• Речник јвзичких недоумица И в а н а К л а ј н а в и ш е од д в а д е с е г 1одина п р е д с т а в њ а с в а к о д н е в н и с а в е ж и к с в и м а ко ји н а с т о -је д а п р а в и л н о г о в о р е и п и ш у .

• О д а б р а н и су о н и и з р а з и , о б п и ц и и к о н

с т р у к ц и ј е ко ји с т в а р н о з а д а ј у т о ш к о Н е у

ј е з и ч к о ј п р а к с и н а ш е г д о б а .

• Речник се не о г р а н и ч а в а на п р а в о п и с и

и з г о в о р , н е г о се б а в и и п и т а њ и м а

з н а ч е њ а , г р а м а т и к е и у п о т р е б е р е ч и .

• П о с е б н о су к о р и с н и п р и м е р и к о ј и г.е о д н о с е на п и с а њ е в е п и к о г и мал01 с л о в а , с а с т а в ш е н о г и р а с т а в љ е н о г п и с а њ а речи и л и т р а н с к р и п ц и ј у с т р а н и х р е ч и и и м е н а .

• Р е ч н и к у к а з у ј е и на ф р а з с о л о ш к е и з р а з е К О Ј И нису у д у х у нашег ј е з и к а . а с в е ч е ш ^ е се к о р и с ге (нпр . назвати 1еле-фоном. ожени/и девојку), ими на п о г р е ш н у у п о т р е б у п р е д л о г а и нрилог а (нпр . у вези писма, обзиром на и с л ) .

• П о с о б н а п а ж њ а п о к л о њ е н а је н о в и ј и м

р е ч и м а и и м е н и м а ко ја се ч с с т о ј а в љ а ј у .

• В е ћ и н а о д р е д н и ц а л а т а је у о б л и к у з а с е б н е р е ч и , а л и има и т а к в и х к о ј е се о д н о с е на п о ј е д и н и глаг, и п и с л о в о , на п о ч е г а к и л и з а в р ш е т а к р е ч и .

• И з в е с г ан б р о ј п о ј м о в а о б р а ђ е н је под о п ш гим н а з и в о м , к о ј и ј е ш 1 а м п а н н е л и к и м с п о в и м а .

• О в о , ш е с т о и з д а њ е , о б о г а м е н о је с п р е к о

о с а м д е с е ! н о вих о д р е д н и ц а .

РЕЧНИК ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА

СРПСКА ШКОЛСКА ^ЊИГА

МАЛА ЛЕКСИКОГРАФСКА БИБЛИОТЕКА

Уредник Вндак ГТсрић

МЛДА ЛЕКСИКОГРАФСКА Б И Б Л И О Т Е К А

Уредник Видак Перић

Издање приредпла Лнћелка Секулнћ

Рецснзенти Др Миодраг Игплтовић,

књижевник и педагог

Милида Шутвић, професор Земунске гимназије

15В^ 86-83565-12-2

© Сорупцћ*; аутор и Српска школска књига

!

Иван Клајн

РЕЧНИК

ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА Шесто. допуњсно н измсњсно нздање

СРПСКА Ш К О Л С К А ^ Њ И Г А Београд, 2004

{Уз пето издање)

'/есшс е.ас у мф0уишф( ЛаЛс уа уС^јОП? пч" о^фу л&асас, уа ла се •н.еЛа /ил, а/^сЛа/га м~м Иише />ЛаЛс алм- ањаЛс. ^Ж?у-../е/гун^еЛ гЛс/г /га//>^шаЛа ЛеЛ ууш. Нлер гсуа/ш уиЛека ЛвЈМааШа -к .иезиЛасша 17/гс^ссс/г у/1

у/Лам. Жјс1/'п,, Мфштш шгрхнаЛ, Ле/сс-Ло цењеп- « Лам г/1агш/ца па/исе Ј&ал*е.

/суи-г- /а паси/Ј&гсет, ШШб су ^аЛа у г/ске/?ес/' шЛом/. та ус Л/г/сузчсЛит ?/.а,у%?м/.Ла~ Ј5у.9<ски

/г&/у, Ш& /е Љшш /а цслу ш/гсуацу.

^/сг7/ш/аз/, гсЉ/г а ЦмсмемлоШ ~~

*б /а с/е мас. /г&ЛаиШ у/гж/сше Л&уге/е аки/ешнтн, усгге&а. ЈаШс пу-, су е/ег 6/1440., Г7/1*?17о//уг,у/еаг е/аља, иосе/мд наши.и, шшгуам шЛсаа/глш-ла и /7.псс/еШа/гг^.1ш, с/ас

Жмсу/г*аг, 3- /Т/њате/иЛ, см/ешт/Л ШМ9ШСШ/Ш, •и/гес/еШе {МгТу/лгбЛе ^{/гЈгу.е

НАПОМЕНА УЗ ПЕТО ИЗДАЊЕ

Ово је прво ћирилично издање Речника језичкнх иедоумица, по саставу једнако четвртом (1997). У односу на ранија издања додато је близу 500 нових одредница. а многе друге су прераћене н допуњсне. Избачене су одреднице које су се одпосиле нскључнво на хрватску варијанту.

Правописна тумачења усклаћена су с новим Правописом Матнце српске (1993). уз извесна мала одступања која су назначена као таква. За поједине речи и даље се упућује на Правопис из 1960. године (скраКеница П 60), будући да је он имао знатпо обимнији речник, а да су његова основна начела задржапа и у ноном Правопису.

НАПОМЕНА УЗ ШЕСГО ИЗДАЊЕ

У овом издању додато је око осамдесет кових одредница. У педесетак досадашњих одредница начињене су мање измене и допуне, а избачено је кеколико одредница које су изгубиле сваку актуелност.

О НАМЕНИ И УПОТРЕБИ РЕЧНИКА

Цкљ је овог речника да на пгто сажетнји н прегледннји начин помогне у тешкоћама и дилемама које се јпвл.ају при свакоднсвпом шражанању. Састављен је на основу постојеће норме и предлога шнетих у стручној лннгвистнчкој литератури. За разлнку од неких ранијих приручннка, речник се не ограничава на правопис и изговор, него се бави и питањима значења. граматике и употребе речи. Отуда нису снсгематски пописиване речи са одрећеним „тешким" гласовима (ч и А, х, ј и слично). мећу којима је подостл ретких и нспотребних, већ се тежило да се одаберу они нзрази, облицн и конструкције који стварио задају тешкоће у језичкој пракси нашег доба. Посебна пажња поклоЕћена је новијим речима и именнма која се редовно јављају у штампи. Акценти нису бележепи. будући да је њихово нормирање и теоријски и технички неизводљиво у приручпицима овог обима. Ијекавскн облнци даваии су само у опнм случајевима кад постојн колебање, или кад се у истом слогу јављају и друкчнјс обличке неизвесности.

Тип употребљених елова (обична, полуцрна, курзивна, црвена) нема везе с правилношћу или кеправилношћу поједине речи. За сваки облик треба сматрати да је добар уколико није друкчије речено.

Известан број појмова обрађен је под општим називом, који је штампан великим црвеним словима, нпр. ДАТУМИ, ГЕНИТИВ М Н О Ж И Н Е , ИМЕНА НАРОДА и сл. Већина одредница дата је V облику засебне речи, али има и таквих које се односе на поједини глас или слово. на почетак или завршетак речи. Стога, ако се у речнику не нађе одређена реч, треба потражити њен суфикс или завршни део: дерматитис под -итис, купрешки под -шки, иренети под -иети, итд.

СКРАЋЕНИЦЕ

в. — види геи. — генитив гр. — грчки дат. — датив еигл. — енглески ж. — женски изг. — изговара се ијек. - ијекавски итал. — италијански књиж. — књижевни лат. — латински м. — мушки мн. — множина пем. — пемачки /7 — Правопис срискога

Језика, приредили М. Пешикан, Ј. Јерковић и М. Пижурица. Ма-тица српска, Нови Сад 1993.

17 60 — Правопис срп-скохрватскога књи-жевиога језика, Нови Сад - Загреб 1960.

порт. — португалски ПР — Правописни реч-

ник (у Правопису из 1993)

ПР 60 - Правописни речник (у Правопису из 1960)

ср. — средњи сх. — срнскохрватски ум. — уместо уп. - упореди фр. — француски шп. — шпански

А

а, непостојано: в. НЕ-ПОСТОЈАНО а-

•л (ИМЕНА). Имена као Пера, Ива, Бора, Миша итд. мењају се као именице ж. рода на -а: од Пере, Пери, за Перу итд. У ијек. крајевима ова имена гласе Перо, Иво итд. и имају двојаку про-мену (в. -о). Фран-цуска мушка имена на -а боље је мењати као именице м. рода: Мара (МагсИ), Мараа (Мага1а), Марау (Ма-гаШ) итд. Ипак се за поједина имена уоби-чајила промена као у ж. роду: Дима, Диме, Дими, Димин. В. и ИМЕНИЦЕ МУШ-КОГ РОДА НА -а.

аа. Двоструко а јавља се у именима као Баас (в. то), Баал (фенички бог), Варла-ам (из средњовековне књижевности), „Хаа-рец" (израелски лист), Чаадајев (руски кн.и-жевник: неоправдано П 60 сажима ово име у Чадајев).

Абдулах: в. ВОКА-ТИВ.

аболирати значи укниу-ти, аболиција је уки-дање. Могу се односи-ти на судски поступак или пресуду, али не на човека. Није добро „био је аболиран" уместо „био је осло-бођен пресуде".

Абориџини (не Абори-цани: енгл. Абопр-пез). Потребан израз, под условом да се не употребљава као за-једничка именица уме-сто урођеиик или староседелац, него с великим словом као националко име аус-тралијских доморода-ца.

АВС: в. Еј-Би-Си. Авар и Аварин: мн.

Авари. Авганистак, итд.: в.

А фганистан. авио-карте, авио-меха-

ничар, авип-саобраћај итд. У неким речима, нпр. авиофлота, авио-иарк, П прописује са-стављено писање, „за-висно од обједињено-сти акцента и зна-чења".

АВНОЈ, АВНОЈ-а и Авној, Авноја; авној-ски, боље него авно-јевски.

ага и бег. За праве аге и бегове (историјске личности) титула се поеле имена пише с цртицом: Смаил-ага, Мехмед-ага, Ибрахим--бег, Гази Хусрев-бег итд. Ако се додаје само из поштовања или у шали, пише се састављено с именом: Авдага, Суљага, Оме-рага, Мехмедбег итд.

Агилар, Агире (шп. А%ш!аг, А^иГгге ).

агро- спојено: агро-комбинат, агротехни-ка итд.

ад (подземни свет), адски: боље хад, хад-ски.

адресант значи поши-љалац (писма и сл.); прималац је адресат.

адхезија, адхезиваи, ад-хезиони, адхерентан (не атх-).

аеро- увек састављено: аероклуб, аеромитинг, аерозагађење итд.

азбестни. Азија: Азијац, Азијка.

азијски (данас обич-није) и Азијат, Ази-јаткиња, азчЈатски (обично с призвуком примитивности. вар-варства и сл.).

Аиша и Ајша. ајатолах, мн. ајатоласи. ајвар, обичније него

хајвар.

ајде, ајд (без апостро-фа)- В. хајде.

Ајзеиштајн, не Ејзен-штејн. в. РУСКА ИМЕНА.

а камоли, акваријум и аквариЈ. Акира(Куросава, јапан-

ски редитељ): не Аки-ро.

акорд: ген. мн. акорда и акорада.

аксиом и аксиома. акт: множина је актови

у значењу „слика на-гог тела", актн у (ретком) значењу„чин, поступак", акти (м.) или акта (ср.) у значењу „списи". По-неки граматичари су без стварног разлога забрањивали облик акта, преузет из ла-тинског, захтевајући да се каже „ставити у акте" и сл.

актуелан, актуелност, обичније него актуа-лаи, актуалиост.

ала (аждаја, чудовиш-те) обичније и боље него хала.

алапљив не него ха-лапљив.

алатка, дат. алатки, ген. мн. алатки.

алва: в. х-алга, дат. алги, ген. мн.

алги и алга. Алексије. Руски патри-

2 ^—-^^----^—

јарх зове се Алексије I I , што је црквеносло-венски облик имена (у руском Алексии). Друго је Алексеј(Лл^-ксеи, руско народно име).

алиби (мн. алибиЈи) значи првенствено „доказ да се у време извршења кривичног дела окривљени нала-зио на другом месту". Проширено значење „изговор" или „оправ-дање" настало је у америчком енглеском и данас се пренело и у друге језике, али га строги стилисти не одобравају.

алијанса; Света алијан-са.

Алиталија (АШаНа, ваз-духопловна компани-ја): не Ал Италија.

алка (дат. алци, ген. мн. алки), обичније него халка; Сињска алка, алкар увек без х.

алко-тест (с цртицом према П).

ало и хало (телефон-ски позив).

алтернатива. Ову реч у начелу треба употре-бљавати само кад су посреди две могућ-ности, нпр.: „Друга алтернатива изгледа

нам прихватљивија". У реченицама као „Постоји још неколи-ко алтернатива", а поготову у споју „је-дина алтернатива", боље је употребити другу именицу: мо-гућност, решење, из-лаз, пут, или одскора популарни англицизам опциЈа.

алфа: алфа зраци, ал-фа честице (цртица необавезна); алфа, бе-та и гама зраци (без цртице). В. ЦРТИЦА

Аљехин (уобичајено, мада је руски изговор Аљохин).

ам, амајлија, амал, амам: в. х.

Амазонка, дат. Ама-зонки (у грчкој мито-логији), с малим а у значењу „ратоборна жена".

амбар, боље него хам-бар.

амерички: в. Индијан-ци.

амино-киселина, амино--група.

аморалан значи „коме недостаје осећање мо-рала"; није исто што и иеморалаи (поро-чан, покварен).

Амундсен, не Амунд-зен.

аналгезија, аналгетик; аналгетички (не аиал-гезичкн).

анали. Ова именица има само множину; погрешно је „анал" у укрштеним речима.

анализирати и анали-зоватн подједнако су добри облици.

ангажман: у преносном значењу (политички, друштвени а., а. писца и сл.) боље је рећи ангажованост или ан-гажовање.

англизам и англнцизам (реч или израз енгл. порекла).

Англо-Американци (= Енглези и Американ-ци); англо-амерички и англо-американски. Састављено писање Англоамериканци, ан-глоамерички, -икаиски допушта се кад је значење „Американци енглеског порекла".

Англосаксонци, аигло-саксонски. Поред ос-новног значења (нека-дашњи становници Енглеске), код нас и у другим европским језицима употребљава се и у значењу „на-роди енглеског је-зика".

аиглофон (који говори енглески), боље не-

го апглофонсш. Уп. франкофон.

Андалузија, андалуски (боље него андалу-зијски), Андалужанин, -анка (не Андалузи-јац, -ијка).

анђелски и анћеоски. анексија: глагол је

аиектирати. анкетнн одбор је израз

у политичком речни-ку, настао буквалним превоћењем францу-ског соттшшп а"еп-диеСе, Код нас треба рећи истражни одбор (фр. епцие1е значи ис-трага).

ансамбл, ген. мн. ан-самбала.

Антарктик, антарктич-ки.

Антверпеи (фламан-ски) и Анверс (фран-цуски) равноправне су варијанте, мада је код нас прва обичнија.

антедатирати и антн-датирати (ставити ра-нији датум од пра-вог).

анти- се пише састав-љено; антиалкохоли-чар, антиталенат, ан-тиисторијскн итд. С цртицом само испред имена (Антн-Дпринг) и испред поновљеног префикса, нпр. анти--антинуклеарцн.

антивладин в . међувла-ДИН-

Антихрист, с малим а у општем значењу „безбожник, невер-ник".

Антоап (фр. АШоше), не Антуан. в. -оа.

Антоанет(а) (фр. Ап-!оте!1е), Антонијета (итал. АМотеПа) и Антонела (итал. Ап-1опе11а). Не постоји име Антоанела.

Антонио, Антониом, Антониов (не -ијем, -и/ев): в. -иа

Анчица, Анчицин: в . -чица

ао и -о: в. САЖЕТИ САМОГЛАСНИЦИ-

-аоц погрешно, треба -алац (слушалац, гле-далац, чигалац, позиа-валац, прегалац итд.; генитив мн. слушала-ца, гледалаца, чита-лаца итд.) у п . -иоц.

апендицитис, не апен-дицит.

АПОСТРОФ се ставља уместо једног или ви-ше изостављених сло-ва: ал', ил\ је л% 'оћу, ви'ш, гос'н, извол'те, итд. Не ставља се у речима с, к, нек, у крњим облицима ин-финитива (радит, чи-тат, доћ) и глагол-ског прилога садаш-

њег (тражећ, знајућ), нити у старинским облицима као међ (од међу), иит (од нити), рад (од ради). Не употребљава се ни при сажимању само-гласника ( в . то). Види и: де; ле.

а приори (две речи у латинском; по П Р састављено. априори); априоран, априорност, априористички, априо-ризам. Супротно: а постериори.

аисцес, не апцес. аисциса, ие апциса. Апулија, покрајина на

југоистоку Италије; не треба код нас упо-требљавати итал. об-лик Пуља {Рифа) или Пуље (Ри§Ие).

арабеска: као гротеска (в. то).

Арагон, боље него Арагонија; арагонски.

арбитар, арбитра (зло-употребљава се у спортским извешта-јима уместо обичнијег „судија"). Не арбитер, осим као латинизам: Петроније Арбитер (римски писац), агН-1ег е1е§апИагит (изг. елеганцијарум), назив за отменог човека или кицоша.

Аргонаут н аргонаут:

К МИТОЛОШКА ИМЕНА

Арканзас (Агкапзаз): у енглеском се изговара Аркенсо, али је код нас уобичајен изговор Арканзас (какав је некада постојао и у САД).

Арктик, арктичш. Арлекин или Арлеки-

но (лик из итал. ко-медије); арлекии или харлекии (лакрдијаш).

Армен итд. : в. Јермеи. артери о скл ероза. артески (бунар), боље

него артешки; по-грешно је артерски.

артикл и артикал; ген. множине артикала.

артиљерија (не артиле-рија), артиљеријски, артнљерац.

архнбискуп: погрешно ум. надбискуи (в. то); архиепископ (без / јер је сложена реч); архи-јереј, архијерејски.

архив и архива у зна-чењу ..збирка докуме-ната" и „одељење ус-танове у коме се чу-вају службени списи"; само архив као назив научне установе или име стручног часописа.

арчитн: боље харчити. аснммлиратк и асими-

ловати подједнако су добри облици.

аспект: из аспекта (не-чега), боље него са аспекта.

Астек (не Ацтек); мн. Астеци (не Ацтеки); астечки (не астешки).

астма, астматичаи, аст-матичар.

асура, атар: в. х. асфалт, асфалтии, ас-

фалтирати, асфалтер, не асвалт итд.

атеље (м. рода), мн. атељеи.

атектат. Није добро „покушај атентата", јер сама реч атентат (од лат. аПепШге — покушати) има прво-битно значење поку-ШВ) убиства.

Атина (град); (Палада) Атена (богиња).

Атлантнк, атлантски; Атлантски океап; Ат-лантски пакт (в. НА-ТО).

атмосфера, атмосфер-ски, не атмосвера, атмосверски.

атријум и атриј. Аугзбург, аугзбуршкн

(по новом Правопису: по П 60 било је Аугсбург).

аудио>: по аналогији са радио. најбоље га је писати с цртицом: ау-дио-уређај. аудио-ка-сета, аудио-визуелан итд.

аудиторнј(ум) значи слушаоница или слу-шалачка публика. Ни-је добро примењивати овај израз на гле-даоце телевизије или спортских приредаба, уместо публика или гледалиште.

Аустралија: Аустрали-јанац, -ијанка, аустра-лијски, ређе Аустра-лац, -алка, аустралски.

Аустроугарска нли Аустро-Угарска (П, у тачки 49 ф (1), допушта оба облика, уз напомену да је „логичније спојено писање"). Придев је аустроугарски, без цр-тице; Аустроугарска монархија, Аустро-угарска царевина (с великим А).

аутархија. Већина реч-ника разликује аутар-хију (самовладу. само-влашпе) од аутаркије (привредне самодо-вољности, независно-сти од увоза туђих производа). Прва реч сложена је с грчким агШп, „владати". дру-га с грчким агШп, „бити довољан".

ауто: м. рода; множнна Је обично аута (ср. род), али је боље употребити пуни об-лик аутомобнли.

ауто-: пише се саста-вљено кад значн „соп-ствен", „сам себи", нпр. аутобиографија, аутопортрет, аутогол. С цртицом се пише у значењу „аутомобил-ски", нпр. ауто-трке, ауто-деловн, ауто-сер-вис. Ипак, за речи ко-је се осећају и изго-варају као јединстве-не, нпр. аутопут, ау-томеханичар, ауто-стоп, аутостопер(ка), П даје предност спо-јеном писању.

АУТОМОБИЛСКЕ МАРКЕ: в. МАРКЕ.

ауто-мото: само с је-дном цртицом, у спо-јевима као ауто-мо-то клуб, ауто-мото са-вез и сл. (велико А кад је назив одрећене организације).

Афганистан, афганис-таиски су правилннји облици, али се код нас употребљавају са-мо Авганистан, ав-ганистански. Термин Афгани (Авгани) или Афганци (Авганциј, ко и означава најброј-НИЈУ нацију на подруч-ју Авганистана. треба разликовати од тер-мина Афганистанци (Авганистанци) - ста-новници или држав-љани Авганистана.

17

Ахилеј (боље), али и Ахил: само ово друго у изразу Ахилова пе-та. (Правопис не даје основа за писање ма-лим словом ахилова пета).

-

•

•

• ••

• •

18

Б

б: види в. Баас (арапска странка):

не треба писати БА-АС, јер није скраће-ница.

баба: баба Мица, али баба-Мице, баба-Ми-цин итд. (или све без цртице); в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА.

Бабарога (личност из бајке) и бабарога (као заједничка име-ница).

бабун: погрешно се јав-ља у преводима с ен-глеског (енгл. оаоооп) уместо наше речи па-вијаи.

бадминтон и бедмии-тои; не бадшнгтон.

Бадњи дан; Бадњак ( = Бадњи дан); бадњак (храстова грана).

Базедовљева болест, ке Базедова.

базен је уобичајено код нас: правилније би било басеи (од фр. оашп), у свим значе-њима.

базука, дат. базуки (ретко базуци).

Бајрам; Курбан-бајрам; Рамазански бајрам.

бака, дат. баки. Бакволд, Арт (Аг1

ВисћкаШ); не Бач-волд, Бухвалд.

Баку, из Бакуа, у Ба-куу.

бакцил не него бацнл. Балатон (не Балатоњ);

може се употребити и наш назив Блатно језеро (маћарско име такоће долази од словенске речи бла-тб).

Балканско полуострво. балсам, балсамовати

(балсамирати) и бал-зам итд.

Бангн (главни град Централноафричке Републике); „Бангуи" је француска графија.

Бангкок, бангкочки (не бангкошки, банкош-ки).

банка, дат. банци, ген. мн. банака.

банкнота. Бањалука (Бањалуке,

Бањалуци), Бањалуча-нин, -анка, бањалучки; данас ретко Бања Лу-ка (Бање Луке, Бањој Луци), Бањолучанин, -анка, бањолучки.

БАЊЕ. ПР разликује „Врњачка Бања" (на-сеље) и „Врњачка бања" (бања); малим словом „бања Кови-љача" и сл.

19

барнјум и бариј; бари-јум-сулфат итд.

Барнмор (Вапутоге), не Баримур.

барка, у барци, ген. мн. барки.

Нариард (ВагпагЈ), не Барнар.

барокомора. Барселона је најтачнија

транскришшја за шп. Вагсе1опа.

Бартон, уобичајена транскриглгија за енгл. ВиПоп; тачније би би-ло Бертон. Уп. Тшр-нер.

Баск, Баски, не Бас-кијац, Баскијци. При-дев баскијски је рђаво скован (в. -ијски) али му нема замене. Бас кијски залив: погреш-но ум. Бискајски за-лив.

бата: бата Ђоле, али бата-Ђолета, бата-Ђо-летов итд. (или све без цртице): в. ЦР-ТИЦА УЗ ИМЕНА

Бахама нли Бахаме (или Бахамска остр-ва), боље него Баха-ми. Уп. Бермуда.

бацил, не бакцил. Бачволд, не него Бак-

волд (в. то). Бачка Паланка, Бачка

Топола, Бачко Петро-ВО Село, бачкопала-иачки, бачкотопол-ски.

баш управо плеоназам, треба само баш или само управо.

Башчаршија и Баш--чаршија (у Сарајеву); с малим б у значењу „главни трг"; башчар-шијски (спојено).

ВВС по могућству треба писати латини-цом, као енгл. скра-ћеницу { у падежима: ВВС-ја, ВВС-ју итд.) или према изговору Би-Би-Си, Би-Би-Сија, итд. Исто важи и за називе америчких те-левизијских мрежа Ш С (Ен-Би-Си), С ^ (Си-Ен-Ен) итд.

бдети, ијек. бдјети; бдим. бдиш, они бде; бдео, бдела, ијек. бдјење: бдећи, (про)б-девши, ијек. (про)б-дјевши. Допуштени су и облици бдијем, бди-јеш, они бдију, бдију-ћи, бдијење.

беп в. ага бепггн ( ијек. бјегати)

уместо бежати (бјежа-ти) не сматра се за књиж. облик.

бедуин (мало б, јер није народност).

без-. У префиксу без-, з се увек прилагоћава следећем сугласнику нли се стапа с њим: бескаматпи, бестежин-

ски, бесцарипски, бес-хлебан (не „безкамат-ни" итд.); бешчулаи, бешчашће (не „без-чулан"); бесадржајан, бесубјекатски, бестра-стан (не „безсадр-жајан" итд.); безем-љаш, безакоње (не „безземљаш"); бежу-чан, бежичаи, беживо-таи (не „безжучан" итд.); бешаван, бешу-ман (не „безшаван") итд.

безбедностан, -сна, -сно; безбедиосиа ситуација (не „безбедоносна").

безбол и бејзбол. без да, недопуштено у

књиж. језику. „Ушао сам у авнон без да мн је ико прегледао прт-љаг" - треба: а да ми нико није прегледао Пртљаг. „Отпутовали су без да су утврдили шта је посреди" — треба: не утврдивши шта је посреди.

без дал>еп боље без оклевања, одмах, сва-како и сл.

БЕЗЛИЧНИ ГЛАГО-Л№ в. се.

безмало (готово, умало). безначајан: в. значајан без обзира. Граматн-

чари захтевају да се између овог израза и реченице која следи

увек умеће на то, нпр. „Без обзира на то што је предлог закаснно...", „Без об-зира на то да ли се остали слажу или не...". У праксн се ово на то врло често изоставља због гло-мазности. Уп. с обзи-ром на.

без сумње. бејзбол, боље него без-

бол (по П). Бејси, Каунт (СоиШ

Вазхе), не Бејзи; Беј-си, Ширли не него Беси (в. то).

бејсик, (енгл. Вазхс, компјутерски језик); не бејзик.

Бејсингер (Кт Вахш-§ег), не Бејсинџер.

бекство, не бегсгво. бекхенд (у тенису), не

бекеид. Бела кућа (у Вашинг-

тону). белети се, белео се,

ијек. бијељети се, бијелио се, бијељела се; белити (чинити белим), белио, ијек. бијелити, бијелио, би-јелила. В. -ити.

белешка, дат. белешци, ген. мн. бележака. боље него белешки. Ијек. биљешка.

Белучн (итал. ВеИиссЈ), не Белући.

бен: в. ел. бео: ијек. је бијел и

(ређе) био; компа-ратив бјељи (не бје-лији).

Беране, ж. род мно-жине: у Беранама.

бернбери, бериберија (болест).

Беркшајр погрешно: ВеткзШге се у Ен-глеској изговара Бар-кшир, у САД Берк-шир.

Берлински зид. Бермиигем (ВГгтт%-

Нат), боље него Бир-мингем.

Бермуда или Бермуде; П допушта и м. облик Бермуди, „као Балеари и сл."

Бернард, Бертранд: у француском крајње & је немо (Бернар, Бер-тран), у енглеском се изговара (нпр. Вег-п-апА КшхеИ — Бер-

транд Расел). Бернс (енгл. Вигпа).

Друго је презиме Барнс (Ватез).

Бернштајн (Вегпх1ет) као немачко презиме; Бернстајн или Берн-стин као америчко.

бесан, бешњи, иајбеш-њи.

бе-се-же, бе-се-жеа или (по француском, са-мо латиницом) ВСО,

ВСО-а. Уп. ВВС; ООТ. Беси, Ширли (8к>г1еу

Воззеу), не Бејси. беспризоран значи са-

мо „који је без над-зора, напуштен". Бе-смислени су спојеви као „беспризорна из-јава", „беспризорно понашање" и сл.

бестрага (нпр. иди бес-трага, бестрага ти глава, бестрага дале-кб). Неки пут (нпр. с глаголом отићи) има готово исту вредност као и без трага.

бестселер. Бети Дејвис (ВеПе

ИауГз), не Бет. Беч: инструментал Бе-

чом; Бечанин, Бечан-ка или Бечлија, Беч-лијка (Бечлика).

биатлон (без ј јер је сложена реч).

Библија (велико Б). биј, бијмо, бијте, а

исто и убиј, иабиј, пребиј, пробиј, ириби/, забиЈ, одбиј, разби/, избиј итд. В. ЗА-ПОВЕДНИ НА ЧИН.

бнјел: в. бео. Бијељина, не Бјељина. бијенале (изложба која

се одржава сваке дру-ге године). М. рода, у множини обично ср. рода (бијенала). С ве-ликим почетним сло-

вом ако означава о-дређену изложбу (нпр. Бијенале у Вепецији).

Бнк Којн Седи (инди-јански поглавица): бо-ље Седећи Бик, пре-ма П.

Билбао, Бнлбаоа, у Билбаоу (боље него Билбаа, Билбау).

Бнлећа, у Билећи (ж. род); билећки; Биле-ћанин, -нка.

билион је хиљаду ми-лијарди, нли милион милиона; под америч-ким утицајем често се погрешно употребља-ва уместо милијарда (хиљаду милиона).

било одвојено: било ко, бнло какав, било где, било шта; било с ким, итд.

био- састављено: био-детерџеит, биохемија, биостанида итд. Само за био-библиографија П допушта и писање с цртицом, ради бо-љег раздвајања два префикса.

Бноград на Мору. Биоскобџнја (фамили-

јарно). Бирмингем (В)гтт^-

ћат), уобичајено: тач-није би било Бер-мингем.

бисмо, бисге: погрешно „Ми би могли", „Да

ли би хтели да до-ђете" и сл. В. бих.

биста: в. спомеиик. битисати, реч турског порекла, првобитно је значила „пропасти, проћи" (особито у из-разу било и бити-сало); данас је дефи-китивно примљена у значењу „живети, по-стојати, бивствовати".

битка, бици и битки (в. -тка), ген. мн. битака; Косовска битка, битка иа Косову (в. ИСТО-РИЈСКИ ДОГАЂА-ЈИ).

Битољ: в. Скопље. БиХ (Босна и Хер-

цеговина). бих, бисмо, бисте у

облицима погодбеног начина не смеју се замењивати са би: ,Да знам, рекао бих вам"; „Ми бисмо хте-ли да ућемо"; „Кад бисте чекали, погре-шили бисте".

Бихаћ, бихаћки; Биха-ћанин, Бихаћанка, обичније него Биш-ћанин, Бшпћанка.

бнцикл, ген. мн. би-цикала (бол>е) или бициклц.

бјељи: в. бео. благодарити, благода-ран, благодарност, су-вишнн русизми поред

нашег захвалитн, за-хвалан, захвалност.

бледети, бледео, ијек. блиједјетн, блиједио, блиједјела. у п . избле-дети.

бледожут, бледозелеи итд., увек састављено.

Блекберн (ВШскоигп), не Блекбурн.

близак, блнжи, нај-ближи (у свим зна-чењима); погрешно је у ПР „блискији".

блнзу није погрешно у значењу „скоро, гото-во"(нпр. Чекао је блн-зу два месеца).

Блискн исток, блиско-источни.

бломба, бломбирати некњижевно ум. плом-ба, пломбирати.

бљеснк (поред блије-сак), бљештав, бљеш-тати (поред блијеш-тати), бљесиути ије-кавски су облици. Екавски је само бле-сак, блештав, блеш-татн, блесиути.

Бог, великим словом ако се односи на хри-шћанског (одн. јевреј-ског, муслиманског) бога и ако има осо-бине посебног имеиа. нпр. У почетку ство-ри Бог небо и земљу. Малим словом у уоп-штеном значењу (нпр.

његова филозофија заправо је тражење бога), у устаљеним изразима и узречица-ма (за име бога, боже помози, не дао бог, краде богу дане итд.), а поготову ако се односи на паганско божанство (грчки бог рата и сл.). В. и БО-ЖАНСТВА; божји.

богамн (али бога ти, бога му, бога вам итд.).

богзна: богзна какав, богзиа где, богзна шта итд.

богме и боме. Богојављење (празник). Богородица: в. БО-

ЖАНСТВА бодн'билдинг, боди-

билдер (или само билдер).

БОЖАНСТВА. Имена божанстава пишу се великим словом: По-сејдон, Хера, Јупитер, Перун, Буда, Христос итд.; тако и Саваот, Јехова, Господ, Све-вишњи, Богородица, Госпа, Алах. За Бог в. ту одредницу. У ви-шечланим устаљеним називима пише се ве-лико слово прве речи (Света тројица, Дух свети) осим ако назив садржи име, нпр. све-

та дјев(иц)а Марија, свети Кузмаи и Дам-јан, преподобни муче-иик Теодосије. В. и: МИТОЛОШКА ИМЕ-НА; свети.

Божић. Божић-Бата, Божић-

-Бате итд. (цртица не-обавезна).

божји и божији, не Б-, осим у црквеним тек-стовима (П, тачка 15 и 38).

бојазан, -зни, не бо-јазност (осим у зна-чењу „бојажљивост").

бојати се ла... по-грешно, као и надати се да (в. то).

БОЈЕ. Сложени при-деви пишу се са-стављено ако означа-вају прелазну нијансу, нпр. плавозелен (на средини измећу пла-вог и зеленог), бело-жут, сивомаслннаст итд. Пишу се с црти-цом кад су боје одвојене, напоредне, нпр. плаво-зелен (мес-тимично плав а мес-тимично зелен), прно--бели филм, црвено--жути дрес итд. Придеви који означа-вају светлију или тамнију нијансу пишу се саставл>ено (огво-реноплав, тамнозелеи,

светлосив, загасито-црвен), али се при поређењу растављају: отвореније плав, зага-ситије црвеи итд.

бој на Косову (мало б); в. ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ.

Бока которска и Бока Которска (П допушта оба начина писања), дат. Боки, бококо-торски, Бокељ, Бо-кељка, бокељски.

болешљив и болежљнв: овај другн облик врло је чест и у ије-кавском, мада би према П 60 требало ту да гласи само бољежљив.

Бољшој театр (или театар), Бољшог теа-тра, Бољшом театру.

бомбон (м.) и бомбоиа (ж.); бомбонијера (бо-ље) и бомбоњера. Не бонбон итд.

бонтон се обично пише састављено; правопис-ни приручници га не помињу.

борилац (бориоца, ген. мн. борилаца) значи што и борац: данас се највише употрсбљава придев борилачки (борилачки спортови: бокс, рвање, мачева-ње, џудо, карате итд.).

бормашина, „боље него бор-машина" (П).

Борнмут (Воигпетои1ћ): в. Портсмут.

Борцнја (итал. Вог%\а) код нас је одавно укорењен облик; пра-вилна транскрипција била би Борђа.

босанскохе рцеговачки (који се односи на државу Босну и Хер-цеговину), босанско--херцеговачкл (који се тиче Босне с једне и Херцеговине с друге стране). В. СЛОЖЕ-НИ ПРИДЕ8И.

Бразил, бразилски, Бразилац, Бразилка. Некадашњи облици Бразилија, бразилијан-ски, Бразилијанац, -анка данас се упо-требљавају само за град Бразилију (пре-стоницу Бразила од 1960).

брејкденс. Бретања, Бретонац,

Бретонка, бретонски. Бреша (ВгеисГа, Ита-

лија), не Брешија. брже-боље и бржебоље

(по П). брнгаднр и брига-

дист(а): обе речи зна-че „члан радне бри-гаде". Поред тога, бригадир у страним армијама означава

или је означавало разне руководеће чи-нове, од подофицира до бригадног генерала (тако и код нас у некадашњој црногор-ској војсци). Брига-дист(а) се у новије време употребљава и за припаднике теро-ристичких организа-ција као што су итал. Црвене бригаде (Вг\-%а{е гоххе).

Брижит (Вг\%Ме) или Брижита; Брижите, Брижити итд. В. -е (ФРАНЦУСКО).

бријати (се), бријем (се), они (се) брију; не бријам итд.

бриљантан, не брили-јантан; брилијант, брилнјантски (уоби-чајено, мада је и ту боље бриљант, бри-љантски).

Брисел (ВгахеНез), Бри-села, у Бриселу; не Брисла, Брислу.

Брјус не него Брус (в. то); Брјустер не него Брустер (ВгемМег).

бровииг, бровнииг (врста пипгтоља) по-грешно ум. браупинг.

бројан се може упо-требити и у смислу многобројан. Неки пут је и погодније од овог другог придева,

нарочито при пореће-њима (све бројнији, мање бројан, најброј-нији).

БРОЈЕВИ (збирни). Бројне именице на -ица (двојица, тројица итд.) употребљавају се само за мушкарце: двојица људи, четво-рица браће, вас пето-рица, било их је десе-торица.

Облици двоје, тро-је, четворо, петоро итд. употребљавају се данас углавном у три случаја: (1) за скуп мушкараца и жена, нпр. двоје супружника, четворо браће н сестара, де-сеторо младића и девојака, у иородици иас је било двадесет троје; (2) уз збирне именице, нпр. троје деце, петоро јагња-ди, седморо господе, четворо браће (по-ред седморица госпо-де, четворица браће, в. горе); (3) уз име-нице које имају само множину, у ком слу-чају се број обично слаже с именицом по завршетку: двоја врата, троје маказе, седмора кола. В. и следеће одреднице.

БРОЈЕВИ (писање). Према Правопису, ви-шечлани бројеви (ос-новни и редни) пишу се растављено, нпр. сто четрдесет девет, хиљаду шест стотина седамдесет пети итд.; тако и две стотине, три стотине, итд. до девет стотина (али састављено сложенице двеста, триста... девет-сто и двестоти, три-стоти... деветстоти). Од овог правила по-стоје два изузетка које Правопис не по-миње, али се могу извести из појединих примера у ПР 60. То су: (1) Састављено се пишу редни бројеви у којима је на другом месту број стотине, хиљаде или милиона: шестстоти, двехиља-дити, тромилионити, стохиљадити, двеста-хиљадити, стомили-оиити итд. (2) Са-стављено се ггише и именитељ разломка: двадесетпетина (1/25; уп. двадесет петииа = 20/5), две четрде-сеттрећине (2/43), итд.

С цртицом се пишу спојеви од две речи који означавају при-ближну вредност: пет-

•шест, троје-четворо, десетак-двадесетак, дан-два, реч-две итд.

В. и: СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ; ЦИФРЕ; ТА ЧКА УЗ ЦИФРЕ.

БРОЈЕВИ (промена). Основни бројеви од пет навнше непромен-љивн су у српскохр-ватском. Бројеви два (ж. две, ијек. двије), три, четири још су задржали извесне па-дежне облике, и то: за генитив двају (м. и ср. род), двеју, ијек. двију (ж. род), трију, четирнју; за датив, инструментал и лока-тив двама (м. и ср. род), двема, нјек. двје-ма (ж. род), трима, четирима (застарело

је четирма). После предлога се и ови бројеви најчешће уно-требљавају као непро-менљиви, шгр. између две ватре, са четнри прста; кад нема пред-лога, у књиж. језику се препоручује проме-на по падежима, нпр. односи двеју земаља, договор двају председ-ника, уз учешће трију фабрика (боље него: односи две земље итд.).

Збирнн бројеви дво-

је, троје, четворо, пе-торо итд. имали су у старијем језику мнош-тво различитих па-дежннх облика, али се данас готово увек употребл>авају као не-променљиви (жена с троје деце и сл.). Донекле су се сачу-вали само облици генитива двога, трога и датива двома, трома (Од тог двога морамо нешто изабрати, Њи-ма трома нису дали ништа и сл.); у мно-жини се још употре-бљава средњи род двоја, троја, четвора итд. (двоја кола, четвора врата и сл.).

БРОЈЕВИ (слагаље с именицом и глаго-лом). Уз бројеве са једаи на крају, име-ница и глагол се употребљавају у јед-нини: „Јавио се триде-сет један кандидат", „Прошла је сто једна година". Уз бројеве два, трн, четири и све сложене бројеве са 2, 3, или 4 на крају, именнца и глагол су у облику двојине: „Јави-ла су се тридесет три кандидата", „Прошле су сто две године", „Спасла су се 54

човека". Уз бројеве од пет па навише глагол је у средњем роду, а именица у генитиву множине: „Јавило се тридесет седам кандидата", „Спасло се 55 људи". Није погрешно ни ако се глагол у роду и броју слаже са суб-јектом: „Тих пет го-дина брзо је прошло" или „....брзо су прош-ле", „Примљено је свих 29 приправника" или „Примљени су свих 29 приправника".

Уз бројне именнце на -ица употребљава се именица у генитиву множине (тројица љу-ди, писмо четворицн студената) односно ге-нитив збирне нменице (шесторица браће); глагол је у облику двојине или множине м. рода: Из наше чете остала су двојица или ... остали су двојица. Уз збирне бројеве

двоје, троје, четворо, итд. глагол је у средњем роду: дошло Је њих петоро. За облик именице в. одредницу БРОЈЕВИ (збирни).

бројилац (не бројиоц), мн. бројиоци, броЈила-ца.

бројка (дат. бројци, ген. мн. бројки) значн цифра; не треба је употребљавати уместо број (погрешно је нпр. „Инфлација се мери троцифреним бројкама", треба: тро-цифреним бројевима).

бронхитис, не бронхит. брука, дат. бруци. Бруклин (ВгооИуп),

бруклипски: не брук-линшки.

Брус (Вшсе), Брустер (Вгеш1ег), не Брјус, Брјустер.

бруто: бруто тежина, бруто доходак и сл. (без цртице према П, поготову у више-чланнм изразима као бруто регистарска то-на). В. ЦРТИЦА 4.

Брчко, из Брчког(а), у Брчком(е); Брчанин (или Брчак), Брчанка.

бубамара. бубашваба. Бубка (Сергеј); по П,

тачка 76 ф (2), пра-вилније је Бупка.

бугивугн (састављено), бугивугиЈа, мн. буги-вугиЈи.

Бугојно, бугојански, Бугојанац, -анка.

будзашто. буди бог с нама (од-

војено, по П боље него буди-бог-с-иама); не будибокснама.

29

БУДУЋЕ ВРЕМЕ (фу-тур) пише се саста-вљено од глагола на -ти (нпр. радићу, па-шћу), а одвојено од глагола на -ћи (паћи ћу, рећи ћу, помоћи ћу). Хрватско одво-јено писање (радит ћу, паст ћу) чисто је графичка варијанта, јер је изговор и у том случају радићу, паш-ћу. '

Буенос Ајрес (шп. Виепо$ АГге$), са Ј, бо-ље него са и; придев буеносајрески.

бука, дат. буци. Букурешт, букурешки

и букурештански, Бу-курештанац, -анка.

булевар: станујем на "булевару, долазим са булевара, не у булева-ру, из булевара.

булка, дат. булпи. бунгалов, буигалова. бблици бунгало и баигало, који се нала-зе по речницима, ни-када се нису употреб-љавали у пракси.

Буњевац, Буњевка, дат. -вки; буњевачки.

бурегџија, бурегџиЈскн, бурегџиница.

буржујски и буржо-аски.

бурлеска: као гротеска (в. то).

бутан-гас. бутер, путер (путера) и

данас ретко путар (путра) једнако су добри облици (поред домаћег маслац и масло).

Бучер (енгл. ВШсћег), Буч (ВиГсН); не Бачер, Бач.

Бушман (не Бушма-нин).

ВСС: в. бс-се-же.

в

в. Енглеско и> на по-четку речи испред самогласника код нас се преноси са в (не са у): Вајлд (ШНае), Ворен (Ђ^аггеп), Вест (\Уез$, Вилкинс (Ш1-Ш$) итд. Измећу два

вокала преноси се као у: Хауард (НоУЈагЗ), Пауерс(Роњегз), Роуан (Еокш) и сл.

У шпанском, б из-мећу вокала има звук сличан нашем в, али се код нас преноси са 6: Куба, Ибањес, Сан Себастијан итд. Изузетак су само Ха-вана (шп. 1а Набапа) и Кордова (СбгАоба), имена која у свим ев-ропским језицима по традицији имају в. Име или надимак Соп!обе$ треба пре-носити као Кордобес (не Кордовес).

Вавилон, Вавилоњанип, вавилонскн.

вага, на ваги. вагон-ресторан; вагои--ли. ваза, боље него вазна.

вајда, увајдити се ши-роко се употребљава у књиж. језику и пра-вилно је као и фајда.

вакуум, вакуумиран, не вакум, вакумираи.

Валас (\Уа11асе: П пред-лаже да се задржи као традиционално, мада би ближе енгл. изговору било Волас).

ван (у страним име-нима): в. де-

вандалистички (често у преводима са енгле-ског) не него вандал-ски.

ваннаставни; ваннауч-ни; ваннационалан (и изваннаставни, итд.).

ваннти: вапиЈем, вапи-јеш, они вапиЈу и вапим, вапиш, они вапе.

варијанта, ген. мн. варијаната, боље не-го вариЈаити. В. ГЕ-НИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. рода).

варити није препоруч-љиво у значењу за-варивати. Уместо ва-рилац, варила чки бо-ље је заваривач, зава-рива чки.

варка, дат. варци, ген. мн. варки.

Васкрс је црквено-словенски облик: у обичном говору нема разлога да му се даје

31

предност над народ-ним обликом Ускрс.

васкуларни (који се тиче крвних судова): не васкулпи.

ват ген. мн. вати; ват-•час, ват-сат.

Вацлавске намјести се код нас употребљава као множина, док је у чешком једнина ср. рода. Најбоље је пре-вести тај назнв као Вацлавски (или Вац-лављев) трг.

ваш добија велико В у куртоазним изразима Ваша висости. Ваше величанство, Ваше прсосвештенство и сл. Внди и: величанство; Ви.

вашка, дат. вашки И вашци, ген. мн. вашака и вашки (по-ред: ваш, ген. мн. ва-шнју).

вд. (вршилац дужно-сти).

вегетаријанац, вегета-ријанка, -ански, -аи-ство, не вегетеријанац итд.

всжбанка, дат. веж-банци.

веза: у вези. ВЕКОВИ: в. РАЗДОВ-

ЉА. Веласкез или Вела-

скес (Уе\агцие2): в. ез. веле- састављено: веле-

нзда/а, велепоштован итд.

Велнка Госпојина (пра-зник); Велика Морава.

велнкн: Петар Велики и сл. (в. ИМЕНА ВЛАДА РА); В елика Морава; Велика Бри-танија; Велики петак (в. ПРЛЗНИЦИ). Ви-ди и: нисати великим словом.

Велики медвед, Велика кола (сазвежђе).

ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО: в. Бог; БОЖАНСТВА: Ви; ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ; ГЕОГРАФСКА ИМЕ-НА; де; ЖИВОТИЊ-СКА ИМЕНА; ЗА-КОНИ; Земља; ЗНА-ЦИ ЗОДИЈАКА; ИМЕНА НАРОДА; ИСТОРИЈСКА ИМЕ-НА; ИСТОРИЈСКИ ДОГА ЂАЈИ; КЛУ-БОВИ (ИМЕНА); МАЛА СЛОВА; МАРКЕ: Месец: НА-ДИМЦИ; НАСДОВИ; НЕБЕСКА ТЕЛА; ОДЛИКОВАЊА; ОЦЕНЕ: ПОКРЕТИ: свети; СТРАНЕ СВЕ-ТА: Сунце: ТИТУЛЕ; УЛИЦЕ; УПИТНИК: УСТАНОВЕ; ЦРКВЕ: и поједине речи.

величанство је титула краља и краљице.

односно цара и цари-це, док се височан-ство (или висост) употребљава за прин-чеве и принцезе.

У обраћању пише се малим словом („Нада-мо се, величанство, да ћете...", П) али вели-ким Ваше величан-ство, а необавезно велико Њ у замени-цама трећег лица (Његово. Њено вели-чанство). В. његов: ваш.

вересија: сматра се да треба тако да гласи и у ијек. (не вјересија). пошто није изведено од речи вера (вјера). него је турског по-рекла.

Версај (Уег.чаШех), вер-сајски, боље и данас обичније него Версаљ, версаљскн.

Всрсаче (Уегзасе). Вер-сачеа, Версачеов; не Версаће, Версаћи.

вессли ме: в. радује ме. Вестингхаус (УУеиппц-

Ноизе), не Вестинг-хауз. В. с и ј (из-говор).

вепина с нменицом у генитиву тражи гла-Гол у јсднини (Већнна људи подржава ову одлуку), али није погрешан ни глагол у

множини (слагање по смислу: Већина људи подржавају ову одлу-ку).

ве-це (нужник), ве-цеа или (ГС, (РС-а (ВЦ, ВЦ-а); не УС.

веш-машнна (с црти-цом; боље: машина за прање).

вештичји, боље него вештичнји.

Ви, Вас, Вам(а), Ваш: у пословној препис-ци (али не и у дру-гим врстама текстова) уобичајено је да се пишу великим словом кад се односе на једну особу. Уп, ти.

\\а (као лат. реч. нпр. Беч УШ Будимпсшта); ћирилицом само ви/а.

видео: вндео-уређај. видео-касета, видео--клуб, видео-спот итд. П допушта и одвојено писање, а увек одво-јено у вишечланим спојевима као впдео и аудио уређаји, вндео огласи и рекламе.

видео-рнкордер и видео рикордер. У истом значењу може се упо-требити и магнето-скоп, с придевом маг-нетоскопски.

Видовдан: в. ПРАЗ-НИЦИ.

Византија (држава), ви-зантијски и византин-ски, Византинац (бо-ље него Византијац); Визант (старо име Цариграда, а у прене-сеном емислу и Ви-зантије), византски.

визиткарта ( = посет-ница): састављено према П.

визуелан (обичније) и визуалан.

вијоглав, вијорити се (са ј).

Внлњус (УПшш), глав-ни град Литваније; не Виљнус. Раније су употребљавани и об-лици Вилно, према пољском, и Вилна. према немачком обли-ку.

Вил>а. Презиме УШа у италијанском се изговара Вила, у шпанском Виља: тако и Панчо Виља (Рапсћо УШа),

Виљем није погодна транскрипција за енгл. ШНат и сродна име-на из других језика. Боље је енглеско име преносити као Вили-јем, а из других је-зика према изворном облику; немачки Вил-хелм (Ц'ИНе1т), хо-ландски Вилем (\Уп-1ет) итд.

виљушка, дат. виљуш-ци, ген. мн. виљу-шака.

виновник је русизам, али га не треба одбацивати, јер има нешто другачије зна-чење него наша реч кривац.

Винченцо (итал. Уш-сеп^о), не Винћенцо.

виртуоз, виртуозан, виртуоски, виртуо-зитет или виртуоз-ност; не виртоуз. виртоузан.

Вис, вишки (обичније него виски).

висок, виши, највиши (не вишљи ни висо-чији).

високоучен, висококва-лификован (в. и: КВ), висококвалите-таи, високофреквен-тан, висококалоричан, високорадиоактива н; високоцењен, високо-поштован (увек са-стављено по П).

висост: као височан-ство (в- т о ) .

височанство није исто што и величанство (в.

т о ) . Употреба великог почетног слова као за величанство. В. и ње-

гов, ваш. витамин: витамин Б,

витамин Ц итд. или Б-витамии, Ц-витамин итд. (П пише Бе-ви-тамин, Це-витамин).

вицеадмирал, вице-краљ, вицешамнион итд.

Виченца (Угсеша), не Вићенца.

више-мање. вкв. (малим словима):

в. КВ. влага, дат. влази. ВЛАДАРИ: в. ИМЕ-

НА ВЛАДАРА. владика, дат. владици. властела иде с гла-

голом у множини (као господа, браћа): властела су била уз краља, не властела је била.

властеоски, властеоство и властелски, властел-ство.

влат може бити ж. и м. рода: све влати, сви влатови.

ВМА: в. Војномеди-цинска академија.

воденица је млин на обали реке или потока; погрешно се употребљава за ручне справе (воденица за кафу - треба: млин за кафу).

водич, не водић. водка је писани облик

у руском, али се код нас пише и изговара вотка.

водовоџија, фамилијар-но.

вођство, не воћство.

вожд: малим словом према П.

ВОЗИЛА: в. МАРКЕ. Војин, Војислав, не

Воин итд. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ.

Називи војски, пара-војних формација, је-диница, гарнизона и војних области пишу се великим словом прве речи: Југосло-венска народна арми-ја, Шеста флота, Збор народне гарде, Бањалучки корпус, Скопска армијска об-ласт; тако и: Срем-ски фронт, Источни фронт, Трећи украјин-ски фронт итд.

војно: П Р бележи само сложене придеве који се пишу састављено, као воЈногеографски, воЈпоисториЈски, воЈ-нотехнички, воЈноме-дицински, воЈиосани-тетски, воЈнообавеш-таЈни итд. Ипак, они као воЈио-поморски, воЈно-цивилни морали би се писати с цр-тицом, јер су у њима оба дела равноправна. Понеки се могу пи-сати на оба начина, зависно од тумачења, нпр. војнополитички (који се односи на војну политику) и

војно-политички {вој-ни и политички). В. СЛОЖЕНИ ПРИДЕ-ВИ.

Вој иомсднцннска ака-демија,скраћено ВМА (нзговор „ве-ем-а", не ..ве-ме-а").

Војтјех (УојГесН, чеш-ки); Војћех (ШојсГесН, пољски).

ВОКАТИВ (пети па-деж). Именице са завршетком на пред-њонепчани сугласник (ћ, ђ, ч, џ, ш, ж, љ, њ, ј) добијају у вокативу наставак -у: Матићу, ковачу, кицо-шу, лупежу, коњу. змају итд. Отуда и Милошу. Радошу итд., бол.е него Милоше, Радоше. За именице на -р јавља се и наставак -е н нас-тавзк -у: царс, про-фесоре. господару. фризсру, пастире и цастиру, писаре и пнсару итд.

Вокатив једнак но-минативу допуштен је (не и обавезан) у следећим случајевима: (1) за именице као мачак, патак, тетак. од којих је немогућс направити вокатив на -е; (2) за презимена на -ек, -ак, -ец, -ац.

нпр. Мачек, Чичак, Паљетак, Кривец. Сремец, Бунушевац. Коларац, Ибровац {али и: Коларче, Ибровче); (3) за стра-на имена и презимена на -к, -г, -х, -ц, нпр. Џек, Жак, Даг, Кинг, Хајнрих, Ерих, Бах, Франц. Кац итд.; (4) за презимена на -ов и -ии (в. под -ов); (5) за муслиманска имена као Салих. Рефик. Абдулах (где се јавља и наставак -у: Рефику. Абдулаху).

Лична имена на -а (ж, и м.) утлавном имају вокатив једнак номинативу; Марија!, Никола!. Лука!, Мар-та!, Олга!, итд. На-ставак -о добијају двосложна имена с дугоузлазним акцен-том, као Мара, Љиља. Гоца, Божа. Жика итд. (Маро!, Љиљо! итд.). Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице, Данице итд. За мушка имена као Перица. Јовица, Радојица гра-матичари прописују вокатив једнак номи-натзгву, алн је И ту много обичнији наста-вак -е: Перице, Јови-це итд.

воки-токи (од енгл, н>а1кГе-1а11ае): не токи-•воки.

Волга, на Волги. волт, ген. мн. волта и

волтн. воља за нешто (нпр.

воља за рад), али и за нечим.

Ворнер брадерс (\Уаг-пегбго!Негз) или скра-

ћено Ворнер. Не тре-ба лисати „Ворнер Брос" јер је Вгах. само скраћеница од ЂгогНегБ.

Ворчестер погрешно ум. Вустер (в. то).

вотка, дат. вотки. Не водка.

воћка, дат. воћки, ген. мн. воћака.

вражји (боље) и вра-жији.

Врањска бања. В. БА-ЊЕ

врапчјн и врапчији (други облик је лак-ши за изговор).

временом. Боље с вре-меиом, нпр. „Градови се с временом мења-ју", „С временом је постајао све раз-дражљивији" и сл.

временски пернод: прва реч је сувишна.

врети (не врити); врим, вриш, они вру; радни придев врео, врела (екавски и ијекавски)

или врио, врела (само ијек.) Једнако се мењају и сложенице проврети, узаврети итд.

врло и веома подјед-нако су добрн изрази.

Врњачка Бања. В. БАЊЕ.

врстан, врсна, врсио. врћи: в. вршити. врућ, врући, најврући. Врхника, у Врхники. Врховец, Врховца (не

Врховеца); в. -ец врховник: мало в. Уп.

поглавник. вршилац (не вршиоц), мн. вршиоци, вршн-лаца.

вршити, врћи (жито). У новије време упо-требљава се с истим облицима као и гла-гол вршити (- обав-љати); по старијој промени ннфинитив гласи врћи или врећн (ијек. вријећи), са-дашње време вршем, вршеш, они врху, заповедни начин врси, врсимо, врсите, радни придев врхао, врхла, трпни придев вршен. Исто и сложени гла-гол оврћи, оврећи (ијек. овријећи) однос-но овршити.

вршитн (= обављати). Треба избегавати упо-

требу глагола вршит, извршити, извршавати са именицом тамо где се исти појам може означити посебним глаголом: уместо вр-шити преглед боље је прегледатн, ум. вр-шити замену - заме-њивати итд.

Вустер (№огсевГег), не Ворчестер; вустер-шир(ски) сос (Ђогсез-шзМге хвисе).

вучји (боље) и вучиЈи.

г

гл в. господин. газда: ген. мн. газда, не

газди; газда Милутин, газда-Милутнна, газда--Мнлутинов итд. (или све без цртице); в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕ-НА.

Газела (великим сло-вом као назив моста у Београду).

Газиместан, не Гази Местан.

гајка, дат. гаЈци, ген. мн. гајкн.

гала: гала ручак, гала представа и сл. (цр-тица није потребна: в. ЦРТИЦА 4).

Галбрејт (СаЊгаИН), не Галбрајт.

галијот. Галилеј, галилејевски,

али именом и прези-меном Галилео Гали-леи.

галиматијас означава само нејасан, заплетен говор или писање: погрешно га је упо-требљавати у значењу „збрке" уопште („га-лиматијас око девиза" и сл.).

гама: гама зраци (в. ЦРТИЦА 5).

Гана, гански; Ганац, Ганкиња или Гања-нин, -анка.

гарантија и гаранциЈа. гарсоњера (обичније) и

гарсонијера. Гаскојн (СозсоГ^пе), не

Гаскоин. гастритис, не гастрит. га\чо: в. -о (ИМЕНИ-ЦЕ).

Гацко, Гацка, у Гацку; Гачанин, -анка; гатач-ки.

где год (било где), гдегод (понегде); в. год.

где, куда, камо. Не сматра се правилном

употреба речи где, негде, игде, нигде за ознаку циља кретања. нпр. „Где ћеш?", „Где сте кренули?", „Пош-љи га негде", „Не идем нигде". У овак-вим реченицама треба употребити куда, ие-куда, икуда, никуда, односно камо, некамо, нкамо, никамо (данас углавном застарело, осим у хрватској ва-ријанти). Облици ку-д(а), некуд(а), икуд(а), никуд(а) у старијем језику нису означава-ли циљ кретања него пут којим се пролази

(уп. овуда, туда, ону-да), па се разликовало Камо идеш? (одго-вор: На море, У подрум итд.) од Куда идеш? (одговор: Кроз брда, Преко дворишта итд.).

гђа (госпођа), гђица (госпођица).

гејзир и гејзер. Генерала Жданова: у

Улици (улици) геиера-ла Ждаиова, не „у Генерал Ждановој". В. и УЛИЦЕ-

геиерал-мајор (придев: генералмајорски), ге-нерал-пуковник, гене-рал-потпуковиик; ге-нерал армије.

генералштаб, генерал-штабни или генерал-штапски.

гевије и гениј. ГЕНИТИВ МНОЖИ-

НЕ (именице ж. ро-да). Ако се основа именица на -а завр-шава с два или три сугласника, у ген. мн. оне могу између њих да уметну непосто-јано а или да добију генитивни завршетак -и. Првом начину се даје предност, па је боље нпр. примедаба. марака, приповедака, светиљака, крошања, сабаља, басана него

примедби, марки итд. С тим ипак не треба претеривати: мало ко би употребио облике мајака, поморанаџа, служаба, опазака, до-гама, фуната итд., какви се могу наћи у појединим граматика-ма. За ове последње именице најчешћи наставак је -и, а такође и за многе друге које никад не убацују непостојано а: лампи, молбн, борби, неправди, хорди, чав-ки, војски, алги, кавги, калфи, шанси. бранши, копчи, канџи, тајни. цнстерни, смет-њи, радњи, норми, табли, пертли итд. Понеке од ових име-ница могу имати и наставак -а (хорда, алга, цистерна). Ис-кључиво или претеж-но наставак -а јавља се код основа са завршетком на ст, зд, шт, шч, шћ, кс, пс: много врста, ласта, звезда, башта, гошћа, бошча, такса, елипса итд.

ГЕНИТИВ МНОЖИ-НЕ (именице м. ро-да). Именице са за-вршетком кт, нт, пт, рт у ген. мн. умећу

40

непостојано а, било да то а могу добити и у номинативу једнине или не: елемеи(а)т -елемената, пројек(а)т - пројеката, концепт - концепата, патеит -патената итд. Препо-ручљивији је ген. мн. коитаката, деликата, иисерата него контак-та и сл. Глас а се умеће и код једног дела именица са за-вршетком сугласник + л: бицикала, ансам-бала (боље него ан-самбла), али само спектакла. Са другим сугласничким заврше-цима уметање а није уобичајено: облици као акорада, обелиса-ка, дифтонага, патри-јараха данас су углав-ном изишли из упо-требе. В. НЕПОСТО-ЈАНО а.

ГЕНИТИВНИ З Н А К ставља се на послед-ње слово да би се разликовао ген. мно-жине од облика једни-не, нпр. имам прија-теља, подаци из ин-ститута, значење ре-чн. Са истом вред-ношћу употребљава се и водоравна црта, знак дужине: пријате-ља, институтп, речи.

Не треба стављати ове знаке када је јасно да је посре-ди множина, било по облику именице (пројеката, молби) или по суседним речима („Имам доста пријатеља", „подаци из свих ннститута" и сл.).

ГЕНИТИВ, ПРИСВОЈ-НИ: в. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

ГЕНИТИВ, СЛОВЕН-СКИ: тако се назива генитив употребљен уместо акузатива у одречним реченицама, нпр. „Не знам му имена", „Нисмо чули вашег одговора", „Приђи, Марко, не замећи кавге". Овакав генитив својствен је старијем и народском језику; данас се утлав-ном чува у хрватској варијанти, док се у српској замењује аку-зативом (Не знам му име, итд.).

ГЕОГРАФСКА ИМЕ-НА (писање почетног слова). Према Право-пису, у именима насе-ља, држава, земаља и континената све речи осим везника и пред-лога пишу се великим почетним словима:

Врњачка Бања, Нови Сад, Црна Гора, Бос-ва и Херцеговика. Петровац на Млави, Сједињене Америчке Државе. У осталим географским називима само прва реч има велико слово (Јад-ранско море. Тихи океан, Балканско по-луострво, Црногорско приморје, Голи оток, Блиски исток. Суецки канал, Рт добре наде), осим у случају да је и нека друга реч вла-стито име (Велика Морава). На исти на-чин пишу се и називи административних је-диница: Јужноморав-ски регион, Москов-ска област. Само у неким случајевима где је „некадашња општа именица углавном... постала сама по себи властито име", као Горски Котар, Српска Крајина, Хрватско За-горје. П прописује оба велика слова, с тим што ни мало слово у другој речи не би било погрешно. Транскрибовама стра-

на имена као Сијера Невада, Рио Гранде, Ист Ривер, Лонг Ај-ленд пишу се великим

словом обеју речи, будући да су „за наш језички систем немо-тивисана и непрозир-на". То не важи за преведена страна име-на као Огњена земља, Жута река, Аралско језеро, нити за имена која нису географска (8. УСТАНОВЕ, НА-СЛОВИ).

За иазиве држава из ирошлости в. ИСТО-

РИЈСКА ИМЕНА. За спојеве придева с

географским именом нема сигурних про-писа: ПР 60 даје с једне стране Јужна Европа. југопсточна Европа, нсточна Ср-бија, западна Босна, с друге стране Средња Европа, Средња Аме-рика, а у неким слу-чајевима прави раз-лнку: западна Европа као географски појам, а Западна Европа кад означава „земље и народе". У сваком случају, називи конти-нената и држава писа-ће се с оба велика слова: Северна Аме-рика, Јужна Америка, Северна Кореја, Нови Зеланд итд.

В. и следећу одред-ницу.

ГЕОГРАФСКА ИМЕНА У АПОЗИ-ЦИЈИ. Кад име стоји непосредно после за-једничке именице, по-жељно је да оба буду у истом падежу, нпр. на рецн Рзаву у гра-ду Сенти, из покраји-не Вестфалије. Ипак, географско име може остати у номинативу ако је вишечлано (нпр. / насељу Мали Мокри Луг) или ако је мало познато, тако да у падежу не би било јасно како тачно гласи: у граду Габро-во, на језеру Титика-ка, у провинцијн Љао-нинг.

геополитички. Гетинген (СоШп§еп),

гетингснски: не гетин-геншки.

гето, м. рода, у мно-жини ср. рода (гета).

Ги (фр. Сиу), не Гиј. Гибсон (СЊхоп), не

Џибсон. Гилберз: СпбеП се у

енглеском изговара Гилберт (не Џил-берт), у француском Жилбер.

ГЛАГОЛСКИ ПРИ-ЛОГ ПРОШЛИ, као и садашњи (в. следећу одредницу), мора има-ти заједнички субјект

с главном реченицом. Стога је погрешно нпр. „Прешавши једва стотинак метара, ука-зала нам се још једна рушевина"; треба или „Прешавши... угледа-лн смо још једну рушевину" или „Пош-то смо прешли... ука-зала нам се још једна рушевина".

ГЛАГОЛСКИ ПРИ-ЛОГ САДАШЊИ гради се додавањем наставка -ћи на 3. лице множине садаш-њег времена: чекају--ћи, раде-ћи, познаЈу--ћи. Овај облик увек се односи на субјект главне реченице, па су погрешне нпр. ре-ченице „Прегледајући евиденцију, пао нам је у очи велики број изостанака" (треба: Док смо прегледа-ли... или: Прегледају-ћи евиденцију, запази-ли смо...), „Каква су искуства стечена гра-дећи ово насеље?" (треба: док се градило ово насеље, / току градње овог насеља и сл.).

У функцији придева, овај облик се употре-бљава да означи стал-ну особину: владајућа

класа, олакшавајуће околности, светлећа реклама, летећи та-њир итд. Није пра-вилно употребљавати га као глагол, везан ча одрећено време и праћен прилошким одредбама, нпр. ..тре-нутно недостајућа средства", „недоста-јућа средства за градњу", „савременије мислећи читаоци" и сл.

гладак, глађи. најглађи и глаткији. најглат-кији.

гледалац (не гледаоц). мн. гледаоци. гледала-ца.

гликоза и ГлухОЗМ. Глостер (С1оисез1ег), не

Глочестер, Глосестер: Глостершир (СЊисе-ШгзШге), не Гло-стершајр.

гнев, гневан, гневитч, разгневити (екавски); облици гњев итд. су ијекавски.

гнездо (не гњездо). гиездити се, угнсздити се; ијек. гннјездо, (у)гнијсздити се.

Гњилапе, у Гњилану (не у Гњиланима, Гњиланама).

год се пише одвојено кад има значење сваки. било којп. нпр.

што год рекао, кога год нађеш, какви год били, где год се налазио, куд год да одем, кад год желиш итд. Састављено се пише у облицима који значе неодређеност, нпр. штогод (поне-што). когод (понеко). ка кавгод (некакав). гдсгод (понегде). ка-когод (некако). кадгод (покаткад) итд. Као год се пише одвојено.

ГОДИНЕ И ДЕЦЕ-Н11Ј Е. Седамдесете године X X века јесу године од 1970. до 1979, осамдесете годи-не од 1980. до 1989, двадесете године од

1920. до 1929. итд. Напротив. деценије почињу јединицом и завршавају се нулом: осма деценија обу-хвата године од 1971. до 1980. девета деце-нија од 1981. до 1990, трећа деценпја од 1921. до 1930. итд.

Последња година XX века јс 2000: прва година X X I века је 2001, В. и ДАТУМК

годину-две. годншњи, годишњица

(у споју с бројем): в. СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ

гол-аут, гол-разлика, гол-линија (с црти-цом); голгетер (са-стављено).

Голијат(библијска лич-ност); голијат (див, снажан човек).

Голн оток; Голоото-чанин (некадашњи ло-гораш на Голом ото-ку), голооточки.

Голсворди (СакњоПћу), не Голсворти.

Гомез или Гомес (06-тег): в. -ез.

Гонзалес или Гонсалес (Соп2а1ег);в. -ез.

гонилац (не гониоц), мн. гониоци, гоиила-ца.

горе-доле. гореименовани, горена-

ведени, горепоменуги (састављено по П), али: већ горе имено-вани.

горила је мушког рода, у множини женског (оне гориле).

Горњн Мнлановац, Горња Стубица итд. (оба почетна слова велика у именима насеља); Горњи град (име градске четврти или огпптине); горња Босна.

горњо-: горњоварошки, горњоградски итд.

Горски вијеиац. Горскн котар.

горућн (горуће пита-ње и сл.) није пог-решно, јер је то при-дев наслеђен из ста-рословенског, а не глаголски прилог (ко-ји гласи горећи).

госиа: госпа Мара, али госпа-Маре, госпа-Ма-рии итд. (или све без цртице): в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕИА.

Гослић, госпићки, Го-спићанин, -анка.

Господ (и Господин, када је у том зна-чењу); мало г у узви-цима и псовкама (го-спода му његовог, о, господе! и сл.). В. БОЖАНСТВА.

гослодар: вокатив го-сподару ређе госпо-даре; господаром и -ем; господаров и -ев; Господар Јовано-ва или Господар-Јова-нова (улица).

господин: скраћено г. (не г-н, г-на и сл.); у множини гт. (али је боље титулисати поје-диначно, нпр. г. Ма-тић и г. Симић, или писати уцело, нпр. господа посланици).

господњи (у црквеним текстовима и Го-сподњи).

госнођа: скраћено гђа; госпођица: скраћено гђица.

45

госпоштина (не госпад-штпна).

готово: в. скоро. гошћа: ген. мн. гошћа

(не гошћи). гравнра и гравура (од

фр. ^гашге). Фран-цуски наставак -иге код нас се неки пут преноси са и (лск-тира. увертира), а неки пут са у (бро-шура. аваитура).

Градац: предложено је да се мења Градца. Градцу, по аналогији с примерима задр-жавања д које даје П 60 (Забрдца, Бргудца), а и ради разлико-вања од имена Грац (у Аустрији). Други стручљаци сматрају да је правилно само Градац - Граца, Гра-цу (као судац - суца и сл.).

Градишка, у Градишки и Градишци; Босанска Градишка, Нова Гра-дшнка, Градишчанин, -нка.

Градншћански Хрвати, с великим Г „као етнографска скупина , :

али и с малим, „описно" (ПР).

ГРАДОВИ: в. ГЕО-ГРАФСКА ИМЕНА.

ГРАДСКЕ ЧЕТВРТИ: в. УЛИЦЕ.

граната је само арти-љеријеки метак, по-грешно је „ручна гра-ната" (буквалан пре-вод енгл. или фр. ^гепаАе) уместо ручна бомба.

гран при (фр. ржи1 рп.х); великим почет-ним словом ако је назив одрећепе мани-фестације.

Грахам: традиционална транскрипција код нас (нарочито у изразу Грахамов хлеб), али стварни енгл. изговор је Грејем или Грем.

грсбати и грепсти: гребао, гребала и гре-бла; гребаћу и греп-шћу.

Грегорчич (словенач-ки), Грегорчић (срп-скохрватски).

грејпфрут: у Хрватској и БиХ употребљава се и скраћени облик грејп или грсп. Пред-ложене замене лиму-ника, горчак, жутуња и сл. нису прихваћене у пракси.

гренд слем (ознака тениских турнира), не грен слсм.

гриз, не грис. Гринич (СгеепшсН), не

Гринвич; грнничкн (меридијан итд.). Лон-донска четврт с по-

знатом опсерватори-јом изговара се Гри-нич (или Гриниџ); не-колико насеља истог имена у САД изгова-рају се Гренич: тако и Гренич Вилиџ (Сге-епшсН УШа$е), умет-ничка четврт у Њу-јорку.

гристи, гризеп (не гри-жен: тако и изгризен, нагризен, угризен, од-гризен, загризеи итд., али загрижен као придев, в. то).

гро-план (боље: први или крупни план).

гротеска, у гротески (боље него гротесци); ген. мн. гротески (ретко гротесака).

Гроцка, у Гроцкој; Грочанин, -анка; гро-чанскн.

груди, ген. груди (не грудију).

Грузија: грузински и грузнјски; Грузин, -ин-ка и Грузијанац, -анка (не Грузијац, -ијка).

грундиг (марка), Грун-диг (фабрика); не Грундинг.

Гручо Маркс погреш-но, треба Граучо (енгл. СгоисНо Магх).

ГРЧКА ИМЕНА: в. -ос; С и 3.

грчко-римски, Губец, Гупца, Гупчев.

губитак, мн. губицн. губиташ: лоше скована

реч, али јој досад није наћена замена.

губитиик је сковано по угледу на добитиик, не сасвим исправном аналогијом (не посто-

ји именица која би одговарала именици добит), али је данас у широкој употреби. Сувишан је англици-зам лузер.

гугутати, гугућем и гугукати, гугучем (по-ред гукати, гучем).

гугутка, дат. гугутки, ген. мн. гугутака или гугутки.

гуска, дат. гускн (обич-није него гусци, како је у ПР) , ген. мн. гу-сака; гушчица (мала гуска) и гускица (од-мила).

Гутенберг, не Гутем-берг.

гушчји и гушчији (дру-ги облик је лакши за изговор).

д

д испред безвучних сугласника прелази у т. откад, отпадак, логцеиити, иатчовек, отхранитн, претходнн итд. Остаје неизмење-но само испред с и ш: средство, одсек, пред-седиик, подпгишати. одшетати. У промени именица, испред ц и ч, д се губи: судац -суца, сучс; предак -преци; одступања од овог правила могућна су код неких рећих имена (у П је на-ведено руско презиме Гудпрв, а у П 60 Кадчић, Забрдац -Забрдца и Бргудац -Бргудца). в . Градац.

д' и да у романским презимснима: в. де-

да и што. Најопштије узето, разлика између ових двају везника је у томе што да уводи радњу о којој се тек говори. за којом се тежи или која би се могла догодити, а што - ону која се узима као готова чи-

њеница. Отуда ће се употребити што (а не да) у реченицама као „Радујемо се што је све у реду", „Разум-љиво је што се на одговор мора чекати", „Како објашњавате што вас нису позва-ли?", „Штета је што предлог нису подржа-ли и лекари", „Роба ие само што лсжи него се и квари". Напротив. у случаје-вима кад реченица испред везника може имати значење гово-рења или мишл.ења. могућан је и један и други везннк. према томе да ли се ре-ченица после везника схвата као исказ или као узрок: „Опомени-те га да касни" (= упозорите га да ка-сни), „Опомените га што касни" (= он касни. и због тога трсба да га опо-менете); „Замерају Француској да је из-дала савезнике" (твр-де да је издала), „Замерају Француској што је издала савез-нике" (због тога што је издала). Ипак, у данашњем језику све је јача тежња ка

употреби да и уз поједине облике који изражавају стварно стање, па се однос ових везника мора посматрати еластич-није. Реченице „Чи-њеница да је роман забрањиван само пот-врђује његову вред-ност", „ Чудио је да то нисмо раније при-метили", „Добро је да си остао жив" (мада би и у њима било прикладније што) ви-ше се не осећају као погрешне.

дабл ју, назив за ла-тиничко слово \У (по енглеском), данас је претежно истиснуло раније дубл ве (по француском). Није до-бро називати га „ду-пло ве", што се не би разликовало од удво-јеног слова V. У не-мачком се ово слово зове ве ( нпр. ВМ\У -„бе-ем-ве"), за разли-ку од Укоје се зове фау. Отуда и наш из-говор ве-це за \УС (од енгл. м>Шег сЊзе!).

дабоме и дабогме. давалац (не даваоц),

мн. даваот, давалаца. давни: пазити да се

не употребљава за релативно блиску

прошлост, чему је склон новинарски је-зик („Још давне 1984. године речено је..." и сл.)

давнопрошли (грама-тички термин: давно-нрошло време).

*дак: в. -так. Дакар (престоница Се-

негала), Дакара, у Да-кару; не Дакра, Дак-РУ-

далај-лама (малим сло-вом, в. ТИТУЛЕ)-, панчен-лама.

Далеки исток, далеко-источни.

далеко. Употребу овог прилога уз компара-тив и суперлатив (да-леко лакше, далеко бољи, далеко најпо-годнији) безразложно су осуђивали понеки пуристи, тражећи да се замени са много, знатно или кудикамо (само овај последњи прилог могућ је уз суперлатив).

Далес (Ои11ех, презиме: погрешно је у П Р 60 Далс).

да ли; скраћено да л'. Далматннац, Далматин-

ка (дат. Далматинки); далматннац (пас).

даљни и даљњи; до даљег, боље него до даљњег.

лампинг, не демпииг; дампиншки.

дан. Када се ген. мн. дана додаје имени-цама недеља, месец, година, придев или заменица требало би да се слажу с првом именицом: свакп ме-сец дапа, последњи месец дана, целу недељу дана. послед-њу годину дана итд. правилније је него сваких, последњих нтд.

За називе Дан Ре-публике и сл., као и за промену облика Ђурђевдан и сл., види ПРАЗНИЦИ

данас-сутра. данас ујутру, данас уве-

че погрешно, треба; југрос, вечерас.

дан-данас; дан-дањи. дан и ноћ или дан-и-

-ноћ (биљка). Д' А н « н ци о (О 'А п т тј о),

с ДАнунциом, Д'А-иунциов (не Д'Анун-цијем, Д'Анунцијев); придев данунцијански илн данунциовски; Да-нунцијада (роман В. Цара Емина).

Јарнвалаа и даровалац (не -аоц), мн. дарива-оци (дароваоци), цари-валаца (даровалаца); такоће дародавац.

дармар. Дартмут (ОаПтоШћ); в.

Плимуг. даска, дат. дасци. дати: поред дам. даш.

они дају допуштају се и народски облици дадем, дадеш, они даду и даднем, дад-неш, ош дадну. Ао-рист: дах, они даше или дадох, они да-допге.

ДАТУМИ. При писању цифрама могу се сва три броја означити арапским цифрама с тачком, или се ме-сец означава римским бројем без тачке: 4.10.1957. или 4. X 1957. Није неопходно иза последњег броја додавати реч „годпне" или „год.". Писање нуле испред једно-цифреног броја, нпр. 07. 03. 1982. није препоручљиво изван техничких текстова и пословне кореспон-делције.

Између имена места и датума увек се пише зарез, нпр.: Вр-шан, 25. V I I 1971.

југословенским н међународним стан-дардом прописан је рсдослед година - ме-сец - дан, штр. 1997

50

06 25. Такав начин писања примењује се у техничкој докумен-тацији, компјутерским изводима и сл., али није погодан за упо-требу у обичном тек-сту.

дахтати: сасвим је уобичајена промена дахћем, дахћеш, они дахћу (мада ПР 60 бележи само дашћем).

дача (вила, летњиковац у Русији); даћа (гозба у част покојника).

дашто-ми-ти-дашто (према П 60), или одвојено, без цртица (тако у речнику Ма-тице српске).

два (промена): в. БРО-ЈЕВИ (промена).

ДВА ПРЕДЛОГА: в. ПРЕДЛОЗИ, УЗА-СТОПНИ.

дванут; два пута. два-три (нпр. два-три

пута). две земље, двеју зе-

маља. в. БРОЈЕВИ (лромена).

двеста и две стотине; двестоти и двестоти-нити.

две хиљаде, двехиља-дити.

двогодац, двогоца, мн. двогоци.

двоипособни, двоипоса-тни, двоипогодишњи итд.

двоје, двојица итд.; в. БРОЈЕВИ (збирни).

двоје-троје, двојица--тројица.

двојка, дат. двојкн и двојци, ген. мн, дво-јака, боље него двој-кн.

двоставачнн: в. једно-ставачни.

ДВОСТРУКА ИМЕНА у француском пишу се с цртицом, нпр. Јеап-Раи!, Јеап-Јасциез, Мапе-ТНегезе, па цр-тицу треба задржати и при фонетском пи-сању: Жан-Пол, Жан--Жак, Мари-Терез. Мења се само други део (Жан-Пола, Жан--Полу итд.).

ДВОСТРУКА ПРЕЗИ-МЕНА и презимена с надимком по правилу се пишу без цртице: Андрија Качић Ми-ошић, Николај Рим-ски Корсаков. Петар Петровић Његош. Цр-тица се пише само у женским презименима (Љиљана Молнар-Та-лајић) и мушким када је први део непромен-љив (Михаило По-лит-Десанчић). Страна презимена углавном се управљају према изворном обичају: француска су увек са

цртицом, нпр. Тулуз--Лотрек (Тои1ои$е-'аи-(гес;ј,Сен-Симон (5а1ш--5топ), а према П и

руска, и када су им оба дела променљи-ва (Римски-Корсаков, Салтиков-Шчедрин).

двоструки стандарди или дупли сгандардп буквалан је превод енглеског с!оиб1е $!ап-(качк, Треба рсћи дво-јаки, неједнаки или различити стандзрди, односно двојака (не-једнака, различита) мерила.

ХУМ1'. боље дидиги, дидитија; скраћеницу бГЈТ (у падежима: М>Т-ја, ООТ-јем итд.) треба писати само латиницом, будући да се изговара по ен-глеском. Уп. ВВС.

де, да, д', фон, ван и слични предлози у страним презименима пишу се малим сло-вом кад претходи још неко име: Шарл де Гол (С1шг1е$ с!е СаиПе), Калдерон де ла Барка (СаШегбп а"е 1а Вагса), Жискар д'Естен ( С в -сага1 а"Е$1а{пд), Леонар-до да Винчи (теопаг-1о па Кисј), Вернер фон Браун (\Уегпћег

УОП Вгаип), Лудвиг ван

Бетовен џап Вее1ћо\>еп). Ако се употребљава само пре-зиме, онда према П треба писати велико слово: Де Гол, Ван Гог итд.

Француско с!е тран-скрибујемо као де (не д): Тур де Франс (Тоигс1е Ргапсе), Фер-динан де Сосир (РегсИпапс) ае 5сш$шге). Д са апострофом до-лази само испред вокала (Д'Аламбер -0'А1етбег1), као и у италијанском (Д'Анун-цио - О'Аппип210).

У шпанском и пор-тугалском ови пред-лози не чине део презимена: отуда је боље Фаљине компо-зиције. Гамино путо-вање, него Де Фаљи-не, Да Гамино.

У географским име-нима ови предлози такође имају мало слово, а мен>а се само последња реч: Рио де Жанеиро (Шо Ае ЈапеГго), Рио де Жанеира, итд.; Мар дел Плата, у Мар дел Плати, итд. В. ел.

деветсто, девет стоти-на, деветстоти; девет хиљада, деветхиљади-ти.

52

девојчицз: в. -чица. Девоншир (Ђемопзктге),

не Девоншајр. Деда Мраз, Деда-

-Мраза, Деда-Мразов (или све без црти-Це: в . ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА).

дезен, дезениран: бо-ље десен, десениран (фр. <1е$$\п).

дезерт не него десерт. дезинтоксикација; дез-

интоксицирати и де-зинтоксикова ти.

дејство, (из)дејствовати употребљавају се и у ијекавском поред дјеј-ство, (из)дјејствовати.

декада значи „десет дана"; погрешно се понекад, под утицајем енглеског, употребља-ва ум. деценнја (десет година).

деколте (м. рода), мно-жина деколтеи.

дели: дели Радивоје, дели Радивоја (без цртице). В. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА; НА-ДИМЦИ

делилац (не делиоц), мн. делиоци, делилаца.

делинквент, делинк-венција (од лат. АеИпциеге): погренгни су (мада унети у ПР 60 и друге при-ручнике) облици де-ликвент, деликвенцнја.

Ул. депанданс; кон-јуиктура.

делити: без разлога су осућивани спојеви као делити (нечије) миш-љење, делити (нечију) забринутост, делити славу (с неким) и сл.

Делфи (у Грчкој), из Делфа, у Делфима; придев: делф/ски (не-оправдано је дел-фијски у П Р 60).

Делхи или Њу Делхи (Мем> ОеШУ, делхијски. Није оправдан изго-вор Дели, према ен-глеском.

дељење (ијек. дијеље-ње), не делење.

ДЕЉЕЊЕ НА СЛО-ГОВЕ: в. РАСТА-ВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА.

деманти, демантија (не демаит), мн. деманти-ји (не деманти).

демннутив и димину-тив. Облик на ди-уобичајен је у свим европским језицима; безразложно је забра-њен у ПР 60.

Демир капија (одво-јено, боље него с цртицом, према П); мало за клисуру, а велико (Демир Капи-ја) за насеље.

Демпси (Оетрзеу), бо-ље него Демпсеј.

Денг Сјаопинг. Денев (Оепеиуе), не

Данев; Катрин (Саме-гте), не Кетрин.

депанданс, не депа-занс.

депрецијација (новца), депрециратн; погреш-но је депресијација, депрссирати; реч до-лааи од лат. ргеИшп, цена и нема везе с речју дспресија.

дерати (се) и драти (се); дерао, дерала и драо, драла: дераћу и драћу. Међу сложе-ним глаголима, облик без е највише се употребљава у глаго-лу одрати, одрап (по-ред одерати, одеран), ређе у глаголима из-дерати. продерати се, раздератн. док поде-рати. подеран има само облике са е.

Десанка, Десанки, Де-санкин.

десерт, не дезерт. детерцснт је код нас

усвојено са енгл. из-говором; правилније би било детергент, али се тај облик упо-требљава само као стручни хемијски тер-мин.

ДЕЦЕНИЈЕ: в. ГОДИ-НЕ.

леиидан, децидно пог-

решно уместо де-цидиран, децидирано (али и једно и друго може се увек заме-нити нашим изразима одлучан, одсечан или недвосмислен).

дечји (боље) и дечији. Дешан (фр. Оехскатрх). Дивал (фр. Ота1); кад

је америчко презиме, преноси се као Дувал.

диваљ, дивљији, најднв-љијп.

Дивљи запад. дивот-издање (посебно, раскошно опремљено издање).

диелектрик, диелек-тричан (без / јер су сложене речи).

дизел: дизел мотор, дизел гориво итд. (иеобавезна цртица: В 1

ЦРТИЦА зУ-Дизелдорф не него

Диселдорф. дијабетес, боље него

дпјабет; не дијабетис. Дијаз или Дијас (Шш)'. в. ез-

дијалекталан (КОЈИ при-пада дијалекту: боље дијалекатски или дија-лсктни); днјалектичкн (који се тиче дија-лектике).

дијапозитив, дијапро-јектор итд.

дилатација (ширење); дилатационе слојнице

(не „дилетационе"). Дилинџер (ВШт%ег): не

Дилингер, осим када је немачко презиме.

Дима: в. -а (ИМЕНА). диносаур, боље него

диносаурус. дипломирани (студент

и сл.) није погрешно: в. ТРПНИ ПРИДЕВ.

Дирас, Маргерит (Маг-%иеп!е Оигаз), не Дн-ра.

дирнкчнти И ДИрИНЦИ-тн.

дирка, дат. дирки и днрци.

Днселдорф (ЕИшеШог/), не Дизелдорф.

диско: диско-клуб, ди-ско-ритам итд. (црти-ца није обавезна: в. ЦРТИЦА 3 и 4).

дискуснја погрешно кад се примењује на је-дног човека (у мојој дискусији, поводом дискусије господина Н.Н. и сл.). Треба рећи учешће у ди-скусијн, нзлагање, ис-тупање, изјава, речи и сл.

Дишан (фр. Оискатр). Дјагиљев (Сергеј Па-

влович, руски органи-затор балета). Не Ђа-гиљев.

дјутн-фри шоп или скраћено фри-шоп (в. ЦРТИЦА 3* 7).

до: в. од, Ц1Ч~А, као и поједине речи са до-

доба се у данашњем језику мења као именице средњег ро-да: том добу тим до-бом итд. У множини, уместо добима боље је употребити другу реч: временима, раз-добљима, периодима.

добар вече: в. добро вече.

добар дан. добијати, добијао и до-

бивати, добивао. добитак, мн. добици. добити: добијен и до-

бивен. добога и до бога (ПР

даје примере „То је добога лоше", али „До бога се чује"); до бога милога.

добро вече; у народном језику и добар ве-че(р), с акцентом на а.

добродошао (као при-дев, нпр. „Свака про-мена биће добро-дошла"; растављено као узвик: Добро дошли!)

добро јутро. довек(а). довести: довезен (не

довежен). довече(р), до виђења (одвојено;

„у емисијама и до

слушања, до гледа-ња", према ПР).

ло вол>е (одвојено. према П).

ловпљно: праћено на-м е р но- после д и ч ном реченицом. често се погрешно јавља уме-сто сувише. нпр.:„Ор-гашоам је довољно слаб да бисмо га смели излагати новим напорима", треба: Ор-ганизам је сувише слаб... итд.

ло врага. ловратак, мн. довраци. зоврх (предлог, нпр.

доврх бурета). али: до врха.

лопшорити се о нече-.чу, не договорити не-што.

догодиие. до дакас. долатак, мн. додаци. лолуше. ло ђавола. лозво.шти, дозвола ре-

чи су руског порекла, али данас једнако обичне као и наше допустити, допуште-ње; дозвола има и специфична значења која допуштење нема {возачка дозвола и сл.).

дотлабога. лозрсти: као зретп (в. то) .

доиматк се, доимам се и доимљем се.

доиста. дојахати, дојашем, они

дојашу. дојенче: в. одојак до јесснас. дојнља, не доиља. дојка, дат. дојци, ген.

мн. дојки и дојака. до јутрос. до јучс(р). до када и докад(а). док год; докле год. докон, докона и (ређе)

доколан, доколна. до краја (П даје пред-

ност одвојеном писа-њу).

до куда и докуд(а). докумен(а)т: множину

у ср. роду. документа, неки језикословци су забрањивали из истих разлога као и акта (в. то) и факта

Долиц (код Травника), Дсша. у Доцу.

долепотписани и доле потписапи (ово друго „када се прнлог жели нагласити", према ПР). Уколико нема такве потрсбе за каглашавањем. довољ-но је и само пот-писани.

долити: долиј. долијмо. долијте.

до малопре и до-малонре.

56

домородац, домороца, мн. домороци, домо-родаца.

дон и фра, непро-менљиве титуле, пишу се без цртице, малим словом (дон Нико, фра Брне итд.^, осим кад су стални део имена: Дон Кихот (в.то), Дон Жуан (в. то), Фра Анђелико (Рга Ап^еИсо), Фра Ди-јаволо (РгаВ'кРЈо\о) итд.

Дон (Олнтг, енгл. ж. име), не Даун, Доун.

донедавна и донедавно. донети: в. -нети Дон Жуан је код нас

традиционални облик за шп. ОопЈшп, али је боље Дон Хуан, према стварном изго-вору. Употребљен као заједничка именица са значењем „љубавник, женскарош" пише се малим словом и са-стављено, донжуан. Изведенице: донжуан-ски, донжуанство.

Дон Кпхот, донки-хотски, донкихотство, донкихотерија. Струч-њаци за шпански кажу и Дон Кихоте, према оритиналном изговору (шп. Воп ОшјоТе).

Доња Стубица, Доњи Лапац итд. (оба

почетна слова велика у именима насеља); Доњи град (градска четврт или општина); доњи Дунав итд. (до-њи ток реке).

доњо-: доњоградски, доњолапачкн итд.

до подне, али доподпе као именица: уп. пре подне.

допола. до иролетос. до сада и досад(а). досетка, дат. досетки,

ген. мн. досетки и до-сетака.

досије, досијеа: боље досје; мн. досијеи (досјеи).

до синоћ. доскора (али: до скора

внђења); такође до-скоро.

дослух (бити у дослуху с неким): дослук само ако се употребљава у првобитном зна че њу пријатељство (од тур-ског дост, пријатељ).

Дос Сантос: в. ПОР-ТУГАЛСКА ИМЕ-НА

Достојевскн: романи Достојевског, не ,до-стојевскијеви".

до сутра. до тада и дотад(а). до тамо (боље него

дотамо, према П). дотле може имати и

временска значења, „до тада" (нпр. Ја сс све дотле нисам буниб) нли „за то време" (Док буде пу-блике. дотле ће се и приказиватп).

дохакати (некомеЈ, бо-ље него доакати.

доходак, дохотка, мн дохоци.

доходовни је створе-но последњих година према именици дохо-дак. Бољи је облик доходии, који су и раније употребљавали економисти.

дошколовати, дошко-ловањс: не дошко-ловавати, дошколова-вањс.

др. (с тачком) скра-ћеница је од други. Као скраћеница од доктор, пише се без тачке, малим словом (али великим Д ако је на почетку потписа или реченице). Није прихваћена у пракси одредба ПР 60 по којој се у падежима пише дра, дру, дром итд. ОосСог всжппае (у лекарским титулама) скраћује се с\г зс., не аУ ха.

драгстор. (У америч-ком енглеском, ода-кле је узето, Аги%$10ге има првенствено зна-

чење „апотска"; у Ев-ропи означава про давницу хране и Дру-гих производа која је отворена до касно у ноћ.)

дрвноиндустријски. дрвонрераћивач, дрво-

прерађивачкн. дрска, дат. дрецн. ДРЖАВЕ ИЗ ПРОШ-

ЛОСТИ: в. ИСТО-РИЈСКА ИМЕНА.

држ - не дај (црта с размаком) или држ не дај: в. ЦРТА-

другачији и друкчији (и другоЈачиЈи).

Други светски рат: в. ИСТОРИЈСКИ ДО-ГАЂАЈИ-

друштвенополитички или друштвено-поли-тички, зависно од то-га колико ..наглаша-вамо посебност ком-понената" (П, тачка 58ф(3)). Исто би мо-гло важити и за при-дев друштвеноеконом-ски.

дрхтати: П Р допушта дршћем, дршћући, дрхћем, дрхћући и дрхтим, дрхтећи. Не-књижевно је дрктатн. дрхтјети.

дршка, дат. дршци, ген. мн. дршки (ретко др-жака).

дубити, дубим, они дубе; дубио. дубила.

58

дубљен. Много су рећи данас облици дупсти, дубем, они дубу; дубао, дубла; дубен. Исто и за сложене глаголе изду-бити (ретко издупсти), удубити, лродубити.

Дубровник: Дубровча-нин, Дубровчанка или Дубровкиња; Дубро-вачка република.

дуг и дугачак. Оба придева употребљава-ју се како у про-сторном тако и у временском значењу: дуга или дугачка да-ска, дуг или дугачак говор итд. Степени порећења су дужи, најдужи или дуљи, наЈдуљи.

Дуги оток (али у називима насеља оба почетна слова велика: Дуго Село, Дуга Реса итд.).

дуго времена: није плеоназам, мада се понекад реч времена може изоставити. Ду-го година: боље мно-го година или го-динама.

дугодневица, боље него дугодневница.

дугоживећи (радиоак-тивни елементи), не дугоживући.

дужити и дуљити.

Дулчинеја допуштено у П као „традиционал-ни изузетак", поред правилнијег Дулсинеја (шп. ГНостеа).

думдум метак (цртица необавезна, в. ЦРТИ-ЦА %

дур; О-дур, Р-дур итд. (велико слово по могућству латиницом), обичније него Де-дур, Еф-дур, како пропи-сује ПР. у п . мол.

Духови (празник); ду-ховски.

дуче (Цисе, Мусолини-јева титула): малим словом, према П.

Душаи: Душан Силни ( в . НАДИМЦИ): Ду-шанов законик.

душебрижиик, душегуп-ка, распрострањени облици, мада је пра-вилније душобрижник, душогупка.

Душица, Душичин. душман и душманин,

мн. душмани. Душ Сантуш: боље Дос

Сантос ( в . ПОРТУ-ГАЛСКА ИМЕНА)-

Ђ

ђ Писање овог гласа, у латиници, помоћу два слова (ф често је неизбежно на писаћој матнини, али у руко-пису и у штампи тре-ба обавезно употреб-љавати знак В сЈ.

ђаковички је придев према имепу Ђакови-ца, а ђаковачки према Ђаково (али и Ђако-вица). Именице Ђако-вац, Ђаковчанин, -ан-ка односе се на ста-новнике оба ова ме-ста.

Ђакомо (С1асото): на-гласак је на Ђа, не на ко.

ђакузи не него џакузи (в. то).

Ђевђелија: в. Скопље-ђснерол застарело (да-

нас генерал); Ђенерал Јанковић (место).

Ђердаиска клисура. ђерђеф, данас ретко

ђерђев. Ђорће, Ђорђа, Ђорђу,

Ђорђев; не Ђорђета, Ђорђету, Ђорћетов.

Ђузеие (С1шерре), Ђу-зепа.

Ђурађ, Ђурђа, Ђурђу, Ђурђев (не Ђурађа итд.).

Ђурђевдан: в . ПРАЗ-НИЦИ

ђус (од енгл. јшсе) требало би да гласи џус али је реч не-потребна поред нашег израза (воћни) сок. Друго је ђус као те-ниски термин, од енгл. Леисе (тачније би било: дЈус).

Е

-е (ЗАВРШЕТАК ИМЕНА). За скраће-не облике као Миле, Коле, Раде, Дане, Бо-ле, Дуле итд. гра-матике признају само промену Мила, Милу, Милов итд., али се данас мора допусти-ти и промена Миле-та, Милету, Милетов. Она важи и за сло-веначка и македонска имена (Стане, Стане-та итд.). Напротив, имена Ђорђе и Павле у падежима гласе са-мо Ђорђа, Ђорђу, Павла, Павлу итд. (в. под тим одредницама).

У западнијим гово-рима, а посебно у Хрватској. имена од-мила као Мате, Јуре, Вице, Јоже мењају се као именице на -а: од Мате, Мати, за Мату итд. Иста промена важи и за презимена Храсте, Чале, Смоје итд.

Имена из живих несловенских језика задржавају -е у свим

падежима: Чиле, Чи-леа, у Чилеу, Хајне, Хајнеа, Бизе, Бизеа итд. И мукло (неизго-ворено) е, према Пра-вопису, задржава се уколико се пише из-ворно: УоНтге, Уоћа-Ггеа, УокаГгеоу итд. В. следећу одредницу.

-е (ФРАНЦУСКО). Мукло е на завр-шетку фр. женских имена као РгапсоГзе, Вп§Ше, ЗЈтопе може се у транскрипцији изоставити (Франсоаз, Брижит, Снмон) или заменити нашим -а (Франсоаза, Брижита, Симона). У падежима је боље употребити наставке као за име-нице на -а: Франсоазе, Франсоази итд.

-ев: в. -ов. еванђеље, итд.: в. је-

ванђеље. -евш в. -овн. Еврипид и Еурипид. евро, не еуро (назив

новчане јединице); множина еври.

евро- (не европо-): ев-роцеитричан, евроцен-тризам, еврокомуни-зам, Евроазија, Евро-визија, евровизијски итд.

Европа: Европљанин, -анка, европски, ређе

Европејац (обично у смислу „човек европ-ске културе"), Евро-пејка, еврапејски.

-евски: в. -овски-егејски, Егеј, Егејско

море, данас обичније него јегејски итд.

егзибиција, егзибицио-иист(а), -исткиња, -ио-иизам данас је опште прихваћено, мада је ПР 60 допуштао само сксхибнцттја итд.

егзодус, не ексодус. сд-мемоар. Едхем: в . Мидхат--ез као завршетак

шпанских презимена код нас се обично преносило према пи-сму (Лопез, Родригез, Веласкез итд.) и П предвиђа да се задр-жи таква транскрип-ција. Према шп. из-говору било би ис-правније Лопес, Ро-дригес, Веласкес итд.; нека презимена, као Маркес (Магдиег), Гонзалес или још тач-није Гонсалес (Соша-1ег), примљена су ис-кључиво у том об-лику. Исто важи и за презимена на -аз (Дијаз или Дијас), -из (Руиз или Руис) и -оз (Муњоз или Муњос).

еј у руским именима:

в. РУСКА ИМЕНА. Еј-Би-Си, Еј-Би-Сија или (само латиницом) АВС, АВС-ја АВС-ју. Види ВВС. ејдс: боље сида (в. то) . -ек: в. -ец. еквивалепт (ређе екви-

валенат). еклога, дат. еклоги. еко- с цртицом према

П: еко-митииг, еко--странка, еко-систем. еко-тероризам и сл.

сколог, поред струч-њака за екологију, може означавати и припадника еколо-шког покрета (покре-та за очување чове-кове средине). Суви-шан је англицизам „екологист".

економиета, економија: скраћеница је ек., не ес. или есс.

екс (бивши): ПР про-писује спојено писање, нпр. екскраљ. ексшам-пиои, а с цртицом са-мо испред властитог имена.екс-Чехословач-ка, екс-Славија. Ис-пред вишечланог из-раза најбоље је пи-сати одвојено, нпр. екс Совјетски Савез.

Екс ан Прованс (А1х-еп-Ргоуепсе).

екселенција: правилније би било ексцелеиција.

али је први облик (с делимичним прихвата-њем француског изго-вора) много обичнији.

екснеримент (ређе екс-нернменат).

експонат је лоше ско-ван облик (од лат. ехропеге, изложити, партицип је ехрокЈШш а не ехропашгп): бо-ље је употребити до-маћу реч изложак.

екснрес: експрес кафа, експрес рестораи, екс-прес пошиљка итд. (необавезна цртица: в. ЦРТИЦА 4).

екстра по ПР се пише састављено (екстрадо-бит, екстразарада), али се може схватити и као непроменљиви придев и писати одво-јено (нпр. роба екстра квалитета; ти мислиш да си иетпто екстра).

екстрадиција (изручење злочинца), не екстра-дикција. Глагол је екстрадирати.

екстракт, не екстрат. екстровертан, боље не-

го екстравертаи. ексцес; ексцесни. ел, ес, ул, ибн, бен и

други предмеци у арапским именима (личним и географ-ским) пишу се малим словом: Анвар ел

Садат, Моамер ел Гадафи, Шат ел Араб, Дар ес Салам, Зија ул Хак, Ахмед бен Бела, Мохтар улд Дадах итд. Уколико дођу на почетак, пишу се ве-ликим словом (Ел Аламејн, Бен Бела, Ибн Сауд), али се још чешће изоставља-ју: Садат, Гадафи итд.

Елдорадо, по П ве-ликим словом, али малим у фигуратив-ном значењу „земља богатства".

електро- увек састав-љено: електроднстри-буција, електропри-вреда, електроакусти-чки итд.

елемент и елеменат, ген. мн. елемената.

Елена, женско име у италијанском, шпан-ском и другим јези-цима. Руско Елена треба преносити као Јелена, јер се тако изговара.

Елза или Елзе (нем. Е\$е)\ Елса (енгл. Е1ш), Елси (енгл. ЕШе: погрешно је у П „Елзи").

е - тап : види и-мејл -ем, -ом: в. ИН-

СТРУМЕНТАЛ емајл, емајлирати

(обичније) и емаљ, емаљирати.

Ен-Би-Си, Ен-Би-Сија или (само латиницом) МВС, ^ВС-ја. Види ВВС.

Ендру (АпсЈгек), не Ендрју.

Ендруз (Апагечт), боље него Ендрус; не Ен-Дрјус. В. С и 3 (из-говор).

Енејида. ензнм, боље него ен-

цим. ЕНКЛИТИКЕ: в. је,

су, ћс, се. Енрике и Енрикес (Еп-

пцие, Неппдиег); по-грешно је Енрикве. В. -ез.

енти: в. н-тп. еноха, дат. епохи и

епосн. еркондишн (саставље-

но). Често су погод-нији изрази климати-зацттја или клима--урсђај.

Ерланген, ерлапгенски (Ерлангенски руко-пис): не ерлангеншкп.

есеј, есејист(а), есејист-кт/ња, есејистика, есе-јттстички.

ескалација значи по-степено појачавање (ратних напора, или и нечег другог у фи-гуративиој употреби); не може бити сино-ним за „инвазију", ..офанзиву" и сл.

ескудо (португалска новчана јединица: бо-ље него ескудос, што је облик множине).

ЕТА: в. СКРАЋЕНИ-ЦЕ НА -а.

етар, етра и етер, ете-ра (у свнм значе-њима).

-ети, -ити: в. -ити, -етн

етикета, поред значења налепница, значи и скуп правнла о лепом понашању или цере-монијал. Није добар облик етикеција.

етил-алкохол или ета-нол.

Етионија, Етиопљанин, етиопскн (не Етио-пијац, етиопијски).

ЕТН11ЦИ: в. ИМЕНА НАРОДА.

етно- састављеио: етно-парк, етпогенеза, ет-номузиколог итд.

Етоал (париски трг, пуним називом РЈоИе--СћаНеа пе Саи11е); не Етуал.

Етрурија, Етрурац.-рка, етрурски; данас ретко Етрушчанин, -нка, ет-рушчански.

Еуридика, дат. Еуриди-ки.

еуфорија је осећање пријатности, одатле и раздраганост, занос, узбућење; погрешно

се употребљава у сми-слу „махнитање, пома-ма, рушилачки бес".

ефект и ефекат. ефендија: ефенди МуЈо,

ефенди Мује (без цр-тице: в . ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА)-

-ец и -ек (ИМЕНА)-За промену словен-ских имена С непо-стојаним е до данас није наћено сигурно и јединствено решење. Према П 60, срп-скохрватска, тј. кај-кавска имена у завис-ним падежима губе е, нпр. Ткалец - Ткалца, док га имена из других језика задржа-вају, нпр. Чапек -Чапека, Муромец -Муромеца. Овом про-пису је замерено што не прави разлику у промени кајкавских и штокавских облика (нпр. Сремец и Сре-мац), што словеначка имена насилно одваја од кајкавских, а пого-тову што намеће не-обичне облике као Зебец - Зепца, Мачек - Мачка, Змазек -Змаска и сл. На оено-ву новијих истражи-вања, као најпогод-није могло би се при-хватити следеће реше-

ње: (1) Сх. и словена-чка имена са три или више слогова увек губе е, нпр. Врховец - Врховца, Цесарец -Цесарца, Чаковец -Чаковца, Кумровец -Кумровца, Водопивец - Водопивца. (2) Дво-сложна сх. и слове-начка имена на -ец углавном губе е, нпр. Сремец - Сремца, Гу-бец - Гупца, Крањец - Крањца, али га за-државају тамо где би се испадањем е до-био неуобичајен об-лик, нпр. Зебец - Зе-беца, Јазбец - Јазбе-ца, Прелчец - Прел-чеца. (3) Сва имена на -ек и сва имена из других језика задржа-вају е, дакле Мачек -Мачека, Франтишек -Франтишека, Јиречек - Јиречека, Муромец - Муромеца итд.

Ечка, у Ечки. ешелон, ешелоиирати,

боље и данас обич-није него ешалон, ешалонирати.

ж

жалибоже (прилог). жалилац (не жалиоц),

мн. жалпоци. жалила-ца.

жалопојка, дат. жало-појци, гси. мн. жало-појки.

Жаиа (Јеоппе, фр. ж. име) боље него Жан. да би се разликовало од мушког Жан (Јет). В. -е (ФРАН-ЦУСКО).

жандар и жандарм. жаока, дат. жаоци. ген.

мн. жаока (ретко жз-лака).

жаркоцрпен (саставл>е-но).

жар'Птица. Ж О У Н (данас ретко

цбуп). жвакати би према

фонетскнм законима требало да има жва-чем, жвачеш, док би жваћем, жваћеш било од облика жватати. У иракси су данас оста-ли само облици жва-кати, жваћем. жва-ћеш. Уп. звиждукати.

ждерати, ждерем: на-ждерати се, иаждерем

се; преждерати се, преждерем се. Не сматра се правилним ждрати, наждрати се. Облик ждретн (ијек. ждријети) углавном се чува још само у сложеницн црождрети (в. то).

жега, жеги и жези. же.тудац, желуца, мн.

желуци, жслудаца. жељезара, жељезо, же-

љсзница, жељезнички итд. ијекавски су облици: екавски је железара, железо, же-лезница. железннчкн итд.

жена борац, жена ас-тронаут итд. (без цр-тице).

женити (сс): в. оже-иити-

женка, дат. женки, ген. мн. женки.

Женмин жибао, Жсн-мин жибаоа, Жснмин жибаоу (боље него жибаа, жибау).

ЖЕНСКА ИМЕНА са завршетком на су-гласник, према члану 103 е Правописа, могу остати непромсњена или се мењати као да се завршавају на -з: Кармен. Карме-не, Кармени, Карме-нин итд. Код многих имена као Нивес,

Инес, Ингрид, Лив, Пилар итд., а посеб-но код енглеских као Џин (Јеап), Ше-рон (Зћагоп), Мерилин (МагИуп) итд., најбол>е је избећи промену по падежима. у п . : -е, ФРАНЦУСКО.

ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕ-НА. Облици као „Симићева" до почет-ка нашег века упо-требљавали су се за неудате, а „Симићка" за удате жене. Данас се наставак -ка са-чувао само у фами-лијарној употреби, па се мора рећи „Си-мићева", „Тачерова", итд. уколико се не наводи лично име. Није добро „Селеш је победила" и сл, В. и: ИМЕ И НРЕЗИМЕ

ЖЕНСКИ ОБЛИЦИ за називе занимања и положаја често недо-стају, или су непо-годни због фамилијар-ног прнзвука (мини-старка. шеф(ов)ица, амбасадорка итд.). Та-мо где постоје, нир. председница, уредни-ца, сарадница, чита-тељка, преводитељка, лекарка, нема разлога да се за жену упо-требљава м. облик

(председник итд.). По-себно треба пазити да не доће до грама-тичког несклада изме-ћу именице и глагола: уместо „Министар је изјавила..." треба на-вести име и презиме дотичне жене-мини-стра. Уместо преми-јер или неприкладног премијерка, може се рећи председница вла-де.

жетелац, не жетеоц; мн. жетеоци, жетела-на- В. -иоц; -аоц

жети (не жљети). Ос-тали облици као код глагола пожљети (в. то)-

ЖИВОТИЊСКА ИМЕНА пишу се с великим почетним словом ако представ-љају властито име од-ређене животиње(Ша-руља, Зеленко, Брун-до, Цуле. Фифи, Бел-ка итд.); ако су употребљена само као ознака за боју, па-смину и сл. пишу се малим словом (шару-ља, зеленко, рундов, жућа итд.)

жиголо, жиголоа. жидак, житка, житко;

ЖИТКИЈН, најжиткији и жиђи, најжнћи.

жилавка, дат. жилавци и жилавки.

67

жирн, жирија, мн. жн-рији.

жнро-рачуи (необавез-на цртица: в. ЦР-ТИЦА 3).

Жискар је основни део у двоструком прези-мену Жискар д'Естен (ОхсагД а" ЕхШгп^); ако се не узима пуни облик, употребљава се само Жискар, а ни-када само Д'Естен.

жлеб (не жљеб); ијек. жлијеб.

жлезда (не жљезда); ијек. жлијезда. При-дев жлездаии (ијек. жлнјездани).

жмигавац и мигавац. Жорже (порт. Јог%е),

не Жорге. жуљити, жуље га руке.

жуљиле су га руке и жуљати, жуљају га, жуљале су га.

Жупанчич (Отон): није оправдано Жупанчић, мада га ПР толерише као „традиционално".

журка, дат. журки. жутети се, жутео се,

ијек. жутјети се, жу-тио се, жутјела се. Ретко се употребљава глагол жутити, „чини-ти жутим". В. -ити.

3

з: слово 2 у шпанском језику увек се изгова-ра као с, али се код нас у многим именима преноси према писа-н>у, нпр. Запата, За-мора, Алказар, Лаза-риљо, Сомоза, Гонза-га. Нови П је тран-скрипцију са з пропи-сао као нормалну, осим испред безвуч-ног сугласника, нпр. Веласкез (Уе/огдиег), Куско (Сигсо), и у оним именима где је „ушло у обичај с'\ нпр. Сарагоса (2ага§о-га), Паиса(Рапга). Ви-ди и -сз. У италијанском г се

некад изговара као ц а неки пут као од-говарајући звучни су-гласник (сливено дз); пошто овог другог гласа нема у српском, мора се увек прено-сити као ц: Енцо (Еп2о), Мацини (Маг-гш), Манцони (Мап-гопГ), Цаватнни (7дш1-Нт), Катанцаро(Са/ал-гаго) итд. Због слич-

ности с одговарајућом нашом речју неки нут би се могла прихвати-ти и транскрипција з: Газета (СаггеИа), Зе-фирели (2еј]1геШ).

за. У сх. се предлози не могу употребља-вати уз глагол у инфинитиву: стога су погрешнн сви спојеви као „То је за по-лудети" (треба: То је да човек полуди), „То је за не веровати" (треба: То је неве-роватно), „Је ли бу-рек за овде или за понети" (треба: или га носите и сл). В. надатњ Погрешан је пред-

лог, падеж или обоје у спојевима као скло-ност за раснпањем (тре б а: ка расипа њу), притисци за повећа-њем цена (треба: за повећање цена или да се повећају цене), решеност за проме-нама (треба: да се остваре промене и сл.). Види: воља, за-хтев.

Безразложно су по-једини граматичари осуђивали употребу предлога за уз гла-голе кретања, нпр. „Сутра полазим за

Скопље", „Ова роба иде за Италију".

за и протнв, за или против није добро ис-пред именице: за и против модернизације, за или против струч-иог образовања (тре-ба: за модернизацију и против ње, за стручно образовање или против њега). Исправно је у при-лошкој употреби (без именице), нпр. „Има гласова за и против", „Јесте ли за или против". Уп. са и без.

забавномузички (којн се тиче забавне му-зике); забавно-музич-ки (забавни и музич-ки). В. СЛОЖЕНИ ПРИДЕВИ.

забадава. забелешка: као белеш-

ка (в. то). забити: забнј, забијмо,

забијте. заблеснути (екавски),

забљеснути (само и-јек.). В. блесак.

забога; за бога милога. завидан, поред тога

што значи „који иза-зива завист или ди-вљење", „приличан", „несвакидашњи" (нпр. завидна величина, за-видан успех), може бити и синоним за

завидљив (завидан чо-век). Погрешно се примењује на негатив-не појаве, нпр. „испо-љили су завидну ко-личину незнања".

завнјутак, мн. завију-ци.

зависан (који зависи од некога, нечега); не завнстан, осим кад значи завидљив.

завршетак, мн. за-вршеци.

загасито-: в. БОЈЕ. заговаратн (нешто): у-

потреба у значењу заступатн, бранити, заузимати се за (неш-то) није уобичајена код добрих стилиста. Чешћа је именица заговорник (нечега) -ко се заузима за нешто, бранилац, при-сталица.

загонетка, дат. заго-неткн и загонеци, ген. мн. загонетака (боље него загонетки).

ЗАГРАДА. Знак ин-терпункције који се односи на текст у загради ставља се и сам у заграду, нпр.: „Педагози се жале да телевизија (зар само она?) одвраћа младе од читања." - „Захте-вали су (у априлу!) да се појача грејање." Тачка се ставља у

заграду само ако је и цела реченица у њој, нпр.: „Од пристани-шта до центра стигли смо за 35 минута! (Аутобус на истој релацији путује преко два сата.)" У про-тивном тачка долазн ван заграде, нпр.: „Он каже да су возила била у квару (то је истина)."

Угласте заграде [ ] употребл.авају се у научннм и критичким текстовима кад жели-мо у цитирани текст да убацимо сопствене напомене. допуне или исправке. Исти знак се предвиђа за случај заграде у загради, али таква употреба није много распрострање-на, и П саветује да је уместо два пара за-града бол.е искори-стити зарезе. црте, или изменити склон реченице.

Речепица „мора ос-тати граматички пра-вилна и кад се изостави заграђени текст" (П, тачка 205 а); стога су погрешне реченице као „Он троши много (али своје новце) и нико нема права да над

њима бди и да га зато прекорева", где је уместо заграда тре-бало ставити зарезе или црте.

загребати и загрепсти (в. гребати).

загрижен, у значењу задрт, окорео, фана-тичан, нормално се употребљава у књиж. језику. Друго је за-гризен, трпни придев од загристи (нпр. за-гризена јабука).

задавати: задајући, не задавајућ и. В. и: ЗАПОВЕДНИ НА-ЧИН.

задатак, мн. задаци. задн.н у значењу по-

следњн нијс погреш-но: настало је нор-малним проширељем просторпог значења (ово што је задње у неком реду истовре-мено је и послсдње при бројању). Како је показао М. Стевано-вић, таква употреба придева задњн среће се код мноштва до-брих писаца, од Вука и Даничића па до наших савременика.

задњоненчани, задуго; за дуто време-

на. зађевица. Правилно би

било задевица (екав-

ски) односно задје-вица (ијек.), апи је облик са ђ много обичнији и у екав-ским и у ијек. кра-јевима (налази се и код Вука и у речнику ЈАЗУ).

зажииетн: првобитно значење је поживети, остати дуго у животу. У XX веку први пут је забележеио значе-ње почети живети, а одатле и развити се, ухватити кореиа и сл. У политичком речни-ку последњих година таква употреба се ра-ширила до те мере да је постала мода коју добри стилисти избе-гавају.

за инат. заиитрнгирати (према

француском)значи по-будити радозналост, заголицати, копкати.

зајахатк, зајашем (не зајашим), они зајашу.

за кад(а) (само од-војено, према П).

заказати: у спојевима као уређаји су зака-зали, заказала је ор-ганизацнја посла и сл. боље је употребити изневсрити, издати, покварити се, отка-зати послушиост.

закаснктн, закаснио

сам, али као придев закаснели, закаснела. закаснело (нлр. зака-снеле реформе и сл.).

закључак и закључити употребљавају се у политичком речнику погрешно као да зна-че одлуку, уз изо-стављање појма треба. Нпр.: „Донет је за-кључак да се огра-ничи радно време" уместо: „Донета је од-дука да се огра-ничи..." или: „Донет је закључак да треба ограничити..." „За-кључено је да се кривци позову на одговорност" уместо: „Одлучено је да се кривци позову..." или: „Закључено је да кри-вце треба позвати на одговорност".

ЗАКОНИ. Према опш-тем правилу за на-слове (в. НАСЛО-ВИ). називи закона и других правних аката пишу се с великим почетним словом прве речи, нпр. Закон о управном поступку. Није решено како треба писати називе законских предлога, који почињу речју нацрт, преднацрт, пре-длог и сл. У пракси

се и ту најчешће пи-ше велико само пр-ва реч (нпр. Пред-лог закона о основ-иом образовању), ма-да има аргумената и у корист писања пред-лог Закона... односно Предлог Закона...

закономсран, законо-мерност: русизми који се најчешће могу за-менити нашим речи-ма законит (закони-тост), редован, пра-вилан итд.

закратко. закутак, мн. закуци. залагатн се, залажући

се (не залагајући). Залив, понекад скраКе-

но за Персијски за-лив (в. то)- Заливскн рат или рат у Заливу (1991): погрешно је „Голфски рат", што је буквалан превод енглеског СиЏ\Уаг.

залистак, залнска, мн. залисци, залистака (на биљци; у срцу); за-лизак, залиска, мн. залисци, зализака (део косе).

звлити: залиЈ, залијмо, залијте.

залиха, дат. залихи (П допушта и залиси).

залог и залога. замало (у значењу:

умало, само што не.

ускоро или за кратко време), а л и: за мало времена, за мало нов-ца итд.; лопта је прохујала за мало (не: замало) изнад пречке.

за ме (= за мене). замерка, дат. замерци. заметак, мн. замеци. за мном. занавек. занемарујући као при-

дев („Има разлика, али су занемлрујуће", „у занемарујућим ко-личинама") погрешно је, треба занемарљив.

занемети, занемео, ијек. занијемјсти, за-нпјемио. занијемјела. Облик занемити „учи-нити немим" не упо-требљава се, В. -ити.

занетн: в. -нети. за н. (- за њега). запад: в. СТРАНЕ

СВЕТА западна (Западна) Ев-

ропа, западноевроп-ски; Западна Морава; Западно римско царс-тво (П допушта и Западноримско царс-тво). В. ГЕОГРАФ-СКА ИМЕНА.

запаљење, не запалење; запаљењски (не запа-љенски).

запета Је русизам, сво-јевремено уобичајен у

Србији, као точка (в. то) у Хрватској. Пра-вописом из 1960. усво-јен је термин зарез, који се употребљава и у Правопису из 1993, мада под насловом „Запета или зарез". У школској верзији Правописа (2001) упо-требљава се само тер-мин залета.

ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) . Од свих знакова интер-пункције запета има најразноврснију и нај-сложенију употребу, која се само мањим делом може подврг-нути строгим прави-лима. Основно начело је да се запетом од-вајају реченице или делови реченица ако се њима износи не-што посебно, накна-дно додато, а да се запета не ставља ако су смислом тесно ве-зани за остали део текста. Тако нпр. „Био је дан, кад су људи на послу" (= а дању су људи на послу); „Био је дан кад су људи на послу" ( - био је радни дан). - „Ми ћемо, према томе, одредити тро-шкове" ( = Ми ћемо, дакле...); „Ми ћемо према томе одредити

трошкове" ( = на ос-нову тога ћемо их одредити). У многим случајевима запета се може али не мора употребити, зависно од тога колико исти-чемо везу с осталим делом текста: „У Америци(,) без сум-ње(,) раде друкчије." - „Време пролази(,) а ти си и даље без ста-на."

Редовно се запетом одваја вокатив: „Деја-не, побогу, шта то радиш?" - „Седи, пријатељу!" - „Ви то, децо, не можете ни замислити." Такоће је запета обавезна после реченица у инверзији, тј. кад зависна ре-ченица долази пре главне: „Кад нам је то рекао, запрепа-стили смо с е . " - „Што си тражио, то си и нашао." - „Не знају-ћи шТа да ради, обратио се полицији."

ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) ИСПРЕД „КОЈИ" пише се у оним слу-чајевима кад односна реченица пружа до-пунски податак о претходној именици, ничим не сужавајући њено значење, нпр.:

„Пољаци, који су ве-ковима били под ту-ћом владавином, знају шта то значи." „Криза се поготову осећа у опери, која захтева веће издатке." У таквим случајевима увек се може иска-зати исти смисао пре-тварајући реченицу са који у независну ре-ченицу (..Пољаци зна-ју шта то значи: они су вековима били..." итд.).

Запета се не сме пи-сати када реченица са који ограничава зна-чење претходне име-нице, нпр.: „У рома-нима које је објавио после 1860. пустолов-ни дух уступа место медитацијама" (= са-мо у тим, не и у ра-нијим романима). -„Посмртно ће бити одликован полицајац који се голим рукама бацио на атентатора" (само тај полицајац), итд.

Исто важи и за од-носне реченице које почињу са чији, ка-кав, што, где: са запетом „Они не могу рачунати на нафту, чија ће налазишта ускоро бити исцрп-љена" (= Они не могу

рачунати на нафту. Њена ће налазишта... итд.); без запете „Ро-дитељи чија се деца враћају са зимовања треба да доћу пред школу" (само ти ро-дитељи), „Место на Јадрану где ће се одржати турнир заса-да није познато" (са-мо то место). итд.

ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) ИСПРЕД „НЕГО" и

др. Према члановима Ш е ( 2 ) и 191ц(5) Пра-вописа, испред него и већ не пише се запета ако претходи неки компаратив или нзраз не само: „Он се боље спремио него остали", „Изгубио је не само те белешке већ и све личне исправе", „Го-миле отпадака не са-мо што ружно изгле-дају него су и штетне по здравље". У дру-гим случајевима ис-нред везнпка супрот-ног значења (него, већ, а, али, а камоли) може се писати запе-та, нпр. „То није био он (,) него нчегов брат", „Није био на Цетињу(,) већ у Бе-чу", „Ти си крив (,) а Нс он", „Задатак је тежак(.) али не и не-остварљив". Нсће се

75

писати запета у спо-јевима као једна алн вредна, млад а ис-кусан, где се цео из-раз осећа као једна целина.

заплитати, заплнћем и заплетатн, заплећем.

ЗАПОВЕДНИ НАЧИН (императив). Глаголи који у 1. лицу садашњег време-на имају завршетак -ијем {нпр. пијем, убијем) имаће / у сва три облика заповед-ног начина: пиј, пиј-мо, пијте, убиЈ, убиЈ-мо, убијте. Тако исто и попиј, (напиј, отпиј итд.), биј (сабиј, избнЈ, пребиј пробнј, набиј, забиј итд._А криј (от-криј, покриј сакрнј итд.), шиј (сашиј за-шнј, прншиј итд.), лиј {улиј, долиј, одлиј, из-лиј итд.), савиј (пре-виј, завиј навиј, увиј, одвиј итд.), бриј (об-риЈ, избриј) и други. Погрешни су облици као уби, попи, обри се, сашите, долите итд.

Код осталих глагола са гласом / у основи облик императива за-виси од дужине вока-ла који се налази испред тога ј у са-

дашњем времену. Ако је кратак, заповедни начин завршаваће се на -ј, -ЈМО, -Јте: број, бројмо, броЈте (тако и: изброј, преброј итд.), крој (прекрој, итд.), лај, подој, про-дај (од продати), задај (од задати), итд. Ако је вокал у садашњем времену дуг, наставци заповедног начнна би-ће -ји, -јимо, -јите: га-ји, гајимо, гајите; таји, затаји, блеји, продаји (од продаватн), задаји (од задавати), итд. В. и појединачне

глаголе. заподенутн, реће запо-

дети и заподести; за-поденем, заподенеш итд.; заподео, -па, за-подевен, залоденут и заподет.

запослен, запосленост, залослење и (ретко) запошљен, запошље-ност, запошљење.

запрега, дат. запрези. запрека, дат. запреци. запрепастнти: запре-

пашћен, -шћеност и запрепаштен, -ште-ност; запрепашћење и -штење; запрепашћи-вати и запрепашта-вати.

запршка, дат. запршнн-зарана (прилог).

зарђати (не захрђати). заредом као прилог

(нпр. трипут заредом) најбоље је писати састављено, мада га ПР не бележи.

зарез: в. запета, зарзати (не захрзати). ззсад(а) (састављено.

према П, у значењу привремености. нпр. „засад(а) се добро др-жи"; одвојено. за са-д(а), кад значи наме-ну, нпр. „нешто за са-д(а) а нешто за ка-сније").

засвагдз. за се (= за себе). заселак, засеока и за-

селка; мн. засеоцп и заселцн; заселака. *

ззсигурио (̂ свакако. без сумње: тако у речнику Матице срп-ске, мада га право-писни приручници не бележе).

заснати: садашње вре-ме је заспим, заспиш... они заспе, не заспем, заспеш... (што су об-лици од глагола засу-ти = затрпати). По-једини граматичари ипак сматрају да у 3. лицу множине треба допустити и облик заспу, због велике распрострањености.

застално (према Г1Р;

обичније је за стал-но).

засукати, засучем, они засучу; засучи, -чимо. -чите (промена као внкати, вичем). Гра-матичари не допу-штају облике засуци, засуцнмо, они засуку.

затамнети и затамнити: као потамнети (в. то) и пота.мнити.

затворено-: в. БОЈЕ. затим (- потом), али:

„Ја за тим не бих жалио".

зато (= сгога, отуда); за то (нпр.; „Нисам крив за то"; „Сви смо за то да се рад на-стави"). Није добар спој зато јер: треба зато што или само јер

затртн: као сатрти (в. то).

затруднети, затруднела. затруднеће, ијек. за-трудњети, затрудњела. Не затруднити.

заувек. за узврат (ПР допу-

шта и спојено писање. заузврат).

захпалити, захваљива-ти, не: захвалитн се, захваљивзти се (осим кад значи одрећи се, нпр. „Захвалио се на части. предлажући да место њега узму не-ког млађег").

77

захваљујући. Стилски је неприкладно упо-требљавати ову реч за негативне појаве (захваљуЈући несташи-ци, захваљуЈућн сла-бом здрављу, захваљу-јући критикама и сл.): треба рећи због, ус-лед, под дејством итд.

захватати, боље него захваћати.

захтев за нечим (нпр. захтеви за праведпи-јом расподелом) данас је све чешћа кон-струкција (по угледу на именицу жеља), али је правилније за-хтев за нешто, за-хтеви за правилнију расподелу.

зацвн.тети, зацвилео, зацвилеће, ијек. за-цвиљети, зацвнлио, зацвиљелн. не зацви-лити.

зацело. заценитн се (од смеха,

плача, кашља) и за-ценути се; заценим се, оии се зацене и за-цеием се, они се зацену.

зацртати у метафорич-кој употреби није по-грешно, али га треба умерено употребљава-ти, јер су изрази као зацртана линија, зацр-тане смернице, зацр-

тани путеви развоја и сл. посталн шаблон у одређеним врстама политичког језика.

зачас; за часак. зачаурити се, обичније

него зачахурити се. зачетак, ми. зачецн. зачудити: в. чуди ме зачудо; за чудо велико. зашити: зашиј, зашиј-

мо, зашијте. збирка, дат. збирци. збнти: збиј, збијмо,

збиЈте. збрда-здола. зверка, дат. зверки,

ген. мн. зверки. звиждукати, звиждућем

(поред звиждучем, што је фонетски пра-вилније али неуоби-чајено).

згодитак, мн. згодици. здесна, не с десна. зејтин, не зеитии. У

књиж. језику треба дати предност речи уље.

зелембаћ, не зеленбаћ. зеленети се, зеленео

се, ијек. зелењети се, зеленио се, зелењела се. Глагол зеленити „чинити зеленим" го-тово се никад не упо-требљава. В. -ити.

Зелеии континент(Јуж-на Америка). Уп. Цр-ни континент.

Земзљац или Земља-нин (становник плане-те Земље). Уп. Мар-совац.

земља: с великим 3 као назив планете, а с малим у значењу тло и у свим осталим значењима. Примсри: двадесет километара изнад земље, али сто хиљада кнлометара далеко од Земље; авпон шаље сигнале станици на земљн, али космички брод шаље сигналс станици на Земљи; .,У августу многи мстеори падају на Земљу", алк „Ме-теор је пао на земљу у Канади'".

Ракета зсмл,а~зем-ља. зсмља -ва чдух, С иртом (не цртицом) без размака. према П.

Земља излазећег сунца (Јапан). Земл.а хнља-ду језера (Финска). В. ГЕОГРАФСКА ИМЕ-НА.

зен будизам (в. ЦР-ТИЦА 4;.

Зеница, зеничкп. Зени-чанин (и Зеничак). Зеничанка (и Зенич-киња).

зечји (боље) и зечнји. Знмбабве: у недостатку

бољих могу се упо-требити облици знм-

бабвеански, Зимбабве-анац, -анка.

Зимерман (2оптегтап). Зинеман (2'тпетат). са 3 ако су америчка презимена.

зимус: в. -с. злосрећан и злосретаи. Змај Јова, Змај-Јове.

Змај-Јовин нтд. (цр-тица необавезна); Јо-ван Јовановић Змај (увек без цртице).

змијолик. ЗНАК ПИТАЊА: в.

УПИТНИК. ЗНАЦИ ЗОДИЈАКА

ннсу нормираии у П. али пошто имају свој-ства имена. треба их писати великим сло-вом. нпр. Лав, Дсвица. Стрелац, Вага итд.

значајан се често по-грешно употребл.ава место знатан. нпр. „Утрошена су значај-на средства". Речо-ница „Јавилс су се значајне разлике" би-ће исправна ако се хтело рећи да су разлике важне или да нешто посебно значе, али не и ако се мис-лило на знатне (при-личне, осетне) разли-ке. На исти начин. безпачајан (неважан) треба разликовати од незнатан (ситан).

зкачка, дат. значки; ген. мн. значака и значки.

Зодијак (велико 3). В. ЗНАЦИ ЗОДИЈА-КА.

зоо.тог, зоологија, зоо-лошки; зоолошкн врт (с великим 3 кад је назив одрећене уста-нове); зоо-врт, зоо (не ЗОО).

зрети (= сазревати), зрем, зреш, они зру, а такође з/да/, $ а в ж они зре; зрео, зрела (екавски и ијекавски) и зрно, зрела (само ијек.). Једнако се ме-њају и сложени гла-голи сазрети, дозрети, итд.

зубатац, зубаца, мн. зу-баци, зубатаца.

и

и. Погрешне су кон-струкције као „нера-звијене и земље у развоју", „на поштан-ским и шалтерима банака", „измене пен-зијског и закона о доприносима", где је атрибут остављен бе̂ з-именице. У таквим случајевима именица се мора поновити (не-развнјене земље н зсмље у развоју) или употребити друкчији склоп реченице (не-развијене земље и оне у развоју; на шалте-рима пошта и бана-ка).

Види и: ни.

и-: в. ни-. иако састављено у зна-

чењу мада, премда („Помоћи ћу вам иа-ко сам уморан"), ина-че растављено („Ако можеш и ако знаш, помози": „И ако пад-не, неће се разбити").

Иберија; Иберац (боље него Иберијац); ибер-ски (боље него ибе-рпјски), Иберско по-луострво.

Ибзен (уобичајено код нас; према норвешком изговору тачније је Ибсен).

ибн: в. ел-Ивакић Град, иванић-

градски. -ивач је чест суфикс у

новијим речима, за људе и за справе. не само од глагола на -ивати (нстеривач, разрећивач, лотпаљн-вач итд.) него и од оних на -авати (по-ја чива ч, замрзива ч, оглашивач. омекши-ва ч итд.).

Иво: Иве Андрића, Иви Андрићу, Ивин, обичније него Ива. Иву, Ивов. В. -о (ИМЕНА).

Иглесијае (1§[езгок, шп. презиме): не Ингле-сијас. Иглезијас.

иглу (ескимска кућица од леда), не игло.

игнорантски значи „не-зналачки"; не може значити „који нешто или некога игнори-ше". У том значењу треба употребити или неки облик глагола игнорисати или приде-ве немаран, нинодаш-тавајући, потцењивач-ки и сл. Игноранција значи „незнање", није исто што и игнори-сање.

81

Иго (фр. Ни%о), Игоа, Игоов.

Игуманова лалата је одомаћен назив у Бе-ограду. Требало би да гласи Игумановљева палата, пошто се до-бротвор чијим је средствима подигнута звао Сима Андрејевић Игуманов.

идентичан, идентитет, идентификовати, не индеитичаи итд.

иди ми - дођи ми (црта с размаком): в . ЦРТА,

ижцикљати и ижђика-ти.

изашта (изашто) или и за шта, и за што (П допушта оба начина писања). Ул. нпзашта.

избити; избиј, избијмо, избијте.

избледети, избледео, ијек. изблиједјети, из-блиједио, изблиједјела. Употребљава се и у прелазном значењу, „учинити бледим", ма-да би по правилу ту морао доћи глагол избледити, избледио (ијек. избдиједити, из-блиједио). в. -ити.

изблиза; изближе. нзван; извана. в. ван. изваинаставни; изваи-

иаучни, изваннацно-налан (и ваннаставнн итд.).

извезен, не извежен (у оба значења).

известан, извесна, изве-сио.

Извеетија је множина ср. рода, не ж. род: Известија су јавила, у московским Извести-јима (не „у Извести-ји").

извечери (= предвече). извиннти (се), извиним

(се), нека (се) они извине, извинио, -ила: не извинем, извину, извинуо (што су об-лици од глагола из-винути - савити). Гла-гол извинити (се) осу-ђиван је као русизам, али је потребан у књиж. језику и не може се заменити са опростити или испри-чати.

изволевати (ијек. изво-лијевати, боље него извољевати).

ИЗВОРНО ПИСАЊЕ: У научним и струч-ним текстовима, стра-на имена из језика с латиничким писмом треба навести у из-ворном облику, јер без тог облика није могућно консултова-ње стручне литерату-ре, превођење на стране језике, дописи-вање са странцима

итд. Наши наставци при том се не одвајају цртицом, нпр. Јоћпа Оршкеа, СЈрЛкеоу итд. У К О Л И К О је текст ћи-рилички, или лати-нички с фонетским (транскрибованим) преношењем имена. изворни облик треба дати приликом првог навођења имена, у за-гради, у фусноти или у индексу.

Изван тога, употре-ба изворне латиничке графије у ћириличком тексту није оправдана. П је допушта (тачка 1Ша) само у случају да аутор текста није успео да сазка како се изговара дотично име: наводи се пример „Међу имеви-ма уписани су и неки \\'иу!5 и Ваугеч', а \\'иу(в-ово име пона-вл.а се и касније". У овом случају. као што се види из примера. сх. наставак пише се ћирилицом и одваја цртицом.

Вишечлапе стране изразе (за разлику од имсна) треба увек пи-сати у оригиналу, нпр. „ С еаг. 1а \че" (не „Се ла ви " ) , вТјте т о -пеу" и сл.

83

извршилац (не извр-шиоц), мн. изврши-оци, извршилаца.

изврншти; в. вршити. изгладнети, изгладнео,

ијек. изгладњети, из-гладнио, изгладњела. Изгладнитн, изгладнпо значило би „учинити гладним". В. -ити.

изгребати и пзгрепсти: в. гребати.

изгризсн, не изгрижен: в. гристи.

издалека: издаље. издатак, мн. пздаци. издубити: в. дубити, изж- не него иж-:

нжарити. иженити, ижнвети итд.

изједна. изјутра. изложба, ген. мн. из-

ложби и (ређе) нзло жаба.

изљубити (не ижљуби-ти).

измалена. између. У употреби с

бројевима, не треба везник и замењивати цртом: не „између 18-20 часова" него „између 18 и 20 часова". Уп. од.

измсстити: обичкије је преместити, пресели-ти. У значењу ишча-шнти, уганути не спа-да у књиж. језик.

измусти: измузен (не измужеи).

изнебуха. изнети: в. -нети. изокола. ИЗОСТАВЉЕНИ

ГЛАСОВИ: в. АПО-СТРОФ; САЖЕТИ САМОГЛА СНИЦИ.

из почетка: в. исно-четка-

израз: доћи до израза и доћи до изражаја једнако су добри об-лици.

израна (= рано, зара-на), израније (= 0Д-раније).

изреда ( - редом). изс- не него ис-: ис-

ликатн, исијавати итд. изузев. Сматра се да је

правилније са акуза-тивом (нпр. „Прегле-дали су све про-сторије изузев балкон и кухињу"), мада је данас обичнија упо-треба с генитивом (по угледу на предлог осим: све просто-рије изузев балкона и кухиње".

изузетак, мн. изузеци, ген. мн. изузетпка (нагласак на зу, не на зе).

изузетзн има нагласак на првом слогу: по-грешно је изузЂтан, изузетно.

изх- не него исх-: исходнште, нсхранити итд.

изц- не него исц-: нсцртати, исценкати итд.

изч- не него ишч-: ишча(х)урити се, иш-чешљати итд,

изш- не него иш-: ишетатн се, иштрнка-ти, ишуњати се итд.

-иј: в. -иЈум--ијац се јавило у

новије време под ути-цајем руског језика. За нека имена је такав завршетак неиз-бежан (нпр. Сиријац, Либијац), али где год је могуће треба му претпоставити суфик-се -ац или -ијанац: Сомалац, Танзанац, Боливијанац, не Со-малијац итд. Тако и Грузин (или Гру-зијанац) и Баск, не Грузијац и Баскијац.

-ије и -иј. Латински наставак -1чз код нас се у именима заме-њује обавезно са -ије, нпр. 1т'шв - Јулије, ОУТШХ - Овидије и сл. У заједничким именицама се упо-требљава и наставак -иј: геније, иатриције, нунције и геннј итд. В. -иЈум.

иједан (икоји), и од једног, и о једном итд.

84

иј ек а в ск и, нјекааа ц, ијекавштииа, обичније него јекавскн итд.

-ији: в. -ји. -ијка: в. -ијац. -ијски: овај наставак

јавља се у придевима изведеним од именица на -ија (нсторијски. телевизиЈски, комшнј-ски, аустријски) и од свих именица чији се генитив завршава на -ија (Мали, Малија -малиЈски. Токио. То-кија - токиЈски, алу-миниј, алуминија -алу.минијски). Упо-требљава се и у неким друтим случа-јевима где не постоји погоднији суфикс: ге-гијски, тоскијски (на-зивн двају основних дијалеката албанског језика, од именнца Гега и Тоска), ба-скијски (од Баск, в.

то) ,

-ију, као наставак за геннтив множине, ја-вља се у гост - го-стију, кокош - коко-шију, ваш - вашију и у називима делова те-ла: очију, ушиЈу, нр-стиЈу (иоред прста), ноктиЈу (и ноката), костију (и косттђ. прсију (поред прса и прсИ). Погрешно је

зубиЈу, устију, грудиЈу, вратиЈу. Види и свнју.

-ијум и -иЈ од лат. -шт (ш;р. калциЈум - кал-циЈ, критериЈум крптериЈ, аудиториЈум

аудиториј итд.) подједнако су добри наставцн; први се да-нас у Србији више употребљава. Погреш-но је писање без Ј (калциум и сл.).

икад(а) (бнло кад). икакав, и од каквог, и

за какву итд. В. ни-. икзмо (било камо; би-

ло куда). ико, икога; и о коме, и

за кога итд. В. ни-. икоји, <т Ц7 ко(јс)г(а)

итд. В. ни-. иколико (макар ко.пи-

ко). икс-ногс; нкс-зраци

(или без цртице: в. ЦРТИЦА 5).

икуд(а) (било куда). В. где, куда, камо.

илирскн нокрет, или-ризам (в. ПОКРЕТИ), илирац.

ималац (не нмаоц); мн. имаоци. ималаца.

и мало (= макар мало, иоле); П не предвиђа писање имало.

имао-немао, нмала-не-мала.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ. Лично име увек дола-

зи испред презиме-на, нпр. Петар Васић; обрнути поредак (Ва-сић Петар) треба при-мењивати само у списковима, где је не-опходан због азбучног реда.

Мушка презимена се морају мењати по падежима као и имена (за Петра Ва-сића, с Петром Ва-сићем, не за Васић Летра и сл.). Ако ис-том презимену прет-ходе мушка и женска имена, презиме ће би-ти непроменљиво је-дино ако је женско име на последњем ме-сту: од Гордаие, Пе-тра и Бранка Васића; од Петра, Бранка и Гордане Васић. В. и ЖЕНСКА ПРЕЗИ-МЕНА.

Страна мушка имена испред презимена не треба остављати не-промењена: уместо са Реј Чарлсом, Жил Вернови романи, при-ча о Чарли Чаплину, треба с Рејом Чарл-сом, романи Жила Верна, прича о Чар-лију Чаплину. Ипак променљивост првог дела изостаје код многих ваневропских

имена где не знамо тачно да ли је по-среди име и презиме или вишечлано име, нпр. Секу Туре, Иди Амин Дада, Бани Садр, Пол Пот итд.: исто и код свих ки-неских имена (в. то). В. и: ЈАПАНСКА ИМЕНА; ДВОСТРУ-КА ИМЕНА.

и-мејл, електронска по-шта: у адресама, на посетницама и сл. мо-же се писати и по ен-глеском е-таИ. Код нас се употребљава и у значењу поруке примлЈене тим путем („Стигао ми је један и-мејл" и сл.).

ИМЕНА. Поред прет-ходне и следећих од-редница в. и: ИМЕ И ПРЕЗИМЕ; ДВО-СТРУКА ИМЕНА; ЖЕНСКА ИМЕНА; ЖЕНСКА ПРЕЗИ-МЕНА; ГЕОГРАФ-СКА ИМЕНА; МИ-ТОЛОШКА ИМЕНА; ЖИВОТИЊСКА ИМЕНА; ХОЛАНД-СКА ИМЕНА; ИТА-ЛИЈАНСКА ИМЕ-НА; ЈАПАНСКА ИМЕНА; ЈЕРМЕН-СКА ИМЕНА; КИ-НЕСКА ИМЕНА; ПОЉСКА ИМЕНА;

ПОРТУТАЛСКА ИМЕНА; РУСКА ИМЕНА; КЛУБОВИ (ИМЕНА); НАДИМ-ЦИ; МАРКЕ; такоће поједина имена и ка-рактеристичне завр-шетке.

ИМЕНА ВЛАДАРА данас се углавном не преводе: Нлизабета (ЕШаће1Џ, Луј (Бошз), Хуан Карлос (Јиап СаНох), не Јелисавета, Лудовик и.ти Људевит, Јован Карло и сл. Ипак се преведени облик мора употреби-ти у случајевима где је одавно прихваћен: Петар Велики, Карло V итд. Ако се редни број пише словима. има велико почетно слово: Карло Пети, Петар Први Караћор-ћевић. Види и: НА-

ДИМЦИ; Фрањо Јо-сиф; Хеприк; Виљем.

ИМЕНА ЛИСТОВА и часописа не треба преводити: „Мувман уврије", не „Раднички покрет"; „Нејчер", не „Природа" итд.

ИМЕНА НАРОДА, држављана, становни-ка места и покрајина пишу се великим по-четним словом: Ара-пин, Грк, Француз,

Европљанин, Словен, Шваба, Војвоћанин. Личанин, Загорац, Ба-варац, Дубровчанин, Лондонац итд. Код имена која се могу схватити и као ознаке раса поетупак није уједначен: великим словом се пишу Ин-дијанац, Јеврејин, Ром, Циганин (ПР предви-ћа и циганин „фигу-ративно"), увек малим белац, црнац и црве-нокожац.

Употребл.ено као за-једничка именица за ознаку лредмета, жи-вотиње, биљке и сл.. име народа се пише малим словом: шар-планпнац (пас), хер-цеговац (дуван), ара-пин (коњ) итд.

Присвојни придеви од ових имена пншу се великим словом (Немчев, Сплићанкии итд.); придеви на -скп, -шки, -чкп има-ју мало слово (азиј-ски, енглески, њујор-шки), оси м а к о с у у саставу географског имена (Сремски Кар-ловци, Бечка шума).

В. Чилеанац; козак; Муслиман; Приморац; пречаиин; Сик; солу-нац.

ИМЕНА ПАПА треба увек давати у при-лагођеном облику, а не у италијанском; Јован (не Ђовани), Павле (не Паоло), Пије (не Пио), Гргур (не Грегорио), и тако исто Бенедикт, Кле-мент, Сикст. Ур-бан, Бонифације итд. Итал. Јгтосепжо код нас гласи Инокентије или Иноценције, а итал. Ееопе Лав или Леон.

именилац (не нмениоп), мн. имениоци, имени-лаца.

ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА -а у једнини добијају атри-бут у м. роду: наш слуга, добар судија, велики воЈвода, бога-ти газда и сл. Оне које по смислу нису изричито везане за мушкарца могу имати и атрибут у ж. роду: Он Је велика пн-јаница, Био је наша добра муштериЈа. У множини све ове именице прелазе у ж. род: те слуге, све судије, старешине су наредиле, дошле су колеге и сл. По мишљењу М. Стева-повића, није погрешна

ни употреба мушких облика придева и глагола у множини (слагање по значењу), као у примеру из Иве Андрића „И једног и другог су подстнцали моћни паше".

Имотски, из Имот-ског, имотски (при-дев), Имоћанин, -ћ ан-ка.

имперфект и имперфе-кат.

имнлантат(усађени зуб, део ткива или орган), боље него имплант (по енглеском).

имплементација је ан-глицизам који се увек може заменити са спровођење, примена, реализација, као и глагол имплементира-ти са спровестн (у де-ло), применити, оства-рити.

имиулснван, боље него импулзиван.

имун, имунитет на нешто (или према нечему), не од нечега.

-ин; в. -ов. иначе: понекад се

употребљава као су-вишан уметак („Пе-тровић је нначе ро-ђени Београђанин" и сл.): мада таква упо-треба у начелу није погрешна, не треба с њом претеривати.

инаџија, инаџика, дат. инаџики.

пнгеренција значи ме-шање (у нешто) или учешће (у нечему). Код нас се неправил-но одомаћило у зна-чењу 'надлежност' или 'овлашћење'.

индиго: индиго папир, индиго копиЈа (цртица необавезна. в. ЦРТИ-ЦА Л

Индкјананолнс фшаћа-роИх), не Инднјанопо-лис.

индијанска имена: в. НАДИМЦИ

Пнднјанци: сувшпно је „амерачки Индијанци'' (обнчно у преводима са западних језика, у којима иста реч значи и Индијанац и Инди-јац). Код нас придев има смисла само ако се говори о север-ноз ј /ерн чким. срсдњ о-амерпчким одн. јуж-ноамеричкпм Инди-јанцима.

Нндијски океак. ш.днција је знак на

основу кога се изводи неки закључак (обич-но о кривичном делу); ннднкациЈа је упутст-во, указивање, а у медицини означава обољење или симптом код кога треба при-менити одређени лек.

индоевропски; Индо-европљани.

Индонезија: Индонежа-нин, не Индонезијац; индонежански, боље него индонезиЈски.

инжењер: боље него инжињер; скраћеница ннж. (не /////-.) Инже-њсринг (енгл. еп%ше-епп% прилагођено на-шем облику пиже-њер).

инжнњерија, инжињср-ски, инжпн.ерац уоби-чајено је у војној терминологији. мада би тачннје било ////-жењерија итд.

Инзбрук (бол>е него Инсбрук. прсма П). Уп. Аутзбург, Хаб-збург.

иницијатива за нешто, не о нечему.

инјекнија. Изговор са њ (ињекција) вншс одговара гласовннм законима нашег јези-ка него ни-ЈекциЈа. како прописују при-ручнипи. Погрсшно је „инекција". Уп. кон-Јунктура.

ино- се јавило најпре у ннокореспондент и ниокореспонденција, а у новије време и у инопартнер, иноза-ступник. инокредит и сл. Овакве сложенице

нису погрешне, али изван уско стручних текстова боље је рећи инострани партнер и сл. П допушта и писање с цртицом кад су у питању „слобод-не, каткад ироничне спреге", нпр. ино-фуд-балер; ино-днрективе.

инсект и инсекат. инсерт значи уметак

(од лат. тзегеге — уметнути), посебно филмски сннмак који се убацује у телеви-зијску емисију. По-грешно се употре-бљава у значењу од-ломак или нсечак.

инстант: инсгант супа, инстант кафа и сл. (цртица није неопход-н а : в . ЦРТИЦА 4).

инстанц(иј)а:в. -нца-инстинкт, ннстиикти-

ван. ИНСТРУМЕНТАЛ

именица мушког рода има наставак -ем уколико се именица завршава на меки сугласник, тј. на Ј, љ, њ, ђ, ћ, ж, ш, ч или ц: змаЈем, коњем, ножем, кројачем, лов-цем итд. Али ако сугласнику непосредно претходи глас е, на-ставак ће гласити -ом: снрејом, хмељом, лу-

пежом, Бечом, зецом, месецом итд. Од пр-вог правила могу од-ступити именице на -ш (јурншом, плишом, гулашом, поред јурн-шем итд.), од другог поједине именице на -ц и на -љ (стрелцем, свецем; приЈатељем, учитељем, управите-љем, поред ређег прнјатељом итд.). Ме-ђу именицама на -ар, цар има само царем, док за остале нема сигурног правила: ле-каром и лекарем, воденичаром и воде-ничарем, итд. В. и пут. За употребу ин-струментала уз глаго-ле види С(А) + ИН-СТРУМЕНТАЛ; оце-нити; окарактерисати; оквалификовати; озна-чити.

иисулин, боље него инзулин.

интендант, интенданту-ра, интендаитски.

интерегнум. интерес није погрешно

у значењу интересо-вање, занимање (нпр. „Нема интереса за овај предлог"; „Са интересом су пратили догађаје").

интермецо је м. рода, у множини обично сред-

њег (интермеца), мада ПР 60 даје „интер-меци".

Иитернзционала (вели-ко И као наслов химне и назив од-ређене организације), али: Прва (Друга, Трећа) штернациона-ла; исто и с римским бројем, / (11, III) ин-тернационала.

Интернет и интерпет (није расправљено да ли га треба писати малим или великим словом).

интоксикација (трова-ње-), интоксицирати или интоксиковати. Не ннтоксинација, ин-токсинираги.

интрша, дат. интриги. иифаркт, ве инфракт. информатика је наука

о коришћењу и пре-ношењу информација (првенствено помоћу рачунара); погрешно је употребљапати ту реч да означи „скуп ннформација" или „пачин обавештавања јавности".

инфра- састављено: нн-фрацрвен, инфра-структура итд.

инцсст: придев инцес-тни или инпестуалан.

-но. Именице на -ио добијају ј испред па-

дежних наставака -а, -у, -и: са радија, иа радиЈу, у студијима (али; радиом, сцена-риом). Инструментал има завршетак -иом (не -иЈем), присвојни придев (код имена) завршава се на -иов (не -ијев): Марио, Мариом. Марнов; Ан-тонио, Антониом. Ан-тониов (за разлик_\ од: Антоније, Антони-јем, Антонијев); То-кио, Токиом итд.

ионако (нпр. „Не жу-рите, воз ионако ка-сни"; али „Може и овако и онако").

-ионар и -нонер под-једнако су добри наставци; е је данас обичније (милионер. милиционер, колекци-онер, функционер итд.) осим у речи ми-сионар и донекле ре-акционар. Само са е јлвља се реч иензи-онср.

иоткуд(а). -иоц погрешно, треба

-илац: иосилац, ту-жилац. чинилац, ире-водилац, поверилац. пратилац итд. У ген. мн. носилаца (не но-сиоца), тужилаца (не тужиоца), итд. у п .

-аоц.

и по: в. пб (= пола). ИРА: в. СКРАЋЕНИ-

ЦЕ НА -а -ирати, -исати, -овати.

Сва три наставка јављају се у глаголи-ма страног порекла; често хрватским обли-цима на -ирати (оие-рирати, регулирати, органпзирати, компо-нирати итд.) одговара-ју српски на -исати (оперисати, ретулиса-ти) односно на -овати (организовати, компо-новати). Многи глаго-ли, ипак, имају и у Србији само наставак -ирати: цитирати, сту-дирати, тренирати, те-лефонирати, прово-цирати, финансирати итд. В. и поједине глаголе.

Ириг, Ирижанин, Ири-жанка, иришки; Ири-шки венац.

ирндијум и иридиј. Ирод (не треба из за-

падноевропских језика преносити облик Хе-род); Иродијада (жена Ирода Антипе).

искипети, искипео, ис-кинеће (ијек. иски-пјети, искипио, иски-пјела), не искипити итд.

искоршггити: искориш-ћеи, искоришћавати

и (ређе) искориштен, икориштава ти.

искоса. искрварнти, искрвави-

ти: као крварнти, кр-вавити (в. то).

испити: испиј, испијмо, испијте.

испотиха и истиха (в. то).

испочетка: по П спо-јено у значењу 'ис-прва' (нпр. „испочетка је тако мислио"), али: „кренимо из почетка".

испоштовати је неоло-гизам, скован као свр-шени глагол према несвршеном попгтова-ти: нема разлога да се сматра неправил-ним.

исправка, дат. исправ-ци, ген. мн. нсправки (ређе исправака).

испрва и испрве. испред. Није добро у

значењу у име, нпр. „говорити испред ко-лектива", „Поздравио их је испред свог предузеђа".

испрека (ијек. исприје-Жау. по П Р увек са-стављено, па и кад значи „с оне стране Саве, из Војводине". Ређе испреко.

•ист(а): реалиста, его-иста, социјалиста итд. (обичније) и реалист.

егоист, социјалист. Множина је данас у сваком случају на -и (реалисти итд.)

Истанбул (тако је у ПР 60, под одред-ницом Стамбол; обич-није него Истамбул). Само у историјском контексту употребља-вају се називи Стам-бол (Стамбул). Цари-град, Константинопољ (Константинопол), Ви-зант (в. Византија).

исти као заменица, уместо он, овај и сл. (нпр. „занатска делат-ност и трошкови који су за исту везани") недопустиво је изван канцеларијског језика.

истнха (- потихо, не-приметно) и испотиха.

истоварнвати, истовару-јем, не истоварати, истоварам.

истовјетан се данас признаје као правилан ијекавски облик, мада је раније прописивано да се и у ијек. каже само нстоветан.

ИСТОРШСКА ИМЕ-НА. Називи држава из прошлости, према П, пишу се великим словом само прве ре-чи: Турско царство. Млетачка република, Аустроугарска царе-

вина итд. То се од-носи и на незванич-не називе прошлих и садашњих зема-ља као Република светог Влаха, Земља излазећег сунца (Ја-пан), Земља хиљаду језера (Финска), Тре-ћи рајх, Источна Не-мачка, Западна Не-мачка итд. , као и на називе административ-них јединица (Бео-градски пашалук, Дравска бановина). Мало слово П пре-поручује за „неуста-љеие, сдободне опис-не називе", наводећи примере „односи нове српске краљевине и црногорске кнежеви-не", „горди Албион", „црножута монархија" и сл.

ИСТОРИЈСКИ ДОГА-ЂАЈИ, према П, пи-шу се великим словом прве речи кад год имају облике вла-ститог имена. Прак-тично то значи да ће се великим словом писати називи с при-девом или редним бројем на првом месту, као Други светски рат, Стогоди-шн-.и рат, Кримски рат, Сарајевски атен-

тат, Косовска битка, Сељачка буна, Први српски устанак, Вар-толомејска ноћ, Дути марш итд. Ово обу-хвата и називе фрон-това, ратних операци-ја и сл. (Солун-ски фронт, Сремски фронт, Трећа офанзи-ва, Београдска опера-ција) и мировних и других споразума (По-жаревачки мир, Мин-хенски споразум, Беч-ки договор),

Малим словом пишу се називи у множини (оба српска устанка, крсташки ратови), као и називи ратова у којима се именују обе стране (француско--пруски рат, нрачко--ирански рат), јер се схватају као описни. За револуцију в. ту реч. Називи с име-ницом на првом месту пишу се малим сло-вом, нпр. бој (битка) на Косову, буна про-тив дахија, устанак у Херцеговини, осим оних симболичних и фигуративних, који имају карактер имена: Рат двеју ружа, Сеоба народа, Ноћ дугих ножева.

В. и: ПОКРЕТИ; РАЗДОБЉА.

исто такође плеоназам: треба само исто (и) или само такође.

источна (Источна) Ев-ропа, источноевроп-ски; источна Србнја итд.; Источно римско царство (П допушта и Источноримско цар-ство). В. ГЕОГРАФ-СКА ИМЕНА; в. и ИСТОРИЈСКА ИМЕ-НА.

Ист Ривер (оба велика слова према П).

иструлети и иструлити: в. трулети.

иступ нормално у зна-чењу јавно иступање, појава пред светом и сл. Уп. иаступ.

и сувише. исукати; као засукати

(в. то) . исхитрен. Глагол исхи-

трити, који је данас изишао из употребе, значио је измислити, пронаћи. Поред тога, за трпни придев ис-хитрен речници дају и значења извештачен, намештен и вешт, до-внтљив, лукав. Данас се утлавном употреб-љава у значењу ура-ђен на брзину, недо-вољно припремљен, као у спојевима „ис-хитрена одлука", „ис-хитрен потез" и сл.

Боље је у том смислу употребити неки дру-ги израз: пренагљен. брзоплет, нелромиш-љеи, нзнуђен и сл.

исхлапити, исхлалио, -ила и исхлапети (ијек. нсхлапјетн), ис-хлапео, -ела (ијек. исхлапио, -пјела).

испрпсти и исцрпити; исцрнљен (обичније) и исцрпен. Мења се као црпсти одн. цр-пити (в. то).

нсцурити, исцурио, ис-цуриће, не исцурети итд.

исш- не него иш-: ишколова ти, ип/уњ а ти се итд.

ИТАЛИЈАНСКА ИМЕНА (НАГЛА-САК). Многа итал. имена код нас се погрешно наглашава-ју на претпоследњем слогу, док им је стварии нагласак на трећем слогу од краја. То су пре свега МСђена (римује се с „вбдена"), ЋАкоио (римује се с „лако-мо"), затим РИми-ни, / Ш а г о , БРИН дизи, БЕРсамо, ТА-ранто, АТЛљари, ЧЕ-заре, АНђеЋа, ЛЉди-чи, Ђи/тЗчамо, До-МЕнико, МАНгамо и ДР-

За изговор итал. имена види ч, с, з, као и појединачна имена.

итд. (не и т. д). и те какав, п те како,

п те колико. -ити, -ети. За многе

глаголе изведене од придева граматичари прописују завршетак -итн када су прелазни. тј. када показују да се на некога или нешто преноси особина иска-зана придевом, а за-вршетак -ети (ијек. -јети) кад су не-прелазни, тј. кад значе да неко или нешто стиче дотичну особину. Та разлика се још чува код мањег броја глагола као што су отупити (учинити тупим) -отупфети (постати туп), ослепити, осли-јеиити (одузети вид) -ослепети, ослијепјетп (изгубити вид), поцр-нити (обојити у црно)

попрнети (поцр-њети) (постати Црн). Код већине других глагола ова разлика се делимично или потпуно изгубила. Гл а гол и оздравити, слабити, ослабити употребљавају се да-

95

нас само у облику на -ити: тако и оће-лавити, омлитавити, олабавити, оћоравити (мада ови још имају и радни придев на -ео: оћелавео итд.). Паро-ви осиједити - осије-дјети, остарити - ос-тарјети, омршавити -омршавјети још доне-кле чувају ту разлику у ијекавском, док се у екавском употребља-вају само облици оседети, остарити и омршавити. Глаголи као зеленети (зеле-њети) се, огруб(ј)ети, занемети (занијемјети) и други остали су без парњака на -ити, јер се одговарајући пре-лазни глаголи готово уопште не употребља-вају. Отуда разлико-вање завршетака -ити и -ети нема у да-нашњем језику ни приближно онај зна-чај који су му по традицији придавали граматичари. В. ожн-вети.

-итис (не -ит) у називима обољења: бронхитис, апендици-тис, гастритис, дерма-титис, колнтис итд.

и то. Овај израз сме се употребити само по-

сле реченице која је по смислу завршена, тј. тамо где би могла да дође и тачка. Исправно је, нпр.: „Накнада се плаћа по квадратури стана, л то: за стан до ЗОм 100 динара..." итд. По-грешно је: „Накнада према квадратури ста-на износи, и то..." или „Накнада се плаћа на следећи начин, и то..." где је и то сасвим сувишно после израза па следећи начин.

и т. сл. (= и томе слично).

ићи. Израз „Како иде?" пуристи назива-ју германизмом и тра-же да се замени са „Како је?"; ипак, дру-ги слични слојеви, нпр. „Иде ли?", „Ка-ко иде посао?", „Ова-ко не иде" дефини-тивно су усвојени у књиж. језику.

Ићи на (нешто) у значењу тежити (не-чему) припада биро-кратском стилу. Рече-нице као „Ми идемо на што већи извоз", „Не треба ићи на поскупљења" могу се боље исказати; „Циљ нам је да што више извеземо", „Не треба

тражити излаз у по-скупљењу" и сл.

-иум не него -ијум (в. то).

-ица. Од имена с овим завршетком присвој-ни придев завршава се на -ичин: кра-љичин, другаричин, Даничин, Мимичнн, Шујичин итд., не кра-љнцин итд. Изузетак су именице на -чица (в. то).

-нч, не -ић, у свим словенским презиме-нима осим српскохр-ватских (словеначким. пољским, украјинским итд.), као и у руским именима по оцу: Сер-гејевич, Николајевич итд. Облици као „Отон Жупанчић", „Петар Илић Чајков-ски", мада их П (тачка 105 е) допушта „као дублетну могућ-ност", данас су за-старели.

Од српских личних имена нека имају -ич а нека -ић: Радич, Добрич али Милић, Батрић итд.

Именице које озна-чавају вршиоца радње имају наставак -ич: водич, гонич, бранич, теклич, рибич. В. и: -јевич; љутић; моск вич.

ичији, и од чега, и за чијег итд.

ишта, и од чега, н о чему итд. В. ни-.

ишчаурити се: в. чаура. ишчилети, ишчилео,

ишчилела (не ишчи-лити итд.): ијек. иш-чиљети, ишчилио, иш-чиљела.

97

ј . (1) Између и и другог самогласника изузев о, ј се пише: ија, ије, ију, ији. Изузетак су сложене речи, нпр. иако. архи-епископ, диелектрик, радиестезија, аптиаме-рички, приучен, као и глагол приањати. (2) У споју ио не пише ее / (био, купио, ми-лион, фиока), осим кад се основа речи завршава на ј : суднјо, судијом (према: суди-ја), змијо, змијом. змијолик (према: зми-ја), старија - стари-Јом, артерија артериЈом (ипак: арте-риосклероза), галија -галијот, Мијо, Цвијо (као Мија, Цвија) итд. Писање ијо имамо још и у речима ви-јорити се, вијоглав, вијорог, у имену Ра-вијојла, као и у речи-ма из француског: Гијом (СиШаите), Ви-јон (УШоп), семијоп. (3) Ако и долази по-сле друтог самоглас-

ника, између њих се не пише ј ; наиме, каиш, даире, лаик, на-иван, неимар, сеиз, оивичити, стоик, руи-иирати итд. / се ипак пише у случајевима кад припада основи речи: издајица (према: издаја), доЈиља (до-јити), кујица (куја), Грујица (Груја), Кајин (од Каја; али Каин, библијско м. име), Војин, Војислав, Ми-лојица, Радојица, ка-лајисати, есејистички итд. Отуда је правил-није и Грујић, Пејић, Остојић, али пошто правопис не нормира презимена, не може се забранити поједин-цима да своје презиме пишу Груић, Пеић итд. (4) Посебни слу-чајеви: са / се пише глагол пројицирати (уп. пројекција); без / се пишу хероин, хе-роина, хероизам, хе-роика (иако су изве-дени од херој).

Види: -ије; ијски; -ијум; -ио; -ји; љ; ЗА-ПОВЕДНИ НА ЧИН.

јаднковка, дат. јаднков-ци.

јазавичар и јазавчар. јаје, јајета, јајету, јаје-

том; два, три, четири

јајета, пет јаја. До-пуштена је и промена јаје, јаја, јају, јајем, два, три, четири јаја.

Јајце, Јајчанин, Јајчан-ка, јајачки.

јак, јачи, најјачн. Јалта: састанак, конфе-

ренција / Ј а л т и , не на Јалти,

Јамајка, на Јамајци или на Јамајки: јамајкан-скн, Јамајканац, -анка.

јамац, јамчити, јамство и јемац. јемчити, јем-ство (али само: јамач-но).

јамб, јампски. јиничар и (данас рет-

ко) јањичар. ЈАПАНСКА ИМЕНА

долазе нам готово увек у енгл. тран-скрнпцији. Словном груном 1.1 означен је сугласник ц: отуда код нас треба писати Мпцубиши, Цушима, Угецу, Дацун. Шиге-мнцу, а не Митсу-биши и сл. Глас означен енглеским сИ у јапанском звучи от-прилике као наше ћ. али П предлаже да се задржи већ уобича-јена транскрипција са ч: Мичико, Хитачи, Ичикава. Маиничи итд. Слично томе, ен-глеско/ (у јапанском

ћ) треба према П преносити са џ: Фуџијама или Фупи

ту р е ч ) . Иво Џима, Меиџи, Сеици, Генџи итд. (као и у заједничким именица-ма џудо и цијуџицу.) За разлику од већине азијских језика, јапан-ски јасно разликује име и презиме, па код нас треба оба мењати по падежима: Јасуна-ри Кавабата, Јасуна-рија Кавабате итд.

јаркоирвен, јаркожут нтд., састављено. ЈЗ БО/Е

Јармут (УагтоШћ): в. Портсмут-

јаруга, у јарузи. јасан, јаснији, најјаснн-

М јасика, дат. јасици. Јасна нољана (у Руси-

ји), боље него Јаснаја пољана (Правопис, у тачки 21 д, прописује мало п уз напомену „као локалитет"; по правилу о именима насеља било би оправданије велико П).

јасноцрвен, јаснозелен итд.

ЈАТ, ЈАТ-а, ЈАТ-ов. јахати, јашем, они ја-

шу; погрешно је ја-шитп, јантнм.

је: овај глаголски об-лик је енклитика, што значи да чини акде-натску целину с прет-ходном речју и мора бити с њом у сми-саоној вези. Отуда је не сме доћи после па-узе, после било ка-квог знака интерпунк-ције или после умет-нуте реченице: у та-квом положају треба га заменити наглаше-ним обликом Јест(е) или изменити ред ре-чи. Примери греша-ка: „Један од пробле-ма који онемогућавају да се више постигне је одсуствовање с по-сла" - треба: јесте одсуствовање с посла; „Неодговарајућа ис-храна, ма шта тврди-ли лекари, је по мом мишљењу главни уз-рок обољења" - тре-ба: по мом је ми-шљењу...; „Кривац за неуспех представе, ако можемо веровати извештај има из днев-не штампе, је сам аутор" - треба: За неуспех... кривац је сам аутор. Види: су; ће; се. Види и ју.

јеванђеље и еванђеље; (ј)еваиђељски, (ј)еван-ђелски и (ј)еванђе-

оски; ј)еванђелиста (писац јеванћеља); евангелистичка и (ре-ће) еванђелнстичка црква; евангелик, ре-ће евангелиста или еванђелиста (припад-ник евангелистичке цркве).

-јевич (не -ијевич, -ијевић) у пољским презименима; Сјенк-јевич (51епкјетсг), Мицкјевич (Мгс/ое-тсг), Ивашкјевич (/шигА/ешстЈ итд.

Јеврејин и (ређе) Јев-реј; мн. Јевреји.

јсгејски: в. егејски. једнк, јетка, јетко; јет-

кији, најјеткији. један и други. Упо-

требљени да означе узајамност, ови броје-ви биће у средњем роду ако се односе на мушкарца и жену: „Маја и Горан зазиру једно од другог", „Питам се шта су супружници рекли јед-но другом".

једанпут. јединка: по П Р 60 има

дат. Јединци „за нежи-во" а једиики „за жи-во"; ген. мн. Јединки.

ЈЕДИЊЕЊА: в. ХЕ-МИЈСКА ЈЕДИЊЕ-ЊА.

једнакостранични, Јед-накокрак: рогобатне кованице, безразлож-но усвојене у по-јединим уцбеницима математике наместо уобичајеног равно стран, раанокрак. (Ра-вно може имати и значење „једнако". као у равномеран, равнотежа, равнодне-вица итд.).

једноипособни, једно-ипогодишњп, Једио-ипосатни итд.

једноставачии, двоста-ва чни, тростава чни итд. употребљава се у музичкој терминоло-гији за композицију од једног, два, три итд. етава (ставка). Овн облици су по-требни пошто би Једноставни имало други смисао.

Јежи (Јеггу, пољско име): не Јержи. У че-шком је Јиржи (Јпт).

језички (који се тиче језика, говора); Језич-ни (као анатомски термин).

јекзвски итд.: в. ије-кавски.

је ли: скраћеко је л';је л' да; је л' те?

Јелин, Јелински, Јелада: данас чешће Хелен. хеленски, Хелада, а

само хелепизам, хеле-ниста, -истички.

јелка, дат. Јелкн и јелци, ген. мн. јелки; Јелка (име), дат. Јел-ки.

Јенки (Уапкее), Јенкија, мн. Јенкији.

јерес (ж. рода: та јерес, те Јереси): Јеретик: Јеретнчан, Је-ретички.

Јержи не него Јежи (в. то) .

Јермен и Јерменин (мн. Јсрмени), Јерменка, Јерменија, јерме нски традиционални су об-лици у Србији; кема разлога да се заме-њују облицима Арме-н(ац), Арменија итд.

ЈЕРМЕНСКА ПРЕЗИ-МЕНА заврптавају се скоро сва на -Јан (нпр. Петросјан, Сар-кисјан, Хачатурјан, Багдасарјан, Шаумјан. Саројан итд.), на -њан (Симоњан, Вагањан) или на -љан (Араке-љан). Не треба пи-сати -ијан („ Сарки-сијан" и сл.), осим код наших грађана јорменског порекла где је такво писање ушло у обичај, нпр. Вартабедијан, Барони-јан (изворко: Вартабе-дјан, Бароњан).

јероглиф: боље хијеро-глиф.

ЈерЈсалим (не Јеруса-лем, Јерузалем).

јесенас: в. -с • јесте је данас много

чешћи облик него јест, и по речима М. Стевановића „не мо-же му се спорити књижевни карактер". Јест се још чува у споју то јест и у изреци што јест, јест.

јефтин, јефтшији, нај-јефтиннјн, јефтиноћа, данас обичније него јевтин, јевтиноћа.

-јн: овај придевски суфикс може имати и облик -ији, тако да је поред правилнијег дечји, човечји, мачјн, козји, вучји, вражји итд. допуштено и де-чиЈи, човечији итд. (али само пасји). Об-лику -ији П даје предност после су-гласничких група(нпр. овчиЈи, гушчиЈи, врап-чиЈи), ради лакшег изговора.

јова и јоха: в. х . Јованка, дат. Јованки,

Јованкин (не Јован-чин).

Јован Крститељ, Јован Златоусти (свеци); Јо-ван без Земље (енгл. владар).

Јован Павле (папско име). У Хрватској се употребљава облик Иван Павао, а у Бо-сни и Херцеговини и Иван Павле.

јон, јонизирати (јонизо-вати), јонизација, јо-иизујући: није уобича-јено ион итд.

Јонг (Ерика) не него Џонг.

Јогве : в . Хорхе и Жор-же -

Јоркшир (УогкзМге), не Јоркшајр; јоркширски; јоркшир(ац) (прасе).

Јозе: в Хосе-Јошаничка Бања: в.

БАЊЕ. још увек (нпр. „Још

увек га нема") налази се и код добрих пи-саца, али га пуристи забрањују као герма-низам, тражећи да се каже и даље, још једнако, или само још.

ју. Облик ју уместо је (заменица 3. лица) може се употребити само уз глаголске об-лике је, није (Нашла ју је; Није ју видео), а у ијекавском и по-сле других речи са завршетком -је (нпр. Прије ју погледај па онда реци). Нису до-бре реченице где је заменица сливена с

глаголским обликом је, нпр. „Она је плакала, а он је те-шио" (треба: а он ју је тешио), „Темпера-тура је упорна и те-шко је снизити" (тре-ба: и тешко ју је снизити).

југ: в. СТРАНЕ СВЕ-ТА-

југо, Југа, Југу. Као име аутомобила мушког рода, а најчешће и као назив ветра, мада у том случају неки граматичари допушта-ју само ср. род.

југо- састављено: Југо-исток, југозапад, Југо-петрол итд.; такоће у шаљивим сложеница-ма као Југофудбал. југоинфлација, Југо-шваба итд. С цртицом ј}то-Југоисток, југо-ју-гозапад.

Југославија: акценат је на го, краткоузлазни. Дугосилазни акцент на сла, мада распро-страњен, не сматра се правилним, јер у стан-дардном штокавском говору силазни акцен-ти не могу доћи на унутрашње слогове речи. Југославија је некњижевно као што је некњижевно забо-равио, ливада, девојка и сл.

Јужна Америка, Јужна Кореја, Јужни Вијет-нам (али: јужна Дал-мација, јужна Евро-на); Јужна Африка (= јужни део континента; али с великим / кад значи Јужноафричка Република);Јужни пол, Јужно ледено море; Јужни Словени.

Јужна Морава, јужно-моравски; Јужномо-равски регион.

јужни, Јужнији, најјуж-нији.

јужноамерички, Јужио-афрички, Јужиосло-венски итд.

Јунајтед прес (ЈЈпИед, РгвЕз).

јун, јул и јуни, јули. Облици без „и" су правилнији с обзиром на промену (јуна, јула итд.), али се данас допуштају и дужи об-лици.

Јурај, Јурја, Јурју итд. (не Јураја, Јурају).

јурисдикција. Јуроиијен (ТНе Еиго-

реап, име листа). ЈУС, по ЈУС-у. Јута, из Јуте ЏЈшћ,

америчка савезна др-жава): не Јутах.

јуче (ретко Јучер), ју-черашњн (обичније него јучерањи); Јуче--прекјуче. Јуче увече погрешно, треба: си-ноћ.

103

ка: основни облик је к (без апострофа: уп. са), па је боље к мени, к небу него ка мени, ка небу. Ка је уобичајено испред су-гласничких група (ка прозору) а неизбежно испред к или г: ка кући, ка граду и сл.

кабаљеро, мн. кабаље-роси: в. -о (ИМЕ-НИЦЕ)

кабаре (м. рода, мн. кабареи) ретко каба-рет; придев кабарет-скн.

кабел, кабела и кабл, кабла; придев кабел-ски и кабловскн. Друго је кабао, кабла ( = ведро, чабар).

кавга, дат. кавзи и кавги; ген. мн. кавги.

кадар, кадрови код нас означава целокупно особље неке службе или професије: није добро употребљавати га за појединца („Он је на ту дужност послат као проверен кадар" и сл.).

кад год (сваки пут

када), кадгод (покат-кад): в. год.

кадикад = каткад. кадли (= а оно, а кад

тамо); али: Кад ли ће доћи?

кад-тад, кадшто = каткад. Казабланка (СшпМвп-

са), у Казабланки. казаљка (боље него

сказаљка), дат. казаљ-ци, ген. мн. казаљки.

Казахстан, Казах, мн. Казаси; казашки (не казахски).

казино: в. касина. Каин (личност из Би-

блије). каиш; каишар, каиша-

рити. КАЈКАВСКА ИМЕ-НА: В. -ец.

какав год (ма какав), какавгод (некакав); в. год.

какав-такав. какао, какаоа, какаоу

(према П боље него какаа, какау).

како год (било како), какогод (некако): в. год

како-тако. калајисати. каламбур (од фр.

са1етооиг) значи нгра речима. Погрешно се употребљава у значе-њу „збрка, гужва, сплет" и сл.

Калемегдан, боље него Калимегдан.

калијум и калиј; ка-лијум-јодид итд.

калнф: уобичајено код нас; изворном облику више би одговарало халиф или халифа.

калодонт (погрешно каладонг) посебна је фабричка марка, коју не треба употребља-вати у општем зна-чењу „паста за зубе".

калцијум и калциј; кал-цијум-карбонат итд.

Каљарн (СоцИап): на-гласак је на првом слогу.

каљуга, дат. каљузи. Камоенс Презиме нај-

већег португалског књижевника, Сатоех, према П транскрибује се као Камоис, а ближе изворном изго-вору било би Камојш или Камојнш. Може се ипак задржати и одомаћени облик Ка-моенс, какав се упо-требљава и у другим европским језицима (енгл., фр„ итал. Сатоепз, руско Камо-знс итд.).

Кампућија или Кампу-чија (први облик, ка-ко се тврди, ближи је оригиналном изгово-ру); данас поново Камбоџа.

канда (као да). Кантон, кантонски (не

кантоншки). канџија и камција (у

изворном турском об-лику је м).

као год. капаљка, дат. канаљци. капричо (м.), не канри-

ћо; мн. калрича (ср.). капучиио (напитак): не

капућино. карабинијер, карабини-јерски, не карабињер.

карактерисати: в . 0ка-рактерисати-

карате клуб, карате ударац итд. (цртица необавезна, в > ЦРТИ-ЦА 3)-

Карачоло (СагассШо, итал. презиме): не Караћоло. Нагласак је на слогу ра.

Кариби, карипски (не карибски); Карипско море.

карнка, дат. карици. Карло Велики. Кар.тове Вари, прихва-

ћено у П као облик уобичајен код нас; у оригиналу је Карлови Вари (КагЊуу Уагу).

Карнеги (Сагпе&е), не Карнеџи: погрешан је назив београдске ули-це „Карнеџијева".

карта, ген. мн. карата (не карти). у п . ГЕ-НИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. рода).

105

Картагнна, картагии-ски, Картагињанин; данас неуобичајено Картага. карташки, Картажаннн.

касина (врста граћан-ског клуба у про-шлости) али казино (отмена коцкарница). Неоправдано је у ПР 60 „казино не него каснно", будући да се реч у оригиналу (итал. и фр. сохГпо) изговара са з. Нови ПР доггушта оба об-лика.

Кастнл>а (СозШГа) боље и обичније него Ка-стилија (према немач-ком), Изведенице: ка-стиљански, Кастиља-нац. -анка.

каталонски, Каталонац. -онка (од Каталонија), боље него каталански, Каталанац (према об-лику који постоји у романским језицима).

катарза: придев катар-тичан (не катарзи-чан).

катарка, дат. катарци, ген. мн. катарки.

категорија: мува катс-горија. баитам катего-рија итд. (цртица не-обавезна. в. ЦРТИЦА I

католикиња, не катол-киња.

кауднљо (мало к: в. ТИТУЛЕ).

кацига, дат. кациги. кашика, дат. кашици. КВ (= квалификовани)

и ВКВ (= високо-квалификовани): по-што се великим сло-вима у скраћеницама бележе само почетна слова речн. исправни-је би било кв. и вкв.

квази- • мстављено: ква-зиуметност, квазинау-чан, квазиродољубље итд.

квака, дат. кваки. квалитативан (који се

тиче квалитета, нпр. квалитатнвне проме-ие), квалнтетан (који је доброг квалитета, нпр. квалитетна ро-ба). Ова друга упо-треба без разлога је забрањивана (уп. уку-саи - који је доброг укуса, звучан - који јасно звучи, обЈгман -великог обима итд.). Не треба употребља-вати квалитетан уз именице које не оз-начавају материјални производ: није добро квалитетна утакмица, квалитетна музика и сл.

квалифнковати: в. оквалификовати.

кварц-лампа (с црти-цом према П).

106

Квебек, квебечки (енгл. Оџеоес: фр. из-говор је Кебек); не квебешкн. Становници су Квебечани (не Квебешани).

квочка, дат. квочки, ген. мн. квочака.

кврга, дат. кврги. кг (без тачке), не кгр.

В. СКРАЋЕНИЦЕ МЕРА.

Кеведо (ОиеуеФо), не Квеведо.

Кејнтауи (ентл. Саре-(ОИТЈ), данас обичније него Кептаун.

Кејсн (енгл. Сазеу), не Кејзи.

Кејт је енгл. женско име (КаСе); не треба га мешати с мушким именом Кит (КеИН).

Кембел, не Кемпбел (у енгл. СатроеИ р се не изговара).

Кембрии 'СатогШце), кембрнчкн.

Кентерберн (СаМегои-гу), кентербернјски.

Кеопс и Хеопс. Кербер (митско чудо-

виште), кербер (строг чувар на улазу).

кертриџ погрешно, тре-ба картриџ (енгл. саг1г\&%е).

кечига, дат. кечиги. кијатн, кијавица, кија-

вац (неуобичајено ки-хати итд.).

кнловат-час, киловат-сат.

кнмоно је м. рода, у множини обично сред-њег (кимона), мада ПР даје „кимони".

КИНЕСКА ИМЕНА. Други и трећи слог у кинеским именима људи чине целину, па су раније готово у свим европским јези-цима спајани цртицом, нпр, Мао Це-тунг; по-грешан је био наш начин писања Мао Це Тунг. Према новој ла-тиничкој транскрипци-ји „рш'јш", која је на предлог самих Кинеза прихваћена код нас и у већини других је-зика, та два слога пишу се саетављено. Истовремено је до-шло и до фонетских промена у односу на ранију транскрипцију: Мао Цедунг, Џоу Ен-лај (ум. Чу Ен Лај), Денг Сјаопинг (ум. Тенг Хсијао Пинг), Хуа Гуофенг (ум. Хуа Куо Фенг) итд. Одав-но устаљене облике не треба мењати, па ће остати нпр. Пекинг (не „Бејћинг"), Шан-гај (не „Шангхај"), Конфучије или Кон-фуције (не „Кунг

Фуце"), Лао Це итд. Исцрпна правила за преношење кинеских имена дата су у новом Правопису (та-чке 124-135).

Кинески зид (у Кини), кииески зид (у пре-несеном смислу).

кино с цртицом: киио--програм, кино-пред-става, кино-пројектор итд,; састављено у ки-нотека, кинотечки.

кино-оператер, не ки-но-апаратер.

кинофикација је рђаво скована реч; боље је употребити описни израз (изградња био-скопа и сл.).

Кинтеро ((Јшпгего), не Квинтеро.

кинути, обичније него кихнути.

-кнња је наставак за жива бића женског рода: погрешно је ,, д ва н ае сткиња ", „пет-наесткиња" и сл. уме-сто дванаестица, пет-наестица. У изведени-цама од именица страног порекла чува се завршно т. сту-денткиња, гимназист-киња. социјалисткпња итд. : изузетак је мо-дискиња.

кипети, кнпео, кипећс (ијек. киијети, кипио, кипјела), не кипити.

Киргиз, Киргизија, киргиски (не киргиј-ски).

кир Јања, кнр Јање(без цртице: в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА).

Киркегор је најтачннја транскрипција за дан-ско КГегке$аага'; може се прихватити и Кјер-кегор или Керкегор (изговор овог прези-мена варира и у дан-ском).

Кит (енгл. КеИН), не Кејт.

кићанка, дат. кићапци, ген. мн. кићанки.

Кјото (јап.), не Киото. Кјушу (јап. острво). Кларк(енгл. С1агк, С1аг-

ке). Погрешно се код нас уобичајило „Клерк" (Гебл).

клеветати, клевећем, они клевећу, клевећу-ћи, али и клеветам, клеветају, клеветају-ћи.

клека, дат. клеки. клешта (екавски) и

клијепгта (ијек.); не кљепгта.

клизаљка, дат. клизаљ-ци, ген. мн. клнзаљки.

клизати (се), клизам, они клизају, клизајући и клижем, они клижу, клижући.

клика, дат. клики. клима-уређај.

клин-чорба. клише (м. рода), мн.

клишеи. клови,кловновски: бли-

же оригиналу било би клаун, клаун(ов)скн, али ни облици са „ов" не могу се сматрати погрешним. Код старијих англици-зама често се наш облик управља према писању а не према изговору (уп. тупел, трамвај, ват, томахавк итд.).

клопка, у клопци; ген. мн. клопки.

клуб, клупски (не клубскн).

КЛУБОВИ (ИМЕНА). Ова имена могу се писати с наводницима или без њих. Велико почетно слово има само прва реч (нпр. Црвеиа звезда, Ман-честер јунајтед).

Имена мушког ро-да која значе нешто живо могу имати акузатив једнак гени-тиву, нпр. нобедиће-мо „Обилића", пади-грали су „Хајдука", или једнак номинати-ву (нарочито ако претходи предлог): на-вија за „Хајдук", пре-шао је у „Партизан".

кнегиња (не књегиња).

Кнез Михаилова улица (без цртице према П); в. Михаило.

Книнска Крајина. КЊИЖЕВНИ ЛИКО-

ВИ: в. НАДИМЦИ. књижевно-историјски

(књижевни и историј-ски); књижевноисто-ријски (који се тиче историје књижевно-сти); књижевнотеориј-ски; књижевпо-језички (који се тиче књи-жевности и језика); књижевнојезички (ко-ји се тиче књижевког језика). В. СЛОЖЕ-НИ ПРИДЕВИ

ко уместо као: в. СА-ЖЕТИ САМОГЛАС-НИЦИ.

коабитација не него кохабитација.

ко бајаги (одвојено према ПР) и као бајаги. Погрешно је бојаги, кобојаги.

коверат (и коверта, куверат, куверта: по-грешко је коферта и сл.).

Ковиљача: бања Кови-љача (в. БАЊЕ).

ко год (било ко), когод (понеко). В. год.

код са глаголима кре-тања, нпр. „Код кога идеш?", „Хајдемо код мојих", „Свратићу код пријатеља" и сл., об-

лик ]е у наЈширој употреби у савреме-ном говорном и писа-ном језику; бесмисле-но је тражити да се увек замењује предло-зима к, до или да-тивом. Није добро код које означава истовременост, нпр. „код отварања паке-та", „код пријема бо-лесника", „код вече-ре", „код тога", где се могу употребити други предлози; при отварању пакета, при-лпком пријема болес-ника, за вечером итд. В. и: у (са гени-тивом).

косфицијент и коефн-цијенат.

козак: према ПР, ма-лим словом „у зна-чењу сталежа, врсте војске и сл.", великим „као етнички огра-нак".

Козара: козарачки или козарски (мећу је-зикословцима постоје различита мишљења о томе који је облик правилнији); Козарча-нин, -нка.

козји (боље) и козији. који: којег(з), којем(у) значи исто и једнако је правилно као и ко-гз, коме.

Облик акузатива ко-јег(а)/кога сме се упо-требљавати само за жива бића: човек ко-га смо срели и сл. Када се заменица од-носи на нешто не-живо или на именице збирног значења (као иарод), мора задржати облик који: предлог који сте поднели, по-следњи филм који је снимио, скуп који имам част да по-здравим и сл.

Односна заменица треба да стоји не-посредно после име-нице на коју се одно-си. Уместо „Стигла је вест да су терористи подметнули бомбу у краљевском дворцу, која је експлодирала у току ноћи" треба: ...да су у краљевском дворпу терорвсти под-метнули бомбу, која...; уместо „Седница ће се одржати 14. маја у Ваљеву, на којој ће о лику преминулог научника говорити Н.Н." треба: У Ваље-ву ће се 14. маја одржатн седница нз којој... или после ре-чи „Ваљеву" ставити тачку и почети нову реченицу: На њој ће о лику итд.

110

који год (ма који), којигод (понеки). тј. -год.

који пут. кока-кола (пиће); Ко-

ка-Кола, изворно Со-са-Со1а (компанија или фабрика).

кокошји (боље) и ко-кошији.

колапс: глагол је ко-лабирати (не колзп-сирзти).

колац, колца и коца; мн. кочеви, колчеви, коци и колци, ген. кочева, колчева и ко-лаца.

колевка (ијек. колнјев-ка), у колевци, ген. мн. колевки (ПР даје и колевака).

колекционер и колек-ционар.

колики-толики; колико--толико.

Колмен или Коулмен (енгл. Со1етап): не Колеман.

колоквијум и колоквиј. колор фотографија,

колор дијапозитив итд. (цртица није оба-везна: в , ЦРТИЦА 3).

Колумбо, Кристифор или Кристоф (П): не Кристофер, што је енгл. облик; Колум-бово јаје.

кома: у читању деци-малних разломака, из-

раз кома треба заме-нити нашим речима: 5,3 - „пет зарез три", „пет запета три" или „пет целих три".

коминике, -еа и ко-мунике, -еа (али и једно и друго је су-вишно поред наше речи сзопштење).

комитент (наручилац посла), не коминтент.

комоција није добро као именица од при-дева комотзн. Треба рећи комодитет, ко-мотност или још боље удобност, без-брижност, нехај, ле-жерност итд.

компакт-диск (или без цртице: в. ЦРТИЦА %

компјутер (енгл. сот-ршег). Погрешно је компјутор. Домаћи из-раз је рачунар, али је потребна и енглеска реч, првенствено због изведеница компјутер-ски, компјутеризоватн, -изација.

комност: придев ком-постии.

комфор, комфорзн. комшика (тако у реч-

ницима С А Н У и Матице српске; ПР допушта само ком-шијкз). Уп. мирзжџи-ка.

Конавли, из Конавала, у Конавлима; конаво-ски и конављански; Конављанин, Конав-љанка и Конавока.

конвексан значи „ис-пупчен", коикаван „удубљен".

конвер (енгл. Сопушг), некадашња марка пут-ничког авиона; не бр-кати са конвејер -преносна трака.

Конго, Конгоанац, кон-гоански; предложени облици „Конжанин" и „коншки", мада би били правилнији, нису прихваћени.

КОНГРЕСИ: в. УСТА-ИОВЕ.

КОНДИЦИОНАЛ: в. бих, бисмо.

конз-: в. конс-. конјунктура (не коњук-

тура), конјунктнв (не коњуктив), коијункти-витис (не коњуктиви-тис). Све три ове речи, као и кон-југација, конјугирати (-овати), пишу се са конј- (будући да са-држе кон- и основу на / - ) , али се обично изговарају с гласом њ. Уп. инјекција.

конкистадор (шпански освајач): погрешно је конквистадор.

конс- је бол>е него конз- у латинским ре-

чима: консеквенц(иј)а, консеквентан, консис-тенција, консистентан, консултовати (-ант, -ација), консумира ти (-ација). И п а к, и зго-вор са з ( примљен из немачког) преовладао је у речима конзерва (-ативан, -ирати, итд.), конзнлнј(ум), конзул, конзулат, конзуларни и другима. Није јасно због чега П Р про-писује „конзола (не консола)": у речници-ма се јављају оба облика.

консеквенц(иј)а в. -нца консензус, не концен-

зус. контактнрати с некнм, не контактиратн не-кога.

контакт црограм, кон-такт емисија (цртица необавезна: в. ЦРТИ-ЦА 3).

контејнер (не контенер нити контајнер).

контингент, не коити-гент.

контра- састављено: контрареволуција, контрашпијунажа, контраобавештајни, контраадмирал итд. Цртица (према П) само при удвајању, нпр. контра-контраре-волуција.

контрастни. 12 - ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^

контроверзан, контроверза или кон-троверзија (не кон-тра-).

конформизам, -иста, -истички (не комфор-мизам итд.).

Ковфучије, конфучија-нац, конфучијански и Конфуције итд.

кооперација (коопе-рант); кооптирати; ко-ординација (координа-та, коордипирати).

Кцпар: в. Скопље. коначка, дат. копачки,

ген. мн. копачки, реће копачака.

конејка, дат. копејки, ген. мн. копејака или копејки.

Копенхаген, копеихаш-ки; Копенхажанин, -анка.

конродукција (не „ко-опродукција"), копро-дуцент.

корак-два. Коран и Куран. Кордова, Кордобес: ви-

ди в. Кореја: Северна Коре-

ја, Јужна Кореја: Ко-рејац, -јка, корејски, Севернокорејац, се-вернокорејски, итд. боље него Кореанац, кореански итд.

корелирати је накнадно изведепо из именице корелација (у лат. не-

ма такве глаголске основе), али се мора прихватити, јер му не-ма замене.

кореспонденција, -ент, не коресподеиција итд.

корзо, корзоа, корзоу, обичније него корза, корзу.

користитн нешто; већи-на стручњака данас допушта и прелазну употребу овог глаго-ла, мада је доскора сматрано за правил-но једино „користити се нечим". Прелазна употреба нужно про-излази из постојања трпног придева (ко-ришћен и кориштен, према ПР), из упо-требе глаголске име-нице с генитивом, нпр. коришћење (ко-риштење) средстава, и безличне конструкци-је, нпр. средства се редовно користе; сви ови облици могућни су само од прелазних глагола. У појединнм изразима, као кори-стити боловање, кори-стити годишњи одмор, једино се прелазна конструкција и упо-требљава.

корозија: глагол је ко-родирати.

Корушка, у Корушкој; корушш Словенци.

коска, дат. коски и косци, ген. мн, коски.

космос, космички, ко-смонаут, боље него козмос итд.

Косово: Косовац, Ко-совка (не Косовар, што је албански об-лик); Косовка девојка.

Косово поље (битка на Косову пољу); Косово Поље (насеље).

Косовска битка, Ко-совски бој (В. ИС-ТОРИЈСКИ ДОГА-ЂАЈИ).

Костарнка (СоМапса), у Костарики.

костни (допуштено у ПР као придев од кост) поред косни и коштани.

Костолац, Костолца, у Костолцу.

котеџ, не котеж (реч је енглеска, не фран-цуска).

Котор Варош [без цр-тице П). По тра-дицији је м. рода (из Котор Вароша, у Ко-тор Варошу), али се у новије време јавља и као ж. род (из Котор Вароши). Которваро-шанин, -анка, котор-варошки.

Коуто не него Кото (порт. СоШо).

кофер, обичније него куфер.

кохабитација (термин из фр. политике), не коабитација.

кочни (нпр. уређај), боље него кочиони.

коштати је из не-мачког; препоручује се домаћи глагол ста-јатн, али замена није увек могућна (нпр.; лепо је, али и кошта; нек кошта шта ко-шта; колико кошта стајање? итд.). Уместо цена коштања пред-лаже се пронзводна цена.

Кошћушко (Ко$сш-52ко), ген. Кошћушка (не Кошћушког).

крај: в. накрај. Крајина: Неготинска

Крајина, Книнска Крајина итд.; мало к у историјским нази-вима Војна крајина, Кочина крајина.

Крајишник (становник Крај ине), крајишник (граничар); крајишки, боље него крајински.

Краљевић Марко, Краљево: Краљевча-

нин, -анка, краљевач-ки.

краста, ген. мн. краста (не красти).

крастн: краден (не кра-ђен).

кратка прича је погре-шно у значењу припо-ветка (буквални пре-вод енглеског хког1 з1огу),

краткн метар: рђаво скован израз ум. краткометражни (или кратки) фшм.

краткодневица, боље него краткодневница.

краткоживећи (радио-активни елементи), ие кра ткоживући.

краћатн и крачати (са истим значењем).

крваритн значи првен-ствено пуштати крв (нпр. рана крвари), а крвавити значи чини-ти крвавим, али се среће и обрнута упо-треба. Окрваритн зна-чи исто што и окр-вавити.

креветац, кревеца, мн, кревеци.

Крека, у Креки; крека (врста угља).

крематоријум и крема-ториј.

кремпита; кремшнита. креиак, крепчи и креп-

кији. креи-паннр, креп-сатен

(с цртицом по ПР). крешендо, не крешчен-

до. Реч је обично м. рода, у множини сред-њег (крешенда).

криво. Имати криво

погрешно, треба; гре-шити, варати се, не бити у праву.

кривуља и крива: ова друга мења се као права (в. то).

критеријум и критериј. Кричтон погрешно:

енгл. СпсгЧоп се изго-вара Крајтон.

кришка, дат. кришци, ген. мн. кришака и кришки.

Крк, крчки, Крчанин, -анка.

крлетка, у крлетки и у крлеци.

кроасан, не кроасон. кроз је саевим исправ-

но у временском зна-чењу, било да озна-чава трајање (кроз векове, кроз цео дан) или тренутак у бу-дућности (доћи ће кроз две недеље). Није добро употреб-љавати га за ознаку средства или посред-ства. нпр. „Кроз своје стихове изразио је тежње народа" (тре-ба: Својим стиховима ...), „Деловали су кроз своје представнике" (треба: преко својих представника), итд.

кројачица, кројачицип (в. -чица).

кроки, крокија, мн. крошји.

кромањонац, крома-њонски.

крос, кросови и кро-севи.

кротак, кроткији, иај-кроткији.

крошто (у споју зашто и крошто, ни зашто ни крошто).

крстити може имати и шире значење „име-новати, дати име (не-чему)", независно од црквених обреда, Та-ко исто, прскрстити може значити „проме-нити име" (нечему).

кртичји (боље) и кр-тичнји.

крузеиро (бивша бра-зилска новчана једи-ница, сада крузадо).

крунскн принц: потре-шно у преводима са енглеског или немач-ког ум. нашег израза престолонаследник.

Крунска и Крупскаја (Лењинова супруга); у падежима само Круп-ске, Крупској, Круп-ску, Крупском, не Крупскаје итд.

Крушевац: Крушевља-нин, -љанка, круше-вачкн.

крушка, дат. крушци, ген. мн. крушака.

Ксснофонт, боље него Ксенофон.

кћерка и ћерка (в. то);

(к)ћеркица и (к)ћер-чица.

кћн, кћери: кћер ј е акузатив (Позовите моју кћерЈ; у новије време понеки грама-тичари га допуштају и као номинатив (Ово је моја кћер - поред бољег и правилнијег Ово је моја кћн). Кћи је искључиво номина-тнв, па је погрешно нпр. „Позовите моју кћи", „гроб Вукове кћи Мине" и сл.

куга, дат. куги. куд(а) год (било куда),

кудгод (некуда); в. -год.

куда, камо: в. где. кудикамо. кујна, кујнски: боље

кухиња, кухињски. кука, дат. куки. кукавичји (боље) и

кукавичији. кукумавка, дат. куку-

мавкн и кукумавци. кула Небојша, не Не-

бојшина кула. култни значи 'који се

односи на култ, обре-дни' или 'око кога се ствара култ' . Не ваља га употребљавати та-мо где је довољно и чувен, славаи или по-луларан.

културноисториј ски (који се тиче култур-

не историје); култур-но-историјски (култур-ни и историјски).

културно-уметнички; културно-забавии; културно -просве тпи.

кум, кума: кум Пера, кума Браика; у паде-жима с цртицом (не-обавезном, в. ЦРТИ-ЦА УЗ ИМЕНАу. кум-Пере, с кума--Бранком, кума-Бран-кин итд.

Кумровец, Кумровца; кумровачки.

кунстдрук хартијз (чвр-ста бела хартнја за квалитетну штампу; нема одговарајућег домаћег израза).

купе (м. рода), мн. ку-пен.

Купрес, Купрешанин, Купрешанка, купрески и купрешки.

Куран и Коран. Куросава, Акира (не

Акиро). курс: мн. курсеви (рет-ко) и курсови.

кутак, множина (неуо-бичајена) куци.

кући уместо код куће, с глаголима мировања („Нема га кући", „Боље је да седиш кући"), не спада у књижевни језик.

куфер: боље кофер. КФОР, КФОР-а или

Кфор, Кфора. Изго-вара се као што се пише, не „кејфор" (као у енгл.) ни „ка-ф о р " (као у фр.).

л

лабораторија и лабора-ториј; лабораторијски.

Лавов је код нас одо-маћено име града; не треба га замењивати руским Љвов.

лагати некоме, ти јој лажеш и сл. била је нормална конструкци-ја у старијем језику, честа и данас у Хр-ватској, док се у Ср-бији овај глагол уно-требљава с акузати-вом (лагати некога, ти је лажеш).

лаик, лаички, ланци-зам.

лајтмотив. лама: в. далај-лама Ламанш (код нас обич-

но састављено у фо-нетској транскрип-цији, уп. Љујорк -ЛГет*> Уогк). Изворно; Ја Мапске.

ламборгини (тат&ог-§1пт, марка спорт-ских аутомобила); не ламборџили.

лане и лани; лреклане и иреклани; лањски, лреклањски.

Ла Рошфуко (1а Воске-/оисаиШ).

ласо (м.), ласа (боље него ласоа), мн. ласа (ср.), боље него ла-сои.

ластавичји (боље) и ластавичији.

Латвија је Летонија (не треба је бркати с Литванијом, в. то); Латвијац, -ијка =. Ле-тонац, -онка.

латиноамерички (и ла-тинскоамерички), Ла-тиноамериканац. П о значењу је шире од јужноамерички, јер обухвата и земље Средње Америке и Мексико.

Латинска Америка. ЛАТИНСКА ИМЕНА. Према класичном (римском) изговору с се увек изговарало као к, ае као ШЈ, ое као ој, а 5 и I увек су изговарани како се пигау. Стручњаци за латинскн отуда тран-скрибују нпр. Саезаг као Кајсар, СШего као Кикерон, НогаИш као Хоратије итд. Изван уско стручних тексто-ва не треба одступати од давно утврђених облика Цезар, Цице-рон, Хорације итд. Подробније о прила-гођавању лат. имена и лат. речи уопште говори П у тачкама

118

95-98. Види и: -ије; -ос.

Лаутон не него Лотон (!аи§к1оп).

Лахор (Пакистан), у Лахору; не: Лахоре, у Лахореу (слово е при-пада енглеској тран-скрипцији и не из-говара се).

-лац: в. -иоц, -аоц и поједине речи.

Лацијум и Лациј (по-крајина око Рима); не Лацио (1а2(о), осим као име фудбалског клуба.

ЛД (лични доходак). правилније би било л.д.; најбоље је писати цео израз без скра-ћивања.

ле (1е) : француски од-ређени члан у насло-вима треба изостави-тк (в. НАСЛОВИ); ако се мора пренети, пишемо га као ле (не л ни л'): Ле Корбизје (1е Согкш1ег), Бар-ле--Дик (ВагАе-Оис) итд.

лево-десно. леди је устаљен облик

код нас. не треба га замењивати са лејдн.

лежаљка, на лежаљци, ген. мн. лежаљки.

лежећке и леженки. лезбијски, лезбијка, бо-

ље него лезбејски, лезбејка.

леи и лењ; ленији, најленији и лењи, нај-лењи; ијек. лијен, љениЈИ, иајљенији и љењи, најљењи. Име-ница је леност (ијек. лнјеност) или лењост.

-лење: в. -љење. Ле - Пен, Жан-Мари

(Јеап-Мапе те Реп); не Лепен.

лепојка, дат. ленојки и ленојци; ленојкин.

леска, дат. лески и ле-сци.

Лестер (енгл. ЈеГсезШ), не Лејчестер и сл.

летак, мн. леци. летелица (ијек. летје-

лица) и летилица: по тумачењу П (тачка 68 д) овај други облик није погрешан. \

Летонија је облик зас-нован на средњове-ковном лат. називу те земље, код нас обичнији него Латвија (в. то).

летос: в. -с ли: одвојено (је лн, да

ли, бн ли, шта ли, где ли, ако ли итд.) али састављено у везни-цима доли, кадли, не-голи, (а) камоли, (а) некмоли.

Либертивил (Цкег1у-\Ше), не Либертвил.

либрето: м. рода, у множини обично ср. рода (либрета).

119

лига, у лиги, в. СПОРТСКА ТАК-МИЧЕЊА.

лиј, лијмо, лијте. в ЗАПОВЕДИИ ИА-ЧИН.

Лијам (Патп, ирско име); не Лајам.

Лијаонинг не него Ља-онинг (кинеска про-винција).

Лика, у Лици (ретко Лики).

лнменка, дат. лименци и лнменки, ген. мн. лнмеиш.

лисичји (боље) и ли-сичији.

литар (м.), боље него литра (ж.).

Литванија. литваиски, Литванац, -анка тра-диционални су облици код нас, обичнији не-го Литва (чему би одговарало литавски, Литавац, -авка).

Литературна газета, боље него Литератур-наја (Правопис, чл. 157 б).

лити: в. лнЈ-литијум и литиЈ. лифтбој. ЛИЧНОСТИ У КЊИ-

ЖЕВНИМ ДЕЛИМА: в. НАДИМЦИ.

лобања и лубања. лож-уље: боље уље за

ложење. лозинка, дат. лозннци,

ген. мн. лозинки.

локалпатриот(а), -ти-зам, -тски.

Лоиг Ајленд (Топе Љ-1опф.

лонгплеј: лонгплеј пло-ча (цртица није оба-везна, в. ЦРТИЦА 7).

Лоиез или Лопес (ЈЉ-рег); в. -ез-

Лорел, Стан или Стен (енг. 5шп Таиге!), не Лаурел.

Лорена (област у Француској), не Ло-рен.

Лорка: боље Гарсија Лорка (СагсШ Јогса, Репепсо; у шпанском се никад не изоставља прво презиме).

Лос Анђелес (ТохАп-$е!ех), лосанђелески; не Лос Анђелос.

лото: лотоа, на лотоу (уобичајено, мада би правилније било лота, на лоту). Не треба писати ЈТото нити лото.

Лотон (Таи^Моп), не Лаутон.

лубања и лобања. Лужички Срби; лужнч-

косрпски. Лужков не него Лу-

шков. Лука, дат. Луки (Вуков

облик „Јеванђеље по Луци" данас је за-старео).

120

лутка-филм: боље лут-карски филм или фнлм с луткама.

Луцерн (%шет), лу-дернскл: не луцерн-шки.

Лучано (итал. Тиаапо), не Лућано ни Лучи-јано.

Лучија (итал. ТисГа), не Лућија. Нагласак је на другом слогу.

Лучиндан: в. ПРАЗНИ ЦИ.

Лушков, не Лужков.

121

љ

љ и ј . Француско И или Ш код нас се у заједничким именица-ма преноси као љ: фељтон, павиљон, фо-теља, гиљотина, де-таљ, портфељ, па отуда и емаљ (од фр. етап), поред емајл. У властитим именима, старија транскрипција била је такође љ, као у речи Бастиља (Ваз-Т1е), али је данас уобичајено ј , према савременом фр. изго-вору: Вијон (УШоп), Миреј (ШгеШе), Ка-миј (СатШе), Рамбу-је (КатоошИе!), Неји (МеиШу) итд. В. Мар-сељ; Версај.

љ и л: в. -љење љага, дат. љаги и љази. Љаонинг (кинеска про-

винција), не Лиаонинг. -љев: в. -ов -љење. Правилно је са-мо одељење, обоље-ње, осветљење, деље-ње, паљење, запаље-ње, труљење, цвиље-ње, итд., а не оделе-ње, оболење итд. Је-

дино поколење има л у екавском (ијек. по-кољење), будући да долази од речи коле-но (ијек. кољепо).

Љермонтовљсва улица или Улица Љермонто-ва: погрепшо „Љер-монтова улица", „био сам у Љермонтовој".

љубав: за љубав не-чему, некоме, не не-чега, иекога.

љубнтељка, дат. љуби-тељки, ген. мн. љуби-тељки.

Љубица, Љубичин. љубичица, љубичицин

(в. -чица). људи жабе: в. човек

жаба. љуљашка, дат. љуљаш-

ци, ген. мн. љуљашки. љуска. дат. љусци, ген.

мн. љусака. љутић и љутич (цвет), љуштити: љуштен, љу-

штење; П Р допушта и љушћен, љушћење.

м

м (мало, без тачке као скраћеница за метар).

ма одвојено; ма који, ма колико, ма какав, ма шта, ма куд итд. (али састављено мада = иако).

Мавар, Мавра (не Ма-вара), мн. Маври (не Мавари); маварскн.

магацин и магазин у значењу складиште; само магазин у зна-чењу листа (али је непотребно поред из-раза часопис, ревија, журнал).

магационер уобичајено али неправилно: треба магацинер (магазинер) или складиштар.

Магбет (по традицио-налној транскрипцији енглеског МасоеШ); не Макбет, Мекбет.

магистеријум и маги-стериЈ.

Маглај: Маглајац или Маглајлија. Маглајка, маглајски.

магнезијум и магнезиј; магнезијум-оксид итд.

Магреб (северозападна Африка), магрепски.

Мадрид, мадридски, Мадриђанин, -анка (не Мадрижанин).

Мађар, -ица, мађарски, Мађарска и Маџар итд.

мађарон (мало м). Мазина (итал. глумица,

СшИеПа Махша); не Масина.

мазурка, дат. мазурки и мазурци, ген. мн. мазурки.

мајка, мајци, мајчин, ген. мн. мајки (допуш-тено и мајка и маја-ка). Мајка (= бака, с дугоузлазним а) има датив мајки, присвојни придев мајкин.

Мајкрософт (М1сгокогг. изговор као у енгле-ском, јер је властито име).

Мајлер (Норман), рас-прострањена али по-грешна транскрипција: енгл. Мапег изговара се Мејлер.

Мајорка, на Мајорки. мајстор: мајстор Стева,

мајстор-Стеве, мај-стор-Стевин итд. (или све без цртице: в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕ-НА).

мајчица, мајчицин: в. -чица

Макијавели (МасМа-уеШ), макијавелизам, макијавелнста, -стки-ња, макијавелистнчки.

123

макро- састављено: ма-кроплан, макрофото-графија, макробиоти-ка итд.

макси; као миии (в. то),

Малага (Ма!а§а), у Ма-лаги. Нагласак је на првом слогу.

Мала госпојина (праз-ник).

МАЈ1А СЛОВА. Писа-ње наслова и натписа искључиво малим сло-вима (у књигама, ча-сописима, на плака-тима, шпицама итд.), изазвано потребама ликовне обраде тек-ста, све је чешће последњих година код нас и у свету. Нема разлога да се сматра погрешним, као што није погрешно (у ис-тим таквим тексто-вима) ни писање ис-кључиво великим сло-вима.

В. ВЕЛИКО ПО-ЧЕТНО СЛОВО.

Мали (држава), Мали-ја, малијски.

мало- састављено у сложеницама: малока-либарски, малопродаја итд.

мало-помало. малопре и мало пре. Малта, Малтежанин,

-анка; малтешки.

малтене (и малне). мандатор је само онај

ко издаје мандат (за састав владе и сл.); онога ко прима ман-дат, тј. будућег пред-седника владе, треба звати мандатар.

Мандела (Нелсон), не Мендела.

манекенка (поред ма-некен), дат. мапекен-ки, ген. мн. манекен-ки.

манжетна: боље ман-шета (фр. тапсћеИе). Ниједан од предло-жених домаћих изра-за, као завратак, су-вратак, оруквица, за-рукавље итд., није прихваћен у пракси.

манути, манем, у зна-чењу оставити (не-што), оканити се (не-чега), као и повратко манути се, обичније је него махнути (се). Уп. и оманути.

Манчини (Мапсшј). итал. презиме), не Манћини.

мањ (осим) без апо-строфа: мањ ако... мањ да...

мање-више. Мао, Маоа, Маоу,

Маом. У пуном об-лику: Мао Цедунг, Мао Цедунга (раније: Мао Це Тунг). Из-

веденице: маонста, ма-оизам, маоистичкн.

Марбеља (МагоеИа), не Марбела.

Мардок не него Мер-док (в. то).

Марија, вокатив Мари-ја или Маријо.

Марио, Марија, Мари-ју, с Мариом.

марнца (полицијски аутомобил: мало м). Наводници нису неоп-ходни.

марка: дат. марки, ген. мн. марака. Уп. ГЕ-НИТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. рода).

МАРКЕ и фабрички називн пишу се малим словом (обично под наводницима) кад оз-начавају предмет, нпр. „застава 101", „мерце-дес", „дрина", „марл-боро", „пентрексил", „колт", „калашњи-ков", „боинг", „рон-сон" итд. Великим по-четним словом пишу се кад означавају фабрику: штрајк у „ Ситроену ", директор „ Фолксвагена " и сл.

За аутомобилске марке м. рода акуза-тив је једнак номи-нативу: Возим „опел", Имам „форд", Продао сам „москвич", не: Возим „опела" и сл.

маркетинг, с придевом маркетиишкн, означа-ва пре свега истражи-вање тржишта и ве-штину пласирања про-извода. Није добро употребљавати га као синоним за рекламу.

Марсељ (МагзеШе), по П боље него Марсеј. Само са љ употреб-љавају се изведенице Марсељац, Марсељка, Марсељеза. В. љ.

марсовац (у тексту П 60), Марсовац (у реч-нику): свакако је бо-ље велико слово, као и за називе станов-ника држава итд. на Земљи.

Марфи, раширена али погрешна транскрип-ција за енгл. МигрНу: треба Мерфи.

маршрута (обичније) и боље него марш-рута.

маска, маскн и масци; ген. мн. маски.

маслина (дрво и плод); маслинка (плод), дат. маслинци, ген. мп. маслинки.

мас-медиј, мн. мас-ме-дији.

мастан, масна, масно. Матарушка бања: в.

БАЊЕ. мати, акузатив матер;

вокатив мати: у оста-лим падежима мења

се као именице на -а (матере, матери, ма-тером, наше мате-ре, иашим матерама итд.).

Матица српска. маћеха, дат. маћехи и

маћеси. Маутхаузен (Маихкаи-$еп), не Матхаузен.

махагони и мзхагопиј. махатн, машем, машу-

ћи (није дпбро махам, махајућн, мада га ПР допушта).

махнит, махнитост (не маиит).

мачевалац (не маче-ваоц), мн. мачеваоци, мачевалаца.

мачји (боље) и мачијн. мачка, дат. мачки, ген.

мн. мачака. машинка, дат. машинки

и машинци, ген. мн. машиики.

медецина, медецински, не него медицша, ме-дицински.

медневалан (средњове-ковни). медиев(ал)и-ста, медиев(ал)истика, без ј , јер је реч сложена (лат. теАшт аеуит - средњи век).

медијум и медиј (у свим значењима: ипак. у значењу средстава масовне комуникације, под утицајем енгл. то55 теИа, преовлађу-

је облик меднј: тако и прндев медиЈскн).

Медичи (МеаЧс!): нагла-сак је на првом слогу.

међ (стари илн пес-нички облик од међу) без апострофа (П, тачка 220 б).

међу- састављено у сложеницама: међу-простор, међуљудски итд.

међувладин (нпр. међу-владин комитет), про-владин (провладин лист), антивладин, не-владнн (невладина ор-ганизација) лоше су сковани облици. У не-достатку бољих треба, кад год је могућно, употребити описне из-разе: „комитет за ве-зу између влада" и сл.

Мећумурје, Међумурац, -урка (боље) и Међи-мурје, Међимурац. -урка.

међутнм. Меј (ентл. Мае и Мау).

не Ме. Мека, у Меки. Мекгро (МсСгам), Мек

Гро (Мас Сга\ч). По-грешно Мек Гроу.

Мекдоналд (МсБопаШ); Мекдоналдс (МсОо-паМх, назив рестора-на).

Меклнн (МасГеап, Мс

1еап), али Меклејн кад је шкотско пре-зиме: Фицрој Меклејн.

Мексико, Мексиканац, -анка; мекснчкн нли мексикански. Главни град носи исто име као и држава, а зва-нични назив на шпан-ском је СшЛоЛ о"е МехГсо (изг. Сјудад де Мехико). Није опрзв-дано употребљавати енгл. облик Мексико Сити (МехГсо СИу).

мелбурнски, не мел-бурншки: в. -шки.

Мендела (Нелсон) не него Мандела.

Мендељејев: Мендеље-јевљев скетем (= пе-риодни систем елеме-ната).

менн (јеловник), мени-јз, мн. менији.

Менхетн (најприближ-нија транскрипција за енгл. МапкаИап). У Менхетну (као град-ска четврт), али и на Менхетну (јер је остр-во).

мењати (неког човека) не може значити „смењивати" или „за-мењивати": погрешно „Марић мења Перића на положају дирек-тора" и сл.

мера: предузети. доне-ти мере за нешто

(или у циљу нечега), не о нечему.

Мердок (енгл. Миг-Љск, Мига"оск), не Мардок.

мерилац (не мериоп), мн. мериоци, мерила-ца.

Мерилин (МагНуп), не Мерлин.

мерино: мернно овца, мерино вуна (цртица није потребна).

месец: два, три, четири месеца, пет месеци, прошло је много месеци (али: Неколи-ко малих месеца кру-жи око планете). Као назив Земљиног пра-тиоца пише се с велнким М (путовање на Месец и сл.). (Ипак, према П. и тада је препоручљиви-је мало слово када се не мисли на само небеско тело, него на његов изглед са Зем-л>е: излазак и залазак месеца, месечев сјај. млад месец, пун месец итд.)

Уп. сунце; в. и дан. месец-два. МЕСЕЦИ (календар-

ски). Није добро „у петом месецу", у ..деветом месецу" и сл., него треба сваки месец означити име-

ном: у мају, у сеп-тембру итд. В. и ДА ТУМИ.

мета- састављено: ме-тајезик, металогичан итд.

метак, мн. меци. метало- састављено:

металостругар, мета-лопрерађивач итд.

метар-два. мстеоролог, метеороло-

шки, метеорологија, не метереолог и сл.

метнл-алкохол или ме-таиол.

Метузалем (мало м у фит7ративном значењу „човек у дубокој старости").

Мефистофел, боље не-ГО Мефистофелес.

мнгавац и жмигавац. Мигел (шп. и порт.

М1$ие1); погрешна је транскрипција Мигу-ел.

Мидхат: према П, тач-ка 76 ф (3), у му-слнманским именима Мидхат. Едхем, Суб-хија не врши се јед-начење по звучности. Са т ће се писати са-мо одговарајућа ал-банска имена, Митхат односно Етхем (тачка 108).

Миклошич, Франц (П допушта и Микло-шић).

микро- увек саставље-но: мнкроорганизам, микроклима, микро-процесор итд.

Микрософт: не него Мајкрософт (в. то).

Миле, Милета (Мила): в. -е (ЗАВРШЕТАК ИМЕНА).

миленијум и милениј. Милешева (манастир). милион: в. БРОЈЂВИ

(писање). милионар и милионер. Милица, Миличии. милицнонар И милици-

онер (и милицајац, фамилијарно).

Мплојнца. Милош: вокатив Мило-

ше или Милошу. минн: према П од-

војено кад се односи на одећу, нр. мини сукња, мини костим, минн мода, а с цр-тицом у другим спо-јевима (миии-голф, ми-ни-серија, мини-рат итд.).

минут и мииута. миражцика (обичније

него миражџијка); дат. миражџики.

Мирча (румунско и молдавско МГгсео), не Мирчеа.

мисао водиља (без цр-тице према П, тачка 59 а).

миснонар (обичније) и мисионер.

128

мнслилац (не мислиоц); мн. мислиоци, мисли-лаца.

МИТОЛОШКА ИМЕ-НА СВ пишу великим почетним словом као и сва друга: Аф-родита, Јупитер, Те-зеј итд. У грчкој митологији, мећутим, постоје и плурална имена божанстава, као Ериније (Еуме-ниде), Горгоне, Хеспе-риде, Мојре (код Рим-љана Парке) итд. Пошто она означавају само одрећен број личности (обично се-стре), имају све осо-бине личног имена, па и њих треба писа-ти великим словом. Отуда и Музе (девет Муза; али мало м у пренесеном значењу: муза га је изневерила, песник ју је називао својом музом и сл.); Аргонаути (али: арго-наути као заједничка именица у значењу „смели морепловци").

Митровдан: в . ПРАЗ-НИЦИ

Мнтровнца (Сремска, Косовска), Митровча-нин, -нка, митровачки.

Михаило и Михајло, Михаиловић и Михај-ловић (али само кнез

Михаило, Улица кие-за Мнхаила или Кнез Мнхаилова улица, према ПР).

Мицкјевич (М1ск\ешсг), боље него Мицкн-јевич.

мишји (боље) и миши-јн.

Мишлен (МкћеИп), не Мишлин, Мишелин.

мјузикл (од енгл. гпчхГса! [сотес/у]) на-глашено је на првом слогу. Погрешно је наглашавати га на и (као бицикл).

младићки (не младић-ски).

младотурчин, младотур-ци.

млажњак је фонетски правилнији облик (уп. пазити - пажња, во-зити - надвожњак, кукуруз - кукуруж-њак), али је у пракси знатно чешће млаз-њак.

млаз: мн. млазеви и млазови.

млак, млачн, најмлачи. Млеци, Млетака; Мле-

тачка република (в. ИСТОРИЈСКА ИМЕ-НА). Млечани или Млечићи ( = Венеци-јанци).

млечан: с кратким е (млечан, ијек. мље-чан) у изразнма

као млечни производ, млечна чоколада и сл; с дугим е (млечан. ијек. млијечан) у зна-чењу „који има мле-ка" (млечна крава).

Млечни нут (в. НЕ-БЕСКА ТЕЛА)

многоноштовани, мпо-гоцењенн. многоува-женн {нови П не предвиђа растављено писање).

много шта, много чега; много ко, много којп, много кад итд.

МНОЖИНА ЈЕДНО-СЛОЖНИХ ИМЕНИ-ЦА: в. ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ; в. -ови.

мњење је и екавски и ијекавски облик, бољи (према ПР) него мне-ње (екавски) и мнн-Јење (ијек.).

могућ и могућан (при-дев), могуће и могућ-но (прилог) имају ис-то значење.

могућство: по могућ-ству и по могућности.

модискиња је традици-онални облик, без т јер за разлику од других именица тог типа (в- -киња) Н е постоји мушки облик. П ипак сматра да ни моднсткиња није по-грешно.

модус вивенди, модус

операнди: мења се само прва реч (модуса вивенди итд.).

можда. Није књижевна употреба садашњег времена у значењу будућег; „Можда га нађем", „Можда пре-стаие киша" (треба: Можда ћу га наћи, Можда ће престати киша).

можебити (прилог, нпр. „Он је, можебити, у праву"), али: „Може бити да је он у праву".

мој: моЈег(а), мојем(у) значи исто и једнако је правилно као и мог(а), мом(е).

мол: с-мол, Ј~-мол итд. (прво слово би по правилу требало писа-ти латиницом), обич-није него це-мол, еф--мол итд. Према уста-љеном обичају у му-зици, називи дурских тоналитета се пишу великим, а молских малим словом. Ј п. ДУР-

молилац (не молиоп), мн. молиоци, молила-ца. Молитељка, дат. молитељки.

момеитан и моментано правилно је изведе-но од каснолатинског тотепШпеиз Уп- спон-

тан од зропШпеих). Неоправдано је у ПР „моменгално, не мо-ментанб'.

момчад: не може увек да замени изразе тнм и екипа, због тешкоћа у падежној промени, у грађењу сложеница (уп. првотимац) и због неприкладности израза женска мом-чад.

М онпелије (Моп 1реШег), не Монпеље.

монтажер је само онај ко обавља филмску или телевизијску мон-тажу; радник који монтира машине и уређаје зове се мон-тер.

Монте Карло. мораторијум и морато-

риЈ. мормон, мормонка, дат.

мормонки. морфијум и морфиЈ. москвич (аутомобил),

не москвић. мотика, дат. мотици. мотка, дат. мотки, ген.

мн. мотки и мотака. мото-: према П са-

стављено кад значи „моторни", нпр. мото-пумпа, мотокултива-тор, мотонаутика; с цртицом кад значи , .мотоцикл истич ки",

нпр. мото-трке, мото--крос, мото-јединица итд. В. и ауто-мото.

мотоцикл (не мотор-цикл), ген. мн. мото-цикала или мотоци-кла.

Мохиканац: нема раз-лога за писање малим словом, пошто се фи-гуративно употребља-ва само у изразу по-следњи Мохикаиац.

мочуга, дат. мочузи. мр (од магнстар) пише

се као др (в. то). у енглеском Мг. је скраћеница од т&ег (господин), с великим М и тачком по аме-ричком обичају, без тачке по британском.

мраз: мн. мразеви и мразови.

мрзак: мрскиЈи, најмр-скиЈи и мржи, нај-мржи.

мрзети, мрзим; мрзео, мрзела; ијек. мрзити и мрзЈети, мр зно, мрзи-ла и мрзЈела.

мрк, мркиЈи, најмркији; мркоцрвен, мркожут. Мркоњић Град (без

цртице према П), мр-коњићградски.

мршавити, ређе мрпта-вети (ијек. мршав-јети).

муволовка и мухолов-ка, дат. -вци.

Муза (у грчкој мито-логији), муза (прене-сено): в. МИТОЛОШ-КА ИМЕНА.

мунгос, мунгоса (живо-тиња). ПР 60 даје „мунго. мунга, мн. (по шпан.) мунгоси", али погрешно, јер реч није шпанска нити у шпанском има тај облик.

мусака, дат. мусаки. Муслиман, Муслиман-

ка, с великим М као етнички назив (данас Бошњак, -киња); с малим м у значењу „припадник исламске вере". Придев муслн-мански, када је упо-требљен у овом дру-гом значењу, може се заменити са ислам-ски.

мусти: музен (не му-жен).

мучилац (не мучиоц), мн. мучиоци, мучила-ца.

н

и и м. Промена н у м испред 6 или п врши с е у и з в е д е н и м речима, тј. испред суфикса: стан - стам-бени, прехрана - пре-храмбени, зелен - зе-лембаћ; тако и црм-пураст (према ПР 60), мада за завршетак -пураст, непознатог порекла, није сигурно да се може сматрати суфиксом. У с л о-ж е н и м речима н остаје непромењено: једанпут, ванбрачни, ванпартијски, стран-путица, црвенперка итд.

на: погрешно „на уп-равном одбору је од-лучено...", „на редак-цији смо говорили...", „на месној заједни-ци..." и сл. Треба: иа састанку управног од-бора, у редакцији итд.

В. и: Цетиње; Иови Београд; Ријека: Уб; Умка; телефон.

набавка; дат. иабавци, ген. мн. набавки и набавака.

набнти: набиј, набнјмо, набијте.

набоље. на брзину. навек; на вјеки вјеков. навелико (нпр. прича

се иавелико), али: продаја на велико.

навече. навити: навнј, павијмо,

навијте. навише. НАВОДНИЦИ. Пре-

ма П 60, тачка, уз-вичник и упитник пи-шу се унутар навод-ника „ако је реченица под наводницима пот-пуно завршена", нпр. А он га упита: „Када мнслите поново у Дубровник?" - На-смејао сам се и одго-ворио: „Добро сте учинили." Напротив, наводник ће доћи пре другог знака ако се цитира само део ре-ченице, нпр, Чувајте се њихове „ бра тске помоћи"! - Бранко ту прекида стихом „да он умре прилика је ". У пракси ове право-писне одредбе нису довољне, јер ће и при навоћењу потпуно за-вршене реченице дру-ги знак ипак доћи и з в а н наводника ако по смислу не

припада тој реченици, нпр. Сви сте чули за изреку „Мислим, да-кле постојим". - Зар је било тешко да кажеш „Извините, по-грешио сам"?

У дијалозима, умеци као „рече он" одвајају се с обе стране зарезима или цртама, а оба дела навода (укључујући тачку, узвичник нли упитник на крају) долазе ме-ђу наводнике: „Знаш шта", шалну ми она, „ја ћу да се вратим." - „Да ли би при-хватили поскупљење" - пита један читалад - „кад би сами мо-рали аутобусом да долазе на посао?"

Наводницима се обе-лежавају и шаљиви, ироничии, жаргонски или фамилијарни из-рази, али с таквом употребом не ваља претеривати. Погрепт-но је стављати међу наводнике сваки фи-гуративно или мета-форички употребљен израз: у реченицама као Руководиоци тре-ба чсшће да се „спусте" у базу, Пут-нике „очекује" киоск с освежазајућим пићи-

ма, Математика је његова „слабз тачка" наводници су сасвим сувишни.

При навођењу тек-ста од више пасуса треба сваки од њих почети наводником, док се само на крају последњег пасуса ста-вља завршни навод-ник.

В. и ПОЛУИАВОД-НИЦИ.

наврат-нанос. на време. накрети (= навалити).

иј с к. наврије тн; на -врем, они навру; иа-вревшн (ијск. наври-јевши); навро, наврла.

нанрх (састављено кад је предлог, нпр. наврх куће, наврх језика), али: попео се на врх.

наглас (= гласно). нагнути (се): промепа

као сзгнути се (в. то). нагоре (у оба значења:

„окренут је нагоре" и „час набоље, час на-горе"); ипак: са зла нз горе; доћи ћемо на горе (- на веђе зло ).

на готовс. НАГРАДЕ: в. ОДДИ-

КОВАЊА. нагризен, не нагрижен.

В. гристи. над- остаје непромење-

но испред с (нздско-

чити, надстрешница), иначе испред безвуч-ног сугласника прела-зи у нат-: иаткрилити, натчовек итд. У речи наддруштвен пишу се два д.

над(а): нада мном, на-да ме (= над мене), надз се (= над себе) итд.

надалеко; надаље. нздасве. надатн ее (је) да...

погрешно као и „за надати се је". Мора се употребити друта конструкција: надајмо се, треба се надати, можемо се надати и сл.

нздбискуп (у католич-кој и англиканској цркви): надбискуп од Кентерберија, од Јор-ка, не архибискун, ка-ко се понекад по-грешно јавља у пре-водима са енглеског. У православној цркви: зрхиепискол,

надвоје; надвоје-натро-је-

наддруштвен. надесно. НАДИМЦИ и атрибу-

ти, када су стални део имена, пишу се вели-ким словом: Душан Силни, Плиније Мла-ђи, Проклета Јерина,

Хајдук Вељко, Ричард Лавово Срце.

Надимак употребљен „иза личног имена, као његова замена", по тачки 56а Пра-вописа, везује се цртом (не цртицом), нпр. Милосав - Мија Алексић.

Личности из књи-жевних и сценских дела, бајки, стрипова итд. пишу се великим словом прве речи: Слушкиња, Први вој-ник, Човек с ташном; великим словом пишу се и остале речи ако су употребљене као властито име нир. Мајка Храброст, Деда Мраз, Снешко Белип, Паја Патак. Овако се пишу и индијанска имека: Црвени Орао, Седећи Бик (боље не-го „Бик Који Седи", према П). Напротив, имена употребљека као ознаке предмета добијају мало почетно слово: бсла рада, лепз ката (цветови), мари-ца (полицијски ауто-мобил), фића. стоја-днн итд.

надлстати, надлећућп (не вадлетајући).

надно (као предлог, нпр. надно улице; али: Пао је нз дно реке).

надоле. надомак; на домаку. надохват; на дохвату. надрн- и назовн- пи-

шу се састављено: иадрилекар, надрипес-ник, назовнуметност итд.

надс-, не натс-. надстрешница, надтрчати. надугачко; надуго. на душак {одвојено

према П) . нажалост (састављено.

према П; али: на жалост свих нас).

нажао. наждерати се; в. жде-

рати. наживо (састављено,

према речнику Мати-це српске, мада га ПР не бележи). Уп. ужи-во.

назад; није добро „на-зад две године" и сл. В. уназад.

назватн (некога теле-фоном) није добро, треба: позвати теле-фоиом, телефоннрати,

јавити се. на здравље. наздраво (= без бо-

лести, изненада, нпр. наздраво ме заболела рука).

назнму. на зло. назови-: в. надри-.

назрети: као прозрети (в. то) .

иа изглед и наизглед (П допушта оба начи-на писања).

на измаку (одвојено према П; алн наиз-мак, саетављено).

наизменце (боље) и на-изменице (поред: на-изменично).

наизуст, наиме (прилог), али:

Послао сам му позив на име.

наискап. иај-: у суперлативима

придева који почињу са ј пишу се два ј : најјачи, најјефтинији, најјаснији итд.

најавити и иајава су изрази новијег поре-кла, сасвим добро сковани, а употребља-вају се посебно у ра-диотелевизијском реч-нику. Не могу се потпуно заменити ни са објавити, објава (јер те речи не по-казују да се објављује нешто што тек пред-стоји) нл са нагове-стити, -штај (што увек има смисао не-одређености).

иајволети: исправно у значењу „највише во-лети".

наједанпут; наједаред.

наједном. на јесен. најлонка, дат. најлонки,

ген. мн. најлонкн. најпрви, најпоследњи,

најзадњи могу се употребити као поја-чани облици од први, последњи, задњи.

најрадије, не иајрађе. В. радо.

најстрожи, не пајстро-жији. В. строжи.

након је добра реч као и после, среће се код најбољих писаца у Србији, од Вука Ка-раџића надаље. За сложени везник иакон ШТО В . ТЈОЏДОШТО .

накосо. на крај: одвојено када

се крај може тума-чити као именица у акузативу (Стигоше на крај пута; Тешко је с њим изаћи иа крај; с краја на крај), иначе састав-љено (Станује накрај села: То ми није ни накрај памети).

накратко. накрнво. накркаче и накркачке

(састављено по П). накрупно. наксутра и накосутра. иалево. на лето. наливперо.

на мало. намах. на ме ( - на мене). наместо (предлог, нпр.

„Ја радим наместо тебе") али: „Стави га на место".

намртво. на несрећу. нанети: в. -нети. наниже. наново. на ноге. на њ ( = на њега). наовамо. на одмет. наоко у значењу „на

изглед", „привидно". на око у дословном значењу.

наочаре (мн. ж. рода) и наочари (мн. ж. или м. рода); датив само наочарима.

на очи (нпр. „Не из-лази ми на очи"); П Р 60 даје и наочи у значењу на изглед.

наочиглед. на пакост, наиамет у значењу на-

изуст (научнти напа-мет); али: пастн, пада-ти на памет (некоме).

на нарче. написмено. напитак, мн. напици. на поклон. напола (али: на пола

пута). напоље (= ван, нпр.

„Напоље из собе!"); иа поље у дословном значењу.

наносс (= засебно). напослетку. на почек. на правац. папразно (узалуд; бес-

циљно). напред-назад. на прекид. на прескок. па претек. на пречац. на црилику. на пример; скраћено

нпр. на пролеће. напросто. нанротив. налрстак, напрска, мн.

напрсци. на нрсте (увек одво-

јено према П), Напуљ: Напуљац, -љка

и Наполитанац, -итан-ка; напуљскн и иа-политански.

паранпз и наранча ( и поморанџа), наранџаст и наранчаст.

нарко- састављено: иаркомафија, наркодн-лер, наркокартел и сл.

народноослободилачки; Народноослободилач-ка борба, Народно-ослободилачки рат ( с великим Н према П. као називи одрећеног

историјског догађаја). В. НОБ.

наруку (ићн иекоме иаруку), али: метни га на руку.

наручилац (не нару-чиоц), мн. наручиоци, наручилаца.

нар\чнти:в. поручити. нарушнлад (не нару-

шиоц), мн. наруши-оци, иарушилаца.

нарциснзам, нарциси-ста, нарцнсондан (од гр. имена Нарцис); погрешно је нарцизам, нарциста.

НАСА: в. СКРАЋЕ-НИЦЕ НА -а.

насамо. на се (= на себе). насигурно. на силу. наситно. наскоро. наскроз; скроз-наскроз. наслага, дат. иаслази. наслепо. НАСЛОВИ листова и

часописа, књига. књи-жевних дела, чланака, докумената, утовора итд. пишу се великим почетним словом прве речи (а у осталим речима само ако су властита имена): Ве-черње новости, Гор-ски вијенац. Библија, Талмуд, Сан летње ноћи, Версајски уго-

вор, Душанов законкк итд. Тако се пишу и страни наслови (Њу-јорк тајмс, Велт ам зонтаг), осим ако се преносе изворно (ТУем Уогк Тппез, \УеН ат 8опп1а%). Није по-требно преносити од-ређени члан на по-четку ових наслова: сарадник „Монда * чланак у „Шпиглу". како пише „Унита", а не сарадник „Ле Мон-да", чланак у „Дер Шпиглу", како пише „л'Унита".

Да би се разликова-ли од осталог текста. наслови се стављају међу наводнике или се пишу курзивом. Правопис допушта и употребу само вели-ког слова када је оно довољно да отклони двосмисленост, нпр. „посвета Горског ви-ј^нца". В. и ЗАКО-

на смрт (П допушта и састављено насмрт).

насред. на срећу. насто {= посто, одсто). на страну. настун. Поред старијег

значења напад боле-ти или излив беса мо-же имати и значење

коЈе одговара глаголу наступити (појавити се), нпр, наступ на сцени, први наступ пред публиком и сл.

насуво (и насухб); али: положио га~ је па суво.

пасукати се: промена као засукати (в. то),

насумце и насумице. насупрот нечему (не:

нечега). натанко (- потанко). на те (= на тебе). на тему: в. тема. натензне. натк-, не надк-: натко-

леница, наткомпенза-ција итд.

НАТО (НАТО-а, НА-ТО-у) или Атлантскн (Северноатлантски) пакт. Сувишно је „НАТО-пакт", пошто је у скраћеници ^А-ТО (гЈопћ АпапНс Тге-а!у Ог%ат:аНоп) већ садржана реч 1гев1у -пакт. Придев натов-ски (тачније би било натоовскн).

иа то. НАТПИСИ МАЛИМ СЛОВИМА: в. МА-ЛА СЛОВА.

натрнјум и натриј; на-тријум-хлорид итд.

натроје. иатч-, не надч-: нат-

човек, натчовечански. нагчулан итд.

139

наузнак (пасти науз-пак, лежатн наузнак) значи на леђа, на леђима; суггротно је ничице (= лицем пре-ма доле).

н а V ч но ф а нта ст и ч н и; иаучноистражиаа чки; иаучностручни; науч-потехнички (све спо-јено према П).

на уштрб (П допушта и науштрб).

нафтни (иафтна поља) и нафтенн; не наф-тин.

нахеро ( - накриво). нахудитн не него нау-

дити. нацифашизам, -иста,

-истички; националсо-цијализам, -иета, -ис-тички.

иачас (= часком, тре-нутно).

на част. на челу. Као ознака за

предводника, овај из-раз мора доћи после споја са + именица: „делегација с Павлом Павловићем на челу" а не „на челу с Пав-лом Павловићем".

начетворо (и начетве-р о ) -

на чистац, према П Р боље него иачистац.

начнсто: бити иа чнсто с нечим.

начуљити и наћулити (уши).

навак-баба (ПР 60 до-пушта и наџагбаба).

нашироко. наште срце: наташте.

(по правилу само латиницом) или Ен-Би-Еј.

1ЧВС: в . Ен-Би-Сн-не се увек пише од-

војено од глагола у личном облику (не знам, не дам, не бих, ие могу, не треба, не аидим итд.) осим у спојевима нећу (нећеш итд.), немам (немаш итд.) и немој (немојмо, немојте). Одвојено је и од при-лога на -ћи: не знајући, не видећи итд.

С трпним придевом пише се састављено (непреведен, нетакнут итд.), али одвојено у поређењима: не овла-жен иего потпуно расквашен, не поква-рени али ипак ош-тећени; залепљена, а ие прошивена, како је требало. в. никад не-прежаљеи.

неалбанац, несловен, неарапин, неевропља-нин итд. Пише се ма-лим почетним словом, састављено.

неандерталац, неандер-талски.

140

Н Е Б Е С К А ТЕЛА. Имена небеских те-ла и сазвежђа пишу се великим словом: Марс, Сатурн, Дани-ца, Влашићи, Шкор-пија итд. У више-чланим називима, ве-ликим словом пише се само прва реч: Велики медвед, Јужни крст, Млечни пут. За Сунце, Месец, Земљу в. те речи.

иебескоплав (или не-бесноплав).

Небојша: в. кула. невелнк (= омањи); не

велик али ипак дово-љан.

невладин: в. међувла-дин.

НЕГАЦИЈЕ. Ако по-сле глагола или изра-за негативног значе-ња, као спречити. онемогућити, забрани-ти, сумњати, итд., или без страха, без опа-сности итд.. долази зависна реченица, су-вишно је стављати негацију и уз глагол те реченице. „Спре-чили смо их да не почине још већу ште-ту" - треба: да но-чине...; „Забранили су му да се убудуће ни-како не појављује у кругу предузећа" -

треба: да се убудуће икако појављује... или Наредили су му..; „Излазим слободно, без страха да ме неко не препозна" - боље: да ће ме иеко препо-знати. В. и сумњатн.

У присуству прилога само или заменице сви негација може довести до двосмисле-ности, нпр. „За гу-битке није одговоран само директор" (зави-сно од смисла могло се рећи „Није само директор одговоран за губитке" или „Је-дино директор није одговоран за губит-ке"), „Сви који су пратили развој дога-ђаја не слажу се с његовим закључцима" (треба: Нико од оних који су пратили...не слаже се... односно: Од оних који су пратили... не слажу се сви с његовим за-кључцима).

В. и: не; нн; ни-; никад непрежаљен; ГЕНИТИВ, СЛОВЕН-ски.

негде и некуд: в. где неголи. не дај боже (Правопис

не предвиђа писање недајбоже).

недалеко тражи пред-лог од: недалеко од Мостара, недалеко од куће, не недалеко Мостара, недалеко ку-Ае.

недеља-две. недостатак, мн. недо-

стаци. недуг, недугачак; неду-

го затим. неекснлоднран (неекс-

плоднрана бомба и сл.) може се прих-ватити у недостатку бољег израза. В. ТРПНИ ПРИДЕВ.

независш,независна (не независтан).

Независимаја газета или Независима газе-та; у падежима Неза-висиме газете, Неза-висимој газети (не „11езависимаје", „Не-зависимајој". у п . ЈТи-тературна газета.

незадуго (састављено по ПР).

незаменљив и иезаме-њив.

незамислив и незамнш-љив.

незапослен, иезапосле-ност и (ретко) неза-пошљен, незапошље-ност.

неззсит и незаситаи (и ненасит, ненаситап).

нсизвестзн, неизвесна, неизвесно.

неј е д накостран нчни, разностранични: гло-мазне и лоше кова-нице уместо уобича-јеног разностран (раз-нострани троугао).

нека или нек (пише се без апострофа).

некн дан; неки пут. неколико. Облици не-

колика човека, неко-лнка села, неколике жене и сл. према Вуковом тумачењу значе „мање од пет", док би облик неко-лико (људи, села, же-на) значио „више од четири". У данашњем стандардном језику та разлика се изгубила. Најчешће се употреб-љава облик неколико, без обзира на број, а придевски облик ја-вља се и у множини м. рода (нпр. неко-лики задаци), што је раније сматрано не-правилним.

неколицииа се употре-бљава само за муш-карце (не за жене ни-ти за предмете).

немајка, дат. немајци, ген. мн. немајки.

немали, немала, нема-до; немало затим; ие-мало времена (али: нс мало него доста).

нсмастзн, немасна, не-масно.

Немац итд.: ијекавски је Нијемац, али Ње-мица, Њемачка, ње-мачки.

немогућ, немогуће и немогућан, немогућно једнако су добри об-лици.

немуслиман, -анка, -ан-ски.

ненасит и ненаситан (и незасит, незаситаи).

неовлашћен и неов-лаштен.

неостварив и неоствар-љив.

неноколебив и непоко-лебљив.

НЕПОСТОЈАНО а умеће се у један део речи страног порекла да би се разбила сугласничка група на крају, нпр. артнкал, креденац (боље и обичније него артикл, креденц). А је необа-везно у речима на -кт, -рт, -нт: облици субјекат, проЈекат, ко-верат, елеменат, про-ценат добри су као и субјект, коверт итд. Ипак, непостојано а данас се све мање употребљава у овак-вим речима: инсект, концерт, тестамент обичније је него ин-секат итд., акат или студеиат осећају се

као некњижевни, а контакт, деликт, ин-серт, Јогурт, коман-дант и многе Друге имају само тај облик. В. ГЕНИТИВ МНО-ЖИНЕ.

Н Е П О С Т О Ј А Н О е: в. -ец.

ненрименљив и непри-мењив.

непристрастан (боље него непристрасан), -сна, -сно, и непри-стран, -а, -о.

непроменљив и иенро-мењив.

непрофитни (који нема за циљ зараду, нпр. иепрофитна организа-ЦиЈа); разликовати од непрофитабилан - ко-ји се не исплати.

неретко. несаломљив и несало-

мнв. песловен, несрбин: в.

иеалбанац. несрећан, несрећник,

-ница и несретан, не-сретник, -ица.

•нети: у глаголима донети, однетн, унети, изнети, понети, зане-ти, ианети, разие-ти, принети, пренети, пронети, ијек. облик је доннјети, одпиЈети, унијети итд.; погреш-но је донести, однести итд. Тргши придев

донет, однет итд. (ијек. доннјет, одннјет итд.) или донесеи, однесен итд.; не доне-шен, однешен итд.

нето: као бруто (в. то). нећнка, дат. нећаки и

нећацн; нећакнн. неуместан, -сна, -сно. нефрнт (минерал), не-

фритис (запаљење бу-брега).

нехрват: в. неалбанац. нешенел (гЧаНопа!, у

различитнм енгл. на-зивима); не нејшенел.

нн. Испред не, нећу, немој, немам, нисам облик ии или нити замењује се са н: „Он то ни не зна", „То-лико пара ни немам" погрешно, треба: Он то и не зна, Толико пара и немам. Не сме се, мећутим, употре-бити н у значењу „такође" кад је рече-ница одречна. Уместо: „Досадашњи покуша-ји, па и онај амери-чки у који је уложено највише средстава, ни-су дали резултата" треба: Досадашњи по-кушаји, па ии онај амерички...

нн-. У заменицама ни-ко, никоЈи, ничији, ни-шта, ннкакав, ниједан и ико, икоји, ичији,

ишта, икакав, иједан предлог се ставља из-међу ни (и) и про-менљивог дела и пи-ше се растављено: ни с ким, нн на шта, ни по коју цену, ни за чију љубав, ако и од кога нешто чујеш, мислиш ли ти н о чему? итд. Види и:

изашта; низантта. -ни и -ски: в. -скн и

-ни. Нибелунзи; нибелунш-

ки. нигде и никуд: в . где-низ, у значењу мнош-

тао, велики број, ме-ња се по падежима као и свака друга именица: у низу слу-чајева, чланак с ии-зом примера (не: / низ случајева, са низ примера). Глагол се слаже с именицом низ: „Прошао је (не: прошло је) низ го-дина."

ннза, боље него низ (предлог) испред речи које почињу са с или з: ннза страну, низа зид итд.

низашта (низашто) и ни за шта (ни за што): П допушта оба начина писања. Са-стављено писање сва-како је боље у при-

лошком значењу, нпр. „Низашта се наљу-тио" (= за ситницу, безразложно), а ра-стављено кад се чува значење речи ништа, нпр. „Ми вас нн за шта не оптужујемо", Уп. изапгга.

ннзбрдо (наниже); низ брдо у дословном зна-чењу.

низ воду; низ ветар. ииједан, -дна, -дно

(али: ни један нн дру-гн; ни Један Једини). С предлозима се пише растављено: ни са јед-ним, ни за Једног итд.

ниједаннут; ни Један једнни пут.

нијесам, нијеси итд. до-пуштено је у ијек. књиж. језику као и нисам, ниси итд.

никад непрежаљен и слични спојеви садрже одречни израз ис-пред глаголског при-дева који је и сам негиран: тако исто и никад неслућена сре-ћа, никад неостварене замисли, ничим неиза-зване санкције, ни од кога незаборављен догађај, ннгде незабе-лежени нодаци итд. Није добро никад прежаљен, нигде забе-лежени и сл„ што се

коси с правилом о двострукој негацији. Једино уз прилог ни-мало употребљава се и глагол у потврдном облику: „Нимало збу-њен, Милан одвра-ти..." обичније је него „нимало незбуњен..."

никакав, ни од каквог, ни с каквим итд. В. ни-.

никл и иикал. нико, ни од кога, ни о

коме итд. В. пи-. Николаје(румунско Ш-

со!ае), ген. Николаја; не Николае.

Никољдан, Никољдана и Никоља дне: в. ПРАЗНИЦИ.

Никшић, Никшићанин, -анка, никшићки.

нимало: в. викад не-прежаљен.

Нимцович (Арон). Нимцовичева одбрана: не Нимцовић.

ниодакле, нпоткуд(а). ниска, дат. нисци. ниско- састављено; ни-

скоакумулативан, ни-скокалоричан, ниско-продуктиван, нискора-диоактиван итд. Уп. високо-.

нит (= ни, нити; није потребан апостроф).

нитроген, нитрогенски јавља се у лошим преводима ум. азот, азотни.

145

ниуколико(= нипошто), али: „Ни уколико добију средства, неће наставити рад".

ничији, ни од чијег, ии са чијим итд. В. ни-.

ничице: в. наузнак. Ниш, Нишлија, Ниш-

лијка; књишки облици Нишевљанин, -евљан-ка ретко се употреб-љавају.

Нишка бања (велико Б кад је реч о насељу: в. БАЊЕ).

н + ј : ова комбинација гласова не јавља се у српским речима (изу-зев у скраћеници Тан-југ), него се замењује гласом њ: три .+ -је —* трње. В. инјекција; конјунктура.

НОБ (изг. еи о бе) може бити непромен-љиво или се мењати НОБ-а, НОБ-у итд.

нобеловац (мало поче-тно слово).

нов. Кад се односи на појам који није од-раиије познат, не треба употребљавати одрећени вид овог придева (нови): не „Предложено је да се сагради нови мост", „Јавља се нови про-блем", него нов мост, нов проблем.

Нови Београд: станујсм

у Новом Београду, идем у Нови Београд (као: у Београду, у Београд) али и на Новом Београду, иа Нови Београд(као: на Дорћолу, на Карабур-ми и сл.).

нови век. Нови Винодолски (не

Нови Винодол). Новиград, Новитрада

(у Истри, Далмаци-ји, Подравини); Нови град (градска четврт или општина).

Нови завет. Новн Зеланд, Новозе-

ланђанин, -анка, ново-зеландскн.

новине (дневни лист) увек у множини: да-нашње новине. из новииа, донеси једне новине (не једну но-вину).

В. и: ИМЕНА ЛИ-СТОВА.

Нови свет. ново- с глаголским

придевима пише се састављено: новоиза-бран, новооснован, новосаграђен, новодо-шавши итд.

Новобеограђанин, -нка; ново београдски.

Нојшател погрешно, треба Нешател (Меи-сНа1е\).

нокаут.

нокдаун. ноктурно је м. рода, у

множини средњег (нок-турна).

Нолти, ~\ш.(МГск?Јо11е), не Нолт.

нон-стон; нон-стоп про-давннца, нон-стоп рад-но време итд.

нордијац, норднјка, нордијски.

Норфок: у енгл. Шг-Ј'о1к слово / се не изговара.

нос, носом (боље) и носем, носови и но-севи.

носилац (не носиоц), мн. носиоци, носила-ца.

носиљка, дат. носиљци, ген. мн. носиљкн или носиљака.

ноћзс: в. -с нпр. (на пример); не на

пр. нити напр. н-ти и енти (ПР 60

даје оба облика под речју потенција).

нужан (неуобичајено нуждан); нужна, нуж-ио.

нуззарада, нуззграда, нуззанимање.

нузсиецијалност, НУЛА. Ознаке доба дана као 9.05, 13.01 не треба читати дослов-но, „девет нула пет", „тринаест нула један", него „девет и пет",

„тринаест (часова) и један минут". У озна-чавању датума, писа-ње нуле испред једно-цифреног броја, нпр. „04. 03. 1987", уоби-чајено је само у по-словној кореспонден-цији. В. ДАТУМИ.

нунциј и нунцнје. нусиросторије, нуспоја-

ва, нусприход, иуспро-извод, нуспродукт.

-нца и -нција. Уместо консеквенца, резонан-ца, фреквенца, асо-нанца, супстанца, ин-станца итд. сматра се да су бољи облици на -ција: консеквенција итд. Ипак, поједине речи (лнценца, каден-ца, секвенца) данас се јављају само са завр-шетком -ца.

њ

н>: в. н + ј ; инјекција: конјунктура-

његов је у старијем језику имало само неодређену придевску промену: његов брат, његова брата, његову брату итд. Данас се као правилни признају и много чешћи обли-ци његовог, његовом итд. Исто важи и за промену заменица њеи (њезин) и њихов.

Његово величакство, Њено величанство, Његова светост, Ње-гова екселенција, Њи-хова височанства и сл. куртоазне форму-ле боље су (према П) с великим почетним словом прве речи, мада ни мало њ није погрешно. Скраћенице као њ. в., њ. к. в., њ. св. обично се пишу малим словом. Уп. ваш.

Њемнца итд. (ијекав-ски): в . Немац-

њен и њезин једнако су правилни облици. За промену в. његов-

Њено величанство и сл.: в. Његово вели-чанство.

њни (уместо њихов) није уобичајено у да-нашњем књиж. језику.

њиска, дат. њисцн. њихаљка, дат. њихаљ-

ци. Њу Делхи: в. Делхн. Њу дил (НшВео), Руз-

велтова економска ре-форма).

Њујорк тајмс (изворно: Меш Уогк Ттез). В. НАСЛОВИ.

Њукасл (ИексавС/е), не Њукастл.

Њуком (УеуЈсото, Ием>-сотое), не Њукомб.

Њуфаундленд (Меуфу-ипаЧапа).

Њу Хемпшир (Мек Натрхмге), не Хемп-шајр. В. -шир.

Њу Џерси (Иеу Јегзеу): тачније је Њу Џерзи. Уп. Џерси.

њушка, дат. њушци, ген. мн. њушкн.

148

о - •

о: овај предлог се у новије време често употребљава где му није место, нпр. „Упо-знали су госта о ста-њу у општини" (тре-ба: сз стањем), „Ка-кав је ваш став о штедњи енергије?" (треба: према штед-њи енергије), „Доне-ће се огапиран про-грам о заштити исто-ријских споменика" (треба: програм за-штите или за зашти-ту), „захтев о уки-дању доприноса" (тре-ба: за укидање допри-носа или да се укину доприноси), итд.

-о (ИМЕНА). Дво-сложна мушка имена на -о с дугоузлазним акцентом, нпр. Перо, Иво, Симо, Војо, Вла-до, Зуко, Киро итд. могу имати двојаку промену: као именнце м. рода (од Пера, дај то Перу, Перов) и као именице нз -а (од Пере, дај то Пери, Перин).

Страна имена са завршетком -о задр-жавају то о ако је у оригиналу наглашено (пре свега у францу-ским именима): Русо, Русоа, Русоом, Русоов (ћошхеаи, Коизхеаиа итд.), Иго, Игоа (Ни-%о, Ни%оа) итд. Нена-глашено о се губи: Алдо Моро, Алда Мора, Алду Мору, Моров, од Урха Ке-конена, у граду Пор-ту, до Борнеа итд. Ипак, за имена на -ао данас се сматра да треба да задрже о: Мао, Маоа, према Женмин жибаоу, из Билбаоа.

У енглеским имени-ма, ау/ се изговара о, никада оу: Феншо (Ратпаж), Мек Гро (Мас Сгаме), Вајтло (~г7гИе!а\\>), не Феншоу итд.

-о (ИМЕНИЦЕ). Име-нице страног порекла на -о код нас су готово увек м. рода. Неке имају дуго о и задржавају га у свим падежима: бнро, би-роа, бироом, бирои; сако, сакоа, сакоом, сакои итд. Кратко о се губи и замењује падежннм наставцима,

нпр. торпедо, торпеда, торпеду итд.; ту спа-дају и либрето, кимо-ио, иитермецо, дина-мо, доктурно и друге. У множини, именице из ове друге групе најчешће прелазе у средњи род: торпеда, либрета итд.; знат-но је мање уобичајен мушки облик, либре-ти, кнмони, интерме-ци итд. в. поједине речи, а посебно: ау-то; сценарио; студија; пшмпавзо.

Именице шп. или порт. порекла, гаучо, фламинто, кабаљеро, гринго итд. граде множину комбинујући шпански и наш на-ставак: гаучосн, каба-љероси и др. Мада је у начелу боље узима-ти само домаћи на-ставак (ПР 60 даје фламинго, фламинзи), шпанско с не може се увек избећи: у поје-диним речима оно се код нас најчешће пре-носи и у једнину, нпр. пезо(с), Индио(с), де-сперадо(с). Види: пе-зета; мунгос; ескудо; крузеиро.

оа. Француско о1 код нас се транскрибује као оа (не уа); Ан-

тоан (Ашоте), Фран-соа (РГОПСОГХ), Боало (ВоИеаи), Лероа (Је-го() итд. Комбинација от, ако јој не следи самогласник, прено-си се као оен: По-епкарс(Ро'псаге), Жо-енвил (ЈотуШе), Ко-ентро (Сот(геаи).

оба, обају, обама или обема (м. и ср. род): обе, обеју, обема (ж. род); обоје, обога или обојега, обома или обојем (али најчешће остаје непромењено). У ијекавском ће уме-сто обе бити обје, ум. обеју - обнју и ум. обема - објема. Обо-је се првенствено упо-требљава за муш-карца и жену, за дво-је деце или младун-чади, као и у ошптем значењу н једно и друго (нпр. обоје је тачио). Обојица се употребљава само за два мушкарца.

обавити: обавиј, обавиј-мо, обавијте.

Обала Слоноваче (др-жава у Африци).

обелоданити значи из-нети на јавност нешто што се крило или за-ташкавало; не треба ту реч употребљавати када је по смислу до-

вољно и објавити, са-општити, изнети и сл.

Оберстдорф, не Оберс-дорф.

обестаи, обесна, обес-но; обесииЈи, иајобес-нији.

Обзервер (Тће Оозетег, британски лист), не Обсервер, Опсервер.

обзиром на..., обзиром да... погрешно, треба с обзиром (в. то). В. и без обзира.

обиловати нечнм (не с нечим, у нечему).

објект и објекат; ген. мн. објеката.

облутак, мн. облуци. обоје: в. оба. оболевати (не обоље-

вати); ијек. оболије-вати.

обол>ен>е, не оболење. В. -љење.

обрвати и опхрвати (в. то).

обрести (се), обретем (се), они се обрету, обрешћу; обрео, обре-ла.

обуиматн (несвршено према обуЈмити), обу-имам и обуимљем; обуимајући и обунм-љући.

обухватати, боље него обухваћати.

-ов, -ев, -љев су суфикси за граћење присвојних придева (в.

то). Именице са за-вршетком р могу до-бити -ов или -ев (лекаров и лекарев), али именице страног порекла и оне на -ер имају само -ов (дирек-торов, мајсторов, де-веров), а од цар придев је само царев. Код заједничких име-ница на -ш наставак је -ев (кошаркашев, кицошев), а код име-на углавном -ов (Ки-шов, Бушов, Крашов), осим кад је у прет-ходном слогу о (Ко-шев, Милошев).

Наставак -љев доби-јају имена са завр-шетком -в (Кировљев, Јаковљев, Мирослав-љев); за лична имена допушта се и наста-вак -ов (Томиславов). Именице брат, син и муж имају приде-ве братовљеЋ (поред братов и братовљи), синовљев (синовљи) и мужевљев (мужевљи).

Од назива биљака граде се придеви на -ов односно -ев без обзира на род име-нице: храстов, орахов, али и липов, треш-њев, брезов итд. За биљке са завршетком р наставак је увек

-ов: боров, јаворов. -ов и -ин. Презименз с

овим завршецима, ма-да по пореклу при-својки придеви, данас су именице и стога у инструменталу једнине имају именички завр-шетак -ом: Чеховом, Васиљевом, Димитро-вом, Лењином, Субо-тином итд. Допушта се ипак и придевски наставак -им, првен-ствено код сх. пре-зимена: Васиљевим, Миљановим, Токиним итд. Вокатив се може завршавати на -е (Хрушчове, Стаљине) или бити једнак но-минативу, нарочито ако претходи титула (друже Брежњев, про-(ресоре Спалатин).

овај и тај. Заменица овај, ова, ово означа-ва блискост говорном лицу (било дословно, било блискост у вре-мену или у мисли-ма); заменица тај, та, то означава блискост саговорнику, односно извесну удаљеност од говорног лица (мању него заменица онај). Последњих година све је чешћа погрешна употреба заменице овај наместо тај, нпр.

„Из Шпаније нам јављају да је у овој земљи избио нов та-лас терористичких на-пада" (треба: у тој земљи). И када се за-меница односи на са-држај претходних ре-ченица, најчешће тре-ба употребити тај: уместо „Друштвени производ је порастао зз 3, а национални доходак за 4,6 одсто. Из ових података за-кључујемо..." боље је: ....Из тих података...

овамо-онамо. -овати: в. -ирати. овде и овамо морају се

разликовати као и где и куда (в. то): Овде станујем, али Дошао сам овамо, Лређите овамо, Послали су их овамо итд.

овде-онде-оверач (овјерач) добро

је као и овферилац, овферитељ и ов(ј)е-ровитељ.

-ови, -еви као наставак за множину додаје се првенствено јед-носложним именицама (бродови, крајеви) и двосложннм или тро-сложним именицама које губитком непо-стојаног а своде ос-нову на један слог

152

(ветар - ветрови, че-шаљ - чешљеви, орао - орлови). Изве-стан број једнослож-них именица добија само наставак -и, нпр. зуби, коњн, прсти, ђаци итд.; ту спадају и имена народа (Руси, Грци, Чеси, итд.) и мерне и новчане је-динице (грами, вати, оми, инчи, злоти, јеии итд.). Од именица на -к (знак, зрак, звук, вук, крик итд.) једна-ко је уобичајена кра-ћа н дужа множина: знакови и знаци итд. (али углавном само дужа у генитиву: зна-кова итд.). Код већи-не осталих краћи об-лик, уколико постоји, осећа се као застарео или песнички, нпр. кључи, пути, ждрали, диви и сл. Оци (уме-сто очеви) употреб-љава се данас само у изразима као градски оци, црквеви оци.

Наставак -ови одн. -еви додаје се и дво-сложним именнцама као голуб, јелен, прс-тен, појас, лишај, соко итд., где је готово исто тако уобичајена и краћа множина: го-лубови или голуби итд.

За именице са завр-шетком с или з нас-тавак гласи -овн (гла-сови, низови), али неке добијају и -еви. Мада су конзерватив-нији граматичари од-бијали да признају тај изузетак, данас су сас-вим иравилни и уоби-чајени облици носе-ви, курсеви, појасеви, мразеви, млазеви (по-ред носови итд.). В. и пут.

овластнти: овлашћен и овлаштен; овлашћење и овлаштење.

-овна, -евна је наставак руских женскнх пат-ронимика (имена по оцу, као у м. роду -ович, -евич): не тре-ба га мешати с пре-зименима на -ова, -ева. Мења се по при-девској промени: Пав-ловној, Николајевној итд.

-овски, -евски. Прези-мена с овим завр-шетком увек имају нагласак на њему кад су пољског или рус-ког порекла (Мали-нбвски, Томашевски, Достојевски и сл.). Такав нагласак се уобичајио код нас, па већина стручњака сматра да га треба

153

применнти и на македонска презиме-на, иако је у њима изворни нагласак на трећем слогу од кра-ја: Тупуркбвски, Ко-лишевски боље је него Тупурковски, Ко-лишевски.

оврћи (овршити): в. вршити.

овчјн и овчији (други облик је лакши за из-говор).

огладнети, огладнео, ијек. огладњети, ог-ладнио, огладњела (не употребљава се више огладнити „учинити гладним"). В. -ити.

оглупети, оглупео (ијек. оглупјети, оглу-пио, оглупјела) и оглупавети, -вео (ијек. оглупавјети, -вно, вје-ла), данас са истим значењем као и оглу-пнти, -ио и оглупа-вити, -ио. В. -ити.

оголети, оголео (ијек. огољетн, оголио, ого-љела) „постати го"; оголити, оголио „учи-нити голим". В. -ити.

огребати и огрепсти: као гребати (в. то) и грепсти.

огрубетн, огрубео (и-јек. огрубјети, огру-био, огрубјела) и огрубити, огрубио (по

речницима ово друго би значило „учинити грубим"). В. •ити.

од- остаје непромење-но испред с и ш (одскакати, одштета итд.), иначе испред безвучног сугласника прелази у от-: отка-ко, отклонитн, отпа-дак, отхранити, отце-пити итд.

оданно и одавна. одалнска, дат. одали-

скн, ген. мн. одалнски и одалисака.

одаевуд(а) и одсвуд(а). одбитак, мн. одбипн. одбитн: одбиј, одбијмо,

одбијте. одбрамбен, не одбран-

бен. одвајкада. одвестн, одвезен (не

одвежен). одвијатн се. Овај гла-

гол се сасвим пра-вилно употребљава за радње и збивања, нпр. „Лет се одвија по плану", „Ево како су се одвијали догађаји" и сл. Неосновзни су покушаји да се огра-ничи на дословно зна-чење (одмотавати се), јер је посреди сасвим иста фигуративна упо-треба као у глаго-лима развијати се, тећи, одигравати се и другима.

154

одвнти: одвиј, одвијмо, одвијте.

одвртка, дат. одвртки, ген. мн. одвртки и одвртака.

одгонеткш као загонет-ка (в. то).

одгрнств: одгризен (не одгрижеи).

од данас од - до. Уколико се

испред два броја ко-ји означавају горњу и доњу вредност употребљава предлог од, предлог до мора се пнсати словима а не замењивати ир-том: „Жнвео је од 1642. до 1727" (не „од 1642-1727"), „од 18 до 20 часова" итд. Уп. између.

одељење, не оделење. У ијекавском: одјеље-ње, одно или одјел (ген. у оба случаја одјела).

одељењски (одељењска заједница), не одељен-ски.

одерати: као дерати (в-то).

од знмус Однсеја (Хомеров еп);

однсеја (заједннчка именица у значењу „дуго и мучно лута-ње, потуцање").

одискона. одјахати, одјашем, они

одјашу.

одједанпут, одједном, одједаред.

од јесенас од јутрос. од Јуче. од када и откад(а). од лане н од лани. о д л е т о с ОДЛИКОВАЊА И

НАГРАДЕ, п р е м а п >

обично се пишу ма-лим словом, нпр. од-ликоваи је орденом заслуга за народ I реда; има медаљу за храброст. Великим словом прве речи пи-саће се назнви који имају карактер име-на, нпр. Легија ча-сти, Таковски крст, а и други када је потребно истаћи ,до-словну службену фор-мулацију назива".

одлнтн: одлиј, одлијмо, одлијте.

одмалена. одмалопре. одмаратн, одморити,

уместо одмарати се, одморити се („ - Шта радите? - Одмара-мо", „Идем мало да одморим") потлуно је неприхватљиво у књиж. језику.

одмила; од милоште. однедавна и одиедавно. однекуд(а). однетн: в. -нетн

155

однос: израз у одпосу на понекад се злоупо-требљава у пореће-њима. Уместо „Цене су 2,5 пута веће у односу на прошлу годину" довољно је рећи „... него прошле године".

односно значи избор измећу двеју или ви-ше могућности („Цр-веном и плавом бојом означена је топла односно хладна во-да"); погрешно се употребљава за об-јашњење исте ствари другим речима („Кре-ће се као краљица у шаху, односно право и по дијагонали"), где уместо односно треба рећи то јест.

одозго и одозгор(а). одоздо и одоздол(а). одојак је младунче које

још сиса (најчешће прасе), дојенче је бе-ба; одојче и сисанче имају оба значења.

одока (приближно, от-прилике).

одолевати (не одољева-ти); ијек. одолијевати.

од онда и одонда. одонуд(а). од иочетка. одраније (не од рани-је).

одреда (сви одреда);

растављено у дослов-ном значењу, нпр. ићи од реда до реда, човек од реда и закона.

одречан и одричаи знз-чи исто.

одс-, не отс-: одска-кати, одсећи, одсек, одсести, одстранити, одсуство итд.

од сада и одсад(а). одсвуд(а) и одасву-

д(а); такоће одсваку-д(а), одсвукуд(а), од-свагде.

од синоћ. одскора. одснред(а). одсто (= посто, настб). одетраг(а) = одстраг. одсукатн: као засукати

(в. то). одсутан, одсутност, од-

суство. од тада и отад(а). одувек. одушка, одушке и оду-

шак, одушка. одх- не него отх-:

отхранити, отхукпути итд.

одш-, не отш-: одше-тати, одшкринути, од-шрафити, одштамла-ти, одпгуњати се итд.

одштета. оженитн се (неком),

оженио сам се њоме, не: ожепити (неку), ожепио сам је. Пре-

лазно се може упо-требити само с муш-карцем као објектом, нпр. оженити сина (= наћи му жену).

оживети, оживити. Према општој разли-ци која важи за гла-голе на -ити и оне на -фети (в. под -ити), речници и прируч-ници прописују ожи-вити у значељу учи-нити живим, а ожи-вети, ијек. оживјети, допуштају само у зна-чењу постати жив. Многобројни примери из књижевности и штампе показују, ме-ћутим, да се данас у оба значења употреб-љава само овај други облик; по речима М. Стевановића, „ту раз-лику у значењу гра-матичари и језички пуристи безуспешно настоје да очувају у језику". Стога се да-нас мора сматрати ис-правном како непре-лазна употреба тако и прелазна: не само „Природа је оживе-ла", „Оживеће забо-рављени обичаји", не-го и „Оживели (ожив-јели) смо трговину", „Успех је оживео (ијек. оживио) нека-

дашње наде", „Треба оживети (ожив/ети) уснулу паланку" и сл,

Озаза, Сеиџи (не Се-ићи: в. ЈАПАНСКА ИМЕНА).

озеленети, озелеаео, ијек. озелењети, озе-ленио, озелењела.

означлтн, означавати није добро са инстру-менталом („Штампа ову декларацију озна-чава успехом Европ-ске заједнице", „У Лондону је интервен-ција означена прера-ном"; треба: означава као успех, означена као прерана. Уп. оце-нити.

о! (француско): в. оа оканити се, оканнм се,

нек се он окаии тога, нек се они окаие; оканио се, оканила се; не: оканути, оканем, окануо.

окарактерисатн као, нпр. „Окарактерисали су га као неискреног", не „неискреним". Уп. оценити, оквалифико-вати, означити.

оквалификоватн као, ипр. „Измене закона оквалификоване су као нужно зло", не „нужним злом". Уп. оценити, окарактери-сати, означити.

0'Кејси (0'Сахеу), не 0'Кејзи.

око (предлог) може се употребити и фигура-тивно, нпр. неспора-зум око нечега, али се с том употребом често претерује: уме-сто „проблеми око снабдевања", „нагађа-ња око његовог пре-ласка у Партизан", „око тога се доста раслравл>ало" боље је: проблеми са снабде-вањем, нагаћања о његовом преласку, о томе се доста рас-прављало.

окраћати и окрачатн (са истим значењем).

октобар (не октомбар); Октобар (великим словом кад се односи на револуцију 1917); Октобарска револуци-ја.

октоиод (не октапод). октропсатн. окука, на окуци. олабавити, олабавио,

-вила (ретко олабаве-ти, олабавео, -вела, ијек, олабавјети, -вио, -вјела), али: олабаве-лн конопци (придев-ски). В. -ити.

о.тезндар, олеапдра и олеандер, олеандера.

Олимиијакос (нме клуба) у грчком је

наглашено на послед-њем слогу, алн код нас се мора наглаша-вати Олимпијакос. Уп. Панатинаикос.

оловиа, дат. оловци, ген. мн. оловака.

-ом, -ем: в. ИНСТРУ-МЕНТАЛ-

оманути, оманем, у значењу „изневерити, не успети, подбаци-ти", обичније је него омахнути. в. манути.

омашка, дат. омашци, ген. мн. омашки.

омега, дат. омеги. омлитавети, омршаве-

ти: као олабавити (в. то)-

оморика, дат. оморици. Онасис (грчко прези-

ме), ке Оназис. онесвестити (се), оне-

свешћен и онесвеш-тен.

опаска, дат. опасци, ген. мн. опаски (ПР 60 даје и опазака).

ОПЕК, ОПЕК-а, ОПЕК-у.

опортуи значи уместан, прикладан, потребан: разликовати од опор-тунистички (- који мења став према при-ликама, превртљив, не принципиј е л ан).

опраака: дат. оправци, ген. мн. оправки и оправака.

158

опредељење (не опре-делење). Помодна реч у политичком речни-ку: где год је могуће треба је заменити са одлЈ-тга, решееост, ш-

јашњавање итд„ пре-ма смислу.

опруга, дат. опрузи. Опссрвер не него Об-

зервер (в. то). оптималан значи нај-

погоднији, који најбо-ље одтовара; отуда овај придев не треба употребљавати у ком-паративу и суперлати-ву (оптималнији, нај-оптималнији).

опхрвати је чешће него обрвати, мада је овај други облик правил-нији (према рвати).

опште- с придевима пише се састављено: ошцтепознат, опште-образовии, оппггепа-родни, општеважећи итд.

општина: мало о, нпр. општина Врачар, оп-штина Савски венац.

ОПШТИНЕ: в. УЛИ-НЕ; ГЕОГРАФСКА ИМЕНА.

ораторијум и ораториј. ОРГАНИЗАЦИЈЕ: в.

УСТАНОВЕ. орден: в. ОДЛИКОВА-

ЊА. Орел, орелскн (тради-

ционално код нас и у другим језицима, мада је руски изговор Ар-јол). Уп. Потемкин.

орнјент (у зиачењу „источне земље н народи"); Оријент ек-спрес (без цртице према ГЈ).

орнјентисати (се), не орјентисати.

орман и ормар. Ормуски или Хормуски

теснац (мореуз); не -шки.

ос, -ес у старогрчким и -ш, -1ч у лат. именима код нас се изостављају: Хомсрос - Хомер, Аристотелес - Аристотел, 5ехш -Секст, Тгшапш - Тра-јан, МагЧаЊ - Мар-цијал. Ипак се -ос задржава у двослож-ним именима грчких острва: Родос, Самос, Хиос итд. много је обичније него Род, Сам, Хиј. Грчка име-на на -клес добијају наставак -кле (Пери-кле, Софокле, Теми-стокле итд.), код ста-ријих писаца и -кло (Перикло, итд.). Име-на на -ас код нас добијају -а: Леонцдас - Леонида, Аугиас -Аугија, Аепеах - Ене-ја (мада се као уоби-

чајени до!туштају и Аугије, Енеј). За име-на на -1ш в . .ф.

осамсто, осам стотина, осамстоти; осам хиља-да, осамхиљадити.

освестити (се), освеш-ћеи, освешћење и (ре-ђе) освештен, -штење. Друго је освештење као старији облик од освећење (цркве и сл-).

осветљење (ијек. ос-вјетљење), не освет-лење.

Освјенћим (0$Шест):

не Освјенцим. Кад се говори о злогласном нацистичком логору, боље је употребити нем. име Аушвиц (АихсНтИ).

оседети, оседео (ијек. осиједјети, осиједио, осиједјела): данас се готово не употребља-ва оседити, оседио (ијек. осиједити, осије-дио), „учинити се-дим". в. -ити.

осећај се употребљава углавном у физио-лошком смислу (осе-ћај глади, топлоте, додира итд.), а осећа-ње у смислу душевног доживљаја, емоције (осећање туте, иежна осећања). Ипак, ове две речи не могу се

увек строго разграни-чити, утолико пре што је у хрватској варијанти стање сас-вим друкчије: осјећај има психичко значење (осјећај туге, њежни осјећаји), док се у физиолошком значе-њу употребљава осјет.

Осијек, осјечки, Осје-чанин, -анка.

осим и сем подједнако су добри облици: овај други се употребљава само у екавским кра-јевима.

Осимски слоразум: тач-није би било Озим-ски, јер је назван по месту Озимо (ОхГто) у средњој Италији. В. С и З .

осјека (настало по-грешном аналогијом према сјећи) не сма-тра се за правилан ијек. облик. него само осека.

Оскар, добитник „Ос-кара "• (велико почет-но слово; навошгаци нису неопходни). В. ОДЛИКОВАЊА.

оскудевати у нечему или нечим; не на не-чему.

ослабити, ослабио, ос-лабила, али ослабелн мишнћи и сл.: уп. олабавити

ослепетв,осленео (ијек. ослијецјети, ослијепио, ослијепјела) „изгубити вид"; осленнти, осле-пио (ијек. ослнјепи-тн, -ио, -ила) „лишити (некога) вида". В. -ИТИ.

ослободплац (не осло-бодиоц), мн. ослобо-диоци, ослободнлаца.

осмолетка(екавски), ос-мољетка (ијек.): уме-сто једног и другог боље је осмогодишња школа.

основ и основа; иа основу обичније него на основн (нечега).

Осовина: великим по-четним словом (према М. Шипки) кад се мисли на осовину Рим-Берлин-Токио у I I светском рату; силе Осовиие.

остарети, остарео (ијек. остарјети, оста-рио, остарјела) „по-стати стар", остарити, остарио „учинити ста-рим"; данас се раз-лика у значењу углав-ном изгубила. В . -ити.

остатак, мн. остаци. остварљив и остварив. острига, дат. остриги и

остризи. острнћи: в. стрићц оструга, дат. острузи. отад(а) и од тада.

отворено: в. БОЈЕ. отечен не него отекао:

в. ТРПНИ ПР11ДЕВ. отићи: одем и отидем;

одох и отидох; отиди! П Р 60 допушта и облике отићем, оти-ћох, отиђи, које неки стручњаци не смат-рају књижевнима.

откад(а) и од када. откако. откуд(а). отпадак, мн. отпацн. отпити: отпиј, отпијмо,

отпијте. отпола (тако у речнику

Матице српске, мада га правописни при-ручници не бележе: уп. допола, иапола итд.).

отпочетка не него од почетка.

отпрве. отпре, ијек. отприје,

пише се састављено као прилог, нпр. „Ја га отпре познајем". Кад је спој два предлога (у Правопи-су се о таквој упо-треби ништа не каже) боље је писати од-војено, нпр. од пре недељу дана (У~~-- Д° пре недељу данаЈ_

отприлике. отћутати не него оћу-

татн. отћушиутн.

отуд(а). отупети, отупео (ијек.

отупјети, отупно, оту-пјела) „постати туп", отупити, отупио „учи-нити тупим". В. -ити.

отцепити, отцепљење (не одц-); оцепити (цепнути, ударити).

отчепити (извадити чеп); очепити (стати неком на ногу).

оћелавити, оћелавио сам, али оћелавели старац (придевски). Тако и оћоравити, оћопавити. В. -ити.

оћутати (не отћутати). оформитн, неприкладан

русизам: боље је уобличити, облшова-ти, образовати, фор-мирати.

офсајд: офсајд пози-ција, офсајд замка (цртица није неоп-ходна).

-оц(погрешно ум. -лац); в. -иоц: -аоц.

Оцеви или Очеви (празник): в. отац.

01ДЕНЕ одличаи, врло добар, довољан итд. треба (према М. Шип-ки) писати великим почетним словом прве речи кад су изван текста, тј. кад се пи-шу нспод задатка и писмених састава.

оценити, оцењнвати нн-је добро са инстру-

менталом („Оценили су то клеветом", „Предлог је оцељен прихватљивим"), тре-ба: оценили су то као клевету, оцењен је као прнхватљив. Уп. означити.

очврснути: очврснуо, -снула и очврсао, очврсла.

очевидац, очевица, мн. очевици.

очекиватн је да-. по-грешно, као и надати се да (в. то).

Оченаш (молитва). оштроконђа, обичније

него оштрокопџа.

•

п

Павао и Павле се јед-нако мењају по па-дежима: Павла, Пав-лу, Павлом, Павлов. Погрешно је „Павле-та", „с Павлетом" итд.

павлака, дат. павлаци. Павлова, Ана (балерн-

на), не Павловна. Паг, пашки, Пажанин,

Пажанка. ПАДЕЖИ: в. ГЕНИ-

ТИВ; ИНСТРУМЕН-ТАЛ; ВОКАТИВ.

пакпапир. палачинка, дат. лала-

чшш и палачшци, ген. мн. палачинки и палачшака.

паљење, не палење. Панама: Панамац, Па-

намка, лаиамски, па-нама шешир; Панам-ски канал.

Панатинаикос (име клуба: не Панатенаи-кос) у грчком је на-глашено на послед-њем слогу, али код нас се мора наглаша-вати Панатинаикос. Уп. Олимпијакос.

Панџаб, боље него

Пенџаб; панџапски (не -бски).

паоцн (на точку): јед-нина је палац, паоца, ген. мн. палаца (не паока). Може се упо-требити синоним жби-ца.

папа (мало п, в. ТИ-ТУЛЕ) В. и ИМЕНА ПАПА.

пар. Употреба у зна-чењу неколико (пар дана, видео сам га пар пута, у пар речи и сл.) није препоруч-љива, али се среће и код добрих писаца и не може се сматра-ти за тешку грешку. Уместо два пара пан-талоиа, пет пари пан-талоиа и сл. боље је и јасније двоје паита-лоне, лет панталона (или петоре пантало-не) итд.

парамилитарни (у пре-водима са ент. и фр.) сувишно поред нашег израза паравојш.

нарампарче, парампарчад.

параноја, паранонк, па-раношан; параноидан (склон параноји).

Париз: париски; Пари-жанин, -анка (Париз-лија само у подсме-шљивом тону).

Париска комуна.

ПАРТИЦИП ПРЕ-ЗЕНТА: в. ГЛАГОЛ-СКИ ПРИЛОГ СА-ДАШЊИ.

партнерка, дат. парт-нерки, ген. мн. парт-нерки.

пасторка, дат. пастор-ки, ген. мн. пасторки и пасторака.

пастрмка, пастрши и пастрмци, ген. мн. пастрмки.

пат позиција (цртица није неопходна, в. ЦР-ТИЦА 3)-

патрнјарх (мало п, в. ТИТУЛЕ); мн. патри-јарсн, ген. мн. патри-јараха и патријарха.

патрициј и патрицнје. Пачино (А1 Расто), не

Паћино. пачји (бол>е) и пачији. паша: с цртидом кад је

после имена (Ибра-хим-паша, Омер-паша Латас итд.).

пега, дат. пеги. пежоратнван: в . пејо-ратиааи-

пезета (доскорашња шпанска новчана једи-ница) и лезос (нов-чана јединнца више латинскоаме ричких земаља) код нас су већ одомаћени обли-ци. Према изворном изговору било би ис-правније песета и пе-со. В. -о (ИМЕНИ-

пејзаж, пејзажиста, -ис-тички, не пејсаж итд.

пејоративан (реч је лат. порекла, нема потребе да се узима у фр. облику пежорати-ваи).

пеиалтик, искварено од енгл. ретш1(у Шск (каз-нени ударац): треба рећи или пеиал или једамаестерац.

Пенџаб: в. Панџаб-пењатн (се), пењао

(се), пењала (се) и петн (се), пео (се), нела (се).

Пераст, Пераштанин, Пераштанка, пераш-КП.

пергамеит и пергаме-нат.

перестројка, дат. пере-стројци.

перика, дат. перици. Перл Харбор (Реог1

Нагоог); нема оправ-дања за писање „Хар-бур", мада је за-држано и у ПР.

перпетуум мобиле, не перпетум.

Персијски залив је тра-диционално име; ни-каквог разлога нема да се назива „Арап-ски" или „Арапско--перснјски залив".

персона грата (радо вићен гост), персона

нон грата (нежељена особа). Мења се само прва реч: „Проглашен је за персону нон грата".

перуника, дат. перуни-цн.

перушка, дат. перушци, ген. мн. перушки и перушака.

перфект и перфекат. Петар, Петер. Руски

облик овог имена, из разлога који су објашњени у чл. 105 ф Правописа, треба узимати у облику Пе-тар, не Пјотр. Пољ-ски је Пјотр (Рхо(г); словеначки Петер, Петра, Петру (с не-постојаним е); немач-ки Петер, Петера, Петеру; енглески Пи-тер (Ре(ег).

Петар Велнки (руски цар).

нстељка, дат. петељци, ген. мн. петељки и петељака.

петолетка (ијек. пето-љетка), дат. петолет-ки: боље петогодиш-њи план одн. пето-годишњи период.

петорка: као четворка (в. то).

петоро-шесторо; пет--шест.

Петровац на Мору. Уп. Биоград.

Петровдан: в. ПРАЗ-НИНИ.

петролејка, дат. петро-лејци, ген. мн. пет-ролејки.

петсто, пет стотина, петстоти; пет хиљада, петхнљадити.

Пећ, пећки, Пећанин и Пећанац, Пећанка.

Пећка патријаршија (великим словом прве речи, и кад је назив административне једи-нице, према П).

Печуј (данас ретко Печух) наш је назив за маћарски град Печ (Реса).

печурка, дат. печурци, ген. мн. печурака.

Пнгмеј (припадник аф-ричког племена); пиг-меј (патуљак).

пижама и лиџамз. ниј, пијмо, пијте, попиј,

полијмо, попијте, не пи, попи итд. В. ЗАПОВЕДНИ НА-ЧИН.

нијанино: м. рода, у множини обично сред-н>ег (пијаиина).

пијанка, дат. пијанци, ген. мн. пијапки.

ниједестал. нијетет. Пикасо (РГсазхо), Пика-

са или Пикасоа (пре-ма шп. или према фр. изговору).

мингпоиг (састављено према ГТ); пингпонг такмичење и сл. (в. ЦРТИЦА 7).

пире (м.), пиреа, мн. пиреи; кромпир-пире, кестеи-пире (с црти-цом) или бол>е пире од кромпира, пире од кестена.

Пиринејн (боље него Пиренеји, према фр.); Пиринејско нолуостр-во.

писатн великим, малим словом и пнсати с велнкнм, с малим сло-вом једнако су пра-вилни облици. В. и с(а) + ИНСТРУМЕН-ТАЛ.

писка, дат. писци и пи-скн.

инсмен (поред значења које има у спојевима као писмен човекЈ значи у првом реду „исказан словима, на-писан". Потпуно без-разложно су у неким пгколама традицио-нални изрази писменн задатак, писмена веж-ба итд. замењени с „писани задатак", „пи-сана вежба".

пити: в. пиј. пнхтија или пихтије,

боље него пиктија и пиктије (у турском ова реч има х).

пиши кући пропало, боље одвојено према П, али и с цртицама (пиши-кућн-пропалоЈ.

пиштаљка, дат. пиш-таљци, ген. мн. пиш-таљки.

Пјаченца (Ршсеша), не Пијаченца, Пјаћенца.

Пјетро (итал. Р\е1го), не Пијетро.

плаво-бео-црвен; плаво-модар, плавосив; пла-возелен или плаво-зе-лен, зависно од зна-чења (в. БОЈЕЈ.

плавојка, дат. плавојки, ген. мн. плавојки.

планетаријум и плане-тарнЈ.

планинарка, дат. плани-нарки, ген. мн. пла-нинарки.

Пласидо (РХасШо, шп. име): нагласак је на првом слогу.

пластеннк (зимска ба-шта од пластике, на-чињено по аналогији са стакленнкЈ лоша је кованица: основа пла-стик- произвољно је скраћена и спојена с наставком друге речи.

плашт, плаштом и плаштем; мн. плашто-ви и плаштеви.

плебс, плебејац, пле-бејка (дат. плебејки), плебејски.

плејада означава мањн скуп људи или пред-

мета (првобитно се-дам); не ваља је употребљавати уместо миоштво, маса. Као термин из француске књнжевности пише се с великим П; као назив сазвежђа тако-ће велико н у мно-жини (Плејаде= Вла-шићиЈ.

плејбек. плеј-оф (с цртицом

према П). племенка (врста грож-

ћа), дат. племенци и племеикн.

племнћ, племићки; племкиња (боље него

племићкнња). ПЛЕМИЋКА ИМЕ-

НА: в. де. плећка, дат. плећки,

ген. мн. плећкн и плећака.

Плимут (ПушоШћ); в. Портсмут-

Плисецка, боље него Плисецкаја; Плисецке, Плисецкој, не Пли-сецкаје. Уп. Крупска.

Плитвнчка језера. плнчнна (са ч), али

плићак (са ћ), оба у значењу плитко мес-то.

пловка, дат. пловки; пловчији (лакше за изговор него пловчји).

плус: мн. плусови и плусевн.

плутонијум и плутониј.

пљачка, дат. пљачкв, ген. мн. пљачки.

Пљевља (множина ср. рода), из Шгаеваља, у Пљевљима; Пљевљак, Пљевљанка; пљеваљ-ски.

пљескатн, пљескам, пљескајући и пљеш-ћем, пљешћућн.

пљувачка, дат. пљувач-ки.

пљуска, дат. пљусци, ген. мн. пљуски и пљусака.

ио. Према правопнсу, речца по испред заменица пише се одвојено кад означа-ва јединице у неком скупу (дистрибутивно значење), нпр. „Сва-ком своме пријатељу донео је по какав поклон", „Сви су дуж-ни обрадити по неко питање", „По који пут већ долазиш7". У значењу неодрећено-сти пише се сас-тављено, нпр. „Тек се понеки слушалац ја-ви", „Понешто је још остало", покоји пут, понеки пут (у значе-њу каткада). Прилози поиегде, погдекад, по-каткад, помало, пови-ше, лодоста итд. пишу се састављено; тако и у изразу мало-помало.

167

Уместо по том пи-тању, по питању {не-чега) боље је упо-требити предлог о, поводом или рећи у том погледу, у по-гледу (нечега). Уме-сто дискусија по првој та чки дпевног реда, боље је о првој тачки или поводом прве тачке.

Облик по први пут обично се сматра по-грешним и захтева се избацивање речи по. За ту забрану досад није дато убедљиво образложење, утолико пре ПЈТО се допушта не само по други пут, по трећи пут итд. него и по једанпут, понеки пут, покоји пут.

Исправна је употре-ба по у спојевима као опасан ло (некога, нешто), опасност по..., ЛЈтетан по..., користан по..., последице по..., утолико боље по... итд., где се може употребити и предлог за.

пб (= пола): два н по; јунак и по; ни по јада; без по муке.

нобити: побиј, побијмо, побијте.

побледети, побледео

(ијек, поблнједјетн, поблиједио, поблије-дјела); не употребља-ва се више побледити ,,учинити бледим". В.

-ити. побогу. поболевати (не побо-

љевати); ијек. поболи-јевати.

поваздан. новерилац (не пове-

риоц), мн. повериоци, поверилаца.

повести: повезен (не повежен).

повити: повиј, повијмо, повијте.

повлака, дат. повлаци. У правописној терми-нологији обичнији је израз црта.

поводац, иа повоцу, мн. повоци.

поводом (нечега) и у поводу (нечега) једна-ко су добри облици.

поврх (предлог). н о ву ци - п отегни. погдегде; погдекоји. поглавник (мало п, в.

ТИТУЛЕ). погодак, поготка, мн.

погоци. ПОГОДБЕНИ

НАЧИН: в. бих, би-смо.

поготово и поготову. ногрешка, дат. погреш-

ци, ген. мн. погреша-ка.

под- остаје непромење-но испред с и ш, иначе испред безвуч-ног сугласника прела-зи у пот-: поткрадати, потпуковиик, потценл-ти, потчинити, пот-хват итд. Чува се цело у речима подди-јалекат, подђакон и у речима на подт- (в. то)-

пода мном; пода њ (= под њега); пода се (= под себе).

податак, мн. подаци. под богом (одвојено

према П) . подбрадак, подбратка,

мн. подбраци, подбра-дака.

подбуо, подбула и под-бухао, подбухла; под-бухнути, боље него подбунути.

подвитн: подвиј, подвиј-мо, подвијте.

подвући, подвлачити. Ови глаголи могу имати и пренесено значење, аналогно глаголима истаћи, ис-тицати, нагласити, па-глашавати: правилне су реченице као „Подвукао је значај овог дела", „Подвла-чим да није било никаквих сукоба" и сл. Исто важн и за глагол потцртати

(нпр. „Писац жели да потцрта негативност својнх јунака").

ПОДЕЛА Р Е Ч И НА КРАЈУ РЕДА: в. РАСТАВЉАЊЕ РЕ-ЧИ НА КРАЈУ РЕ

ДА. поделак (не подеок),

ген. подеока, мн. по-деоцн, поделака. Та-коће: подељак, поде-љака. Ијек. подјелак, подиока, подиоци, по-дјелака, или подјељак итд.

подијум и подиј. подједнак данас значи

исто што и једпак. под јесеи. подк- не него потк-:

потконтинент, пот-краљ итд.

нодлистак, подписка, мн. подлисци.

нодлога, дат. подлози. подмладак, подмлатка,

мн. подмлаци. под небом (одвојено

према П) . подносилац (не подно-

сиоц), мн. подиосиоци, подносилаца.

подноћ {= касно уве-че).

нодп- не него потп-: потпалубни, потпуков-иик итд.

подражавалац (не по-дражаваоц), мн. по дражаваоци, подража-валаца.

169

подруку: у ПТ је изо-стављено, али по ака-логији с другим при-лозима (нпр. наруку) свакако га трсба пи-сати као једну реч у изразима нћи. држа-ти се подруку. (Али: дошло ми је под ру-ку.)

по.к-, ие потс-: под-свест, подсетити, под-смевати се, иодста-нар, подстнцај, под-стрек итд.

подсетннца само у (ретком) значењу подсетник' илн 'ствар

за подсећање'. Визит-карта је посетиица.

подт-: лодтачка, под-тексг, подтема, под-тип.

Подунавље, Подунавац, Подунавка (дат. Поду-навки); „Подунавка" (часопис: дат. -ки и -ци).

нодухват и потхват; подухватати и поду-хваћати.

подх- не него потх-: потходник, потхват итд.

подц- не него потц-: потценити, потцентар итд.

подч- не него потч-: потчииити, потчовек итд.

подш-, не потш-: под-шити. подшишати итд.

поента, не поаита. Пожега, у Пожеги

(обичније него Поже-зи); Пожежанин, -ан-ка; пожешки; Славон-ска Пожега, Ужичка Пожега.

пожњети и пожети; по-жаљем, они пожању и пожњем, они пожњу; императив пожањи и пожњи; пожњео и по-жео; пожњевшн и по-жевши; пожњевен.

пожутети; в. позелене-ти •

позеленети, позеленео (нјек. позелсњетн. по-зеленио, -њела). Не употребљава се позе-ленити „учннити зеле-пим". Исто и ложу-тети, -ео (ијек. пожу-тјети, -тио, -тјела) одн. ложутити, -но. В. -ити.

позиција се погрешно употребљава као су-протност од опози-ција, уместо „странка на власти", „режим" и сл.

позиавалао, не позна-ваоц; мн. познаваоци, познавалаца.

познавати: познајем, познајеш итд. (не познам, познаш, што су облици од сврше-ног глагола позпати); позпајући (не лознава-јући).

170

поиздаље. ноимевце (боље) и по-

именице. појас мн. појасеви

(ретко појасови, поја-си).

појаснити: глагол Н О В И -јег датума, може се употребити у смислу „делимично објасннти, учинити јаснијим".

по једаипут, по једном. појефтиннти (обичније)

и појевтинити. покадшто (код старијих

писаца обично пока-што, што Правопис није уважио).

покаткад. покоји (=понеки); али:

по који пут већ долазиш? Свако ће дати по који динар.

воколење (ијек. поко-љење). В. -љење.

Покрајниа: велико П (необавезно) ако је скраћени назив за одрећену покрајину (нпр. за „Аутономна покрајина Војводи-на"). Уп. Република.

П О К Р Е Т И (културни, политички, друштве-нн, верски), уметнич-ки лравци, стило-ви итд. пишу се малим почетним сло-вом (хришћанство, ху-маиизам, реформацн ја, илнрски покрет, рационализам, барок, модерна итд.) а та-

ко исто и њихови припадници: илирац, марксиста, обреновн-ћевац, мојсијевац, над-реалиста итд.

покрити: покриј, по-кријмо, покријте.

пола: целих пола сата, овнх пола годиие, добрнх пола мииута уобичајено, мада би правилнији био ср. род: цело, ово, добро.

пола два, пола пет итд. (уместо један и по, четири и по итд.) својевремено је осуђи-вано као германнзам, данас је дефинитивно ушло у књиж. језик.

полазитн за руком: в. поћи за руком.

полиандрија; полиедар; полиетилен (без ј јер су сложене речи).

нолнвнннл (не полуви-нил).

нолијелеј (велики свећ-њак).

Полинезнја, полине-жаиски (боље него полинезијски), Поли-нежанин, -анка.

ПОЛНТН: ПОЛИЈ, полијмо, полијте.

политнкант, полити-кантски, политикант-ство.

политнколог, -гија, -олошкн и политолог, политологија, полито-лошки.

171

половнном месеца, по-довином XIX века и сл.: боље средином.

полоннјум и полоииј. полу- састављено: по-

лубрат, полузваничан, полуфабрикат итд. С цртицом {према П) само ако друга реч почиње великим сло-вом, нпр. полу-Мађар, полу-Фрапцуз.

ПОЛУНАВОДНИЦИ, у виду обичних (јед-ноструких) апострофа, обавезно се употреб-љавају кад се унутар навода нешто наводи, нпр. Запањио ме је ваш чланак „Зашто у 'Зорки' не воле 'гас-тарбајтере'". - „Моја омиљена лектира и данас је 'Дон Ки-хот'", каже овај умет-ник. П предвиђа и њихову употребу „као блажи вид издваја-ња неке формулаци-је (уместо наводника или подвлачења)", на-рочито за објашње-н>е значењз неке речи, нпр. бордо 'тамноцрвен', дилова-ти 'препродавати'.

нолутка. дат. полутки, ген. мн. полутки (ПР даје и полутака).

полуфинале: ср. рода, чешће него мушког. В. финале.

Пољкиња и Пољакиња. ПОЉСКА ИМЕНА, у

изворном језику, увек су наглашена на прет-последњем слогу. В.: -јевич; Јежи; Кошћу-шко; Освјенћим; Пе-тар; рж; -ски; Шче-ћии; Шлеска.

помајка, дат. помајци, ген. мн. ломајки.

помало; мало-помало; помање.

помодарка, дат. помо-дарки, ген. мн. помо-даркн.

помози бог, помоз' бог (поздрав) али: ви род ни помозбог.

помоћ: в. у помоћ-помоћу нечега или с

помоћу нечега (оба облика су правилна). Спој уз помоћ боље је применити на људе него на ствари, дакле „Мерили смо (с) по-моћу инструмената", али „Мерили смо уз помоћ лаборанта".

Помпеји, у Помпејима (у лат. је множина м. рода) или Помпеја, у Помпеји.

помустн: помузен (не помужен).

помфрит, помфрита (од фр. роттев /пШ); не помфри, помфрија.

понаособ. понашање: неоправда-

но се употребљава у множини. Уместо „Таква понашања не могу се више толери-сати" треба рећи так-во понашање (таква пракса) или такви по-стуцци и сл.

понекад. понеки, понеко (нпр.

Понеки се ве слажу с тиме; али: Свако је добио по неку [= по једну] иаграду).

понети: в. -иети. нопиштавач и пониш-

тивач: в. -ивач. поново, понова и по-

новио. понтифекс (лат. ропН-/ех - првосвештеник, синоним за папу): по-грешно је поитиф (према ентл. облику).

поодавно и поодавна. ноп: поп певач, поп

музика и сл. (цртица необавезна) али: поп--арт, поп-рок; поп-рок музика. В. ЦРТИЦА 3, 6.

Поп-: в. Хаџи- -попевка, дат. попевци,

ген. мн. попевки и попевака.

попетн (се), попвем (се), попео сам (се), не попењем, попењао.

попитн: ПОПИЈ, попвјмо, полиЈте.

поплавети, поплавео

(ијек. поплавјети, по-плавво, поплавјела) „постати плав". Не употребљава се по-плавити, „учинити плавим". В. -нти.

по подне се пише растављено као од-редба (недељом по подне; у шест сати по подве) а састављено кад је именица (не-дељно полодне; цело полодне; сваког по-подвева).

попола (нпр. делити попола).

по правилу, боље него у правилу.

ноправка, дат. поправ-ци, ген. мн. поправки и поправака.

по први пут: в. по. по прилнци. Порги и Иес(Рог%у ап/Ј

Везз): не Порџи. поредак, поретка, мн.

пореци. порно- с цртицом: пор-

ио-филм, порво-часо-вис итд.

портпарол. портрет и портре: пре-

поручљивији је први облик, јер се лакше мења по падежима и боље одговара изведе-ницама лортретски, портретиста, портре-тистичкв, портретира-тв.

173

Портсмут (уобичајена транскрипција за ен-гл. РоПшоит, као и Плимут - РГутоШћ, Дартмут - ОагШоМћ, Борнмут - Воигпе-тошп итд.). Није до-бро писати Портсмаут и сл., пошто се диф-тонг из речи тои!ћ (ушће) у овим имени-ма свео на неодре-ћени полуглас (Порт-см'т).

Португал је бољи об-лик, јер се тако ова земља зове и у ори-гиналу, док је Порту-галија узето из немач-ког (РоПи^аИеп). Уп. Бразил.

ПОРТУГАЛСКА ИМЕНЛ. Слова $ и 2 на крају речи и испред безвучног су-гласника у португал-ском (али не и у бразилској варијанти) изговарају се као ш. Отуда би најприближ-нија транскрипција била Соареш, Јанеш, Антунеш, Дош Сан-тош, Кошта, Агошти-НЈО И СЛ.; П ипак предлаже да се задр-жи с према писаном облику (Соарес, Дос Сантос итд.).

Ненаглашено о у португалском се изго-

вара у, али такав изговор код нас ле треба преносити ( у противном би се уме-сто Антонио, ген. Ан-тонија, Марио, ген. Марија и сл. мора-ло писати Антонију, Антонијуа, Антонијуу итд.). Стога и Дос Сантос, а не Душ Сантуш.

Између два само-гласника 5 се изго-вара као з: Јозе -Жозе, Саг&охо - Кар-ДОЗО.

Назални дифтонг ао немогуће је тачно пренети у наш језик, па се мора задржати у облику ао: Жоао, Фалкао, Сао Салвадор итд.

Словна комбинација 1Н изговара се љ, а пћ - њ: СагуаШо - Кар-ваљо, А^охНпНо — Агостињо, Сипћа! -Куњал.

Имена са завршет-ком -ејга, као Фере-ира, Переира, Оливе-ира, наглашена су на е, а не на и. В. и појединачна

имена. норцелан је безразлож-

но забрањено у ПР 60: сви европски је-зици имају облик оа е

(од итал. рогсеИапа), па је он свакако бољи него порцулаи, мада се и овај други може прихватити због дуге употребе коју је имао нарочито у западним крајевима.

поседети, поседео (ијек. посиједјети, по-сиједио, посиједјела). Готово се не упо-требљава поседити (посиједити), -ио, „учинити седим". Ис-то и посивети, поси-вео (ијек. посивјети, посивио, -вјела) у односу на посивити, -ио. В. -ити.

посетнлац (не посе-тиоц), мн. посетиоци, посетилаца.

посетница ( = визит-карта), не подсетиица.

поскупети, поскупео (ијек. поскушети, -пио, -пјела) „постати скуп"; данас се углав-ном употребљава и са значењем „учзптити скупим", уместо по-скупити, поскупио. В. -ити.

послати, пошљем и пошаљем; послап и послат.

после, пре: није добро „десет година после", „Кувајт, шест месеци после", „дан пре" и

сл., што се јавља под утицајем буквалних превода с енглеског и француског. Треба ре-ћи „десет година по-сле тога", „Шест ме-сеци касније", „дан раније" итд.

после подае и после-подне: као по подне (в. то).

посребрити, посребрен (не посребљен).

поеред; посред среде. посреди (посреди је

непгто = у питању је нешто); одвојено, по среди, само у дослов-ном значењу „по сре-дини".

поставка, дат. постав-ци, ген. мн. поставки.

постдипломски, постди-пломац; такође после-дипломски.

посто (- одсто, насто); постотак, мн. постоци.

по страни. постскриптум: скраће-

ница Р.8., по прави-лу латиницом. (Пра-вопис допушта и Р8, без тачака, што ни-је уобичајено.) Пост--постскриптум (дода-так постскриптуму), скраћеница Р.Р.8.

потамнети, потамнео (ијек. потамњети, по-тамнио, потамњела) „постати таман"; по-

тамнити, -ио „учинити тамним". В. -ити.

потаснјум погрешно {обично у преводима с енгл. и фр.) уместо: калиј(ум).

Потемкин (традицио-нално код нас: тако и у Правопису, чл. 156 б), мада је руски изговор „Патјомкин". Потемкииова села.

потка, дат. потки, ген. мн. потки.

поткрај (нпр. поткрај лета).

поткултура, не подк-. потом (= затим). потпредседник. потпуковник; скраћено

ппук. (не п. пук.). потражилац (не потра-

жиоц), мн. потражи-оци, потражилаца.

потрепштина. потрести: потресен, не

потрешен. потрти: као сатрти |в. то) .

Потсдам; Потсдамски споразум.

потхималајски,не лодх-. потхрањен, потхрање-

ност (у значењу недо-вољне исхране): боље неисхрањен, -ост или неухрањен, -ост.

потценити, не подцени-ти.

потцртати (не подцрта-ти). За значење в.

подвућн.

потчинити, потчињен, не подч-.

поћерка, ретко покћер-ка. В. ћерка.

поћи за руком је фигуративан израз, који не мора уопште да се односн на руку; погрешно је „поћи за ногом" у језику фуд-балских извештача.

поцрнети, поцрнео, ијек. поцрњети, лоцр-пио, поцрњела (поста-ти црн); поцрннти, поцрнио (обојити у црно). Исто и за поцрвенети (ијек. по-црвењети) одн. по-црвенити. В. -ити.

поцрнстн и поцрпити: мења се као црпсти и црпити (в. т о ) .

поцуритн, поцурио је, поцуриће, не поцурети итд.

почесто, почешће. почетак, мн. почеци. пошиљалац (не поши-

љаоц), мн. пошиља-оци, пошиљалаца.

пошто може бити вре-менски везник („Пош-то је то рекао, на-стави мало тишим гласом") и узрочни („Пошто нема приме-даба, предлог се усва-ја"): ова друга упо-треба покаткад је не-основано забрањива-

на. У извесним случа-јевима може бити не-јасно да ли је зна-чење временско или узрочно: тада се за узрочно значење мо-же употребити будући да, а за временско након што (облик ко-ји су поједнни струч-њаци сматрали непра-вилним, али који је често незаменљив, нпр.: „Јавио се накоп што су три београд-ска листа писала о његовом случају").

поштовалац (не пошто-ваоц), мн. поштова-оци, поштовалаца.

пошто-пото. пра- састављено; пра-језик, прапостојбина итд.

права (геометријски термнн) мења се као придев, дакле на пра-вој (не на прави); отуда је и у множини боље лресек двеју правих, па правнма (мада се ту чешће срећу облнци именич-ке промене: пресек двеју права, на пра-вама).

правнло: в. по правилу. право; бити у праву, ие

бити у праву, боље него имати лраво, ие-мати лраво (облици

настали по угледу на нем. и фр.). Друго је имати право иа (не-што), имати право да (се нешто учини).

правобранилац (не пра-вобраииоц), мн. лра-вобраниоци, правобра-нилаца.

лравобранилаштво (не -иоштво).

ПРАЗНИЦИ имају ве-лико почетно слово само у првој речи (и у речима које су саме властита имена); Нова година, Божић, Вели-ки петак, Дан жена итд. За Дан Републн-ке в. под Република.

Називи Ђурђевдан, Митровдан, Видовдаи и сл. пишу се састав-љено; у падежима по-ред облика Ђурђевда-на, Ђурђевдану итд., Правопис допушта и Ђурђева дана, Ђурђе-ву дану или Ђурђева дне, Ђурђеву дне итд.

В. СВЕЦИ. праисторнја, -ијски по-

грешно је сковано по аналогији са прачо-век, прадавни и сл. Може се употребити за најранија раздобља историје, али кад је реч о времену пре исторвје (пре првих писаних споменика), правилно је само пре-

177

исторвја, -ијски. Дру-го је предисторија (догађаји који су ие-чему претходили, нпр. предисторија злочи-иа).

пракер (од нем. дија-лекатског Ргаскег), бо-ље него прахер. Мог-ло би се заменити до-маћим млатило, тре-саччли испрашивач.

пратилац, не пратиоц; мн. пратиоци, прати-лаца.

праћка, дат. праћки, ген. мн. праћки и пра-ћака.

први нут, не први пута. Види и: по.

Први светски рат, Пр-ви устанак: в. ИСТО-РИЈСКИ ДОГАЋА-ЈИ

пре: в. после-лребити: пребиј, пре-

бијмо, пребијте. лревага, дат. превази. мревас.чодаи, превасход-

ио у старијем језику значило је изврстаи, одличап. Сувишно је као замена за првеи-ствен (-но) или пре-тежаи (-но).

прсвести, превезеи (не превежен).

превпзн: превиј, превиј-мо, превијте.

превлака, дат. превла-ци; Превлака (име), дат. Превлаци.

преводилац (не прево-диоц), мн. преводиоци, преводилаца.

преводитељка, дат. пре-водитељки, ген. мн. преводитељки. В . ЖЕНСКИ ОБЈШЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИ-МАЊА.

нрегалац (не прегаоц), мн. прегаоци, прегала-ца.

преградак, прегратка, мн. преграци.

прегристи, прегризен (не прегрижен).

пред-; остаје неизмење-но испред с и ш, као и у речима предтак-мичење, предтурски, преддржавни. Иначе испред безвучних су-гласника прелази у прет-: преткомора, претпоследњи, прет-конгреснн, претпрош-лн, претпродаја, прст-ходни итд.

нредајући (од предава-ти), не предавајући.

нредак, претка, мн. преци, предака.

преда ме, преда миом, преда њ, преда се.

нредвече (састављено по П).

пред зору. нред јутро. предк- не него претк-:

претконгресни, прет-комора, преткуманов-ски итд.

178

пред крај. ПРЕДЛОЗИ С НЕГА-

ЦШАМА: в. ни-. ПРЕДЛОЗИ СА ДВА

РАЗЛИЧИТА ПАДЕ-ЖА. Нису добри спо-јеви као превоз са и иа станицу, летови из и за Сарајево, про-блеми у и око „Сту-дија Б", јер употреб-љени падеж одговарз само другом а не и првом од два пред-лога. У оваквим слу-чајевима именица се мора поновити: са станице и на станицу, из Сарајева и за Са-рајево. В.: са и без; за и против.

ПРЕДЛОЗИ, УЗА-СТОПНИ. Спој два узастопна предлога није у начелу погре-шан: примери као „камен за под главу", „доводи га до пред кућу", „гонили су их до на границу" налазе се у народном говору и код добрих писада. Ипак треба нзбегава-ти рогобатне спојеве као „у о томе већ објављеној публикаци-ји", „хлеб је начињен од по уверавању пекара свежег браш-на" (треба: у публика-цији која је о томе већ објављена; хлеб

је, по уверавању пека-ра, начињен од све-жег брашна).

ПРЕДМЕТИ (ПТКОЛ-СКИ), према П, пи-шу се малим словом (нпр. полагао је исто-рију језика с дијалек-тологијом, има слабе оцене из познавања природе), осим ако се жели нагласити да је то званичан назив предмета (лршављујем испит из предмета Ошпта методологнја наука).

предпгО-1предњоазиЈски, предњонепчани итд.

предп- не него претп-: претпремијера, прет-продаја, претпоноћни итд.

предс-, не претс-: пред-седиик, предсказати, предсобље, представа, представка, предстоја-ти итд.

председавати састанку, седници итд., не са-станком, седницом.

председник, председни-ца: в. ЖЕНСКИ ОБ-ЈШЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА.

нредтакмичење. предтекст погрешно,

треба лретекст (= из-говор, излика, привид-ни повод: од лат. ргае1ех!из).

ирсдтуриир. предтурскн. ПРЕДУЗЕЂА: в. УС-

ТАНОВЕ. предуслов је добра и

потребна реч (мада својевремено осуђива-на као германизам); нема сасвим исто зна-чење као услов.

предх- не него претх-: претходан, претхрнш-ћанскн итд.

вредчас не него прет-час.

нредшколски, презати (пл ашити се,

трзати сс), презам. лрепагл, они преза/у; преза/ући; преза/ -јмо, -јте; презао, презала. Друго јс пр&затн (ко-ња и сл); прежем, прежеш, они прежу; прежући; прежи, -имо, -ите.

ПРЕЗИМЕНА: в. ДВОСТРУКА ПРЕ-ЗИМЕНА; ИМЕ И ПРЕЗИМЕ; ич; -/евич; -ски; и појединачна презимена.

преисторија, не пра-истори/а (в. то)-

прекипсти, прекипео, прекипеће (ијек. пре-кин/ети, -кипио, -кн-п/ела). не прекилити.

прекјуче, обичније него прек/учер; прек/уче-рашњи, обичније него прекјучерањ и.

преклаие и преклани. преко. Неки лектори

замењују преко у количинском значењу (преко пет килограма и сл.) са „више од": за такву забрану нема никаквог основа. В. испрека.

преко воље. преконоћ (али: преко

ноћи). преконтролисати: боље

прокоптролиса ти. преко нута. прекосутра и прексут-

ра. прекрстити: в. КрСТИТИ-прекршилац (не лрекр-

шиоц), мн. прекрши-оци, прекршилаца.

прелетати, прелећем; прелећући (не преле-та/ућн).

прелити: прели/ пре-ли/мо, прели/те.

нрема: у новинском језику неки пут се употребљава сувишно („плаћаља према ико-странству", „подр шк а према Југославији") кли погрешно уместо другог предлога („На-пади према нашим по-ложајима" треба: на-пади на наше по-ложаје).

пренагљсн: в. ТРПНИ ПРИДЕВ.

нре него: уобичајено је

180

данас, али не и обавезно, додавање што: пре него (што) се врати.

преносно значење(ијек. преносно и пријенос-но) исто је што и пренесено односно фигуративно значење.

преодолеватн: као одо-левати (в. то).

преостатак, мн. пре-остаци.

преписка, дат. лрепис-ци.

преплитати, преплићем и преплетати, препле-ћем.

пре подне (две речи). али преподне, препод-нева кад је именица. Уп. по подве.

препоручивати, препо-ручу/ем: не лрепору-чати, лрепоручам.

пресажнути: пресахнуо, -хпула и лресахао, -хла.

пресбиро, пресбироа, мн. пресбирои.

пресељење, не преселе-ње.

прссести (некоме; пре-село ми /е итд.) и присести (углавном у ијек. крајевима: при-с/ести, прис/ело ми

пресрећап и пресретан. престоница значи исто

што и главни град

(неке државе); не мо-ра се уопште вези-вати за појам престо-ла и монархије.

преструктуиратн по-грешно уместо пре-структурирати (или боље преправити, пре-обличитн, преустро/и-ти, реорганизовати).

претекст, не предтекст. претконгресни. претп-, не предп-: лрет-

плата, претпоследњи, претпреми/ера, прет-прода/а, претпразнич-ии, претпрошли, прет-попоћви итд.

претжодан, претходити, претходник.

претчас. преурањен: в. ТРПНИ

ПРИДЕВ. прехрамбенн, не пре-

хранбени. пречага, дат. пречази. пречанвш, пречавка (у

значељу 'војвођански Србин' може се пи-сати и с великим П, према ПР).

пречка, дат. пречки, ген. мн. пречки (рет-ко пречака).

Прешерен (не Пре-шерн), Франце (не Франц). У падежима: Прешерна, Прешерну итд. Е је непостојано, као у словеначком Петер (в. то) и у

именима на -ец, -ек Џ. то) .

приањати: по Правопи-су без Ј, раци слагања са свршеним глаголом прионути.

прибитн: прибиј, при-бијмо, прибијте.

прибрежнн је русизам који је боље заменити домаћим (при)обалии, (при)обалски, као и прибрежје са приоба-ље.

привезак, привеска, оно што је привезано; привесак, привеска (ијек. привјесак, при-вјеска), оно што виси или на чему нешто виси: привссак за кључеве. Обе речи могу имати фигура-тивно значење спо-редни део, иеважан додатак, прирепак.

нрпвити: привиј, при-вијмо, привијте.

придавати: придајући, не придавајући.

ПРИДБВИ С БРО-ЈЕМ: в. СЛОЖЕ-НИЦЕ СБРОЈЕМ.

признајући, не призна-вајући.

приклештити (не при-кљештити); ијек. при-клијештити.

Прилеп, прилепски, Прилепчанин, -чанка.

нрилоп у прилог не~

чему (нпр. његовој тврдњи), не нечега.

приљежан је ијек. об-лик, али се употреб-љава и у екавском (мада би тачније било прилежап).

прималац (не примаоц); мн. примаоци, прима-лада.

нрнмаријус прнмедба: ген. мн. при-

медаба, боље него примедби. В. ГЕНИ-ТИВ МНОЖИНЕ (именице ж. рода).

применљив и приме-њив.

Приморац, Приморка {велико слово ако се мисли на становнике Хрватског, Словенач-ког, Црногорског при-морја; мало слово кад значи становника нри-морских области уоп-ште). Приморје (с ве-ликим П кад се од-носи на одреће1гу ре-гију).

принети:в. -нети-припитн се: прнпиј се,

припнјмо се, припијте се.

приповетка, дат. припо-веци (допушта се и приповетки), ген. мн. приповедака. Не тре-ба употребљавати ан-глицизам кратка при-ча. в. то )•

п ри ро дн о- м ате матички. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕ-

ВИ на -ов, -ев, -ин граде се првенствено од именица које озна-чавају људска бића (путников, пшпчев, жепин), животиње (орлов, јежев, корња-чин), биљке (в. под -ов) и небеска те-ла (Сунчев, Земљин, Марсов). Ређе и не увек допуштено јесте грађење ових облика од назива организаци-ја, установа, листова: „Генексов", „Борбин", владин, Академи/ии и сл.

Уместо присвојног придева није добро употребљавати имени-цу у генитиву: спојеви као булевар Лењина, нов рекорд Стекића, сличан /е и став Кр-леже исправније гласе Лењинов булевар, нов Стекићев рекорд, сли-чан је и стаз Крле-жин. Ипак, генитив се мора употребити ако од њега завнси однос-на реченица: „Сличан је и став Крлеже, ко-/и је једном напн-сао..." итд.

В. -чица; -ица; -ов; -ски.

Прислн (Елвис), рас-

прострањена али по-грешна транскрипција: енгл. РгевГеу изговара се Пресли.

црнсграстаи, -сна, -сно (боље него пристра-сан) и лристран, -а, -о.

нрисутан. Стилски је неоправдана претера-на употреба израза присутан /е у значењу има, посто/и и сл.: уместо „Присутне су тежње ка затварању тржишта" много је боље „Јављају се теж-ње..." или „Тежи се...". Није добро по-редити овај придев (нпр. „Све су присут-нији захтеви...", ,Је-дан од најприсутнијих проблема...") нити га употребљавати у споју с речима супротног значења („присутна је несташица", „присутан је недостатак" и сл., уместо чега се једно-ставно може рећи ие-ма).

притискати, притискам, они притискају, при-тискај, притиска/ући; такође притишћем, они притишћу, при-тишћи, прнтишћући.

прнтка, дат. приткн, ген. мн. притака и притки.

лритока, дат. притоци. при том(е). прихватати и прихваћа-

ти. припштн: пришиј, при-

шијмо, пришијте. Приштнна: традицио-

нални назив за ста-новника је Приште-вац (ж. Приштевка). придев приштевски. Данас се морају сма-трати правилним и облици Приштинац, -инка (или . Пришти-њании, -њанка), приш-тински.

прљавобео (в. Б О Ј Е ) . про- састављено: про-

арапски, произрасл-скн, профашистички итд.; малим словом проамериканац и сл. Уместо промилошеви-ћев. просацамов и сл. треба промилошеви-ћевски, просадамовски и сл.

пробдетн: као бдети (в. то) .

пробнтн: пробиј, про-бнјмо, пробијте.

проблем. С употребом ове речи каткад се претерује, нарочито у политичком и канце-ларијском језику. Кад је могуће. треба јој претпоставити израз питање, односно тб-шкоћа, неприлнка, не-згода и сл. Неоправ-

= ^ = = 184

дано је, ипак, забра-њивати сваку употре-бу речи проблем, или је ограничавати само на значење математи-чког или шаховског проблема.

провладин: в. међувла-дин.

лроводаџика, провода-џики.

проврети: мења се као врети (в. то ).

нрогрнсти: прогризен (не прогрижен).

нродајући, не продава-јући. В. и ЗАПО-ВЕДНИ НАЧИН

нродужетак, мн. проду-жецн.

прождрети (ијек. прож-дријети), прождрем, они прождру; прож-дрећу (ијек. прождри-јећу); прождро, прож-дрла; прождрт. Тако-ће: прождерати, прож-дерем, они прождеру. прождераћу, прожде-рао, -ала, прождеран. Није добро прож-драти, прождраћу. В. и ждерати.

прозретн: прозрем, онн прозру и прозрим. онн прозре; прозри, -ите; прозрео (ијек. и прозрио), прозрела; прозрет.

произлазити је боље него произилазити, али ни овај други

облик није погрешан: исто уметнуто и на-лази се н у глаголима силазитн, обилазити, наилазити, подилази-ти, превазилазити итд. (допуштено је и изи-лазити, поред обични-јег излазити).

пројект и пројекат. пројициратн (слику на

платно и сл.); про-јектовати (правити нацрт, пројекат, али може бити и синоним за пројицирати).

проказан и прокажен. проконтролнсатн, боље

него преконтролисати. Прокупље, прокупачки,

Прокупчаннн, -чанка. нролетос: в. -с пролећнн је боље него

пролетњи, пролетви; ипак, у ијек. најчешћи облик је прољетни (поред прољећни и прољетњи).

проЈштж пролиј, про-лијмо, пролнјте.

пролонгиратн значи (Јтродужити", реће „о-дуговлачити"; погреш-но је у значењу „од-ложити, одгодити".

промоција: основно лат. значење ове речи је унапређење, али се данас употребљава и у смислу рекламе или рекламне кампање(по енглеском), а посебно

за прво јавно прика-знвање нечега (про-моција књите, страике и сл.Ј.

иронети: в. -нети. проснлац (не просиоп),

мн. просиоци, проси-лаца.

проста прошнрена ре-ченица, не просто проширена.

простнрка, дат. про-сгирци, ген. мн. простирки и прости-рака.

протестант може зна-чити и „онај који протестује''.

протестни. протестоватн, протес-

тујем, не протествова-ти, -ству/ем.

против се злоупотреб-љава у језику спорт-ских новинара: „побе-дићемо против Звез-де", „изгубили су про-тив Француза", „утак-мица против Бугар-ске" уместо: победи-ћемо Звезду, изгубили су од Француза, утак-мица с Бугарском.

против- састављено: противкандидат, про-тивправаи, противза-конит итд.

протнвваз ду ш н и. противвредност. профункциоиисати

(почети функциони-

185

сати) добро је сагра-ћена реч, али је не треба употребљавати тамо где је довољно и прорадити.

процент и проценат. процурити, процурио је, пропуриће, не про-пурети итд.

прошити: прошиј, про-шијмо, прошијте.

прси (мн. ж. рода) и прса (мн. ср. рода); ген. прспју, прси и прса; у прсима.

прстни (према прст, док је прсии = груд-ни).

ЈГТруска (боље) и Пру-сија; Прус, Прускиња; пруски.

Прчањ, Прчања, Пр-чању (не Прчња итд.).

Р . 8 . : види постскрип-тум.

псалзм (не псалм); ген. псалма.

псеудо- састављено: псеудокритика, псеу-домислилац, лсеудо-уметнички итд. С цртицом уз имена: псеудо-Рафаел, псеу-до-Диоиисије итд,

нсихо- састављено: пси-ходрама, психотерапи-ја итд.

птичји (боље) и пти-ЧИЈИ.

111Г (изг. пе те те) може бити непро.мен-

љиво или се мењати ПТТ-а, ПТТ-у итд.

пузећке и пузећки. Пул (назив агенције):

не треба писати ПУЛ, јер није скраћеница (енгл. роо! - зајед-ница, удружење).

Пула, Пуљанин, Пу-љанка; пулски.

Пуља: в. Апулија. пуномастан, -сна, -сио. иустахија, именица м.

рода, значи „разбој-ник" или „силеџија"; не сме се бркати с пустињом и пустаром.

пут: путеви и путови; путем и путом (али само путем у значењу „посрсдством"). ТЈут уз основне бројеве пише се састављено: једанпут, двапут, три-пут, стопут (али два пута, три пута, сто пута итд.). Од редних бројева и заменица се одваја: први пут, дру-ги пут, трећи пут итд.; неки пут, који лут, сваки пут (али: ниједанпут као један-пут). Уз пут:в. успут.

путер, путера, данас ретко путар, путра (и бутер, в. то) .

пуцаљка, дат. пуцаљки и пуцаљцн.

пушка, дат. пушци, геи. мн. пушака.

пфениг (стоти део не-мачке марке), не пфе-нивт, фенвт.

РС (скраћеница од регзопа1 сотрц1ег) дво-смислено је у ћири-личком тексту, па је боље писати по изго-вору пи-сн, ви-сија.

•

• . •

•

•• ••

187

р

р: слоготворно р (као у дрво, прст) карак-тернстика је нашег и још неких словенских језика. Не сме се употребљавати уместо „ер" у транскрипци-ји енглеских имена, нпр. „Трнбул" (тре-ба: Тернбул), „Фрст" (треба: Ферст).

Раб, рапсш, Рабљанин, Рабљанка.

Равијојла, равнодневица, боље не-

го равнодневница. рага, дат. раги. раглзн (не раиглаи);

раглан-рукави (цртица необавезна).

рад (старији или пес-нички облик предлога ради, нпр. рад њега) пише се без апостро-фа.

Раде, Радета и Рада: в. -е (ЗАВРШБТАК ИМЕНА).

ради озкачава сврху, намену, циљ радње: „Дошли су ради потписивања уговора", „Све сам то учинио тебе ради". Погрешно

се употребљава у зна-чен>у узрока, уместо због или услед: „Изо-стали су ради боле-сти", „Кажњен је ради пребрзе вожње" и сл. Погрешно је и „ради тога што" ум. због тога пгто или зато пгто.

радиестезија, -ијсш, радиестезнст(а) (без / јер су сложене речи).

радијски: придев који у последње време све чешће замењује сло-женице са атрибут-ним „радио-". Има ту предност што се мо-же удаљити од име-нице (нпр. радијсш и телевизијскн програ-ми).

радијум и радИЈ. радијус. радио (промена): в. -ио. радио- се по П нај-

чешће пише с црти-цом, нпр. радио-ста-шца, радио-емисија, радио-предајник, ра-дио-апарат, радио-те-лескоп; у спојевима као радио програм, радио драма, радио огласи (критеријуми разликовања нису јас-ни) предност се дзје одвојеном писању, али ни ту цртица није погрешна. Спојено је

када се односи на зрачење, нпр. радио-активад, радиоизотоп, радиотералија. в. и следеће две одредни-це.

Радио Београд, Радио Нови Сад и слични називи станица пишу се с великим Р, без цртице. П о падежима се мења само име града: Радио Београ-да, на Радио Новом Саду. Глагол се слаже с првом или другом речи: Радио Љубљанз је јавио или јавша.

радно-телевизија (с ве-ликим Р кад се од-носи на одрећену ор-ганизацију); радио-те-левизијсш.

ради се о (нечему): овај израз, мада за-брањиван као „варва-ризам", редовно се среће и код најбољих писаца. Ко жели мо-же га заменити са реч је о (нечему), по-среди је (нешто) или у питању је (нешто).

радо, радије, најрадије: не рађе, најрађе.

Радојица. радује ме (нешто), то

га је обрадовало, ве-сели иас што си дошао и сл.: нема стварног разлога да

се замењује поврат-ним облидима радујем се (нечему), обрадо-вао се томе, веселимо се што си дошао итд. В. чуди ме.

ражан и ражен (од ражи).

разбитн: разбиј, разбиј-мо, разбијте.

разболевати се (не разбољевати се): ијек. разболијевати се.

развитш развиј, раз-ВИЈМО, развиЈте.

развластити: развлаш-ден и развлаштеи.

разгневнти, не разгње-вити: в . г н е в .

раздвојити: раздвој, раздвојмо, раздвојте. В. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН.

РАЗДОБЉА, векови, епохе према ГЈраво-пису се пишу малим почетним словом: ста-ри век, средњи век, новн век; тринаести век, двадесето сто-леће; ледено доба, неолит, античко доба, ренесанса, итд. 3 ИСТОРИЈСКИ ДО-ГАЂАЈИ.

разж- не него раж-: раженити, ражарити се, ражестити се.

разлике. У спољнопо-литичким текстовима, под утицајем енгле-

ског, употребљава се погрешно уместо не-сутласице, неслагање, разилажење, разлике у мннзљењу („Разлике измећу Египта и Ли-бије могу бити укло-њене" и сл.).

размотрити, разматра-ти, не расмотрити, расматрати.

разнети: в. -иети. разоружање: тачније би

било разоружавање, јер означава процес а не стање.

разочарање, боље него разочарење.

разумети, разумем, они разумеју: разумео,-ела; разумеј, -ејмо, -ејте, ијек. разумјети, разу-мијем, они разуми/у; разумно, разумјела; разумиј -ијмо, -ијте.

разџ- не него ражџ-: ражџакати се, ражџи-литати се.

рајсфершлус (патент--затварач); не рајфер-шлус.

ракета: ракета зем-ља-ваздух, земља-земља итд., с цртом (не цртицом) без раз-мака.

рак-рана. раиг-листа. раиоранилац (не рано-

ранноц), мн. раиора-ниоци, раноранилаца.

рапав, рапавост: боље храпав, храпавост.

раскош, раскоши (ж.) и раскош, раскоша (м.).

расо и расол, ген. ра-сола.

располагање, не распо-ложење, у изразима ставнти, дати на располагање, бити ие-коме иа располагању, иматн на распола-гању.

РАСТАВЉАЊЕ РЕ-ЧИ Н А КРАЈУ РЕ-ДА. При прекидању речи цртицом није по-жељно да у претход ном реду остане само једно слово (нпр. у- потреба), а још ма-ње да се само јед-но слово преноси у следећи ред (нпр. студи- 6). Цртица тре-ба да се наће на граници слога, што значи да пренесени део треба увек почињати сугласником (осигу- рање, ника-ко осиг- урање или оснгур- ање), осим ако је и испред и иза цптице самогласник (петна- естак, ради-оница). Сугласнички скупови могу се ра-стављати на више начина, нпр. дру-штвен, друш- твен.

друшт- вен; при том ипак треба пазити да пренесени део не почиње скупом те-шким за изговор, дакле пам- ћење (не ва- мћење), здрав-ствеии (не здра-вствени), рекор- дери (не реко- рдерв), итд.

У сложеницама, ако им се јасно осећају саставни делови, гра-ница измећу њнх важ-нија је од границе слога, па ће се делити нпр. пред- услов, су-пер- активан ( а не лре- дуслов, супе--рактиван).

У латиници \ј, пј и <0г се не растављају, осим у речима као Тол- ји%, паН- ИуеИ, где означавају по два гла-са. При изворном пи-сању страних имена удвојени сугласници се растављају: Мах-2Ш, Ш1- Натз.

Ако се реч и иначе пише с цртицом, ову треба поновити на почетку следећег ре-да: спомен- -плоча, фравцуско- -пруски итд.

Нови П разликује „правила" приближно једнака онима у П 60, од необавезних „пре-

порука", чнји је циљ „да прелом речи буде језички логичан". Ове друге су фонетски веома сложене н захтевају консултова-ње опширних табела, па их је у пракси врло тешко примени-ти.

растење (од расти), не рашћење.

Растко. растресен, не растре-

шен. расч- не него рашч-:

рашчешљати, рашча-врљати се итд.

расш- не него раш-: рашепурити се, ра-шрафити итд.

РАТОВИ: в. ИСТО-РИЈСКИ ДОГАЂА-ЈИ.

Рахмањинов: Рахмањи-новљев концерт (не „Рахмањинов кон-церт"), Рахмањипов-љеве композиције.

рационализовати (-ли-зирати, -лисатв) значи учинити рационалним; није исто што и ра-пиопирати (-висати) = ограничити (исхрану, снабдевање).

рачји (боље) и рачији. рачуннца. Конзерватив-

нији језикословци до-пуштају ову реч само у значењу књиге, уџ-

беника или школског предмета, док у изра-зима као наћи своју рачупицу, погрешна је та ваша рачуница и сл. траже да се заме-ни са рачун.

Рашка: дат. Рашкој (област); Рашки, рет-ко Рашци (насеље).

рашомон, рашомонија-да (према филму А. Куросаве) означава забуну насталу услед различитнх исказа о истом догађају. Не ваља ову реч упо-требљавати у уопш-теном значењу „збр-ка, метеж".

рашта = (зашто; ради чега), ретко радшта.

рашћеретати се. рвати се, рвач, без х. рђа, рђати, рђав, не

хрђа итд. реалка, дат. реалци,

ген. мн. реалки. реванш, реванш сусрет,

реванш утакмица итд. (цртица није обавезна: в. ЦРТИЦА 3).

ревностан, ревносна, •сно.

револуцнја: великим словом прве речи Француска револуција и Октобарска револу-ција, као називи тач-но одређених догађа-ја, али малим српска

револуција, алжирска револуција и сл., по-што су изрази опис-ног карактера. В. ИС-ТОРИЈСКИ ДОГА-ЂАЈИ.

револуционар и рево-луционер.

Регензбург (не Регенс-бург, према П).

регион: Нишки регион, Јужноморавски регион и сл. (велико слово прве речи, према тач-ки 26 б Правописа).

реекспорт. резиме (м. рода), ре-

зимеа, мн. резимеи. Домаћи израз је саже-так (мн. сажеци).

резус-фактор (или Кћ--фактор, прва два слова само латини-цом), резус-позитиван, резус-нега тиван.

реизбор, реизборност, реизборни и реосигу-рање нису добро ско-ване речи будући да је страни префикс спојен с домаћом ос-новом, али им досад није нађена права за-мена.

ренс-ул-улема (мало р: в. ТИТУДЕ).

Рејлн не него Рајли (КеШу, ирско прези-ме).

Рејчон: погрешно ум. Ремон (фр. Каутопф.

Енгл. Каутопа' изго-вара се Рејмонд.

Рејнолдс, уобичајено код нас за енгл. КеупоШ, мада је изворни изговор Ре-нолдс

рејон, рејонски, не реон, реонски.

реквизит и реквизита. рекла-казала. реконкиста (шп. Ке-

сопцшвШ), не рекои-квиста.

рели, релија, мн. ре-лији; рели возач, рели такмичење итд. (црти-ца необавезна, в. ЦР-ТИЦА 3).

Рембрант ван Рајн (Кетогапо'1 ши №јп), према прилагођеном облику, или фан Рејн према изворном хо-ландском изговору (оба у П); погрешно је „Ријн".

ремек-дело. рен: боље хрен. Ре-

новка не него хре-новка.

рендгев (апарат), ренд-генски; и презиме Рендген (Кбп1§еп), према П, пшпе се на исти начин.

рента је стални приход од капитала, земљи-шта, вредносних папн-ра и сл. (одакле и из-веденица ренгијер).

Не сме се употребити као превод енглеског геШ, које значи најам-нина, закупнина или станарина.

рентакар, према П боље него рент-а-кар.

рентирати се значи ис-платити се, бити уно-сан. Није добро рен-тирати (нешто), бу-квалним превоћењем енглеског 1о геШ, које значи изнајмнти или унајмити, дати или узети у закуп.

ренетиторијум и репе-титориј.

репрезент је погрешно: према глаголу репре-зентовати именица може једино да гласи репрезентант (али је боље узети неки од домаћих израза: пред-ставник, пример, узор, узорак итд.).

ре пр оматериј ал. Ренублнка: великим

словом кад је скра-ћени назив за Југосла-вију или неку другу државу, нпр. органи власти у Републици. Тако и Дан Репу-блике, Трг Републике. Уп. Покрајлна; ИС-ТОРИЈСКА ИМЕНА.

реситал, боље него ре-цнтал.

рескирати: боље риски-

193

рати (уп. рискавтан) или ризиковати.

респективни значи „до-тични", „одговарају-ћи": погрешно га је употребљавати уместо респектабилан, пош-товања вредан (нпр. „Сирија располаже респективном војном силом").

речник, ијек. рјечник (не рнјечпик).

речца (од реч)\ ијек. рјечца и ријечца. Речица (мала река): ијек. рјечнца.

решетка, на решетки (и решеци, мада при-ручници не предвићају тај облик); ген. мн. решетака, боље него решетки. В. -тка.

рж. Чешко слово г код нае се преноси са рж: Јиржи (ЛН), Дворжак фуогак); иза звучних сугласника преноси се на ж (Беджих ВеЈНск, Јинджих -Лпапск) а иза бе-звучних са ш (Пши-брам - РНогат, Тше-блицки - ТгеоНску). Пољско тг изговара се ж (не ржђ: Јежи (Јеггу), Казнмјеж (Ка-г\т\егг), Тжегож(Сгге-^огг), Анджеј (АпЈг-геј). Иза безвучног сугласника изговара

се ш: Кшиштоф (Кггузг1оЈ).

При писању ћирили-цом треба пазити да д и ж остају одвојени у Анджеј, Беджих, Јинд-жих - не Анџеј итд.

рзати, не хрзати. рибић (мишић), рибич

(риболовац). рић: порећење риђи.

иајриђи. Рнјека; Ријечанин, -ан-

ка; ријечки. „Идем у Ријеку", „Долазим из Ријеке" данас обични-је него па Ријеку, са Ријеке.

римокатолик; римока-толикнња (не римока-толкиња).

Ринашита: в. Унита Рио де Жанеиро (на-

гласак је на е). Мења се само последња реч: из Рио де Жанеира, у Рио де Жанеиру итд. Скраћено: Рио, из Рија, у Рију итд. Ста-новници се зову Ка-риоке (порт. сапосах).

Рнсан: Ришњанин, Ришњанка. рисанскзт, Рисански залив.

Ришков, не Рижков. роба је збирна именица

и као таква нема множину. Погрешно је „извоз наших роба" (треба: извоз наше робе или наших про-

194

нзвода), „Законом су обухваћене све робе" (треба: сви производи или све врсте робе).

робноновчани (састав-љено по П).

робустаи, робустни, не робусни.

родоскври, родоскврни-лачки (не родоскр-ван); родоскврњење (инцест).

Родригез или Родригес (Ко^Н^иег): в. -ез.

роћака, дат. рођаки в рођаци; рођакин.

Рожај је старији облик, забележен и у Вуко-вом Рјечнику; данас у самом том месту пре-овлаћује облик Рожа-је (локатив: у Рожаја-ма, али се чује и: у Рожају).

рок: рок музичар, рок састав итд. (необавез-на цртица: в. ЦРТИ-ЦА 3). Рокенрол (према П боље него рок-ен-рол).

Ролан Гарос (Ко1апа*--Саггох), не Гаро.

ролс-ројс (аутомобил), Ролс-Ројс (ЋоИхКоусе) (фабрика).

ронилац (не рониоц), мн. ровноцн, ронила-ца.

ропац (самртни) уоби-чајено, мада ПР до-пушта само хропац.

рото-папир, рото-роман итд.

Ротшилд (ВогкхсШШ), не Рочилд.

рскав, рскавица, рска-ти, не него хрскав, хрскавица, хрскати.

Рт добре наде. Ружди (Салман), не

РутЈЗДН. Руиз (Лиа) и Руис: в. -ез.

руководнлац (не ружо-водноц), мн. руково-дноци, руководилаца.

рупчага, дат. рупчази. Рурке не него Рорк

(енгл. Коигке). РУСКА ИМЕНА. Не-

наглашено о и код нас се пише о, а не а: Бородино, Солов-јов, Корољов, Корч-ној, итд., не Барадино итд. Испред е, в су-гласници се преносе како се пишу, без умекшавања: Лебедев, Смоленск, Нева, Ни-китин, Фадејев, Дер-жавин, Некрасов, Ти-хонов, Илич (а не Љебеђев, Њикићин итд.). Од овога су изузетак имена са слоговима њин, њев и љев (Лењин, Добри-њин, Бакуњин, Каре-њина, Коњев, Турге-њев, Јаковљев, Ва-сиљевски) и понеки

већ одомаћеки облици као Љермонтов, Оње-гин, Дњепар, Стаљин, Мендељејев, Распућив.

Наставци -ој, -аја, -оје по правилу се замењују нашим при-девским наставцима: Трубецки, „Литера-турна газета", Царско Село итд. Правопис ипак допушта и об-лике као Богинскаја, Новаја жизњ, Рабоче-је дело и сл., али само у номинативу, док ће промена бити по нашем, Богинске, Рабочег дела и сл.; тако и Бољшој театар

(в. то)-Руска презимена не-

мачког порекла код нас су уобичајена са изворним изгово-ром, нпр. Ајзенштајн, Бронштајн, Мајер-хољд, па је то усвојио и нови П (не више Ејзенштејн и сл., како је било по П 60).

В. -ич; -ов; -овпа. В. и поједина имена.

ручка, дат. ручки, ген. мн. ручки (ПР даје и ручака).

рушилац (не рушиоц), мн. рушиоци, рушила-ца.

• • г.

\

с и з (изговор). Грчко обично (неудвојено) с измећу вокала и на крају речи код нас се по традицији прено-си са з: криза, му-зеј, музика, фило-зоф, паразит, Езоп, Тезеј, Сизиф, Пелопо-пез итд. Код поје-диних ређих имена јавља се и с, према класичном изговору: Хесиод, Месопотами-ја, Ефес, Дионис, Ди-онисије (боље него Хезиод итд.).

У шпанскнм речима чита се увек с, не з: Хосе (Јохе), Росарио (Ћозопо), Каса Росада (Сапа КохаЗа) итд.; изузетак је Андалу-зија, јер је то наш одомаћени облик. В. -ез; з; пезета.

За итал. речи код нас је усвојен север-ноиталијански изговор з: изоловати (од итал. 1зо1аге), казамат (итал. соаатаХХо); Пиза (Рхва), Бриндизи (ВгтбГах), Карузо (Сагизо), Чеза-

ре (Севаге) итд. В. касииа; Мазипа; осим-ски.

У енгл. именима, незавнсно од ориги-налног изговора, крај-ње Ј после сугласни-ка код нас се преноси са с: Чарлс (СћаНев), Џе(ј)мс (Јатев), Џо-(у)нс (Јопех), Велс (Жа1ез, УУеПх и ~Уе11ез) итд. Кад претходи вокал, транскрибујемо лрема изговору, који је некада з а некад с: Роуз (Козе), Метјуз (МаХХпеш), Ендруз (АпАгелмз: не Ендрус); Рис (Кеезе), Чејс (Сћазе), Луис (1еч>п, ТоиГз), Глинис (С/ули) итд.

С, з и Л7 у порту-галском: в. ПОРТУ-ГАЛСКА ИМЕНА.

-с (суфикс). Ноћас мо-же значити прошле иоћи, ове ноћи која долази или ове ноћи која је у току. Зимус, пролетос, летос, јесе-нас обично се упо-требљавају за протек-ло годишње доба, али могу означавати и оно које предстоји.

са, Основни облик овог предлога је с (пише се без апострофа!). Облик са у старијем

197

језику је употребља-ван само испред су-гласника који отежа-вају изговор с, нпр. са нтицом, са кћерима, са мном, са сиром, са школом, са зецом, са жаљењем.

Данас се знатно про-ширила употреба об-лика са, али се ипак препоручује с где год је то могуће, дакле с пријатељем, с децом, с гостима, с иитере-сом, с омладином итд. (боље него са прија-тсљем итд.). Понеки аутори, због благо-звучности, радије упо-требљавају облик са испред вокала, наро-чито ако овоме следи још једно ,.с" (са испитом, са осам ногу звучи лепше него с испитом, с осам ногу).

са- и су- (префикси): в. под су-.

сабити: сабиј, сабијмо, сабијте.

сабља, ген. мн. сабаља: в. ГЕНИТИВ МНО-ЖИНЕ (именице ж. рода).

сав, свег(а) (не свог), свем(у) (не свом). Средњи род све (не сво): све време, све оно знање, све троје итд.

Савамала, савамалски. Сава цеитар (без цр-

тице према П) ско-вано је по угледу на енглески; према на-шем реду речи боље је Центар „Сава".

саветовати некога (не-што) и саветовати не-коме (нешто). Исто и посаветовати.

савијутак, мн. савијуци. савити: савиј, савијмо,

савијте. сагнути се: сагнуо,

сагнула и сагао, сагла; сагнувши се и сагав-ши се; сагнух се, са-гну се и сагох се, са-же се.

садржај и садржина. Обе речи употребља-вају се како за мате-ријалне тако и за ду-ховне појмове (садр-жај или садржина ку-тије, пакета и сл., са-држај или садржина романа, уговора итд.).

сажетак, мн. сажеци. САЖЕТИ САМО-

ГЛАСНИЦИ. Облици из фамилијарног гово-ра ко (= као), дошо (= дошао), казо (= казао) и сл„ као н дијалекатски доша, стига, река итд., пре-ма Правопису пишу се без апострофа, а са знаком дужине

(циркумфлексом): кб, дошб, казб, допш, ре-ш итд.

САЗВЕЖЂА: в. НЕ-БЕСКА ТЕЛА.

сазрети: као зрети (в. то).

са и без, са или без. Будући да ова два предлога захтевају ра-зличите падеже, не сматрају се правилним спојеви као са и без доплате, са или без пратиоца: треба с до-платом и без ње, с пратиоцем или без њега. Уп. за и про-тив.

с(а) + ИНСТРУМЕН-ТАЛ. У начелу, пред-лог с(а) не употреб-љава се уз инструмен-тал кад овај означава средство, оруђе или предмет радње: „Уме да рукује машином" (не: с машином), „Тр-гујете туђом имови-ном" (не: с туђом), „Родитељи су се поносили мноме" (не са мном), „Ничим вас нећу оптеретити" (не: Ни са чим) итд. Међу најчешћим глаголима који траже инстру-ментал без предлога јесу опремити, снабде-ти (се), иаоружавати, овладати, загосподари-

ти, служити се, по-служити, располагати, бавити се, поиосити се, заменити, нахрани-ти, напојити, иатопи-ти, испуиити, покрнти, пропратити и др.; та-кође глаголи кретања као возити (се), путо-вати, доћн, отнћи и др. кад именица у инструменталу означа-ва превозно средство (Пугујем возом итд.). Инструментал без предлога траже и придеви задовољан и незадовољаи.

Предлог с(а) ипак се може употребити у овом значењу у два случаја: (1) ако ис-пред именице стоји основни број или при-лог за количину, нпр. закуцати с трн ексера, украсити с мало цве-ћа, поткреиити с до-ста примера; (2) ако после предлога дола-зи нека непроменљива реч, као што је број, слово, скраћеница или цитирани израз, нпр. помножити са десет, означитн са X, Дбче-каше их са „Живели ослободиоци!"

Нису ретки случаје-ви кад се исти спој глагола са именицом

може употребити и с предлогом с(а) и без њега, уз мале разлике у значењу. Упореди: „Он се пушком борио против непријатеља" - „Он се с пушком у руци борио протнв непријатеља"; „Пошао си возом а вратио се аутомобилом" - „По-шао си као пуки сиромах а вратио се с аутомобилом"; „Рат је за нас почео бомбар-довањем Београда" (одтовор на питање какођ - „Рат је за нас почео с бомбар-довањем Београда" (одговор на питање када?). Неки пут раз-лике у значењу и нема, нпр. „(Са) сво-јим звучним гласом и достојанственим држа-њем подсетио нас је на Шаљапина". О из-разу писати великим (малим) словом одно-сно писати с вели-ким... својевремено се међу лингвнстима во-дила полемика која је остала без коначног решења, па се мора сматрати да су оба облика подједнако до-бра.

САЈМОВЊ в. УСТА-НОВЕ.

саксофон, не саксафои. Салвадор, боље него

Ел Салвадор (одреће-ни члан е/ не чини део нмена у ужем смислу). Главни град се зове Сан Салвадор.

сам, -а, -о. Да би се разликовало од обли-ка глагола јесам и од прилога само (= једино), означава се акцентима: с&м и само (не самођ. примери: И сам сзм тога свес-таи; Дете се оамо вра-тило.

са мном. само- састављено у

сложеницама: самофи-иансирање, самодово-љаи итд.

самопослуга и самоус-луга подједнако су до-бре речи.

санаторнјум н санато-риј.

санке, санкати се и сањке, сањкати се.

Санкт Петербург (не-кадашње и ново име Лењинграда); не Санкт Петерсбург, што је облик у за-падним језицима. При-дев: санктпетербурш-ки.

санкција је казна, каз-нена мера, али санк-ционисати значи одоб-рити, потврдити, оза-конити.

200

Санремо, не Сан Ремо. санскрит: као блнжи

оригиналу препоручу-је се облик санскрт.

Саита Круз (према уобичајеном облику који препоручује ПР) или Санта Крус (по шп. изговору).

Сантијаго (по П: вер-није шп. изговору би-ло би Сантјаго).

сантиметар: боље цен-тиметар (в. то) .

Саа Францнско, при-хваћено у ПР као устаљен облик, мада би по изворном изго-вору било тачније Сан Франсиско.

Сан Хосе (у Коста-рики, САД, итд.), бо-ље него Сан Хозе. Изворно: ЗапЈохе.

Санчез или Санчес (ЗапсНег). В. -ез.

Сао Пауло (8ао РаиЊ), не Сао Паоло.

саплитати, саплићем и саплетати, саплећем.

Сапфо (боље него Са-фо). Мења се као имена на -а: од Сап-фе, Сапфи, Сапфин.

састојати се од нечега, боље него из нечега.

са стране. Сатерленд је погрепша

транскриција за енгл. ЗшНеНапЛ: треба Са-дерленд.

сатрти и сатрети (ијек. сатријети); сатрвшн и сатревпш (ијек. сатри-јевши); остали облици као код глагола трти (в. то) .

Сафо: в. Сапфо. Сафок (енгл. Зи)Јо1к),

не Сафолк. сашити; сашиј, сашнј-

мо, сашијте. с бока. сваки треба да се

слаже с бројем који му следи: свако пола сата, сваки сат и по, свака три месеца, сваке две недеље. Об-лик „сваких" се упо-требљава тек од броја пет навише: сваких пет сати итд.

свакодневица (или сва-кидашњица), боље не-го свакодпевница.

свако мало (ум. сваки час, често и сл.) ни-

је препоручљиво у књиж. језику.

свастика, дат. свастици; свастикии, боље него свастичин.

све (не сво). В. сав. Свевишњп. свеза или свезица, као

врста речи, данас се зове везник (везници су нпр. и, а, да, или, ако, него, јер и др.). У старијем језику све-за може значити и

веза, слој, а у гра-матичкој терминоло-гији може означавати израз од двеју или више речи.

свезак в. свеска. свеједиако (= стално). саеска; ген. мн. све-

зака; данас ретко све-зак, ген. свеска, мн. свесци, свезака (само у значењу тома или броја часописа).

Света гора. светн (скраћено св.)

пише се малим сло-вом кад се односи на човека (свети Марко, живот светог Саве) а великим кад означава празник, цркву или географско име (на Светог Николу, Свети Петар на Лиму; лето-вање у Светом Сте-фану). За изразе као Света тројица в. БО-ЖАНСТВА.

светиљка, дат. светнљ-ци.

светнтељка, дат. свети-тељки.

светло као именица, пре свега у говорном језику (Упали светло и сл.) није погре-шно, али за прециз-ност изражавања чес-то је погодније свет-лост одн. освегљење, расвета. Ијек. облик

је свјетло, али свијет-ло као прндев (нпр, једво свијетло мјесто). Светло- у називима боја: в . БОЈВ

Свето писмо. светост је папска ти-

тула: Ваша светости, Његова светост. В . ваш; његов.

Свето тројство, Света тројица: в. БОЖАНС-ТВА.

све у свему: израз дефинитивно устаљен у књиж. језику, не-оправдано осућиван као германизам.

СВЕЦИ: в. свети. свечера или свечери

(предвече). свију (ген. мн. од сав)

данас углавном заста-рело или покрајински, поред обичнијег свих.

свитац, мн. свици, сви-таца; свитак, мн. сви-ци, свитака.

сво не него све; в. сав. свој, својег(а), своје-

м(у) значи исто и једнзко је правилно као и свог(а), свом(е). Свој се односи на су-бјекат реченице: „Ми-лан паркира близу своје куће" („близу његове куће" односи-ло би се на кућу неког другог човека). Ово правило се само

делимично примењује у 1. и 2. лицу мно-жине, где се и наш, ваш могу односити на субјекат: „Сви ми зна-мо снагу и величину наше земље", „Ради ваше безбедности се-дите што даље од прозора". И у трећем лицу неки пут се мора употребити ње-гов, њен, одн. њихов примењено на субје-кат да би се избегла двосмисленост: „Књи-жевници су са зани-мањем саслушали суд угледног госта о њи-ховом стваралаштву" (свом би се могло схватити као да је гост говорио о. соп-ственим делима). С друге стране, у одре-ћеним конструкцијама допуштено је свој и кад се не односи на субјекат: „ставити сваку ствар на своје место", „назвати сва-ког својим именом", „дати сваком своје", „радити нешто у своје време".

сврака, дат. свраки. сврачјн (боље) и свра-

чији. с временом (боље) и

временом (в. то). снрха, дат. сврси.

свршетак, мн. свршеци. се, Ова заменица се

употребљава за гра-ћење повратних гла-гола, у свим лицима (перем се, переш се итд.), а такоће и за безличну конструкци-ју, која се јавља само у 3. лицу једнине, нпр. радило се, прича се, то се зна. Иста заменица не може обављати обе функ-ције истовремено, па нису добре реченице у којима се повратни глаголи употребљава-ју као безлични, нпр. „Овом се алатком без тешкоћа служи"; „На перону се не сме за-државати", „Када се бори за живот, сви обзири отпадају". Ту се мора употребити други склоп реченице, нпр. „Овом се алат-ком без тешкоћа ру-кује", „Није дозвоље-но задржавати се на перону", „Када се чо-век бори за живот, сви обзири отпадају".

С безличним глаго-лом не сме се упо-требити именица у акузативу: „Ову се књиту лако чита", „Могло се навести и друге случајеве", него

„Ова се књита лако чита", „Могли су се навести и други слу-чајеви".

Се је енклитика (уп. је; су) и стога не сме доћи на почетак акце-натске целине: уместо „Овај пројекат, а нај-вероватннје и сви ос-тали, се одлажу за боља времена" треба: „...одлажу се за бо-ља времена".

В. собом; в. и се је. север: в. СТРАНЕ

СВЕТА. Северни пол; Северна Америка, Северна Ко-реја, Северна Ирска (али мало с кад је посреди само део др-жаве или континента: северна Италнја, се-верна Афрнка, се-верни Банат); Север-но море.

северно- увек састав-љено: северноамерич-ки, северноафрички, севериокорејски итд.; Севериоатлантски пакт.

Ссверњача (= Поларна звезда). В. НЕБЕСКА ТЕЛА.

североисток, -очни, се-верозанад, -дни; севе-ро-североисток, севе-ро-северозапад.

седдмсто, седам стотн-

на, седамстоти; седам хиљада, седамхиљади-ти.

седељка, дат. седељци, ген. мн. седељки.

седећке и седећки. се је у говору се слива

у се: Он се вратио. Неки граматичари до-пуштају и пуни облик (Он се је вратио), други сматрају да ]е то неправилно.

Сејмур погрешно: енгл. Зеутоиг изговара се Симор.

секс бомба, секс-шоп (цртица необавезна): не сексн-шоп.

сексепил, сексепилан. не сексипил, сексипи-лан.

секунд и секунда; ген. мн. секунада или чеш-ће секунди.

сем: в. осим-семеика, дат. семенци,

ген. мн. семенкн. семијон (вино): в. ј . Сен-Снмон (фр. ЗаМ-

-ЗГтоп). Сента, сенћзнскн, Сен-

ћанин, -анка. Сен Тропе (ЗаШ Тго-рег): 2 се не изгова-

сеоба по правилу оз-начава масовно сеље-н>е, миграцију (сеоба народа, сеоба птица) али није погрешно ни у смислу селидба.

сеоце и селце. сер (енгл. т) остаје

непромењено испред имена: сер Цон, сер Цона, са сер Џоном. Употребљава се уз лично име (сер Вин-стон) или уз име и презиме (сер Вннстоп Черчил), никада уз само презиме. Не сме се остављати непреве-дено када није зва-нична титула („Да, сер" и сл., погрешно у преводима филмова уместо „Да, господи-не").

сервис (ПР допушта и сервиз у значењу „гарнитура истоврсних предмета").

серфинг, серфер, сер-фовати: в. сурфинт.

сецирати (леш и сл.), не секцирати.

Си-Бн-Ес, Си-Би-Еса или (само латиницом) СВЗ, СВ8-а.

СИВ, СИВ-а, СИВ-у. сивомаслинаст: в. БО-

ЈЕ. Сигории (З&оитеу), не

Сигурни. сигурностан, -сиа, -сно. сида, сиде (боље него

ејдс); нема разлога за писање великим сло-вима.

Сиднеј, код нас уоби-чајена транскрипција

за име града, мада се у енгл. изговара Сид-ни. Када је лично име или презиме, треба свакако транскрибова-ти Сидни.

Си-Ен-Ен, Си-Ен-Ена или (само латиницом) СМ1Ч, СЧЧ-а.

Сизифов посао (велико С), реће сизифовски или сизифскн посао (мало с).

Сијетл (ЗеаШе), не Сиетл, Ситл.

Сик, Сики (велико по-четно слово, јер имају особине етничке за-једнице). Као придев у штампи је употреб-љавано сикски и си-ковски; правилно би било једино сички.

СИЛАЗНИ АКЦЕН-IИ: в. нзузетан; Југо-славнја; телевизија; -тор.

Силвио, са Силвиом, Силвиов (разликовати од: Силвије-, Силвијем, Силвијев). В. -ио.

снлицијум и силициј; силицијум-дноксид итд. Под утицајем ен-глеског (где је зШсоп - силицијум, зШсопе - силикон) често се брка елемент силици-јум са силиконима (органска једињења). Силицијумски чип (у рачунарима), не сили-

205

коиски; Силипијумска долина (центар елек-тронске шшустрије у Калифорнији), не Си-ликонска.

Симова (51топе, фр. ж. име), боље него Симон: у промени Си-моне, Симони, Симо-нин. В. -е (ФРАНЦУ-СКО).

снмпозијум в симпозиј. симултанка, дат. симул-

танџв, боље него си мултавки.

синагога, дат. свиагоги. синоћни (уп. ноћвв);

ПР допушта и св-иоћњи.

сннтагма је група од две или више речи у мећусобној граматич-кој вези; погрешно се употребљава уместо „изрека", „гесло", „уз-речица" и сл.

синтакснчки (од син-такса): боље је син-тактвчки (као пракса - практнчан, врофв-лакса - профвлактвч-кв, елипса — елипти-чав и сл.). Употреб-љава се и облик с домаћим наставком сввтакснв.

Снњска алка; свњскв алкар.

Сиријус Сисак, сисачки, Сишча-

нин, -анка.

сисати: сисам, они св-сају и свшем, они свпту; снса/, свсајте и свши, свшвте; свсају-ћи и свшућв.

сифилитичар, -ичан, -ички (не сифилисти-чар).

Снцилијанка, дат. Си-цилнјанки; (у шаху) снцилвјанка, дат. си-цнлијањхи и сицилн-јавци.

с јесенн. сјутра је облик из јуж-

ннх наречја, допуштен поред обичнијег сут-ра.

скајхок (Зкућомк, тип авиона): не скајхоук.

скалпел, не скалвер. Скалфаро (итал. 8са1-/ато) наглашено је на првом слогу.

скаска, дат. скасцв, ген. мн. скаски.

скафандар, скафавдра, боље него скафавдер, скафандера.

Скендербег, обичније него Скендер-бег.

•ски, -цки, -чкв (у именима). Од прези-мена као Стравински, Пилсудски, Ђалски, Мушицки, Рачки итд. не може се правити присвојни придев: не Стравинскијева музи-ка, него само музика Стравинског.

Несловенска прези-мена као екгл. Ме-клоски (МсСЊхкеу), итал. Франчески^гдл-сехсШ) мењају се као имена на -ш Мекло-скија, Меклоски/у, итд., не Меклоског, Меклоском.

У пољским презиме-нима испред -ски, -ска долази њ (не н); Бже-зињски (ВпехтзШ), Полањски (РоГатН), Гроћењска (СгоагГеп-$ка) итд. В. -шки; в. и следећу

одредницу. -ски и -ни. И -ски,

(-чки, -шки) и -пи (-ан) употребљавају се као суфикси општег значења за извоћење придева од именица. Нема општег правила о томе кад ће се употребити један а кад други. Често се у фпској варијанти упо-требљава облик на -ски а у хрватској на -Ш, нпр. аугобуски -аутобусвв, оперски -оперни, порески - по-резни итд. У другим случајевима се и у Србији употребљавају оба суфикса, без раз-лике у значењу, нпр. падешки и падежни, обалски и обални, или

с извесном разликом (нпр.: логички - који се тиче логике, логи-чаи - који је у складу с логиком, правилан у

расуђивању). В. језич-ш.

скн-лифт. склопка, дат. склопци. сконцеитрнсати. О пра-

вилности овог облика мишљења стручњзка се разилазе, али се обично сматра да је боље само концевтрв-сатв, одн. усредсредв-ти, сабрати итд.

Скопље, Битољ, Ђев-ђелија, Копар - одо-маћени су српски облици имена ових градова и треба их употребл>авати увек у српском контексту. Изворне облике Ско-пје, Битола, Гевгели-ја, Копер треба писа-ти само тамо где се сва страна имена на-воде у изворном об-лику (у редовима во-жње, именицима, на географским картама и сл.).

скоро и готово подјед-нако су правилни об-лици: скоро цео сат, скоро сасвим нов доб-ро је као и готово цео сат, готово сасвим нов.

скоројевићки, не ско-ројевићски.

Скотланд "]арц(5со11ап<1 УагЛ).

скрнја (састављено по П), али: с краја на крај.

СКРАЋЕНИЦЕ начи-њене од почетних слова шппу се велико: ОУН, ЕЗ , САД, СПС, ХДЗ, ЈАТ, АВНОЈ, УНИЦЕФ. Падежни наставци, уколико је скраћеница променљи-ва, гоппу се малим словима и одвајају цртицом: из СПС-а, у ЖТП-у итд. Скраће-ннце које се изговара-ју као посебне речи могу се писати и само почетним великим словом: Уницеф, Уии-цефа, Јат, Јата итд. Само на овај други начин шшту се скра-ћенице које садрже више од једног слова поједине речи, нпр. Танјут (7елеграфска агенција всте Југосла-вије), Бемус (београд-ске мушчке свечано-сти) итд. в. и следеће две одреднице, ТА Ч-КА У СКРАЋБНИ-ЦАМА као и поједи-не скраћенице.

СКРАЋЕНИЦЕ МЕ-РА (метричких једи-

ница). Правопис пред-вића да се скраћенице т, ст, &т, тт, кт, §, к%, Ак%, т%, 1 (литар), М (хектолитар), I (то-на) и друге њима сличне гашгу без тач-ке, обично латиницом, али и ћирилицом (осим за скраћенице V - волт и IV - ват, где је латиница неоп-ходна ради разлико-вања).

СКРАЋЕНИЦЕ НА -а. Нема опнгтег ре-шења за падешку промену скраћеница као што су ЦИА, ЕТА, ИРА, ФИФА, НАСА, АНСА итд. Где је то могућно, треба их писати само с почетним великим словом, нпр. припад-ник Ете, договор с Фифом, или употре-бити испред њих неку заједничку именицу, нпр. за оргапизацију ЕТА, с тајним удру-жењем ИРА. У про-тивном, скраћеница мора остати непро-менљива, нпр. агеит ЦИА, рапи за ЦИА. Није пожељно писати агент ЦИЕ, за ЕТУ, НАСИН и сл., јер падежни наставак није део скраћенице и не

може се писати ве-ликим словом.

скрнпта има само мно-жину ср. рода: читам скрипта (не скрипту), учим из скрипата, на-лазим у скриптима (уобичајено али по-грешно скриптама).

скроз-наскроз. СКУПОВИ: в. УСТА-

НОВЕ. сладолепнја. сл адострастан,- спа, -сно. сламка, дат. сламци. сластаи, -сна, -сно. слатн, шаљем (не шн-

љем). слсва, не с лева. следећи: ијек. слиједећи

и сљедећи. с лећа. словенски је од Сло-

вен, а словеначки од Словенац или Слове-нија. У Хрватској се за први појам ка-же Славен, славенски, док словенски значи словеначки.

СЛОВЕНСКИ ГЕНИ-ТИВ: в. ГЕНИТИВ, СЛОВЕНСКИ.

СЛОЖЕНИ ПРИДЕ-ВИ. Сп°ј двају при-дева пише се с црти-цом ако сваки од њих задржава првобитну вредност и ако сложе-ница означава равно-праван однос или везу

мећу њима: руско-ен-глески (речник), иран-ско-ирачки (рат), ин-дустрнјско-сто чарски (крај), културио-умет-ничко (друштво) итд. Ако изражавају једин-ствен појам - првен-ствено у оним сло-женицама које се мо-гу извести од име-нице с придевом -пишу се састављено без цртице: књижев-нотеоријски (од књи-жевна теорија), запад-ноиемачки (од запад-иа Немачка), социјал-демократски (од соци-јалиа демократнја), народиоослободнлачки итд. У неким случаје-вима тешко је одреди-ти колико су два пој-ма мећусобно повеза-на, па би се могло бранити нпр. и писа-ње друштвено-полити-чки (друштвени и по-литички) и друштве-пополитички (према друштвеиа политика, политика у друштву).

В.: БОЈЕ; СЛОЖЕ-НИЦЕ С БРОЈЕМ; српскохрватски; вој-но-.

СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ. к а д а при-

деви годишњи, месеч-ни, дневни, иедељни

итд. или именице го-дишњнца, годтпњак граде сложеницу с бројем на првом мес-ту, број се може пи-сати цифром и после њега ставити цртица (не тачка)!: 17-годиш-њи, 25-годишњица, 40--годишњак, 18-месеч-ии, 20-сатни итд. Не треба писати 25-то-годишњица, 18-томесе-чни и сп.

За писање словима, у П (тачка 60 ц) при-хваћен је давнашњи предлог стручњака да се пише састављено, нпр. двадесетпетого-дишњи, четрдесеттро-годишњак, тридесет-шесточасовви итд. Ра-није писање (по П 60) двадесет петогодиш-њи и сл. уносило је размак на неодговара-јућем месту, а могло је довести и до не-споразума (нпр. „Ви-део сам четрдесет пе-тогодишњака", „Слави се двадесет петого-дишњица").

сломкти се мења као ломити: сломим, сло-миш... они сломе, сломљен; погрешно је сломијем, сломијеш, они сломнју, сломијен.

слуга, слуги и слузи;

ген. мн. слуту. В. ИМЕНИЦЕ МУШ-КОГРОДА НА -а.

служавна, дат. служав-ки, ген. мн. служавки.

случај. Језикословци нерадо гледају на упо-требу ове именице с глаголом бити, као у примерима „Је ли и с тобом био тај слу-чај?", „Код нас то ни-је случај", „Могу се сукобити две струје, као што је то случај у Ирској". Сматра се да је боље: Ј е ли и с тобом било тако?", „Код нас то није та-ко", „...као што (то) бива у Ирској" и сл.

слушалац (не слушаоц), мн. слушаоци, слуша-лаца.

Сманл-ага Чевтић; Смрт Смаил-аге Чен-гића (наслов). в. ага.

смеса и смеша (ијек. смјеса, смјеша).

смијуљнти се је ијек. облик: екавски је сме-јуљити се.

смрека, дат. смреки. снабдевеност (стање)

треба разликовати од снабдевања (процеса): не „у протеклом пе-риоду снабдевеност је била редовна" него „...снабдевање је било редовно".

снабдетн (ијек. снаб-дјети): старији речни-ци давалн су садашње време сиабдим, снаб-диш, онн сиабде. У стварности се готово увек употребљавају облици сиабдем, снаб-деиг, они снабдеју (ијек. снабдијем, сиаб-дијеш, снабдију).

снајнер је назив за стрелца; његово оруж-је је сиајперска пуш-ка. Погрешно је снај-пером називати оруж-је; сувишан је облик снајпериста.

снаха, снаси (реће снахи), сиахии. Обли-ци спаја, снајка, сна-ша допуштени су у фамилијарном говору, као речи одмила.

снек-бар. с неруке (= незгодно,

неповољно); пише се одвојено према П.

снсти; в. -нети-снискодљив значи у пр-

вом реду „који гледа с висине, који удо-стојава (некога сво-јом пажњом), покро-витељски". У новије време стекло је и значење „услужан, смеран, понизан".

с ногу. со: придев сони, ретко

солни.

собом (заменица) може имати значење са со-бом, као у изразима носити собом, водити собом и сл.

с обзнром на (не-што), не обзиром на (нешто). Нормативни приручници обично забрањују спој с об-зиром да („С обзиром да нису сви дошли. мораћемо..." итд.), за-хтевајући да се каже с обзиром на то што. Уместо једног и дру-гог може се упо-требити будући да. Уп. без обзира.

сода-вода. содијум погрешно

(обично у преводима са енгл. и фр.) уместо: иатриј(ум).

Сокобања, сокобањски; Соко-град.

Соколац (код Сара-јева), Сокоца, у Со-коцу.

Сократ: сократски и сокра товски.

солдатеска: као гроте-ска (в. то)-

соло: соло певање, со-ло инструмент и сл. (цртица није потреб-на: в . ЦРТИЦА 4).

Соловјов (руско прези-ме, не Соловјев.

Солунац или Солуња-нин (граћанин Солу-

на), солунац (борац са Солунског фронта).

Со.тунски фронт: вели-ко С (в. фронт).

Сомалац (становник Сомалије), Сомалка, сомалски; не Сомали-јац, -ијка, сомалијски.

Сони (Зопу, фабрика), сони (марка).

Сорос, Џорџ (Сеог%е 5огоз, по америчком изговору), боље него Сорош, Шорош.

СОС или С.О.С Соуса не него Соза

(порт. 5*0М5Д). Софија: Софијац, Со-

фијка, софијсш. социо- састављено: со-

циокултурни и сл. снаваћнца (спаваћа ко-

шуља), славачица (же-на која спава).

спасти. Облик спасти, спасем, он спасе, они спасу, спасао, спасла, спасен традшшоналан је у Србији и треба му свакако дати пред-ност над обликом спасити, спасим, он спаси, они спасе, спасио, спасила, спа-шен. Уколико би се прихватио облик спа-сити, морала би се признати и глагол-ска именица спашење (уместо спасење) и несвршени глагол спа-

шавати (ум. спасава-тв), мада за њих нема потврде у речницима.

спектрограф, спектро-графија, спектроскоп итд.: не спектограф итд.

спекулацнја, итд.: в. шпекулација.

сплетка, дат. сплетш, ген. мн. сплетака.

спојка, дат. спојки и спојци, ген. мн. спој-ш.

спољии и спољњи. спољнополитички;

спољнотрговинсш. споменик иде с да-

тивом: споменик Не-знаном јунаку, споме-ввк Доситеју Обра-довићу боље је него споменик Незнаног ју-нака, споменик Доси-теја Обрадовпћа. На-против, биста иде с генитивом (биста До-ситеја Обрадовића), као и домаћи синоним попрсје.

СТОМЕНИЦЊ в. УЛИЦЕ.

спомен-плоча, спомен-•музеј, спомеп-дап итд.

с помоћу и помоћу (в. то).

споразумети се: као разуметв (в. то).

СПОРТСКА ДРУШТ-ВА (ИМЕНА): в. КЛУБОВИ.

212

СПОРТСКА ТАКМИ-ЧЕЊА, турнири, ма-нифестације итд., као и лиге и друга удру-жења клубова пишу се великим почетним словом прве речи: Првенство света у ко-шарци, Петнаесте Љу-бичевске коњнчке иг-ре, Мундијал, Олим-пијске игре, Турнир кандидата, Куп шам-пиоиа, Прва лига, Друга српска лига, Чстврта квалификаци-она група Европског фудбалског првенства итд.

спочетка (према П са-стављено) у значењу „испрва", али: кренуо је с почетка; с почст-ка на крај.

спровести, слроводити имају и значење из-вршити, остварити, нпр, спровести мере, одлуку, измене. ре-форму и сл., а посеб-но у изразу спровести (спроводити) у дело. У истом значењу упо-требљава се, претеж-но у хрватској вари-јанти, и провести (проводити).

с пролећа. СПЦ је само скраћено

писање од Српска православна црква. У

падежу остаје неизме-њено: погрешно је „из СПЦ-а", „у СПЦ--у" и сл.

с раскида (нвје с рас-кида = вољан је), одвојено по П, мада се допушта и срас-кида.

средишњи и средишни. Средња Европа, Сред-

ња Америка (али ма-ло с кад није реч о посебној географско--историјској целини: средња АзиЈа, средња Далмација итд.); Сред-њи исгок.

средњо-: средњовеков-ни, средњошколски, средњотешички, сред-њопругаш итд.; сред-њоисточни, средњобо-сански, средњоамерич-ки итд. Средње- само кад означава степен или количину (тј. та-мо где се може јавити и „ниско-" или „висо-ко-"): средњепродук-тнван, средњерадио-активан, средњераз-вијен (или средње развијен) итд.

Средоземно море; Сре-доземље.

Срем. У ијекавским текстовима писаће се Сријем, Сријемац, сријемсш, али: Сре-мица (због кратког

вокала после ср), Сремски Карловци, Сремска Митровица (јер се у именима на-сеља задржава локал-ни изговор: уп. Оси-јек, Ријека и у екав-ским текстовима).

Сремски фронт (вели-ко С: в. фровт).

срећка, дат. срећки, ген. мн. срећака.

Српска академија на-ука и уметпости: в. УСТАНОВЕ.

Српска православна црква: в. ЦРКВЕ.

српскохрватски (састав-л>ено као назив је-зика, али: српско-хр-ватски одпоси, српско--хрвзтскв сукоб и сл.). Данас у Србији углавном замењено термином српски је-зик. Према Закону о службеној употреби језика и писама (1991) „у Републици Србији у службеној је упо-треби српскохрватски језик, који се, када представља српски је-зички израз, екавски или ијекавски, назива и српским језиком".

српство (припадност, особина); Српство (српски народ).

став према нечему, не о нечему. Не треба ову именицу употреб-

љавати уместо имени-це мишљење; у лош, конференцијашки је-зик спадају конструк-ције „заузет је став..." (уместо: сматра се да, решено је да итд.), „став ]е главног одбора да се не одуговлачи" (уместо: главни одбор сматра да не треоа одуго-влачити) и сл.

стадијум и стадиј. Стајнбек, Џон (ЈоНп

ЗХетоеск), боље него Штајнбек.

стакалце и стакаоце. стакленка, дат. стак-леици.

стамбени, не стаибеви. стаии-панн. стар. Изрази као дете

старо шест месеци нису погрешни, буду-ћи да се нормално каже доба старости, годипе старости, ста-рост од шест месеци и сл. Не ваља, ме-ђутим, питати „Коли-ко си стар?" (уместо „Колико ти је годи-на", „Колико имаш година?") нити одго-варати „Стар сам 30 година" (ум. „Имам 30 година", „Тридесет ми је година").

старалац (не стараоц), мн. стараоци, старала-ца.

214

Стара Пазова. Стара плаиина. стари век. Стари град (град-

ска четврт, општина); Стари Град (на Хва-ру), из Старог Града, Старограђанин, -анка; Стариград (испод Ве-лебита), из Стари-града, Стариграђанин, -анка.

Стари завет. Стари свет (насупрот

Новом свету, в т о ) . Стари Словени (велико

С у обе речи, према П 60).

старити и старети (ијек. старјети).

старц- састављено у сложеницама: староеи-глески, старокатолик итд.

староседелац (не ста-роседеоц); мн. старо-седеоци, староседела-ца,

стваралац (не ства-раоп), мн. ствараоци, стваралаца.

стега, дат. стези. Стејт департмент (Зш-

1е ОераПтеМ). стерео- с цртицом (сге-

рео-сиимак, стерео--уређај итд.) или од-војено.

стероид (обично у мно-жини, стероиди, по-себно кад је реч о до-

пинговању спортиста). Не стереоид.

с тим(е). стискати: мења се као

притискати ( в уд). стјуардеса: м. облик је

стјуард (не стјуарт). -сткиња: ц. -К-ЈЊЗ--стни: глас т се чува у

прндевима од страних основа, нпр. робустни, протестии, азбестии, коитрастни, док у до-маћим придевима ис-пада испред н: мастан, масни (масна, мас-но), болестан, болесни итд.

стоик, стоички, стоици-зам (све без ј).

стојећке и стојећки. Стокколм (31оскНо1т),

боље него Штокхолм (по нем. изговору).

столац, сголца и стоца; Столац (у Херцегови-ни), из Стоца, у Стоцу.

стони, обичније него столни.

стонога, дат. стонози. стонедесетогодишњи и

сл- в. СЛОЖЕНИЦЕ С БРОЈЕМ-

стопут и сто пута. стотинак, ретко сто-

тињак (приближно сто); стотинка (стоти део), дат. -ци и -ки, ген. мн. -ки.

стотинарка, дат. -арци

и -аркв, ген. мн. -ар-КЋ.

страна: облици с ону страиу, с ову страну (поред обичнијег с оие страве, с ове страле) ниеу погреш-ни: налазе се код Вука, Дашгчића и других добрих писаца прошлог и нашег века.

СТРАНЕ СВЕТА. Именице север, југ, исток, запад пишу се великим почетним словом ако су узете „у значењу народа који онде жнве" (П 60), нпр. „Исток и Запад су постигли споразум", „Рат Севе-ра и Југа у Америци трајао је четири го-дине", „односи Север--Југ". БЛИСКЋ ЋСТОК, Средњи ЋСТОК, ДалекЋ ЋСТОК, Дивљи запад имају велико слово само у првој речи. В. и одреднице се-верии, североисток, јужни итд.

странка: дат. странки и странцЋ кад се односи на човека (посети-оца у усталови); само странци у смислу по-литичке партије. Ген. мн. странака, не странкЋ.

странпутнца. страстан, страсна, стра-

сно. стратегијски и стра-

тепжЋ значе исто. Стрејсенд не него

Страјсенд; Барбра, не Барбара (Вагога ЗСгеГ-хапф.

стрепети (не стрепи-ти), стрепим, стрепе-ћу, стрепео, -ела. Ијек.: стрецјетн, стре-пјећу, стрепио, стре-пјела.

стрес (енгл. вггевв) зна-чи напетост, опте-рећење, напор; погре-шно се понекад, под утицајем наших речи, употребљава у зна-чењу „потрес" или „удар".

стреха, дат. стресп; не стреја.

ктр«оа:стрЋна Зора али стрина-Зоре, стрпна--Зорип итд. (или све без цртице): в. ЦРТИ-ЦА УЗ ИМЕНА.

стрнптиз; стриптизета и стриптЋзерка.

етрићи и острићи по-воде се за глаголи-ма сличног значења струтатЋ, острутати, па се често чују об-лици (о)стригати, они ОСТрИЖу, СТрЋЖућЋ, императив (о)стрижв, (ојстрЋжите: уместо

тога граматике до-пуштају само (о)стри-ћи, они остригу, стри-гућн, (о)стризи, (о)с-тризите. Радни придев је (о)стригао, (о)стри-гла, трпни (о)стри-жен, (о)стрнжена.

строжи, најстрожи, не строжнји, најстрожији; не иајстрожије забра-њеио него најстроже забрањено.

стронцијум и стронциј. струкирам и телиран (о

кошуљама), лоше ко-ванице из трговачког речника, недопустиве у књиж. језику.

структунратн погреш-но ум. структурнрати (или структурисати).

В. преструктуирати. структура се може

често заменити на-шим речима састзв, склоп, устројство или грађа. Не ваља упо-требљавати ову реч у значењу саставног де-ла или јединице, нпр. „У договору су учест-вовале све друштвене структуре", где се ми-сли на елементе дру-штва, друштвене сна-ге, на појединце и организације итд.

студеитски; Студентски парк; Студентски трг.

студија (научни рад

и сл.), инструментал студијом, мн. студије (такође у значењу „студирање"). Студиј (проучавање), инстру-ментал студијем, у мн. се не употребљава. Студио (уметничка радна просторија), ин-струментал студиом, мн. студији (м.) или студија (ср.).

су је енклитика, као и Је (в. то). ш т о значи да се не сме упо-требљавати без насла-њања на претходну наглашену реч. По-грешно је нпр.: „На-ведени подаци, рекао је у дискусији Марић, су најбољи доказ..." -треба: вајбољн су доказ... - „Сви лекови који се налазе на овом и на претходним списковима су повуче-ни из продаје" - тре-ба: повучени су из продаје; „Међу зем-љама које су успеле да измакну овој кризи су Аустрија и Данска" - треба: јесу Аустрија И Данска.

су- и са- су равноправ-ни префикси (саборац = суборац, саиграч = суиграч, савремен = сувремен, саосећати = суосећати итд.); са- је

обичније у Србији а су- у Хрватској, али неке речи имају само са- у обе варијанте (сажаљевати) а неке само су- (суграђанин).

суб- испред безвучног сугласника постаје суп-: сунтропски, суп-стапдардни, супкутаии, супкултура. Чува се у речи субполаран (који се граничи с полар-ном облашћу).

субјект и субјекат. Субхнја: в. Мидхат. судац, суца, вокатив су-

че, мн. суци, судаца. Суец, суецки; Суецки

капал. суздржати се, суздржа-

вати се добро је као и уздржати се, уздр-жавати се.

сукња, ген. мн. сукања. сумњатн. Овај глагол

може бити узрок дво-смислености, у рече-ницама као „Није би-ло разлога да се сум-ња у кривицу ноћног чувара", „Многи науч-ници сумњају да се у пећини крију значајна археолошка блага" и сл. Већ према томе да ли је стварни сми-сао позитиван или негативан, реченице треба друкчије фор-мулисати: „Није било разлога да се сумњи-

чи ноћни чувар", од-носно „Кривица ноћ-ног чувара била је ван сумње" и сл.

сумпороводоник, боље него сумпор-водоник (уп. хлороводоник); сумпор-диоксид. В. ХЕМИЈСКА ЈЕДИ-ЊЕЊА.

суице: с великим С пише се као назив одређеног небеског тела: „Земља се окре-ће око Сунца", али нека далека сунца (= звезде) и седим на сувду (на Сунчевој светлости). У неодре-ђеним случајевима, као „На планини сија сунце", „Не подноснм сунце — чим изађе, ја бежим у хлад" и у фигуративној употре-би („сунце моје") бо-ље је мало почетно слово, према П. Уп. месец.

суиер- састављено: су-персила, супермоде-раи, суперревизија, су-перреалистички итд.; с цртицом уз имена (супер-Немац); одвоје-но као непроменљиви придев (спремила нам је супер вечеру; супер и обичан бензин); такође и именички (поптто је литар супе-ра?)

218

супкултура (не субк-). супротставити. супстандардви (не

субс-). супстанц(иј)а: в. -нца-суптропскн (не субт-). сурутка, дат. суруткн. сурфинг, сурфер, сур-

фовати (према енгле-ском писаном облику) обичније је него сер-финг итд. (према из-говору). Тако и у фи-гуративној употреби, сурфовати по Интер-нету ( = претражива-ти сајтове).

сусетка, дат. сусетки, ген. мн. сусетки.

сухомесиат (сувомес-нат): тачније би било сухомесни (сувомес-ни).

сфера, сферни, не све-ра и сл.

сфинга, дат. сфинги, боље него сфинкс. Велико С кад оз-начава споменик у Египту.

СФОР, СФОР-а или Сфор, Сфора. Изгова-ра се као што се пише, не „есфор" као у енгл.

сх. је скраћеница за српскохрватскн. Пог-решно је писати с/х, С-Хи слично.

схватати и схваћати. схема, схизофренија: в.

шема, шизофренија. схоластика и сколас-

тнка, схоластички и сколастички, схолас-тичар (-ик) и сколас-тичар (-ик).

спенарио и сценарнј; мн. сцеиарији (м.) и сценарија (ср.).

8с1. (скраћеница) не него зс: види под др.

т

-т и -та. Именице м. роца грчког порекла као архитект, дипло-мат, демократ, пат-риот итд. могу имати и облике архитекта, дипломата итд. Ови дужи облици данас су обичнији, поготову за именнце с двослож-ном основом: атлета, поета, естета и сл. Множина је у дана-шњем језику готово увек на -и: архитекти, итд. В. -ист/а).

Тагор (Раоиндранат), не Тагоре: е се јавља само у енгл. транс-крипцији и не изго-вара се. Уп. Лахор.

таин (војничка храна; војнички хлеб).

тај: в. овај-тајга, у тајги. Тајланд, / Тајланду (не

„на Тајланду", јер ни-је острво).

тајмаут или тајм-аут. •гак. У множини име-

ница на - так и -дак (с непостојаним а) глас г се губи испред ц: треиуци, почеци, зада-

ци, издаци, губици, отпаци, преграци итд.; не треиутци, отпадци итд. Види и: ЦИФРЕ.

такозваии: скраћеница тзв.

такорећн (састављено по П) .

таксн, таксија, мн. так-сији; такси шофер, такси стапица итд. (цртица није обавезна, в. ЦРТИЦА 3)-

талац, не таоц; мн. таоци, талаца.

талент и таленат. талибани (покрет у

Авганистану). Талијаи, Талијанка, та-

лијаиски употребљава-но је и у Србији до II светског рата. Данас се ти облици осећају као застарели или хрватски, па се заме-н>ују са Италијан, -ан-ка, италијански.

Талмуд. тамнетн: као потамне-

ти (в. то) тамно-: В. БОЈЕ. тамо-амо. тамтам. Тангањика, у Тангањи-

ки и Тангањици. танго (м.), мн. танга

(ср.). Танзаннја, Тапзанац,

танзански; не Танза-нијац, танзанијски.

Танталове муке. таоц не него талац (јв.

то). тапецирати, тапециран

(као тапет); није до-бро тапацирати, -ан.

Тарнер, уобичајена транскрипдија за енгл. Тигпег; тачније би би-ло Тернер. у п . Бар-тон.

Таунзеид (Тоуепзепс!): не Таунсенд, Таусенд.

Тахити, са Тахитија, на Тахитију (не на Та-хитнма). у п . Хаити.

тачка, тачки (не тач-Ш').

тачка гледишта: боље само гледиште или становиште.

ТАЧКА У СКРЛЋЕ-НИЦАМА. Скраћење речи бележи се тач-ком у облицима као в. (види), г. (госпо-дин), бр. (број), дин. (динара), год. (годи-на), н. е. (нове ере или наше ере), и др. (и друго), и сл. (и слично). У неким случајевима двочлани или трочлани израз пише се само с јед-ном тачком на крају: тј. (то јест), итд. (и тако дал>е), ипр. (на пример), тзв. (тако-звани). Тачка се не пише у следећим слу-

чајевима: (1) у скра-ћеницама м, км, кг "тд. (в. СКРАЋЕНИ ЦЕ МЕРА); (2) у титулама др (доктор), мр (магистар), гћа (госпођа), гђица (гос-пођица); (3) у скра-ђеницама од великих почетних слова (уз понеки изузетак као М. П. [= место печа-та] и Н. Н.).

ТАЧКА У З ЦИФРЕ. Кад се у писању ви-шецифрених бројева одвајају групе од по три цифре, у мате-матици се то чини празним простором (белином), нпр. 5 721, 32 850 000 итд. Из-ван стручних текстова обичније је и прак-тичније одвајање тач-ком: 5.721, 32.850.000. Ни тачком ни бели-ном не раздвајају се четвороцифрепи бро-јеви који значе го-дине. Тачком после арапске цнфре озна-чава се редни број: 40. председник САД, место у 17. реду, б. јуна 1944. године итд. У сложеницама као 30-годишњи, 12-месеч-ни пише се цртица а не тачка. Тачка се изоставља ако непо-

средно после редног броја долази још неки зпак интерпункције (запета, црта, загра-да), нпр. рат за шпан-ско васлеђе (1701-1714), примедбе на 3, 9, 15, 22. н 31. странн; то не важи за почет-ну заграду, нпр. „1983. (година нафтне кри-зе)", јер је она од броја одвојена бели-ном. После римских бројки не ставља се тачка (па ни кад означавају месеце: в. ДАТУМЦ, осим у насловима поглавља, одељака и сл. када се број и наслов налазе у истом реду, нпр.: 1. УВОД, #. ЕВРОПА, III. ВАНЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ.

Тачка се пшпе изме-ђу броја сати и мину-та, нпр. 9.30, 11.15 итд. Не сме се у тим ознакама употребља-вати запета, нити (по енгл. обичају) две тачке.

ТВ. Ова скрађеница увек се пише великим словима, без тачке, а ако следи нека имени-ца, П даје предност одвојеном писању: ТВ дневник, ТВ програм, ТВ гледаопи. Допуш-

тено је и писање с пг/гицом (в. ЦРТИЦА

твој: твојег(а), тво-јем(у) значи исто н једнако је правилно као и твог(а), твом(е). За употребу великог Т в. под тд

творба речн, данас оп-штеприхваћено као граматички термин. Погодније је од рани-јег граћења речи, јер има и одговарајући придев: творбеви.

Тевтон (Тевтонац), тев-товски и Теутон итд.

Тексас (Техш), Текса-шанин, -анка, текса-ски (боље него тек-сашки: в. -шки).

теле- састављено: теле-комуникације, теледи-ригован итд.

телевизија: акцент је краткоузлазни на ле или дугоузлазни на ви. Акцент телевВзија (дугосилазни на ви) сматра се неправил-ним из истих разлога као и Југославија (в. то).

телефон: на телефоиу (Ко је на телефону? Останите на телефону и сл.) сасвим је ис-праван склоп, нема потребе да се заме-њује са „поред теле-фона" и сл.

тема. Спој на тему ни-пошто није „непра-вилан", како се по-некад тврди, и бес-мислено је замењива-ти га обликом о те-ми. Где је могућно, најбоље је потпуно избећи реч тема: „Пи-сао је о савременом животу" (боље него: о темама из савре-меног живота), „И ја бих нешто додао по-водом тога" (уместо: додао на ту тему) и сл.

темпера: темпера боје (цртица није потреб-на).

темперамент и темпе-рамеиат.

Тенерифе и Тенерифа; на Теиерифи, боље него на Тенерифама; погрешно на Тенери-фима.

теоријски и теоретски; теоретичар; теоризи-рати (-изовати).

Теразије, на Теразија-ма: не „изглед нека-дашњег Теразија" не-го некадашњих Тера-зија.

термо- састављено: термоелектрапа, тер-монуклеарни, термо-динамика итд.

терцијаран, не терција-лан.

тесан, тешњи, иајте-шњи (не теснијн. нај-теснији).

тетка, дат. тетки, ген. мн. тетака; тет(к)а Зора, али с тет(к)а--Зором, тет(к)а-Зо-рии итд. (или све без цртице: в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА).

Тетово, тетовски, Тето-вац, -овка; тетовац (пасуљ).

тетранак. техно- састављено: тех-

номенаџер, технобиро-кратски итд.

тзв. (= такозвани). ти: према П, могућно

је писање великим словом Ти (Тебе, Те-би, Тобом) и Твој као израз поштовања, али то спада у „лична, ауторска одступања" и не регулише се оп-штим правилима,

Тнбинген (Тпот§еп), тибингенски; не ти-бингеншкн.

тик-так, тика-така; твк-такати, тиктачем (бо-ље него тнктакћем).

тип-топ. ТИТУЛЕ и ознаке

занимања пишу се малим словом: ивже-њер Матић, проф. Ка-шанин, мајстор Жика, квез Милош, владика Раде, Смаил-ага. Ве-

ликим словом се пи-шу само кад имају смисао сталног надим-ка или атрибута: Хај-дук Вељко, Краљевић Марко. В. НАДИМ-ЦИ; ага; паша.

Одредба П 60 по којој би великим сло-вом требало писати „називе живих пог-лавара држава"(Пред-седник, Краљ, Папа итд.) одбачена је у новом Правопису. Та-ква употреба великог слова није прихваћена ни за верске титуле (патријарх, далај-лама итд.) па ни за оне које се обично везују само за једну личност, као фирер, дуче, ка-удиљо, поглавник.

Писање Ви, Ваш, Ти, Твој остављено је као „стилистичка мо-гућност" али не и као „правописна обаве-за". Титуле као Њено величанство, Његова светост патријарх по правилу се пшпу ве-ликим словом прве речи.

Скраћенице др, проф., внж. и сличне пишу се малим сло-вом, али у потпису обично великим (мада П о томе не говори),

по општем правилу за прво слово у рече-ници.

Тихи океаи или Па-цифик; тихоокеански или пацифички.

тј. (то јест). Тјенанмен (састављено

према П ) . -тка. Од двосложних

именица, датив и ло-катнв завршавају се по правнлу само на -ткв: тетки, ваткв, мотки, сплеткв, Влат-кв итд. Изузетак је битка, где је обичније бици него битки. Код вишесложних именнца радије се употребљава наставак -цв; загове-цв, приповеци, у кр-лецв (али и заговеткв итд., а посебно „хвала на честиткв", што је јаеније него честици).

ткати, ткам, они ткају; ткај, ткајући; ткао, ткала, ткан. Облици ткем, ткеш и чем, чеш, мада се наводе у речницима, више се не употребљавају.

тло (боље), али и тле. тоболац, тоболца и то-

боца. Того, из Тога, у Тогу;

Тогоанац, -анка, то-гоавскв. Уп. Конго.

то јесп скраћено тј. гокн-вокн погреншо,

треба воки-токи (в. то).

Токио, из Токија, у Токију, Токиом (не: Токијом, Токијем); го-кијски. За становнике може се рећи Токи-јац, Токијка.

толерантан значи само „који толерише, трпе-љив". Погрешна је употреба у смнслу „који се може то-лерисати" (Повећање радијације је толеран-тио и сл.): треба рећи првхватљив, поднош-љив, у грапицама доз-вољеног итд.

тољага (боље) и тојага; дат. -зи.

Тонкинскн залив, не Тонкиншки. В. -шки.

топао и топал. тонити (се): в. расто-

пити. топ-лнста. топлификација, лоша,

хибридна кованица од домаће основе и стра-ног наставка. Боље је рећи даљинско греја-ње, увођење даљин-ског грејања, односно изградња топловода.

-тор, -дор: Именице као окупатор, компо-зитор, вентилатор, ам-басадор, тореадор итд. у градском говору најчешће имају дуго-

силазни акцент на трећем слогу, али се за књижевни признаје само краткоузлазни акцент на другом сло-гу, с дужином на тре-ћем: ојгупатор, компд-зитор итд. Уп. Југо-славија.

Торкемада(Тогдиета&О, не Торквемада.

торпедо је м. рода, у множини обично сред-њег (торпеда).

точилац (не точиоп), мн. точиоцн, точила-ца-

точка и точаи (точ-ност, петочан итд.) узето је из руског, док фонетском разво-ју сх. језика више од-говарају облици тач-ка, тачап итд: Право-писом из 1960. било је предвићено да се задрже само облици са а, али се у Хр-ватској касније одсту-пило од тога. В. за-пета.

травка, дат. травци и травкв.

транс- (префикс) пише се састављено и не мења облик: травс-гресија, транссахар-ски, трапссибврски.

транспарентан, с при-логом травспареитно и именицом транспа-

рентност, употребља-ва се у смислу онога што је доступно очи-ма јавности. Нема праву замену међу домаћим речима, али је постало помодни израз, с чијом се употребом претерује. Где је могуће, боље је заменити га са јавни, отворен, не-скрнвен и сл.

транснлантат (пресађе-ни део ткива или орган) боље него траисплант (по енгле-ском).

трансфер, али транс-верзала, трансверза-лан (не трансферза-ла).

траисцендеитан и трансцевденталан (у филозофији ова два придева имају разли-чито значење).

транширати (П допуш-та и транжнрати; не транчнратн).

Траси не него Трејси (Тгасу, Тгасеу, прези-ме и женско име).

трафо-станица. трп в . УЛЛЦВ требати. Употребљава

се безлично ако је у споју с глаголом, нпр. „Сви треба да дођу" (не: требају), „Треба-ло је да знаш" (не:

требао си), „Требало би да размислимо" (не: требалн бнсмб). Ако нема другог гла-гола, требати се мења нормално кроз сва лица: „Не требаш ми", „Требао ми је његов савет", „Шта су вам требали кључе-ви?" Допуштено је и као прелазан глагол, нпр. „Требаћемо вас". „Требао сам новаца", „Требате ли нешто?", мада је у том случа-ју боље: „Требаћете нам", „Требало ми је новаца", „Треба ли вам нешто?".

У односним речени-цама као „Ево имена људи који су требали да говоре" погрешан је лични облик су требали, али не би ваљало ни „који је требало да говоре", јер се не слаже са субјектом у множнни. У таквом случају једини излаз је да се требатн замени неким другим гла-голом (имати, морати итд.).

Требиње, требињски, Требињанин (и Треби-њац), Требињка.

требовати и требовање су русизми из војног

речника, стилски не-прикладни у књиж. језику, али им нема праве замене.

тревд, англнцизам с чијом се употребом претерује последњих година. Кад је могуће, треба га заменити с правац развоја, скло-иост, тежња, стрем-љење, телдеиција, по-јава и сл.

треаерка, дат. тренер-ци, ген. мн. тренерки.

тренутак, мн. тренуци. трептатн (ређе трепте-

ти, ијек. трептјети), трепћем, они трепћу, трепћући и трептим, они трепте, трептећи.

треће- састављено( тре-ћеразредни, трећесте-пени, трећепозивац); ретко трећо- (трећо-школац, трећошкол-ски).

Трећи рајк. три, трију итд.: в . БРОЈЕВИ (промена)

триангл; трнангулација; триатлон (без ј, јер су сложене речи).

Тридо. ТгиАеаи је француско презиме (и у Канади); нема раз-лога да се транс-крибује Трудо, по енгл. изговору.

тријумвир, триЈумвират. тријумф, тријумфалан,

трнј'умфова ти.

трнк-сннмак (цртица није обавезна, в цр. ТИЦА 3)

трим-стаза. трио (м.), трија, трију,

триом; мн. трија (ср.). трипут и трн пута. трнста и три стотиие,

тристоти; три хиљаде, трихиљадити.

трогодац, трогоца, мн. трогоци.

тродупли, тродупло ни-су књижевни изрази: треба рећи трострук, троструко.

троииособнн, троипо-сатни, троипогодишњн нтд.

троје, тројица, итд.: в . БРОЈЕВИ (збирни).

тројка: као двојка (в. то)-

троставачни: в . једно-ставачни

ТРПНИ ПРИДЕВ (па сивни партицип) гради се, у начелу, само од прелазних глаго-ла: отуда су погреш-ни облици као ззр-ђана пушка, неодго-ворена питања, суда-рена возила; ум. оте-чене ноге, цркиута крава, боље је отекле ноге, угинула крава. Ипак и од појединих непрелазних глагола постоје трпни придеви који су дефинитивно ушли у употребу: дипломиран, неекс-

227

плодирав, преурањен, препагљен, начнтан и Др- В. и уселити.

Уколико је праћен неком одредбом, трп-ни придев мора доћи иза именице на коју се односи. Погрешно је „Он се лечи од задобијених повреда на утакмици", „Могу се јавити сви заин-тересовани граћаин за куповину", „Купљену робу у другим продав-ницама оставите на улазу"; треба „...од повреда добијених на утакмици", „сви гра-ћани (који су) заинте-ресовани за купови-ну", „Робу купљену у другим продавншга-ма..."

В. никад непрежа-љен.

трти, трем, треш, они тру и тарем, тареш, они тару императив три и тари; тарући; тро, трла; трвеи, тр-вена и трт, трта.

Грубецкој: боље Тру-бецки, а у падежима само Трубецког (не ТрубецкоЈа), Трубец-ком, Трубецким. Тру-бецкаја: боље Трубец-ка, а у падежима са-мо Трубецке (не Тру-бецкаје), Трубецкој, Трубецком. в. РУС-КА ИМЕНА.

трулети, трулео, труле-ла (ијек. труљети, трулио, труљела) и трулити, трулио, тру-лила. Исто и за сло-женн глагол истру-лети (иструлити). Тру-љење (не трулење).

трунка, дат. труици. Тршић, тршићки, Тр-

шићаннн. тршчак, тршчан са ч.

али тршће (збирна именица) са ћ, све од истог корена као тр-ска.

тугованка, дат. туго-ванци.

тужилац (не тужноц), ген. тужиоца, мн. ту-жиоци, тужнлаца; са истим значењем тужи-тељ, тужитељка: ту-жилапггво (не тужи-оштво).

Тузла, тузлански, Туз-лак, Тузланка.

Тулуза је наш одо-маћени облик за фр. Тотоиае; не треба пи-сати у м. роду Тулуз.

Туиис, туниски, Туни-шаннн, -анка (не Ту-нижанил).

тупети, ијек. тупјети (постајати туп), тупи-ти (чинити тупим): в

отупети-Тур де Франс (ТоигАе

ггопсе). Тусои (Тисзоп, у Ари-

зони): не Таксон.

Ћ

ћ: за речи са ћ види и под ч.

ћаба, нћн (кзо) на ћабу (велико Ћ само кад означава храм у Ме-ки).

Ћампн (итал. Сгатр{) не него Чампи.

Ћампино (итал. Оат-рјпо) не него Чампино. Ћаио (СГапо): уобичаје-

но код нас, мада би правилна транскрип-ција била Чано.

ћао (итал. с1ао): уоби-чајено код нас, мада би правилно било чао.

ће је енклитика (као и је, в. то) и стога не сме доћи на поче-так акценатске цели-не: „Нови експери-менти, речено је овде, ће само потврдити оно што се већ знало" - треба: Нови експерименти, речено је овде, само ће по-тврдити...

ћевап, ћевабџија, ће-вабџијски, ћевабџини-ца.

Ћеле-кула.

Ћелентано не него Че-лентано (Се1еп1апо): в. ч.

ћер не него кћи, ћерка или кћерка.

ћерка је давнашњи на-родни облик, забеле-жен и код Вука, без-разложно изостављен из ПР 60, који беле-жи само кћерка. Да-тив гласи ћерки и ћерци, ген. мн. ћерки, присвојни придев ћер-кин; диминутив ћерки-ца и ћерчица.

ћетен-алва (и ћетеи-халва); не ћетена ал-ва.

-ћи: в. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШ-ЊИ

ћивот и кивот. Ћилиии не него Чи-липи.

ћирилометодски и ћи-рилометодијевскн.

-ћки, никад -ћски: мла-дићки, племићки, ник-шићки, госпићкн, пећ-ки итд.

ћорсокак. ћу: в. БУДУЋБ ВРЕ-

МЕ. ћулбастија и ћулбасти-ја. ' .

ћурка, дат. ћурки (пре-ма ПР и ћурци); ген. мн. ћурака и ћурки.

ћушка, дат. ћушцн, ген. мн. ћушака и ћушки.

229

У

у са генитивом, нлр. у вас, у жена, у Нрно-гораца добро је као и код у истом значењу.

Уб: на Убу, идем на Уб, боље него у Убу итд.

убедити, убедљив, убе-ћење безразложно су осућивани као русиз-ми и тражено је да се замене са увери-ти, уверљив, уверење {што није могуће у реченицама као „Убе-дили су га да доће").

у бескрај. у бестраг. у бесцење. убити: убвј, убијмо, убијте; убиј боже (Правопис не пред-виђа пнсање убибо-же).

у&лелегч,убледео (ијек. ублиједјети, ублвједво, ублнједјела).

убог, убогији, иајубоги-ји.

У брк. убудуће. у вези с нечим, не у

вези нечега: у вези с Ваншм питањем, у ве-зи с тим итд.

увести: увезен (не уве-жен).

увече. увис, скок увис (али: у

висину). увити: увиј, увијмо, уввјте.

уво, ува, поред: ухо, уха. Промену увета, увету, уветом неки граматичари не приз-нају за књижевну.

увозаи значи „који се тиче увоза" (увозне тариа^е и сл.); уместо увозна роба, увозне ципеле и сл. боље је увезена роба, увезене пипеле.

уврстнти, уврштен и увршћен; уврштење и увршћење; уврштава-ти и увршћнвати.

уврх (предлог). у главу, углас (нпр. повикати углас).

угљен-диоксид, угљен--моноксид.

угнездитн се, не ут-њездити се: в. гиездо.

Угри (Маћари), не Угари; ген. мн. Угара; једнина (данас неуоби-чајена) гласи Угрин. Угро-фвнскн (угро--финска језичка поро-дица).

угристи: угрвзен (не угрвжеп).

удаљ; скок удзљ.

230

удараљка, дат. удараљ-ци.

удвоје. уде« поред ранијег

значења судбвва, да-нас је потпуно прих-ваћено и значење ве-срећав случај или саобраћајна несрећа.

удесно. Удине (Италија), код

нас се мења као мно-жина: у Удннама. Словеначко име је Видем.

удно (нпр. удно собе), али: у дну собе.

уживо: састављено, као и други прилози слич-ног састава (уцело, укратко, улудо итд.), мада га ПР не бележи.

ужитак, мн. ужици. Ужнчка република (в.

ГЕОГРАФСКА ИМЕ-ИА)_

ужлебити (не ужљебн-ти), ужлебљеи; ијек. ужлијебити, ужлијеб-љен.

уза: уза ме, уза њ, уза се, уза те; уза зид, уза шта, уза страну (боље него уз страну) итд.

узаврети: мења се као врети (в. то).

узбрдо (навише); уз бр-до у дословном зна-чењу.

уз ветар.

УЗВИЧНИК (знак уз-вика). Правила о пн-сању великог слова после узвичннка иста су Као и за упитник (в. то). В. и: НАВОД-

уз воду. у здравље (одвојено

према П). у зиму. уз ннат (и / ииат). узјахати, узјашем, они узјашу.

уз НОС. узор-мајка, узор-дете

итд. уз пуп в. успут. уз то. Узун-: в. Хаџи-. у нме. у ннат (и уз внат). уистину. уједаннут; уједаред (са-

стављено по П 60). уједно. у јесен. ујутро и ујутру. уклештитн (не укљеш-

тити); ијек. уклијеш-тити.

у ковитлац, уколнко и утолико пи-

шу се заједно, осим кад колико н толико чувају своје посебно значење (П 60 даје пример: „У колико га пута буде давао, у толико пута ће му се и враћати").

у корак (одвојено пре-ма П).

укосо. у коштац (одвојено

према П). украсти, украден (не

украђен). укратко. укриво. укруг (= унаоколо),

али у крут у дос-ловном значењу (нпр. Уђнте у крут).

укрупно (= у крупном новцу; у главннм цр-тама).

улево. у лето. Улис (не Уликс); боље

Одисеј, осим када је наслов романа Ц. Џојса(У. Јоусе, {Луззез).

улнти, удвј, улијмо, улијте.

УЈГИЦЕ и др. У нази вима улица, тргова, градских четврти, пар-кова, граћевина, спо-меника итд. само се прва реч пише вели-ким словом: Босанска улица, Трг алексинач-ких рудара, Савски венац, Стари град, Кошутњак, Студент-ски царк, Дом синди-ката, Ново гробље, Победник, Бела кућа итд.

Према П 60 требало је и реч улица писа-

ти великим почетним словом ако долази на прво место (Босанска улица али Улица бо санска). У П се ис-тиче да је у многим случајевнма оправда-није мало слово: „село Липово, улица Вука Караџића, број 12"; „Остаће без стру-је улице Савска, Јак-шићева и Ратних вој-них инвалида"; такоће кад је скраћено, нпр. „ул. Ћирила и Ме-тодија". Треба избе-гавати бирократски обичај да се реч улица увек ставља на почетак („у Улици Немањиној" ум. нор-малног „у Немањиној улици"); кад то кон-текст допушта, може се увек употребити и краћи назив („у Не-мањиној"); поготову је бесмислено дода-вати улица и испред назива који већ са-држе речи као бу-левар, венац, прилаз, трг итд. („Улица бу-левар Војводе Степе", „Улица Андрићев ве-нац" и сл.).

Улрих (ТЈ/псН), не Ур-лих; Улрика или Ул-рике (1ЛНке), не Урли-ка.

ултра- увек саставље-но: ултразвук, ултра-љубичаст, ултракрат-ки, ултралевичар итд.

улудо. умало (прилог, нпр.

умало не заборавих). умах (=у исти мах, од-

мах). у ме (=у мене). уместан, умесиа, умес-

ио. уместо (нечега). уметак, мн. умеци. уметш мења се као

разумети (в. то). умити: умиј, умијмо,

умијте. Умка: на Умки, идем

иа Умку, боље него у Умки итд.

умлогом(е). уназад није добро у

спојевима као „Видео сам га уназад три године" (ум. пре три године), „Уназад два месеца све су чешћи кварови" (ум. од пре два месеца).

унајкраће (прилог, нпр. унајкраће речено); не у најкраћем.

унакрст. унакрстан, -сна, -сно. унаоколо. унапред. унапрећење (прелазак

у виши положај) не треба мешати са уна-пређнвањем, које под-

разумева дужу радњу: „Наш институт ра-ди на унапрећивању [не: унапређењу\ по-љопривреде".

уиатраг; унатрашке. у недоглед (одвојено

према П). унсколнко (= помало,

донекле). у неповрат; у иеврат

(одвојено према П). Унсско се пише с пр-

вим великнм словом и мења као наше име-нице на -о: Унеска, Унеску итд. Допуште-но је, мада ређе, и писање у извор-ном облику 1ЖЕ5СО, 1ЛМЕ5СО-3, да би се сачувало О као са-ставни део скраћенице (почетно слово енгл. речи ог%атхаИоп).

унети: в. -иети. универзитет: Универзи-

тет у Београду; Бео-градски универзитет; Универзитет (велико У ако се схвата као скраћење пуног нази-ва). В. УСТАНОВБ.

универзум је матема-тички или статистич-ки термин; непотреб-но је у смислу свемир (космос, васиона).

Унита (/' ШИа, назив итал. листа) има у оригиналу нагласак на

последњем слогу, па није препоручљиво мењатн га по падежи-ма (са „Уввтом", Уиитвв дописњчк и сл.). Кад је могућ-но, треба избећи промену, пишући са листом „ Уиита", до-писник листа „Унита" и сл. Напротив, име часописа „Ринашита" (ЋтозсИа) наглашено је на слогу на, па се може нормално мења-тн: „Ринашите", „Ри-нашити" итд.

Унииеф. Уницефа или Ш1СЕР, №1СЕР-а.

унука, дат. унуци; уну-кин, боље него уну-чин.

унутар (предлог с гени-тивом) добра је и по-требна реч.

унутрашњи и унутарњи једнако су правилни облици. Обично се први употребљава у материјалном значе-њу, а други у ду-ховном (унутарњи жи-вот и сл).

у н утр а шњопол итички (не унутарполитичкн); увутрашњотрговински.

у к (- у њега). уњкати, уњкав: в. X уоколо: уокрут. уочн (предлог, нпр.

уочи празввка, уочи

битке), али: гледати у очи, рећи у очи.

у памет; узми сс у памет (= опамети се).

упеторо. УпИТНИК (знак пита-

ња) мора се писати на крају сваке иеза-висне упитне речени-це. Погрешни су при-мери као: „Да ли је до тога морало допи. С мало више бриге за људе..." или: „Чиме се може објаснити овако мали број учесника. Организатори кажу..." У оба примера тре-бало је уместо тачке да стоји упитник.

Упитник се не став-ља уз зависно-упитне реченице, нпр. „ Пита-мо се да ли је до тога морало доћи. "- „Ос-тало је неизвесно чи-ме се може објаснити овако мали број учес-ника." У насловима се упитник може али не мора ставити, за-висно од интонације, нпр. „Шта нам доноси нови закон?" и „Шта нам доноси нови за-кон".

У низу реченица које су смислом тесно везане једна за дру-гу, иза упитника мо-же доћи и мало сло-

во: Ко? зар ја? - Где је убијен? ко га је убио? због чега? Све је то остало вераз-јашњево. И при наво-ћењу директног гово-ра, с цртом или без ње, текст се наставља малим словом: Зашто ми је то требало? помнсли Петар. - Где сте? - викала је старипа.

уплнтати, уплићем и уплетати, уплећем.

у поводу (нечега) до-бро је као и поводом (нечега).

у подне. упознати, упознавати:

упознајућв (не упозна-вајући). „Упознали су га о резултатима у спровоћењу плана" погрешно, треба: упо-знали су га с резул-татима. Такоће по-грешно „Упознати смо да је било су-коба", треба: обавеш-теии смо да је било сукоба.

упола. у помоћ, не упомоћ. упослен и упошљен;

упослење и упош-љење.

у почетку. упражњавати (нешто).

русизам: готово увек може се заменити

глаголом бавитн се (нечим).

упразно (тако у реч-нику Матице српске, мада га правописни приручници не беле-же; уп. напразнб).

упркос нечему, не упр-кос нечега.

у пролеће. унронистити: као

препаствтв (в. то). у противном. упрсте (прилог, нпр.

зиати упрсте). ура, реће хура (узвик). уравнкловка је руска

реч, али потребна у нашем језику, јер не-ма одтоварајуће заме-не.

уразумити (се): уразу-мим, они уразуме; уразумн, -имо, -ите; уразумио, -ила; ура-зумљен.

уранијум или уравиј (хемијски елемент); Уран само као назив планете или божан-ства.

у раскорак (одвојено према П) .

Урлнх не него Улрих (в. то).

-ус (латинско): в. -ос. усахнути: усахнуо, -хну-

ла и усахао, -хла. у се (у= себе). уселити. „Усељен стан"

и „неусељен стан"

235

нису граматички пра-вилни облици (усеља-ва се човек а не стан), али се у не-достатку бољег израза морају прихватити. В. ТРПНИ ПРИДЕВ.

усељење, не уселење. усисивач, усисавач и

усисач једнако су доб-ри облици (први је најуобичај ениј и).

уситно. ускипетн, ускипео, ус-

кипеће (ијек. уски-пјети, ускипио, уски-пјела), не ускипити итд.

ускличник: у Правопи-су је усвојен термин узвичиик (в. то).

Ускрс (мало у само кад је заједничка име-ница, у значењу ускр-сиуће). Уп. Васкрс

услед: ијек. је усљед и услијед.

успаванка, дат. успа-ваици.

успети. Уместо безлич-них облика као „Не успева ми да отво-рим", „Успело им је да побегну", грамати-чари препоручују лич-не („Не успевам да отворим", „Успели су да побегну") или тра-же да се глагол успе-ти замени изразом поћи за руком.

уепут: састављено, нпр. „Рекао је то некако успут", „Свратио бих ја, али ми није успут". Уз пут само у до-словном значењу (= поред пута).

усреда усред среде. уста: ген. мн. устију не

сматра се књижевннм. УСТАНОВЕ. Називи

установа, предузећа, организација, удруже-ња и политичких тела имају велико почетно слово само у првој речи (и у оним ре-чима које су и саме имена): Градски се-кретаријат за саобра-ћај, Предузеће за производњу чарапа и предива „Космај", Еиергоинвест, Нолит, Српска демократска страика, Доњи дом, Палестииска ослобо-дилачка организација итд. Исто важи и за називе скупова, кон-греса, сајмова, излож-би, спортских такми-чења и друтих по-времених манифеста-ција: Трећи међуна-родни конгрес слави-ста, Фестивал малих н експерименталних сцена Јутославије, Олимпијске игре, Са-

јам моде итд. Ве-

ликим словом, према П, могу се (нео-бавезно) писати и незванични називи од придева имена места и врсте установе, нпр. Београдски универзи-тет (званично: Упи-верзитет у Београду), Берлинска опера и сл. В. КЛУБОВИ; СПОРТСКА ТАК-МИЧЕЊА; ВОЈНЕ ЈЕДННИЦЕ.

Ако је назив сло-жен, тј. кад означава посебно тело у окви-ру неке шире орга-низације, оба дела за-државају велико сло-во прве речи: Савет гувернера Народне баике Југославпје, Из-вршпи одбор Удруже-ња новинара Србије итд. Када специфич-ном имену претходи ознака врсте установе, њена прва реч може се писати малим или великим словом: из-давачко (Издавачко) предузеће „Народна књига", фудбалски (Фудбалски) клуб „Жељезпичар ".

Ако се умеето пуног назива узима само једна именица из ње-га, и она се пише ве-ликим словом: сутра

је састанак Удружења, то је одлука Савета, дописује се с Акаде-мијом. Ипак, писаће се мало слово ако је именица одрећена не-ком заменицом или придевом, нпр. иаше удружење, овај савет, поменута академија.

И за транскрибоване стране називе, према П, великим словом пише се само прва реч.Стејт департмент, Форин офис, Манчес-тер јунајтед, Комеди франсез итд. Али уколико нисмо сигур-ни да друга реч није име, боље је и њу пи-сати великим словом.

у ствари. устврдити (рећи, изја-

вити) пореклом је хрватски глагол, али потребан као свршени према несвршеном тврдити (Он је увек тврдио да... - Он је јуче устврдио да...). Није исто што и утврдити (установити, констатовати).

у стопу. у страну, усукати: као засукатн

(в. то)-у сусрет. Утах: в. Јута. у те ( = у тебе).

утеха, дат. утеш. уто и угом ( = у тај

мах, у том тренутку). утоваривати, утовару-јем, не утоварати, утоварам.

утолико в. уколико. утроје. утрти: као сатрти (в.

то). ухлебље (ијек. ухљеб-

ље) или ухљебије (по црквенослов. облику).

уцело. учас (одмах, убрзо). учаурити, обичније него учахурити (в. чаура).

учестали, -ла, -ло (уче-стале претње и сл.), учесталост; није добро учестаи, учестаиост.

у четворо, упеторо, ушесторо итд.

учитељица, учитељи-чин.

Учка, на Учки. ушетати се (и кад зна-

чи „усходати се": не узшетати).

ушироко (али : у ши-рину).

ушити: уши/, уши/мо, ушијте.

•

Фабијус је боља транскрипција за фр. РаМиз (нрема уобича-јеном начину прено-шења имена на -Гш) него Фабијнс.

ФАБРИЧКИ НАЗИ-ИИ: в. МАРКЕ.

фајда: в. вајда. фак(а)т: може се увек

заменити са чнњеш-ца. Мн. факти или по латинском факта (мада су овај дру-ги облик критиковали лоЈедини граматичари из истих разлога као и акта: в. то)-

фаланга, дат. фаланги, ген. мн. фаланги и фаланта.

ФАП, ФАП-а, ФАП-у (фабрика); фап (ка-мион).

фарнсеј, фарнсејсш, обичније него фари-зеј, фаризејсш.

фасцикла и фасцикл. фашистоидан (блнзак

фашизму): не фаши-зоидаи, фашисоидан.

ГВ1, РВ1-ја (боље ла-тиницом), или Еф-Би--Ај, Еф-Би-Аја.

фер: фер одцос, фер играч итд.; фер-плеј.

ферије: множина ж. рода, не ср. род.

ФИДЕ (непроменљиво према П) или Фида, Фиде, Фидин.

физичкохемијски (који се односи на физичку хемију); физичко-хе-мијсш (физичкц и хемијски). В. СЛО-ЖЕНИ ПРИДЕВИ.

фијаско (м.), мн. фијас-ка (ср.), обичније не-го фијасци.

фнјат (аутомобил); Фи-јат, Фијата или ФИАТ, ФИАТ-а (фа-брика). В. н МАРКЕ.

фикс-идеја (с цртицом); предлагано је, али без стварног разлога, да се замени са „фиксна идеја".

фнлозоф, фнлозофсш, филозофија, филозо-фирати, према нашем традиционалном изго-вору грчких речи: в. с и з. Нису оправдани облици философ, фн-лософија итд., прим-љени из руског.

филтар, фнлтра, ген. мн. филтара, боље него филтер, филте-ра.

финале се употребљава у мушком и у сред-њем роду: у спорт-

ском значењу чешћи је ср. род.

фиока, у фиоци. Фиренца: Фирентинац,

-инка, фирентински. Јављају се и облици Флорентинац, флореи-тински (према лат.) и Фјорентинац, фјорен-тински (према итал.

ЈгогепИпо). фирер (нем. Рпћгег);

малим словом, према П. В. ТИТУЛЕ.

фирнајс (и фирннс, према П).

фића (аутомобил). ФИФА: в. СКРАЋЕ-

НИЦЕ НА -а-Фјодоров (руско прези-

ме), не Федоров. Фјумичиио (РттШпо,

римски аеродром): не Фјумићино, Фијумичи-но.

фламенко (шпанска иг-ра), не фламенго.

фламинго (птица): по ПР 60 множина је фламинзи. В. -о (ИМЕНИЦЕ).

Флашииг Медоуз (Р!и-зпт% Меооот).

фоаје је м. рода, мно-жина фоајеи.

фока, дат. фоки. фокстсријер. Фоли Бержер (РоНев

Вег%еге), не Фоли Берже.

фолк; фолк невач.

фолк репертоар и сл. (необавезна цртица: в. ЦРТИЦА 3, 6).

фолклор и придев фолклорни означавају целокупну културу и обичаје једног народа; погрешно је сводити их на значење на-родних игара (плесо-ва). Израз иационални фолклор је плеонас-тичан: треба рећи само фолклор или национални обичаји, народна уметност и сл.

фон: в. де-ФОНЕТСКО И ИЗ-

ВОРНО ПИСАЊЕ: в. ИЗВОРНО ПИСА-ЊЕ.

Форин офис (Роге!%п ОЈЈ!се). Погрешно је „Форењ". В. УСТА-НОВЕ

Формен(енгл. Рогетап), не Фореман.

фото-: по П увек спо-јено, без обзира на значење (фотоапарат, фоторепортер, фото-моитажа, фотокопнја, фотоконирати; фото-ћелија, фотоелемент, фотосинтеза). Пред-ност цртици се даје само у „слободним и случајним везама" као фото-атеље, фото-из-ложба, фото-матери-јад.

фотос није добро уме-сто фотографија, сни-мак или слика.

Фоча, фочански, Фо-чак (реће Фочанин), Фочанка. Последњих година преименована у Србиње, али без стварног разлога (Фо-ча је старо словенско име грчког порекла).

фра: в. дон Франкеиштајн Ргапкеп-

вШп), не Франке-штајн.

франкофон (који гово-ри француски: фран-кофоне земље Афри-ке), боље него фран-кофонски.

Фраисоа (РгапсоГв): због два вокала на крају, најпогодније је да испред презимена остане непромењено (нпр.: Франсоа Мите-рана, Франсоа Мите-рану итд.). Само ако нема друге могућ-ности, може се мењати „Франсое", „Франсои" итд.

Франсоаз (РгапсоГве) или Франсоаза; у про-мени Франсоазе.Фран-соазин итд. в -е (ФРАНЦУСКО).

ФРАНЦУСКА ИМК-НА: в. ДВОСТРУКА ИМЕНА.

Франческо (Ггапсезсо),

Франческа (Ргапсезса), не Франћ-. Франчески (РгапсезсШ), Франчес-кија, не Франческог.

Фрањо, Фрање, Фрањи: в. -о (ИМЕНА); св. Фрањо Асишки; фра-њевац, фрањевачки, боље него францис-канац, -анскн.

Фрањо Јосиф (аустриј-ски цар), боље него Франц Јозеф (по нем. Ргат ЈоверН). У прево-дима с других језика среће се и „Франц Цозеф", „Франсоа Жозеф" и сл., што је сасвим погрешно. В. ИМЕНА ВЛАДАРА.

фреквенц(иј)а: в. -нца. фреска: дат. фрескн и

фреспи, ген. мн. фре-сака.

фрн-клајмннг (такмиче-ње у пењању по зидо-вима или стенама). Не фри-клајмбииг (у енгл. Јгее-сИтћт$ сло-во 6 се не изговара).

фри-шоп (и дјуги-фри шоп, в. тсј).

фронт. в . ИСТОРИЈ-СКИ ДОГАЂАЈИ, ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Фрушка гора; фрушко-горски.

фудбал, фудбалер, фуд-балски; не футбал итд.

функцнонер и функци-онар.

241

Фурланија, фурлаиски; становник је Фурлан, ж. Фурланка. Сувиш-но је употре бљавати итал. назив Фријули (РгхиП).

ФУТУР: в . БУДУЋЕ ВРЕМЕ

Фуџнјама или (плани-на) Фуџи; сувишно је „планина Фунијама" јер реч јама значи планина. в. ЈАЛАН-СКА ИМЕНА.

242

X

х, Известан број речи, као алва, ам, амајлија, амал (амалии), амам, асура, атар, чаура (са изведеницама), јова, уњкати, уњкав, биле су проглашене по-грешнима у ГГР 60, који је допуштао само халва, хам, хамајлија, хамал(ии), хамам, ха-сура, хатар, чахура, јоха, хуњкати, хуњкав. Овакво ограничење не одговара стварном стању у књиж. језику источних крајева, где се облици са х готово уопште не употребља-вају. У новом ПР углавном се једни и други облици прих-ватају као равноправ-ни. В. и поједине ре-чи са х.

Хабзбург (боље него Хабсбург, према П), хабзбуршки; Хабзбур-говци или Хабзбурзи (династија).

Хавана (град), хавана (цигара).

Хантк, са Хаитија, на Хаитију (не на Ха-

итнма, јер није мно-жина). Уп. Тахити.

хајде, хајдемо, хајдете; крњи облици хајд, хајдмо, хајте према ПР 60 пишу се без апострофа. Облици са х, према ПР, бољи су него ајде, ајдемо итд.

Хајде де (није по-требан зарез после прве речи).

Хајд парк (Ну&е Рагк). Хајдук Вељко, Хајдук-

-Вељка, Хајдук-Вељ-ков итд. (или све без цртице): в. ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА, НА-ДИМЦИ.

хајка, дат. хајцн, ген. мн. хајки.

хај фиделити (енгл. МфЈМеНгу - висока верност), чешће у скраћеном облику Нг

Д изг. хај фај (по-грешно је хај фи).

Хал (На1, енгл. лично име): разликовати од презимена Хол (Нап).

халашћив, халанљивост, не аланљив.

хало и ало (телефон-ски позив).

Хамфрн (НитрНгеу), не Хемфри.

хапс, хапсана, (у)хапси-ти, (у)хапшеник, не апс итд.

харакирн, мн. харакн-ри/и. Не харикири.

харннга, дат. харинги, ген. мн. харинги и харинга.

харлекин: в. арлекин. Харли (НаПеу, енгл.

презиме) као у називу лондонске улице Хар-ли стрит или марке мотоцикла Харли-Деј-видсон. Друго је Хер-ли (Нигјеу), као у презимену глумице Елизабет Херли.

хармонијум и хармони/. Харт (енгл. НаП, НаПе);

разликовати од Херт (в. то).

харчити, боље него ар-чити.

Хаџи-. Према Правопи-су, презимена с дода-цима хаџи, узуи и сл. пишу се састављено, без цртице: Хаџипав-ловић, Хаџиомеровић, Узунмирковић, Бели-марковић и сл. Ово свакако важи и за презимена на Поп-(Попдимитров и сл.). Правописна одредба ипак не искључује право носиоца прези-мена да сам одреди начин гшсања у скла-ду с породичном тра-дицијом (нпр. Цин-цар-Марковић).

хвале вредан (не хва-левредан).

Хедер (Неатег, енгл.

женско име): не Хе-тер, Хитер.

Хелен, Хелада: в. Је-лин.

хелидром (узлетиште за хеликоптере). Не хелиодром (елемент хелио- долази од гр. хедиос, сунце, и јавља се у сложеницама као хелиотерапија, хелио-центричаи и сл.).

хелијум и хелиј. хеликонтер (не хели-

хоптер). Хелсннки, Хелсинкнја,

хелсиншки; Хелсинча-нин, -анка.

ХЕМШСКА ЈЕДИ-ЊЕЊА. Сложепи на-зиви чији је први део непроменљив пишу се с цртицом: иатри јум-хлорид, магнезн-јум-сулфат, утљеи-ди-оксид, сребро-иитрат итд. Они са спојним вокалом о, као хло-роводоник, сумпорово-доник, пишу се са-стављено.

хемнсфера, не хемисве-ра.

хемороиди (шуљеви), не хемероиди.

Хемпшир (НатрвШге), не Хемпшајр.

Хемфрн не него Хам-фри (в. то).

Хенрих или Хенрик се често употребљава за

имена појединих ев-ропских владара из прошлости. Пошто то није ни изворни ни одомаћени облик, бо-ље је име наводити у оригиналу: Хенри (Непгу) за енглес-ке владаре, Хајнрих (Нетпсћ) за немачке, Анри (НепгГ) за фран-цуске итд. у п . Виљем.

хеписнд (без Ј јер је сложена реч).

хербаријум и хербариј. Херод не него Ирод (в.

то)-хероин, херој, хероизам, херо-

ииа, хероика. Херт (ЈоНп НиП, ШШат

НигС, глумци): друго је презиме Харт (в. то)-

Херцег Нови (боље одвојено према П), Херцегновљанин, -ан-ка, херцегновски.

Хесиод, боље него Хе-зиод. в. с и з (изго-вор).

хидратантни крем (ко-ји влажи кожу), не хидраитни.

хидро- увек саставље-но: хидроцептрала, хи-дроелектрана, хидро-авиои итд.

Хиландар, хиландарски, боље него Хилендар, хнлеидарски.

хиљадарка, дат. -арци и -арки, ген. мн. -арки.

Хималаји, на Хималаји-ма: није уобичајено Хималаја, на Химала-ји.

хипер- увек саставље-но: хипермодераи, хи-перпродукција итд.

хииерреализам, хипер-реалист(а), -истички.

хитац, хица, мн. хици. Хју (енгл. Ниф), не

Хјуг, Хјуџ; Хјуз (Ни%Нев, презиме).

хлапити: као исхлапити (в. то).

хоби, хобија, мн. хоби-Ј"-

Хок, Хокинс (На-мк(е), НОУРИПВ): не Хоук, Хоукинс.

хокус-покус Холандија: нагласак је

на другом слогу, не на првом.

ХОЛАНДСКА ИМЕ-НА. Холандски језик има сложен вокалски систем и недоследну ортографију, па је тешко дати сигурна правила за транскрип-цију. Спој ае се пре-носи као а (С1аев -Клас), ее као е (Уег-теег - Вермер), оо као о (Јоор - Јоп), ое као у (ПеВоег - де Бур), ои као ау (НоШеп - Хаутен), у

као еј или ај (П1јкх1га - Дејкстра или Дајк-стра), т и иу као ој (2ткег 2ее - Зојдер Зе, СгиујЈ - Кројф). Спој зск се чита сх (не ш), нпр. 5скеуепГп%еп - Схеве-гагаген; слово § се готово увек изговара х, али се код нас по традицији преноси као г (Уап Соцк - Ван Гог, Ниудепз — Хај-генс нли боље Хој-генс). За исцрпније податке в. Правопис, тачке 165-169.

холокауст (грчка реч, данас у значењу „по-кољ Јевреја под на-цистима"): нема по-требе да се преноси енглески изговор хо-

ЛОКОСГ. Хон, Голди (СоШе Нашп), не Хоун.

Хонгконг (боље него Хонг Конг); хонгкон-шки.

Хондурас, Хондураша-нин, -анка: хоидура-ски, боље него хонду-рашки.

хонорисати или хоно-рирати (награћивати хонораром), не хоно-рарисати.

хо-рук (узвик). Хорхе (шп. Јогце); пор-

тугалско (и бразил-

ско) Јогце нзговара се Жорже (не Жорге).

Хосе (нш. Јохе), не Хозе. Португалско (и бразилско) Јове изго-вара се Жозе.

хоћеш-нећеш; хоћу-не-ћу.

Хо Ши Мии или Хо-шимин (бивши Сај-гон), хошимински.

хранилац (не храниоц), мн. храниоци, храни-лаца.

хранав, храпавост, не рапав, рапавост.

хрбат, хрпта или хр-бата.

хрватн се, хрвач по-грешно, треба: рвати се, рвач.

хрваштина, не хрватш-тииа.

хрид је обично ж. ро-да, али се допушта и м.: те високе хриди И Л И 77/ ВИСОКИ ХрИДН.

Хрнстос, боље него Христ; у падежима са-мо: Христа, Христу, Христов.

хромозом, обичније не-го хромосом.

хропац и ропац. хрскати, хрскав, хрска-

внца, не рскати, рс-кав, рскавица.

хрчак, мн. хрчци или хрчкови.

Хсинхуа (агенција) не него Синхуа.

хтео не хтео (без цр-те према П). Исто ва-жи и за друге спојеве овог типа: знала не знала, радио не радио итд.

хука, дат. хуци. хумка, дат. хумци, ген.

мн. хумки. хумореска: као гроте-

ска (в. то) . хура и ура (узвик).

247

ц

с латинско в. ЛАТИН-СКА ИМЕНА,

-са. При изворном пи-сању имена из лати-нице као Тозса, Ре1гаг-са, према тачки 1016 Правописа, у промени треба с заменити са к: Тозке, Реггагкт, 8а-1атапки И Т Д .

-ца и -нија: в. -нца и -нција.

ЦавтатЦЈавтатски, Цав-таћанин, Цавтаћанка (реће Цавтајка).

Царско село (у Русији), боље него Царскоје Село (чл. 1576 Право-писа).

СВ8: в. Си-Би-Ес. цвнлети, цвилео, ијек.

цвиљети, нвилио, цви-љела: не цвилнти.

цедиљка, дат. цедиљки, ген. мн. цедиљки и цедиљака.

Цезар. Када је фран-цуско име (Севаг) тре-ба га транскрибовати према изговору Сезар, Сезара.

цело- састављено у сложеницама: цело-бројан, целовечерњи итд.

цело време: боље све време.

ценкати се и цењкати се: оба облика су у употреби у књиж. је-зику, мада приручни-ци обично дају пред-ност облику са н.

центар је реч која се злоупотребљава у на-зивима установа: „об-разовни центар" умес-то школа, „клинич-ко-болнички центар" уместо болница, „трж-ни центар" као назив за већу продавницу, „центар за збрињава-ње деце" уместо дечји дом итд. Увек је боље употребити спе-цифичан назив поједи-не установе. Умес-то „насељени центар" довољно је рећи насе-ље.

центиметар, боље него сантиметар: погрешно је цантиметар. Скра-ћеница цм (без тач-ке- в. СКРАЋЕНИЦЕ МЕРА).

Централноафричка Ре-публика.

Цесарец, Цесарца, Це-сарчев.

Цетиње: уобичајено је на Цетињу, са Цетн-ња, али се допушта и у Цетињу, из Цетиња.

цеце-мува (цеце-муха, цеце-мушица).

ЦИА: в. СКРАЋЕНИ-ЦЕ НА -а.

цивилизацијски (и ци-вилизациони) значи „који се односи на цивилизацију" уопште; не ваља га употреб-љавати наместо циви-лизован или културан („цивилизацијско по-нашање" и сл.).

Циганин: в. ИМЕНА НАРОДА.

иигла: ген. мк. цитала. цијанкалијум и цнјан-

калиј. цикцак (састављено);

цикцак линија, цикцак кретање и сл. (цртица необавезна: в. ЦРТИ-ЦА 7)-

цнлиндар, цилиидра, не цилиндер.

цирада и церада (облик са е ближи је ори-гиналу).

цифра је само поједи-качнн знак за писање бројева (0, 1 итд. до 9). Погрешни су стога изрази као „астро-номске цифре", „За-бележена је цифра од двадесет хиљада посе-тилаца" и сл., где треба рећи број, од-носно износ, свота, количина и сл.

ЦИФРЕ (писање). У саставу реченице, ма-

ње бројеве (поготову оне до десет) није пожељно писати циф-ром: не „Долазио је 8 пута" него „Долазио је осам пута". Ни-је уобичајено почиња-ти реченицу циф-ром: уместо „46 људи је поднело пријаве", „1972. године се упи-сао на факултет" боље је „Четрдесет шест људи...", „Године 1972. се уписао...". Не треба мешати цифре и слова у истом бро-ју: не „115 хиљада" него или „115.000" или „сто петнаест хиљада". Приближни бројеви као „дванаес-так", „сто педесетак" морају се писати словнма, не „12-ак", „150-так" и слично. Види и: ТАЧКА УЗ ЦИФРЕ; НУЛА; ДА-ТУМИ.

цицамаца. С№4: в. Си-Ен-Ен Црвена армија, црве-

ноармејац, -ејски. црвенети се, црвенео

се, ијек. црвењети се, црвенно се, црвењела се. Облик црвенити, „чинити црвеним", да-нас је готово потпуно изашао из употребе. В. -ити.

црвенокожац, црвено-кошца (мало ц). в. ИМЕИА НАРОДА.

црвеносмеђ, црвеножут (нијансе); црвено-жут (комбинација двеју боја); црвено-плаво--бела застава.

Црес, црески, Цреша-нин, Црешанка.

црквв, ген. мн. цркава (не црквн).

ЦРКВЕ. Званични на-зиви цркава и верс-ких организација пи-шу се великим почет-ним словом прве ре-чи (Српска православ-на црква, Католичка црква, Исламска вјер-ска заједница), незва-нични малим (протес-тантска црква). Нази-ви храмова и мзнас-тира пишу се малим словом (црква светог Марка, катедрала у Милапу), али сЗмо име великим (Свети Наум, Ђурђеви ступо-ви). в. свети; УСТА-НОВЕ.

цркнут (погрешно): в. ТРПНИ ПРНДЕВ.

црмпураст (са м, према П 60 и речнику Ма-тице српске). Види: и.

Цриа Гора; Црна гора (име неколико плани-на и висоравни).

црнац, црнкиња, црнче

(увек малим словом, као и белац, црвено-кожац) в. ИМЕНА НАРОДА.

Црнн континент (Аф-рика): великим сло-вом прве речи. у п . Нови свет.

ирио-бео, црно-црвен итд. (с цртицом за комбинације двеју бо-ја; спојено црпосив -нијанса). П допушта и спојено писање у ус-таљеним изразима као црнобели филм, црно-бели телевизор: в. БОЈЕ.

црно-жута (црножута) монархија (= Аустро-угарска).

црпсти, црпем, они цр-пу; црпући;- црпао, црпла, црпеи. Допуш-та се и црпити, цр-пим, они црпе; црпе-ћи; црпио, црпила; црпљеи.

ЦРТА (повлака) има двојаку употребу: као знак интерпункције и као правописни знак. У првом случају озна-чава паузу (нпр.: „Све је добро почело, а сад - видиш и сам"), изд-ваја уметнуте делове реченице („Под црк-вом је - бар се тако прича - закопано благо"), уводи нешто

неочекивано („Отрча на благајну, а кад тамо - мрак"), заме-њује предикат у нас-ловима („Звезда и Партизан - домаћини турнира"), уводи об-јашњење значења („лат. тооШз - пок-ретан") или ближе одређење теме („Фуд-бал - правила игре") и означава почетак и крај директног говора у дијалозима (- Мене чекате? - упита Ве-ра). — Може послу-жити (као у овом примеру) и за одва-јање последње рече-нице или групе рече-ница у оквиру пасуса.

Као правописни знак, црта има зна-чење „до", нпр. 10—12 метара, 45-50 степе-ни, Фредерик Шопен (1810-1849); такође означава везу између два или више имена, нпр. пут Београд-Са-рајево-Мостар, Иљф-Петров, разговори на релацији САД-Егв-пат-Израел. У наче-лу, црта као знак ин-терпункције одваја се белинама, а као пра-вописнн знак пише се без размака, осим у случају кад су један

или оба израза које црта повезује више-члани: утакмица Пар-тизан - Квинс парк ренџерс, Иво Андрић (10. IX 1892 - 13. III 1975). У неким озна-кама напоредних веза, као рубрика изгубље-но-нађено, акција се-ло-град, пакт Немач-ка-Италвја-Јапан и сл., П допушта пи-сање и с белинама и без њих.

Црту треба разлико-вати од цртице: у на-шој штампи редовно се срећу погрешни облици као Баш — чаршија, кад — тад и сл. уместо Баш-чар-шија, кад-тад. У изра-зима типа хоћеш-ие-ћеш пише се цртица, али ако су им сас-тавни делови више-члани, П захтева употребу црте с раз-маком: иди ми - до-ђи ми, држ - не дај (или без икаквог знака: хтео не хтео итд.), двадесет-триде-сет али двадесет пет - тридесет итд.

В. и ЦРТИЦА; од; између; НАДИМЦИ.

цртанка, дат. цртанки и цртанци, ген. мн. цртанки.

251

ЦРТИЦА ( у штампар-ству названа и цивиз или тире), 3 3 разли-ку од црте, није знак ннтерггункције него само прааописки знак; употребљава се у по-лусложеницама или за разграничавање дело-ва речи. Пише се увек без размака. П је донекле смањио употребу цртице у односу на Правопис из 1960.

(1) Остаје и даље употреба цртице у сложеним придевима (в. то)' п о с л е ииф-ре у сложеницама (в. СЛОЖВНИЦЕ С БРОЈЕМ>. испред нас-тавка у промени слов-них скраћеница, нпр. чланице ММФ-а, у ЖТП-у, и при рас-тављању речи на крају реда (в. то)- За употребу цртице уз имена в. следећу одредницу

(2) Цртица се пише у симетричним споје-вима (од две речи исте врсте које се узајамно одрећују) као марксизам-лењи-низам, како-тако, та-мо-амо, брже-боље, наврат-ианос, повуци--потегни, рекла-каза-

ла, хоћеш-нећеш итд. (али; иди ми - доћи ми, в . ЦРТАЈ И у

приближним ознака-ма као десет-петнаест, годину-две. Не пише се у изразима као чо-век жаба, сликар ама-тер, јер ту друга реч одрећује прву.

(3) У спојевима две-ју именица од ко-јих прва, непромен-љива, одрећује дру-гу, цртица се задр-жава у традиционал-ним изразима као спомеп-плоча, рак-ра-на, клии-чорба, жар--птица, узор-мајка, ће-тен-алва, па и у нови-јим уколико представ-љају појмовну једи-ницу, као фикс-иде-ја, фри-шоп, далај-ла-ма, геиерал-пуковник, мас-медиЈ, кварц-лам-па. Ту спадају и нази-ви хемијских једиње-ња (в. хо)- Тамо где није у питању устаље-ни израз, него повре-мени сусрет двеју именица које се могу наћн и у другим комбинацијама, црти-ца није обавезна: џез концерт, рок певач, поп звезда, такси ста-пица, ивдиго копија, шунд роман, жиро

рачун, колор фотогра-фнја, двзел локомо-тива, бавтам катего-риЈа, „Сава" центар, Оријент експрес итд. (4) Писање без цр-

тице препоручује се кад је испред имени-це непроменљива реч страног порекла, при-девског или прилош-ког значења, нпр. со-ло тачка, бруто те-жина, нето зарада, експрес кафа, инстант чорба, гала вечера

И Т Д .

(5) Ако је на првом месту слово, цртица се пшпе, нпр. Х-бом-ба, г-жица, али није обавезна уз имена слова (алфа честица, гама зраци) нити уз скраћенице (ПЕН клуб, 1,Р плоча).

(6) Не треба писати цртицу када две или више непроменљивих речи одређују имени-цу (ноп и рок музика) нити кад иста реч одрећује две или ви-ше именица (фолк певачи и певачице).

(7) Ако први еле-мент сложенице већ садржи цртицу, не треба писати и другу: це-мол акорд, дјути--фри шоп. Из сличних

разлога П препоручу-је да се пишу састав-љено цикцак, пинг-попг, думдум, лонг-плеј итд. (због сло-жених израза као пикцак(-)линиЈа, пинг-понг(-)турнвр в сл.)

За спојеве с елемен-тима ауто, мото, фо-то, книо, радво, вв-део, миии, макси в. те речи,

Ц Р Т И Ц А У З ИМЕ-НА, Кад личном име-ну претходи титула, надимак, ознака срод-ства или занимања, и када је тај претходни део непроменљив, П 60 је захтевао да се цртица пише у свим падежима осим номи-натива: кума Мица али од кума-Мице, Чича Илија али са Чнча-Илијом, и та-

ко исто Хајдук-Вељка, Змај-Јови, баба-Ружо итд.; једнако и у тгри-својном придеву (маЈ-стор-ДеЈанов, кума--Мицин). Према новом Правопису цртица је необавезна, а не тре-ба је ннкада писати ако је прва реч сама по себи непромен-љива (тј. ако уопште нема облика за друге

падеже, што бива код титула страног поре-кла): кир Јању, хаџи Јоваиа, ефенди Мв-твв, с дов Педром, о фра Брнв, сер Џо-зефе итд. В. дов, фра, сер.

Када је непроменљи-во нме на првом месту а титула на другом, цртица се пи-ше у свим падежима: Смаил-ага, од Смаил--аге, Феруз-паша итд. (в. ага).

В. и ДВОСТРУКА ИМЕНА; ДВОСТРУ-КА ПРЕЗИМЕНА.

цурнти, цурио, цуриће, ке цуретв итд.

ч

ч и ћ: В. -вч, као и поједине речи. У ита-лијанским и шпанским именима треба увек писати ч а не ћ: Челини, Чезаре, Че-лентано, Чинечита, де Амичис, Пучини, Фе-личе, Беатриче, Ви-ченца, Веспучи, Кро-че, Фалачи, Франче-ско, ла Фениче, Па-чино итд.; Мачадо, Манча, Санчо, Кончи-та, Камачо, Ечеверија итд. В. и: ЈАПАН-СКА ИМЕНА.

Чаадајев: в. аа. чавка, дат. чавки

(обичније него чавци, како је у ПР), ген. мн. чавкв; чавчији и чавчји.

Чајавец, Чајавца, Ча-јавчев.

чајанка, дат. чајанки и чајанци, ген. мн. ча-

јаики. Чаковец, у Чаковцу;

чаковачкв. чак штавише, плеона-

зам: треба само чак или само штаввше.

Чампн (итал. С1атр0, не Ћампи.

чар (драж, привлач-ност); ћар (добит).

чарка, дат. чарци, ген. мн. чарки.

чартер: чартер аранж-ман, чартер лет итд. (цртица није обавезна: в. ЏРТИЦА 3).

чаршав, не чаршаф. ЧАСОПИСИ: в. ИМЕ-

НА ЈШСТОВА. чаура, ишчаурити се,

учаурити се, зачаури-ти се, обичније него чахура итд. В. х.

чачаика (ракија), дат. чачанки и чачанци.

чворуга, дат. чворузи. Чезаре (итал. Сехаге),

не Ћезаре; нагласак је на првом слогу.

Чејс (енгл. Сказе), не Чејз.

чело: в. на челу. Челси (СШзеа), не

Челзи. чемер (отров), ћемер

(појас за новац). Чернобиљ (не Черно-

бил), чернобиљски. честитка, дат. чествт-

ки, обичније него чес-тици; ген. мн. чести-така и честнткв. В. -тка.

често пута погрешно, треба мпого нута, до-ста пута, више пута, или често.

четворка, дат. четвор-ци и четворки, ген. мн. четворки и четво-рака.

четворо, четворица итд.: в. БРОЈЕВИ (збирни).

четвородупли погреш-но ум. четвороструки. В. тродупли.

четвороипособни, чет-вороипосатии, четво-роипогодишњи итд.

четворо-петоро. четвртфинале: ср. рода. чешће него мушког. В. фииале.

четири, четирију итд.: в. БРОЈЕВИ (проме-на).

четнристо, четири сто-тине, четиристоти; че-тири хиљаде, четири-хиљадити.

Чешнр (СНезШге), не Чешајр.

Чешка; Чешка Репуб-лика (ово друго само у званичном опхоће-њу).

Чивава (СШНиаНиа), са-везна држава у Мек-сику; чивава (врста пса).

Ч и ви та ве к иј а (О\Иа ^ес -сН'ш), боље него -кја према П; не Ћи-витавекија.

чијн год (било чији), чијигод (нечији).

чика: чика Милан, чи-

ка-Милане, чика-Ми-ланов итд. (или све без цртице: в. ЦР-ТИЦА УЗ ИМЕНА).

Чилеанац (становник Чилеа); чилеаиац (учесник светског фудбалског првенства у Чилеу).

чилетн: као ишчилети (в. то).

Чилипи, не Ћилипи. Чинечита (итал. Сгпе-

сШо), не Ћинећита. чинилац, не чиииоц;

мн. чиниоци, чинила-ца.

чипка, дат. чнпки (обичније него чипци, како је у ПР 60), ген. мн. чнпака и чипки.

чистији, најчистији, не чншћи, најчишћи.

чистоћа у материјал-ном смислу (куће, одела и сл.), чистота у духовном (осећања, језика, обичаја итд.).

чнталац (не читаоп); мн. чнтаоци, читала-ца.

читанка, дат. читанци, ген. мн. читанки.

читаћа проба (у позо-ришту), не читајућа.

читуља је цела руб-рика посмртних огла-са, или списак умр-лих: ум. „Дали смо читуљу у новинама" бол>е је „Дали смо посмртни оглас".

-чица. Присвојни при-дев од именица на -ица завршава се на -ичин (Миличин и сл.), али од тог пра-вила, ради благозвуч-ности, П (тачка 85ц) изузео је именице на -чица. Отуда ће бити девојчиции, Аичицин, певачицин, кројачи-цин, чичиции итд.

чнча: као чика (в. то); Чича Илија (Станоје-вић: с великим Ч јер је стални део надим-ка).

чнчица, чичицин: в. -чица-

ЧЛАН у страним име-нима: в. НАСЛОВИ.

човек жаба (без цр-тице: в . ЦРТИЦА 2).

човечји (боље) и чо-вечији.

чоха (дат. чохи) и чоја; чохан и чојан.

чуди ме (нешто), то га је чуднло, зар вас то чуди? и сл. Старији језикословци осућива-ли су прелазну упо-требу глагола чудитн као германизам, зах-тевајући да се каже само чудим се, чудно се томе, зар се томе чудите? итд. Ова за-брана углавном је остала без дејства, јер се изгубило из вида

да готово сви глаголи сличног значења има-ју и повратни и пре-лазни облик: зачудио сам се и зачудило ме је, изненадио сам се и изнеиадило ме је, за-препастио сам се и запрепастило ме је, итд. В. радује ме.

чудовиштан (боље; П допушта и чудови-шан),чудовишна, -шно.

чука, дат. чуки. чукунбаба, чукундеда,

чукунунук (боље него шукунбаба итд.).

чучећке и чучећки.

џ

џабе и џаба. цак (врећа,), ђак (уче-

ник). иакузи (од америчке

фабричке марке Ја-сиггг. када или басен с вештачким струја-њем воде). Не ђакузи.

намахирија, нова арап-ска именица која значи отприлике „све-народна република". Не треба уместо Ли-бија употребљавати израз (Либијска) Џа-махирија, осим у текс-товима где се и друге државе озкачавају пу-ним званичним нази-вом.

нангризати, џаитризав, џангризало и чантри-зати итд.

џбун: обичније жбун. оез: џез оркестар; џез

музика и сл. (необа-везка цртица, в . цр. ТИЦА 3>-

ием (пекмез), ђем (део коњске опреме).

џем сешн (енгл. јат хешоп): не „сејшн".

Џемс или Џејмс (енгл. Јатез); П даје пред-

ност првом облику као традиционалном.

Џерси (Јегхеу): енгл. изговор је Џерзи.

Џибсон: погрешно ум. Гибсон (СЊзоп).

џнда (копље); ђида, ђи-до (јунак).

џијуџицу, џијушшуа (састављено према П; данас углавном заме-њено изразом џудб).

Џилберт: погрешно уместо Гилберт (СН-оеП).

Џннгис-кан. Џо (Јое), не Џое. Џоаив се код нас упо-

требљава за два енгл. женска имена, Јоаппа (или Јоаппе: скраћено од ЈозерШпе Аппе) и Јоап. У овом другом случају исправнија је транскритпшја Џоун.

Џон (Јоеу), облик од-мила од Џо; разлико-вати од ж. нмена Џој (Јоу).

Џонг, Ерика (не Јонг). Џоу Енлај (или Чу

Енлај, према стари-јој транекрипцији). ц. КИНЕСКА ИМЕНА.

цубокс је код нас примљено преко ита-лијанскоп према из-ворном облику (енгл. јике-бох) тачније би било џук-бокс.

џудо: правилно је џуда,

џуду, џудом итд., а у пракси чешће џудоа, џудоу, џудоом. Ова друга промена могла би се бранити тиме што је реч сложена, с елементом до који се јавља и у другим јапанизмима (анкндо, бушидо итд.). Изведе-нице: џудиста, -истки-ња, -истички, џудаш.

џул (јединица мере); ђул (ружа, турцизам).

пуе в. ђус.

•

259

ш

шајка, дат. шајци. шампита; шамролва. шапка, дат. шапцв и

шапкв. шарац (шарен коњ; вр-

ста митраљеза); Ша-рац (име коња).

шарка, дат. шарки (обичније него шарци. како је у ПР).

шаров (шарен пас), Шаров (име пса).

шаролик, не шарепо-лик.

шароња (шарен во), Шароња (име вола).

Шар-планииа, шарпла-иинскв; шарпланинац (пас).

шаруља (шарена кра-ва), Шаруља (име краве).

Шат ел Араб. шега, дат. шегв. Шејла, не него Шила

(в. то). шема, шематски, шема-

тизовати, обичније не-го схема итд. Само облик шема употреб-љава се у смислу тех-ничких нацрта.

Шербур (Сћегооиг%), шербурскв (не шер-буршкв).

шерн-бренди с цртицом према ПР); још тач-није би било чери--бренди, пошто је реч енглеска (сћеггу ћгопау - ликер од трешања). Друго је шери, врста вина (енгл. вћеггу од шпанског јегег).

шеетсто (= шест стотина), шестстого-дишњи (= 600-годиш-њи), шестстотв пишу се са стс (мада се тако не изговарају) да би се разликовали од облика броја 6: ше-сто, шестогодишњи (= 6-годишњи).

шест хнљада, шестхи-љадити.

Шибеник, ИГибенчанин, -чанка, шибеиски (ре-тко шибенички).

шизофренија, -ичаи, -ичар, обичније него схизофреиија итд.

Шила (енгл. ЗИеИо), не Шејла.

шимпанзо или шимпан-за, оба мушког рода. У множини женског рода (афричке швм-панзе).

шио ми га Ђура (по П боље него с цртица-ма, шио-ми-га-Ђура).

шипка, дат. шипци, ген. мн. шипака и шипки.

-шир. Завршетак -вМге у називима ентл. по-

260

крајина изговара се швр, не шајр: Јорк-шир (УогквМге), Де-воншир (ВечопвМге), Дорсетшир(Оогве1аМге) итд. Тако и Њу Хемп-шир (Неу/ НатрзМге), држава у оквиру САД.

шити: пшј, шијмо, шијте. В. ЗАПОВЕД-НИИАЧИН.

шишарка, дат. шишар-цв, ген. мн. швшаркв.

шншка, дат. швшкв, ген. мн. вшшкв и шишака.

-шки: овај наставак се јавља уместо наставка -ски ако се основа завршава на ш, ж, х, г или на к коме претходи још један сугласник: кицош кицошкв, лупеж - лу-пешкв, Влах - влаш-кв, Праг - прашки, Њујорк - њујоршкв. Ако завршном к претходи вокал, нас-тавак ће бити -чкв: Астек - астечкв (не астешки)

За основе са завр-шетком с или з нема одређених правнла: чешћи је наставак -скв, као у циркускв, туписки, одески, кав-каскв, врбаскв (боље него врбашки), текса-скв (боље него текса-

шки), али се јавља и -шки: вишкв, велешки (у ПР 60 као придеви од Вис односно Ве-лес), купрешки (поред купрески, од Купрес у ПР), ввтешкл итд.

Сасвим је погрешно употребљавати наста-вак -шки за имена са завршетком р или н. нпр. Шербур, Мел-бурн, Тонкин, Кантон, Гетинген итд.: њихови придеви гласе искљу-чиво шербурски, мел-буриски, товкввски, кантоискв, гетвнген-ски.

ШКОЛСКИ ПРЕДМЕ-ТИ: в. ПРЕДМЕТИ (ШКОЛСКИ).

шкољка, дат. шкољци, ген. мн. шкољака и шкољки.

шкорнија, обичније не-го скорпија (ГГР без разлога забрањује пр-ви облик); шкорпион (оружје).

Шкотска: Шкот, Шкот-киња. Нису препоруч-љиви облици Шкот-ланђанин, Шкотлан-ђанка, сковани по уг-леду на немачки.

шкрга, дат. шкргв. Шлеска или Шлезија

је наш традиционални назив за покрајину на југозападу Пољске и

северу Чехословачке: придев шлески. У штампи се последњнх година уобнчајно об-лик Шљонск (према пољском, погрешно транскрибовано умес-то Шлонск), који се не може употребити за чешки део покра-јине нити за ранија историјска раздобља. Уп. Фурланија.

шљака, дат. шљаци. шљука, дат. шљуки. шминка, дат. шминки. Шо (5ћст), не Шоу;

Џорџ Бернард Шо (Сеогџе ВетагД 5На\*>), боље него Бернард Шо.

Шон (5еап, ирско име често у земљама енгл. језика); не Син.

шортс, боље него шорц: мн. шортсевн и (ретко) шортсовн.

шоу, англицнзам с чи-јом се употребом пре-терује: ако приредба садржи само музичке тачке једног нзвоћача (без гостију, балета, скечева итд.) треба је назвати концерт а не шоу. Сложенице: шоу--бизнис: шоумен.

шофершајбна некњи-жевно, треба рећи ветробран, ветробран-ско стакло или пред-ње стакло.

шнанац: по П малим словом у значењу „учесник граћанског рата у Шпанији".

шпаркаса (боље: штед-на касица односно штедионица).

шпекулација, шпекули-сати (-ирати) и спеку-лација, спекулисати (-ирати) могу имати исто значење, али је облик са ш обичнији у значењу „трговина у циљу стицања вели-ке добити" (уп. шпе-кулаит), а облик са с у значењу „нагаћање. разматрање, теорети-сање" (уп. придев спе-кулативан - који се тиче размишљања)'

шнерплоча. Шрн Ланка: тачније је

Сри Ланка (шри \е. индијски изговор); Шриланчанин (Сри-), шрилаичаиски (сри-). У географском смис-лу (за разлику од по-литичког) може се и даље употребљавати име Цејлон, Цејлоња-нин, цејлоиски.

штаб, штабни или штапски.

штавише (=чак, поред свега). (Али: „Шта више да кажем?"). В. чак.

штајерац (мало ш кад означава врсту коња).

262

Штајнбек (51етбеск); боље Стајнбек, по америчком изговору овог презимена.

штака, дат. шгаци. штннаљка, дат. шти-

паљци, ген. мн. шти-паљш.

штнпати, штипам, они штипају, штипајупи; данас ретко штипљем, штипљу, штипљуНи.

што и да: в. да-што год и штогод: в.

год IIIтокхолм: боље Сток-

холм (в. то). што ли. штоно: птгоно реч;

штоно рече, пгтоно рекоше, штоно кажу итд.

штрајкбрехер, штрајк-брехерски.

ШтрбацДПтрпца, Штрп-чев.

штука, дат. штуки. шукун-: боље чукуи- (в

то). шумаднјски, данас

с^ичније него пгума-дински.

шунд лнтература, пгуид ромап и сл. (не-обавезна цртица: в. ЦРТИЦА 3).

шунка, дат. шунки. шупаљ, шупљији, нај-шупљији.

шут: шутом, шутови (боље) и шутем, шу-теви.

шчврснути се. Шчећин (Бжсгест), не

Шћећнн.

263

•

• •

• :

•

•• •

•

•

•

• т

•

•

-

Иван Клајн

Р Е Ч Н И К Ј Е З И Ч К И Х Н Е Д О У М И Ц А

Шесто, допуњено и измењепо издање

Издавач Српска школска књига

Београд, Прерадовићева 4

в011/30-30-929, 30-30-930 063/83-80-555

За издавача Владимир Перић, дирсктор

Компјутерска припрсма Апћелка Секулић Зоран Табаковић

Почетни тираж: 10.000

Штампа К И З „Алтера", Беотрад,

Живојина Жујовића 2

С1Р - Каталогизација у публикапдји Народна библиотека Србије, Београд

811.163.41*35(038)

КЈ1АЈН, Ивал Речпик језичких псдоумица /Иван Клајн. - 6. допуњено и измењено изд. - Београд: Српека школска књита, 2004 (Београд: К И З „Алтера"). - 268 стр.; 17 с т . -(Мала лексикограгрска библиотека)

Тараж 10.000

181Ж 86-83565-12-2

а) Српски језик - Речници, правописни СОВ185.8К-ГО 105022988