Peru, Perov) i kaoimenice na -a (ad Pere, da) to Peri,Perin).

Strana imena sa zavrsetkom -0

zadrZavaju to a ako je u originalunaglaseno (pre svega u francuskimimenima): Ruso, Rusoa, Rusoom,'Rusoov (Rousseau, Rousseaua

itd.), Igo, Igoa (Hugo, Hugoa) itd.Nenaglaseno a se gubi: Aldo Moro,AIda Mora, Aldu Moru, Morov, odUrha Kekonena, u gradu Portu, doBomea itd. Ipak, za imena na -aodanas se smatra da treba da zadrZe0: Mao, Maoa, prema Zenminzibaou, iz Bilbaoa.

U engleskim imenima, aw seizgovarao, nikadaou: Fenso (Fan­shaw), Mek Gro (Mac Graw), Vaj­tlo (Whitelaw), ne Fensou itd.

-0 (IMENICE). Imenice stranogporekla na -0 kod nas su gotovouvek m. roda. Neke imaju dugo 0 izadrZavaju ga u svim padezima:biro, biroa, biroom, biroi; sako,sakoa, sakoom, sakoi itd. Kratko 0

se gubi i zamenjuje padeznim nas­tavcima, npr. torpedo. torpeda, tor­pedu itd.; tu spadaju i libreto, ki­mono, intermeco, dinamo, nok­turno i druge. U mnozini, imeniceiz ove druge grupe najcesce prelazeu srednji rod: torpeda, libreta itd.;

aa

znatno je manje uobieajen muskioblik, libreti, kimoni, intermeci itd.V. pojedine reCi, a posebno: auto;scenario; studija; simpanzo.

Imeniee sp. ili port. porekla,gau­co,flamingo, kabaljero, gringo itd.grade mnozinu kombinujuCi spanskii nas nastavak: gaucosi, kabaljero­si i dr. Mada je u naeelu bolje uzi­mati sarno domaci nastavak (PR 60daje flamingo, flaminzi), spansko sne moze se uvek izbeci: u pojedin­im reeima ono se kod nas najeesceprenosi i u jedninu, npr. pezo(s),lndio(s), desperado(s). Vidi: peze­ta; mungos; eskudo; kruzeiro.

oa. Franeusko oi kod nas se tran­skribuje kao oa (ne ua): Antoan(Antoine), Fransoa (Franr;ois),Boalo (Boileau), Leroa (Leroi) itd.Kombinaeija oin, ako joj ne sledisamoglasnik, prenosi se kao oen:Poenkare (Poincare), Zoenvil (Jo­inville), Koentro (Cointreau).

oba, obaju, obama ili obema (m. i sr.rod): obe, obeju, obema (z. rod);oboje, oboga iii obojega, oboma iIiobojem (ali najeesce ostaje nepro­menjeno). U ijekavskom ce umestoobe biti obje, um. obeju - obiju iurn. obema - objema. Oboje seprvenstveno upotrebljava za mus­karea i zenu, za dvoje deee iii mla­duneadi, kao i u opstem znaeenju ijedno i drugo (npr. oboje je tacno).Obojica se upotrebljava sarno zadva muskarea.

118

Obala Sionovace (drhva u Afriei).

obiiviti: obavij, obavijmo, obavijte.

obelodaniti znaei izneti na javnostnesto sto se krilo iIi zataskavaIo; netreba tu ree upotrebljavati kada jepo smislu dovoljno i objaviti,saopstiti, izneti i sl.

Oberstdorf, ne Obersdorf.

obestan, obesna, obesno; obesniji,najobesniji.

obilovati neCim (ne s neCim, 1I ne-cemu).

objekt i objekat; gen. mn. objekata.

oblutak, mn. obluci.

oboje: V. oba.

obolevati (ne oboljevati); ijek. obo­lijevati.

oboljeoje, ne obolenje. V. -Ijenje.

obresti (se),obretem (se), oni seobre-tu, obreScu; obreo, obrela.

obrvati i ophrvati (v. to).

obuhvatati, bolje nego obuhvacati.

obuimati (nesvrseno prema obujmi-ti), obuimam i obuimljem; obuima­juCi i obuimljuCi.

Obzerver (The Observe,: britanskilist), ne Observer, Opserver.

obzirom oa... , obzirom da... pogresl1o,treba s obzirom (v. to). V. i bezobzira.

-oc (pogreSno urn. -lac): V. -ioc: -aoe.

119

OCENE odIican, vrlo dobar, dovo­ljan itd. treba (prema M. Sipki) pi­sati velikim pocetnim slovom prvereci kad su izvan teksta, tj. kad sepisu ispod zadatka i pismenih sas­tava.

oeclliti, ocenjivati nije dobra sa in­strumentalom ("Ocenili su to kle­vetom", "Predlog je ocenjen prih­vatljivim") treba: ocenili su to kaoklevetll, ocenjen je kao prihvatljiv.Up. ozna6ti.

Oecvi iIi Ocevi (praznik): v. otac.

ocekivati je da... pogresno, kao i na­dati se da (v. to).

Ocenas (molitva).

ocevidae, ocevica, mn. ocevici.

ocvrsnuti: ocvrsnllo, -snufa i ocvr­sao, ocvrsla.

occlaviti, ocelavio sam, ali ocelaveIistarac (pridevski). Tako i ocoraviti,ocopaviti. V. -iti.

ocutati (ne otcutati).

od- ostaje nepromenjeno ispred sis(odskakati, odsteta itd.), inaceispred bezvucnog suglasnika prelaziu ot-: otkako, otkloniti, otpadak,othraniti, otcepiti itd.

odaliska, dal. odaIiski, gen. mn. oda­Iiski i odalisaka.

odasvud(a) i odsvud(a}.

odavno i odavna.

odbitak, mn. odbici.

od kada

odbiti: odbij, odbijmo, odbijte.

odbramben, ne odbranben.

od danas.

od - do. Ukoliko se ispred dva brojakoji oznacavaju gornju i donju vred­nost upotrebljava predlog od, pred­log do mora se pisati slovima a nezamenjivati crtom: "Ziveo je od1642. do 1727" (ne "od 1642­1727"), "od 18 do 20 casova" itd.Up. izmeau.

odeljenje, ne odelenje. U ijekavskom:odjeljenje, odio iIi odje/ (gen. u obaslucaja odjela).

odeljenjski (odeljenjska zajednica),ne odeljenski.

oderati: kao derati (v. to).

odgonetka: kao zagonetka (v. to).

odgristi: odgrizen (ne odgriien).

odh- ne nego oth-: othraniti. othuk-nllti itd.

Odiseja (Homerov ep); odiseja (za­jednicka imenica u znacenju "dugoi mucno lutanje, potucanje").

odiskona.

odjahati, odjasem, oni odjasu.

odjedanput, odjednom, odjedared.

od jesenas.

od jure.

od jutros.

od kada i otkad(a}.

odlallc

od lane i od lani.

od letos.

ODLIKOVANJA I NAGRADE,prema P, obicno se pisu malim slo­Yom, npr. odlikovan je ordenomzasluga za narod J reda; ima me­dalju za hrabrost. Velikim slovomprve reCi pisace se nazivi koji ima­ju karakter imena, npr. Legija casti,Takovski krst, a i drugi kada je po­trebno istaci "doslovnu sluzbenufonnulacij u naziva".

odliti: odlij, odlijmo, odlijte.

odmalena.

odmaloprc.

odmarati, odmoriti, umesto odmaratise, odmoriti se (" - Sta radite? ­Odmaramo", "Idem malo da od­morim") potpuno je neprihvatijivou knjiz. jeziku.

odmila; od miloste.

odncdavna i odnedavno.

odnckud(a).

odncti: v. -neti.

odnos: izraz u odnosu na ponekad sezloupotrebljava u poredenjima.Umesto "Cene su 2,5 puta vece uodnosu na proslu godinu" dovoljnoje reci " ... nego prosle godine".

odnosno znaci izbor izmedu dveju iiivise mogucnosti ("Crvenom i pla­yom bojom oznacena je topla od­nosno hladna voda"); pogrdno se

120

upotrebljava za objasnjenje istestvari dmgim recima ("Krece se kaokraljica u sahu, odnosno pravo i podijagonali"), gde urnesto odnosnotreba reci to jest.

odojak je mladunce koje jos sis a(najcesce prase), dojence je beba;odojce i sisance imaju oba zna­cenja.

odoka (priblizno, otprilike).

odolevati (ne odolj'evati); ijek. odo­lijevati.

od onda i odonda.

odonud(a).

odozdo i odozdol(a).

odozgo i odozgor(a).

od pocetka.

odranije (ne od ranije).

odrecan i odrican znaCi ista.

odreda (svi odreda); rastavljeno udoslovnom znacenju, npr. iCi odreda do reda, covek od reda i za­kona.

ods-, ne ots-: odskakati, odseCi, od­sek, odsesti, odstraniti, odsustvoitd.

od sada i odsad(a).

od sinoc.

odskora.

odspred(a).

odsto (= posta, nasto).

121

odstrag(a) = odstrag.

odsukati: kao zasukati (v. to).

odsutan. odsutnost, odsustvo.

odsvud(a) i odasvud(a); takode od-svalwd(a), odsvuklld(a), odsvagde.

ods-, ne ots-: odsetati, odskrinuti,odsrajiti, od~tampati, odsunjati seitd.

odsteta.

od tada i otad(a).

oduska, oduske i odllsak, oduska.

oduvek.

odvajkada.

odvesti, odvezen (ne odveien).

odvijati sc. Ovaj glagol se sasvim pra-vilno upotrebljava za radnje i zbi­vanja, npr. "Let se odvija po planu","Evo kako su se odvijali dogadaji"i 51. Neosnovani su pokusaj i da seograniCi na doslovno znacenje (od­motavati se), jer je posredi sasvimista figurativna upotreba kao u gla­gol.ima razvijati se, teci, odigravatise i drugima.

odviti: odvlj, odvijmo, odvijte.

odvrtka, dat. odvrtki, gen. mn. odvrtkii odvrtaka.

od zimus.

oformiti, neprikladan rusizam: boljeje UOb!iL'iti, oblikovati, obrazovati,formirati.

oko

ofsajd: ofsajd pozicija, ofsajd zamka(crtica nije neophodna).

ogladneti, ogladneo, ijek. ogladnje­ti, ogladnio, ogladnjela (ne upotre­bljava se vise ogladniti "ucinitigladnim"). V. -iti.

oglupeti, oglupeo (ijek. oglupjeti,ogilipio, oglupjela) i oglupaveti,-veo (ijek. oglupavjeti, -vio, -vje­laY, danas sa istim znacenjem kao ioglupiti, -io i oglupaviti, -io. V. -iti.

ogoleti, ogoleo (ijek. ogoljeti, ogolio,ogoljela) "postati go"; ogoliti,ogolio "uciniti golim". V. -iti.

ogrebati i ogrepsti: kao grebati (v. to)i grepsti.

ogrubeti, ogrubeo (ijek. ogrubjeti,ogrubio, ogrubjela) i ogrubiti,ogrubio (po recnicima ovo drugo biznacilo "uCiniti grubim"). V. -iti.

oi (francusko): v. oa.

okaniti sC,okanim se, nek se onokanitoga, nek se oni okane; okanio se,okanila se; ne: okanuti, okanem,okanllo.

okarakterisati kao, npr. "Okarakte­risali su ga kao neiskrenog", ne"neiskrenim". Up. oceniti, okvali­fikovati, oznaciti.

O'Kejsi (O'Casey), ne O'Kejzi.

oko (predlog) moze se upotrebiti i fi­gurativno, npr. nesporazum okonecega, ali se s tom upotrebom cestopreteruje: umesto "problemi oko

okracati

snabdevanja", "nagadanja oko nje­govog prelaska u Partizan", "okotoga se dosta raspravljalo" bolje je:problemi sa snabdevanjem, naga­danja 0 njegovom prelasku, 0 tomese dosta raspravljalo.

okracati i okracati (sa istim znace­njem).

oktobar (ne oktombar); Oktobar (ve­likim slovom kad se odnosi na re­voluciju 1917); Oktobarska revolu­cija.

oktopod (ne oktapod).

oktroisati.

okuka, na okuei.

okvalifikovati kao npr. "Izmene za­kona okvalifikovane su kao nuznozlo", ne "nuznim zlom". Up. oee­niti, okarakterisati, oznaCiti.

olabaviti, olabavio, -vila (retko ola­baveti, olahaveo, -vela, ijek. ola­havjeti, -vio, -vjela), ali: olahavelikonopei (pridevski). V. -iti.

oleandar, oleandra i oleander, oleal1­dera.

olovka, dat. olovei, gen. fill. olova­ka.

-om, -em: V. INSTRUMENTAL.

omanuti, omanem, u znacenju "izne­veriti, ne uspeti, podbaciti", obicnijeje nego omahnuti. V. manuti.

omaska, dat. ol11asei, gen. mn. oma­ski.

122

omega, dat. omegi.

omlitaveti, omrsaveti: kao olabaviti(v. to).

omorika, dat. omoriei.

Onasis (grcko prezime), ne Onazis.

onesvestiti (se), onesveScen i one-sveSten.

opaska, dat. opasei, gen. mn. opaski(PR 60 daje i opazaka).

OPEK, OPEK-a, OPEK-u.

ophrvati je cesce nego obrvati, madaje ovaj drugi oblik pravilniji (pre­rna rvati).

oportun znaci umestan, prikladan,potreban: razlikovati od oportuni­stic~ki (= koji menja staY prema pri­1ikama, prevrtljiv, neprincipijelan).

opravka: dat. opravei, gen. mn. op­ravki i opravaka.

opredeljenje (ne opredelenje). Po­modna rec u politickom recniku: gdegod je moguce treba je zameniti saodluka, re§enost, izjasnjavanje itd.,prema smislu.

opruga, dat. opruzi.

Opserver ne nego Obzerver (v. to).

opste- s pridevima pise se sastavljeno:opstepoznat, opsteobrazovni, op­stenarodni, opstevaieCi itd.

opstina: malo 0, npr. opstina Vracar,opstinu Savski venae.

OPSTINE: v. ULICE; GEOGRAF­SKA IMENA.

123

optimalan znaCi najpogodniji, kojinajbo/je odgovara; otuda ovaj pri­dey ne treba upotrebljavati u kom­parativu i superlativu (optimalniji,najoptimalniji).

oratorijum i oratorij.

orden: v. ODLIKOVANJA.

Orel, ore/ski (tradicionalno kod nas iu drugim jezicima, mada je ruskiizgovor Arjol). Up. Potemkin.

ORGANIZACIJE: v. USTANOVE.

Orijent (u znacenju 'istocne zemlje inarodi'); Orijen! ekspres (bez crticeprema P).

orman i ormar.

Ormuski iii Hormuski tesnac (mo­reuz); ne -ski.

-os, -es u starogrckim i -us, -is u lat.imenima kod nas se izostavljaju:Homeros - Homer, Aristote/es ~

Aristotel, Sextus - Sekst, Traianus- Trajan, Martialis - Marcijal. Ipakse -os zadrhva u dvosloznim ime­nima grckih ostrva: Rodos, Samos,Hios itd. mnogo je obicnije negoRod, Sam, Hij. Grcka imena na-Ides dobijaju nastavak -kle (Pe­rikle, Sofokle, Temistokle itd.), kodstarijih pisaca i -klo (Perik10, itd.).huena na -as kod nas dobijaju -a:Leonidas - Leonida, Augias ­Augija, Aeneas - Eneja (mada sekao uobicajeni dopustaju i Augije,Enej). Za imena na -ius v. -ije.

Oskar

osamsto, osam stotina, osamstoti;osam hiljada, osamhiljaditi.

osecaj se upotrebljava uglavnom ufizioloskom smislu (osecaj gladi,toplote, dodira itd.), a osecanje usmislu dusevnog dozivljaja, emocije(osecanje tuge, neina osecanja).lpak, ove dye reCi ne mogu se uvekstrogo razgraniciti, utoliko pre stoje u hrvatskoj varijanti stanje sas­vim drukCije: osjeeaj ima psihickoznacenje (osjecaj tuge, njeiniosjecaji), dok se u fizioloskomznacenju upotrebljava osjet.

osedeti, osedeo (ijek. osijedjeti, osi­jedio, osijedje/a): danas se gotovone upotrebljava osediti, osedio(ijek. osijediti, osijedio), "ucinitisedim". V. -iti.

Osijek, osjeCki, Osjecanin, -anka.

osim i sem podjednako su dobri obli­ci: ovaj drugi se upotrebljava samou ekavskim krajevima.

Osimski sporazum: tacnije bi biloOzimski, jer je nazvan po mestuOzimo (Osimo) u srednjoj Italiji. V.S i Z.

osjeka (nastalo pogreSnom analo­gijom prema sjeCi) ne smatra se zapravilan ijek. oblik, nego samooseka.

Oskar, dobitnik "Oskara" (velikopocetno slovo; navodnici nisuneophodni). V. ODLIKOVANJA.

oskudcvati

oskudevati u neeemu ili neeim; ne nanecemu.

oslabiti, oslabio, oslabila, ali oslabelimisiCi i s1.: up. olabaviti.

oslepeti, oslepeo (ijek. oslijepjeti,oslijepio, oslijepjela) "izgubitivid"; oslepiti, oslepio (ijek. oslijepi­ti, -io, -ila) "liiiiti (nekoga) vida".V. -iti.

oslobodilac (ne oslobodioc), mn.oslobodioci, oslobodilaca.

osmoletka (ekavski), osmoljetka(ijek.): umesto jednog i drugog bo­lje je osmogodisnja skola.

osnov i osnova; na osnovu i na os­novi (necega).

Osovina: velikim pocetnim slovom(prema M. Sipki) kad se misli naosovinu Rim-Berlin-Tokio u IIsvetskom ratu; sile Osovine.

ostarcti, ostareo (ijek. ostarjeti, os­tario, ostarjela) "postati star", os­tariti, ostario "uCiniti starim"; da­nas se razlika u znacenju uglavnomizgubila. V. -iti.

ostatak, mn. ostaci.

ostrici: v. striCi.

ostriga, dat. ostrigi i ostrizi.

ostruga, dat. ostruzi.

ostvarljiv i ostvariv.

osvestiti (se), osvescen, osvescenje i(rede) osveSten, -stenje. Drugo je

124

osvdtenje kao stanJl oblik odosvecenje (crkve i s1.).

osvetljenje (ijek. osvjetljenje), ne os­vetlenje.

Osvjencim (Oswificim): ne Osvjen­cim. Kad se govori 0 zloglasnomnacistickom logoru, bolje je upotre­biti nem. ime Auiivic (Auschwitz).

ostrokonda, obicnije nego ostro­kondia.

otad(a) i od tada.

otcepiti, otcepljenje (ne odc-); oce­piti (cepnuti, udariti).

otcepiti (izvaditi cep); ocepiti (statinekom na nogu).

otcutati ne nego oCutati.

otcusnuti.

otecen ne nego otekao: V. TRPNIPRIDEV.

otiCi: odem i otidem; odoh i otidoh;otidi! PR 60 dopusta i oblikeotit/em, otit/oh, otit/i, koje nekistrucnjaci ne smatraju knjizevnima.

otkad(a) i od kada.

otkako.

otkud(a).

otpadak, mn. otpaci.

otpiti: otpij, otpijmo, otpijte.

otpocetka ne nego od pocetka.

otpola (tako u recniku Matice srpske,mada ga pravopisni prirucnici nebeleie: up. dopola, napola itd.).

125

otprc, ijek. ofpnje, pise se sastavljenokao prilog, npr. "Ja ga otpre pozna­jem". Kad je spoj dva predloga (uPravopisu se 0 takvoj upotrebi nistane kaze) bolje je pisati odvojeno,npr. od pre nedelju dana (up.: dopre nedelju dana).

otprilike.

otprvc.

otud(a).

otupcti, ofIlpeo, (ijek. otl/p)eti, ofu­pio, ofl/pjela) "postati tup", otl/lJi­fi, otl/pio "uciniti tupim". V. -iti.

otvoreno: v. BOJE.

-ov, -ev, -Ijev su sufiksi za gradenjeprisvojnih prideva (v. to). Imenieesa zavrsctkom r mogu dobiti -ov ili-ev (lekarov i lekarev), ali imenieestranog porekla i one na -er imajusarno -ov (direktorov, majstorov,del'erov), a kod car pridev je sarnocarev. Kod zajednickih imeniea na-.~ nastavak je -ev (kosarkasev,kicosev), a kod imena uglavnom-ov (Kisov, Busov, Krasov), osimkad je u prethodnom slogu 0 (Kosev,Milosev).

Nastavak -ljev dobijaju imena sazavrsetkom -v (Kirovljev, Jakovljev,Miroslavljev); za licna imenadopusta se i nastavak -ov (Tomisla­vov). lmeniee brat, sin i mui imajuprideve bratovljev (pored bratov ibratovlji), sinovljev (sinovlji) imuievljev (muzevlji).

ovaj

Od naziva biljaka grade se pri­devi na -ov odnosno -ev bez obzirana rod imeniee: hrasfov, orahov, alii lipov, trdn)ev, brezov itd. Za bilj­ke sa zavrsetkomr nastavakje uvek-ov: borov, javorov.

-ov i-in. Prezimena s ovim zavr-seeima, mada po poreklu prisvojnipridevi, danas su imeniee i stoga uinstrumentalu jednine imaju ime­nicki zavrsetak -om: Cehovom,Vasiljevom, Dimitrovom, Lenjinom,Subotinom itd. Dopusta se ipak ipri­devski nastavak -im, prvenstvenokod sh. prezimena: Vasiljevim, Mi­ljanovim, Tokinim itd. Vokativ semoze zavrsavati na -e (Hruscove,Staljine) iIi bitijednaknominativu,naroCito ako prethodi titula (druzeBreznjev, profesore Spalatin).

ovaj i taj. Zameniea ova), ova, ovooznacava bliskost govornom lieu(bilo doslovno, bilo bliskost u vre­menu ili u mislima); zameniea tal,ta, to oznacava bliskost sagovorni­ku, odnosno izvesnu udaljenost odgOVOITKlg liea (manju nego zameni­ea ona)). Poslednjih godina sve jecesca pogresna upotreba zamenieeova) namesto tal, npr. "lz Spanijenam javljaju da je u ovo) zemlji iz­bio nov talas teroristickih napada"(treba: u to) zemlji). 1 kada se za­meniea odnosi na sadrZaj prethod­nih receniea, najcesce treba upotre­biti tal: umesto "Drustveni proiz-

ovamo-onamo

vod je porastao za 3, a nacionalnidohodak za 4,6 odsto. Izovih poda­taka zakJjucujemo..." bolje je: ... Iztih podataka...

ovamo-onamo.

-ovati: v. -irati.

ovcji i ovciji (drugi oblik je laksi zaizgovor).

ovde i ovamo moraju se razlikovatikao i gde i kuda (v. to): Ovelestal1ujem, ali Do§ao sam ovamo,Preaite ovamo, Pos/ali su ih ova­1110 i td.

ovde-ol1de.

overac (ovjerac) dobro je kao iovU)eri/ae, ovO)eritelj i ovU)ero­vite/j.

-ovi, -evi kao nastavak za mnozinudodaje se prvenstveno jednosloznimimenicama (brodovi, krajevi) idvosloznim iii trosloznim imenica­ma koje gubitkom nepostojanog asvode osnovu na jedan slog (vetar- vetrovi, ce§alj - ce§/jevi, oraD ­or/ovi). lzvestan broj jednosloznihimenica dobija sarno nastavak -i,npr. zubi, konji, prsti, aaci itd.; tuspadaju i imena naroda (Rusi, Grci,Cesi, itd.) i merne i novcane jedi­nice (grami, vati, omi, ina, z/oti,jeni itd.). Od imenica na -k (znak,zrak, zvuk, vuk, krik itd.) jednakoje uobicajena kraea i duza mnozina:znakovi i znaci itd. (ali uglavnomsarno duza u genitivu:znakova itd.).

126

Kod veeine ostalih kraei oblik, uko­liko postoji, oseea se kao zastareoiIi pesnicki, npr. kljuCi, puti, idra/i,divi i sl. Oei (umesto ocevi) upo­trebljava se danas samo u izrazimakao grad~ki oei, erkveni oei.

Nastavak-ovi odn. -evi dodaje sei dvosloznim imenicama kaogo/lIb,jelen, prsten, pojas, h~aj, soko itd.,gde je gotovo isto tako uobicajena ikraea mnozina: go/ubovi iIi go/ubiitd.

Za imenice sa zavrsetkom s iii znastavak glasi -ovi (g/asovi, nizovi),ali neke dobijajll i -evi. Mada Sllkonzervativniji gramaticari odbija­Ii da priznajll taj izuzetak, danas susasvim pravilni i uobicajeni oblici110sevi, kursevi, pojasevi, mrazevi,m/azevi (porednosovi itd.). V. iPlit.

ovlastiti: ov/aH;en i ov/a§ten; ov/a­H:enje i ov/a§tenje.

-ovna, -evna je nastavak ruskih zen­skih patronimika (imena po ocu, kaourn. rodu -ovic, -evic): ne treba gamesati s prezimcnima na -0 va, -eva.Menja se po pridevskoj promeni:Pavlovnoj, Nikolajevnoj itd.

ovrci (ovr§iti): v. vditi.

-ovski, -evski. Prezimena s ovimzavrsetkom uvek imaju naglasak nanjemu kad su poljskog iii ruskogporekla (Malinovski, Tomasevski,Dostojevski i sl.). Takav naglasakse uobicajio kod nas, pa veeinastrucnjaka smatra da ga treba pri-

]27

meniti i na makedonska prezimena,iako je u njima izvorni naglasak natrecem slogu od kraja: Tupurkovski,Kolisevski bolje je nego Tupurkov­ski, KoliSevski.

Ozava, Seidzi (ne Seidi: v. JAPAN­SKA IMENA).

ozelencti, ozeleneo, ijek. ozelenjeti,ozelenio, ozelenjela.

oznaciti, oznacavati nije dobro sa in­strumentalom ("Stampa ovu de­klaraciju oznacava uspehom Evrop­ske zajednice", "U Londonu je in­tervencija oznacena preranom");treba: oznacava kao uspeh, ozna­cena kao prerana. Up. oceniti.

ozeniti se (nekom), oienio sam senjome, ne: oieniti (neku), oieniosamje. Prelazno se moze upotrebitisarno s muskarcem kao objektom,npr. oieniti sina (=naci mu zenu).

ozivcti

ofiveti, oiiviti. Prema opstoj razlicikoja vazi za glagole na -iti i one na-OJeti (v. pod -iti), recnici i pri­rucnici propisuju oiiviti u znacenjuuCiniti iivim, a oiiveti, ijek. oiivjeti,dopustaju sarno u znacenju postatiiiv. Mnogobrojni primeri iz knji­zevnosti i stampe pokazuju, medu­tim, da se danas u oba znacenja upo­trebljava sarno ovaj drugi oblik; porecima M. Stevanovica, "tu razlikuu znacenju gramaticari ijezicki pu­risti bezuspesno nastoje da ocuvajuu jeziku". Stoga se danas morasmatrati ispravnom kako neprelaz­na upotreba tako i prelazna: ne sarno"Priroda je ozivela", "Ozivece za­boravljeni obicaji", nego i "Oziveli(oiivjeli) smo trgovinu", "Uspehjeoziveo (ijek. oiivio) nekadasnjenade", "Treba oziveti (oiivjeti) us­nulu palanku" i sl.

p

Pacino (AI Pacino), ne PaCino.

pacji (bolje) i paciji.

PADEZI: v. GENITIV; INSTRU­MENTAL; VOKATIV

Pag, pa.§ki, Pazanin, Pazanka.

pakpapir.

palacinka, dat. palaCinki i palaCinci,gen. mn. palaCinki i palaCinaka.

paljenje, ne palenje.

Panama: Panamac, Panamka,panam­ski, panama §e§ir; Panamski kana!'

Pandfab, bolje nego Pendzab; pan­diapski (ne -bski).

paoci (na tocku): jednina je palac,paoca, gen. mn.palaca (nepaoka).Moze se upotrebiti sinonimibica.

papa (malo p, v. TITUL£). V. i IME­NAPAPA.

par. Upotreba u znacenju nekoliko(par dana, video sam ga par puta,u par reCi is!.) nije preporucljiva,ali se srece i kod dobrih pisaca i ne

moze se smatrati za tesku gresku.Umesto dva para pantalona, petpari panta/ona i sl. bolje je i jas­nije dvoje pantalone, pet pantalo­na (iii petore pantalone) itd.

paramilitarni (u prevodima sa eng. ifr.) suvisno pored naseg izrazapara­vojni.

paramparce, paramparcad.

paranoja, paranoik, paranoicall;paranoidan (sklon paranoji).

Pariska komuna.

Pariz: pariski; Parizanin, -anka (Pari­zlija samo u podsmesljivom tonu).

PARTICIP PREZENTA: v. GLA­GOLSKI PRILOG SADASNJI.

partnerka, dat. partnerki, gen. mn.partnerki.

pastorka, dat. pastorki, gen. mn. pas­torki i pastoraka.

pastrmka, pastrmki i pastrmci, gen.mn. pastrmki.

129

pasa: s crticom posle imena (lbrahim­-pasa, Omer-pasa Latas itd.).

pat pozicija (crtica nije neophodna,v. CRTICA 3).

patricij i patricije.

patrijarh (malo p, v. TIrULE); mn.patrijarsi, gen. mn. patrijaraha ipatrijarhii.

Pavao i Pavle se jednako menjaju popaddima: PavIa, Pavlu, Pavlom,Pavlov. Pogresno je "Pavleta", "sPavletom" itd.

pav)aka, dat. pavlaci.

Pav)ova, Ana (balerina), ne Pavlov­na.

PC (skrac. od personal computer)dvosmisleno je u cirilickom tekstu,pa je bolje pisati po izgovoru pi-si,pi-sija.

Pecuj (danas retko Pecuh) nas je na­ziv za madarski grad Pee (Pees).

pecurka, dat. pecurci, gen. mn.peG~uraka.

Pee, pecki, Pecanin i Pecanac, Pe­canka.

Pecka patrijarsija (velikim slovomprve reci, i kadje naziv administra­tivne jedinice, prema P).

pega, dat. pegi.

pejorativan (rec je lat. porekla, nemapotrebe da se uzima u fro oblikupezorativan).

Pctar

pejzaz, pejzazista, -isticki. ne pejsaiitd.

penaltik, iskvareno od eng!. penaltykick (kazneni udarac): treba reCi iiipenal iii jedanaesterac.

Pendhb: V. Pandiab.

penjati (se), penjao (se), penjala (~e)

i peti (se), pea (se), pela (se).

Perast, Perastanin, Perastanka, pe­raski.

perestrojka, dat. perestrojci.

perfekt i perfekat.

pergament i pergamenat.

perika, dat. perici.

Perl Harbor (Pearl Harbor); nemaopravdanja za pisanje "Harbur",mada je zaddano i u PRo

perpetuum mobile, ne perpetum.

Persijski zaliv je tradicionalno ime;nikakvog razloga nema da se nazi­va "Arapski" iii "Arapsko-persijskizaliv".

persona grata (rado viden gost),per­sana non grata (nezeljena osoba).Menja se sarno prva rec: "Proglasenje za personu non grata".

perunika, dat. perunici.

peruska, dat. perusci. gen. rnn.perI/ski i perusaka.

Petar, Peter. Ruski oblik ovog imena,iz razloga koji su objasnjeni u Cl.105 f Pravopis~, treba uzimati u

Pelar Veliki

obJiku Petar, ne Pjotr. Poljski jePjotr (Piotr); slovenacki Peter, Pe­tra, Petru (s nepostojanim e); ne­macki Peter, Petera, Peteru; engle­ski Piter (Peter).

Pctar Vcliki (ruski car).

pctcljka, dat. peteljci, gen. mn. pe­teljki i peteljaka.

pctolctka (ijek. petoljetka), dat. pe­toletki: boljepetogodi§nji plan odn.petogodisnji period.

pctorka: kao cetvorka (v. to).

petoro-sestoro; pet-sest.

pctrolejka, dat. petrolejci, gen. mn.petrolejki.

Pctrovac na Morn. Up. Biograd.

Pctrovdan: v. PRAZNICI.

petsto, pet stotina, petstoti; pet hi­ljada, pethiljaditi.

pczcta (spanska novcana jedinica) ipezos (novcanajedinica vise latin­skoamerickih zemalja) kod nas suvee odomaeeni oblici. Prema izvor­110m izgovoru bilo bi ispravnijepe­seta i peso. V. -0 (IMENICE).

peiorativan: v. pejorativan.

pfenig (stoti deo nemacke marke), neplening, fenig.

Pigmej (pripadnik africkog plemena);pigmej (patuljak).

pihtija iii pihtije, bolje nego piktija ipiktije (u turskom ova rec ima h).

130

pij, pijmo, pijte, popij, popijmo, po­pijte, nepi, popi itd. V. ZAPOVED­NI NACIN.

pijanino: m. roda, u mnozini obicl1osrednjeg (pijanina).

pijanka, dat. pijanci, gen. mn. pijanki.

pijedestal.

pij etct.

Pikaso (Picasso), Pikasa ili Pikasoa(prema sp. iIi prema fr. izgovoru).

pingpong (sastavljeno prema P);pingpong takmicenje i sl. (v. CR­IlCA 7).

pire (m.), pirea, mn. pirei; krompir­-pire, kesten-pil-e (s cliicom) iii bo­lje pire od krompira, pire od keste­na.

Pirineji (bolje nego Pireneji, premafr.); Pirinejsko poillostrvo.

pisati vclikim, malim slovom i pisatis velikim, s malim slovom jednakosu pravilni oblici. V. i s(a) + IN­STRUMENTAL.

piska, dat. pisci i piski.

pismcn (pored znacenja koje ima uspojevima kaopismen covek) znaCiu prvom redu "iskazan slovima,napisan". Potpuno bezrazlozno su unekim skolama tradicionalni izrazipismeni zadatak, pismena veiboitd. zamenjeni s "pisani zadatak","pisana vezba".

131

pisi kuci propalo, bolje odvojeno pre­ma P, ali i s crticama (pisi-kuci-pro­palo).

pistaljka, dat. pisfaljci, gen. mn.pi.\:faljki.

piti: v. pij.

pihma i pidiama.

Pjaccnca (Piacenza), ne Pijacenca,Pjacenca.

Pjctro (ita!. Pietro), ne Pijetro.

planctarijum i planetarij.

planinarka, dat.planinarki, gen. mn.planinarki.

Plasido (P16cido. sp. ime): naglasakje na prvom slogu.

plastenik (zimska basta od plastike,nacinjcno po analogiji sastaklenik)losa jc kovanica: osnova plastik­proizvoljno je skracena i spojena snastavkom druge reci.

plast,pla.\:tom iplastem; mn.plastovii pla.\:tevi.

plavo-1Jeo-crvcn; plavomodar, pla­vosiv; plavozelen iii plavo-zelen,zavisno od znacenja (v. BOJE).

plavojka, dat. plavojki, gen. mn.plavojki.

plebs, plebejac, plebejka (dat. ple­be/ki), plebejski.

plccka, dat. pleCki, gen. mn. plecki iplecaka.

Pljcvlja

plejada oznacava manji skup ljudi iiipredmeta (prvobitno sedam); ne va­Jja je upotrebljavati umesto n1lw.\:­

tvo. masa. Kao tennin iz francuskeknjizevnosti pise se s velikim P; kaonaziv sazveZda takode veliko i umnozini (Plejade= Vla§iCi).

plejbek.

plej-of (s crticom prema P).

plcmenka (vrsta grozda), dat.plemen-ci i plemenki.

plemic, plemicki; plemkinja (boljenego plemickinja).

PLEMICKA IMENA: v. de.

plicina (sa cj, ali plicak (sa c), oba uznacenju plitko mesto.

Plimut (Plymouth): v. Portsmut.

Plisecka, bolje nego Pliseckaja;Plisecke, Pliseckoj, ne Pliseckaje.Up. Krupska.

Plitvicka jczcra.

plovka, dat. plovki; plovciji (lakse zaizgovor nego plovc/i).

plus: mn. plusovi i plusevi.

plutonijum iplutonij.

pljacka, dat.pljacki, gen. mn.pljacki.

pljeskati, pljeskam. pljeskajuci ipljescem, plje§cuCi.

Pljevlja (mnozina sr. roda), iz Pljeva­lja, u Pljevljima; Pljevljak, Pljev­ljanka; pljevaljski.

pljuska

pljuska, dat. pljusei, gen. mn. pljuskii pljusaka.

pljuvacka, dat. pljuvacki.

po. Prema Pravopisu, receapo ispredzameniea pise se odvojeno kadoznacava jediniee u nekom skupu(distributivno znacenje), npr. "Sva­kom svome prijatelju doneo je pokakav poldon", "Svi su duzni obra­diti po neko pitanje", "Po koji putvee dolazis?". U znacenju neodre­etenosti pise se sastavljeno, npr."Tek se poneki slusalae javi","Ponesto je jos ostalo",pokoji put,poneki put (u znacenju katkada).Prilozi ponegde, pogdekad, pokat­Iwd, pomalo, povise, podosta itd.pisu se sastavljeno; tako i u izrazumalo-pomalo.

Umesto po tom pitanju, po pita­nju (necega) bolje je upotrebiti pred­log 0, povodom iIi reCi u tom po­gledu, II pogledu (necega). Umestodiskusija po prvoj tacki dnevnogreda, bolje je 0 prvoj tacki iii po­vodom prve tacke.

Oblik po prvi put obicno sesmatra pogresnim i zahteva se iz­baeivanje reci po. Za tu zabranudosad nije dato ubedljivo obrazlo­zenje, utoliko pre !ito se dopusta nesamo po drugi put, po tree; put itd.nego i po jedanput, poneki put,pokoji put itd.

Ispravnaje upotrebapo u spojevi­ma kao opasan po (nekoga, nesto),

132

opasnostpo... , stetan po... , koristanpo , poslediee po... , utoliko boljepo itd., gde se moze upotrebiti ipredlog za.

po (=pola): dva i po; junak i po; nipo jada; bez po muke.

pobiti: pobij, pobijmo, pobijte.

pobledeti, pobledeo (ijek. poblije­djeti, poblijedio, poblijedjela): neupotrebljava se vise poblediti"uciniti bledim". V. -iti.

pobogu.

pobolevati (ne poboljevati); ijek.pobolijevati.

pocrneti, poemeo, ijek. poernjeti,poemio, poemjela (postati ern);poemiti, poemio (obojiti u erno).Isto i za poerveneti (ijek. poerve­n.jeti) odn. poerveniti. V. -iti.

pocrpsti ipocrpiti: menja se kaocrp­sti i erpiti (v. to).

pocuriti, pocurio je, poeurice, nepoeureti itd.

pocesto, pocdce.

pocetak, mn. poceci.

pocerka, retko pokcerka. V. cerka.

poci za rukom je figurativan izraz,koji ne mora uopste da se odnosi naruku; pogresno je "poei za nogom"u jeziku fudbalskih izvestaca.

pod- ostaje nepromenjeno ispreds d,inace ispred bezvucnog suglasnikaprelazi u pot-: potkradati, pOtpll-

133

kovnik, potceniti, potCiniti, pothvatitd. Cuva se celo u recima poddi­ja/ekat, podaakon i u recima napodt- (v. to).

poda mnom; poda nj (= pod njega);poda se (= pod sebe).

podatak, mn. podaci.

pod bogom (odvojeno prema P).

podbradak, podbratka, mn. podbra-ci, podbradaka.

podbuo, podbu/a ipodbuhao, podbu­h/a: podhuhnuti, bolje nego pud­bunuti.

podc- ne nego potc-: potceniti, pot­centar itd.

podc- ne nego potc-: potCiniti, pot­covek itd.

PODELA REel NA KRAJU RE­DA: v. RASTA VLJANJE REC] NAKRAJU REDA.

podelak (ne podeok), gen. podeoka,mn. podeoci, pode/aka. Takode:pode/jak, podeljaka. Ijek. podjelak,jJodiokb, podioci, podjelaka, iiipodjeUak itd.

podh- ne nego poth-: pothodnik, pot­hvat itd.

podij urn i podij.

podjednak danas znaci isto stojednak.

pod jesen.

podk- ne nego potk-: potkontinent,potkralj itd.

podvlIci

podlistak, podliska, mn. podlisci.

podloga, dat. podlozi.

podmladak, podmlatka, mn. pod­mlaci.

pod nebom (odvojeno prema P).

podnoc (= kasno uvece).

podnosilac (nepodnosioc), mn.pod­nosioci, podnosi/aca.

podp- ne negopotp-: potpalubni, pot­pukovnik itd.

podrafavalac (nepodrazavaoc), mn.podrazavaoci, podrazavalaca.

podruku: u PRje izostavljeno, ali poanalogiji s drugim prilozima (npr.naruku) svakako ga treba pisati kaojednu rec u izrazima iCi, driati sepodruku. (Ali: dos/o mi je podruku.)

pods-, ne pots-: podsvest, podsetiti,podsmevati se, podstanar, podsti­caj, podstrek itd.

pods-, ne pots-: podsiti, podmati itd.

podt-: podtacka, podtekst, podtema,podtip.

poduhvat i pothvat; poduhvatati ipoduhvacati.

Podunavije,Podunavac,Podunavka(dat. Podunavki); "Podunavka"(easopis: dat. -ki i -ci).

podviti: podvij, podvijmo, podvijte.

podvuci,podv/aCiti. Ovi glagoli moguimati i preneseno znacenje, analog-

pocnta

no glagolima istaCi, istieati, nagla­siti, naglasavati: pravilne su rece­nice kao "Podvukao je znacaj ovogdela", "PodvlaCim da nije bilo ni­kakvih sukoba" i sl. Isto vazi i zaglagol potertati (npr. "Pisac zeli dapoterta negativnost svojihjunaka").

poenta, ne poanta.

pogdegde; pogdekoji.

poglavnik (malo p, V. TITULE).

pogodak, pogotka, mn. pogoei.

POGODBENI NACIN: v. bih, bi-smo.

pogotovo i pogotovu.

pogreska, dat. pogreSei, gen. mn.pogrdaka.

poimence (bolje) i poimeniee.

poizdatje.

pojas: mn. pojasevi (retko pojasovi,pojasi).

pojasniti: glagol novijeg datuma, mo­ze se upotrebiti u smislu "delimicnoobjasniti, uCiniti jasnijim".

po jedanput, po jednom.

pojeftiniti (obicnije) i pojevtiniti.

pokadsto (kod starijih pisaca obicnopoka,~to, sto Pravopis nije uvazio).

pokatlmd.

pokoji (=poneki); ali: po koji put veedolaziF Svako ce dati po koji di­nar.

134

pokotenje (ijek. pokoljenje). V. -Ije­nje.

Pokrajina: velikoP (neobavezno) akoje skra6eni naziv za odredenu pokra­jinu (npr. za "Autonomna pokraji­na Vojvodina"). Up. Republika.

POKRETI (kultumi, politicki, drus­tveni, verski), umetnicki pravci,stilovi itd. pisu se malim pocetnimslovom (hriscanstvo, humanizam,reformaeija, ilirskipokret, raeiona­lizam, barak, moderna itd.) a takoisto i njihovi pripadnici: ilirae,marksista, obrenovicevae, mojsije­vae, nadrealista itd.

pokriti: pokrij, pokrijmo, pokrijte.

pota: eelih pola sata, ovih pola go­dine, dobrih pola minuta uobi­cajeno, mada bi pravilniji bio sr. rod:eelo, ovo, dobra.

pota jedan, pola dva itd. (umesto dva­naest i pO,jedan i po itd.) svojevre­menD je osudivano kao gennanizam,danas je definitivno uslo u knjiz. je­zik.

potaziti za rukom: v. poCi za rukom.

poliandrija;poliedar; polietilen (bezj jer su slozene reci).

polijetej (veliki sve6njak).

Polinezija, polineianski (bolje negopolinezijski), PolineZanin, -anka.

politi: poli;", polijmo, polijte.

politikant, politikantski, politikant­stvo.

135

politikolog, -gija, -oh\:ki i politolog,politologija, politolo.\:ki.

polivinil (ne poluvinil).

polonijum i polonij.

polovinom meseca, polovinom XIXveka i s1.: bolj e sredinom.

polu- sastavljeno: polubrat, poluzva­nican, polufahrikat itd. S crticom(prema P) sarno ako druga reepoeinje velikim slovom, npr. polu­-Mar1a1~ polu-Franeuz.

polufinalc: Sf. roda, eesc::: negomuskog. Vjinale. .

POLUNAVODNICI, u vidu obienih(jednostrukih) apostrofa, obaveznose upotrebljavaju kad se unutarnavoda nesto navodi, npr. Zapanjiome je va.\: cYanak "Zasto u 'Zorki'ne vole 'gastarhajtere'''. - "Mojao/JIiljena lektira i danas je 'DonKihot''', kaie ovaj umetnik. Ppredvida i njihovu upotrebu "kaoblazi vid izdvajanja neke formu­lacije (umesto navodnika iIi pod­vlaeenja)", naroeito za objasnjenjeznaeenj a neke reCi, npr. bordo 'tam­nocrven', dilovati' preprodavati'.

polutka, dat. polutki, gen. mn. polut­ki (PR daje i polutaka).

Poljkinja i Poljakinja.

POLJSKA IMENA, u izvomom je­ziku, uvek su naglasena na pretpos­lednjem slogu. V: -jevic; Koseusko,'Osvjentim; Petar; ri,' -ski,' Seetin;Sleska..

poncti

pomajka, dat. pomajei, gen. mn.pomajki.

pomalo; malo-pomalo,' pOl1wnje.

pomfrit, pomfrita (od fl'. pommesFites); ne pomfri, pomfrija.

pomoc: v. u pomoe.

pomocu neccga iIi s pomoeu neeega(oba oblika su pravilna). Spoj uzpomoe bolje je primeniti l1a ljudenego na stvari, dakle "Mcrili smo(s) pomoL'u instrumenata", ali"Merili smo uz pomoe laboranta".

pomodarka, dat.pomodarki, gen. rnn.pomodarki.

pomozi bog, pomoz' bog (pozdrav)ali: ni rod ni pomozbog.

Pompcji, u Pompejima (u lat. jemnozina m. roda) iIi Pompeja, uPompeji.

pomusti: pomuzen (ne pomuzen).

ponaosob.

ponasanje: neopravdano se upotreb­ljava u mnozini. Umesto "Takvaponasanja ne mogu se vise toleri­sati" treba reci takvo ponasanje(takva praksa) iIi takvi postupei is1.

ponekad.

poneki, poneko (npr. Poneki se neslaiu s time; ali: Svako je dobio poneku [=pojednu] nagradu).

poneti: v. -neti.

ponistavac

ponistavac i ponic~tivac: v. -ivac.

ponovo, ponova I ponovno.

pontifeks (1at. pontifex - prvosve-stenik, sinonim za papu): pogresnoje pontif(prema engl. obliku).

poodavno i poodavna.

pop: pop pevac, pop muzika i sl. (cr­tica neobavezna) ali: pop-art; pop­-rok; pop-rok muzika. V CRTICA3,6.

Pop-: v. Hadii-.

popcti (sc), popnem (se), popeo sam(se), ne popenjem, popenjao.

popevka, dat. popevci, gen. mn. pope­vki i popevaka.

popiti: popij, popijmo, popijte.

poplaveti, poplaveo (ijek. poplavje­ti, poplavio, poplavjela) "postatiplav". Ne upotrebljava se pop16vi­ti, "uCiniti plavim". V. -iti.

po podne se pise rastavljeno kaoodrcdba (nedeljom po podne; u sestsati po podne) a sastavljeno kad jeimenica (nedeljno popodne; celopopodne; svakog popodneva).

popola (npr. deliti popola).

po pravilu, bolje nego u pravilu.

popravka, dat. popravci, gen. mn.popravki i popravaka.

po prilici.

po prvi put: v. po.

136

porcelanje bezrazlozno zabranjeno uPR 60: svi evropski jezici imajuoblik sa e (od ital. porcellana), paje on svakako bolji nego poreulan,mada se i ovaj drugi mora prihvatitizbog duge upotrebe koju je imaonarocito u zapadnim krajevima.

poredak, poretka, mn. poreci.

Porgi i Res (Porgy and Bess): ne Por­dzi.

porno- s crticom: porno~fi1m, porno­-casopis itd.

portparol.

portret iportre: preporucljivijije prvioblik, jer se lakse menja po pade­zima i bolje odgovara izvedenica­rna portretski, portretista, portre­tisticki, portretirati.

Portsmut (uobicajcna transkripcija zaeng\. Portsmouth, kao i Plimut ­Plymouth, Dartmut - Dartmouth,Bommut-Bournemouth itd.). Nijedobro pisati Portsmaut i sl., postose diftong iz reci mouth (usee) uovim imenima sveo na neodredenipoluglas (Portsm't).

Portugaljc bolji oblik,jer se tako ovazemlja zove i u originalu, dok jePortugalija uzeto iz nemackog (Por­tugalien). Up. Brazil.

PORTUGALSKA IMENA. Slova si z na kraju reci i ispred bezvucnogsuglalsnika u portugalskom (ali nei u brazilskoj varijanti) izgovaraju

]37

se kao .\:. Otuda bi najpribliznijatranskripcija bila Soares, Janes.Antunes, Dos Santos, Kosta, Ago­stinjo is!.; P ipak predlaze da sezadrzi s prema pisanom ob]iku(Soares. Dos Santos itd.).

Nenaglasenoo u portugalskom seizgovara 1I, ali takav izgovor kod nasne treba prenositi (u protivnom bise umcsto Antonio, gen. Antonija,Mario, gen. Marija i sl. moralo pi­sati Antoniju, Antonijua, Antonijuuitd.). Stoga i Dos Santos, a ne DusSantus.

lzmeuu dva samoglasnika s seizgovara kao z: Jose - Zoze, Car­doso - Kardozo.

Nazalni diftong ao nemoguce jetacno preneti u nas jezik, pa se morazadrzati u oblikuao: 20ao, Falkao,Sao Salvador itd.

Slovna kombinacija Ih izgovarase /j, a nh - nj: Carvalho - Karva­ljo, Agostinho - Agostinjo, Cunhal- Kunjal.

Imena sa zavrsetkom -eira, kaoH:reira, Pereira, Oliveira, naglasenasu na e, a ne na i.

V. i pojedinacna imena.

poscdeti, posedeo (ijek. posijedjeti,posijedio, posijedjela). Gotovo sene upotrebljava posediti (posijedi­ti), -io, "uCiniti sedim". Isto i po­siveti, posiveo (ijek. posivjeti, po­sivio, -vjela) u odnosu na posiviti,-io. V. -iti.

post,kriplum

posctilac (ne posetioc), mn. posetio­ci, posetilaca.

poskupeti,poskupeo (ijck. poskllpje­ti, -pio, -piela) "postati skup"; da­nas se uglavnom upotrebljava i saznaccnjem "uciniti skupim", umes­to poskupiti, poskllpio. V. -iti.

poslati, pos/jem i po.~a/jem: poslan iposlat.

posle, pre: nije dobro "deset godinaposle", "Kuvajt, sest meseci posle","dan pre" is!., sto se javlja pod uti­cajem bukvalnih prevoda s en­gleskog i francuskog. Treba reci"deset godina posle toga", "sestmeseci kasnije", "dan ranije" itd.

poslc podue i poslepodne: kao popodne (v. to).

posrcbriti,posrebren (ne posreb/jen).

posred; posred srede.

posredi (posredi .Ie nesto = u pitanjuje nesto); odvojeno,po sredi, samou doslovnom znacenju "po sredini".

postavka, d~t. postavci, gen. mn.postavki.

po.stdiplomski, postdiplomac; takodeposlediplomski.

posto (= odsto, nasto); postotak, mn.postoci.

po straui.

postskriptum: skracenica P.S., popravilu latinicom. (pravopis dopustaiPS, bez tacaka, sto nije uobica-

posiljalac

jeno.) Post-postskriptum (dodatakpostskriptumu), skracenica P.P.S.

posiljalac (ne posiljaoe), mn. posi­Ijaoei, posiljalaea.

posto moze biti vremenski veznik("Posto je to rekao, nastavi malotisim glasom") i uzrocni ("Postonema primedaba, predlog se usva­ja"): ova druga upotreba pokatkadje neosnovano zabranjivana. U iz­vesnim slucajevima moze biti nejas­no da Ii je znacenje vremensko iiiuzrocno: tada se za uzrocno zna­cenje moze upotrebiti buduCi da, aza vremensko nakon sto (obIik kojisu pojedini strucnjaci smatrali ne­pravilnim, aIi kojije cesto nezamen­ljiv, npr.: "Javio se nakon sto su tribcogradska lista pisala 0 njegovomslucaju").

posto-poto.

poStovalac (ne postovaoe), mn.postovaoei, postovalaea.

potamncti, potamneo (ijek. potam­njeti, potamnio, potamnjela) "po­stati taman";potamniti, -io "uCinititamnim". V. -iti.

potasiJum pogresno (obicno u pre­vodima s eng!. i fr.) umesto: ka­lij(W11).

potccniti, ne podeeniti.

potcrtati (ne podertati). Za znacenjev. podvuCi.

potciniti, potCinjen, ne podc-.

138

Potcmkin (tradicionalno kod nas: ta­ko i u Pravopisu, Cl. 156 b), madaje ruski izgovor "Patjomkin". Po­temkinova sela.

pothimalaJski, ne podh-.

pothranjcn, pothranjenost (u zna­cenju nedovoljne ishrane): boljeneishranjen, -ost iii neuhranjen,-ost.

potka, dat. potki, gen. mn. potki.

potkraJ (npr. potkraj leta).

potkultura, ne podk-.

potom (= zatim).

potprcdscdnik.

potpukovnik; skraceno ppuk. (nep.puk.).

potrazilac (ne potrazioe), mn. po-trazioei, potrazilaea.

potrcpstina.

potrcsti: potresen, ne potrden.

potrti: kao satrti (v. to).

Potsdam; Potsdamski sporazum.

povazdan.

povcrilac (ne poverioe), mn. poveri-oei, poverilaca.

povcsti: povezen (ne poveien).

poviti: povij, povijmo, povijte.

povlaka, dat. povlaei. U pravopisnojtenninologiji obicniji je izraz erta.

povodac, na povoeu, mn. povoei.

139

povodom (llecega) i u povodu (ne-ccga) jednako su dobri oblici.

povrh (prcdlog).

povuci-potegni.

pozelcncti, pozeleneo (ijek. pozele­njeti, pozelenio, -njela). Ne upotre­bljava se pozeleniti "uciniti zele­nim". Isto i poiuteti, -eo (ijek.poiutjeti, -tio, -tjela) odn. poiutiti,-io. V. -iti.

pozicija se pogresno upotrebljava kaosuprotnost od opozieija, urriesto"stranka na vlasti", "rezim" i sl.

poznavalac, ne poznavaoe; mn. po­znavaoei, poznavalaea.

poznavati: poznajem, poznajd itd.(nc poznam, poznas, sto su obliciod svrsenog glagola poznati);poznajuti (ne poznavajuti).

Pozcga, u Pozegi (obicnije nego Po­zezi); Pozdanin, -anka; poidki;Slavonska Pozega, Uzicka Pozega.

poznjcti i poieti; poianjem, onipoianju i poinjern, oni poinju; im­perativ poianji i poinji; poinjeo ipoieo; poinjevsi i poievsi; po­injeven.

pozutcti: v. pozeleneti.

pra- sastavljeno: prajezik, prapo­stojhina itd.

pracka, dat. pracki, gen. mn. pracki ipracaka.

pravobranilastvo

praistorija, -ij"ski pogresllo je skovanopo analogiji sapracovek, pradavnii sl. Moze se upotrebiti za najranijarazdoblja istorije, ali kad jc rec 0

vremenu pre istorije (pre prvihpisanih spomenika), pravilno jesamo preistorij"a, -ij"ski. Drugo jcpredistorij"a (dogadaji koji su ne­cemu prethodili, npr. predistorij"azlocina).

prakcr (od nem. dijalekatskog Prae­ker), bolje nego praher. Moglo bise zameniti doma6im mlatilo, tre­sac iii isprasivac.

pratilac, ne pratioe; mn. pratioei,pratilaea.

prava (geometrijski termin) menja sekao pridev, dakle na pravoj (ne napravi); otuda je i u mnozini boljepresek dveju pravih, na pravima(mada se tu cesce srecu obliciimenicke promene: presek dvejuprawl, na pravama).

pravilo: v. po pravilu.

pravo: hiti u pravu, ne hiti u pravu,bolje nego imatiprpvo, nemati pra­vo (oblici nastali po ugledu na nem.i fr.). Drugo je imati pravo na(nesto), imati pravo da (se nestouCini).

pravobranilac (ne pravohranioe),mn. pravohranioei, pravohra­nilaea.

pravobranilastvo (ne -iostvo).

PRAZNICI

PRAZNICI imaju veliko pocetno slo­vo sarno u prvoj reCi (i u reCima kojesu same vlastita imena): Dvadesetdeveti novembar, Nova godina,Bozic, Veliki petak, Dan iena itd.Za Dan Republike v. pod Republi­ka.

Nazivi Duraevdan, Mitrovdan,Vidovdan i sl. pisu se sastavljeno; upadezima pored oblika Duraev­dana, Duraevdanu itd., Pravopisdopusta i Duraeva dana, Duraevudanu iIi Duraeva dne, Duraevu dneitd.

V SVECI.

Prcanj, Prcanja, Prcanju (ne Prcnjaitd.).

pre: v. pos/e.

prebiti: prebij, prebijmo, prebijte.

precaga, dat. preeazi.

precanin, precanka (u znacenju'voj vodanski Srbin' moze se pisati is velikim P, prema PR).

precka, dat. precki, gen. mn. preeki(retko precaka).

pred-: ostaje neizmenjeno ispred s iS, kao i u recima predtakmicenje,predturski, preddrzavni. Inace is­pred bezvucnih suglasnika prelazi upret-: pretkomora, pretpos/ednji,pretkongresni, pretpro.Sli. pretpro­daja, prethodni itd.

predajuci (od predavati), ne pre­davajuCi.

140

predak, pretka, mn. preci, predaka.

preda me, preda mnom, preda nj,preda se.

predcas ne nego pretcas.

predh- ne nego preth-: prethodan,prethriscanski itd.

pred jutro.

predk- ne nego pretk-: pretkongres­ni, pretkomora, pretkumanovski itd.

pred kraj.

PREDLOZI S NEGACIJAMA: v.ni-.

PREDLOZI SA DVA RAZLICITAPADEZA. Nisu dobri spojevi kaoprevoz sa i na stanicu, letovi iz i zaSarajevo, problemi u i oko "Studi­ja B ", jer upotrebljeni padez odgo­vara sarno drugom a ne i prvom oddva predloga. U ovakvim slucaje­virna imeniea se mora ponoviti: sastanice i na stanicll, i:: Sarajeva iza Sarajevo. V: sa i bez; za i pro­tiv.

PREDLOZI, UZASTOPNI. Spojdva uzastopna predloga nije unacelu pogresan: primeri kao "ka­men za pod glavu", "dovodi ga dopredkueu", "gonili su ih do na gra­nieu" nalaze se u narodnom govorui kod dobrih pisaea. Ipak treba izbe­gavati rogobatne spojeve kao "u 0

tome vee objavljenoj publikaeiji","hleb je nacinjen od po uveravanjupekara sveieg brasna" (treba: u

141

pub1ikaciji koja je 0 tome vee ob­javljena; h1eb je, po uveravanju pe­kara, nacinjen od sVeZeg brasna).

PREDMETI (SKOLSKI), prema P,pisu se malim slovom (npr. polagaoje istorijujezika s dijalektologijom,ima slabe ocene iz poznavanjaprirode), osim ako se ze1i nag1asitida je to zvanican naziv predmeta(prijavljujem ispit iz predmetaOp.~ta metodologija nauka).

prcdnjo-: prednjoazijski, prednjo­nepcani itd.

prcdp- ne nego pretp-: pretpremijera,pretprodaja, pretponocni itd.

prcds-, ne prets-: predsednik, pred­skazati, predsoblje, predstava,predstavka, pred~tojati itd.

prcdsedavati sastanku, sednici itd.,ne sastankom, sednicom.

prcdscdnik,pred~ednica: v. ZENSKJOELlel ZA NAZIVE ZANlMANJA.

prcdskolski.

prcdtakmiccnjc.

prcdtckst pogrcsno, trebapretekst (=izgovor, iz1ika, prividni povod: od1at. praetextus).

predturnir.

predturski.

prcduslov je dobra i potrebna rec(mada svojevremeno osudivana kaogermanizam); nema sasvim istoznacenje kao uslov.

prckrsilac

PREDUZECA: v. USTANOVE.

prcdvccc (sastav1jeno po P).

prcd zoru.

prcgalac (ne pregaoc), mn. pregao-ci, pregalaca.

prcgradak, pregratka, mn. pregraci.

prcgristi, pregrizen (ne pregriien).

prchrambeni, ne prehranbeni.

prcistorija, ne praistorija (v. to).

prckipcti, prekipeo, prekipece (ijek.prekipjeti, -kipio, -kipjela) , neprekipiti.

prckjucc, obicnije nego prekjucer;prekjucerasnji, obicnije nego prek­juceranji.

prcklanc i preklani.

prcko. Neki 1ektori zamenjuju prekou ko1iCinskom znacenju (preko petkilograma i sl.) sa "vise od": za tak­vu zabranu nema nikakvog osnova.V. ispreka.

prckonoc (ali: preko noCi).

prckontrolisati: bo1je prokontroli­sati.

prcko puta.

prckosutra i preksutra.

prcko voljc.

prckrstiti: v. krstiti.

prckrsilac (ne prekrsioc), mn. pre­krsioci, prekrsilaca.

prclctati

preletati, pre/eeern; pre/eeuCi (nepre/etajuei).

preliti: pre/ij, pre/ijrno, pre/Ute.

prema: u novinskom jeziku neki putse upotrebljava suvisno ("placanjaprema inostranstvu", "podrskapre­rna Jugoslaviji") iii pogresno umes­to drugog predloga ("napadipremanasim polozajima" - treba: napadina nase polozaje).

prenagljen: v. TRPNI PRIDEV

pre nego: uobicajeno je danas, ali nei obavezno, dodavanjesto:pre nego(c~to) se vrati.

prenosno znacenje (ijek. prenosno iprijenosno) isto je sto i prenesenoodnosnojigurativnoznacenje.

preodolevati: kao odo/evati (v. to).

preostatak, mn. preostaci.

prepiska, dat. prepisci.

preplitati, prep/ieem i prep/etati,prep/eeem.

pre podne (dve reCi), ali prepodne,prepodneva kadje imenica. Up. popodne.

preporucivati, preporucujem: nepreporucati, preporucam.

presahnuti: presahnuo, -hnu/a ipre­sahao, -h/a.

presbiro, presbiroa, rnn. presbiroi.

preseljenje, ne prese/enje.

142

presesti (nekome;prese/o mi je itd.) iprisesti (uglavnom u ijek. krajevi­rna: prisjesti, prisje/o mi je).

presrecan i presretan.

prestonica znaci isto sto ig/avni grad(neke drZave); ne mora se uopstevezivati za pojam prestola i monar­hije.

prestruktuirati pogresno urnestopre­strukturirati (iIi bolje prepraviti,preob/iCiti, preustrajiti, reorganizo­vati).

Preseren (ne Presern), France (neFranc). U padezima: Preserna,Presernu itd. E je nepostojano, kaou slovenackomPeter (v. to) i u ime­nima na -ec, -ek (v. to).

pretcas.

pretekst, ne predtekst.

prethodan, prethoditi, prethodnik.

pretkongresni.

pretp-, nepredp-: pretp/ata, pretpos­/ednji. pretpremijera, pretpradaja,pretpraznicni, pretpras/i, pretpo­noeni itd.

preuranjen: v. TRPNI PRIDEV

prevaga, dat. prevazi.

prevashodan,prevasnodno u starijemjeziku znacilo je izvrstan, od/ic~an.

Suvisno je kao zamena za prven­stven (-no) iIi preteian (-no).

prevesti, prevezen (ne preveien).

143

previti: previj, previjmo, previjte.

prcvlaka, dat. prev/aei; Prevlaka(ime), dat. Prevlaei.

prcvodilac (ne prevodioe), rnn. pre­vodioci, prevodi/aea.

prcvoditcljka, dat. prevoditeljki,gen. mn. prevodite/jki. V. ZENSK1OBLlC1 ZA NAZ1VE ZAN1MANJA.

prczati (plasiti se, trzati se); prezam,prezas, oni prezaju; prezajui'i;prezaj, ~jmo, jte; pre::.ao, preza/a.Drugo je prezati (konja i sl.): pre­zem, prezeS, oni preiu; preiuCi;preii, -imo, -ite.

PREZIIVlENA: v. DVOSTRUKAPREZ1MENA; 1ME 1 PREZ1ME;ic'; ~jevic; -ski; i pojedinacna pre­Zll11ena.

prianjati: po Pravopisu bezj. radi sla­ganja sa svrsenim glagolom prio­nuti.

pribiti: prihij, pribijmo, pribijt~.

pribrezni je rusizam koji je bolje za­meniti rjomaCimfpri)oba/ni, (pri)o­ha/ski, kao i pribreije sa priobalje.

pridavati: pridajuCi, ne pridavajuci.

PRlDEVI S BROJEM: v. SLO­ZEN1CE S BROJEM

prihvatati i prihvai:ati.

prikldtiti (ne prikljdtiti); ijek.priklijestiti.

Prilcp,prilepski, Prilepcanin, -canka.

prisutan

prilog: u prilog necemu (npr. njego­voj tvrdnji), ne neeega.

priljezan je ijek. oblik, ali se upotre­bljava i u ekavskom (mada bi tacnijebilo pri/ezan).

primalac (ne primaoe); mn. primao­ei, prima/aca.

primarijus.

primcdba: gen. mn. primedaba, bo­Ije nego primedbi. V. GEN1TlVMNOZ1NE (imeniee z. roda).

primenlj iv i primenjiv.

Primorac, Primorka (veliko slovo akose misli na stanovnike Hrvatskog,Slovenackog, Cmogorskog primor­ja; malo slovo kad znaci stanovni­ka primorskih oblasti uopste). Pri­mOlje (s velikim P kad se odnosi naodredenu regiju).

prineti: v. -neti.

pripiti se: pripij se, pripijmo se, pri­pijte se.

pripovetka, dat. pripoveei (dopustase i pripovetki), gen. mn. pripo­vedaka.

prirodno-matematicki.

Prisli (Elvis), rasprostranjena ali po­gresna transkripeija: eng!. Presleyizgovara se Presli.

pristrastan, -sna, -sno (bolje negopri­strasan) ipristran, -a, -0.

prisutan. Stilskije neopravdana pre­terana upotreba izraza prisutan je

PRISVOJNI PRIDEVI

u znacenju ima, postoji i sl.: umes­to "Prisutne su teznje ka zatvaranjutriista" mnogo je bolje "Javljaju seteznje ... " iii "Tezi se...". Nije dobraporediti ovaj pridev (npr. "Sve suprisutniji zahtevi...", "Jedan od naj­prisutnijih problema...") niti ga upo­trebljavati u spoju s reCima suprot­nog znacenja ("prisutna je nesta­sica", "prisutanje nedostatak" i sl.,umesto cega se jednostavno mozereci nema).

PRISVOJNI PRIDEVI na -ov, -ev,-in grade se prvenstveno od imeni­ca koje oznacavaju Ijudska bica(putnikov, piscev, ienin), zivotinje(or/ov, jeiev, kornjaCin), biljke (v.pod -ov) i nebeska tela (Suncev,Zemljin, Marsov). Rede i ne uvekdopusteno jeste gradenje ovih obli­ka od naziva organizacija, ustano­va, Iistova: "Geneksov", "Borbin",vladin, Akademijin i sl.

Umesto prisvojnog prideva nijedobro upotrebljavati imenicu u geni­tivu: spojevi kao bulevar Lenjina,nov rekord Stekica, slican je i stavKrleie ispravnije glase Lenjinovbulevar, nov Stekicev rekord, slicanje i stav Krleiin. lpak, genitiv semora upotrebiti ako od njega zavisiodnosna recenica: "Slican je i stayKrleze, koji je jednom napisao ..."itd.

V. -Cica; -ica; -ov; -ski.

prisiti: prisij, prisijmo, prisijte.

144

Pristina: tradicionalni naziv za sta­novnikaje Pristevac (z. Pristevka),pridev pristevski. Danas se morajusmatrati pravilnim i oblici Pristinac,-inka (iii Pristinjanin, -njanka),pris­tinski.

pritiskati, pritiskam, oni pritiskaju,pritiskaj, pritiskajuCi; takode pri­tiscem, oni pritiscu, pritisCi, pri­tiscuCi.

pritka, dat. pritki, gen. mn. pritaka ipritki.

pritoka, dat. pritoci.

pri tom(e).

privezak, priveska, ono sto je prive­zano; privesak, priveska (ijek.privjesak, privjeska), ono sto visiiIi na cemu nesto visi: privesak zakljuceve. Obe reci mogu imati fi­gurativno znacenje sporedni deo,nevaian dodatak, prirepak.

priviti: privij, privijmo, privijte.

priznajuci, ne priznavajuCi.

prljavobeo (v. BOJE).

pro- sastavljeno: proarapski, pro­izraelski, profasisticki itd.; malimslovom proamerikanac i sl.

probdeti: kao bdeti (v. to).

probiti: probij, probijmo, probijte.

procent i procenat.

procuriti, procurio je, procurice, neprocureti itd.

145

prodajuci, ne prodavajuci. V.ZAPOVEDNI NACIN.

produzetak, mn. produieci.

progristi: progrizen (ne progriien).

proizlaziti je bolje nego proizilaziti,ali ni ovaj drugi oblik nije pogresan:isto umetnuto i nalazi se i u glago­Iimasilaziti, obilaziti, nailaziti, po­dilaziti, prevazilaziti itd. (dopustenoje i izilaziti, pored obicnijeg izlazi­ti).

projekt i projekat.

projicirati (sliku na platno i sl.);pro­jektovati (praviti nacrt, projekat, alimoze biti i sinonim zaprojicirati).

prokazan i prokaien.

prokontrolisati, bolje nego prekon­trolisati.

Prokuplje,prokupacki, Prokupcanin,-canka.

prolecni je bolje nego proletnji, pro­letni; ipak, u ijek. najcesCi oblik jeproljet[2i (pored proljecni i proljet­nji).

proletos: v. -.I'.

proliti: prolij, prolijmo, prolijte.

prolongirati znaci "produziti", rede"odugovlaCiti"; pogresno je u zna­cenju "odloziti, odgoditi".

promocija: osnovno lat. znacenje overeCi je unapreaenje, ali se danasupotrebljava i u smislu reklame iIireklamne kampanje (po engleskom),

provrcti

a posebno za prvo javno prikaziva­nje necega (promocija knjige,stranke i sl.).

proneti: v. -neti.

prosilac (ne prosioc), mn. prosioci,prosilaca.

prosta prosirena recenica, ne prostoprosirena.

prostirka, dat. prostirci, gen. mn.prostirki i prostiraka.

prositi: prosij, prosijmo, prosijte.

protestant moze znaciti i "onaj kojiprotestuje".

protestni.

protestovati, protestujem, ne pro­testvovati, -stvujem.

protiv se zloupotrebljava u jezikusportskih novinara: "pobedi6emoprotiv Zvezde", "izgubili su protivFrancuza", "utakmica protiv Bugar­ske" umesto: pobedi6emo Zvezdu,izgubili su od Francuza, utakmica sBugarskom.

protiv- sastavljeno: protivkandidat,protivpravan, protivzakonit itd.

protivvazdusni.

protivvrednost.

provladin: v. meauvladin.

provodadzika, provodadiiki.

provreti: menja se kao vreti (v. to).

prozrcti

prozreti: prozrem, oni prozru iprozrim, oni prozre; prozri, -ite;prozreo (ijek. i prozrio), prozrela;prozret.

prozdreti (ijek. proidrijeti), proi­drem, oniproidru; proidrecu (ijek.proidrijecu); proidro, proidrla;proidrt. Takode: proiderati, proi­derem, oni proideru, proideratu,proiderao, -ala, proideran. Nijedobro proidrati, proidracu. V. iiderati.

prsi (mn. z. roda) iprsa (ron. sr. roda);gen. prsiju, PI'S! i prs6; u prsima.

prstni (prema prst, dok je prsni =

grudni).

Pruska (bolje) i Prusija; Prus, Prus­kinja; pruski.

prvi put, ne prvi puta. Vidi i: po.

Prvi svetski rat, Prvi ustanak: v. IS­TORlJSKI DOGADAJI.

P.S.: vidi postskriptum.

psalam (ne psalm); gen. psalma.

pseudo- sastavljeno: pseudokritika,pseudomislilac, pseudoumetnickiitd. S crticom liZ imena: pseudo­-Rafael, pseudo-Dionisije itd.

psiho- sastavljeno: psihodrama, psi­hoterapija itd.

146

pticji (bolje) i pticiji.

PTT (izg. pe te te) moze biti ne­promenlj ivo iIi se menjati PTT-a,PTT-u itd.

pucaljka, dat. pucaljki i pucaljci.

Pul (naziv agencije): ne treba pisatiPUL, jer nij e skracenica (engl.pool- zajednica, udruzenje).

Pula, Puljanin, Puljanka;pulski.

punomastan, -sna, -sno.

pustahija, imenica m. roda, znaci"razbojnik" iIi "siledzija"; ne smese brkati s pustinjom i pustarom.

puska, dat. pusci, gen. mn. pusaka.

put: putevi i putovi; putem i putom(ali sarno putem II znacenju "po­sredstvom"). Put liZ osnovne bro­jeve pise se sastavljeno: jedanput,dvaput, triput, stoput (ali dva puta,tri puta, sto puta itd.). Od rednihbrojeva i zamenica se odvaja: prviput, drugi put, treCi put itd.; nekiput, koji put, svaki put (ali: nijedan­put kao jedanput). Uz put: v. us­put.

puter, putera, danas retko pUlar, pu­tra (i buter, v. to).

puzecke i puzecki.

R

r: slogotvomo r (kao u drvo, prst)karakteristika je naseg i jos nekihslovenskih jezika. Ne sme se upo­trebljavati umesto "er" u tran­skripciji engleskih imena, npr. "Tm­bul" (treba: Tembul), "Frst" (treba:Ferst).

Rab, rapski, Rabljanin, Rabljanka.

racionalizovati (-liz irati, -lisati)zllaci uciniti racionalnim; nije isto!ito i racionirati (-nisati) = ogra­niciti (ishranu, snabdevanje).

racji (bolje) i racUi.

racunica. KOllzervativniji jezikoslov­ci dopustaju ovu rec sarno u zna­cenju knjige, udzbenika iIi skolskogpredmeta, dok u izrazima kao nabsvoju rO("lInicll, pogreSnaje ta va,~o

rm'zm;ca i sl. traze da se zameni saraclin.

rad (stariji iIi pesnicki oblik predlogaradi, npr. rad njega) pise se bezapostrofa.

Rade, Radeta i Rada: v. -e (ZAVR­SETAK lMENA).

radi oznacava svrhu, namenu, cilj rad­nje: "Dosli su radi potpisivanja ugo­vora", "Sve sam to ucinio tebe radi".Pogresno se upotrebljava u znacenjuuzroka, umesto zbog iii lIsled:"Izostali su radi bolesti", "Kaznjenje radi prebrze voznje" i sl. Po­gresno je i "radi toga sto" urn. zbogtoga sto iii zato st~.

radiestezija, -Uski, radiestezist(a)(bezj jer su slozene reci).

radijski: pridev koji u poslednje vre­me sve cesce zamenjuje slozenice saatributnim "radio-". Ima tu prednoststo se moze udaljiti od imenice (npr.radijski i televizijski program i).

radijum i radU.

radijus.

radio (promena): v. -io.

radio- se po P najcesce pise s crticom,npr. radio-stanica, radio-emisUa,

Radio Beograd

radio-predajnik, radio-aparat, ra­dio-teleskop; u spojevima kao ra­dio program, radio drama, radiooglasi (kriterijumi razlikovanja nisujasni) prednost se daje odvojenompisanju, ali ni tu crtica nije pogresna.Spojcno je kada se odnosi nazracenjc, npr. radioaktivan, radio­izotop, radioterapija. V. i sledecedye odrednice.

Radio Beograd, Radio Novi Sad islicni nazivi stanica pisu se s velikimR, bez crtice. Po padezima se me­nja sarno ime grada: Radio Beogra­da, na Radio Novom Sadu. G1agolse slaze s prvom iIi drugom reci:Radio Ljubljana je javio iii javila.

radio-televizija (s velikim R kad seodnosi na odredenu organizaciju);radio-televizijski.

radi se 0 (nccemu): ovaj izraz, madazabranjivan kao "varvarizam", re­dovno se srece i kod najbolj ih pisa­ca. Ko zeli moze ga zameniti sareeje 0 (nccemu),posredije (nesto) iliu pitanjll je (nesto).

rado, radije, najradije: ne rat/e,najrac1e.

Radojica.

raduje me (nesto), to gaje obrado­valo, veseli nas .~to si dosao is!.:nema stvamog razloga da se zame­njuje povratnim oblicima radujemse (necemu), obradovao se tome,

148

veselimo se sto si dosao itd. V. (~udi

me.

raga, dat. ragi.

raglan (ne ranglan); raglan-rukavi(crtica neobavezna).

Rahmanjinov: Rahmanjinovljev kon­eert (ne "Rahmanjinov koncert"),Rahmanjinovljeve kompozieije.

rajsferslus (patent-zatvarac); ne raj­ferslus.

raketa: raketa zemlja-vazduh, zel71­Ija-zemlja itd., s cliom (ne crticom)bez razmaka.

rak-rana.

rang-Hsta.

ranoranilac (ne ranoranioe), mn.ranoranioei, ranoranilaea.

rapav, rapavost: bolje hrapav, hra­pavost.

rasc- ne nego ras(~-: rascdljati,rascavrljati se itd.

raskos, raskosi (z.) i rasko/i. raskoJia(m.).

raso i rasol, gen. ro.l"Ola.

raspolaganje, ne raspoloienje, U

izrazima staviti, dati na raspola­ganje, biti nekome na raspolaga­nju, imati na rasp0 lagonj1I.

rass- ne nego ras-: rasepllriti se,rasrajiti itd.

RASTAVLJANJE RECINA KRA­JU REDA. Pri prekidanju reCi cr-

149

ticom nije pozeljno da u prethodnomredu ostane sarno jedno slovo (npr.u- potreba), ajos manje da se sarnojedno slovo prenosi u sledeCi red(npr. studi- 0). Crtica treba da senade na granici sloga, sto znaCi dapreneseni deo treba uvek poCinjatisuglasnikom (osigu- ranje, nikakoosig- uranje iii osigur- anje), osimako se i ispred crtice nalazi samo­glasnik (petna- estak, radi- onica).Suglasnicki skupovi mogu se ras­tavljati na vise nacina, npr. dru­.~tven, dru.~- tven, drust- ven; pritom ipak treba paziti da prenesenideo ne pocinje skupom teskim zaizgovor, dakle, pam- cenje (ne pa­mcenje), zdrav- stveni (ne zdra­vstveni), rekor- deri (ne reko­rderi), itd.

U slozenicama, ako im se jasnoosecaju sastavni delovi, granicaizmedu njih vaznija je od granicesloga, pa ce se deliti nr. pred- lIS­

10 v, super- aktivan (a ne pre- dus­10 v, supe- raktivan).

U 1atinici, lj, nj i di se ne rastav­Ijaju, osim u reCima kao Tan- jug,nad- ziveti, gde oznacavaju po dvaglasa. Pri izvomom pisanju stranihimena udvojeni suglasnici se ras­tavljaju: Maz- zini, Wil- Iiams.

Ako se ree i inaee pise s crticom,ovu treba ponoviti na poeetku sle­deceg reda: spomen- -ploea, fran­cusko- -pruski itd.

RAZDOBLJA

Novi P razlikuje "pravila" pri­blizno jednaka onima u P 60, odneobaveznih "preporuka", Cijije cilj"da prelom reei bude jezieki 10­giean". Ove druge su fonetski veo­rna slozene i zahtevaju konsultova­nje opsimih tabela, pa ihje u praksivrlo tesko primeniti.

rastenje (od rasti), ne rascenje.

Rastko.

rastresen, ne rastresen.

rasceretati se.

Raska: dat. Raskoj, danas retko Ras­ki, Rasci.

rasomon, rasomonijada (prema filmuA. Kurosave) oznaeava zabunu nas­talu us led razliCitih iskaza 0 istomdogadaju. Ne valja ovu ree upotre­bljavati u uopstenom znaeenju"zbrka, metez".

raSta (= zasto; radi eega), retkoradsta.

RATOVI: v. ISTORIJSKI DOGA­DAJI.

Ravijojla.

ravnodnevica, bolje nego ravno­dnevnica.

razbiti: razbij, razbijmo, razbijte.

razbolevati se (ne razboljevati se):ijek. razbolijevati se.

RAZDOBLJA, vekovi, epohe premaPravopisu se pisu malim poeetnimslovom: stari vek, srednji vek, novi

razdvojiti

vek; trinaesti vek, dvadeseto sto­Ieee; ledeno doba, neolit, antickodoba, renesansa, itd. V. ISTORIJ­SKI DOGADAJI.

razdvojiti: razdvoj, razdvojmo, razd­vojte. V. ZAPOVEDNI NACIN.

razgneviti, ne razgnjeviti: v. gnev.

razlike. U spoljnopolitickim tekstovi­rna, pod uticajem engleskog, upotre­bljava se pogresno umestonesugla­sice, neslaganje, razilaienje, raz­like u misljenju ("Razlike izmeduEgipta i Libije mogu biti uklonjene"i sl.).

razmotriti, razmatrati, ne rasmotri-ti, rasmatrati.

razneti: v. -neti.

razocaranje, bolje nego razocarenje.

razoruzanje: tacnije bi bilo razo-rztiavanje, jer oznacava praces a nestallj e.

razumcti, razumem, oni razumeju:razumeo, -ela; razumej, -ejmo,-ejte, ijek. razumjeti, razumijem,oni razumiju; razumio, razumjela;razul11ij, -ijmo, -ijte.

razviti: ra::vij, razvijmo. razvUte.

razvlastiti: razvla,\'cen i razvlasten.

razdz- ne nego raidz-: razdzakati se.raidiilitati se.

razz- ne nego ra::-: raieniti, ra::aritise, raiestiti se.

razan i raien (od razi).

150

rda, raati, raav, ne hraa itd.

realka, dat. realci, gen. mn. realki.

recca (od recj: ijek. ljeeca i rijeeca.Reeica (mala reka): ijek. rjeCica.

recnik, ijek. rjeenik (ne rijeenik).

reeksport.

Regenzburg (ne Regensburg, premaP).

region: Niski region, Juznomoravskiregion i sl. (veliko slovo prve reCi,prema tacki 26 b Pravopisa).

reis-ul-ulema (malo r: v. TITULE).

reizbor, reizbornost, reizborni i re­osiguranje nisu dobra skovane recibudu6i da je strani prefiks spojen sdoma6om osnovom, ali im dosadnije nadena prava zamena.

Rejli ne nego Raj Ii (Reil~v, irsko pre­zime).

Rcjmon: pogresno urn. Remon (fr.Raymond). Engl. Raymond izgo­vara se Rejmond.

Rejnolds, uobicajeno kod nas za eng!.Reynolds, mada je izvomi izgovorRenolds.

rejon, rejonski, ne reon. reonski.

rckIH-kazala.

rekonkista (sp. Reconquista ), ne U'­

konkvista.

rekvizit i rekvizita.

151

reli, relija, mn. reliji; reli vozac, relitakmicenje itd. (crtica neobavezna,v. CRTlCA 3).

Rcmbrant van Rajn (Rembrandt vanRijn), prema prilagodenom obliku,iii/an Rejn prema izvomom holand­skom izgovoru (oba uP); pogresnoje "Rijn".

rcmek-dclo.

ren: bolje hren. Renovka ne negohrenovka.

rendgen (aparat), rendgenski; j pre­zime Rendgen (Rontgen), prema P,pise se na isti nacin.

rcntakar, prema P bolje nego rent-a­-kG!:

repctitorijum i repetitorij.

reprczentje pogresno: prema glagolureprezentovati (-irati) imenicamoze jedino da glasi reprezentant(ali je bolje uzeti neki od doma6ihizraza: predstavnik, primer, lIZOr,lIzorak itd.).

repromaterijal.

Rcpublika: velikim slovom kad jeskra6eni naziv za SRJ iIi neku drugudrZavu, npr. organi vlasti u Repub­lici. Tako i Dan Republike, Trg Re­publike. Up. Pokrajina; ISTORIJ­SKA IMENA.

rcsital, bolje nego recital.

reskirati: bolje riskirati (up. riskan­tan) iii rizikovati.

Rijcka

respektivni znaCi "doticni", "odgo­varaju6i": pogresno ga je upotreb­Ijavati umesto respektabilan, posto­vanja vredan (npr. "Sirija raspolazerespektivnom vojnom silom").

reSetka, na rdetki (i rdeci. madaprirucnici ne predvidaju taj oblik);gen. mn. rdetaka, bolje negore§etki. V. -tka.

revans, reVaf}s susret, revans utakmi­ca itd. (crtica nije obavezna: v. CR­TICA 3).

revnostan, revnosna, -sno.

revolucija: velikim slovom prve reciFrancuska revolucija i Oktobarskarevolucija, kao nazivi tacno odre­denih dogadaja, ali malim srpskarevo/llcija, aliirska revolucija i sl.,posto su izrazi opisnog karaktera.V. ISTORIJSKI DOGADAJ1.

revolucionar i revolucioner.

rezime (m. roda), rezimea, mn. re­zimei. Doma6i izrazjesaietak(mn.saieci).

rezus-faktor (iii Rh-faktor, prva dvaslova same latinicom), rezus-pozi­tivan, rezus-negativan.

ribic (misi6), ribic (ribolovac).

rid: poredenje rim. najrim.

Rijeka; Rijecanin, -anka; rijeeki."Idem u Rijeku", "Dolazim izRijeke" danas obicnije nego naRijeku, sa Rijeke.

Rillasila

Rinasita: v. Unita.

Rio de Zaneiro (naglasak je na e).Menja se sarno poslednja ree: iz Riode Zaneira, u Rio de Zaneiru itd.Skraceno: Rio, iz Rija, u Riju itd.Stanovnici se zovu Karioke (port.cariocas).

Risan: Risnjanin, Risnjanka, risanski;Risanski zaliv.

Riskov, ne Rizkov.

roba je zbirna imenica i kao takvanema mnozinu. PogreSno je "izvoznasih roba" (treba: izvoz nase robeiii nasih proizvoda), "Zakonom suobuhvaeene sve robe" (treba: sviproizvodi iIi sve vrste robe).

robnonovcani (sastavljeno po P).

robustan, robustni, ne robusni.

rodoskvrn, rodoskvrnilacki (ne ro-doskrvan); rodoskvrnjenje (incest).

Rodrigcz iIi Rodriges (Rodriguez): v.-cz.

rodaka, dat. roaaki i roaaci; roaakin.

rok: rok muzicar, rok sastav itd.(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).Rokenrol (prema P bolje nego rok­-en-roJ).

Rolan Garos (Roland-Garras), neGaro.

rols-roj s (automobil), Rols-Roj s(Rolls Royce) (fabrika).

ronilac (ne ronioc), mn. ronioci,ronilaca.

152

ropac (samrtni) uobieajeno, mada PRdopusta sarno hropac.

roto-papir, roto-roman itd.

Rotsild (Rothschild), ne RoCild.

Roiaj je stariji oblik, zabelezen i uVukovom Rjecniku; danas u samomtom mestu preovladuje oblik Rozaje(lokativ: u Rozajama, ali se euje i:u Rozaju).

rskav, rskavica, rskati, ne nego hr­skav, hrskavica, hrskati.

Rt dobre nade.

rucka, dat. rucki, gen. mn. rucki (PRdaje i rucaka).

Ruiz (Rui:::.) i Ruis: v. -ez.

rukovodilac (ne rukovodioc), mn.rukovodioci, rukovodilaca.

rupcaga, dat. rupcazi.

Rurke ne nego Rork (engl. Rourke).

RUSKA IMENA. Nenaglaseno () ikod nas se pise 0, a ne a: Borodino,Solovjov, Koroljov, Korcnoj, itd., neBm'adino itd. Ispred e, i suglasnicise prenose kako se pisu, bez U1uek­savanja: Lebedev, Smolensk, Neva,Nikitin, Fadejev, DerZavin, Nekra­SOY, Tihonov, Hie (a ne Ljebedev,Njikiein itd.). Od ovoga su izuzctakimena sa slogovima njin, njev i /jev(Lenjin, Dobrinjin, Bakunjin, Ka­renjina, Konjev, Turgenjev, Jakov­Ijev, Vasiljevski) i poneki vee odo­maeeni oblici kao Ljermontov,

153

Onjegin, Dnjepar, Staljin, Mende­Ijejev, Raspu6in.

Nastavci -oj, -aja, -oje po pravi­lu se zamenjuju nasim pridevskimnastavcima: Trubecki, "Literatumagazeta", Carsko Selo itd. Pravopisipak dopusta i oblike kao Boginska­ja, Novaja ziznj, Raboceje delo i sl.,ali sarno u nominativu, dok ce pro­mena biti po nasem, Boginske, Ra­boceg dela i sl.; tako i Boljsoj tea­tar (v. to).

Ruska prezimena nemackog po­rekla kod nas su uobicajena sa iz­vomim izgovorom, npr. Ajzenstajn,Bronstajn, Majerholjd, pa je to us­vojio i novi P (ne vise Ejzenstajn isl., kako je bilo po P 60).

V. -it; -ov; -ovna. V. i pojedinaimena.

rusilac (ne rusioc), mn. rusioci,rusilaca.

Ruzdi (Salman), ne Rusdi.

rvati se, rvat, bez h.

rzati, ne hrzati.

d. Cesko slovo f kod nas se pre­nosi sa rz: Jirzi (Jifi) , DvorZak(Dvofc'rk); iza zvucnih suglasnikaprenosi se na z(Bedzih - Bedfich,Jindzih -Jindfich) a iza bezvucnihsa s (Psibram - Pfibram, TSeblicki- Treblicky). Poljsko rz izgovara sez (ne rzf): Jezi (Jerzy), KazimjeZ(Kazimierz), Gzegoz (Grzegorz),AndZej (Andrzej). Iza bezvucnogsuglasnika izgovara se s: Ksistof(Krzysztoj).

Pri pisanju cirilicom treba pazitida d i zostaju odvojeni u AH)l,)Kej,oe)l,)KHX, JHH)l,)KHX - ne AHl,Iej itd.

s

s i z (izgovor). Grcko obicno (neu­dvojeno)s izmedu vokala ina krajureci kod nas se po tradiciji prenosisa z: kriza, muzej, muzika, filozojparazit, Ezop, Tezej, Sizif, Pelopo­nez itd. Kod pojedinih redih imenajavlja se is, prema klasicnom izgo­voru: Hesiod, Mesopotamija, Efes,Dionis, Dionisije (bolje nego Hezi­od itd.).

U spanskim reCima cita se uveks, ne z: Hose (Jose), Rosario (Ro­sario). Kasa Rosada (Casa Rosa­da) itd.; izuzetakje Andaluzija,jerje to nas odomaceni oblik. V. -ez; z;pezeta.

Za ita!. reci kod nas je usvojensevemoitalijanski izgovor z: izolo­vati (od ita!. isolare), kazamat(ital.casamatta), Piza (Pisa), Brindizi(Brindisi), Karuzo (Caruso), Ceza­re (Cesare) itd. V. kasina; Mazina;osimski.

U eng!. imenima, nezavisno odoriginalnog izgovora, krajnjes poslesuglasnika kod nas se prenosi sa s:

Carls (Charles), DzeG)ms (James),Dzo(u)ns (Jones), Vels (Wales,Wells i Welles) itd. Kad prethodivokal, transkribujemo prema izgo­voru, koji je nekada z a nekad s:Rouz (Rose), Metjuz (Matthews),Endruz (Andrews: ne Endrus); Ris(Reese), Cejs (Chase), Luis (Lewis.Louis), Glinis (Glynis) itd.

S. z is u portugalskom: v. POR­TUGALSKA IMENA.

-8 (sufiks).Nocas moze znacitiproslenod, ove nod koja dolazi iii ovenod koja je u toku. Zimus. prole­tos. letos,jesenas obicno se upotre­bljavaju za proteklo godisnje doba,ali mogu oznacavati i ono koje pred­stoji.

sa. Osnovni oblik ovog predloga je s(pise se bez apostrofa!). Obliksa ustarijem jeziku je upotrebljavansarno ispred suglasnika koji oteia­vaju izgovor s, npr. sa pticom, sakcerima, sa mnom, sa sirom, saskolom, sa zecom, sa zaljenjem.

155

Danas se znatno prosirila upotrebaoblika sa, ali se ipak preporucuje sgde god je to moguce, dakle s pri­jateljem, s decom, s gostima, s in­teresom, s omladinom itd. (boljenego sa prijateljem itd.). Ponekiautori, zbog blagozvucnosti, radijeupotrebljavaju obliksa ispred voka­la, narocito ako ovome sledijos jed­no "s" (sa ispitom, sa osam noguzvuci lepse nego s ispitom, s osamnogu).

sa- i su- (prefiksi): v. pod su-.

Safok (eng!. Suffolk), ne Safolk.

sa i bez, sa iii bez. Buduci da ova dvapredloga zahtevaju razliCite padeze,ne smatraju se pravilnim spojevi kaosa i bez doplate, sa ili bez pratio­ea: treba s doplatom i bez nje, spratiocem ili bez njega. Up. za iprotiv.

s(a)+INSTRUMENTAL. U nacelu,predlog s(a) ne upotrebljava se uzinstrumental kad ovaj oznacavasredstvo, orude iIi predmet radnje:"Ume da rukuje masinom" (ne: smasinom), "Trgujete tudom imovi­nom" (ne: s tudom), "Roditelji suse ponosili mnome" (ne: sa rnnom),"Nicim vas necu opteretiti" (ne: Nisa Cim) itd. Medu najcescim glagoli­rna koji traze instrumental bez pred­loga jesu opremiti, snabdeti (se),naoruiavati, ovladati, zagospo­dariti, sluiiti se, posluiiti, raspo­lagati. baviti se, ponositi se, zame-

s(a)+INSTRUMENTAL

niti, nahraniti, napojiti, natopiti,ispuniti. pokriti, propratiti i dr.;takode glagoli kretanja kao voziti(se), putovati, doh, otih i dr. kadimenica u instrumentalu oznacavaprevozno sredstvo (Putujem vozomitd.). Instrumental bez predlogatraze i pridevi zadovoljan i neza­dovoljan.

Predlog s(a) ipak se moze upo­trebiti u ovom znacenju u dvaslucaja: (1) ako ispred imenice stojiosnovni broj iii prilog za koliCinu,npr. zakucati s tri ekspera, ukrasitis malo cveta, potkrepiti s dostaprimera; (2) ako posle predlogadolazi neka nepromenljiva rec, kaosto je broj, slovo, skracenica iIi citi­rani izraz, npr. pomnoiiti sa deset,oznaciti sa X Docekase ih sa"Ziveli oslobodioci!"

Nisu retki slucajevi kad se istispoj glagola sa imenicom moze upo­trebiti i s predlogom s(a) i bez nje­ga, liZ male razlike u znacenju. Upo­redi: "On se puskom borio protiv ne­prijatelja" - "On ses puskom u ruciborio protiv neprijatelja"; "Posao sivozom a vratio se automobilom" ­"Posao si kao puki siromah a vratiose s automobilom"; "Rat je za naspoceo bombardovanjem Beograda"(odgovor na pitanje kako?) - "Ratje za nas poceos bombardovanjemBeograda" (odgovor na pitanjekada?). Neki put razlike u znacenjui nema, npr. ,,(Sa) svojim zvucnim

sabili

glasom i dostojanstvenim drianjempodsetio nas je na Saljapina". 0izrazu pisati velikim (malim) slo­vom odnosno pisati s velikim...svojevremeno se medu lingvistimavodila polemika koja je ostala bezkonacnog resenj a, pa se mora smat­rati da su oba oblika podjednakodobra.

sabiti: sabij, sabijmo, sabijte.

sablja, gen. mn.sabalja: v. GENITIVMNOZINE (imenice i. roda).

sadrzaj i sadriina. Obe reci upotre­bljavaju se kako za materijalne takoi za duhovne pojmove (sadriaj iiisadriina kutije, paketa i sl., sadriajiii sadriina romana, ugovora itd.).

Safo: v. Sapfo.

sagnuti se: sagnuo, sagnula i sagao,sagla; sagnuvsi se i sagavsi se;sagnuh se, sagnu se i sagoh se, saiese.

SAJMOVI: v. USTANOVE.

saksofon, ne saksafon.

SALT, SALT-a, SALT-u.

Salvador, bolje nego EI Salvador(odredeni clan el ne cini deo imenau uzem smislu). Glavni grad se zoveSan Salvador.

sam, -a, -0. Da bi se razlikovalo odoblika glagola jesam i od prilogaselmo (=jedino), oznacava se akcen­tima: sam i samo (ne samo!). Pri-

156

meri: I sam sam toga svestan; Detese samo vratilo.

samnom.

samo- sastavljeno u slozenicama:samofinansiranje, samodovoljanitd.

samoposluga isamousluga podjedna-ko su dobre reCi.

sanatorijum i sanatorij.

Sancez iii Sances (Sanchez). v. -ez.

San Francisko, prihvaceno u PR kaoustaljen oblik, mada bi po izvomomizgovoru bilo tacnije San Fransis­ko.

San Hose (u Kostariki, SAD, itd.),bolje nego San Hoze. Izvomo: SanJose.

sankcija je kazna, kaznena mera, alisankcionisati znaci odobriti, pot­vrditi,ozakoniti.

sanke,sankati se isanjke, sanjkati se.

Sankt Peterburg (nekadasnje i novoime Lenjingrada); ne Sankt Peters­burg, sto je oblik u zapadnimjezici­rna. Pridev: sanktpeterburski.

Sanremo, ne San Remo.

sanskrit: kao blizi originalu pre­porucuje se obliksanskrt.

Santa Kruz (prema uobicajenom ob­liku koji preporucuje PR) iii SantaKrus (po sp. izgovoru).

Santijago (po P: vemije sp. izgovorubilo bi Santjago).

157

santimetar: bolje centimetar (v. to).

Sao Paulo (Sao Paulo), ne Sao Pao­lo.

Sapfo (bolje nego Safo). Menja se kaoimena na -a: od Sapfe, Sapfi, Sap­fin.

saplitati, saplicem i sapletati, sa­pldem.

sastojati se od necega, bolje nego iznecega.

sa strane.

sasiti: sasij, sasijmo, sasijte.

Saterlendje pogresna transkripcijazaengl. Sutherland: treba Saderlend.

satrti i satreti (ijek. satrijeti); satrvsii satrevsi (ijek. satrijevsi); ostalioblici kao kod glagola trti (v. to).

say, sveg(a) (ne svog), svem(u) (nesvom). Srednji rodsve (nesvo): svevreme, sve ono znanje, sve troje itd.

Sava centar (bez crtice prema P) sko­vano je po ugledu na engleski; pre­rna na$em redu reci bolje je Centar"Sava".

Savamala, savamalski.

savetovati nekoga (nesto) i saveto­vati nekome (nesto). Isto i posave­tovati.

savijutak, mn. savijuci.

saviti: savij, savijmo, savijte.

sazreti: kao zreti (v. to).

SAZVEZDA: v. NEBESKA TELA.

sc

sazetak, rnn. sazeci.

SAZETI SAMOGLASNICI. Obli­ci iz familijamog govorako (=kao),doso (=dosao), kazo (=kazao) i sl.,kao i dijalekatski dosa, stiga, rekaitd., prema Pravopisu pisu se bezapostrofa, a sa znakom duzine (cir­kumfleksom): k6, dos6, kaz6, dosa,reM itd.

s boka.

scenario iscenarij; mn.scenariji (m.)i scenarija (sr.).

sci. (skracenica) ne negosc.: vidi poddr.

se. Ova zamenica se upotrebljava zagradenje povratnih glagola, u svimlicima (perem se, peres se itd.), atakode i za bezlicnu konstrukciju,koja se javlja samo u 3.1icujednine,npr. radilo se, prica se, to se zna.Ista zamenica ne moze obavljati obefunkcije istovremeno, pa nisu dobrerecenice u kojima se povratni glagoliupotrebljavaju kao bezlicni, npr."Ovom se alatkom bez teskoca slu­zi", "Na peronu se ne sme zadrza­vati", "Kada se bori za zivot, sviobziri otpadaju". Tu se mora upo­trebiti drugi sklop recenice, npr."Ovom se alatkom bez teskocarukuje", ,,Nije dozvoljeno zadda­vati se na peronu", "Kada se covekbori za zivot, svi obziri otpadaju".

S bezlicnim glagolom ne sme seupotrebiti imenica u akuzativu:

Scan

"Ovu se knjigu lako (;ita", "Moglose navesti i druge slucajeve", nego"Ova se knjiga lako cita", "Moglisu se navesti i drugi slucajevi".

Se je enklitika (up.je; su) i stogane sme doCi na pocetak akcenatskecelihe: umesto "Ovaj projekat, anajverovatnije i svi ostali, se odlaiuza bolja vremena" treba: "... odlaiuse za bolja vremena".

V. sobom; v. i se je.

Sean v. Son.

secirati (les i s1.), ne sekcirati.

sedamsto, sedam stotina, sedamsto-ti; sedam hiljada, sedamhiljaditi.

sedecke i sedeeki.

sedeljka, dat. sedeljci, gen. mo. se­deljki.

se je u govoru se sliva use: On sevratio. Neki gramaticari dopustajui puni oblik (On se je vratio), drugismatraju daje to nepravilno.

Sejmur pogresno: engl. Seymourizgovara se Simor.

seks bomba, seks-sop (crtica neoba­vezna): ne seksi-sop.

seksepil, seksepilan, ne seksipil, sek­sipilan.

sekund i sekunda; gen. mo. sekuna­da iIi cesce sekundi.

sem: v. osim.

semenka, dat. semenci, gen. mn. se­menki.

158

semijon (vino): v.j.

Sen-Simon (fr. Saint-Simon).

Senta, sencanski, Sencanin, -anka.

Sen Trope (Saint Tropez): z se neizgovara.

seoba po pravilu oznacava masovnoseljenje, migraciju (seoba naroda,seoba ptica) ali nije pogresno ni usmislu selidba.

seoce i selce.

ser (eng1. sir) ostaje nepromenjenoispred imena: ser Dion, ser Diona,sa ser Dionom. Upotrebljava se uzlicno ime (ser Vinston) iIi uz ime iprezime (ser Vinston CerCi!), nika­da uz sarno prezime. Ne sme se os­tavljati neprevedeno kada nije zva­nicna titula ("Da, ser" i s1., pogresnou prevodima filmova umesto "Da,gospodine").

serf, serfer, serfovati, bolje nego surfitd.

servis (PR dopusta iserviz u znacenju"gamitura istovrsnih predmeta").

sever: v. STRANE SVETA.

Severni pol; Severna Amerika, Se­verna Koreja, Severna Irska (alimalo s kad je posredi sarno deoddave iIi kontinenta: severna Ita­lija, severna Afrika, severni Ba­nat); Severno more.

severno- uvek sastavljeno: severno­americki, severnoafricki, severno­korejski itd.; Severnoatlantski pakt.

159

Severnjaca (=Polarna zvezda). V.NEBESKA TELA.

severoistok, -oeni, severozapad, -dni;severo-severoistok, severo-severo­zapad.

sfcra, sferni, ne svera i sl.

sfinga, dat. sfingi, bolje nego sfinks.Veliko S kad oznacava spomenik uEgiptu.

sh. jc skracenica za srpskohrvatski.Pogresnoje pisatis/h, S-H i slicno.

shema, shizofrenija: v. sema, sizo­frenija.

sholastika i skolastika, sholastieki iskolastieki, sholastiear (-ik) i sko­lastiear (-ik).

shvatati i shvacati.

Si-Bi-Es, Si-bi-Esa iIi (sarno latini­com) CBS, CBS-a.

Sicilijanka, dat. Sicilijanki; (u sahu)sicilijanka, dat. sicilijanki i sicili­janci.

sida, side (bolje nego ejds); nema ra­zloga i.a pisanje velikim slovima.

Sidnej, kod nas uobicajena tran­skripcija za ime grada, mada se uengl. izgovara Sidni. Kada je licnoime iIi prezime, treba svakako tran­skribovati Sidni.

Si-En-En, Si-En-Ena iIi (sarno latini­com) CNN, CNN-a.

sifiliticar, -iean, -ieki (ne sifilistiear).

Sigorni (Sigourney), ne Sigumi.

sinlagma

sigurnostan, -sna, -sno.

Sijetl (Seattle), ne Sietl, Sitl.

Sik, Siki (veliko pocetno slovo, jerimaju osobine etnicke zajednice).Kao pridev u starnpi je upotreblja­vano sikski i sikovski; pravilno bibilo jedino sieki.

SILAZNI AKCENTI: v. izuzetan;Jugoslavija; televizija; -tor.

silicijum isilicij; silicijum-dioksiditd.Pod uticajem engleskog (gde je si­licon - silicijum, silicone - silikon)cesto se brka element silicijum sasilikonima (organska jedinjenja).Silicijumski Cip (u racunarima), nesilikonski; Silicijumska dolina(centar elektronske industrije u Ka­lifomiji), ne Silikonska.

Silvio, sa Silviom, Silviov (razlikovatiod: Silvije, Silvijem, Silvijev). V.-io.

Simona (Simone, fro Z. ime), boljenego Simon: u promeni Simone, Si­moni, Simonin. V. -e (FRANCUS­KG).

simpozijum i simpozij.

simultanka, dat. simultanci, boljenego simultanki.

sinagoga, dat. sinagogi.

sinocni (up. nocni); PR dopusta isinocnji.

sintagma je grupa od dye iIi vise reciu medusobnoj gramatickoj vezi;

sinlaksicki

pogresno se upotrebljava umesto"izreka", "geslo", "uzreCica" i sl.

sintaksicki (od sintaksa): bolje jesintakticki (kaopraksa - praktican,profilaksa - profilakticki, elipsa ­eliptican i sl.). Upotrebljava se ioblik s domacim nastavkom sin­taksni.

Sinjska alka; sinjski alkar.

Sirijus.

Sisak, sisacki, Siscanin, -anka.

sisati: sisam, oni sisaju i sisem, onisisu; sisaj, sisajte i sisi, sisite; sisa­juCi i sisuCi.

SIV, SlV-a, SlV-u.

sivomaslinast: v. BOJE.

Sizifov posao (veliko S), rede SlZl­

fovski iii sizifski posao (malo s).

s jeseni.

sjutra je oblik iz juznih narecja,dopusten pored obicnijegsutra.

skafandar, skafandra, bolje negoskafander, skafandera.

skajhok (Skyhawk, tip aviona): neskajhouk.

Skalfaro (ital. Scalfaro) naglaseno jena prvom slogu.

skalpel, ne skalper.

skaska, dat. skasci, gen. mn. skaski.

Skenderbeg, obicnije nego Skender--beg.

160

-ski, -cki, -cki (u imenima). Od prezi­mena kao Stravinski, Pilsudski,Dalski, Musicki, Racki itd. ne mozese praviti prisvojni pridev: ne Stra­vinskijeva muzika, nego sarno mu­zika Stravinskog.

Neslovenska prezimena kao eng!.Mekloski (McCloskey), ita!. Fran­ceski (Franceschi) menjaju se kaoimena na -i: Mekloskija, Meklosk­iju, itd., ne Mekloskog, Mekloskom.

U poljskim prezimenima ispred-ski, -ska dolazi nj (ne n): Bzezinj­ski (Brzezinski), Polanjski (Polan­ski), Grodenjska (Grodzienska) itd.

V. -ski.

-ski i -ni. I -ski, (-Cki, -ski) i -ni (-an)upotrebljavaju se kao sufiksi opstegznacenja za izvodenje prideva odimenica. Nema opsteg pravila 0

tome kad ce se upotrebiti jedan a kaddrugi. Cesto se u srpskoj varijantiupotrebljava oblik na -ski a u hr­vatskoj na -ni, npr. autobuski - au­tobusni, operski - operni, poreski- porezni itd. U drugim slucajevimase i u Srbiji upotrebljavaju obasufiksa, bez razlike u znacenju, npr.padeski i padezni, obalski i obalni,iii s izvesnom razlikom (npr.: logicki- koji se tice logike, logican - kojije u skladu s logikom, pravilan urasudivanju). V.jezicki.

ski-lift.

sklopka, dat. sklopci.

161

skonccntrisati. 0 pravilnosti ovogoblika misljenja strucnjaka se ra­zilaze, ali se obicno smatra da jebolje sarno koncentrisati, odn.usredsrediti, sabrati itd.

Skopljc, Bitolj, Dewlelija, Kopar­odomaceni su sh. oblici imena ovihgradova i treba ih upotrebljavatiuvek u srpskohrvatskom kontekstu.Izvorne oblike Skopje, Bitola, Gev­gelija, Koper treba pisati sarno tamogde se sva strana imena navode uizvornom obliku (u redovima '/OZ­

nje, imenicima, na geografskim kar­tama i s1.).

skoro igotovo podjednako su pravilnioblici: skoro ceo sat, skoro sasvimnov dobro je kao i gotovo ceo svet,gotovo sasvim nov.

skorojevicki, ne skorojevicski.

Skotland jard (Scotland Yard).

SKRACENICE nacinjene od po-cetnih slova pisu se veliko: OUN,EZ, SAD, SPS, HDZ, JAT, AVNOJ,UNICEF. Padezni nastavci, ukoli­ko je skracenica promenljiva, pisuse malim slovima i odvajaju crti­com: iz SPS-a, u ZTP-u itd. Skra­cenice koje se izgovaraju kao po­sebne reci mogu se pisati i sarnopocetnim velikim slovom: Unicef,Unicefa, Jat, Jata itd. Sarno na ovajdrugi nacin pisu se skracenice kojesadrze vise odjednog slova pojedinereci, npr. Tanjug (Telegrafska agen-

skripta

cijanoveJugoslavije), Bemus (Beo­gradske muzicke svecanosti) itd. V.i sledece dye odrednice, TA CKA USKRACENICAMA, kao i pojedineskracenice.

SKRACENICE MERA (metrickihjedinica). Pravopis predvida da seskracenice m, em, dm, mm, km, g,kg, dkg, mg, I (litar), hi (hektolitar),t(tona) i druge njima slicne pisu beztacke, obicno latinicom, ali i 6irili­com (osim za skracenice V - volt iW - vat, gde je latinica neophodnaradi razlikovanja).

SKRACENICE NA -a. Nema opstegresenja za padesku promenu skra­cenica kao sto su CIA, ETA, IRA,FIFA, NASA, ANSA itd. Gdeje tomogucno, treba ih pisati sarno spocetnim veIikim slovom, npr. pri­padnik Ete, dogovor s Fifom, iiiupotrebiti isred njih neku zajednickuimenicu, npr. za organizaciju ETA,s tajnim udruienjem IRA. U pro­tivnom, skracenica mora ostatinepromenljiva, npr. agent CIA, radiza CIA. Nije pozeljno pisati agentCIE, za ETU, NASIN i sl., jerpadezni nastavak nije deo skra­cenice i ne moze se pisati veIikimslovom.

skraja (sastavljeno po P), ali: s krajana kraj.

skripta ima sarno mnozinu sr. roda:Citam skripta (ne skriptu), uCim i::.

skroz-naskroz

skripata, nalazim u skriptima (uo­bicajeno ali pogresno skriptama).

skroz-naskroz.

SKUPOVI: v. USTANOVE.

sladoledfija (cml,!J,OJIel,mja).

sladostrastan, -sna, -sno.

slamka, dat. slamci.

slastan, -sna, -sno.

slati, .faljem (ne siljem).

sledeCi: ijek. slijedeei i sljedeCi.

s leda.

sleva, ne s leva.

slomiti se menja kao lomiti: slomim,slomiS:... oni slome, slomljen; po­gresno je slomijem, slomijes, onislomiju, slomijen.

slovenski je od Sloven, a slovenaekiod Slovenac iii Slovenija. U Hr­vatskoj se za prvi pojam kazeSlaven, slavenski, dok slovenskiznaci slovenacki.

SLOVENSKI GENITIV: v. GENI­TIV, SLOVENSKI.

SLOZENICE S BROJEM. KadapriJevi godi.fnj i, meseCni, dnevlli,nedeljni itd. iii imenice godisnjica,godisnjak grade slozenicu s brojemna prvom mestu, broj se moze pi­sati cifrom i posle njega staviti crti­ca (ne tacka)!: I7-godi.~nji, 25­-godisnjica, 40-godisnjak, I8-me­seeni, 20-satni itd. Ne treba pisati25-togodi.fnjica, I8-tomeseeni i sl.

162

Za pisanje slovima, u P (tacka 60c) prihvacen je davnasnji predlogstrucnjaka da se pise sastavljeno,npr. dvadesetpetogodisnji, eetrde­settrogodisnjak, tridesetsestoea­sovni itd. Ranije pisanje (po P 60)dvadeset petogodisnji i sl. unosiloje razmak na neodgovarajucem mes­tu, a moglo je dovesti i do nespora­zuma (npr. "Video sam cetrdesetpetogodisnjaka", "Slavi se dvadesetpetogodisnjica").

SLOZENI PRIDEVI. Spoj dvajuprideva pise se s crticom ako svakiod njih zadrzava prvobitnu vrednosti ako slozenica oznacava ravnopra­van odnos iii vezu medu njima: rus­

ko-engleski (recnik), iransko-iracki(rat), industrijsko-stoearski (kraj),kulturno-umetn ieko (drustvo) itd.Ako izrazavaju jedinstven pojam-­prvenstveno u onim slozenicamakoje se mogu izvesti od imenice spridevom - pisu se sastavljeno bezcrtice: knjiievnoteorijski (od knji­ievna teorija), zapadnonemacki(od Zapadno Nemacko) , socijal­demokratski (od socijalna demo­kratija) , narodnooslobodilacki itd.U nekim slucajevima tesko je odrc­diti koliko su dva pojma medusob­no povezana, pa bi se moglo branitinpr. i pisanje drustveno-po!iticki(drustveni i politicki) i drustveno ..politicki (premadrustvena politika,politika u drustvu). V: BOJE;

163

SLOZENICE S BROJEM; srpsko­hrvatski; vojno-.

slucaj. Jezikoslovci nerado gJedaju naupotrebu ove imenice s glagolomhiti, kao u primerima "Je Ii i s to­bom bio taj slucaj?", "Kod nas tonije slucaj", "Mogu se sukobiti dyestruje, kao sto je to slucaj u Irskoj".Smatra se da je bolje: "Je Ii i s to­bom bilo tako?", "Kod nas to nijetako", " ... kao sto (to) biva u Irskoj"i sl.

sluga, sluzi i slll::i; gen. mn. slugu. V.IMENICE MUSKOG RODANA -(/.

slusalac (ne slusaoe), mn. slu.\:aoei,slll.\:alaea.

sluzavka, dat. sluzavki, gen. mn.slllzavki.

Smail-aga Cengic; Smrt Smail-ageCengic(/ (naslov). V. aga.

smesa i smesa (ijck. smjesa, smjesa).

smijuljiti se je ijek. oblik: ckavski jesmejuljiti se.

smreka, dat. smreki.

snabdeti (ijek. snabdjeti): stanJIrecnici davali su sadasnje vremesnahdim, snabdi{ oni snabde. Ustvarnosti se gotovo uvek upotreb­ljavaju obJici snahdem, snabdeS,oni snahdeju (ijck. snahdijem,snahdije.\:, snabdiju).

snabdevenost (stanje) treba razliko­vati od snabdevanja (procesa): ne

S obzirom na

"u proteklom periodu snabdevcnostje bila redovna" nego " ...snabde­vanje je bilo rcdovno".

snaha, snasi (rcdc snahi), snahin.Oblici snaja, snajka, snasa dopus­teni su u familijamom govoru, kaoreCi odmila.

snajper je naziv za strelca; njegovooruzje je snajperska puska. Po­gresno jesnajperom nazivati oruZje;suvisan je oblik snajperista.

snek-bar.

s neruke (=nezgodno, nepovoljno):pise se odvojeno prema P.

sneti: v. -neti.

snishodljiv znaCi u prvom rcdu "kojigleda s visine, koji udostojava(nekoga svojom paznjom), pokro­viteljski". U novije vreme steklo jei znacenje "usluzan, smeran, poni­zan".

s nogu.

so: pridev soni, retko solni.

sobom (zamenica) moze imati i zna­cenj e sa sobom, kao u izrazima no­siti .wbom, vodi,ti sobom i sl.

s obzirom na (neSto), ne obzirom na(nesto). Normativni prirucnici obic­no zabranjuju spoj .I' ob::irom da ("Sobzirom da nisu svi dosli, mora­cerna..." itd.), zahtevajuCi da se kaze.I' obzirom na to sto. Umesto jednogi drugog maze se upotrebiti buduCida. Up. bez obzira.

socio-

socio- sastavljeno: sociokulturni i sl.

soda-voda.

sodijum pogresno (obicno u prevodi-rna sa eng!. i fr.) umesto: natrij(um).

Sofija: Sofijae, Sofijka, SOfljski.

Sokobanja, sokobanjski; Soko-grad.

Sokolac (kod Sarajeva), Sokoea, uSokoeu.

Sokrat: sokratski i sokratovski.

soldateska: kao groteska (v. to).

solo: solo pevanje, solo instrument isl. (eliiea nije potrebna: v. CRTICA4).

Solovjov (rusko prezime), ne So­lovjev.

Solunac iii Solunjanin (gradanin So­luna), solunac (borae sa Solunskogfranta).

Solunski front: veliko S (v. front).

Somalac (stanovnik Somalije), Somal­ka, somalski; ne Somalijae, -ijka,sOllJu!zjski.

Soni (Sony, fabrika), soni (marka).

Soros, Dzordz (George Soms, poamerickom izgovoru), bolje negoSoras, Soros.

SOS iIi S.O.S.

Sousa (pOli.) izgovara se Soza.

spasti. Oblik spasti, spasem, on spa­se, onispasu, spasao, spasla, spa­sen tradieionalan je u Srbiji i treba

164

mu svakako dati prednost nad ob­likomspasiti, spasim, onspasi, onispase, spasio, spasila, spasen. Uko­liko bi se prihvatio oblik spasiti,morala bi se priznati i glagolskaimenieaspasenje (umestospasenje)i nesvrseni glagol spasavati (urn.spasavati), mada za njih nema pot­vrde u recnieima.

spavacica (spavaca kosulja), spava­Cica (zena koja spava).

spektrograf, spektmgrafija, spek­troskop itd.: ne spektogralitd.

spekulacija, itd.: v. spekulacija.

spletka, dat. spletki, gen. mn. spleta­ka.

spocetka (prema P sastavljeno) uznacenju "isprva", ali krenuo je spocetka; .I' pocetka na kraj.

spojka, dat. spojki i spojci, gen. mn.spojki.

spoljni i spoljnji.

spoljnopoliticki; spoljnotrgovinski.

SPOMENICI: v. ULICE.

spomenik ide s dativom: spomenikNeznanomjunaku. spomenik Dosi­tejll Ohradovicu bolje je nego .\jJo­menil( Neznanogjunaka, spomenikDositeja Ohradoviixi. Naprotiv, bi­sta ide s genitivom (bista DositejaObradovica), kao i domaci sinonimpoprsje.

spomen-ploca, spomen-muzej, spo­men-dan itd.

165

s pomocu ipomotu (v. to).

sporazumeti se: kao razumeti (v. to).

SPORTSKA DRUSTVA (IMENA):v. KLUBOVI.

SPORTSKA TAKMICENJA, tumi­ri, manifestacije itd., kao i lige idruga udruzenja k1ubova pisu sevetikim pocetnim slovom prve reci:Prvenstvo sveta u kosarci, Petna­este Ljubicevske konjicke igre,Mlindijal, Olimpijske igre, Turnirlwndidata, Kup sampiona, Prvaliga, Druga srpska liga, Cetvrtakvalifikaciona grupa Evropskogjitdbalskog prvenstva itd.

s proleca.

sprovesti, sprovoditi imaju i znacenjeizvri:.'iti, ostvariti, npr. sprovestimere, odluku, izmene, rejormu is!.,a posebno u izrazu sprovesti (spro­voditi) /I delo. U istom znacenjuupotrebljava se, pretezno u hrvat­skoj varijanti, i provesti (provodi­ti).

s rask;da (nije s raskida = voljanje),odvojeno po P, mada se dopusta israskida.

srccka, dat. srecki, gen. mn. sretaka.

srcdisnji i sredisni.

Srednja Evropa, Srednja Amerika(ali malo s kad nije rec 0 posebnojgeografsko-istorijskoj ce1ini: sred­nja A::ija, srednja Dalmacija itd.);Srednji istok.

srpskohrvatski

srednjo-: srednjovekovni, srednjo­skolski, srednjotehnicki, srednjo­prugas itd.;srednjoistocni, srednjo­bosanski, srednjoamericki itd.Srednje- samo kad oznacava stepeniii kolicinu (tj. tamo gde se mozejaviti i "nisko-" iIi "visoko-"): sred­njeproduktivan, srednjeradioakti­van, srednjerazvijen (iIi srednjerazvijen) itd.

Sredozemno more; Sredozem1je.

Srem. U ijekavskim tekstovima pisacese Srijem, Srijemac, srijemski, ali:Sremica (zbog kratkog vokala pos­Ie sr), Sremski Karlovci, SremskaMitrovica (jer se u imenima naseljazadrzava lokalni izgovor: up. Osi­jek, Rijeka i u ekavskim tekstovi­ma).

Sremski front (veliko S: v.front).

Srpska akademija nauka i umetnos­ti: v. USTANOVE.

Srpska pravoslavna crkva: v. CR­KVE.

srpskohrvatski (sastavljeno kao na­ziv jezika, ali: srpsko-hrvatskiodnosi, srpsko-hrvatski sukob is!.).U naucnoj upotrebi i da1je se dvo­cIani naziv jezika smatra najtac­nijim, s tim sto se koristi i nazivsrpski kao njegov krab oblik (tak­va praksa je bila i pre Novosadskogdogovora iz 1954). Prema Zakonuo sluzbenoj upotrebi jezika i pisa­ma (1991) "u Republici Srbiji u

srpstvo

sluzbenoj je upotrebi srpskohrvat­ski jezik, koji se, kada predstavljasrpski jezicki izraz, ekavski iliijekavski, naziva i srpskim jez­ikom". U Ustavu Republike Srbijepominje se sarno termin srpskohr­vatski jezik.

srpstvo (pripadnost, osobina); Srp­stvo (srpski narod).

stadijum i stadij.

Stajnbek, Dzon (John Steinbeck),bolje nego Stajnbek.

stakalce i stakaoce.

staklenka, dat. staklenci.

stambeni, ne stanbeni.

stani-pani.

star. Izrazi kao dete staro sest mesecinisu pogresni, buduci da se normal­no kaze doba starosti, godine sta­rosti, starost odsest meseci i sl. Nevalja, medutim, pitati "Koliko sistar'?" (umesto "Koliko ti je godi­na", "Koliko imas godina?") nitiodgovarati "Star sam 30 godina"(um. "Imam 30 godina", "Tridesctmi je godina").

staralac (ne staraoc), rnn. saraoci,staralaca.

Stara Pazova.

Stara planina.

Stari grad (gradska cetvrt, opstina);Stari Grad (na Hvaru), iz StarogGrada, Starogradanin, -anka; Stari-

166

grad (ispod Velebita), iz Starigra­da, Starigradanin, -anka.

Stari Sloveni (veliko S u obe reCi,premaP 60).

Stari svet (nasuprot Novom svetu, v.to).

stariti i stareti (ijek. starjeti).

stari vek.

Stari zavet.

staro- sastavljeno u slozenicama:staroengleski, starokatolik itd.

starosedelac (ne starosedeoc); mn.starosedeoci, starosedelaca.

staY premanecemu, neo necemu. Netreba ovu imenicu upotrebljavatiumesto imenice misljenje; u los,konferencijaski jezik spadaju kon­strukcije "zauzet je stav..." (umes­to: smatra se da, reseno je da itd.),"stav je glavnog odbora da se neodugovlaCi" (umesto: glavni odborsmatra da ne treba odugovlaCiti) isl.

stega, dat. stezi.

Stejt department (State Depart­ment).

stereo- s crticom (stereo-snimak, ste-reo-uredaj itd.) iIi odvojeno.

s tim(e).

stiskati: menja se kaopritiskati (v. to).

stjuardesa: m. oblik je stjuard (nestjuart).

167

-stkinja: v. -kinja.

-stni: glas t se cuva u pridevima odstranih osnova, npr. robustni, pro­testni, azbestni, kontrastni, dok udomaCim pridevima ispada ispredn: mastan, masni (masna, masno),holestan, bolesni itd.

stoik, stoicki, stoicizam (sve bezj).

stojccke i stojeeki.

Stokholm (Stockholm), bolje negoStokholm (po nem. izgovoru).

stolac, stolca i stoca; Stolac (u Her-cegovini), iz Stoca, u Stocu.

stoni, obicnije nego stolni.

stonoga, dat. stonozi.

stopedesetogodisnji is\.: v. SLO-ZENICE S BROJEM

stoput i sto puta.

stotinak, retko stotinjak (priblifnosto); stotinka (stoti deo), dat. -ci i-ki, gen. mn. -ki.

stotinarka, dat. -arci i -arki, gen. mn.-arki.

strana: oblici s onu stranu, s ovustrallu (pored obicnijeg s onestrane, s ove strane) nisu pogresni:nalaze se kod Vuka, Danicica idrugih dobrih pisaca proslog i nasegveka.

STRANE SVETA. Imenice sever,jug, istok, zapad pisu se velikimpocetnim slovom ako su uzete "uznacenju naroda koji onde five" (P

striCi

60), npr. "Istok i Zapad su postiglisporazum", "Rat Severa i Juga uAmerici trajao je cetiri godine","odnosi Sever-Jug". Bliski istok,Srednji istok, Daleki istok, Divljizapad imaju veliko slovo samo uprvoj reCi.

V. i odrednice severni, severois­tok, juini itd.

stranka: dat. stranki i stranci kad seodnosi na coveka (posetioca uustanovi); samo stranci u smislupoliticke partije. Gen. mn. strana­ka, ne stranki.

stranputica.

strastan, strasna, strasno.

strategijski i strateski znace isto.

streha, dat. stresi; ne streja.

Strejsend ne nego Strajsend; Barbra,ne Barbara (Barbra Streisand).

strepeti (ne strepiti), strepim, stre­peeu, strepeo, -eta. Ijek.: strepjeti,strepjeeu (strepjet eu), strepio,strepjela.

stres (eng\. stress) znaCi napetost,opterecenje, napor; pogresno seponekad, pod uticajem nasih reci,upotrebljava u znacenju "potres" ili"udar".

strina: strina Zora, ali strina-Zore,strina-Zorin itd. (ili sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

strici i ostriCi povode se za glagolimaslicnog znacenjastrugati, ostrugati,

stripliz

pa se cesto cuju obJici (o)strigati,oni ostriiu, striiuCi, imperativ(o)striii, (o)stri::ite: umesto togagramatike dopustaju sarno (o)striCi,oni ostrigu, striguCi, (o)strizi,(o)strizite. Radni pridev je (o)stri­gao, (o)strigla, trpni (o)striien,(o)striiena.

striptiz; striptizeta i striptizerka.

stroncijum i stroneij.

strozi, najstroii, ne stro::iji, najstro­iiji; ne najstrozije zabranjeno negonajstroie zabranjeno.

strukiran i teliran (0 kosuJjama), losekovanice iz trgovaekog recnika,nedopustive u knjiz. jeziku.

struktuirati pogresno urn. strukturi­rati (iii strukturisati). V. prestruk­tuirati.

struktura se moze eesto zamenitinasim reeima sastav, sklop, ustroj­stvo iii grada. Ne valja upotrebJja­vati ovu ree u znaeenju sastavnogdeJa iii jedinice, npr. "U dogovorusu ueestvovale sve drustvene struk­ture", gde se misli na eJementedrustva, drustvene snage, na poje­dince i organizacije itd.

studentski; Studentski park; Stu­dentski trg.

studija (naueni rad i sl.), instrumen­tal studijonz, rnn. studije (takode uznaeenju "studiranje"). Studij (pro­ueavanje), instrumentaJstudijem, u

J68

mn. se ne upotrebljava. Studio(umetnicka radna prostorija), instru­mentalstudiom, mn. studiji (m.) iIistudija (sr.).

stvaralac (ne stvaraoe), mn. stvarao­ei, stvaralaea.

su je enklitika, kao ije (v. to), sto znaeida se ne sme upotrebljavati beznaslanjanja na prethodnu naglasenuree. Pogresno je npr.: "Navedenipodaci, rekao je u diskusiji Marie,su najbolji dokaz..." - treba: najbo­lji su dokaz... - "Svi lekovi koji senalaze na ovom i na prethodnimspiskovima su povueeni iz prodaje"- treba: povllceni su iz prodaje;"Medu zemljama koje su uspele daizmaknu ovoj krizi su Austrija iDanska" - treba: jesu Austrija iDanska.

su- i sa- su ravnopravni prefiksi (sa­borae = suborae, saigrac = sllig­rac, savremen = suvremen, saose­cati = suoseeati itd.); sa- je obienijeu Srbiji a su- u Hrvatskoj, ali nekereei imaju samo sa- u obe varijante(saialjevati) a neke sarno su- (su­gradanin).

sub- ispred bezvuenog suglasnikapostaje sup-: suptropski, SlipStan­dardni, supkutani, sllpkultura.Cuva se u reCi subpolaran (koji segraniCi s polamom oblascu).

Subhija: v. Midhat.

subjekt i subjekat.

169

sudac, suea, vokativ suce, mn. .wei,sudaea.

Suce, .weeki; Sueeki kanal.

suhomesnat (suvomesnat): tacnije bibilo suhomesni (suvomesni).

suknja, gen. mn. sukanja.

sumnjati. Ovaj glagol moze biti uzrokdvosmislenosti, u recenical11a kao"Nije bilo razloga da se sumnja ukrivicu noenog cuvara", "Mnoginaucnici sumnjaju da se u peCinikriju znacajna arheoloska blaga" isl. Vee prel11a tome da Ii je stvarnismisao pozitivan ili negativan,recenice treba drukCije fonnulisati:"Nije bilo razloga da se sumnjicinocni cuvar", odnosno "Krivicanocnog cuvara bila je van sumnje"i sl.

sumporovodonik, bolje negosumpor­-vodonik (up. hlorovodonik); sum­fJor-dioksid. v. HEMIJSKA JEDI­NJENJA.

suncc: s velikim S pise se kao nazivodredenog nebeskog tela: "Zemljase okrccc oko Sunca", ali neka dale­ka sunca (=zvezde) i sedim na sun­eu (na Suncevoj svetlosti). Uncodrcdcnim slucajevima, kao "Naplanini sija sunce", "Ne podnosimsunce - cil11 izade,ja bezim u hlad"i u figurativnoj upotrebi ("suncemojc") bolje je malo pocetno slovo,prema P. Up. mesee.

svcccra

super- sastavljeno: sllpersila, super­moderan, sllperrevi::ija, superreali­sticki itd.; s crticom uz imena (w­per-Nemae); odvojeno kao nepro­menljivi pridev (.~premila nam jesuper veceru; super i obican ben­zin); takode i imenicki (po.~to jelitar sllpera?).

supkultura (ne subk-).

suprotstaviti.

supstanc(ij)a: v. -nea.

supstandardni (ne subs-).

suptropski (ne subt-).

surf itd.: bolje serf(v. to).

surutka, dat. surutki.

susetka, dat. susetki, gen. mn. suset­ki.

svaki treba da se slaze s brojem kojimu sledi: svako pola sata, svaki sati po, svaka tri meseea, svake dvenedelje. Oblik "svakih" se upotre­bljava tek od broja pet navise: sva­kih pet sati itd.

svako malo (um.svaki cas, cesto i sl.)nije preporuClj ivo u knjiz. jeziku.

svakodnevica (ili svakidasnjiea),bolje nego svakodnevniea.

svastika, dat. svastiei; svastikin, bo-lje nego svastiCin.

sve (ne svo). V. sav.

SVECI: v. sveti.

svecera ili sveeeri (predvece).

svcicdnako

svejednako (=stalno).

sveska: gen. mn. sl'ezaka: danas ret­ko sl'ezak, gen. sveska, mn. svesci,svezaka (sarno u znacenju toma iIibroja casopisa).

Sveta gora.

svcti (skraceno sv.) pise se malim slo­yom kad se odnosi na coveka (svetiMarko, iivot svetog Save) a velikimkad oznacava praznik, erkvu iligeografsko ime (na Svetog Nikolu;Sveti Petar na Limu; letovanje uSvetom Stefanu). Za izraze kaoSve­ta trojica v. BOZANSTVA.

svctiljka, dat. sveti(jci.

svetitelj ka, dat. svetite(jki.

svctJo kao imeniea, pre svega u go­vornom jeziku (Upali svetlo is!.)nije pogresno, ali za preeiznostizrazavanja cesto je pogodnijesvet­lost odn. osvet(jenje, rasveta. Ijek.oblik je svjetlo, ali svijetlo kaopridev (npr. jedno svijetlo mjesto).Sl'ctlo- u nazivirna boja: v. BOJE.

Sveto pismo.

svetost je papska titula: Vasa svetos­ti, Njegova svetost. V. vas; njegov.

Sveto trojstvo, Sveta trojica: v.BOZANSTVA.

svc u svemu: izraz definitivno usta­ljen u knjiz. jeziku, neopravdanoosudivan kao germanizam.

Svevisnji.

170

sveza iii svczica, kao vrsta reci, da­nas se zove veznik (vezniei su npr.i, a, da, iii, ali, ako, nego,jer i dr.).U starijem jeziku sveza moze zna­citi i veza. spoj, au gramatickoj ter­minologiji moze oznacavati izraz oddvej u iIi vise reCi.

svezak v. sveska.

sviju (gen. mn. od sav) danas uglav­nom zastarelo iIi pokrajinski, poredobicnijeg svih.

svitac, mn. svici, svitaca; svitak, mn.svici, svitaka.

svo: v. sav.

svoj se odnosi na subjekat receniee:"Milan parkira blizu svoje kuce"("blizu njegove kuee" odnosilo bise na kueu nekog drugog coveka).Ovo pravilo se samo delimicno pri­menjuje u J. i 2. lieu mnozine, gdese i na.~, vas mogu odnositi na sub­jekat: "Svi mi znamo snagu ivelicinu nase zemlje", "Radi va.~e

bezbednosti sedite sto dalj e od pro­zora". I u treeem lieu neki put semora upotrebiti njegov, njen, odn.njihov primenjeno na subjekat da bise izbegla dvosmislenost: "Knj izev­niei su sa zanimanjem saslusali suduglednog gosta 0 njihovom stvara­lastvu" (svom bi se mogao shvatitikao da je gost govorio 0 sopstvenimdelima). S druge strane, u odre­denim konstrukeijama dopusteno jesvoj i kad se ne odnosi na subjekat:

171

"staviti svaku svar nasvoje mesto","nazvati svakogasvojim imenom","dati svakom svoje", "raditi nestou svoje vreme".

svracji (bolje) i svraciji.

svraka, dat. svraki.

svrsctak

s vremenom (bolje) i vremenom (v.to).

svrha, dat. svrsi.

svrsetak, rnn. svrseci.

v

S

sajka, dat. sajci.

sampita; samralna.

sapka, dat. sapci i sapki.

brae (saren konj; vrsta rnitraljeza);Sarac (irne konja).

sarka, dat. sarki (obicnije negosarci,kako je u PR).

sarolik, ne .~arenolik.

bronja (saren vo), Saronja (irnevola).

sarov (saren pas), Sarov (irne psa).

Sar-planina, sarplaninski; sarplani­nac (pas).

sarulja (sarena krava), Sarulja (irnekrave).

Sat el Arab.

Seetin (Szczecin), ne Scecin.

sevrsnuti se.

sega, dat. .~egi.

Sejla, ne nego Sila (v. to).

sema,sematski, sematizovati, obicnijenego shema itd. Sarno oblik semaupotrebljava se u srnislu tehnickihnaclia.

Serbur (Cherbourg), serburski (neserburSki).

seri-brendi (s crticorn prerna PR); jostacnije bi bilo ceri-brendi, posto jerec engleska (cherry brandy - li­ker od tresanja). Drugo je seri, vrs­ta vina (engl. sheny od spanskogJerez).

sest hUjada, sesthiljaditi.

seststo (=sest stotina), seststogodi.~nji(= 600-godisnji), seststoti pisu sesastst (rnada se tako ne izgovaraju)da bi se razlikovali od oblika broja6: sesto, sestogodisnji (=6-godis­nji).

Sibenik, Sibencanin, -canka,sibenski(retko sibenicki).

SUa (engl. Sheila), ne Sejla.

173

simpanzo iii .\:impanza (ovaj drugioblik narocito u mnozini: afriekesil1lpanze).

sio mi ga Dura (po P bolje nego s cr­ticama, .I:io-mi-ga-Dura).

sipka, dat. sipci, gen. mn. sipaka i.\:ipki.

-sir. Zavrsetak -shire u nazivima eng!.pokraj ina izgovara se sir, ne .\:ajr:Jorksir (Yorkshire), Devonsir (De­vonshire), Dorsetsir (Dorsetshire)itd. Tako i Nju Hempsir (NewHampshire), driava u okviru SAD.

sisarka, dat. sisarei, gen. mn. sisarki.

siska, dat. siski, gen. mn. siski isisaka.

siti: .I:ij, §ijmo, sijte. V. ZAPOVEDNINACIN.

sizofrcnija, -ican, -iear, obicnije negoshizoji-enija itd.

-ski: ovaj nastavak se javlja umestonastavka -ski ako se osnova zavr­sava na S, i, h, g iIi na k kome pret­hodi jos jedan suglasnik: kieos­kieo,l:ki, .Iupei ~ lupeski, Vlah­vlaski, Prog - praski, Njujork ~

njujodki. Ako zavrsnomk prethodivokal, nastavak ce biti -eki: Astek- osteCki (ne asteski).

Za osnove sa zavrsetkom s ili znema odredenih pravila: cesci jenastavak -ski, kao u eirkuski, tuni­ski, odeski, kavkaski, vrbaski (bo­lje nego vrbaski), teksaski (boljenego teksaski), ali se javlja i-ski:

sljaka

viski, veldki (u PR 60 kao prideviod Vis odnosno Veles), kupre§ki(pored kupreski, od Kupres u PR),vitdki itd.

Sasvim je pogresno upotreblja­vati nastavak -ski za imena sazavrsetkomrilin, npr. Serbur, Mel­burn, Tonkin, Kanton, Getingen itd.:njihovi pridevi glase iskljucivo.l:er­burski, melburnski, tonkinski, kan­tonski, getingenski.

SKOLSKI PREDMETI: v. PRED­MET! (SKOLSKI).

skoljka, dat. skoljei, gen. mn. skolja­ka i skoljki.

skorpija, obicnije nego skorpija (PRbez razloga zabranjuje prvi oblik);,I:korpion (oruzje).

Skotska: Skot, Skotkinja. Nisu pre­porucljivi oblici Skotlandanin, Skot­landanka, skovani po ugledu na ne­macki.

skrga, dat. skrgi.

Sieska iii Slezija je nas tradicionalninaziv za pokrajinu na jugozapaduPoljske i severu Cehoslovacke:pridev sleski. U stampi se posled­njih godina uobicajio oblik Sljonsk(prema poljskom, pogresno transkri­bovano umesto Slonsk), koji se nemoze upotrebiti za ceski deo pokra­jine niti za ranija istorijska razdob­Ija. Up. Furlanija.

sljaka, dat. .1:ljad

sljuka

sljuka, dat. sljuki.

sminka, dat. srnin!d.

So (Shcfw) , ne Sou; Dzordz BernardSo (George Bernard Shaw), boljenego Bernard So.

sofersajbna neknjizevno, treba recivetrobran, vetrobransko stak!o iiiprednje stak!o.

Son (Sean, irsko ime cesto u zemlja­ma eng!. jezika): ne Sin.

sorts, bolje nego sorc: mn. sortsevi i(retko) sortsovi.

sou, anglicizal11 s Cijom se upotrebompreteruje: ako priredba sadrzi samomuzicke tacke jednog izvodaca (bezgostiju, baleta, skeceva itd.) trebajc nazvati koncert a ne SOli. Slo­zenice: ,~oll-biznis; soumen.

spanac: po P l11alim slovom u zna­cenju "ucesnik gradanskog rata uSpaniji".

sparkasa (bolje: stedna kasica odnos­no stedionica).

spekulacija, spekulisati (-irati) i spe­ku!acija, spekulisati (-irati) moguil11ati isto znacenje, ali je oblik sa,~

obicniji II znacenju "trgovina u ci­Iju sticanja vel ike dobiti" (up. spe­!w!ant), a oblik sa s u znacenju"nagadanje, razl11atranje, teoreti­sanje" (up. pridev speku!ativan ­koji se tice razmisljanja).

sperploca.

174

Sri Lanka: tacnije je Sri Lanka (.~ri

je indijski izgovor); Srilancanin(Sri-), sri!ancanski (.~ri-). U geo­grafskom sl11islu (za razliku odpolitickog) moze se i dalje upotre­bljavati ime Cejlon, Cejlonjanin,cej!onski.

stab, Jitabni iii stapski.

stajerac (malo s kad oznacava vrstllkonja).

Stajnbek (Steinbeck): bolje Stajnbek,po al11erickom izgovoru ovog pre­Zlmena.

staka, dat. staci.

stavise (=cak, pored svega). (Ali: "Stavise da kazem?"). V. cak.

Stipaljka, dat. stipaljci. gen. mn.stipaljki.

stipati, stipam, oni stipaju, stipaju!:i;danas retko stip/jem, stiplju, ,Wp­ljuCi.

sto ida: v. da.

sto god i stogod: v. god.

Stokholm: bolje Stokholm (v. to).

sto Ii.

stono: ,~tono rei'; stano rece, ,~t()no

rekose, stono kaiu itd.

strajkbreher, strajkbrelzerski.

Strbac, Strpca, Strpcev.

stuka, dat. stuki.

sukun-: bolje cukun- (v. to).

175

sumadijski, danas obicnije nego,I"umadinski,

sund Iiteratura, §und roman i sl.(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).

sut

sunka, dat. §unki.

supalj, §upljiji, naj§upljiji.

sut: §utom, §utovi (bo1je) i §utem,§utevi.

T

-t i -tao Imeniee m. rada grckog poreklakao arhitekt, diplomat, demokrat,patriot itd. mogu imati i oblike ar­hitekta, diplomata itd. Ovi duziobliei danas su obicniji, pogotovuza imeniee s dvosloznom osnovom:at/eta, poeta, esteta i s1. Mnozinaje LI danasnjemjeziku gotovo uvekna -i: arhitekti, itd. V. -ist(a).

tacka, tacki (ne tacci).

tacka gledista: bolje samog/ediste iiistanoviste.

TACKA U SKRACENICAMA.Skracenje reci belezi se tackom uoblieima kao v. (vidi),g. (gospodin),hI'. (broj), din. (dinara), god. (godi­na), n.e. (nove ere iii nase ere), i dr.(i drugo), i sl. (i slicno). U nekimslucajevima dvoclani iii troclaniizraz pise se samo s jednom tackomna kraju: tj. (to jest), itd. (i tako da­Ije), np': (na primer), tzv. (tako­zvani). Tacka se ne pise u sledecimslucajevima: (1) u skracenieama m,km, kg itd. (v. SKRACENICE

MERA); (2) u titulama dr (doktor),mr (magistar), gaa (gospoda),gaica (gospodiea); (3) u skrace­nieama od velikih pocetnih slova (uzponeki izuzetak kao M.P. l=mestopecata] i N.N.).

TACKA UZ CIFRE. Kad se u pisa­nju viseeifrenih brojeva odvajajugrupe od po tri eifre, u matelllatieise to cini praznim prostorom (beli­nom), npr. 5 721, 32 850 000 itd.Izvan strucnih tekstova obicnije je iprakticnije odvajanje tackom:5.72], 32.850.000. Ni tacko111 nibelinom ne razdvajaju se cetvoro­eiheni brojevi koji znace godine.Tackom posle arapske ei fre oz­nacava se redni broj: 40. pred.s-ed­nik SAD, mesto u 17. redu, 6. juna1944. godine itcl. U slozenieamakao 30-godisnji, 12-mesecni pise seertiea a ne tacka. Tacka se izostav­Ija ako neposredno posle rednogbroja dolazi jos neki znak inter­punkeije (zarez, erta, zagrada), npr.

177

rat za f,pansko nasleae (1701­1714), primedbe na 3, 9, 15, 22. i31. strani; to ne vazi za pocetnuzagradu, npr. ,,1983. (godina naft­ne krizer', jer je ona od brojaodvojena belinom. Posle rimskihbrojki ne stavlja se tacka (pa ni kadoznacavaju mesece: v. DATUM!),osim u naslovima poglavlja, ode­ljaka i 51. kada se broj i naslovnalaze u istom redu, npr.: 1. UVOD,II. EVROPA, III. VANEVROPSKEZEMLlE.

Tacka se pise izmedu broja sati iminuta, npr. 9.30,11.15 itd. Ne smesc u tim oznakama upotrebljavatizarez.

Tagor (Rabindranat), ne Tagore: e sejavlja sumo u eng!. transkripciji i neizgovara se. Up. Lahar.

Tahiti, sa Tahitija, na Tahitiju (ne naTahitima). Up. Haiti.

tain (vojnicka hrana; vojnicki hleb).

taj: v. ova).

tajga,.u tajgi.

Tajland, u Tajlandu (ne "na Taj­landu", jer nije ostrvo).

tajmaut iIi tajm-aut.

-tak. U rnnozini imenica na -tak i ­dak (s nepostojanima) glastse gubiispred c: trenuci, poceci. zadaci,izdaci, gubici, otpaci, pregraci itd.;ne trenutci, otpadci itd.

takoreci (sastavljeno po P).

Taunzcnd

takozvani: skracenica tzv.

taksi, taksija, mn. taksiji; taksi safer.taksi stanica itd. (crtica nije obavez­na, v. CRTICA 3).

talac, ne taoc; mn. taoci, talaca.

talent i talenat.

talibani (pokret u Avganistanu).

Talijan, Talijanka, talijanski upotre-bljavano je i u Srbiji do II svetskograta. Danas se ti oblici osecaju kaozastareli iIi hrvatski, pa se zame­njuju sa Italijan, -anka, italijanski.

Talmud.

tamneti: kao potamneti (v. to).

tamno-: V. BOlE.

tamo-amo.

tamtam.

Tanganjika, u Tanganjiki i Tanganji­Cl.

tango (m.), mn. tanga (sr.).

Tantalove muke.

Tanzanija, Tanzanac, tanzanski; neTanzanijac, tanzanijski.

taoc ne nego talac (v. to).

tapecirati, tapeciran (kao tapet); nijedobro tapacirati, -an.

Tamer, uobicajena transkripcija zaeng!. Turner; tacnije bi bilo Temer.Up. Barton.

Taunzend (Townsend): ne Taunsend,Tausend.

tchno-

tchno- sastavljeno: tehnomenadiel;tehnobirokratski itd.

Tcksas (Texas), Teksasanin, -anka,teksaski (bolje nego teksaski: v.-ski).

tele- sastavljeno: telekomunikaeije,teledirigovan itd.

telcfon: na telefonu (Ko je na tele­fonu? Ostanite na telefonu i sl.) sas­vimjc ispravan sklop, nema potrebeda se zamenjuje sa "pored telefo­na" i sl.

telcvizija: akcentje kratkouzlazni naIe iii dugouzlazni na vi. Akcenttelevizija (dugosilazni na vi) smatrase nepravilnim iz istih razloga kao iJugosltzvija (v. to).

tema. Spoj na temu niposto nije "ne­pravilan", kako se ponekad tvrdi, ibesmislcno je zamenjivati ga ob­likom 0 temi. Gde je mogucno, naj­bolje je potpuno izbeCi rec tema:"Pisao je 0 savremenom iivotu"(bolje nego: 0 temama iz savre­menog iivota), "Ija bihnesto dodaopovodom toga" (umesto: dodao natu temu) i sl.

tempera: tempera boje (crtica nijepotrebna).

temperament i temperamenat.

Tcncrifc i Tenerifa; na Teneriji, boljenego na Tel1erifama; pogresno naTenerijima.

178

teorijski i teoretski; teoreticar; teo­rizirati (-izovati).

Tcrazijc, na Terazijama: ne "izglednekadasnjeg Terazija" nego neka­dasnjih Terazija.

tercijaran, ne tereijalan.

termo- sastavljeno: termoelektrana,termonuklearni, termodinamikaitd.

tetka, dat. tetki, gen. mn. tetaka;tet(k)a Zora, ali s tet(k)a-Zorom,tet(k)a-Zorin itd. (iii sve bez cliice:v. CRTICA UZ IMENA).

Tetovo, tetovski, Tetovac, -ovka; teto­vae (pasulj).

tetrapak.

Tevton (Tevtonac), tevtonski i Teutonitd.

ti: prema P, mogucno je pisanje ve­likim slovom Ti (Tebe, Tebi, Tobom)i Tvoj kao izraz postovanja, ali tospada u "licna, autorska odstupa­nja" i ne regulise se opstim pravili­rna.

Tibingen (Tubingen), tibingenski; netibingenski.

Tihi okean iii Pacifik; tihookeanskiiii paeificki.

tik-tak, tika-taka; tiktakati, tikta(:em(bolje nego tiktakcem).

tip-top.

TITULE i oznake zanimanja pisu semalim slovom: inienjer Matic, prof

179

Ka.\:anin, majstor Zika, knez Milo§,vladika Rade, Smail-aga. Velikimslovom se pisu same kad imajusmisao stalnog nadimka ili atribu­ta: Hajduk Ve ljko , Kraljevic Mar­ko. V. NADIMCI; aga; pa§a.

Odredba P 60 po kojoj bi velikimslovol11 trebalo pisati "nazive zivihpoglavara drzava" (Predsednik,Kralj, Papa itd.) odbacena je u no­yom Pravopisu. Takva upotreba ve­likog slova nije prihvacena ni zaverske titule (patrijarh. dalaj-lamaitd.) pa ni za one koje se obicno ve­zuju same za jednu licnost, kao ji­rel~ duee, kaudiljo, poglavnik.

Pisanje Vi, Va.\:, n, Tvoj ostav­IjCI10 je kao "stilisticka mogucnost",al i ne i kao "pravopisna obaveza".Titule kao Njeno velieanstvo, Nje­gova svetostpatrijarh po pravilu sepisu velikim slovom prve reci.

Skracenice dr, prof, ini. i slicnepisu se malim slovom, ali u potpisuobicno velikim (mada P 0 tome negovori), po opstem pravilu za prvoslov~ u recenici.

tj. (to jest).

Tjcllanrnen (sastavljeno prema P).

-tka. Od dvosloznih imenica, dativ ilokativ zavrsavaju se po pravilusarno na -tki: tetki, patki, motki,spletki, Vlatki itd. Izuzetak je bit­ka, gde je obicnije bid nego bitki.Kod visesloznih irnenica radije seupotrebljava nastavak -ci: zagone-

tolcranlan

ci, pripoveci, II krleci (ali i zago­netki itd., a posebno "hvala na ees­titki ", sto je jasnije nego eestid).

tkati, tkam, oni tkajll: tkaj; tkajuCi;tkao, tkala, tkan. Oblici tkem, tkdi cern, ce§, mada se navode u rec­nicima, vise se ne upotrebljavaju.

tlo (bolje), ali i tIe.

tobolac, tobolea i toboca.

tocilac (ne toeioe), mn. tocioei,toci/aca.

tocka i tocan (toenost, netoean itd.)uzeto je iz ruskog, dok fonetskomrazvoju sh. jezika vise odgovarajuoblici taeka, taean itd: Pravopisomiz 1960. bilo je predvideno da sezadrZe same oblici sa a, ali se uHrvatskoj kasnije odstupilo od toga.V. zapeta.

Togo, iz Toga, u Togu; Togoanac,-anka, togoanski. Up. Kongo.

to jest: skraceno tj.

Tokio, iz Tokija, u Tokiju, Tokiorn (ne:Tokijom, Tokijem); tokijski. Zastanovnike moze se reCi Tokijac,Tokijka.

toki-voki pogresno, treba voki-toki (v.to).

tolerantan znaCi same "koji tolerise,trpelj iv". Pogresna je upotreba usmislu "koji se moze tolerisati"(Povecanje radijacijeje tolerantnoi sl.): treba reci prihvatljiv, pod-

toljaga

no§ljiv, u granicama dozvoljenogitd.

toljaga (bolje) i tojaga; daL -zi.

Tonkinski zaliv, ne Tonkinski. V. -§ki.

topao i topal.

topiti (se): v. rastopiti.

toplifikacija, losa, hibridna kovanicaod domace osnove i stranog nastav­ka. Bolje je reCi daljinsko grejanje,uvoilenje daljinskog grejanja,odnosno izgradnja toplovoda.

top-Iista.

tor, -dol~ Imenice kao okupator, korn­pozitor, ventilator, ambosodor, to­reador itd. u gradskom govorunajcesce imaju dugosilazni akcentna trccem slogu, ali se za knjizevnipriznaje samo kratkouzlazni akcentna drugom slogu, s duzinom natrecem: okupator, kompozTtor itd.Up. Jugoslavija.

Torkemada (Torquemada), ne Tor­kvemada.

torpedo je m. roda, u mnozini obicnosrednjeg (torpedo).

trafo-stanica.

trans- (prefiks) pise se sastavljeno ine menja oblik: transgresija, trans­saharski, transsibirski.

transcendentan i transcendentalan(u filozofiji ova dva prideva imajurazl iCito znacenje).

180

transfer, ali transverzala, transverza­Ian (ne transferzala).

transirati (P dopusta i traniirati; netranCirati).

Trasi, ne nego Trejsi (Tracy, Tracey,prezime i zensko ime).

travka, dat. travci i travki.

trebati. Upotrebljava se bezlicno akoje u spoju s glagolom, npr. "Svi tre­ba da dodu" (ne: trebaju), "Treba­10 je da znas" (ne: trebao si), "Tre­balo bi da razmislimo" (ne: trehalibisrno). Ako nema drugog glagola,trebati se menja normalno kroz svalica: "Ne trebas mi", "Trebao mi jenjegov savet", "Sta su yam trebalikljucevi?" Dopusteno je i kao prela­zan glagol, npr. "Trebacemo vas""Trebao sam novaca", "Trebate Iinesto?", mada je u tom slucaju bo­lje: "Trebacete nam", "Trebalo mije novaca", "Treba Ii yam nesto?".

U odnosnim recenicama kao"Evo imena ljudi koji su trebali dagovore" pogresan je licni oblik Sll

trebali, ali ne bi valjalo ni "koji jetrebalo do govore", jer se ne slazesa subjektom u mnozini. U takvomslucaju jedini izlaz je da se trebatizameni nekim drugim glagoJom(imati, morati itd.).

Trebinje, trebinjski, Trebinjanin (iTrebinjac), Trebinjka.

trebovati i trebovanje su rusizmi izvojnog recnika, stilski neprikladni

181

u knjiz. jeziku, ali im nema pravezal11cne.

trece- sastavljena (trecerazredni, tre­cestepeni, trei:epozivae); retka tre­eo- (trecoskolae, treeoskolski).

Treci rajh.

trend, anglicizam s cijom se upatre­bom preteruje poslednjih godina.Kadje moguce, treba ga zameniti spravae razvoja, sklonost, teinja,stremljef!je, tendeneija, pojava i sl.

trencrka, daL trenerei, gen. mn. tre­nerki,

trenutak, mn. trenuci.

treptati (rede trepteti, ijek. treptjeti),trepcem, oni trepcu, trepcuCi i trep­tim, ani trepte, trepted

trg: v. UUC£.

tri, trijl! itd,: v, BROJEVI (promena).

triangl; triangulaeija; triatlon (bezj, jcr su slazene reci).

Trido. Trudeau je francusko prezime(i u *anadi); nema razlaga da setranskribuje Trudo, pa engl.izga­varu.

trijumf, trijumfalan, trijumfovati,

trijumvir, trijumvirat.

trik-snimak (crtica nije abavezna, v.CRTICA 3).

trim-staza.

trio (m.), trija, triju, triom; mn, trija(sr.) .

TRPNI PRIDEV

triput i tri puta.

trista i tri stotine, tristoti; tri hiljade,trihiljaditi.

trodupIi, troduplo nisu knjizevni iz­razi: treba reci trostruk, trostruko.

trogodac, trogoea, mn. trogoei,

troiposobni, troiposatni, troipogo­disnji itd.

troje, trojiea, itd.: v. BROJEVI (zbir-ni).

trojka: kaa dvojka (v. ta).

trostavacni: v. jednostavacni.

TRPNI PRIDEV (pasivni particip)gradi se, u nacelu, sarna ad prelaz­nih glagala: atuda su pagresni abli­ci kaazaraana puska, neodgovore­na pitanja, sudarena vozila; urn.otecene noge, crJ...:nuta krava, baljeje otekle noge, uginl!la krava. Ipaki ad pajedinih neprelaznih glagalapastaje trpni pridevi kaji su defini­tivna usli u upatrebu: diplomiran,neeksplodiran, preuranjen, prena­gljen, naCitan i dr. V. i l/seliti.

Ukalika je pracen nekam adred­bam, trpni pridev mora daci i z aimenice na kaju se adnasi. Pogresnaje "On se leCi ad zadobijenih pov­reda na utakmici", "Magu se javitisvi zainteresovani graaani za ku­povinu", ,,Kupljenu robu u drugimprodavnicama astavite na ulazu":treba " .. ad pavreda dabijenih nautakmici", "svi gradani (kaj i su)

trscak

zainteresovani za kupovinu", "Robukupljenu u drugim prodavnicama..."

V. nikad neprezaljen.

trscak, tdcan sa C, ali tdee (zbilllaimenica) sa e, sve od istog korenakao trska.

Tdic, trsi{;ki, Trsicanin.

trti, trem, treS, oni tru i tarem, tareS,oni tam; imperativ tri i tori; tanlc'i;tro, tria; trven, trvena i trt, trta.

Trubeckoj: bolje Trubecki, au pade­zima sarno Trubeckog (ne Trubec­koja), Trubeckom, Trubeckim. Tru­beckaja: bolje Trubecka, au pade­zima sarno Trubecke (ne Trubecka­je), Trubeckoj, Trubeckom. V. RU­SKA IMENA.

truleti, truleo, trulela (ijek. truljeti,trzt/io, tmljela) i tru/iti, tru/io, tru­lila. Isto i za slozeni glagolistruleti(istru/iti). Truljenje (ne trulenje).

trunka, dat. trunci.

tugovanka, dat. tugovanci.

Tuluza je nas odomaceni oblik za froToulouse; ne treba pisati u m. roduTuluz.

182

Tunis, tuniski, Tunisanin, -anka (neTunizanin).

tupeti, ijek. tl/pjeti (postajati tup), tl/-piti (ciniti tupim): V. otl/peti.

Tur de Frans (Tour de France).

Tuson (Tucson, u Arizoni): ne Takson.

Tuzla, tuzlanski, Tuzlak, Tuzlanka.

tuzilac (ne tuzioc), gen. tuzioca, mn.tuzioci, tuzilaca; sa istim znacenjemtuzitelj, tuziteljka: tuzila.m'O (netuziostvo).

TV. Ova skracenica uvek se pise ve­likim slovima. bcz tacke, a ako sle­di neka imenica, P daje prednostodvojenom pisanju: TV dnevnik, TVprogram, TV gledaoci. Dopustenoje i pisanje s crticom. (v. CRTlCA5).

tvoj: V. ti.

tvorba reci, danas opsteprihvacenokao gramaticki tennin. Pogodnijejeod ranijeg graaenja reCi, jer ima iodgovarajuci pridev: tvorbeni.

tzv. (= takozvani).

u

u sa genitivom, npr. II nas, u iena, uCmogorar.:a dobra je kao i kod uistom znacenju.

Vb: na Ubll, idem na Ub, bolje nego1I Ubll itd.

uhcditi, IIbedljiv, lIbeaenje bezra­zlozno su osudivani kao rusizmi itrazcno jc da se zamene sa IIveriti,lIverljiv, lIverenje (sto nije mogu6eu recenicama kao "Ubedili su ga dadode").

u hcsccnjc.

u bcskraj.

u bcstrag.

uhiti: ubij, lIbijmo, ubijte; lIbij boie(Pravopis ne predvida pisanje lib i­boze).

ublcdeti, lIhiedeo (ijck. ublijedjeti,lIblijedio, ub/ijedjela).

ubog, uhogiji, najubogiji.

u hrk.

ubuduce.

ucelo.

ucas (odmah, ubrzo).

ucauriti, obicnije nego ucahuriti (v.caura).

ucestali, -la, -10 (ucestale pretnje isl.), ucestalost; nije dobra ucestan,lIcestanost.

ucetvoro, upetoro, u§cstoro itd.

uCitcljica, lICite/jiCin.

Vcka, na UCki.

udalj; skok lIdo/j.

udaraljka, dat. udoraljr.:i.

udes: pored ranijeg znacenja slidbi­no, dcll1as je potpuno prihvaceno iznacenje nesrecan slucaj iIi soo­braixljna nesreca.

udesno.

Vdine (Italija), kod nas se menja kaomnozina: u Udinama, Siovenackoime je Videm.

udno (npr. udno sobe), ali: Ii dnu sobe.

udvoje.

uglas

uglas (npr. povikati uglas).

u glavu.

ugljen-dioksid, ugljen-monoksid.

ugnezditi se, ne ugnjezditi se: v.gnezdo.

Ugri (Madari), ne Ugari; gen. mn.Ugara; jednina (danas neuobi­cajena) glasi Ugrin. Ugro-flnski(ugro-finskajezicka porodica).

ugristi: ugrizen (ne ugriien).

uhleblje (ijek. uhljeblje) iii uhljebije(po crkvenoslov. obliku).

uime.

u inat (i uz inat).

uistinu.

ujedanput; IIjedared (sastavljenopo P 60).

ujedno.

u jesen.

uj utro i ujlltru.

uklestiti (ne ukljdtiti); ijek. IIklije­.~t i t i.

ukoliko i utoliko pisu se zajedno, osimkad koliko i toliko cuvaju svojeposebno znacenje (P 60 daje primer:"U koliko ga puta bude davao, utoliko puta ce mu se i vracati").

u korak (odvojeno prema P).

ukoso.

u kostac (odvojeno prema P).

u kovitlac.

184

ukrasti, ukradell (ne ukraaell).

ukratko.

ukrivo.

ukrug (= unaokolo), ali u krug udoslovnom znacenju (npr. Uaite ukrug).

ukrupno (= u krupnom novcu; uglavnim crtama).

u leto.

ulevo.

ULICE i dr. U nazivirna ulica, trgo­va, gradskih cetvrti, parkova, grade­vina, spomenika itd. sarno se prvarec pise velikim slovom: Bosanska1Iliea, Trg aleksillackih rlldara,Savski venae, Stari grad, KoslIt­njak, SllIdenlski park, Dom sindi­kala, Novo groblje, Pobednik, Belakuca itd.

Prema P 60 trebalo je i rec ulicapisati velikim pocetnim slovom akodolazi na prvo mesto (Bosanska 1I1i­ea ali Uliea bosanska). U P se isticedaje u mnogim slucajevima oprav­danije malo slovo: "selo Lipovo,ulica Yuka Karadzica, broj 12";"Ostace bez struje ulice Savska,Jaksiccva i Ratnih vojnih invalida";takode kad je skraceno, npr. "ul.Cirila i Metodija". Trcba izbegavatibirokratski obicaj da se rec ulieauvek stavlja na pocetak ("u UliciNemanjinoj" urn. normalnog "uNemanjinoj ulici"); kad to kontekstdopusta, moze se uvek upotrebiti i

IRS

kraei naziv ("u Nemanjinoj"); pogo­tovll jc besmisleno dodavati ulica iispred naziva koj i vee sadrze recikao hu!evw; venae, pri!az, trg itd.("Ulica bulevar Vojvode Stepe","Ulica Andrieev venae" i sL).

Ulis (ne Uliks): bolje Odisej, osimkada jc naslov romana Dz. Dzojsa(.T . .loyce, Ulysses).

uJiti: ulij, u!ijmo, ulijte.

UJrih (Ulrich), DC Urlih; Ulrika iiiUlrike (Ulrike), nc Urlika.

ultra- uvek sastavljeno: ultrazvuk,ultraljubicast, ultrakratki, ultra­levicar itd.

uludo.

umah (= u isti mah, odmah).

umalo (prilog, npr. unw!o ne za!Jo­ravih ).

u me (= u mene).

umestan, U/1/esna, umesno.

umesto (necega).

umctak; mn. umeci.

umeti: menja se kao razumeti (v. to).

umiti: urnij, umijma, umijte.

Umka: na Umki, idem na Umku, bo­Ije ncgo u Umki itd.

umnogom(e).

ullajkrace (prilog, npr. IInajkracereceno); ne u najkracem.

unakrst.

Unita

unakrstan, -.'Ina, -.'Ina,

unaokoio.

unapred.

unapredenje (prelazak u visi polozaj)ne treba mesati sa unapreaivanjem,koje podrazumeva duzu radnjll:"Nas institut radi na unapredivanjurne: unapredenju] poljoprivrede".

unatrag; IInatraske.

unazad nije dobro u spojevima kao"Video sam ga unazad tri godine"(um. pre tri gadine), "Unazad dvamescca sve su cesci kvarovi" (um.ad pre dva meseea).

u nedogied (odvojeno prema P).

unekoliko (= pomalo, doncklc).

u nepovrat; u nevrat (odvojeno prc­ma P).

Unesko se pise s prvim velikim slo­vom i menja kao nase imenice na-0: Uneska, Unesku itd. Dopustenoje, mada redc, i pisanje u izvornomobliku UNESCO, UNESCO-a, dabi se sacuvalo 0 kao sastavni deoskracenice (pocetno slovo cngL reCiorganization).

uneti: v. -neti.

Unicef, Unicefa iii UNICEF, UNI­CEF-a.

Unita (I'Unita, naziv itaL lista) ima uoriginalu naglasak na poslednjemslogu, pa nije preporucljivo menjatiga po padeZima (sa" Unitol11 Of, Uni-

1I11ivcrzilct

tin dapisniki s1.). Kadje mogucno,treba izbeci promenu, pisuci sa /i­starn ., Un ita ", dapisnik lista " Uni­ta" i sl. Naprotiv, ime casopisa"Rinasita" (Rinascita) naglaseno jena slogu na, pa se moze normalnomenjati: "Rinasite", "Rinasiti" itd.

univerzitet: Univerzitet u Beogradu;Beogradski univerzitet; Univerzitet(veliko U ako se shvata kao skrace­nje punog naziva). V. USTANOVE.

univerzum je matematicki iii stati­sticki tennin; nepotrebno je u smi­slu svemir (kasmas, vasiana).

unuka, dat. unllci; IInukin, bolje negol1/11,eil1.

unutar (predlog s genitivom) dobrajei potrebna rec.

unutrasnji i unutarnji jednako supravilni oblici. Obicno se prvi upo­trebljava u materijalnom znacenju,a drugi u duhovnom (unutarnji iivoti sl.).

unutrasnjopoliticki (ne unutarpo-liticki); u17l1trasnjotrgovinski.

u nj (= u njega).

unjkati, IInjkav: v. h.

uoci (predlog, npr. uaCi praznika, uo­e; hitke), ali: gledati u 06, reCi uaei.

uokolo; 1I0krug.

u pamet; uzmi se u pamet (= opametise).

186

upetoro.

UPITNIK (znak pitanja) mora se pi­sati na kraju svake nezavisne upit­ne recenice. Pogresni su primerikao: "Da Ii je do toga moralo doCi.S malo vise brige za Ijude..." iIi:"Cime se moze objasniti ovako malibroj ucesnika. Organizatori kazu..."U oba primera trebalo je umestotacke da stoji upitnik.

Upitnik se ne stavlja uz zavisno­-upitne recenice, npr. "Pitamo se dalije do toga moralo doci." - "Osta­10 je neizvesno cime se moze objas­niti ovako mali broj ucesnika." Unaslovima se upitnik moze ali nemora staviti, zavisno od intonacije,npr. "Sta nam donosi novi zakon?"i "Sta nam donosi novi zakon".

U nizu recenica koje su smislomtesno vezane jedna za drugu, izaupitnika moze doci i malo slovo:Ka? zarja? - Gde je ubi/en? ka gaje ubio? zbog cega? Sveje to asta­10 nerazjasnjeno. 1 pri navodenjudirektnog govora, s crtom iJi bez nje,tekst se nastavlja malim slovom:Zasta mi je to trehala? pamisliPetar. - Gde ste? - vikalaje stori­ca.

uplitati, IIplicem i upletati, IIplecem.

u pocetku.

upodne.

upola.

u pomoc, ne upamac.

lX7

nposlen i IIpo§ljen: uposlenje i upo"~­!jenjc.

n povodn (necega) dobra je kao ipovoc!OI11 (necega).

upoznati, IIjJoznavati: llpoznajuCi (nc/ljJoznavajuCi). "Upoznali su ga 0

rczultatima u sprovodenju plana"pogrcsno, treba: upoznali su gas re­zultatima. Takode pogresno "Upo­znati smo daje bilo sukoba", treba:ohaveiiteni smo da je bilo sukoba.

uprazno (tako u recniku Matice srp­ske, mada ga pravopisni prirucnicine bclezc; up. naprazno).

upraznjavati (nesto), rusizam: goto­vo uvek moze se zameniti glagolomhaviti se (necim).

uprkos ncc'emu, ne uprkos neeega.

u prolecc.

upropastiti: kao zaprepastiti (v. to).

u protivnom.

uprstc (prilog, npr. znati uprste).

ura, recte hura (uzvik).

uranijum iii uranij (hemijski ele­ment): Uran samo kao naziv planeteiii bozanstva.

u raskorak (odvojeno prema P).

uravnilovka je ruska rec, ali potreb­na u nasem jeziku, jer nema od­govarajuce zamene.

urazumiti (sc): urazumil11, oni ura­zume; urazlIIni, -imo. -ite; urazu­mio, -i/a"' urazumljen.

lIspcli

Urlih ne nego Ulrih (v. to).

-us (latinsko): v. -os.

usahnuti: usahnllo, -hnllia i usahao,-hla.

use (= u sebe).

useliti. "Useljen stan" i "neuseljenstan" nisu gramaticki pravilni obli­ci (useljava se covek a ne stan), alise u nedostatku boljeg izraza mora­ju prihvatiti. V. TRPNI PRJDEV

useljenje, ne uselenje.

usisivac, usisavac i usisac jednako sudobri oblici (prvi je najuobicajenij i).

usitno.

uskipeti, uskipeo, llskipecc (ijek.uskipjeti, uskipio, uskipjela) , neuskipiti itd.

usklicnik: u Pravopisuje usvojen ter­min uzvicnik(v. to).

Uskrs (malou samo kadje zajednickaimenica, uznacenjuuskrsnuce). Up.Vaskrs.

usled: ijek. je usljed i uslijcd.

uspavanka, dat. uspavanci.

uspeti. Umesto bezlicnih oblika kao"Ne uspeva mi da otvorim", "Us­pelo imje da pobegnu", gramaticaripreporucuju licne ("Ne uspevam daotvorim", "Uspeli su cia pobegnu")iii traze cia se glagol uspeti zameniizrazom poCi za rukom.

tiSI'll I

usput: sastavljeno, npr. "Rekao je tonckako usput", "Svratio bih ja, alimi nije usput". Uz put sarno udoslovnom znacenju (= pored puta).

usred; lIsred srede.

usta: gen. mn. ustiju ne smatra seknjizevnim.

USTANOVE. Nazivi ustanova, pre­duzeca, organizacija, udruzenja ipolitickih tela imaju veliko pocetnoslovo sarno u prvoj reCi (i U onimreCima koje su i same imena): Gmd­ski sekretarijat za saobracaj, Pre­dllzece za proizvodnju campa i pre­diva .,Kosmaj", Energoinvest, No­lit. Srpska demokratska stranka,Donji dom, Palestinska oslobodi­locka organizacija itd. Isto vazi iza nazive skupova, kongresa, sajmo­va, izlozbi, sportskih takmicenja idrugih povremenih manifestacija:TreCi meallnarodni kongres slavis­ta, Festival malih i eksperimen­talnih scena Jugoslavije, Olimpij­ske igre, Sajam mode itd. Velikimslovom, prema P, mogu se (neoba­vezno) pisati i nezvanicni nazivi odprideva imena mesta i vrste usta­nove, npr. Beogradski univerzitet(zvanicno: Univerzitet 1I Beo­gradll), Berlinska opera i sl. V.KLUBOVI; SPORTSKA TAKMI­tENJA; VOJNE JEDINICE.

Ako je naziv slozen, tj. kad ozna­cava posebno telo u okviru neke sireorganizacije, oba dela zadriavaju

188

veliko slovo plve reci: Savet gll­vernera Narodne banke Jugo­slavije, Izvr.\:ni odbor Udrllzenjanovinara Srbije itd. Kada speci­ficnom imenu prethodi oznaka vrsteustanove, njena plva rec moze sepisati malim iii velikim slovom:izdavacko (Izdavacko) predllzece"Narodna knjiga "Judbalski (Fud­balski) klub "Zeljeznicar ".

Ako se umesto punog naziva uzi­rna sarno jedna imenica iz njega, iona se pise velikim slovom: szdraje sastanak Udrllzenja, toje odlll­ka Saveta, dopisuje se s Akademi­jom. Ipak, pisace se malo slovo akoje imenica odredena nekom zameni­com iii pridevom, npr. na.\:e udru­zenje, ovaj savet, pomenllta aka­demija.

I za transkribovane strane nazive,prema P, velikim slovom pise sesarno prya rec: Stejf department,Forin ofis, Mancester jllnajted,Komedifransez itd. Ali ukoliko nis­mo sigumi da druga rec nije ime,bolje je i nju pisati yelikim sloyom.

u stopu.

u stranu.

u stvari.

usukati: kao zasukati (Y. to).

u susret.

usetati se (i kad znaci "ushodati se":ne uzsetati).

usiroko (ali: u sirinll).

189

usiti: u§ij, u§ijmo, u§ijte.

Utah: v. Juta.

u te (= u tebe).

uteha, dat. utehi.

uto i utom (= u taj mah, u tom trenut­kl1).

utoliko v. ukoliko.

utovarivati, utovarujem, ne utova­rati, lItovaram.

utroje.

utrti: kao satrti (v. to).

uveee.

uvesti: uvezen (ne uvezen).

u vezi s neCim, ne u vezi necega: uvezi s Va.~im pitanjem, u vezi s timitd.

uvis, skok uvis (ali: 1I visinll).

uviti: lIvij, uvijmo, uvijte.

uvo, uva, pored: uho, uha. PromenulIveta, lIvetu, uvetom neki grama­ticari ne priznaju za knjizevnu.

uvozan znaci "koji se tice uvoza"(uvozne tarife i sl.); umesto lIvoznamha, uvozne cipe/e i sl. bolje jelIvezena mba, uvezene cipe/e.

uvrh (predlog).

uvrstiti, uvr§ten i uvr§cen; uvrstenjei uvr§cenje; uvr§tavati i uvrsCivati.

uzbrdo (navise); uz brdo u doslovnomznacenju.

uzlcbiti

uza: uza me, uza nj, uza se, llza te;uza zid, uza §ta, uza straml (boljenego uz stranll) itd.

uzavreti: menja se kao vreti (v. to).

u zdravlje (odvojeno prema P).

u zimu.

uz inat (i u inat).

uzjahati,lIzja§em, oni llzja§u.

uznos.

uzor-majka, uzor-dete itd.

uz put: v. usput.

uz to.

Uzun-: v. Hadzi-.

uz vetar.

UZVICNIK (znak uzvika). Pravila 0

pisanju velikog slova posle uzvic­nika ista su kao i za upitnik (v. to).V. i: NAVODNICI

uzvodu.

Uficka republika (v. GEOGRAFSKAIMENA).

ufitak, mn. u~ici.

ufivo: sastavljeno, kao i drugi prilozislicnog sastava (uce/o, ukratko,ll/udo itd.), mada ga PR ne beldi.

uflebiti (ne uzljebiti), uz/ebljen;ijek. ui/ijebiti, ui/ijebljen.

v

v. Englesko w na pocetku reCi ispredsamoglasnika kod nas se prenosi sav (ne sa u): Vajld (Wilde), Voren(Warren), Vest (West), Vilkins(Wilkins) itd.

U spanskom, b izmedu vokalaima zvuk slican nasem v, ali se kodnas prenosi sab: Kuba, lbanjes, SanSebastijan itd. lzuzetak su samo Ha­vana (sp. la Habana) i Kordova(Cordoba), imena koja u svimevropskimjezicima po tradiciji ima­ju v. lme iii nadimak Cordobes tre­ba prenositi kao Kordobes (ne Kor­doves).

Vaclavske namjesti se kod nas upo­trebljava kao mnozina, dok je uceskomjednina sr. roda. Najbolje jeprevesti taj naziv kao Vaclavski (iliVaclavljev) Irg.

vaga, na vagi.

vagon-restoran; vagon-li.

vajda, uvajdili se siroko se upotreb­Ijava u knjiz. jeziku i pravilno je kaoijajda.

vakuum, vakuumiran, ne vakum, va­kumiran.

Valas (Wallace: P predlaze da sezadrzi kao tradicionalno, mada biblize eng!. izgovoru bilo Volas).

van (u stranim imenima): v. de.

vandalisticki (cesto u prevodima saengleskog) ne nego vandalski.

vannastavni; vannaucni: vannacio­nalan (i izvannastavni, itd.).

vapiti: vapijem, vapijes, oni vapiju ivapim, vapis, oni vape.

varijanta, gen. mn. varijanala. boljenego varijanti. V. GENITIV MNO­tINE (imenice i. rada).

variti nije preporuCljivo u znacenjuzavarivali. Umesto vurilac, varilac­ki bolje je zavarivac, zavarivacki.

varka, dat. varci, gen. mn. varki.

Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: uobicnom govoru nema razloga damu se daje prednost nad narodnimoblikom Uskrs.

191

vaskularni (koji se tice krvnih sudo­va): ne vaskulni.

vas dobija veliko V u kurtoaznim izra­zima Va§a visosti, Va.§e velicanstvo,Vi:I.i'e preosve.i'tenstvo i s1. Vidi i:velicanstvo; Vi.

vaska, dat. va§ki i va§ci, gen. mn.va.i'aka i va.i'ki (pored: va.\', gen. mn.va§iju).

vat: gen. ml1. vati; vat-cas, vat-sat.

Vavilon, Vavilonjanin, vavilonski.

vaza, bolje nego vazna.

v.d. (vrsilac duznosti).

ve-ce (nuznik), ve-cea iii WC, WC-a(BLI" BLI,-a); nc vc.

vecina s imenicom u genitivu traziglagol u jednini (Vee ina /judipodriava ovu odlllku). ali nijepogresan ni glagol u mnozini (sla­ganje po smislu: Veeina /judijJodriavaju OVll odlllkll).

vegetarijanac, vegetarijanka, -ans­ki, -~nstvo, ne vegeterijanac itd.

VEKOVI: v. RAZDOBUA.

Velaskez iii Velaskes (Velazquez):v. -ez.

vcle- sastavljeno: veleizdaja, vele­po§tovan itd.

veJicanstvo je titula kralja i kraljice,odnosno cara i carice, dok sevisocanstvo (iii visost) upotreblja­va za pnnceve i princeze.

vcrcsija

U obracanju pise se malim slo­yom ("Nadamo se, velicanstvo, dacete... ", P) ali velikim Va.i'e veli­canstvo, a neobavezno veliko Nj uzamenicama treceg lica (Njegovo,Njeno velicanstvo). V. njegov; va§.

Velika Gospojina (praznik); VelikaMorava.

veliki: Petar Veliki i s1. (v. IMENAVLADARA); Velika Morava; Veli­ka Britanija; Veliki petak (v. PRAZ­NICI). Vidi i:pisati velikim slovom.

Veliki medved, Velika kola (saz­veZde).

VELIKO POCETNO SLOVO: v.

Bog; BOZANSTVA; CRKVE; de;GEOGRAFSKA IMENA; IMENANARODA; ISTORIJSKA IMENA;ISTORIJSKI DOGADAJI; KLU­BOVI (IMENA); MALA SLOVA;MARKE; Mesec; NADIMCI; NAS­LOVI; NEBESKA TELA; OCENE;ODLIKOVANJA; POKRETI; PRA­ZNICI; PREDMETI; RAZDOB­LJA; revolllcija; SPORTSKA TAK­MICENJA; STRANE SVETA; Sun­ce; sveti; TITULE; ULICE; UPIT­NIK; USTANOVE; Vi; VOJNE JE­DINICE; ZAKONI; Zemlja; ZNA­CI ZODIJAKA; ZIVOTINJSKAIMENA; i pojedine reci.

veresija: smatra se da treba tako daglasi i u ijek. (ne vjeresija), postanije izvedeno od reci vera (vjera),nego je turskog porekla.

Versace

Versace (Versace), Versacea, Ver­saceav; ne Versace, Versaci.

Versaj (Versailles), versajski, balje idanas abicnije nega Versalj, ver­saljslei.

veseli me: v. raduje me.

Vestinghaus (Westinghouse), ne Ves­tinghauz. V. s i z (izgavar).

ves-masina (s crticam; balje: masinaza pranje).

vesticji, balje nega vesticiji.

veza: v. u vezi.

veibanka, dat. veibanci.

Vi, Vas, Vam(a), Va.L u paslavnajprepisci (ali ne i u drugim vrstamatekstava) uabicajena je da se pisuvelikim slavall1 kad se adnase najcdnu asobu. Up. ti.

via (kao lat. rec, npr. Bee via Budim­pdta); Cirilicam sarno Bl1ja.

viceadmiral, vicekralj, viceSampionitd.

Vicenca (Vicenza), ne Vicenca.

video: video-uredaj, video-leaseta, vi­deo-le/ub, video-spot itd. P dapustai advajena pisanje, a uvek advajenou viseclanim spajevima kaa video iaudio uredaji, video og/asi i rek­lame.

video-rikorder i video rikorder. Uistam znaeenju maze se upatrebiti imagnetoskop. s pridevam magne­loskopski.

192

Vidovdan: v. PRAZNICI.

vijoglav, vijoriti se (sa j).

Vilja. Prezime Villa u italijanskam seizgavara Vila, u spanskam Vilja:taka i Panea Vilja (Pancho Villa).

Viljem (BI1JbeM) nije pagadna tran­skripcija za eng!. William i srodnaimena iz drugih jezika. Balje je en­gleska ime prenasiti kao Vilijem, aiz drugih jezika prema izvarnomabliku: nemaeki Vilhelm (Wi/he/m),halandski Vilem (Willem) itd.

viljuska, dat. vi/ju,~ci, gen. mn.vi/jll.~aka.

vinovnik je rusizam, ali ga ne trebaadbacivati, jer ima nesta drugaeijeznaeenje nega nasa rec krivac.

virtuoz, virtuozan, virllloski, vir­tuozitet ili virtuozl1ost: ne virtouz,virtouzan.

Vis, viski (abicnije nega vfski).

visocanstvo nije isto sto i velicanstvo(v. to). Upatreba velikog paeetnagslava kaa za velicanstvo. V. i nje­go v, vaS.

visok, visi, najvW (ne vis/ji nivisociji).

visokoucen, visokokvalifikovan (v. i:KV), visokokvalitetan, visoko­frekvenlan, visokoka/orican, vi­sokoradioaktivan; visokocenjen,visokopo,~tovan (uvek sastavljenopo P).

193

visost: kao visocanstvo (v. to).

viSe-manjc.

vitamin: vitamin B, vitamin C itd. iIiB-vitumin. C-vitamin itd. (P piseBe-vitamin, Ce-vitamin).

Vizantija (driava), vizantijski i vi­2untinski. Vizantinac (bolje negoVizantijac); Vizant (staro ime Cari­grada, au prenesenom smislu i Vi­zantije), vizantski.

vizitkarta.

vizuelan (obicnije) i vizualan.

vkv. (malim slovima): v. KV

VLADARI: v. IMENA VLADARA.

vladika, dat. vladici.

vlaga, dat. vla::i.

vlastela ide s glago 10m u mnoiini (kaogospoda, braca): vlastela su bilaliZ kralja. ne vlastela je bila.

vlastcoski, vlasteostvo i vlastelski,vla.l'felsfvo.

vlat maze biti i. i m. rada: .I've vlati,svi vlatovi.

VMA: v. Vojnomedicinska akademi­

.Ia.

vocka, dat. vocki, gen. mn. vocaka.

vodcnicaje mlin na obali reke iii pa­toka; pogresno se upotrebljava zarucne sprave (vodenica za kafu ­treba: mlin za kafu).

vodic, ne vodic.

VOKATlV

vodovodzija (BO,llOBOI,lI1ja), famili-jamo.

vodstvo, ne vocstvo.

Vojin, Vojislav, ne Vain itd.

VOJNE JEDINICE. Nazivi vojski,paravojnih formacija,jedinica, gar­nizona i vojnih oblasti pisu se ve­likim slovom prve reCi: Jugoslo­venska narodna armija, Sesta flo­ta, Zbor narodne garde, Banjaluckikorpus, Skopska armij.l'ka oblast;taka i: Sremski Font, lstocnifront,TreCi ukrajinskiFont itd.

vojno: PR beleii samo sloiene pridevekoji se pisu sastavljeno, kao vojno­geografski, vojnoistorijski, vojno­tehnicki, vojnomedicinski, vojno­sanitetski, vojnoobavestajni itd.Ipak, ani kao vojno-pomorski.vojno-civilni morali bi se pisati scrticom, jer su u njima oba delaravnopravna. Poneki se mogu pisatina oba nacina, zavisno ad tuma­cenja, npr. vojnopoliticki (koji seodnosi na vojnu politiku) i vojno­-politicki (vojni i politicki). V.SLOtENI PRIDEVI.

Vojnomedicinska akademija, skra­ceno VMA (izgovor "ve-em-a", ne"ve-me-a").

Vojtjeh (Vojtech, ceski); Vojceh(Wojciech, poljski).

VOKATIV (peti padei). Imeniee sazavrsetkom na prednjonepcani su­glasnik(c, r1, C, di, S, i, ij, nj,j) dobi-

voki-[oki

jaju u vokativu nastavak-u: Maticu,kovacu, kicosu, lupeiu, konju, zma­/11 itd. Otuda i Milosu, Radosu itd.,bolje nego Milose, Radose. Zail1leniee na-r javlja se i nastavak-ei nastavak -Ii: care, profesore, gos­podaru, frizeru, pastire i pastiru,pisare i pisaru itd.

Vokativ jednak nOl1linativu do­pustenje (ne i obavezan) u sledecil1lslucajevima: (1) za imeniee kaomacak, patak, tetak od kojih jenemoguce napraviti vokativ na -e;(2) za prezil1lena na -ek, -ak, -ec,-ac, npr. Macek, Cicak, Paljetak,Krivee, Sremee, Bunusevae, Ko­larae, Ibravae (ali i: Kolarce, Ibrav­ce); (3) za strana imena i prezime­na na -k, -g, -h, -c, npr. Diek, Zak,Dag, King, Hajnrih, Erih, Bah,Franc, Kae itd.; (4) za prezimena na-ov i -in (v. pod -ov); (5) za musli­manska imena kao Salih, Refik,Abdulah (gde se javlja i nastavak-U.· Refilm, Abdulahu).

Licna imena na -a (i. i m.)uglavnom imaju vokativ jednaknominativu: Marija!, Nikola!, Lu­ka l , Marta!, Olga!, itd. Nastavak-0 dobijaju dvoslozna imena s du­gouzlaznim akeentom, kao Mara,Lj ilja, Goea, Boia, Zika itd. (Mara!,Ljiljol itd.). Imena na -ica dobijajuu vokativu zavrsetak -e: Miliee,Daniee itd. Za muska imena kaoPeriea, loviea, Radojiea gramaticaripropisuju vokativ jednak nominati-

194

vu, alije i tu mnogo obicniji nasta­yak -e: Periee, loviee itd.

voki-toki (od eng!. walkie-talkie): netoki-voki.

Volga, na Volgi.

volt, gen. mn. volta i volti.

volja za nesto (npr. volja za rad), ali iza neCim.

Vorcester pogresno um. Vuster (v. to).

Vomer braders (Warner Brother!))iIi skraceno Vomer. Ne treba pisati"Vorner bros" jer je Bros. samoskraceniea od Brothers.

votka, dat. votki.

VOZILA: v. MARKE.

void: malim slovom prema P.

Vranjska Banja. V. BANJE.

vrapcji i vrapciji (drugi oblikje laksiza izgovor).

vraiji (bolje) i vraiiji.

vrci: v. vditi.

vremenom. Bolje s vremenom, npr."Gradovi se s vremenom menjaju","S vremenom je postajao sve raz­drailjivij i" i s1.

vremenski period: prva rec je su­visna.

vreti (ne vriti); vrim, vris, oni vru;radni pridev vreo, vrela (ekavski iijekavski) iii vrio, vrela (samoijek.). lednako se menjaju i slo­zenice provreti, uzavreti itd.

195

Vrhnika, u Vrlmiki.

Vrhovcc, Vrhovca (ne Vrhoveca): v.-ec.

vrhovnik: malo v. Up. poglavnik.

vrlo i veoma podjednako su dobrilZraZI.

Vrnjacka Banja. V. BANi£.

vrstan, vrsna, vrsno.

vrSilac (ne vrSioc), mn. vrSioci,vdilaca.

vrsiti, vrCi (zito). U novije vreme upo­trebljava se s istim oblicima kao iglagol vrSiti (= obavljati); po stari­joj promeni infinitiv glasi vrCi iIivreCi (ijek. vrijeCi), sadasnje vremevr,l;em, vr§es, oni vrhu, zapovedni

Vus\cr

nacm vrsi, vrsimo, vrsite, radnipridev vrhao, vrhla, trpni pridevvr,l;en. Isto i slozeni glagol ovrCi,ovreCi (ijek. ovrijeCi) odnosnoovrsiti.

vrsiti (= obavljati). Treba izbegavatiupotrebu glagola vr,i'.;iti, izvditi,izvr,l;avati sa imenicom tamo gde seisti pojam moze oznaCiti posebnimglagolom: umesto vrSiti pregledbolje je pregledati, um. vrsiti za­menu - zamenjivati itd.

vruc, vrilcl, najvrilC'i.

vucji (bolje) i vUl'iji.

Vuster (Worcester), ne Vorcester;vustersir(ski) sos (Worcestershiresauce).

z

z u spanskomjeziku uvek se izgovarakao s, ali se kod nas u mnogim ime-

. . ..l1lma prenosl prema plsanJU, npr.Zapata, Zamora, Alkazar, Lazariljo,Somoza, Gonzaga. Novi P je tran­skripciju saz propisao kao normal­nu. osim ispred bezvllcnog suglas­nika. npr. Velaskez (Velazquez),Kusko (ClIZCO), i u onim imenimagde je "uslo u obicaj s", npr. Sara­gosa (Zaragoza), Pansa (Panza).Vidi i -ez.

U italijanskom z se nekad izgo­vara kao C a neki put kao odgo­varajucu zvucni suglasnik (slivenod~); posto ovog drugog glasa nemau sh., 1110ra se uvek prenositi kao c:Enco (£I1Z0). Macini (Mazzini),Manconi (Manzoni), Cavatini(Zavattini), Katancaro (Catanzaro)itd. Zbog slicnosti s odgovarajucomnasom recju neki put bi se moglaprihvatiti i transkripcija z: Gazeta(Gazzetta), Zefireli (Zeffirelli).

za. U sh. se predlozi ne mogu upotre­bljavati uz glagol u infinitivu: sto-

ga su pogresni svi spojevi kao "Toje za poludeti" (treba: To je da covekpoludi), "To je za ne verovati" (tre­ba: To je neverovatno), "Je Ii burekza ovde iii za poneti" (treba: iii ganosite i sl.) V. nadati.

Pogresan je predlog, padez ilioboje u spojevima kao sklonost zarasipanjem (treba: ka rasipanju),pritisci za povecanjem cena (tre­ba: za povcC'anje cena iii da scpovecaju cene), re§enost za pro­menama (treba: da se ostvare pro­mene i s1.). Vidi: volja; zahtev.

Bezrazlozno su pojedini grama­ticari osudivali upotrebu predlogaza uz glagole kretanja, npr. "Sutrapolazim za Skoplje", "Ova roba ideza Italiju".

zai protiv, za iii protiv nije dobroispred imenice: zo i protiv moder­nizac[je, za iii protiv strucnog obra­zovanja (treba: za modernizacijll iprotiv nje. za strucno obrazovanjeiii protiv njega). Ispravno je u

197

priloskoj upotrebi (bez imenice),npr. "Ima glasova za i protiv","Jestc Ji za iii protiv". Up. sa i bez.

zabadava.

zabavnomuzicki (koji se tice zabavnemuzike); zahavno-muzicki (zabav­ni i mllzicki). V. SLOtENl PRI­DE VI

zahelcska: kao beleska (v. to).

zabiti: zabij, zabijmo, zabijfe.

zablesnuti (ekavski), zahljesnufi(samo ijck.). V. blesak.

zaboga; za hoga miloga.

zacclo.

zaccniti sc (od smeha, placa, kaslja) izacenuti se; zacenim se, oni se

. .zacenc 1 zacenem se, Oill se zacenu.

zacrtati u metaforickoj upotrebi nijepogrdno, ali ga treba umerenoupotrebljavati, jer su izrazi kaozacrtana linija, zacrtane smernice,zacrfani putevi razvoja i s1. postalisablon 11 odredenim vrstama po­litickogjezika.

zacviieti, zacvileo, zacvilece, ijek.zacviljeti, zacvilio, zacviljela: nezacvilit i.

zacas; za casak.

zacauriti se, obicnije nego zaea­huriti se.

zacetak, mn. zaeeci.

zacuditi: v. eudi me.

Zi\GRADA

zacudo; za eudo veliko.

zadatak, mn. zadaci.

zadavati: zadajuci, l1e zadavajui.:i. V.i: ZAPOVEDNl NACIN.

zadnji u znacenju poslcdnji nijepogrcSno: nastalo je normalnimprosirenjem prostornog znacenja(ono sto je zadnje u nekom redu is­tovremeno je i poslednje pri broja­nju). Kako je pokazao M. Ste­vanovic, takva upotreba pridevazadnji srece se kod mnostva dobrihpisaca, od Vuka i Danicica pa donasih savremenika.

zadnjonepcani.

zadugo; za dugo vremena.

zadevica. Pravilno bi bilo zadevica(ekavski) odnosnozacijevica (ijek.),ali je oblik sa if mnogo obicniji i uekavskim i 11 ijek. krajevima (nalazise i kod Vuka i u recniku JAZU).

zagasito-: V. BOJE.

zagonetka, dat. zagonefki i zagone­ci, gen. mn. zagonetaka (bolje negozagonetki).

zagovarati (nesto): upotreba u zna­cenju zastupati, braniti, zauzimatise za (nesto) nije uobicajena koddobrih stilista. CeSca je imenicazagovornik (necega) - ko se zauzi­rna za nesto, branilac, pristalica.

ZAGRADA. Znak interpunkcije koj ise odnosi na tekst u zagradi stavljase i sam u zagradu, npr.: "Pedagozi

zagrcbati

se zale da televizija (zar sarno ona?)odvraca mlade od citanja." - "Za­htevali su (u aprilu!) da se pojacagrejanje." Tacka se stavlja u za­gradll samo ako je i eela receniea unjoj, npr.: "Od pristanista do eentrastigli smo za 35 minuta! (Autobusna istoj rclaeiji putuje preko dvasata.)" U protivnom tacka dolazivan zagrade, npr.: "On kaze da Sllvozila bila u kvaru (to je istina)."

Uglaste zagrade [ 1 upotreblja­vaju se u naucnim i kritickim tek­stovima kad zelimo u eitirani tekstda ubaeimo sopstvene napomene,dopune iii ispravke. Isti znak sepredvieta za slucaj zagrade u zagra­di, ali takva upotreba nijc mnogorasprostranjena, i P savetuje da jeumesto dva para zagrada bolje isko­ristiti zareze, ertc, iii izmeniti sklopreceniee.

Receniea "mora ostati gramatickipravilna i kad se izostavi zagradenitekst" (P tacka 205 a): stoga supogrcsne receniee kao "On trosimnogo (ali svoje novec) i niko nemaprava da nad njima bdi ida ga zatoprekoreva", gde je umesto zagradatrebalo staviti zareze iii erte.

zagrebati i zagrepsti (v. grebati).

zagrizcn, u znaccnju zadrt, okoreo,/anatican, normalno se upotreblja­va u knjiz. jeziku. Drugo je zagri­zen, trpni pridev od zagristi (npr.zagrizena jabuka).

198

zahtcv za neCim (npr. zahtevi zapravednijom raspodelom) danas jesvc cesca konstrukeija (po ugleduna imenieu zelja), ali je pravilnijezahtev za ne§to, zahtevi za pravilni­ju raspodelu.

zahvaliti, zahvaljivati, ne: zahvalitise, zahvaljivati se (osim kad znaciodreCi se, npr. "Zahvalio se na casti,predlazuci da mesto nj ega UZll1U

nekog mladeg").

zahvaljujuci. Stilski je neprikladnoupotrebljavati ovu rec za negativnepojave (zahvaljujuCi nesta§ici, zah­valjujuci slabom zdravlju, zah­valjujl/Ci kritikama i s1.): treba recizbog, usled, pod dejstvom itd.

zahvatati, bolje nego zahvacati.

zainat.

zaintrigirati (prema franeuskom)maGi pobuditi radoznalost, zago­licati, kopkati.

zajahati, zajasem (ne zaja§im) , onizajasu.

za kad(a) (sarno odvojeno, prerna P).

zakasniti, zakasnio sam, ali kaopridev zakasneli, zakasnela, zakas­nelo (npr. zakasnele rcforme i s1.).

zakazati: u spojevima kao urc(laji suzakazali, zakazala je organizacijapasla i s1. bolje je upotrebiti izne­vcriti, izdati, pokvariti se, otkazatiposlusnost.

199

zakljucak i zakljuciti upotrebljavajuse Ll politickom recniku pogresnokao da znace odluku, uz izostavlja­njc pojma treba. Npr.: "Donet jezakljucak da se ogranici radnovremc" umesto: "Doneta je odlukada se ogranici ... " iii: "Donet jezakljucak da treba ograniciti ..."."Zakljuceno je da se krivci pozovuna odgovomost" umesto: "Odlucenoje da se krivci pozovu..." iii: "Za­kljuceno je da krivce treba pozvatina odgovomost".

ZAKONI. Prema ostem pravilu zanaslove (v. NASLOVI), nazivi za­kona i drugih pravnih akata pisu ses vclikim pocetnim slovom prve reci,npr. Zakon 0 upravnom postupku.Nije reseno kako treba pisati nazivezakonskih predloga, koji pocinjurccju naert, prednacrt, predlog i s1.U praksi se i tu najcesce pise velikosamo prva rec (npr. Predlog zako­no 0 osnovnom obrazovanju), madaima argumenata i u korist pisanjaprerjlog Zakona... odnosnoPredlogZakona...

zakonomcran, zakonomernost: ru­sizmi koji se najcesce mogu zame­niti nasim recima zakonit (zakoni­tost), redovan, pravilan itd.

zakratko.

zakutak, mn. zakuci.

zalagati se, zalazuci se (ne zala­gajuCi).

zapadna

zaliha, dat. zalihi (P dopusta izalisi).

zalistak, zaliska, mn. zalisci, zalista­ka (na biljci; u srcu); zalizak, zolis­ka, mn. zalisci, zalizaka (deo kose).

zaliti: zalij, zalijmo, zalijte.

zalog i zaloga.

zamalo (u znacenju: umalo, samo §tone, uskoro iii za kratko vreme), ali:za malo vremena, za malo novcaitd.

za me (= za mene).

zamerka, dat. zamerei.

zametak, mn. zamed.

zamnom.

zanavek.

zanemarujuci kao pridev (,,Ima raz­lika, ali su zanemarujuce", "uzanemarujucim kolicinama") po­gresno je, treba zanemarljiv.

zanemeti, zanemeo, ijek. zanijemje­ti, zanijemio, zanijemjela. Oblikzanemiti "uCiniti nemim" ne upotre­bljava se. V. -iti.

zaneti: v. -neti.

za nj (= za njega).

zapad: v. STRANE SVETA.

zapadna (Zapadna) Evropa, zapad­noevropski; Zapadna Morava; Za­padno rimsko carstvo (P dopusta iZapadnorimsko carstvo). V. GEO­GRAFSKA IMENA.

zapaljcnjc

zapaljenje, ne zapalenje; zapaljenj­ski (ne zapaljenski).

zapeta je rusizam, kao i tocka (v. to).Pravopisom iz 1960. usvojenje ter­minzarez, koji je danas definitivnoprihvacen u skolama, pa nema ra­zloga za vracanje na zapetu.

zaplitati, zaplicem i zapletati, za­pldem.

zapodenuti, rede zapodeti i zapodes­ti: zapodenem, zapodenes itd.;zapodeo, -la, zapodeven, zapode­nut i zapodet.

zaposlen, zaposlenost, zaposlenje i(retko) zaposljen, zaposljenost,zaposljellje.

ZAPOVEDNI NACIN (imperativ).Glagoli koji u 1. lieu sadasnjeg vre­mena imaju zavrsetak -ijem (npr.pi/em, ubijem) imacej u sva tri ob­Iika zapovednog nacina: pij, pijmo,pijte, ubij, ubijmo, ubijte. Tako istoipopij, (napij, otpij itd.), bij (sabij,izhi), prcbij, prabij, nabi), zabijitd.), kri} (otkri), pokri), sakrij itd.),.iii) (sa.~ij, zasij, prisi) itd.), Ii) (ulij,doli), odlij, dij itd.), savij (pre vi).zavij, navij, uvij, odvij itd.), brij(obrij, izbrijJ i drugi. Pogresni suobliei kao ubi, popi, obri se, sasite,dolite itd.

Kod ostalih glagola sa glasomj uosnovi oblik imperativa zavisi odduzine vokala koji se nalazi ispredtogaj u sadasnjem vremenu. Ako je

200

kratak, zapovedni nacin zavrsavacese na -j, -jmo, -ite: braj, brajmo,brojte (tako i: izbraj, prebraj itd.),kroj (prekroj, itd.), laj, podoj,pradaj (od pradati), zadaj (od za­dati), itd. Ako je vokal u sadasnjemvremenu dug, nastavei zapovednognacina bice -ii, -jim0, -jite: gaji,gajimo, gajite; taji, zataji, bleji,prodaji (od pradavati), zadaji (odzadavati), itd.

V. i pojedinacne glagole.

zaprega, dat. zaprezi.

zapreka, dat. zapreci.

zaprepastiti: zaprepascen, -scenosti zaprepa,~ten, -stenost; zapre­pascenje i -stenje; zaprepasCivati izaprepastavati.

zaprSka, dat. zapr,~ci.

zarana (prilog).

zardati (ne zahraati).

zaredom kao prilog (npr. triput zare­dom) najbolje je pisati sastavljeno,mada ga PR ne beldi.

ZAREZ. Od svih znakova inter­punkeije zarez ima najraznovrsnijui najslozeniju upotrebu, koja sesarno manjim delom moze podvrg­nuti strogim pravilima. Osnovl1onacelo je da se zarezom odvajajureceniee iii delovi receniea ako senjima iznosi nesto posebno, naknad­no dodato, a da se zarez ne stavljaako su smislom tesno vezani za os-

201

tali deo teksta. Tako npr. "Bio jedan, kad su Ijudi na poslu" (= a da­niu su Ijudi na poslu); "Bio je dankad su Jjudi na poslu" (= bio je radnidan). - "Mi cemo, prema tome,odrediti troskove" (= Mi cemo, dak­Ie ...); "Mi cemo prema tome odre­diti troskove" (= na osnovu togacemo ih odrediti). U mnogil11 slu­cajevima zarez se moze ali ne moraupotrebiti, zavisno od toga kolikoisticel110 vezu s ostalim delom tek­sta: "U Americi(,) bez sumnje(,)rade drukcije." - "Vreme prolazi(,)a ti si i dalj e bez stana."

Redovno se zarezom odvaja vo­kativ: "Dejane, pobogu, sta to ra­dis?"' -- "Sedi, prijatclju!" - "Vi to,deco, ne mozete ni zamisliti." Ta­kode je zarez obavezan posle rece­nica u inverziji, tj. kad zavisnarccenica dolazi pre glavne: "Kadnam jc to rekao, zaprepastili smosc" - "Sta si trazio, to si i nasao."- "Ne znajuci sta da radi, obratiosc policij i."

ZAREZ ISPRED "KOJI" pise se uonim slucajevima kad odnosnarccenica pruza dopunski podatak 0

prethodnoj imenici, nicim ne suza­vajuCi njeno znacenje, npr.: "Polja­ci, koji su vekovima bili pod tudomvladavinom, znaju sta to znaci."­"Kriza se pogotovu oseca u operi,koja zahteva vece izdatke." U tak­vim sluc'lievima uvek se moze iska­zati isti sl11isao pretvarajuci recenicu

ZAREZ ISPRED ..NEGO"

sa koji u nezavisnu recenicu ("Po­ljaci znaju sta to znaci: oni su ve­kovima bili ..." itd.).

Zarez se ne sme pisati kadarecenica sakoji ogranicava znacenjeprethodne imenice, npr.: "U roma­nima koje je objavio posle 1860.pustolovni duh ustupa mesto mcdit­acijama" (= same u tim, ne i u ra­nijim romanima). - "Posmrtno cebiti odlikovan policajac koji se go­lim rukama bacio na atentatora"(samo taj policajac), itd.

Isto vazi i za odnosne recenicekoje pocinju saciji, kakav, §to, gde:sa zarezom "Oni ne mogu racunatina naftu, cija ce nalazista uskoro bitiiscrpljena" (= ani ne mogu racunatina nattu. Njena ce nalazista ... itd.);bez zareza "Roditelj i Cija se decavracaju sa zimovanja treba da dodupred skolu" (samo ti roditelji), "Me­sto na Jadranu gde ce se odrhtitumir zasada nije poznato" (samoto mesto), itd.

ZAREZ ISPRED "NEGO" i dr. Pre­ma clanovima l87e(2) i 191 c(5)Pravopisa, ispred nego i vee ne pisese zarez ako prethodi neki kompa­rativ iii izraz ne sarno: "On se bo­lje spremio nego ostali", "Izgubioje ne samo te beleske vee i sve licneisprave", "Gomile otpadaka nesame sto ruzno izgledaju nego su istetne po zdravlje". U drugimslucajevima ispred veznika suprot­nog znacenja (nego, vee, a, ali, a

zarzali

kamoli) moze se pisati zarez, npr."To nije bio onC) nego njegov brat","Nije bio na CetinjuC) vee u Beeu","Ti si krivC) a ne on", "Zadatak jetehkC) ali ne i neostvarljiv". Neeese pisati zarez u spojevima kaojedna ali vredna, mlad a iskusan,gde se ceo izraz oseea kao jednacelina.

zarzati (ne zahrzati).

zasad(a) (sastavljeno, prema P, uznaeenju privremenosti, npr. "za­sad(a) se dobro drzi"; odvojeno, zasad(a) , kad znaei namenu, npr."nesto za sad(a) a nesto za kas­nije").

za se (= za sebe).

zasclak, zaseoka i zaselka; mn.zaseoci i zaselci: zaselaka.

zasigurno (= svakako, bez sumnje:tako u rceniku Matice srpske, madaga pravopisni priruenici ne beleze).

zaspati: sadasnje vreme je zaspim,zaspiL. oni zaspe, ne zaspem,zaspd.. (sto su obJici od glagolazasuti=zatrpati). Pojedini grama­tieari ipak smatraju da u 3. lieu nmo­zine treba dopustiti i oblik zaspu,zbog veJike rasprostranjenosti.

zastalno (prema PR; obienije je zastalno).

zasukati, zasucem, oni zasucu; zasu­Ci, -Cimo, -Cite (promena kao vikati,vicem). Gramatieari ne dopustaju

202

oblike zasuci, zasucimo, 0111 za­suku.

zasvagda.

zasiti: zasij, zasijmo, zasijte.

zatamneti i zatamniti: kao potamne-ti (v. to) i potamniti.

zatim (= potom), ali: "Ja za tim ne bihzalio".

zato (= stoga, otuda); za to (npr.:"Nisam kriv za to"; "Svi smo za toda se rad nastavi"). Nije dobar spojzato jer: treba zato sto iIi sarno jer.Ne preporueuje se ni zato da: um."Kazem to zato da se ne brineteuzalud" bolje je "Kazem to da sene biste uzalud brinuli".

zatrti: kao satrti (v. to).

zatrudncti, zatrudnela. zatrudnece,ijek. zatrudnjeti, zatrlldnjela. Nezatrudniti.

zatvoreno-: v. BOJE.

zauvek.

za uzvrat CPR dopusta i spojeno pisa­nje, zallzvrat).

zavidan, pored toga sto znaei "kojiizaziva zavist iIi divljenje", "pri­liean", "nesvakidasnji" (npr. zavid­na veliCina, zavidan lIspeh), mozebiti i sinonim za zavidljiv (zavidancovek). Pogresno se primenjuje nanegativne pojave, npr. "Ispoljili suzavidnu kolieinu neznanj a".

zavijutak, mn. zavijllci.

203

zavisan (koji zavisi od nekoga, ne­cega); ne zavistan, osim kad znaciZClvidljiv.

zavrsetak, mn. zavrSeci.

zaziveti: prvobitno znacenje je po­ziveti, ostati dugo u zivotu. U nasemvcku prvi put je zabelezeno znacenjepoceti ziveti, a odatle i razviti se,uhvatiti korena i sl. U politickomrecniku poslednjih godina takvaupotreba se rasirila do te mere da jepostala moda koju dobri stilisti izbe­gavaJu.

zbirka, dat. zbirci.

zbiti: zbij, zhijmo, zbijte.

zbrda-zdola.

zdesna, ne s desna.

zecji (boljc) i zeciji.

zejtin, ne zeitin. U knjiz.jeziku trebadati prednost reCi ulje.

zelembac, ne zelenhac.

zeleneti se, zeleneo se, ijek. zelenjetise, zelenio se, zelenjela se. Glagolzeieniti "ciniti zelenim" gotovo senikad ne upotrebljava. V. -iti.

Zeleni kontinent (Juzna Amerika).Up. Crni kontinent.

Zcmaljac iii Zemljanin (stanovnikplanete Zemlje). Up. Marsovac.

zemlja: s velikim Z kao naziv plane­te, as malim u znacenju tlo i u svimostalim znacenjima. Primeri: dva­deset kilometara iznad zemlje, ali

ZNACI ZODIJAKA

sto hiljada kilometara daleko odZemlje; avion salje signale stanicina z~mlji, ali kosmicki brad saljesignale stanici na Zemlji; "U av­gustu rnnogi meteori padaju na Zem­lju", ali "Meteor je pao na zemlju uKanadi".

Raketa zemlja~zemlja, zemlja­vazduh, s crtom (ne crticom) bezrazmaka, prema P.

Zemlja izlazeceg sunca (Japan),Zemlja hiljadu jezera (Finska). V.GEOGRAFSKA IMENA.

zen budizam (v. CRTICA 4).

Zenica, zenicki, Zenicanin (i Ze­nicak), Zenicanka (i Zenickinja).

zgoditak, mn. zgodici.

Zimbabve: u nedostatku boljihmoguse upotrebiti oblici zimbabveanski,Zimbabveanac, -anka.

Zimerman (Zimmerman), Zineman(Zinnemann), sa Z ako su americkaprezimena.

zimus: v. -so

zlosrecan i zlosretan.

Zmaj Jova, Zmaj-Jove, Zmaj-Jovinitd. (crtica neobavezna); Jovan Jo­vanovic Zmaj (uvek bez crtice).

zmijolik.

ZNACI ZODIJAKA nisu normiraniuP, ali posta imaju svojstva imena,treba ih pisati velikim slovom, npr.Lav, Devica, Strelac, Vaga itd.

znacaj an se cesto pogresno upotreb­[java mesto znatan, npr. "Utrosenasu zanacajna sredstva". Recenica"Javile su se znacajne razlike" biceispravna ako se htelo reci da su raz­like vazne iii da nesto posebno zna­ce, ali ne i ako se mislilo na znatne(prilicne, osetne) razlike. Na istinaCin, beznacajan (nevazan) trebarazlikovati od neznatan (sitan).

znacka, dat. znacki; gen. rnn. zna­caka i znacki.

ZNAK PITANJA: v. UPITNIK.

Zodijak (veliko Z). V. ZNACI ZODI­JAKA.

204

zoolog, zoologija, zooloski; zooloskivrt (s velikim Z kad je naziv od­redene ustanove); zoo-vrt, zoo (neZOO).

zreti (= sazrevati): zrem, zres, oni zru,a takode zrim, zris, oni zre; zreo,zrela (ekavski i ijekavski) i zrio,zrela (sarno ijek.). Jednako se me­njaju i slozeni glagolisazreti, dozre­ti, itd.

zubatac, zubaca, rnn. zubaci, zuba­taca.

zverka, dat. zverki, gen. mn. zverki.

zvizdukati, zviiducem (pored zviz­ducem, sto je fonetski pravilnije alineuobicajeno).

v

Z

ialibozc (prilog).

zalilae (ne ialioe), rnn. ialioci, iali­loca.

ialopojka, dat. ialopojei, gen. mn.::olopojki.

Zana (Jeanne, fro Z. ime) bolje negoZan, da bi se razlikovalo od muskogZan (Jean). V. -e (FRANCUSKO).

iandar i iondarm.

iaoka, dat. iaoei, gen. mn. iaok6(rctko iolaka).

Zarkoervcn (sastavljeno).

iar-ptiea.

zbun (danas retkodibun).

zdcrati, iderem; naiderati se, naide­rem se; preiderati se, preiderem se.Ne smatra se pravilnim idrati,naidrati se. Oblik idreti (ij ek. idri­.feti) uglavnom se cuva jos sarno uslozenici proidreti (v. to).

zcga, iegi i iezi.

zeludae, ieluea, mn. ielud. iell/da­ca.

zeljezara, ieljezo, ieljeznica, ieljez­nicki itd. ijekavski su oblici: ekav­ski je ielezara, ielezo, ieleznica,ieleznicki itd.

zena borae, iena astronaut itd. (bezcrtice).

zeniti (se): v. oieniti.

zenka, dat. ienki, gen. mn. ienki.

Zenmin zibao, Zenmin zibaoa, Zen-min zibaou (bolje nego iibaa,iibau).

ZENSKA IMENA sa zavrsetkom nasuglasnik, prema clanu 103 e Pra­vopisa, mogu ostati nepromenjenaiii se menjati kao da se zavrsavajuna -a: Kannen, Karmene, Kanne­ni, Karmenin itd. Kod rnnogih ime­na kao Nives, Ines, Ingrid, Liv, Pi­lar itd., a posebno kod engleskih kaoDzin (Jean), Seron (Sharon), Meri­lin (Marilyn) itd., najbolje je izbeCipromenu po padeZima. Up.: -e,FRANCUSKo.

ZENSKA PREZIMENA

ZENSKA PREZIMENA. Oblici kao"Simiceva" od pocetka naseg vekaupotrebljavali su se za neudate, a"Simicka" za udate zene. Danas senastavak -ka sacuvao samo u fami­lijarnoj upotrebi, pa se mora reCi"Simiceva", "Tacerava", itd. uko­liko se ne navodi licno ime. Nijedobra "Seles je pobedila" i sl. V. i:IME I PREZIME.

ZENSKI OBLICI za nazive zani­manja i polozaja cesto nedostaju, iiisu nepogodni zbog familijarnogprizvuka (ministarka, .~ef(ov)ica,

ambasadorka itd.). Tamo gde pos­toje, npr. predsednica, urednica,saradnica, Citateljka, prevoditeljka,lekarka, nema razloga da se za zenuupotrebljava m. oblik (predsednikitd.). Posebno treba paziti da nedode do gramatickog neskladaizmedu imenice i glagola: umesto"Ministarje izjavila..." treba naves­ti ime i prezime doticne zene-mini­stra. Umesto premijer iii ncpri­kladnog premijerka, moze se recipredsednica vlade.

zetelac, ne ieteoc; mn. ieteoci, iete­laea. V. -ioe; -(lOC.

zeti (ne injeti). Ostali obliei kao kodglagolapoinjeti (v. to).

zidak, iitka, iitko; iitkiji, najiitkiji iiidi, najiidi.

zigolo, iigoloa.

zilavka, dat. iilavci i iilavki.

206

ziri, iirija, mn. iiriji.

ziro-racun (neobavezna crtica: v.CRTICA 3).

Ziskar je osnovni deo u dvostrukomprezimenu Ziskar d'Esten (Giscardd'Estaing); ako se ne uzima punioblik, upotrebljava se samo Ziskar,a nikada samo D'Esten.

ZIVOTINJSKA IMENA pisu se svelikim pocetnim slovom ako pred­stavljaju vlastito ime odredene zivo­tinje (Sarulja, Zelenko, Brundo,eule, Fifi, Belka itd.); ako su upo­trebljena samo kao oznaka za boju,pasminu i sl. pisu se malim slovomUarulja, zelenko, rundov, i1leaitd.).

zleb (ne iljeb); ijek. ilijeb.

zlezda (ne iljezda); ijek. ilijezda.Pridev ilezdani (ijek. iljezdani) iiiilezdni (ijek. ilijezdni).

zmigavac i migavac.

Zode (pOli. Jorge), ne Zorge.

zuljiti, iulje ga ruke, iuljile su ga rukei iuljati, iuljaju ga, iuljale su gao

Zupancic (Oton): nije opravdanoZupancic, mada ga PR tolerise kao"tradieionalno".

zurka, dat. iurki.

zuteti se, iuteo se, ijek. iutjeti se, iu­tio se, iutjela se. Retko se upotreb­Ijava glagoliutiti, "Ciniti zutim". V.-iti.

207

zvakati bi prema fonetskirn zakonirnatrebalo da irnaivacem, ivaces, dokbi ivacem, ivacd bilo od oblikaivatati. U praksi su danas ostalisarno oblici ivakati, ivacem, iva­cd. Up. zviidukati.

Zvakati

За оне који још увек нису сигурни

како се шта пише:

x Велика и мала слова

x Састављено и растављено писање речи

x Интерпункција

x Правописни знаци

x Скраћенице

x Писање туђих речи

ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА

Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:

а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;

б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;

в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;

г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;

д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;

ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;

е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;

ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;

з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим.

и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;

ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;

к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;

л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера;

љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.

Великим почетним словом се пише:

а) прва реч у реченици:

Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.;

б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима:

Ал' говори Муса Арбанаса:

"Приђи, Марко, не замећи кавге,

ил' одјаши да пијемо вино...";

в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:

Драга мама,

Твоје писмо сам примила тек јуче иако...

Или

Драга Љиљо!

Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...

Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише:

Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...

Малим словом се пише:

а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења;

а пример:

"Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";

б) наставак реченице после управног говора, на пример:

"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.

"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;

в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.:

новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;

г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:

Основној школи "Ј.Ј. Змај",

Обавештавамо вас да је...

САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ

Састављено се пишу:

а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;

б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);

в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);

г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:

- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;

- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;

д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;

ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;

е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.

С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;

б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;

Растављено се пишу:

а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;

б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;

в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?

ИНТЕРПУНКЦИЈА

У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.

Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.

Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.

Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Зарезом се одвајају:

а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;

б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;

в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;

д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;

ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;

е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;

ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;

з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;

и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

Тачка и зарез се употребљавају:

а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;

б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

Две тачке се се стављају:

а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;

б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";

б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пројатељ".

На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!

Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.

Црта се пише:

а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:

- Ко је то био? - Упита мајка.

- Мој друг.

- Зашто га ниси позвао унутра?

- Журио је - промрмља Милош.;

б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.

ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава:

- иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;

- иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:

О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.

На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.

На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу:

- између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". На пример:

Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде".

Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:

- уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:

Предлози су: код, поред, у, са...

Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".

г) црта се као правописни знак употребљава:

- између бројева уместо предлога до, нпр.:

Купи 10 - 15 килограма кромпира.

Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.

Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.

- између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:

Пут Београд - Ниш има велики привредни значај.

- између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица "Црвена Звезда" - "Партизан" је увек најзначајнија утакмица која се игра.

д) цртица се као правописни знак пише:

- између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;

- при растављању речи на слогове на крају ретка;

- у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:

150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;

- између скраћеница и наставка за облик, на пример:

Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ђ) заграда као правописни знак:

- служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:

Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.

- ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.

е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?

ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:

химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.

- знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.:

твојега > твоега > твоога > твога;

- знак < се чита "постало је од", нпр.:

црњи < црн -ји; јуначе - јунак –е

и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:

Сâм сам то увидео.

Дошао је да дâ оглас.

ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.

СКРАЋЕНИЦЕ

У српском језику постоје две врсте скраћеница:

I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:

а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:

бр. (број) тзв. (тако звани) ж.р. (женски род)

уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности)

стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:

m (метар) g (грам) USD (амерички долар)

cm (центиметар) t (тона) EUR (евро)

km (километар) l (литар) JPY (јапански јен)

kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта)

mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар)

Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.

в) Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.:

ВПШ - Виша пословна школа

УН - Уједињене нације

ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.:

Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.:

Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.

Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.

ПИСАЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

У српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др.

У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.

За писање позајмљеница постоје утврђена правила:

I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају:

астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.

II У писању речи из живих језика има мало разлика.

а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.

б) Туђа властита имена пишу се различито:

* изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;

* онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;

* фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.

в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.