Razvojna disfazija

Odmah na pocetku cu da kazem da ovaj post pisem kao roditelj, a ne kao psiholog, i koji se nosi

vise godina sa ovim problemom.

O onome sta roditelj prezivljava- necu pisati , jer je to duga i nikad ispricana prica.

Mom sinu je data dijagnoza razvojna disfazija sasvim usput. Zapravo, u okviru najsire radne

dijagnoze “razvojna disharmonija“ koju je dobio u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i

govornu patologiju(http://www.zgp.org.rs/ ), a “alalia” ,odnosno potpuni nedostatak govora  je

klasifikovana  nalazom pedijatra i ORL specijaliste.

Medjutim, valjda iz prakticnih razloga, logoped iz primarne zastite je proizvoljno napisao

“razvojna disfazija”,odnosno da se uklopi u preporuku za rad kod logopeda. Iz iskustva tvrdim,

ako je u pitanju alalija, rad sa djetetom se prenosi vise na defektologa nego na logopeda.

Danas moj sin ima 6, 5 god, i jos ne govori ni jednu rijec. Medjutim za razliku od prije nekoliko

godina kad nije uopste razlikovao nijednu naredbu, i licio na gluho dijete, imao apsolutno

poremecenu paznju, simptome hiperaktivnosti, nije se navikao na cistocu (do prije pola godine je

nosio “pamperse”), danas je sasvim odlicno po pitanju ove druge propratne simptomatologije.

Vrlo sam ohrabren napretkom, mada je bilo trenutaka kad sam  gubio nadu.

Govorna patologija je misteriozna vrsta poremecaja i dozvolite mi da samo objasnim osnovne

stvari:

– govorna patologija (nerazvijenost govora ) najcesce nije samo izolovan problem, vec se

pojavi udruzena sa ostalim poremecajima. Naravno, mi roditelji prvo percipiramo govor, jer nam

je to najbitnije.

– govor kao FUNKCIJA je zaseban psihicki entitet od MISLJENJA. Po  teorijama razvoja

govora  prvo se razvija misljenje (unutrasnji govor) pa tek onda ekspresivni govor (onaj koji

cujemo).

1

Iz mog iskustva je najbitnije da ustanovite da li postoji jos nekih problema kod vaseg djeteta: da

li cuje, kakva mu je motorika, da li razumije neke naredbe, ima li inicijativu da nesto uradi

samo, da li se igra sa djecom, da li je uspostavilo higijenske navike.

Prosto receno, kod neke djece je ukupan psihofizicki razvoj drugaciji, i odstupa od uobicajenog,

a to znaci da ce vase dijete progovoriti, ukoliko nema ove druge , po meni teze propratne

simptome.

Ono sto trebate da radite je sledece:

– ne slusati previse sta govore ljudi iz primarne zastite djece, a narocito pedijatri i logopedi.

Defektologa ima dobrih, ali ih je tesko naci.

– vodite vase dijete svuda i UVIJEK gdje i vi idete (kupovina, setnja, posjeta prijateljima)

– omogucite mu da se druzi sa drugom djecom, ali neka budu starija i po mogucnosti djevojcice

(senzibilnije su i pazljivije)

– sve sto radi u kuci prihvatite to i pokusajte da tome date neki smisao (npr.ako voli nesto iz

kuhinje-dopustite mu to, ali iskoristite da se kroz to priblizite, da mu to VERBALNO kazete

kako se to zove i slicno)

– vodite ga sto vise u prirodu .Rad u zatvorenim prostorijama i vjezbaonicama nema smisla…

Nema napretka gotovo nikako. Samo treba da ide u prirodu, negde u sumu (ja sam to radio) i

neka dijete oseti travu, lisce, drvo, vjetar… Samo to. Vidjecete da se dijete pocinje naglo

mijenjati.

– Ako imate mogucnosti vodite ga na selo…Treba da mazi domace zivotinje, ovce, malo

tele,  tako…Pse i macke-nikako. Pokusajte da ga naucite da hrani kokoske , ako odete na selo.

To su zapravo tehnike koje iniciraju i povlaci dijete na akciju: da izrazi ushicenje, da izrazi

cudjenje, da izrazi zadovoljstvo… Najveci pokretac govora je djetetova potreba.

– i najvaznije: postoji indicija da djeca progovaraju jasuci konje. Pokusajte i to sa svojom

djetetom – da ga odvedete na jahanje.

I za kraj: pazljivo posmatrajte kako dijete izrazava potrebe. Ako pokazuje prstom na nesto sto

zeli, nemate sta da brinete jer ce dijete progovoriti brzo (pokazivanje prstom je prediktor

govora).

2

Ukoliko vodi  vas za ruku i pokusava to odraditi vasom rukom, treba da se intezivno radi sa

djetetom.

Eto, napisao sam glavne stvari, i nadam se da ce nekome pomoci.

Takodje, molim sve citaoce , ukoliko znaju za neki slucaj disfazije/alalije, kasnog

progovaranja ..bilo sta, napisite to u komentaru ili na moj e-mail. Nije vazno sta ste po profesiji i

cime se bavite. Svaka vasa sugestija ce biti dobrodosla.

ALALIJA

Nepostojanje govora već u uzrastu od dve godine predstavlja veliki problem koji se mora hitno

rešavati. Upoznajte se sa alalijom...

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju sve je češće viđen problem. Nažalost, kada nije prisutan

govor, dešava se da roditelji čekaju dugo pre nego što se obrate logopedu. Ne verujte kada Vas

uveravaju da će spontano doći do promene. Kod alalije, ili negovorenja, važno je konsultovati se

i raditi sa logopedom.

 

Dakle, sta je alalija ?Po definiciji, alalija je dečiji govorni poremećaj koji predstavlja negovorenje. Pod ovim terminom se podrazumeva ne samo da dete ne govori nego i da ne razume govor drugog. Može se dijagnostikovati već na uzrastu od  18 meseci. Alaliju možemo primetiti kod deteta kada se ono ne koristi govorom i ne razume govor okoline ili delimično razume govor okoline, ili razvija sopstveni govor koji je drugima nerazumljiv, kada deluje nezainteresovano  za komunikaciju, plašljivo, povučeno, plačljivo, a komunikacija se mahom svodi na gestove. Kod velikog broja ove dece, nema nikakvih oštećenja čula ili inteligencije.Da bismo bolje razumeli to kako dolazi do alalije, važno je krenuti od njene podele. Naime,

alalija se može podeliti na senzornu, motornu i senzo-motornu alaliju. 

 

Senzorna alalija je govorni poremećaj kod koga je sačuvan sluh i dete je u stanju da primi

zvuke iz okoline. Ali zbog ovog oblika alalije je oštećen fonemski sluh pa dete ne moze da

3

formira i reprodukuje glasove i reči. Deca sa senzornom alalijom niti govore, niti razumeju

govor. Kod ove dece je najčesće slaba auditivna pažnja i pamćenje. Motorika je najčešće

normalno razvijena.

Motorna alalija  predstavlja nemost kod koje dete nije sposobno da komunicira sa okolinom.

Nastaje kao posledica oštećenja centralnog nervnog sistema (Brokine zone, odgovorne za

produkciju govora). Kod dece sa motornom alalijom je kod većine sačuvan elementarni sluh pa

ta deca imaju sposobnost razumevanja govora okoline, a samo kod malog broja dece se javlja

nagluvost. Kada govorimo o ekspresivnom govoru ove dece (dakle govoru koji produkuju) jako

je bitan logopedski tretman kako njihova nemost ne bi ostala trajna. Ova deca mogu izgovarati

nekoliko reci i to najčešće trapavo i nepravilno. U kasnijem razvoju govora ove dece često su

prisutne dislalije, nepravilan akcenat, rečnik koji je oskudan i koji se sporo razvija. Ukoliko je

uključen konstantan logopedski tretman ovi nabrojani nedostaci u govoru će se rešiti. Tokom

školovanja ove dece mogu se javiti disleksija i disgrafija kao i poremećaji čitanja i pisanja. 

Senzo-motorna alalija - prisutni su simptomi i senzorne i motorne alalije a ostećene su i

Brokina i Vernikeova oblast (za produkciju i  razumevanje govora).

 

Kada nema reči, komunicira se neverbalno (dakle, mimikom i gestovima) što dalje znači da je

komunikacija mnogo ograničenija i siromašnija. Izostanak verbalne komunikacije (komunikacije

4

5

rečima) dalje često vodi zaostajanju u psihičkom (socio-emocionalnom) razvoju deteta u odnosu

na svoje vršnjake. Kod motorne alalije često je prisutna i tromost, nespretnost pri hodanju,

odevanju i slicnim radnjama gde je potrebna uskladjenost i koordinacija pokreta ruku i nogu.

Kod ove dece je češća levorukost i neopredeljenost na različitim nivoima lateralizovanosti.

 

 

 

 

Važno je da znate da je uzaludno čekati da se problem sam reši. Iako postoje iskustva ljudi koja

govore da je tako nešto moguće, ni jedan stručnjak Vam ne bi savetovao da se u tako nešto

uzdate. Javite se na vreme logopedu. Ukoliko ste u mogućnosti, uključite multidisciplinarni tim

(dakle, logopeda, psihologa, defektologa-reedukatora psihomotorike i lekara) kako biste pratili

celokupni dečiji razvoj. Govor je u sprezi i sa mnogim misaonim funkcijama, te je zato važno

da psiholog prati rad sa detetom. Sam logopedski tretman najčešće obuhvata rad na fonematskom

sluhu kako se kod ove dece javljaju paralalije (zamene glasova, slogova i reči sličnih po

zvučnosti), radi se na tretmanu disleksije i disgrafije, na motornoj spretnosti i usavršavanju

motornih radnji, koordinaciji i usklađenosti govornih organa kao preduslovu za sto precizniju

artikulaciju i uspostavljanje govora. Ova deca slabo razlikuju oblike i boje pa samim tim sporije

formiraju prostorne predstave te je potrebno raditi i na snalaženju u prostoru. Reedukator

psihomotorike je zato saradnik od izuzetne važnosti koji ima zadatak, između ostalog, da

koristeći se pokretom "probudi" jezik radeći sveobuhvatno na psihomotornom razvoju deteta.

Patologija verbalne komunikacije

6

Pročitajte o najčešćim poremećajima čitanja, pisanja i govora koji se pojavljuju u dečijem

uzrastu.

Razvojni jezički poremećaji

Alalija (Alalia)

Alalija (alalia) je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika u dece koja imaju očuvan sluh,

ali koja nisu u stanju da razumeju govornu poruku, zbog perceptivnih smetnji nastalih

oštećenjem ili disfunkcijom centralnog nervnog sistema na nivou kortikalnih oblasti.

(Golubović S.)

Postoje dva osnovna tipa alalije:

Senzorna (impresivna, aferentna)

Motorna (ekspresivna, eferentna)

 Međutim, u kliničkoj praksi, najčešće postoje kombinovana oštećenja s pretežno izraženom

jednom ili drugom formom. 

Neke karakteristike kliničke slike su: 

ne razumeju govornu poruku i ne mogu da komuniciraju na bilo koji drugi način sa svojom

sredinom,

govor koji čuju oko sebe liči im na šum, iz kojeg ona nisu u stanju da izdvoje pojedine reči i

glasove, niti da shvate smisao verbalne poruke,

deca ne govore ili nedovoljno govore za svoj uzrast,

njihova frustracija i ponašanje proizilaze iz nemogućnosti komunikacije,

mnoga od ove dece ispoljavaju stalan nemir, čestu agesivnost dekoncetraciju pažnje i slab nivo

interesovanja za reč,

ili razumeju govor sredine u kojoj žive, ali imaju deficite u ekspresivnom govoru.

7

Razvojna disfazija (Dysphasia) 

Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj razvoja ekspresivnog 

(jezičke produkcije) i receptivnog govora (jezičkog razumevanja), kada se govor i jezik usporeno

razvija, ali je socijalni razvoj relativno normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije,

autizma ili drugih poremećaja.

(Golubović S.)

 

Prema  ICD-10 klasifikaciji razvojni jezički poremećaji klasifikuju se na: 

poremećaj ekspresivnog govora (razvojna disfazija ili afazija ekspresivnog tipa)

poremećaj receptivnog govora (razvojna disfazija ili afazija receptivnog tipa)

Karakteristike su: odsustvo pojedinih reči do uzrasta od dve godine, uz nesposobnost formiranja

prostih rečenica od dve reči do 3 godine, ograničen razvoj rečnika, greške u sintaksi, naročito

izostavljanje krajeva reči ili prefiksa, pogrešna upotreba ili nekorišćenje gramatičkih oblika kao

što su predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena itd. Dete komunicira nastojeći da

kompenzuje nedostatak govora gestovima, mimikom ili neverbalnom vokalizacijom. Kod ove

dece školskog uzrasta postoje udružene smetnje u odnosima sa vršnjacima, emocionalni

poremećaji, problemi ponašanja i/ili hiperaktivnost uz slabu pažnju.  Kod ove dece neodazivanje

na ime do prvog rodjendana, nesposobnost da se do 18 meseci identifikuje bar nekoliko prostih

predmeta, ili nemogućnost da se do 2 godine starosti izvrše prosti nalazi ukazuju na ovaj

poremećaj.

Afazija (Aphasia) 

Afazija je stečeni poremećaj simboličke komunikacije uzrokovan oštećenjem mozga, koji se

manifestuje poremećajem lingvističkih, paralingvističkih i kognitivnih procesa koji se nalaze u

osnovi jezika.

 (Vuković M.)

8

Na lingvističkom planu, afazija se ispoljava fonološkim, leksičkim, gramatičkim, semantičkim i

pragmatičkim deficitima, kako u procesu produkcije, tako i razumevanju jezika.

Poremećaji paralingvističkih procesa manifestuju se oštećenjem prozodijskih elemenata govora

(melodija, intonacija, pauza, akcenat i dr.), a na kognitivnom planu – deficitima pažnje,

pamćenja i mišljenja.

Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije: usmeni govor, razumevanje, pisanje,

čitanje i gestovni govor. Na osnovu oštećenja ekspresivnog govora, afazije se u prvom planu dele

na fluentne i nefluentne.

Dečja afazija 

Pod dečjom afazijom podrazumeva se poremećaj u razvoju govora i jezika ili gubitak već

stečenih jezičkih sposobnosti, uzrokovan oštećenjem mozga u  detinjstvu. 

Razlikuju se dva osnovna oblika dečje afazije:

1. Kongenitalnom (urodjenom) afazijom se označava specifičan, primarni poremećaj u razvoju

jezika koji je uzrokovan lezijom mozga u  prenatalnom, perinatalnom ili u ranom postnatalnom

periodu (pre nego što se govor počeo razvijati).

2. Stečena dečja afazija predstavlja gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti,

uzrokovan cerebralnom lezijom (oštećenjem mozga u detinjstvu). Javlja se u slučajevima kod

kojih je do oštećenja mozga došlo izmedju druge i desete godine života. (Poremećaj jezika se

javlja posle odredjenog zdravog perioda razvoja jezika). 

RAZVOJ GOVORA KOD DJECE I GOVORNI POREMEĆAJI

Dragi roditelji,

9

Dok Vaše dijete odrasta možda ste se nekada zapitali, posmatrajući i osluškujući njegove

vršnjake ili braću i sestre, da li se govorni razvoj vašeg djeteta pravilno odvija i  da li je dijete

usvojilo određene sposobnosti za odgovarajući uzrast.  Razvoj govora je važan pokazatelj

napretka u psihofizičkom razvoju kod djece i kao takav često privlači pažnju okoline.    

                                             

Kako teče govorni razvoj?

Od pojave prvog krika-plača na rođenju počinje razvoj govorne komunikacije. Plač

novorođenčeta se razlikuje u zavisnosti od fiziološke potrebe, uočavaju se razlike u tonskim i

intenzitetnim variranjima sa pauzama koje imaju značenje isčekivanja zadovoljenja potrebe. Do

trećeg mjeseca dijete proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guče). Od 4-6. mjeseca javlja se

faza brbljanja, javljaju se glasovi p, b, m, slogovi pa, ba, ma, glasa se grleno, vokalizuje

uzbuđenje i nezadovoljstvo. Od 7-12. mjeseca brbljanje uključuje duge i kratke grupe zvukova,

koristi se govorom ili zvukovima kako bi dobilo i zadržalo pažnju. Imitira različite govorne

zvukove, govori 1-2 riječi sa značenjem (mama, tata...). U periodu od 1-2. godine svakog

mjeseca izgovara sve više riječi, slaže po dvije riječi zajedno, koristi 1-2 upitnih riječi. Koristi

različite suglasnike na početku riječi. U periodu od 2-3. godine ima riječi za skoro sve oko sebe,

koristi se rečenicama od 2-3 riječi, prepoznaje radnju na slici i riječima je kratko opisuje. Govor

je većinom razumljiv poznatom krugu slušalaca. Od 3-4. godine izražava se rečenicama koje

imaju više od 4 riječi, razumije iskaze u prošlim i budućim radnjama. Postavlja pitanja koristeći

upitne zamjenice: Zašto? Ko? Kada? Šta? Govor je razumljiv i nepoznatim slušaocima. U

periodu od 4-5. godine razumije složene konstrukcije, zna ispričati priču, posjeduje bogat

riječnik, većinu glasova izgovara pravilno. Od 5-6. godine razumije i složeniji govor, pojmove

van kućnog života i razne aktivnosti. Izražava se sintaksički složenim rečenicama, govor je

gramatički korektan. Sa 5.5 godina pravilno izgovara sve glasove. 

Šta su govorni poremećaji?

Govorni poremećaji su nepravilnosti u izgovaranju i jezičkom izražavanju  koji mogu da zahvate

sve modalitete govora i glasa, artikulaciju i strukturu jezika. Uzroci govornih poremećaja mogu

biti sredinski, psihološki, organski i nasljedni.  Govorna razvijenost procijenjuje se u zavisnosti

10

od uzrasta djeteta, utvrđuje se kvalitet glasa, ritam i tempo govora, motorika govornih organa,

razumijevanje govora, izgovor glasova, fond riječi, razvijenost rečenice itd.

Govorno- jezički poremećaji koji se najčešće  javljaju kod djece predškolske dobi su: 

  Usporen ili nedovoljno razvijen govor

 Artikulacijski poremećaji-poremećaji izgovora (dislalija)

Poremećaj ritma i tempa govora (mucanje, pretjerano spor ili ubrzan govor)

Ovdje ćemo ukratko prikazati osnovne karakteristike svakog od ovih poremećaja, a posebno o

njima i ostalim govorno-jezičkim poremećajima bavićemo se u narednim člancima.

Usporen ili nedovoljno razvijen govor:

•  dijete posjeduje siromašan i skučen rječnik

•  gramatički se nepravilno izražava, npr. neprimjerena upotreba roda i broja imenica, izostavlja

ili nepravilno primjenjuje priloge, prijedloge, veznike

• u govoru često mijenja mjesta slogovima/glasovima u riječima

• rečenice su jednostavne, rijetko složene

• govorni razvoj praćen artikulacijskim poremećajima izgovora

 Artikulacijski poremećaji:

Javljaju se u vidu:

• Omisije- izostanak izgovora određenog glasa

• Supstitucije- zamjena glasa drugim glasom

• Distorzije- iskrivljen izgovor glasa

U razvoju govora postoje individualne razlike, tako da neka djeca već sa 3.5 godine pravilno

izgovaraju sve glasove, dok druga djeca izgovaraju sve glasove za godinu, dvije. Potrebno je

razlikovati normalno tepanje od patološkog, kada je potrebno potražiti savjet i pomoć logopeda.

Izgovorne norme za djecu do 3 godine: treba da postoji pravilan izgovor glasova: a, e, i, o, u, p,

b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h. Do navršene četvrte godine treba da postoji pravilan izgovor glasova

s, z, c, l, nj. Izmeću 4 i 5 godine formiraju se glasovi lj i r, a sa 5-5.5 godina glasovi š, ž, ć, đ, č i

dž. Ove norme se razlikuju u zavisnosti od različitih autora, ali ono sa čime se svi slažu je da

dijete sa 5.5 godina treba  pravilno da izgovara sve glasove. 

11

Mucanje:

Djeca između 2. i 5. godine često ponavljaju cijele riječi i fraze ili u rečenicu ubacuju poštapalicu

"hm" ili "aa". Obično je riječ o razvojnom ili fiziološkom mucanju, koje može preći u pravo

mucanje ukoliko se dijete kritikuje, upozorava, ispravlja ili kažnjava zbog takvog govora.

“Pravo” mucanje karakterišu:  česta ponavljanja početnog sloga ili glasa riječi, grčevi govornih

organa, oklijevanja, prekidi u govoru, zastoji i pauze, bezglasni govorni pokušaji. 

Kada  da potražite savjet logopeda?

Većinu roditelja koji primjete da se govor njihovog djeteta razlikuje od govora njegovih vršnjaka

zanima kada je pravo vrijeme da se obrate logopedu.

Ako je dijete rođeno sa određenim rizikom (održavana, problematična trudnoća, prevremeni

porođaj, niska porođajna ocena – apgar, utvrđena neka bolest na rođenju, težak porođaj i sl).

Ako primijetite da dijete ne reaguje na zvuk, slabije čuje ili da ne razumije kada mu se obraćate.

Ako Vaše dijete progovori znatno kasnije u odnosu na svoje vršnjake, ako mu se govor sporo i

nepravilno razvija, ako ima nedovoljan fond riječi u odnosu na uzrast, nema razvijenu rečenicu

itd.

 Ako poslije perioda progovaranja ili normalnog razvoja govora dolazi do zastoja ili su se

izgubile već stečene govorne sposobnosti.

 Ako osnovni glas djeteta ima nazalni (nosni) prizvuk, ako ima odstupanja u visini, jačini,

zvučnosti.

Ako je rođeno sa rascjepom usne i nepca.

Ako nepravilno izgovara ili uopšte ne izgovara glasove za odgovarajući uzrast, ako mu je govor

slabije razumljiv za širu socijalnu sredinu.

Ako zastajkuje u govoru, oklijeva, ponavlja početne glasove, slogove, riječi, ako mu se pri

govoru javljaju grčevi i poremećeno disanje, ako je poremećen ritam i tempo govora.

Ako mu je govor previše spor ili ubrzan.

Ako primijetite da je dijete motorno nespretno, usporeno, nezainteresovano za okolinu, ako je

grafomotorika nedoljno razvijena za određeni uzrast.

Ako primijetite da dijete ima teškoća sa usvajanjem čitanja i pisanja

12

Ako želite savjet kako podsticati razvoj govora kod Vašeg djeteta

Ako ste iz bilo kog razloga koji nije spomenut zabrinuti za govorni razvoj Vašeg djeteta

Nekada je potreban samo savjet kako podsticati razvoj govora. U slučaju da su potrebne govorne

vježbe, potrebno je otkriti zašto govor Vašeg djeteta odstupa od govora vršnjaka. Nekada je

potrebno uraditi dodatna ispitivanja, kao što je psihološko testiranje, ispitivanje sluha i sl.

Za sve nedoumice obratite se logopedu koji će, zajedno sa Vama, pomoći Vašem djetetu da

prevaziđe teškoće.

NAŠA METODA

Onog trenutka kada pacijent, odnosno dete sa roditeljima, udje u naš Kabinet, započinjemo

procenu. U zavisnosti od “uputne” dijagnoze, pacijenta testiramo nekim od sledećih

testova za procenu nivoa razvoja i upotrebljivosti/operativnosti jezika i govora (autori R. i

V.Vuković):

1. test za ispitivanje roda,

2. test za ispitivanje broja,

3. test za ispitivanje funkcije nominativa,

4. test za ispitivanje funkcije akuzativa

5. test za ispitivanje funkcija ostalih padeža

6. test za ispitivanje funktora

7. tests za ispitivanje glagolskih vremena

8. test za ispitivanje poznavanje značenja glagola.

I testovima za procenu kvaliteta ostalih sredstava verbalne komunikacije:

9. test za ispitivanje težine mucanja (Riley)

10. samoprocena reagovanja na govorne situacije (Johnson)

11. Trodimenzionalni test citanja,

12. test citanja baziran na tezini teksta,

13. predikcioni test za dizgrafiju

13

14. Test verbalnog pamcenja,

15. semanticki test

16. Trijazni artikulacioni test,

17. sedmoclana skala,

18. analiticki test,

19. ispitivanje razlikovanja fonema,

20. test diskriminacije vokala,

21. test oralne stereognozije

22. ispitivanje razumljivosti govora

23. ispitivanje osnovnog laringealnog glasa

24. laringogram

25. lingvogram

Dalje pacijent/dete prolazi kroz neurološki pregled:

1. mini mental test

2. neki od kliničkih testova za ispitivanje pažnje

3. neki od kliničkih testova za ispitivanje pamćenja

4. neki od kliničkih testova za ispitivanje praksije i razvojnih poremećaja motorike

5. neki od kliničkih testova za ispitivanje razvojnih kognitivnih poremećaja

6. ispitivanje funkcije kranijalnih nerava.

Dete i roditelji prilaze kroz pregled dečjeg psihijatra:

1. uzimanje detaljnih heteroanamnestičkih podataka

2. opservacija ponašanja deteta

3. pregled i procena psihomotorike

Na kraju pregleda timski pravimo diferencijalno dijagnosticiranje: alalija-dislalija-autizam-

rana dečja psihoza-oštećenje sluha - mentalna retardacija – poremećaji govora i jezika

udruženih / kao posledica drugih neuroloških poremećaja; i postavljamo našu radnu

dijagnozu.

14

1. Poremećaji GLASA predstavljaju široko područje za rad, kako poremećaji glasa tako i

normalni glas, koji treba edukovati. Bilo da se radi o poremećenom glasu ili glasu koji

treba edukovati, da bismo mogli da postavimo glas neophodno je odrediti: raspon glasa, tip

glasa, registar glasa. Problemi u vezi sa ovim jesu uspostavljanje meke atake glasa i

uspostavljanje subjektivnog oslonca glasa kod profesionalaca glasa. Naravno, ukoliko je

profesionalcu glasa to potrebno uključujemo i vežbe za izdržavanje glasa.

- Poseban problem predstavlja postavljanje glasa osobe sa oštećenim sluhom, što u

mnogome zavisi od kvaliteta slušnog aparata i njegovog podešavanja. U principu, previsok

glas kod osobe sa oštećenim sluhom znači da su visoke frekvence preterano pojačane pa je

i zatvoreni audio-vokalni feed back previsok.

- Osim poremećaja visine glasa, može se tretirati i poremećaj jačine glasa, poremećaj

kvaliteta glasa i poremećaj fleksibilnosti glasa.

- Što se tiče “bolesnog glasa” može se tretirati: hiperkinetička i hipokinetička disfonija,

psihogena afonija, psihogena disfonija, pareza i paraliza glasnica, ograničena funkcija

mekog nepca i poremećaj glasa hormonalne etiologije.

- Sasvim poseban problem je postavljanje glasa posle fonohiruške intervencije i učenje

ezofagealnog govora posle laringektomije.

U skladu sa prethodnim testovima i pregledima odredjuju se neophodna protetska sredstva

i aparati.

2.1. Poremećaje GOVORA:

2.1.1. U slučajevima kada stručni tim Kabineta posumnja da je kod pacijenta u pitanju

neka od DISLALIA, sprovodi se sledeća procedura:

- pregled govornih organa (anatomski i funkcionalni)

- utvrdjivanje stanja fonetike deteta, odnosno utvrdjivanje da li svi glasovi maternjeg jezika

postoje u sve tri ispitivane pozicije (inicijalno, medijalno i finalno)

- utvrdjivanje stanja matičnih glasova.

15

Na osnovu ovih nalaza konstatujemo o kom tipu dislalije se radi. Potom se pravi plan

izgradnje glasova koje dete patološki izgovara. Ovaj plan se pravi u skladu sa stanjem

matičnih glasova. Naš princip je da se ne sme izgradjivati ni jedan glas koji prethodno

nema podlogu u svom matičnom glasu. 

Zatim pristupamo primeni razradjenih terapijskih modela za svaki glas, odnosno za svaki

tip dislalije:

- Terapijski modeli za tretman interdentalnog, nazalnog, lateralnog i adentalnog

sigmatizma,

- Terapijski modeli za korigovanje: rotacizma, supstituisanih glasova, labave artikulacije, i

formiranje omitovanih glasova;

- Terapijski modeli za korigovanje poremecaja trajanja i zvucnosti glasa

- Terapijski modeli za korigovanje poremecaja auditivne percepcije, adiskriminacije,

korigovanje adiskriminativnih afrikata i razvijanje auditivne percepcije. 

2.1.2. 

MUCANJE je problem koji može i mora da se razrešava. NEMA MUCANJA koje se ne

može olakšati. Pristup mora da bude kompleksan, a to znači da u rešavanju ovog problema

MORA da učestvuje i psihoterapeut uporedo sa logopedskim radom. S druge strane, svako

mucanje ne može biti otklonjeno uvek jednim te istim metodom. Zato logoped mora da

ima širok repertoar metoda i da bira u skladu sa ličnošću pacijenta, tipom mucanja i

uzrastom pacijenta.

Tako se na jedan način tretira mucanje na predškolskom uzrastu, na drugi način ako je u

pitanju školsko dete, a na sasvim drugi način mucanje odraslih.

Razlike u tretiranju mucanja postoje i s obzirom na to da li je u pitanju: fiziološko

mucanje, primarno, abrupno, tranzijentno, tonično ili klonično.

U svakom slučaju, pored vrlo diferenciranog i specifikovanog logopedskog rada koji će

zavisiti od svega gore rečenog, psihoterapija je obavezni deo tretmana, a takodje i

savetovanje pacijenata i roditelja, u okvirima bazičnih principa porodične terapije.

2.1.3. Kod DIZARTRIJA najpre ispitujemo glas, i to: visinu, jačinu, kvalitet glasa i

16

disanje, kao aktivator glasa. Posle toga ispitujemo govor, i to: artikulaciju, razumljivost

govora i njegovu brzinu.

Često se dešava da dizartrija bude zamaskirana/udružena sa disfazijom, kao i obrnuto.

Zbog toga je neophodno proveriti i sve jezičke nivoe kao što se to radi kod slušnog

oštećenja ili disfazije. Tek posle toga utvrdjujemo da li se radi o: flacidnoj, spastičnoj,

ataksičnoj, hipokinetičkoj ili kombinovanoj dizartriji. U skladu sa tim primenjujemo

odgovarajuće terapijske modele.

Kao posebne entitete (iako to nisu) tretiramo govor kod: spastične hemiplegije,

pseudobulbarne pareze i cerebralne paralize.

Takodje kao poseban problem (iako to nije) tretiramo i postavljanje osnovnog glasa kod

svih dizartrija.

2.1.4. RINOLALIJE su problem koji se tretira pre, posle ili istovremeno sa

ORTODONTSKIM tretmanom, pre i posle HIRUŠKE intervencije.

U zavisnosti od toga da li se tretman govora radi pre, za vreme ili posle tretmana

stručnjaka drugih profila, logopedski rad će se razlikovati. Naravno, terapijski modeli će se

razlikovati u zavisnosti od toga da li je u pitanju: rhinolalia apherta, rhinolalia clausa,

rhinophonia, uni ili bilateralni rascep.

U svakom slučaju, kao posebni terapijski kompleksi koriste se: modeli za korigovanje

vazdušne struje, modeli za korigovanje govornog disanja, modeli za jačanje mekog nepca,

modeli za poboljšanje funkcije jezika i govorne muskulature i modeli za razvijanje

auditivne percepcije i diskriminacije.

2.2. Poremećaje JEZIKA:

2.2.1. Kada posle neurološkog pregleda i pregleda dečjeg psihijatra posumnjamo

na ALALIJU ili DISFAZIJU, pristupamo utvrdjivanju:

- leksičkog fonda deteta

- fonetskih nedostataka

- jezičkih nedostataka.

Iza toga pravimo plan rehabilitacije i donosimo odluku odakle ćemo započeti

rehabilitaciju, jer dete mora da prodje kroz sve terapijske modele koji su predvidjeni za

17

razvoj jezika (oni su identični kao kod nagluvosti). Paralelno, radimo na izgradnji glasova

koji su oštećeni ili kojih dete nema u svom fonetskom repertoaru.

I kod ove dece, obuka čitanju, pisanju i računu mora da se započne odmah. Čitanjem ćemo

skrenuti pažnju deteta i na govor i na jezik, a i skratiti ukupno terapijsko vreme. 

Ova deca takodje moraju da prodju kroz reedukaciju psihomotorike i vežbe za razvoj:

telesne šeme, doživljaja telesne celovitosti, i kroz modele za razvoj subjezičkih funkcija,

kognitivnih sposobnosti, prostorne orjentacije, manipulativne spretnosti, verbalnog i

vizuelnog pamćenja.

2.2.2. AFAZIJU nije teško dijagnostifikovati, barem sa medicinskog aspekta. Sa aspekta

govora odnosno jezika mora se utvrditi tip afazije. Mi to radimo pomoću Lurijinog

protokola za ispitivanje afazija. Prema A.R.Luriji, afazija može biti: dinamička, eferentna

motorna, aferentna motorna, amnestička, senzorna i semantička.

Svaki od ovih tipova afazija daje specifičnu sliku govora i jezika, kako na planu

formiranja, tako i na planu razumevanja govornog saopštenja.

Prema tome, o kom tipu afazije se radi, i prema tome koji aspekt govora (formiranje ili

razumevanje govornog saopštenja) ćemo tretirati, tokom izrade plana rehabilitacije,

opredeljujemo se za jedan od sledećih trening protokola za:

- Poremecaje formiranja govornog saopštenja kod: povreda dubokih delova mozga, čeonog

i čeono-slepoočnog sindroma, kod dinamičke, eferentne motorne, aferentne motorne,

senzorne, akustičko-amnestičke i semantičke afazije,

- Poremećaje analize prediktivne strukture iskaza 

- Telegrafski stil

- Poremećaje razumevanja govornog saopstenja kod: senzorne, semantičke, aferentne

motorne, eferentne motorne afazije, pri dubinskim povredama mozga i sindromima

poremecaja pamćenja i pri masivnim povredama čeonih režnjeva.

Uporedo sa ovim trening protokolima radi se i na rehabilitaciji čitanja, pisanja i računa i

gde je to potrebno, ali i tamo gde nije, jer se iste veštine koriste u svrhu rehabilitacije

govora i jezika.

3. SLUH I SLUŠANJE:

18

Mi smatramo GLUVIM SVAKOGA KO IMA OŠTEĆEN SLUH, A NE GOVORI, već se

služi GESTOM. Naš stav je da i gluve osobe, odnosno osobe koje imaju oštećeni sluh ali

ne govore, MORAJU da nauče maternji jezik, makar na nivou drugog, nematernjeg jezika.

To se postiže UČENJEM GLUVOG DETETA DA ČITA SA USANA, U CILJU

RAZVOJA GOVORA I JEZIKA. Na taj način, gluva osoba će bolje razumeti govor i jezik

čujućih, što će zajedno sa čitanjem odgovarajućih materijala odlučno uticati na smanjenje

GETOIZIRANOSTI gluvih osoba i prevazilaženje ODVOJENOG RAZVOJA ove

populacije.

U radu sa subjektima iz ove populacije koristimo daktilne (vibratorne) kutije, indikatore

frikcije i indikatore intenziteta.

Takodje je neophodno savetovanje roditelja i neposredne okoline gluvog pacijenta, što

podrazumeva i stvaranje usaglašenog plana rada i aktivnosti i naravno rad u kućnim

uslovima.

3.1.

Ukoliko stručni tim konstatuje da je kod deteta u pitanju NAGLUVOST, postupamo u

skladu sa našim principima u radu sa decom sa oštećenim sluhom, a to su:

- Pristupa se izradi plana rehabilitacije, imajući u vidu vreme nastanka, kvantitet i kvalitet

oštećenja sluha, starost deteta i prethodne rehabilitacione tehnike.

- Upoznajemo se sa karakteristikama SLUŠNOG POMAGALA pacijenta/deteta, i

korigujemo amplifikaciju u skladu sa audiometrijskim nalazom i akustičkom strukturom

glasova srpskog jezika. 

- Sledeći korak je donošenje odluke kako ćemo započeti habilitaciju/rehabilitaciju,

odnosno odakle ćemo početi.

- Zatim sledi SAVETOVANJE SA RODITELJA DETETA OŠTE]ENOG SLUHA i

usaglašavanje ŠTA, KAKO I ZAŠTO treba raditi.

- Prvi korak rehabilitacije/habilitacije je učenje slušno oštećenog deteta da sluša (različiti

zvuci, muzika, telefon,…).

- Istovremeno se pristupa IZGRADNJI GLASOVA.

- Potom se, otpočinje i rad na jeziku i govoru, kroz izgradnju: glagola, imenica, prideva,

zamenica, priloga, predloga, veznika, izgradnji rečenice, glagolskih vremena i glagolskih

19

načina, sve u skladu sa specifičnostima NAŠE METODE za rad sa ovim jezičkim

kategorijama.

- Naš metod zahteva RAD SA DETETOM OŠTE]ENOG SLUHAKOD KUćE, koji

sprovode roditelji, pod našom supervizijom.

- Sastavni deo našeg metoda je OBUČAVANJE DECE SA OŠTE]ENIM SLUHOM

ČITANJU, PISANJU I RAČUNU VE] NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU. O tome

govore naše knjige, koje smo prikazali u referencama. 

3.2. Ukoliko kod pacijenta konstatujemo GLUVOĆU, što je retko, najpre stručni tim

utvrdjuje indikacije i kontraindikacije za kohlear implant. U slučaju da su razlozi za

kohlear implant jači, posle operacije pristupamo izradi REHABILITACIONOG PLANA,

koji podrazumeva sve gore navedeno, s tim što se duže i intenzivnije radi na slušanju. 

4. Ukoliko naš stručni tim konstatuje da se kod deteta radi o poremećaju čitanja, najpre

utvrdjujemo da li se radi o nesavladanoj tehnici čitanja ili DISLEKSIJI.

U slučaju da utvrdimo da je u pitanju disleksija, na osnovu kriterijuma preciziramo da li je

prava ili razvojna disleksija.

Principi rada bilo sa pravom bilo sa nekom od razvojnih disleksija su isti:

- Dete najpre učimo da prepoznaje slova, odnosno da ih imenuje, pri tome slovo “M” se

izgovara kao “M”, nikako kao “EM” ili “EME”, tako postupamo sa svim slovima, bez

obzira da li su mala ili velika. Nikako, na primer za malo slovo “a” ne kažemo “malo a”,

već jednostavno “A”. Isto tako nikada ne kažemo, na primer “T” kao “Tata”, već

jednostavno “T”. 

- Kada dete nauči kritičan broj slova, prelazimo na čitanje besmislenih slogova, a potom na

čitanje dvosložnih reči, slog po slog.

O ovome smo pisali u knjizi “Slikom do reči” koja je ukratko prikazana u referencama.

5. U slučajevima kada stručni tim utvrdi da se kod pacijenta radi o DIZGRAFIJI, najpre

utvrdjujemo o kom tipu disgrafije se radi, pa u skladu sa tim, pristupamo jednom od četiri

terapijska modela.

20

Elektivni mutizam

Elektivni mutizam ili selektivni mutizam se najčešće javlja kod dece na predškolskom i ranom

školskom uzrastu a manifestuje se time što deca prestaju da govore sa osobama iz svoje okoline,

ali zato govore sa onima sa kojima su emocionalno bliski.Dakle dete selektivno bira situacije i

osobe sa kojima govori i one kada ne govori . Ova deca su sposobna da govore, ali to ne čine ili

ne mogu da čine u određenim situacijama i pred određenim ljudima, što znači da postoji

selektivnost u upotrebi govora.Elektivni mutizam se javlja kod senzibilne dece, kod dece kod

koje postoje izvesna odstupanja u temperamentu, kao što su apatičnost, povučenost, pasivnost,

stidljivost, strašljivost pa i anksioznost, fobije, deficijentna motivacija i volja Deca sa elektivnim

mutizmom imaju slabije socijalne kontakte, odnosno slabije se druže sa drugom decom i

ostvaruju kontakte.

Skoro podjednako je zastupljen kod oba pola, ali sa blago povećanom verovatnoćom javljanja

kod devojčica. Obično se pojavljuje između 3. i 5. godine života ili u periodu ranog školskog

uzrasta kada dete prestaje da govori sa nastavnicima, vaspitačima i drugim odraslim osobama –

autoritetima ,iz šireg okruženja ali nastavlja da govori sa bliskim osobama sa kojima se oseća

sigurno ,npr. sa članovima porodice ili sa svojim prijateljima-vršnjacima.

Kod ove vrste mutizma ne postoji problem u razumevanju govora i jezika, niti u njihovoj

produkciji (ali je produkcija inhibirana u selektivnim situacijama). Najčešće ova deca nemaju ni

artikulacionih ni drugih odstupanja u govoru, rečnik i struktura rečenice su normalno razvijeni,

odnosno odgovaraju uzrastu deteta.Inteligencija je obično u granicama normale.Istraživanja su

pokazala da kod ove dece nema neurološke osnove koja bi dovela do ovog problema, već samo

postoji problem psihološke prirode, i to na nivou ličnosti (emocija i motivacija).

Postoji nekoliko oblika elektivnog mutizma:

o Elektivni mutizam histeroidne forme

o Elektivni mutizam depresivne forme

o Elektivni mutizam vezan za izolaciju i ekstremno povlačenje deteta iz socijalnog okruženja

21

o Može biti udružen sa graničnim IQ (češći kod devojčica nego kod dečaka)

Tretman dece sa elektivnim mutizmom je kompleksan i obuhvata:

o Logopedski tretman

o Bihejvioralnu terapiju (sistematska desenzitizacija,modelovanje,operantne procedure)

o Socioterapiju

o Art terapiju

o Terapiju igrom.

Afazija - Pomozi mi da kažem

Moždani udar je jedan od najčešćih uzroka afazije

U slučaju da pacijent, zbog oštećenja delova mozga odgovornih za govor i jezik, doživi

afaziju ili neurološki poremećaj koji izaziva teškoće u govoru, razumevanju govora,

imenovanju, čitanju i pisanju, najbolje je da logopedska rehabilitacija počne što pre. Jer,

dokazano je da su mogućnosti za oporavak znatno veće u slučaju da rehabilitacija počne do

tri meseca posle moždanog udara. 

- Pre rehabilitacije je neophodno da se testovima utvrdi stepen oštećenja, potom sledi

logopedski tretman, a za oporavak neoštećenim govornojezičkim segmentima

nadomešćujemo oštećene. Koristimo reči koje za pacijenta imaju značenje, najčešće su u

govoru i bliske su mu. Sve to radimo usporeno i uvek sačekamo pacijenta da, ako može,

odgovori, ili mu pomažemo da to uradi. Ukoliko je, pak, afazija teška, pa pacijent ne

prepoznaje slova i ne može da ih izgovori, oporavak počinje od učenja slova - ovako o

lečenju afazije to jest iznenadnog gubitka govornojezičke funkcije govori Radmila Čvorović,

defektolog-logoped VMA. 

22

A, kada je o uzrocima afazije reč, naša sagovornica kao najčešće izdvaja:

* cerebrovaskularna oboljenja i poremećaje (tromboza, embolija, hemoragija, arterioskleroza)

* traume i povrede mozga

* tumore mozga (primarne i sekundarne)

* zapaljenska oboljenja centralnog nervnog sistema

* progresivne bolesti centralnog nervnog sistema poput demencije.

Kada se radi o afaziji izazvanoj oštećenjima krvnih sudova mozga, Čvorovićka kaže da je

moždani udar jedan od najčešćih uzroka. 

- Osim oduzetosti i slabosti, afazija je simptom moždanog udara. Govor je pritom najviše

oštećen a prognoze izlečenja lošije nego, na primer, u slučaju da je afazija posledica traume

mozga. Od težine moždanog udara zavisi i stepen govorno jezičkog oštećenja. Neki pacijenti

ne mogu da izgovore ni jednu reč a sve razumeju, dok drugi govore ali im je razumevanje

oštećeno - objašnjava naša sagovornica i podseća da se u slučaju afazije uvek radi o gubitku

stečenih sposobnosti što je izuzetno neprijatno i teško pogađa i pacijenta i porodicu.

Kada je o lečenju reč Radmila Čvorović kaže da je za logopeda važno da poznaje stepen

oštećenja govora da bi mogao da planira tretman, ali da ništa manje važni nisu ni način

ophođenja i izbor „materijala” kojim će se raditi.

- Pacijent u zrelim godinama bukvar doživljava kao veliku degradaciju. Zato imamo

savremene načine i nova tehnička sredstvima koja nam omogućavaju da sa odraslim ne

koristimo ono što upotrebljavamo kada radimo sa decom. Oporavak će, takođe, da bude

potpuniji i brži ukoliko logoped radi sa pacijentom nekoliko puta dnevno, 20 do 30 minuta. I

najmanji uspeh rezultat je velike strpljivosti i dugotrajnog napornog rada - kaže naša

sagovornica i poručuje da uspešna govornojezička rehabilitacija zahteva maksimalno

angažovanje i pacijenta i porodice, kao i optimistično i ohrabrujuće ophođenje sa obolelim.

- Za pacijenta je porodica izuzetno važna, dok se s druge strane strepnja i briga porodice

najbolje ilustruje pitanjem koje ih najčešće i najviše mori: „hoće li se oporaviti i koliko će

oporavak da traje”? A, naš odgovor zavisi od stepena i obima oštećenja ili ozlede mozga,

starosti i intelektualne sposobnosti bolesnika, težine afazije, vremena kad je započeta

rehabilitacija, psihičkog stanja pacijenta ali i okruženja - poručuje naša sagovornica. 

23

Porodica

Obolelog od afazije najpre bi porodica trebalo da prihvati kao ravnopravnog člana, kaže

Radmila Čvorović a na pitanje kako najbolje mogu da pomognu pacijentu savetuje:

- hrabrite ga da istraje u lečenju

- obraćajte mu se usporeno, kratkim rečenicama, jasno i bez povišenog tona

- omogućite mu da ima dovoljno sna i odmora

- pitajte ga da imenuje sve što se oko njega nalazi ali ne preterujte

- nemojte da govorite umesto obolelog

- ako hoda, nađite mu neko lako zanimanje da bi osetio da je koristan, neka, na primer,

kupuje hleb, novine...

Da li moje dete ima komunikativne igovorne smetnje?

Pitanja koja mogu usmeriti i navesti roditelje da na vreme potraže pomoć stručnjaka.

Od rođenja do 24. meseca (socijalna, emocionalna, vizuelna komunikacija,slušanje i

izražavanje)

OČEKIVANE POJAVE I REAKCIJE

Približna dob očekivane pojave i reakcijeMESEC

Da li pokazuje zanimanje (reaguje na ljudski glas) za odraslu osobu

i govor?1-2

Da li prestaje da plače kada mu se neko približi i obraća?

Da li ima osmeh i vokalizaciju tokom komunikacije? 2

Da li s pažnjom gleda u vas za vreme interakcije?

24

Da li prepoznaje poznate osobe i reaguje pokretima celog tela?

3

Da li je osmeh u funkciji socijalne interakcije (glasno se smeje kada mu

se neko obraća)?

Da li proizvodi pojedine samoglasnike i suglasnike, npr. /u/, /a/, /e/,/k/,

/g/?

Da li postoji gukanje i da li se pri gukanju javlja kombinovanje vise

različitih vokala npr. e, a, e?

Da li postoji adekvatna reakcija na intonaciju majčinog glasa (Veseli se

kada joj se obraćamo nežno, a rastužuje kada joj se obraćamo hladno, iako

ne razume sadržaj poruke)?

Da li se protivi prekidanju komunikacije kada majka ode?

4Da li ima promenljivu intonaciju za vreme plakanja i gukanja?

Da li se oglašava kada ga zove odrasla osoba?

Da li reaguje na zvuk (zvono na vratima) čiji izvor ne vidi? 5

Da li okreće glavu prema izvoru zvuka?

Da li pokazuje veliko interesovanje za zvučne igračke?

Da li pokazuje prepoznavanje poznatog glasa?

25

Da li se samoinicijativno oglašava da privuče vašu pažnju?

Da li izgovara samoglasnike: /a/, /o/, /u/, /e/, /i/ i da li stvara suglasnike

6

kao što su: /m/, /n/, /b/, /p/, /t/, /d/, /k/, /g/ kada je sa odraslima u

interakciji?

Da li počinje da brblja produkujući razne glasovne kombinacije (vokali

sa suglasnicima)?

Da li prestaje da se oglašava kako bi saslušalo odraslu osobu?

Da li se okreće osobi koja govori?

Da li prati objekat koji se pomera horizontalno?

Da li je spremno za zajedničko igranje na temelju naučenog glasovnog

7

reagovanja?

Da li ima diskretne pokrete jezika /l/, /f/, /v/, /d/, /n/?

Da li tokom brbljanja menja intonaciju i melodiju kao da peva?

Da li imitira izraze lice odrasle osobe?

Da li ima reakciju na nepoznato lice? 8

26

Da li se raduje poznatim osobama?

Da li prepoznaje svoj lik u ogledalu?

Da li počinje da razume zabrane „no-no"?

Od 9. do 18. meseca (receptivni govor – razumevanje i ekspresivni govor –izražavanje)

Da li udvaja iste slogove npr. „ba-ba" „ma-ma", "da-da"?

9

Da li se pozdravlja gestom ili glasovno?

Da li ima gestovno igranje u komunikaciji (pa-pa, taši, taši)?

Da li imitira pokrete koji prate pesmicu ili igru rukama npr. „Taši, taši"?

Da li razume pojedine reči, nazive predmeta u svom vidnom polju u 10

konkretnoj poznatoj situaciji?

Da li odgovara okretanjem glave i usmeravanjem pogleda na pitanje:

„Gde je mama, tata?" kada mu je ta osoba u vidnom polju?

Da li imitira pokrete glavom, trupom, rukama ili nogama kada to vidi od vas?

Da li imitira pokrete predmetom koji nije igračka?

Da li beba povezuje pokret ili izraz lica sa značenjem?

27

Da li povezuje reč sa pojmom ili osobom i na taj način formira značenje?

Da li se okreće i gleda u vas kada je zovete po imenu?

Da li zna da pokaže: „Gde zeka pije vodu?", „Gde je pametna glava?"

Da li upotrebljava 1-2 sloga sa značenjem u okviru konkretne situacije („pa-pa"

pri odlasku)?

Da li prati muziku i da li se njiše ili raduje na zvuk poznate pesmice npr. „Ringe,

ringe, raja?"

11

Da li imitira neke aktivnosti (kašljanje, smejanje...)?

Da li može da pokaže na zahtev bar jedan deo tela (Da li ima pokazni gest i

usmeravajući pogled)?

Da li pravi neke slogovne kombinacije od 2 do 3 sloga sa značenjem u okviru

konkretne situacije „da... ma-ma"?

Da li imitira neki zvuk kao što je oglašavanje životinje, ili bilo koji zvuk iz

okoline (brrrm, mau, av)?

Da li uživa u zajedničkim igrama?

Da li zna svoje ime i reaguje na njega? 12

Da li tapše rukama kada se to od njega traži?

28

Da li imitira neke reči?

Da li samo produkuje nekoliko razumljivih reči sa značenjem (5-20), a razume

značajno više?

Da li pokazuje osećanja prema poznatim osobama?

Da li razume i izvršava jednostavne naloge („Dođi!" „Sedi!" „Ustani!"...)?

16

Da li uživa u razgledanju slika u slikovnici u trajanju od bar jednan minut i time

ostvaruje zajedničku pažnju sa odraslim?

Da li pokazuje slike životinja ili nekih drugih predmeta u slikovnici kada ga

zamolite: „Pokaži mi kravu", ili „Gde je lopta?" (da pokaže prstićem)?

Da li se uključuje u pevanje pesmica?

Da li se rečnik povećava za 5-15 reči mesečno ?

Da li dete razume i izvršava jednostavne naloge koji nisu propraćeni gestom?

Da li se oglašava sa drugom decom?

Od 18. do 24. meseca (receptivni govor – razumevanje i ekspresivni govor –izražavanje)

Služi li se dete funkcionalno predmetima u igri sa odraslom osobom ili lutkom?

Upotrebljava li funkcionalno telefon, bočicu za hranjenje lutke, češalj za

češljanje lutke?

18

Da li ima simboličku igru? Može li da imitira grljenje i ljubljenje sa lutkom,

29

spremanje lutke na spavanje, hranjenje lutke?

Da li imitira reči osoba koje razgovaraju?

Da li rečnik broji 30-100 reči?

Da li koristi jednu reč sa posebnim intonacijama koja nosi značenje cele

rečenice?

Da li postoji inicijalna rečenica (reč + gest) ili širenje iskaza od reči koje se

skraćuju samo na prvi slog (Ma ku – što znači mala kuca)?

Da li želi da samostalno obavlja neke radnje?

Da li imitira rečenicu od dve reči- imenica + glagol: npr. "Beba spava", „Nema

lopte", ili frazu od dve reči: npr."Mala lopta"?

20Da li se javlja radoznalost i istraživanje?

Da li se javlja osećanje ljubomore i ljutnje?

Da li pokazuje tri vidljiva dela tela? 22

Da li upire prstom u predmet koji se traži od četiri ponuđena npr. loptica, auto,

kocka, maca... „Pokaži mi auto"?

Služi li se rečima u svrhu protestovanja?

Da li učestvuje u razgovoru u kojem kombinuje dve reči u odgovoru na izjave

roditelja?

30

Da li se javlja osećanje ponosa kada ga ga neko iz okoline hvali?

Da li pokazuje pet imenovanih delova tela? 24

Da li izvršava dva jednostavna naloga data u redosledu („Podigni loptu, donesi

je!")

Da li spontano izgovara reči? Da li izgovara spontano 50 do 200 reči?

Da li dete pevuši poznate pesmice i recituje li kratke recitacije?

Da li kombinuje dve reči kako bi izrazilo zahtev, odgovorilo odrasloj osobi ili

vršnjaku, ili nešto prokomentarisalo?

Da li kombinuje dve reči u rečenicu ili kratak govorni iskaz kada uključuje i

glagol u odnosu prema odsutnom predmetu? Npr. „Neće voda", „Ne spava",

„Još pije", „Gotovo Miša", „Gotovo vozi", „Tata ide", „Vozi auto"

Da li kombinuje dve reči kako bi izrazilo zahtev, odgovorilo odrasloj osobi ili

vršnjaku ili nešto prokomentarisalo pri vođenju dijaloga?

Da li menja visinu svog glasa u toku govora?

Da li upotrebljava zamenice: ja, moje ?

Da li koristi neke prideve: veliki, mali?

Da li izgovara jednostavne predloge: na, u?

Da li počinje da izgovara nekoliko rečenica od tri reči?

31

Da li pita za ime (nazive), „Šta je to"?

Da li se razvijaju stid i krivica, koji su često povezani, npr. ukoliko se dete

upiškilo, a bez pelene je?

32