realizam-predavanja

8/11/2019 realizam-predavanja

1/33

19.10.2009

POETIKA I PERIODIZACIJA SRPSKOG REALIZMA

Periodizacija

Kada je re~ o eposi realizma onda u periodizacijama srpskih kwièvnihistorija ovu epohu posmatramo na dva na~ina:

1) kao kwièvnu epohu koja je trajala ~itavih 50 godina (od1!0" kada je o#jav$en roman %" &gwatovi'a Milan Naranxi},do 110" kada je o#jav$en tankovi'ev roman Ne~ista krv)*

+) posmatra realizam u skra'enom vremenskom intervalu (od1,0" kada je o#jav$en programski ~lanak vetozara-arkovi'a Realnost u poeziji. do 100" kada je pokrenut~asopis Srpski kwièvni glasnik koji se smatra prvimmodernisti~kim ~asopisom kod r#a)"

Kako su ta dva pristupa za ~itavih +0 godina skratila tj" produìlaepohu srpskog realizma. oni su su/tinski na isti na~in posmatrali iperiodizaciju ~itave ove epohe. a to posmatrawe se ogleda uslede'em: epoha srpskog realizma ima razvojne aze:1) rani realizam.+) visoki (potpuni) realizam.) moderni (dezintegrisani) realizam"

!ra"i rea#iza$

2 ranom realizmu. koji dominira !03ih i ,03ih godina 1" veka.dominiraju realisti~ke stilske ormacije: 1) protorealizam. +) olklorni realizam. ) programski realizam"

4rotorealizam sam termin ozna~ava ono /to prethodi realizmu. tj"romanti~ni realizam" Karakteristi~an je po tome /to iz predrealisti~keliterature nasleuje sna`nu su#jektivnost (ose'ajnost). poetizovanijijezik. a od realizma preuzima postupak mimeze (podraàvawa)stvarnosti"

4redstavnik je %akov &gwatovi'. a su/tinsko realisti~ko oprede$ewe uwegovom kwièvnom delu zasnovano je na apsolutnoj iluziji stvarnosti.

tako da wegovi junaci imaju sve oso#ine ìvih $udi" &gwatovi' jenapisao prvi realisti~ni roman Milan Naranxi}, jo/ , realisti~nihromana (meu kojima je Ve~iti mladoèwaumetni~ki najuspe/niji). 03ak dru/tvenih pripovedaka i nekoliko programskih (teorijskih) ~lanaka.u kojima je iskazao potpunu autopoeti~ku svest da pripada jednojnovoj kwi evnoj eposi u srpskoj kwi evnosti" 6ajzna~ajniji ~lanakPogled na kwièstvo(15,) pojavio se 103ak godina pre programskog~lanka " -arkovi'a o realizmu"


2/33

4rotorealisti~ka stilska ormacija svoje uzore pronalazi u komedijama%""4opovi'a"

7olklorni realizamtakoe se konstitui/e u /estoj8sedmoj deceniji 1"veka. takoe je izvedena iz romanti~arske tradicije ali sada one

tradicije koja vodi poreklo iz usmene narodne kwièvnosti. iz 9ukovihz#irki narodnih umotvorina. iz 9ukove ustani~ke proze i iz ego/evogdela" 7olklorna realisti~ka stilska ormacija se za razliku odprotorealisti~ke ne naslawa na graansku tradiciju prve polovine 1"veka. ve' na seoski ìvot. jezik i o#i~aje" ;ato je olklorna prozasrpskog realizma ispuwena razama iz usmene kwièvnosti. a naro~itosu zna~ajni oni koji se naslawaju na olklornu antastiku i kazivawa one~astivim silama" 4ojedini tuma~i srpskog realizma (naju#ed$iviji meu wima li/i' (iz okoline 9a$eva)"

4rogramski realizamuteme$en je na teorijskom ~lanku " -arkovi'akoji su #ili o#jav$eni u novosadskom kwièvnom ~asopisu Mati"a:

1) Pevawe i mi#ewe1!"+) Realnost u poeziji1,0"

Ani su zna~ajni po tome /to je u wima u potpunosti artikulisanapoetika srpske kwièvnosti. a to je uraeno na + na~ina:

1) potpuna negacija romanti~arske kwièvnosti kao ne~ega /toje #eskorisno i nepotre#no"

+) aBrmacija kwièvnog stvarawa koja prikazuje neposreddniìvot sa svim wegovim vrlinama i manama"

!%i&o'i ()o*)+"i, rea#iza$:

Kada je re~ o ovij azi moèmo izdvojiti dominantne stilske ormacije:1) psiholo/ki. +) poetski. ) kriti~ki realizam"

4siholo/ki realizam polazi od am#icije da prikaè unutra/wi ìvot

junaka i da iz psiholo/ke perspektive motivi/e wihove postupke i ideje";ahva$uju'i toj am#iciji psiholo/ki realizam unosi ~itav niz psiholo/kihpostupaka. a najzna~ajniji su unutra/wi monolog kao pripoveda~ uprvom licu i doìv$eni govor kao monolo/ko pripovedawe ali u tre'emlicu"

6ajzna~ajniji pisci su: Caza Cazarevi'. vetolik Dankovi'" 2 vremenskom smislu psiholo/ki realizam dominira u osmoj8devetojdeceniji 1" veka. od poznate Cazarevi'eve pripovetke Prvi put so"em


3/33

na jutrewe (1,). do romana i pripovedaka vetolika Dankovi'a kojisu o#jav$eni 1E85,"

4oetski realizamzasnovana je na dve stvarala~ke pretenzije:1) da se koristi poetizovanim lirskim govorom i u proznom stvarawu.

+) zasnovana je na am#iciji da kwièvnost ne #ude samopodraàvawe stvarnosti ve' i wena idealna dopuna"A#i~no se u srpskoj kwièvnosti u poznate realiste svrstavaju %anko9eselinovi'. -ilorad 4opovi' Fap~anin i 4avle -arkovi' Gdamov" Gli ikod drugih srpskih realista prisutni su elementi poetskog stila: CazaCazarevi'. remac. >li/i'. Dankovi' itd"

6aj#o$e primere poetskog realizma nalazimo u romanu $ajdukStanko %anka 9eselinovi'a. u kojem je poetizovanim stilom prikazanidili~ni ìvot srpskog sela u -a~vi" Ha vrsta kwièvne am#icije da seidealizuje stvarnost. da ona #ude lep/a od onog /to je zaista prisutno uìvotu. uticali su i na am#ivalentnu (crno3#elu) sliku sveta" 4ostoji

do#ro i postoji zlo" Ani koji su do#ri samo su do#ri. a oni koji su zli samosu zli"Hakav pristup poetskih realista #io je u stalnoj polemici sa psiholo/kim

i pogotovo sa kriti~kim realistima. koji su imali am#iciju da stvarnostprikaù podjednako i sa vrlinama i sa manama"

Kriti~ki realizamuteme$en na kriti~kim preispitivawima stvarnosti";ahva$uju'i toj am#iciji u kriti~kom realizmu naro~ito dolaze doizraàja komi~ni ànrovi. humor. satira. parodija a u okviru tihkomi~nih ànrova najpopularnije su komedija i satiri~na pri~a" Kriti~ki realizam ima am#iciju da prikaè ìvot na /to uver$iviji na~in.

tako da se on pri#liàva naturalisti~koj poetici po tome /to èli daprikaè onu #rutalnu sliku ìvota. i pri#liàva se veristi~koj poetici potome /to èli da stvori apsolutnu iluziju istinitosti"

6ajzna~ajniji predstavnici: imo -atavu$ i tevan remac u romanu ipripoveci. 6u/i' u komediji.


4/33


5/33

4otre#no je imati u vidu slede'e: u predrealisti~koj prozi a#ula (pri~ao dogaaju) predstav$a dominantno mesto svakog kwièvnog dela" 2realizmu vi/e nije tako" 7a#ula je redukovana i podreena onome /to jeglavni ci$ realisti~ke umetnostio#lik karaktera junaka kao sloènog.psiholo/kog. intelektualnog i dru/tvenog #i'a"

+" unkcija deskripcije

2 ormama pripovedawa dolazi do zna~ajnih razlika u odnosu napredrealisti~ku kwièvnost. a naro~ito je modiBkovana ulogadeskripcije" 2 predrealisti~noj prozi opisi imaju unkciju pozori/nihkulisa koji ne moraju #iti u strogoj vezi sa svetom kwièvnog dela" 2realisti~noj kwièvnosti opisi su strogo unkcionalizovani i doprinosesocijalnoj i psiholo/koj motivaciji prilikom o#likovawa karaktera junaka" Dealisti~ni opisi su prepuni deta$a i karakteri/e ih otograskapreciznost" 4oznato je npr" da su zahva$uju'i @alzakovim opisima

gradskog am#ijenta i unutra/wosti ku'a u 4arizu. savremeni rancuskisociolozi na potpuno autenti~an na~in rekonstruisali dru/tveni ìvot uovom gradu sredinom 1" veka"

" reprezentativnost kwièvnih karaktera

Dealisti~koj kwièvnosti nije ci$ samo da prikaè kwièvne karaktere.ve' je ci$ da ti karakteri #udu reprezentativni za svoje vreme i svoju

sredinu" ;ahva$uju'i tome nastaju veliki kwièvni portreti junaka 1"veka kao /to je @alzakova vgenija >rande. ~i~a >orio* kao /to jetendalov =ilijen orel* kao /to su >ogo$evi junaci Li~ikov. GkakiGkakijevi~ @a/ma~kin* kao /to je 7lo#erova ma @ovari* kao /to jeHolstojeva Gna Karewina i Gndrej @alkonski* kao /to je Dasko$nikov i#ra'a Karamazovi


6/33

prepoznat$ivi u komedijama. npr" za#ludele oso#e. varalice. sluge.so#arice"""

E" pripoveda~eva o#jektivnost

Adnosi se na pripoveda~a" Dealisti~ki pripoveda~ èli da #udeo#jektivan i zato teì /to ve'oj distanci radosti od sveta kwièvnogdela" ;ato u realizmu i preovlauje pripovedawe u tre'em licu ili tzv"onormi (nema~ki er-form)" Lak i onda kada je pripoveda~ u prvomlicu (ja orma* ih-form) veoma se ~esto zaklawa iza uloge prireiva~apronaenog rukopisa (tzv" tehnika pseudodokumentarnosti) ili se koristitehnikom skaza tj" usmenog ìvog govora junaka koji umestopripoveda~a pri~a o nekom dogaaju ili $udima"

5" ànrovska speciB~nost (dominacija romana i pripovetke)

2kazuje na ànrovsku speciB~nost epohe realizma. i na dominacijuromana i pripovetke" 2 realizmu preovlauju romaneskna tipa:1" roman lika (razvojni tip romana) u ~ijem sredi/tu se nalazi

pripovedawe o razvojnom putu junaka od detiwstva do zrelog do#a(Milan Naranxi}, Ve~iti mladoèwa%akova &gwatovi'a)"

+" roman prostora (dru/tveni roman)" roman vremena (roman hronika) $ajduk Stanko %anka

9aselinovi'a. Rat i mirHolstoja"

!" jezi~ka delatna karakterizacija junaka

>ovori o speciB~noj upotre#i jezika u realisti~koj eposi" %ezik ukwièvnom delu epohe realizma je #itno sredstvo karakterizacije iindividualizacije junaka" ;ato realisti~ki pisac vodi ra~una odijalekatskom govoru. o àrgonu. o proesionalnom jeziku. dakle vodira~una o svim jezi~kim nijansama koje 'e individualizovati jednogkwièvnog junaka" 6pr" u srpskoj realisti~koj prozi majstor dijalekatskerazlike je remac (ni/ka i vojvoanska proza)"

," uloga kwièvnosti u o#liku analiti~ke slike dru/tvene stvarnosti

2kazuje na am#iciju realisti~ke kwièvnosti da izloì analiti~ku ilinau~nu sliku dru/tvene stvarnosti" Dealizam se razvija sa usponomgraanske klase i sa razvojem pozitivizma u nauci. tako da je kwièvnostvarawe u eposi realizma imalo mnogo vi/e od umetni~kih am#icija"&malo je è$u da pronikne M zakonitosti dru/tvenih odnosa i u


7/33

psihologiju junaka" ;ato se i govori o kriti~koj i dru/tveno analiti~kojunkciji kwi`evnosti i umetnosti" Gnaliti~ka i kriti~ka unkcija doprinoserazvoju humoristi~ke. satiri~ke i psiholo/ke proze"

4oznato je npr" da je savremena psihijatrija u prozi


8/33

~lanak Srpske o%mane u kojem kritikuje dru/tvene dnose u r#iji"Aduzeta mu je dràvna stipendija i prelazi na studije u Nirih" >odine 1,0" z#og nedostatka novca napu/ta studije i vra'a se ur#iju" &ntenzivno pi/e politi~ke ~lanke i rasprave. a 1,1" pokre'e listRadenik" 2#rzo mu je list za#rawen i #io je prinuen da pree u 6ovi

ad gde je zavr/io najzna~ajniji spis Sr%ija na istoku" Ho je sociolo/karasprava u kojoj je vetozar -arkovi' pokazao kako su novikapitalisti~ki odnosi potpuno razorili srpsko dru/tvo i u moralnom i usocijalnom pogledu"

Kapitalizam je izazvao raspad patrijarhalnih porodi~nih zadruga ur#iji. a onda su tako usitwenw porodice morale da se zaduùju. dapadaju u ruke zelena/a i da ekonomski potpuno propadaju" &z 6ovogsada 1," vetozar -arkovi' prelazi u Kragujevac gde pokre'e list'avnost" Hada mu je ponovo za#rawen i taj list. a on je osuen na meseci zatvora z#og antidràvnih ~lanova" Ceào je u poàreva~komkaznenom zavodu tokom 1,E" i tamo te/ko o#oleo od tu#erkuloze"

4o~etkom 1,5" odlazi na le~ewe u Hrst. gde umire +!" e#ruara 1,5"


9/33

Realnost u poeziji ima ormu pisma upu'enog uredni/tvu Mati"e"-arkovi'ev tekst je reakcija na prvi ~lanak Mati"e u kojem poziva~itaoce na pretplatu za 1,0" i pri tome se àli na puki materijalizamkoji je zavladao u kwièvnosti. i àli se na odsustvo onih pesnika koji #i#ili kadri da pokrenu narod u #or#u za oslo#oewe" 4ovodom toga

-arkovi' iznosi ideju da je pesnik pro#ueni deo naroda i da on mora.ako èli da oseti htewa tog naroda. da ìvi istim onim ìvotom kojim ìvii wegov narod"

Hakav je npr" ego/" Kako moè neko da peva o stradawu naroda u@osni ili @oki Kotorskoj kada ne zna ni @osnu ni @oku Kotorsku ~ak nipo novinskim ~lancima" to za/to je na~e pesni/tvo prazno i /to sejednako vrte oko li/'a i leptirova. ili gugu'e i cmaka se sa svojomdragom. a ako se koji put #aci u patriotsku pozituru onda je to takojadno. prazno. nategnuto i #ez ikakvih ose'awa napisano samo radiparade" Ho je upravo ono. nagla/ava -arkovi'. /to ja nazivamdu/evno onanisawe" Avu raspravu zavr/ava re~enicom: =ivot

narodni. to je sadrìna. realnost poezije"


10/33

Laza K. Lazare%i

6ajzna~ajniji psiholo/ki realista i jedan od naj#o$ih pisaca epoherealizma. Caza K" Cazarevi'. roen je u Fapcu u trgova~koj porodici kojaje starinom #ila iz Jercegovine" Caza je rano ostao #ez oca. ve' 1!0"tako da je na wegovo odrastawe i vaspitawe presudno uticala wegovamajka i zet -ilorad 4opovi' Fap~anin (kwièvnik)"

9e' od 1!5" Caza je pre/ao na /kolovawe u @eograd gde je zavr/io>imnaziju. a zatim upisao pravni akultet 9elike /kole" 4rve kwièvneradove po~eo je da o#jav$uje kao veliko/kolac. iz tog perioda jenaro~ito zna~ajan prevod >ogo$eve priovetke (avo#a posla koju jeo#javio u listu Mati"a u 6ovom adu 1,0"

4ravni akultet je zavr/io 1,1. i po~eo da radi kao ~inovnik u-inistarstvu prosvete. ali do#ija dràvnu stipendiju i januara 1,+"odlazi u @erlin da studira medicinu" 2 toku srpsko3turskih ratova od1,531, u~estvuje kao sanitetski poru~nik u


11/33

Hakva novelisti~ka orma podstakla je utjar. kada je sve izgledalo da 'eo#ostrano velika $u#av #iti krunisana #rakom dolazi do neo~ekivanogpreokreta" -ladi' nema snage da pokida konzervativne o#i~aje svojesredine. nema snage da se suprotstavi vo$i majke i #eì od ostvarewa$u#avnog ideala" 6akon toga. posle povratka u r#iju wegov ìvotdoìv$ava potpuni krah i nema snage da zasnuje novi normalan ìvot"

2 pripoveci Vetar%anko se za$u#$uje na prvi pogled u jednu devojkuu ~ijim je o~ima prepoznao kosmi~ku snagu $u#avi. tako da ga jeopila kao topli i zanosni vetar. ali kada je tre#alo da o#elodani majci tu$u#av mladi' nije imao snage da se odupre wenoj vo$i i wenomprotiv$ewu u sumwi koju je iskazala u wenoj emociji" Cazarevi' je kao pripoveda~ postavio teme$e stilskoj ormacijipsiholo/kog realizma. a svi wegovi junaci predstav$aju prave malepsiholo/ke studije u kojima dolaze do izraàja razli~iti psiholo/ki


12/33

kompleksi a naro~ito edipovski kompleks tj" sna`na vezanost junaka zaautoritet majke" Ho je naro~ito uo~$ivo u pri~ama o intelektualcima:+va%i"a, Verter. """ dok je u pri~i Na %unaru prepoznat$iv elektrinkompleksvezanost devojke za oca" 2 pripoveci Prvi put so"em na jutreweCazarevi' daje psiholo/ku

studiju o $udima sla#e vo$e koji su #ili podlo`ni razli~itim strastima anaro~ito kockawu" a druge strane u pripoveci Sve }e to narodpozlatiti Cazarevi' u okviru psiholo/ke studije o tragi~noj sud#iniratnog invalida iskazuje sna`ne antiratne poruke i ukazuje da je ratjedno od najve'ih zla $udskoga roda" 6a osnovu svega ovoga mogu'e je napraviti tipologiju Cazarevi'evihpripovedaka i posmatrati je kroz ciklusa:

2* pri~e iz seoskog `ivota: Na %unaru, +kolska ikona, . do%ri ~as/ajdu"i3

4* pri~e iz palana~kog `ivota: Prvi put so"em na jutrewe, Sve }e to narod pozlatiti, 0n zna sve3

5* pripovetke sa $u#avnom tematikompri~e o intelektualcima:Verter, +va%i"a, Vetar*


13/33


14/33

#ola i du/evne depresije. do/la je na spasonosnu ideju da se %urajoèni mlaom -ari~inom sestrom 4avom"Anda je izmislila san u kojemtu svoju ideju predstav$a kao posledwu -ari~inu è$u"

4o drugoj vrsti tuma~ewa koja se naslawa na 7rojdivepsihoanaliti~ke teorije. majka je stvarno usnila san" A#uzeta è$om da

pomogne sinu u trenucima kada je izgu#io vo$u za ìvotom. Cuca jeopteretila svoju svest i podsvest pa su wene misli prenete u san" -o`daje Cuca i sama dolazila na pomisao da joj se sin oèni sestrom umrleiza#ranice. ali nije smela to dam u saop/ti" 6avedeni san daje novelipose#nu psiholo/ku uver$ivost a logi~no je pretpostaviti da religiozanaCuca nije izmislila san. jer da jeste ne #i se pozivala na >ospod anelakao na svedoka"

PILIPENDA

4ripovetka Pilipendao#jav$ena je u ~asopisu)orau -ostaru 101"godine. a potom u z#irci S mora i s planinetakoe 101" godine"

;aplet je organizovan na ukr/tawu tri narativna plana:1" istorijski u wemu je prikazano kako su austrijske vlasti

unijatile pravoslavne r#e (prevodile ih iz pravoslav$a ukatoli~anstvo)" 2nija'ewe je #ilo samo prelazna aza na tomputu prekr/tavawa. a podrazumevala je da pravoslavni r#imogu da zadrè stare verske o#rede i jedino je potre#no dapriznaju vrhovnu vlast katoli~kog poglavara (pape)" Admahiza toga sledila je druga aza u tom preo#ra'awu. dràva #isagradila nove katedrale za unijatske vernike i oni #i #ilio#avezni da napuste stare pravoslavne crkve i u potpunostipreu u katoli~anstvo*

+" drugi narativni plan je zasnovan na socijalnom pripovedawu tj"na pripovedawu o velikom siroma/tvu pravoslavnih r#a u


15/33

za nacionalno preo#ra'awe i prevoewe srpskog stanovni/tvau hrvatski nacionalni korpus" -eutim. ta sna`na srpskanacionalna svest #ila je najizraènija kod siroma/nih i oni supruàli najve'i otpor verskom i nacionalnom preo#ra'awu"

2 kompozicionom pogledu pripovetka 4ilipenda je sa~iwena iz tri

celine" kspozicioni deo pripovedawa dat je narativni kontekst. opisana jesirotiwska ku'a u jednom dalmatinskom selu 4etrovu po$u. a zatim suuvedena dva junaka: 4ilip (7ilip. dijalekatski) @ak$ina (#ak$a sMm#olvere. àra. vatre""") i wegova èna %ela"

6arativni zaplet po~iwe u ranu zoru kada su se junaci pro#udili. kadajedu sirotiwski doru~ak i razgovaraju o tome da je jeli potre#na novamarama poveza~a za kosu kako #i mogla da ode na pri~est na @adwidan. odnosno na @oì' ujutru"

Admah nakon tog pripovednog izlagawa -atavu$ev sveznaju'ipripoveda~ se osvr'e na istorijske okolnosti u kojima se odvija ta

wegova pri~a" @ila je to zima 1E" godine kada je severnom


16/33

pripovetka i zavr/ava u kratkom i eektnom raspletu u kojem jeprikazano kako je 4ilipendu o#uzela neka `alost i seta. kako je seo ukraj pored ceste i nemo'no zaplakao" He 4ilipendine nemo'ne suzesim#oli~ki predstav$aju sud#inu ~itavog srpskog naroda u


17/33

Hre'i duhovni zavi~aj tevana remca #io je @eograd i Fumadija" 2tom duhovnom zavi~aju remac je ìveo od 1+310!. a napisao jeveliki #roj dela koja su tematski vezana za ovaj prostor: romani imuna"ija na selu(limunacija R proslava). Vukadin* pripovetke -ir9eras3a. :oì}na pe~eni"a. 8deal. -apetan Marijan. :uri i ;nglezi (@uri

su pleme iz dana/weg Konga. poveli su rat proti ngleza i uspeli da ihpo#ede)""" remac je roen u enti 11" (po starom)8+E" novem#ra 155" godine"9e' 1!" godine odlazi u @eograd gde se upisuje u >imnaziju" 2@eogradu je ìveo u ku'i svog ujaka %ovana Porevi'a. poznatogkwièvnika toga vremena" Ad 1,E" studirao je istorijsko3Blolo/ki odsekna 9elikoj /koli u @eogradu" 2 toku srpsko3turskih ratova (1,!8,)remac u~estvuje kao do#rovo$ac u a~koj #ateriji (~eta satav$enaod do#rovo$aca iz reda studenata 9elike /kole i gimnazijalaca)" Hada jeprvi put do/ao u 6i/ i u~estvovao je u oslo#oewu ovog grada odHuraka"

4o zavr/etku rata remac je krajem 1," diplomirao na istorijsko3Blolo/kom odseku 9elike /kole u @eogradu. a ve' od 1," jepostav$en za predava~a gimnazije u 6i/u" Ad 11" do 1" #io jeproesor u 4irotu. a onda opet od 1" do 1+" proesor gimnazije u6i/u" tanovao je u ku'i gazda =ivka jorganOije (to je &vko iz 8vkoveslave) u tada/woj 4o/tanskoj ulici" Ad 1" remac u ~asopisu:osanska vila u arajevu po~iwe da o#jav$uje legendarno3istorijskepripovetke. a prva meu wima je Vladimir, kra# duk#anski" -ada je kwièvni rad zapo~eo u 6i/u. tek po odlasku u @eograd1+" godine po~iwe rem~evo intenzivno pisawe i o#jav$ivawekwièvnih dela"

>odine 1" o#javio je stiri~ni roman imuna"uja na selu. u kojemismejava socijalisti~ki pokret u r#iji i naro~ito u~ite$e socijaliste"

>odine 1E" o#jav$uje u listu :udu}nostu nastavcima prvu verzijuromana Pop 6ira i pop Spira. a godine 15" u ~asopisu Srpski pregledu @eogradu o#javio je u nastavcima kratki humoristi~ki roman izni/kog ìvota 8vkova slava" >odine 1!" o#javio je deBnitivnu verzijuromana imuna"ija na selu"

2 toku 1!" i 1," godine u ~asopisu :rankovo kolou 6ovom aduo#javio je u nastavcima satiri~ki roman -arijera prektikanataVukadina" >odine 1" o#javio je kona~nu verziju romana Pop 6ira ipop Spira" &ste godine o#javio je i pripovetku iz ni/kog ìvota 8%i


18/33

Deprezentativna rem~eva dela imaju prepoznat$ivu umetni~kustrukturu koju je najpreciznije opisao %ovan


19/33

uvredila on organizuje la`nu otmicu i kompromituje je" 4ored togosnovnog zapleta u romanu se pojav$uje jo/ ~itav niz epizoda ukojima je prikazan `ivot u 6i/u na kraju 1" veka. zatim su prikazanepoliti~ke. socijalne i ekonomske promene u ovom gradu nakon oslo#oewa od Huraka. prikazan je jo/ jedan $u#avni zaplet ~iji su akteri

-itan~a haOi34etrakijev i /vapska igra~ica Jermina" Domanesknirasplet u)oni )am7rovojje sre'an" -ane do#ija ruku ;one ;amBrove.a haOi3;amBr ga ne prihvata samo kao zeta nego i kao svoga sina. takoda se sve prethodne razmirice za#orav$aju i srav$aju u drugi plan"

2 satiri~kim romanima umetni~ka struktura je ne/to druga~ija" 6pr"roman Vukadin ima stepenastu kompoziciju i prikazuje razvojni putjednoga poltrona ~ija je `ivotna am#icija #ila da postane umrugOija ilicarinarnik" 6a kraju zaista uspeva u tome. ali na krajwe neo#i~anna~in" 4o/lo mu je za rukom da u cirkusu ukroti podiv$alog magarca@ucealosa. pa je postao toliko popularan. da je minister pod pritiskomjavnosti morao da ga unapredi u carinika"

2 imuna"iji na selusatiri~ni zaplet po~iva na anegdoti o tome kakosu neki u~ite$i socijalisti organizovali u jednom selu veliku limunaciju(proslavu) povodom po#ede repu#likanske revolucije u @razilu" -eutim. ~itava stvar je #ile utoliko tragikomi~na /to niko od wih nijeznao gde se nalazi @razil"


20/33

,"1+"+oo"

/ojia% I#i

6ajzna~ajniji pesnik srpskog realizma. 9ojislav &li'. roen je 1!0"godine u @eogradu u ~uvenoj pesni~koj porodici %ovana &li'a" %ovan &li'

je #io poznati pesnik epohe romantizma. a ~etvorica wegovih sinova-ilutin.


21/33

>odine 1," nakon o#jav$ene satiri~ne pesme Maskem%al naRudniku#io je krivi~no gowen pod optu`#om da je izvrgavao rugludinastiju A#renovi'a i vladu kra$evine r#ije" Ad 1 1E" godineradio je u ministarstvu inostranih dela. ali je u tom razdo#$u jednugodinu (11) #io otpu/ten iz dr`avne slu`#e pa je radio kao u~ite$

srpske /kole u rumunskom gradu Hurn everin (turn R na rumunskomgrad). koji se nalazi na o#ali


22/33

2 deskriptivnij lirici 9ojislav pesni~ke motive pronalazi u prirodi usvakodnevnom ìvotu. ali je doìv$aj te prirode o#likovan na tri na~ina" Kao dionizijska slika sveta u kojoj se slavi #ogatstvo prirode i #ujnostìvota koji se iskazuje u toj prirodi" Hakve su pesme 'esen, Ve~e,)imska idilai pesma)imsko jutro"


23/33

Niklus apolonijskih pesama 9ojislava &li'a nudi potpuno drugu slikuprirode. u kojoj prepoznaje samo slutwu smrti i #eznaa i siroma/tva.npr" u pesmi Sivo, sumorno ne%opred 9ojislavom vaskrsavaju mra~neslike jeseni. puste livade i ravni. ispra`weni am#ari. tako da se predwegovim o~ima odigrava tiha smrt prirode" 2 zavr/nim stihovima ove

pesme apolonijski doìv$aj dodatno je poja~an slikom jednog u#ogogsprovoda. u kojem je po dosadnoj i sitnoj ki/i neko mr/avo i malenok$use vuklo ta$ige i na wima mrtva~ki sanduk"

li~an apolonijski doìv$aj sveta prepoznajemo i u pesmi . poznujesen" Kroz sinesteziju #oja i zvukova kroz onomatopeje. pesnikoslu/kuje kako jau~e vetar kroz puste i prazne po$ane" Haj doìv$ajsmrti naro~ito je poja~an kricima gavrana koji je na mutnom sivomne#u kruìo iznad pesnikove glave" 2 takvom sumornom am#ijentu iporodi~ni ìvot je proèt apolonijskim slutwama i doìv$ajima smrti"4red pesnikovim o~ima vaskrsava u#ogi stari dom. na pragu stojistarica a vetar ssumorno zvi`di i va$a guste slojeve magle"

-ada su u ve' pomenutim deskriptivnim pesmama 9ojislava &li'a #ileprisutne sna`ne sim#olisti~ke slike sumornoga ne#a. vla`ne magle iliptice gavrana. /to sve sugeri/e slutwu smrti i ga/ewe ìvota.najpotpuniju sliku prirode nalazimo u antologijskoj pesmi 9rm"a~iwena je iz svega dve stroe" 2 prvoj je prikazan muwom opa$engrm (hrast. u Fumadiji se tako kaè). stoji na proplanku a 9ojislav gauporeuje sa crnim i mra~nim divom oko ~ijeg tela se uvijaju gustispletovi trava i cvetova" 2 drugoj stroB taj isti hrast je prikazan u zimukada je studena ruka pokidala sav wegov nakit i o#naìla svu wegovusnagu" Gli #a/ tada iz te o#naène snage vaskrsava snaga tog hrasta isposo#nost da odoli mnogim ledenim vetrovima i olujama" 2

sim#olisti~koj viziji tako osmi/$ena slika hrasta poprima metonimijskazna~ewa i kazuje o sud#ini ~oveka i $udskog ìvota"

Gnti~ke teme u poeziji 9ojislava &li'a

2 anti~kom ciklusu pesama 9ojislava &li'a dominiraju teme i motiveiz rimske antike" 4onekad su to mitske slike i pri~e o 6io#i kaotragi~noj majci anti~kog sveta. o Hi#ulu kao neshva'enom mladompesniku. ili o nesre'noj $u#avi izmeu mladi'a &ponika i devojke Jele"

&z pesme -orintska /eteraponekad su te mitske slike motivisane

kazivawem o odnosu umetnika i umetni~kog dela (Mramorni u%i"a). aponekad je 9ojislav$eva pesni~ka motivacija zasnovana nastvarnosnim tragi~nim sud#inama rimskih pesnika. meu kojima jesredi/we mesto pripalo pesniku Avidiju"

2 pesmi 1i%ulo 9ojislav pro#lematizuje dve velike teme anti~kogpesni/tva:

1) govori o #oànskom nadahnu'u kao preduslovu za umetni~kostvarawe*


24/33

+) govori o tome kako je tragi~na sud#ina pesnika u svetu kojinema razumevawa za umetnost. ve' je okrenut hladnim interesima ilirazvratnim strastima"-ladi rimski pesnik Hi#ulo #io je opsednut mramornom statuom rimske#ogiwe 9enus (#ogiwa lepote gr~ka 9enera)" & dok svoje sawive

pesni~ke o~i nije mogao da skine sa tog #ajnog lika. ali i sa togumetni~kog vajarskog dela koje je tako upe~at$ivo do~aravalo lepotuove #ogiwe. $udi ledenog srca sa`a$evali su nesre'nog Hi#ula iprogla/avail ga za ludaka koji je #io za$u#$en u ledeni kamen"

2 pesmi Nio%a9ojislav vaskrsava stari anti~ki mit o nesre'noj majci6io#i koja je #ila `ena te#anskog kra$a GmBona. i koja je u tom #rakurodila , sinova i , k'eri" Ha ponosna majka jednom prilikom seuporedila sa #ogiwom Cetom koja je imala samo dvoje dece. ali dvoje#ogova: Gpolona i Grtemidu"


25/33

mora da #i prona/ao devojku koju je voleo" Kada je saznao da je heterau imperatorovom dvoru mladi' preru/en u svira~a peva o svojojnesre'noj $u#avi i devojci koju je voleo" Korintska hetera je odmahprepoznala &ponika i weno srce je tada prepuklo od #ola. tako da sesamo na wenom ledenom mrtva~kom licu mogla prepoznati tragedija

velike i uskra'ene $u#avi"

im#olisti~ke teme 9ojislava &li'a

>otovo u isto vreme kada je sim#olisti~ka lirika dominirala u

rancuskom pesni/tvu. 9ojislav &li' je nezavisno od rancuskekwièvnosti stvorio nekoliko pesama koje su u srpskoj kwi evnostiotvorile vrata sim#olisti~koj poetici i modernom pesni/tvu koje 'e sepotpuno ostvariti po~etkom +0" veka"

6aro~ito u tom sim#olisti~kom krugu reprezentativna pesma je-leon i wegov u~enik" &spevana je u duhu anti~kih dijalo/kih raspravadijatri#a i kazuje o tome kako mladi u~enik naslu'uje da wegov ìvotpo~iva na nekim neo#i~nim i wemu nejasnim zna~ewima" egovu~ite$. Blozo Kleon. odgovara mu da je sve sim#ol /to mu vidi oko.sve ono /to na/u du/u ~ini vedrom ili mra~nom. sim#ol je i zem$aoko nas i ne#o iznad nas" &z tih stihova vaskrsavaju sva tri nivoasim#oli~kih zna~ewa o kojima 'e govoriti sim#olisti~ka poetika" 4rvinivo ~ine tzv" emoconalni sim#oli. tj" ono /to se nalazi du#oko u nama.u na/oj du/i i /to samo mi moèmo odgonetnuti i razumeti"


26/33

atiri~ne teme 9ojislava &li'a

Kao satiri~ni pesnik 9ojislav je #io pre svega politi~ki motivisan. awegova satira predstav$ala je sna`nu kritiku autokratskog reìmadinastije A#renovi'a" 2 pesmi Maskem%al na Rudnikukroz alegorijskeslike iskazana je ne samo tragi~na politi~ka sud#ina srpskog narodanego i potpuna socijalna o#esprav$enost i #eda" 6a planini Dudnikorganizovan je veliki maskem#al na kojem su preru/eni morali da sepojave svi slojevi toga dru/tva" -eu wima pozvali su jednoga se$aka io#avezali ga da se preru/i u odelo hromog prosjaka" 6a kraju seispostavilo da jedino taj se$ak ne mora pripremati odelo za maskem#aljer i u svom svakodnevnom odelu li~i na prosjaka" -eutim. usatiri~kim pesmama 9ojislava ne interesuje samo #ezo~ni reìm i

vladaraska elita. ve' izlaè kritici i ropski podani~ki mentalitet svojihsunarodnika";ato se u pesmi 9raBanska vrlina9ojislav pita gde je nestao ideal

slo#odnog graanina u r#iji" Anaj ideal na kojem su po~ivala carstva udervnoj Hroji. Dimu i Gtini. onaj ideal koji je gordu -oskvu pretvorio upepeo. onaj ideal koji nas tera da #udemo u slu`#i otaO#ine svoje i da#ranimo narod i wegova prava" 6a kraju pesnik sa sarkazmomzak$u~uje da taj ideal slo#ode nije nestao u srpskom narodu ali da nawegovim rukama prepoznaje trag od hladnih okova u o#liku satiri~keinvektive" 4esnik poru~uje da izrodi toga naroda koji su to dozvolilitr#alo #i da se stide tih okova"

E"1"+010"

ora S*a"'o%i

-eu srpskim piscima na kraju 1" i po~etkom +0" veka. @oratankovi' je je #io najizrazitiji modernista. a uz dvojicu pisaca togvremena. 4etra Ko~i'a i &va Iipika. postavio je teme$e modernogproznog izraza u srpskoj kwièvnosti"

tankovi' je od realizma nasledio izraziti regionalizam jer jecelokupan wegov kwièvni rad vezan za wegov rodni grad 9rawe" Adrealizma je nasledio i okrenutost dijalekatskom jeziku. kao i slikawupolarizovanih odnosa izmeu starih i novih generacija" 6asuprot tome.sve ostalo u tankovi'evom postupku po~iva na poetici moderne. ili


27/33

neoromantizma kako su pojedini istori~ari kwi evnosti o#eleàvailstilske ormacije na po~etku +0" veka" tankovi' pravi zaokret prema unutra/wem su#jektivnom ìvotujunaka. prema prikazivawu wihovih snova. psihi~kih stawa i erotskeenergije" ;#og toga je wegov prozni postupak uteme$en na

unutra/wim monolozima i do iv$enim govorima. a wegovi kwi evnijunaci imaju povla/'eni status. tako da su wihova razmi/$awa. ~e`wei snovi veoma #liski sa pozicijom pisca i pripoveda~a"

Kada je re~ o tankovi'evom ìvotu. uprkos #rojnim prou~avawima.jo/ uvek su na/a saznawa o tome prepuna kontraverzija" ;na se da jeroen u 9rawu. ali se jo/ uvek ne zna ta~na godina i datum wegovogroewa" 2 istorijama kwièvnosti se spomiwu dva najpri#li`nija datuma:1" mart 1,5" godine i +" mart 1,!" godine" Doen je u staroj graanskoj porodici u 9rawu. koja je posle 1," godine i oslo#oewa 9rawaod Huraka naglo osiroma/ila"

tankovi'evo detiwstvo je #ilo o#eleèno jo/ jednom tragedijom

rano je ostao #ez o#a rodite$a i odrastao je pored #a#e ;late koja se#rinula o wegovom odrastawu. /kolovawu i koja je zamenila wegoverano preminule rodite$e" 2 9rawu je u~io osnovnu /kolu i sedamrazreda gimanzije. osmi razred je zavr/io u 6i/u. a 4ravni akultet jestudirao u @eogradu od 1!3101" godine" 9e' kao student je po~eoda radi i da o#jav$uje prve pripovetke. a prvi veliki kwièvni datum uwegovom ìvotu predstav$ala je 1" godina kada je o#javio z#irkupripovedaka 8z starog jevanBe#a" Kwi evna kritika toga vremena savelikim odu/ev$ewem je prihvatila pojavu ove kwige. a tankovi' jeprogla/en za jednog od najtalentovanijih pripoveda~a novije srpskekwièvnosti" &za toga dolazi 10+" godina u kojoj je tankovi' o#javio

~ak tri kwige: dve z#irke pripovedaka Stari danii :o`ji #udi. dok jetre'e o#jav$eno delo #ila drama -otana"

6ajpoznatije tankovi'evo delo. roman Ne~ista krv. o#jav$en je uprvoj pripoveda~koj verziji u ~asopisu 9radinau 6i/u 101" godine"4otom je pro/irena verzija te pripovetke o#jav$ena u ~asopisu -olou@eogradu 10," godine. a deBnitivna verzija. u o#liku romana.o#jav$ena je 110" godine"

4ored tog tankovi' je o#javio i dva nedovr/ena romana: 9azdaMladen i Pev"i* tankovi' je za ìvota o#javio i jo/ dve z#irkepripovedaka: 8z moga kraja (10,) i Moji znan"i (1+E)" 6apisao jejo/ jednu dramu 1aana. ~ija je prva verzija napisana 110" godine. a

zatim je u nekoliko navrata preraivana i o#jav$ivana pred samupi/~evu smrt 1+," godine"

9eliku kontraverziju u tankovi'evom ìvotu predstav$aju godine4rvog svetskog rata koji je proveo u okupiranom @eogradu"


28/33

#eogradskih ku'a koje su #ile u $u#avnim vezama sa austrijskimoBcirima. ~inovnicima i sl" 4osle rata oni koje je tankovi' ismejavaoproglasili su ga za izdajnika i za saradnika okupatora" ;#og toga niposle 4rvog svetskog rata dugo nije mogao da do#ije dràvnu slu`#u.tako da je tek od 1+" godine #io ponovo ~inovnik i to u ministarstvu

prosvete"@ora tankovi' je umro 1+," godine. povu~en iz javnog ìvota.du#oko razo~aran i u novu politi~ku elitu u r#iji toga vremena. ali i unove kwièvne odnose meu srpskim piscima" 6i kwièvna kritika senije #o$e odnosila prema tankovi'u i wegovom delu" 4o~etnepohvale su #rzo utihnule. a poznati kriti~ari tog vremena. %ovan kerli'i @ogdan 4opovi'. sum u priznavali kwièvni dar. ali su mu osporavalikwièvni stil i smatrali ~ak da je wegov jezik nepismen" 2 sli~nijimkriti~kim ocenama pisani su i neki drugi ogledi o tankovi'evom delutoga vremena. a autori su #ili 9ladimir Iorovi' i @ranko Cazarevi'. da #itek iza pi/~eve smrti -ilan Ka/anin u jednoj raspravi iz 1+" godine.

napisao da to nije ta~no i da je tankovi'ev jezik neo#i~an zato /to jepoetizovan i samo na taj na~in je mogao da iskaè sna`na lirrskaose'awa i zanos junaka"

@ogdan 4opovi' i kerli' vrednovali su srpsku prozu. ali i ~itavusrpsku kwièvnost na po~etku +0" veka iz perspektive tzv"#eogradskog stila u kwièvnosti. tj" onoga stila koji je podrazumevao dakwièvni stil pisaca #ude gotovo podudaran sa standardnim jezikom. apo/to se tankovi'ev dijalekatski jezik. koji je #io uz to i poetizovan.nije uklopio u standarde #eogradskog stila to su i najve'i kriti~ari togavremena pogre/no procewivali wegovo delo"

6akon -ilana Ka/anina. tankovi'a kao svog pisca naro~ito

prihvata generacija ekspresionista na ~elu sa -ilo/em Nrwanskim i-om~ilom 6astasijevi'em" 2 drugoj polovini +0" veka tankovi'evodelo je potpuno reha#ilitovano. a savremene generacije kritike i pu#likeprihvatale su ovoga pisca kao svoga savremenika" 2 tom razdo#$u sunastale dve velike studije o tankovi'evom delu" %ednu je napisao9ladimir %ovi~i' i o#javio pod naslovom .metnost :ore Stankovi}a(1,). a drugu je napisao 6ovica 4etkovi' 1" godine pod naslovomSoDkin silazak" Ha studija je prevashodno posve'ena romanu Ne~istakrv. a o#jav$ena je u kwizi 6ovice 4etkovi'a !va srpska romana(1)"

&z dana/we perspektive moèmo zak$u~iti da je tankovi' klasik

srpske kwièvnosti. a da wegov roman Ne~ista krvulazi u red nekolikonajve'ih dela koja su napisana na srpskom jeziku do sada"


29/33

Ne~ista krv

vaka rasprava o romanu Ne~ista krv po~iwe od neo#i~nog naslovaovoga dela" Dasprava o naslovu istovremeno otvara raspravu omorolo/kim ili ànrovskim aspektima ovoga dela" Kada je pisao prvu

verziju Ne~iste krvi (onu pripoveda~ku verziju koja je o#jav$ena u9radini) tankovi' je imao samo jednu am#icju. da opi/e porodi~nuhroniku haOi Hriunovih i da prikaè naturalisti~ki enomen #iolo/kedegeneracije te #ogate i uticajne vrawanske porodice"

-eutim. onako kako je kasnije pripovetka prerasla u roman. tako je iànrovska priroda ovoga dela postajala sve sloènija. a naslov Ne~istakrv sve neadekvatniji" 4ored tog kazivawa o #iolo/koj degeneracijijedne porodice. tankovi' sa druge strane uk$u~uje i socijalne aspekteìvota u 9rawu nakon 1," godine i oslo#aawa grada od Huraka"4rikazano je to kroz suko# starih i novih vremena. kroz suko# starog inovog morala. kroz suko# starih ~or#aOijskih porodica sa

novo#ogata/kim porodicama koje su se naj~e/'e dose$avale u grad izokolnih sela. i sticale ogromno #ogatstvo. a zadràvale staru kulturu istari na~in ìvota"

&z te prespektive roman Ne~ista krvnije samo porodi~na hronikahaOi3Hriunovih nego je to i socijalni ili dru/tveni roman u kojem jeizraèna potpuno autenti~na slika ìvota na razmeu velikih istorijskih ipoliti~kih promena"

a tre'e strane Ne~ista krv je u ànrovskom pogledu izrasla utipi~an psiholo/ki tip romana u ~ijem sredi/tu se nalazi karakter isud#ina devojke oke koja je #ila posledwi #iolo/ki izdanak te ~uveneloze haOi Hriunovih" Ha psiholo/ka dimenzija romana toliko je sna`na i

toliko potiskuje sve druge aspekte ovog dela. da se Ne~ista krvuglavnom danas doìv$ava kao psiholo/ki tip romana ili romanali~nosti"

4ored tog ànrovskog pitawa u Ne~istoj krvi postoji i otvorenokompozicijsko pitawe. tj" organizacija pripovedawa i raspored poglav$au ovom delu" ;vu~i gotovo neverovatno. ali kompozicija Ne~iste krvije #ila uslov$ena jednim sasvim #analnim razlogom" 4o/to niko odizdava~a nije Jteo da /tampa Ne~istu krv pisac je odlu~io da je o#javiu privatnom izdawu. ali se u /tampariji ispostavilo. kada je ve' #iosloèn tekst sa nema dovo$no novca da plati ~itavog rukopisa. i ondasu u /tampariji pisac i wegov prijate$


30/33

pepelu na ogwi/tu izrastaju u sim#oli~ku sliku jednog proma/enog iuni/tenog `ivota"

&z kompozicione perspektive roman Ne~ista krvu prva tri poglav$ado ~etvrtog ima dvostruku romanesknu ekspoziciju" 4rva ekspozicijaodnosi se na porodi~nu hroniku haOi3Hriunovih" -eu #rojnim

neo#i~nim likovima te porodice naro~ito je izdvojeno nekoliko wih"6pr" okina pra#a#a Nona koja je #ila sa svoje rasko/i i saltanatluka(lepote)" Kada je ostala udovica Nona se za$u#ila u nekog u~ite$a6ikol~u. koji je predivno pevao u crkvi i u toj tajnoj vezi ostala jetrudna"


31/33

zadovo$i wenu erotsku energiju" ;ato joj je potpuno svejedno /to 'e seudati za dvanaestogodi/weg de~aka"

2 kasnijem romanesknom zapletu tankovi'naro~ito izdvaja nekolikomotiva. kao /to je ogla/avawe okine udaje. kao /to je posledweokino devoja~ko kupawe u hamamu. kao /to je svad#a k'eri eendi

-itinih i ven~awe u crkvi"-eutim. k$u~no kompoziciono mesto u romanu predstav$aprikazivawe svad#e u ku'i gazda -arkovih" Ad +03+5" poglav$aromana realizovana je kulminacija svih dogaaja u romanu" Ho je onajtrenutak kada oka prema ta~nome zapaàwu 6ovice 4etkovi'apo~iwe da silazi iz svog nedodir$ivog sveta u prosti svet gazda-arkovih se$aka i kada je prakti~no sru/en wen oreol izuzetne ipose#ne oso#e"

Domaneskna kulminacija i okin silazak motivisani su jednim veomaneo#i~nim o#redom koji se nazivao snoha~estvom i koji jepredstav$ao skriveni erotski ìvot o~eva sa suprugama svojih

maloletnih sinova. sve dok ti sinovi ne #i odrasli i ne #i mogli da seuk$u~e u erotski ìvot i ispuwavawe #ra~nih du`nosti"

11" 1 "+010"

okin silazak iz sveta autonomne jedinke u kolektivni svet #io jemotivisan wenom è$om da #ude prihva'ena u toj novoj porodici" -eutim. ta vrsta pri#liàvawa #ila je pogu#na za wenu poziciju i wenusud#inu" >azda -arko i wegova porodica znali su dap o/tuju samo ono/to je nedodir$ivo. /to im je daleko. ono o ~emu mogu samo da

sawaju" Anog trenutka kada je ta razularena masa shvatila (na svad#iu ku'i gazda -arka) da je i oka samo jedna od wih. tada se i u gazda-arkovoj svesti pojavila nada da prikriveni o#red snoha~estva moè#iti ostvaren i da 'e i oka #iti wegova $u#avnica sve dok ne porastewegov maloletni sin. kao /to su taj skriveni o#red porodi~nog ìvota.kao neku vrstu nepisanog pravila provodile #rojne generacije wegovihpredaka"

2 toj kulminativnoj ta~ki u romanu de/ava se prava porodi~nadrama" >azda -arko poku/ava da ue u okinu lo`nicu a u tome gaspre~ava wegova èna i sluga Gca" Hada se odigrava i veliki rascep udu/i ovog junaka. tako da gazda -arko ostaje na pola puta izmeu

seoskog i gradskog na~ina ìvota. izmeu wegove dominacije isuperiornosti prema svojim uku'anima i roacima i straha i nesigurnostiprema $udima koji su pripadali gradu. a pogotovo prema oki koja je#ila nedodir$ivi oreol tog grada" 2 tom mentalnom rascepu gazda-arko jedino re/ewe vidi u smrti i pronalazi je tako /to je oti/ao kodGrnauta i #iva te/ko rawen u o#ra~unu z#og krvne osvete"

6akon tog od +!3+" poglav$a prikazan je rasplet" 2 sredi/wu pa`weje okin novi ìvot. pa ~ak i pronalaèwe zadovo$stva u #raku sa


32/33

mladim Hom~om koji joj je #io potpuno podreen i koji ju je o#oàvao"-eutim. u posledwim poglav$ima romana tankovi' pravipripoveda~ki o#rt i daje potpuno druga~iji narativni tok i romaneskniepilog" &zgleda da je okin otac eendi -ita #io onaj usud koji je prireivao svojoj 'erki jedinici tragediju i gurao je u potpunu nesre'u i

propast"Ano /to nije znala oka. a /to nije znao ni wen mu` Hom~a. je to daje wihov #rak sklop$en izmeu eendi -ite i gazda -arka kao trgova~kiugovor" -arko je prilokom verid#e dao jedan deo novca a ostatak jetre#ao da d nakon svad#e"-eutim. wegovo rawavawe i smrt potpunoisk$u~uju kasniji nov~ani deo koji je tre#ao da do#ije eendi -ita" ;anekoliko godina eendi -ita je potro/io novac i tada se odlu~uje napogu#an korak 3 odlazi kod 'erke i zeta da traì novac. ali to ~ini sauvreenim ponosom jer je verovao das u oka i Hom~a namernoza#oravili wegov prethodni dogovor sa gazda -arkom"

oka je potpuno z#uwena i ose'a sna`no kajawe /to je za#oravila na

rodite$e. a Hom~a u tom trenutku doìv$ava veliki psiholo/kipreo#raàj i od poslu/nog mladi'a i muà postaje okrutni gospodarkakav je #io i wegov otac"

tankovi' koristi re~ kerpi~(turskog porekla R mali. neugledan.onaj koji se ni/ta ne pita) da #i motivisao psiholo/ki preo#raàjHom~in" endi -ita izgovara re~ kerpi~ da #i ponizio Hom~u. apostiè suprotan eekat uti~e na wegovo trenutno sazrevawe i.naàlost. razotkrivawe najmra~nije strane wegove li~nosti"

Hom~a odlazi u ku'u. raz#ija drveni sanduk sa novcem. uzimanekoliko kesa sa dukatima i #aca ih u lice eendi -ite" Ha vrstaspeciB~ne psiholo/ke kompenzacije ovog mladog ~oveka kanalisana

je meutim u potpuno suprotnom pravcu. ne prema eendi -iti negoprema oki kao nekome ko mu je #io naj#liì i prema kome je mogaonajlak/e da ispo$ava tu svoju sadomazohisti~ku strast"

pilog romana Ne~ista krv naj#o$e potvruje samouni/tavaju'i irazorni rezultat takve Hom~ine strasti" oka je potpuno uni/tena iBzi~ki i mentalno. ali je razoren i Hom~a. a pogotovo je tragi~no i to/to su razorena wihova deca koja su #ila #leduwava. sla#a i nejaka.kao da 'e svakog ~asa umreti" Hako je jedna porodi~na loza. koja je #ila na #iolo/kom kraju. razorilai #iolo/ku snagu jedne porodice koja je #ila na #iolo/kom po~etku ipredodreena da #ude sna`na. a okina ne~ista krv razara i uni/tava

sve oko se#e"4rilikom tuma~ewa romana Ne~ista krv velika pa`wa je posve'ena

enomenu erotske energije" -eutim. najve'i #roj tuma~a ovog dela.od %ovana kerli'a. 9ladimira Iorovi'a. pa sve do 9ladimira %ovi~i'a i9ladete %eroti'a. uglavnom je prepoznavala samo jedan tip erotskeenergije u ovom delu. tzv" psiholo/ku erotiku" Ana je iskazana krozokine snove i ma/tawa" Kroz wene vizije idealnog mu/karca tapsiholo/ka erotika je u jednom trenutku #ila gotovo konkretizovana u


33/33

poznatoj sceni sa mutavim 9ankom u kojo oka zamalo nije sagre/ila"-eutim. potpuno novu dimenziju o enomenu erotskog u Ne~istoj krvidao je 6ovica 4etkovi' u studiji SoDkin silazak"

4etkovi' je pored psiholo/ke erotike izdvojio jo/ tri tipa erotskog:1" senzualnu (telesnu)*

+" karnevalsku*" o#rednu" (+psiholo/ka R E) 4rvi tip (senzualna erotika) je spo$a/wa maniestacija psiholo/keerotike. a naro~ito je upe~at$ivo ostvaren u prikazu scene u hamamuu kojoj je dato posledwe okino devoja~ko kupawe pred udaju"

Documents

realizam-predavanja