Razvoj spoljnih odnosa EU od međunarodnog 'prisustva' do …filipejdus.com/Public/Uploads/Attach/ejdus_2008_razvoj... · 2014-12-13 · puki instrument politike dr žava članica

Me!unarodna politika br. 1132 oktobar–decembar 2008. godine

32

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

UvodU studijama me!unarodne politike ne postoji

jedinstveno razumevanje spoljnih odnosa EU. Najednoj strani se nalaze pristalice tradicionalnih re-alisti"kih pristupa u "ijem centru pa#nje se nalazepre svega mo$ne dr#ave i velike sile. Za njih je EUpuki instrument politike dr#ava "lanica i kao takvate%ko da mo#e dobiti epitet aktera u me!unarod-noj politici, a svakako ne mo$nog politi"kog akte-ra koji ima artikulisanu spoljnu politiku.1 Na dru-goj strani se nalaze oni teoreti"ari koji su napusti-li rigidno dr#avo-centri"no vi!enje me!unarodnepolitike. Neki od njih sa velikim entuzijazmomEU nazivaju postmodernom supersilom.2 Izme!uove dve krajnosti nalazi se "itav spektar razli"itoobojenih ocena o uticaju koji EU ima u svetu.

Glavni argument ovog teksta jeste da je, u ciljuboljeg razumevanja, ulogu EU u me!unarodnoj po-litici potrebno staviti u %iri istorijski i teorijski kon-tekst. Istorijski gledano, EZ/EU je u toku svog raz-voja pre%la put od pukog „me!unarodnog prisu-stva” (eng. international presence) u me!unarodnojpolitici od 1950. do 1970. godine, preko postepe-nog sticanja atributa me!unarodnog aktera (eng. in-ternational actorness) u periodu od 1970. do 1990.godine, pa sve do artikulisanja sopstvene „spoljnepolitike” (eng. foreign policy) nakon zavr%etkaHladnog rata. Teorije me!unarodne politike na raz-li"iti na"in obja%njavaju ovakav razvoj. U tekstu ko-ji sledi $emo videti da, iako su liberalizam i socijal-ni konstruktivizam mo#da bolje opremljeni da ob-jasne razvoj spoljnih odnosa EU nego realizam ineorealizam, nijedna teorija to ne mo#e u"initi sa-ma u potpunosti.

U prvom delu izne$emo analiti"ki okvir za raz-umevanje spoljnih odnosa kolektivnih entiteta.3

UDK:339.9:061.1Biblid 0543-3657, 59 (2008)

God. LIX, br. 1132, str. 32–43Izvorni nau"ni rad

Novembar 2008.

Razvoj spoljnih odnosa EU od me!unarodnog'prisustva' do zajedni"ke spoljne politike

mr Filip EjdusCentar za civilno-vojne odnose, Beograd

ABSTRACTThe paper deals with the development of EC/EU foreign relations since the 1950s till the presentdays. For a better understanding of the EU role in international politics, the author proposes ananalytical framework which classifies according to the criterion of articulateness foreign relations ofcollective entities into “international presence”, “international actorness” and “foreign policy”. Thearticle presents the development of EU foreign relations from “international presence“ in the 1950-1970 period, through “international actorness“ from 1970 to 1990, to the post-Cold War developmentof „foreign policy“ as the most articulated form of foreign relations. In the last part, the authorexplores how various theories of international politics explain this evolution of EU foreign relations,which is unique by its features in the world history. Klju"ne re"i: Evropska unija, prisustvo, akterstvo, spoljna politika, teorije me!unarodnih odnosa

1 Videti: Hedley Bull, „Civilian Power Europe: a Contra-diction in Terms“, Journal of Common Market Studies,vol. 21, No. 2, 1982, pp. 149–164

2 Videti: John McCormick, The European Superpower,Palgrave, New York, 2006; Mark Leonard, Why Europewill Run 21st century, Public Affairs, New York, 2006.

3 Isti analiti"ki okvir se mo#e upotrebiti ne samo za anali-zu spoljnih odnosa EU ve$ i uloge drugih kolektivnih en-titeta u me!unarodnim odnosima poput NATO, Afri"ke

oktobar–decembar 2008. godine Me!unarodna politika br. 1132

33

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Naslanjaju"i se na izneti analiti#ki okvir, prika-za"emo evoluciju spoljnih odnosa EU od „me!una-rodnog prisustva” od 1950. do 1970. godine prekopostepenog sticanja atributa aktera od 1970. do1990. godine pa sve do razvoja zajedni#ke spoljnei bezbednosne politike EU od 1990. godine do da-nas. U drugom delu napravi"emo pregled najva$ni-jih teorija me!unarodne politike – realizma, Libera-lizma i konstruktivizma – i oceniti njihovu ekspla-natornu mo" kada je u pitanju me!unarodno poli-ti#ka uloga EU.

Me!unarodno prisustvo, me!unarodno akterstvo i spoljna politika EU

Osnovni konceptualni problem sa kojim sesuo#ava svako ko poku%ava da razmi%lja o ko-lektivnoj spoljnoj politici (eng. collective fore-ign policy making) uop%te ili o ulozi EU ume!unarodnoj politici konkretno, jeste odnosizme!u delova i celine. Kada EU deluje u svomokru$enju, postavlja se pitanje u kojoj meri toprosto deluju njene #lanice, i to uglavnom naj-mo"nije, a u kojoj meri se mo$e re"i da delujesama EU. Da li se ta dva nivoa uop%te mogukonceptualno odvojiti i razlikovati? Da li jespoljni uticaj EU samo puki zbir spoljnih politi-ka dr$ava #lanica ili postoji neka dodatna vred-nost koja se stvara na nivou EU? Da li je mo-gu"e i obrnuto – da je uticaj EU u odre!enimdomenima (npr. odbrana i bezbednost) manji odprostog zbira njenih delova?

Kako bismo dali neke od odgovora na ovapitanja, potrebno je da u odnosu na kriterijumartikulisanosti konceptualno razlikujemo trirazli#ite vrste spoljnog uticaja i spoljnih odnosabilo kog kolektivnog entiteta, a to su me!una-rodno prisustvo, me!unarodno akterstvo i spolj-na politika.4

2.1 Me!unarodno prisustvoMe!unarodno prisustvo je takav vid spoljnog

uticaja koji, iako nastaje na prili#no haoti#an i ne-artikulisan na#in, biva prepoznat od strane spolj-nih aktera kao zna#ajan, kako u psiholo%kom takoi u operativnom smislu.6 Prisustvo u me!unarod-noj politici mogu imati konglomerati aktera kojisu, iako ne nastupaju svesno i artikulisano zajed-no na me!unarodnoj sceni, kao takvi prepoznatiod tre"ih strana. Dobar primer je zapadname!unarodna zajednica. Iako postoje ozbiljne iponekad duboke razlike unutar ove brojne skupi-ne dr$ava pa se te%ko mo$e govoriti o njenoj uni-tarnosti odnosno homogenosti, a jo% manje zajed-ni#kom identitetu, nemogu"e je sporiti da slikaZapada igra izuzetno zna#ajnu ulogu u percepcijionih dr$ava koje mu ne pripadaju. Ovo je poseb-no izra$eno u postkolonijalnom i anti-imperial-nom diskursu prisutnom u Aziji, Africi i na Bli-skom Istoku.

Od nastanka Evropske zajednice za ugalj i #elik1951. godine pa sve do 1970. godine, spoljni odno-si Evropske zajednice (EZ) su se svodili na zajed-ni#ko predstavljanje pri me!unarodnim organizaci-jama kao i na ekonomske sankcije protiv Rodezije1965. i gr#kog vojnog re$ima 1967. godine. Tokomovog perioda bilo je poku%aja da Evropa postaneakter u me!unarodnoj politici i da se dr$ave inte-

unije, ASEAN, Zajednice nezavisnih dr$ava, hantingto-novskih civilizacija itd.

4 Za diskusiju o me!unarodnom prisustvu i me!unarod-nom akterstvu videti Cristopher Hill, “The Capability-Expectations Gap, or Conceptualizing Europe’s Inter-national Role”, Journal of Common Market Studies,Vol. 31, No.3, 1993, pp. 305-308. Za spoljnu politikuEU pogledaj Karen Smith, EU Foreign Policy in aChanging World, (2nd.edn) Polity Press, Cambridge,2008; Stephen Keukeleire and Jennifer MacNaughtan,The Foreign Policy of the European Union, Palgrave,Basingstoke, 2008.

velika artikulisanostmala artikulisanost

Me!unarodno prisustvo

Spoljna politikaMe!unarodno akterstvo

Slika 1. Tri vrste spoljnog uticaja u odnosu nanjihovu artikulisanost5

5 Svaki vi%i nivo artikulisanosti logi#ki podrazumeva osta-le ni$e nivoe artikulisanosti. Na primer, entitet koji imaatribute aktera tako!e po pravilu ima i me!unarodno pri-sustvo ali ne obavezno i spoljnu politiku. Onaj entitet ko-ji ima artikulisanu spoljnu politiku istovremeno po logi-ci stvari vr%i me!unaorodno prisustvo i poseduje atribu-te me!unarodnog aktera.

6 Cristopher Hill,“ The Capability-Expectations Gap, orConceptualizing Europe’s International Role”, op.cit., p.309. Koncept prisutnosti su razvili Alen i Smit u DavidAllen i Michael Smith, „Western Euriope’s Presence inthe Contemporary International Arena“, Review of Inter-national Studies, Vol.16, No.3, pp.19–38.


34

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

gri"u i u oblasti „visoke politike” ali ti poku"aji ni-su uspeli.7 Stoga mo#emo re$i da je EU u ovom pe-riodu imala vidno prisustvo u me!unarodnoj politi-ci. %to se ti&e EU danas, ona nesumnjivo i dalje imaizuzetno sna#nu me!unarodnu prisutnost ume!unarodnim forumima i organizacijama. Na pri-mer, iako EU u OUN formalno ne nastupa kaoblok, njeno prisustvo tre$e dr#ave itekako ose$ajubilo da je re& o Savetu bezbednosti gde Unija imadva stalna predstavnika (dve petine veto odluka), iliu Generalnoj Skup"tini u kojoj sedi njenih 27 pred-stavnika. Va#no je ista$i da postojanje prisustva idalje ne zna&i i me!unarodno akterstvo, "to se sva-kako danas bolje vidi na primeru Zapada nego naprimeru EU koja je u me!uvremenu razvila najpreatribute me!unarodnog aktera a zatim i sopstvenuspoljnu politiku.

2.2 Me!unarodno akterstvoMe!unarodno akterstvo podrazumeva ne"to

artikulisaniji vid spoljnog delovanja koje obuhva-ta ne samo percepciju tre$ih dr#ava ve$ i razvojodre!ene unutra"nje institucionalne dinamike, kaoi volje da se igra odre!ena uloga u me!unarod-nom sistemu. Me!unarodni akter je entitet koji jeodvojen od ostalih aktera i od svog okru#enja, ko-ji je autonoman politi&ki subjekt i koji ima dovolj-no strukturnih pretpostavki delovanja na me!una-rodnoj sceni kao "to su pravni subjektivitet, diplo-matska slu#ba itsl.8

Po&etkom sedamdesetih EZ po&inje da razvijamehanizme saradnje u oblasti spoljne politike &imesti&e atribute aktera u me!unarodnoj politici. U de-cembru 1969. godine na samitu u Hagu, "efovidr#ava i vlada EZ zadu#ili su ministre spoljnih po-slova svojih zemalja da prona!u put ka politi&komujedinjenju unutar EZ. Naredne godine na samitu uLuksemburgu lansirana je Evropska politi"ka sa-radnja (EPS). Ministri spoljnih poslova imali su sa-stanke najpre jedanput u "est meseci, a zatim nakon1973. godine, zahvaljuju$i izve"taju iz Kopenhage-

na, jedanput u tri meseca, kako bi koordinisali svo-je politike na me!unarodnoj sceni. Tokom sedam-desetih godina EPS je kori"$ena kao kanal za sarad-nju unutar Helsin"kog procesa, ali i u odnosu nadruge me!unarodne probleme. Primer zajedni&kognastupa je i Venecijanska deklaracija 1980. godinepovodom bliskoisto&nog konflikta kojom je EZ po-zvala Izrael da palestinskom narodu prizna pravona samoopredeljenje. U oktobru 1981. godine, Lon-donskim izve"tajem dodatno se unapre!uje struktu-ra EPS kroz uspostavljanje mehanizama za upra-vljanje krizom. Tada je uvedena i institucija Trojke,a Evropska komisija je dobila konsultativnu ulogu.Kona&no, 1986. godine je usvojen i Jedinstvenievropski akt koji je uveo EPS u ugovorni okvir EZ,dao nadzornu ulogu Evropskom parlamentu, uveomogu$nost kontruktivnog uzdr#avanja i osnovaomali sekretarijat za EPS.9

Pored mehanizama za zajedni&ki nastup name!unarodnoj sceni, tokom sedamdesetih EZ po-lako po&inje da razvija i zajedni&ke ciljeve. Do ta-da, ni Rimski sporazum potpisan 1958. kao niLuksembur"ki, Kopenha"ki i Londonski izve"tajikojima je unapre!ivana saradnja evropskih dr#avau oblasti spoljne politike, nisu sadr#ali spoljno po-liti&ke ciljeve same EZ. Prvi put oni se spominju udokumentu o Evropskom identitetu usvojenom udecembru 1973. godine. U njemu stoji da EZ na-stoji da „doprinese da me!unarodni odnosi budupravedniji; da se nezavisnost i jednakost dr#avao&uvaju; da se prosperitet pravi&nije deli; da sebezbednost svih dr#ava za"titi”.10 JedinstvenimEvropskim aktom iz 1986. godine EZ je pozvanada govori jednim glasom u ime podr"ke demokra-tije, vladavine prava, ljudskih prava i me!unarod-ne bezbednosti. Dve godine kasnije, tokom sami-ta na Rodosu, "efovi dr#ava i vlada usvojili su Iz-javu u me!unarodnoj ulozi EZ. U njoj stoji da seEZ zala#e za liberalizaciju me!unarodne trgovine;odr#avanje mira i bezbednosti; "irenje demokrati-je; ja&anje OUN; razvoj manje razvijenih zemalja;

7 Najpre je 1954. godine propao poku"aj stvaranja Evrop-ske odbrambene zajednice. Tada je stvorena i Zapadnoevropska Unija (eng. Western European Union) koja ni-kada nije odigrala neku zna&ajniju ulogu i koja se tokomdevedesetih utopila u EU. Zatim je 1962. propao jo" je-dan poku"aj stvaranja politi&ke unije tzv. Fu"eov plan.

8 Cristopher Hill,“ The Capability-Expectations Gap, orConceptualizing Europe’s International Role”, op.cit.,p. 309.

9 Konstruktivno uzdr#avanje (eng. constructive absten-tion) je mogu$nost da odluka bude doneta iako se jednadr#ava uzdr#ava da tu odluku podr#i. U tom slu&aju, da-ta dr#ava se obavezuje da ne$e preduzimati druge po-stupke koji $e onemogu$avati da odluka bude sprovede-na u delo.

10 Videti: “Document on the European Identity”, Nine Fo-reign Ministers of the EC, 14. December 1973, p. 51.Dostupno na http://aei.pitt.edu/4545/01/epc_identity_doc.pdf. Pristupljeno 21. Decembra 2008.


35

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

prevazila"enje razlika unutar EZ i #irenje zapad-nih vrednosti. Iako je stekla atribute aktera ume!unarodnoj politici, EZ ipak, zbog nedovoljneartikulisanosti ovih ciljeva, a posebno zbog nedo-stataka posebnih politika i neophodnih instrume-nata za njihovu implementaciju, u ovom periodunije razvila sopstvenu spoljnu politiku.

Pojam aktera je neodvojiv od pojma uloge kojutaj akter igra ili pojma funkcije koju taj akter ispu-njava u me!unarodnom sistemu. Kao #to prime$ujeKristofer Hil (Christopher Hill), EU je tokom Hlad-nog rata igrala slede$e uloge: 1) stabilizovala je Za-padnu Evropu; 2) upravljala svetskom trgovinom;3) bila je glasnogovornik razvijenog sveta u dijalo-gu sa nerazvijenim Jugom; 4) predstavljala je drugiglas Zapada u me!unarodnoj diplomatiji. Ovoj ana-lizi Hil dodaje i uloge koje EU mo"e igrati u posle-hladnoratovskom svetu, a to su da: 1) popuni va-kum mo$i nastao raspadom SSSR-a i postane novipol mo$i u me!unarodnom sistemu; 2) pacifikujenestabilne dr"ave u Centralnoj i Isto%noj Evropi; 3)postane globalni policajac; 4) bude diplomatski me-dijator konflikta; 5) igra ulogu mosta izme!u siro-ma#nih i bogatih; 6) bude zdru"eni supervizor glo-balne ekonomije.11 Me!utim, ono #to je Unijuspre%avalo po%etkom devedesetih da efektno odigrasve ove uloge, i #to u velikoj meri stoji kao prepre-ka i danas jeste, kako je to Hil %uveno formulisao,„jaz izme!u o%ekivanja i kapaciteta” (eng.capability-expectations gap). To se najjasnije poka-zalo tokom devedesetih godina na primeru pasivno-sti EU po pitanju prvog Zalivskog rata, a zatim i ra-ta u Jugoslaviji koji EU nije mogla da zaustavi di-plomatskim naporima jer ih nije podr"ala kredibil-nom vojnom silom. Tom prilikom je biv#i belgijskiministar spoljnih poslova Mark Eiskens (MarkEyskens) izneo %uvenu ocenu, koja je i dan danasomiljena dosko%ica mnogih evro-realista, da je EU„ekonomski d"in, politi%ki mrav i vojni patuljak”.12Amerikanci $e najpre u Bosni 1995, a kasnije i naKosovu 1999. godine pokazati Evropljanima ukom pravcu treba da razmi#ljaju ako "ele da buduefektniji akteri na me!unarodnoj sceni. Nije stoga

ni %udo #to je ba# te 1999. godine po%eo razvojEvropske bezbednosne i odbrambene politike(EBOP)13 koja je u poslednjih deset godina jednaod najdinami%nijih politika EU.

Literatura o tome da li je EU akter u me!una-rodnoj politici i ako jeste o kakvom je akteru re%,izuzetno je obimna. Po%etne diskusije o tomevo!ene su jo# sedamdesetih i osamdesetih godinadvadesetog veka. Pionir u ovoj raspravi je svaka-ko bio francuski analiti%ar Fransoa Du#en(François Duchêne) koji je 1972. godine okarakte-risao EZ kao civilnu silu (eng. civilian power). Potoj definiciji, civilna sila je zasnovana na ekonom-skoj, a ne na vojnoj mo$i, a njen cilj je #irenje de-mokratskih standarda u svetu.14 Ve$ naredne godi-ne, Du#enov euroentuzijazam kritikovao je JohanGaltung mnogo pesimisti%nijom vizijom reka#i daje EZ „vuk u jagnje$oj ko"i”, odnosno „supersila unastajanju”.15 U atmosferi rastu$ih tenzija u tzv.drugom Hladnom ratu po%etkom osamdesetih go-dina, britanski teoreti%ar Hedli Bul (Hedley Bull)kritikovao je Du#ena tvrde$i da je pojam „civilnesile” zapravo oksimoron. Status sile u me!unarod-noj politici, prema Bulovom shvatanju, mo"e ste$isamo onaj akter koji poseduje vojnu mo$. „Mo$ iuticaj koji Evropska zajednica i drugi sli%ni civilniakteri vr#e, zavise od strate#kog okru"enja koje sustvorile vojne mo$i dr"ava koje su van dometakontrole tih civilnih aktera” pisao je Bul davne1982. godine.16 Nakon izvesnog utihnu$a tokomdruge polovine osamdesetih godina, diskusija o to-me kako okarakterisati akterstvo EU ponovo serasplamsala u drugoj polovini devedesetih godinakada je Evropska unija po%ela da razvija vojne am-bicije najpre stidljivo unutar NATO kroz konceptEvropskog bezbednosnog i odbrambenog identite-ta, a zatim i autonomno od NATO kroz EBOP. Sarazvojem koncepta borbenih grupa postalo je po-sve jasno da se EU vi#e ne mo"e okarakterisati is-klju%ivo kao „civilna sila”. Stoga je bilo potrebnosmisliti nove koncepte kako bi se opisala i dalje u

11 Cristopher Hill, “The Capability-Expectations Gap, orConceptualizing Europe’s International Role”, op.cit., p.310–315

12 Eiskensovu izjavu je preneo %asopis The New York Ti-mes, 25 januara 1991. godine. On je ponovio svoju oce-nu u jeku Kosovske krize na prole$e 1999. godine. Vi-deti: Washington Post, od 25. marta 1999.

13 Eng. European Security and Defence Policy (ESDP).14 Francois Duchene, “Europe’s Role in World Peace“, in:

Mayne R. (ed.) Europe Tomorrow: Sixteen EuropeansLook A head, Fontana, London 1972.

15 Johan Galtung, The European Community: ASuperpower in the Making, Allen and Uwin, London,1973.

16 Hedley Bull, „Civilian Power Europe: a Contradictionin Terms“, op.cit., p.151.


36

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

velikoj meri posebna uloga EU u me!unarodnojpolitici. To je poku"ao da u#ini ameri#ki teoreti#arRi#ard Rozenkranc primetiv"i da je EU, za razlikuod ostalih velikih sila u istoriji, uprkos svom "ire-nju i ja#anju, izbegla da kod drugih izazove strah itako ih okrene protiv sebe. Naprotiv, ostale dr$avesu sa rastom zna#aja EU postignutim kroz pro"ire-nje i produbljenje integracija, bile jo" ja#e pri-vu#ene ka njoj, pogotovo one dr$ave u njenom su-sedstvu. Zbog toga "to je uspela da takore%i preo-krene mehanizam ravote$e snaga, koji za realiste ineorealiste predstavlja zlatno pravilo me!unarod-ne politike, Rozenkranc je EU nazvao „magnet-skom silom”.17 Britanski politikolog Jan Meners(Ian Manners) je, nezadovoljan preteranom foku-sirano"%u ove debate na kapacitete, u sada ve%#uvenom #lanku iz 2002. godine, preneo diskusijuo prirodi mo%i EU na teren vrednosti i ideja. On jepredlo$io da se EU konceptualizuje kao „norma-tivna sila” (eng. normative power), koja odbacu-ju%i Vestfalijanske principe zapravo uspeva da iz-nova defini"e "ta je „normalno”, a "ta ne ume!unarodnoj politici.18 Menersova analiza je po-krenula veliki broj reakcija. One su dovele do no-vih poku"aja da se okarakteri"e uloga EU u svetukao i novih koncepata za razumevanje EU poput„transformativne sile”, „neoklasi#ne sile”, „eti#nesile” pa #ak i „metroseksualne sile”.19 Me!utim,

kakav god da mu damo epitet, jedan kolektivni en-titet mo$e biti akter, a da i dalje nema jasno artiku-lisane ciljeve, institucije i instrumente svoje spolj-ne politike.

2.3 Spoljna politikaSpoljna politika je najartikulisaniji vid delova-

nja kolektivnih aktera u me!unarodnoj politici. Tra-dicionalno se vezuje za dr$ave ali u novije vreme iza neke druge aktere u me!unarodnoj politici. Pre-ma Kristoferu Hilu, spoljna politika se mo$e defini-sati kao „zbir zvani#nih spoljnih odnosa u koje ula-zi nezavisni akter (uglavnom dr$ava) u me!unarod-nim odnosima”.20 Ona je na#in na koji organizova-ne politi#ke grupe ulaze u me!usobne odnose, pa„ne postoji nijedan razlog za"to bismo spoljnu poli-tiku ograni#avali samo na dr$ave”.21 U meri u ko-joj imaju karakteristike politi#ki nezavisnih aktera,spoljnu politiku pored dr$ava, mogu voditi i nepri-znate dr$ave, multinacionalne kompanije, crkve,me!unarodne organizacije, teroristi#ke organizacijeitd. Isto va$i i za EU. Evropsku spoljnu politiku Ke-ren Smit (Karen Smith) defini"e kao „kapacitet dase formuli"u i sprovode politike u inostranstvu kojepromovi"u unutra"nje vrednosti, interese i politikeEvropske unije”.22 Tako definisana, spoljna politi-ka EU se odvija kroz sva tri stuba saradnje. U pr-vom stubu to su najpre politika pro"irenja, koja jeverovatno i najuspe"nija spoljna politika EU kao izajedni#ka spoljna ekonomska politika.23 U dru-gom stubu, evropska spoljna politika dobija najarti-kulisaniji oblik u vidu Zajedni#ke spoljne i bezbed-nosne politike (ZSBP).24 U tre%em stubu, saradnjau oblasti pravosu!a i unutra"njih poslova, a poseb-no neki elementi borbe protiv terorizma i organizo-

17 Richard Rosecrance, “The European Union: anew typeof International Actor?“ in: Zielonka Jan (ed.),Paradoxes of European Foreign Policy, Kluwer LawInternational, The Hague, 1998.

18 Ian Manners, “Normative Power Europe: A Contradic-tion in Terms”, Journal of Common Market Studies, Vol.40, No.2, 2002, pp. 234–58. Svoj koncept normativnemo%i Meners je poku"ao da doka$e kroz analizu izuzet-no uspe"nog zalaganja EU za ukidanje smrtne kaznevan granica EU. Meners je tako!e identifikovao setvrednosti koji vode EU (tzv. normativnu bazu) kao ina#ine na koji se te vrednosti "ire.

19 Za EU kao „transformativnu silu” pogledaj Mark Leo-nard, Why Europe will Run 21st century, 2005. Za EUkao „eti#ku silu“ pogledaj Lisbeth Aggestam, “Introduc-tion: Ethical power Europe”, International Affairs,vol.84. No.1, January 2008, pp.1–11 kao i ceo broj #aso-pisa International Affairs 84:1 2008 posve%en ovoj temi.Za EU kao „neoklasi#nu silu“ videti: Du"ko Lopandi%,„Evropska unija u novom me!unarodnom okru$enju“,Me!unarodni problemi, 2–3, 2008, pp. 199–225, p. 202.Za manje akademski sofisticiranu ali podjednako zani-mljivu klasifikaciju EU kao „metroseksualne supersile“pogledaj Parag Khanna, “The Metrosexual Superpower”,Foreign Policy, July/August 2004.

20 Cristopher Hill, The Changing Politics of ForeignPolicy, Palgrave, Basingstoke, 2003, p.3

21 Ibid. pp. 40–4322 Karen Smith, EU Foreign Policy in a Changing World,

(1st.ed) Polity Press, Cambridge, 2002.p.723 S obzirom da je pro"irenje EU po#elo dosta pre potpisiva-

nja ugovora o EU mo$emo re%i da je politika pro"irenjajedna od prvih spoljnih politika EZ koje su postojale jo"tokom "esdesetih. Me!utim, ovo je izuzetak a ne pravilou periodu kada je EZ uglavnom imala me!unarodno pri-sustvo. Politika pro"irenja dala je najve%e rezultate u sta-bilizaciji i demokratizaciji ju$ne i isto#ne Evrope tek to-kom osamdesetih i devedesetih kada su u Uniju u"le naj-pre biv"e diktature Gr#ka, &panija, Portugal, a zatim i2004. godine biv"e #lanice Var"avskog pakta.

24 Eng. Common Foreign and Security Policy (CFSP).


37

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

vanog kriminala, tako!e imaju sna"an element ino-stranosti.

EU je po#ela da artikuli$e svoju sopstvenuspoljnu politiku tek sa potpisivanjem Ugovora oEU (UEU) u holandskom gradu Mastrihtu februa-ra 1992. godine. Ovim ugovorom, stvorena je no-va struktura EU i tzv. tri stuba saradnje. Drugi stubsaradnje je posve%en ZSBP koja je zamenila EPS.Za razliku od prvog stuba Evropskih zajednica isupranacionalne ekonomske integracije u kojimase odluke donose ve%inski, u drugom me!uvladi-nom stubu se odluke donose konsenzusom #imesu dr"ave sa#uvale svoj suverenitet u oblasti „vi-soke politike”. U #lanu 2. UEU stoji da je „jedanod ciljeva Unije da potvr!uje svoj identitet name!unarodnoj sceni, posebno sprovo!enjemZSBP uklju#uju%i eventualno uobli#avanje zajed-ni#ke odbrambene politike koja tokom vremenamo"e dovesti do zajedni#ke odbrane”. Konkretniciljevi novoosnovane ZSBP bili su: da sa#uva za-jedni#ke vrednosti, fundamentalne interese i neza-visnost Unije; da oja#a bezbednost EU u svakompogledu; da o#uva mir i oja#a me!unarodnu bez-bednost u skladu sa poveljom OUN; da unapredime!unarodnu saradnju i da razvije i konsolidujedemokratiju i vladavinu prava, po$tovanje ljud-skih prava i sloboda.25

Me!utim, iako je razvijena institucionalnastruktura evropske spoljne politike, a ciljevi mno-go jasnije i eksplicitnije artikulisani, u ovoj ranojfazi je jo$ uvek bilo nejasno koji vojni instrumen-ti su stajali na raspolaganju ZSBP. U po#etku jepostojala ideja da %e to biti uz u#injeno uz pomo%Zapadno Evropske Unije (ZEU), saveza oformlje-nog 1954. godine koji nikada nije odigrao zna#aj-niju ulogu. Postojala je mogu%nost da Evropskedr"ave upotrebe ZEU kao evropski stub unutarNATO i tako razviju svoj Evropski bezbednosni iodbrambeni identitet. Na ministarskom sastanku uPetersbergu 1992. godine, odlu#eno je da ZEUpreduzima humanitarne zadatke, zadatke odr"ava-nja i nametanja mira (tzv. Petersber$ki zadaci). Ta-ko!e, najpre je na samitu NATO 1994. u Briselu,a zatim i u junu 1996. godine u Berlinu dogovore-no da evropske dr"ave u okviru NATO razvijajusvoj bezbednosni i odbrambeni identitet kroz ZEUputem takozvanih Kombinovanih i zdru"enih na-

menskih snaga (eng. CJTF). U oktobru 1997. go-dine dr"ave #lanice EU su sklopile Amsterdamskisporazum kojim je ZSBP dodatno unapre!ena. Pr-vo, uvedena je mogu%nost odlu#ivanja kvalifiko-vanom ve%inom za usvajanje odre!enih odluka;stvorena je pozicija Visokog predstavnika EU zaZSBP, a u nadle"nost EU je preneto i sprovo!enjeranije pomenutih Petersber$kih zadataka. Uprkossvim ovim naporima da EU dobije „zube” ona jezbog nepostojanja sopstvenih sposobnosti, u veli-koj meri ostala u ovoj fazi samo „tigar od papira”$to pokazuju i njeni neuspesi prilikom poku$aja dazaustavi sve dublje potonu%e biv$e Jugoslavije ukrvavi oru"ani sukob.

Dalju integraciju u oblasti spoljne politike iodbrane onemogu%avale su i duboke podele kojesu postojale izme!u atlantista, pre svih Velike Bri-tanije i Holandije, koji su insistirali na klju#nojulozi NATO, zatim evro-centrista me!u kojima suprednja#ile Francuska i Belgija, koji su nastojalida stvore autonomne evropske snage i neutralnihdr"ava, &vedske, Finske, Austrije i Irske, koji nisubile spremne ni na jedno ni na drugo. Ipak, u pred-ve#erje kosovske krize, upravo da bi izbegli pona-vljanje poni"enja sa po#etka devedesetih godina,Toni Bler i administracija iz Dauning Strita pro-menili su kurs za 180 stepeni. 'etvrtog decembra1998. godine u simboli#ki odabranom francu-skom mestu na Engleskom kanalu Sveti Malo,potpisana je francusko-britanska deklaracija u ko-joj je stajalo da EU mora imati „kapacitet za auto-nomnu akciju podr"anu kredibilnom vojnom si-lom, sredstvima da se ona upotrebi i spremno$%uda to uradi kao odgovor na me!unarodne krize”.26Tako je ro!ena Evropska bezbednosna i odbram-bena poltika (EBOP) #ime je spoljna politika EUu perspektivi na raspolaganje dobila i vojne instru-mente. Na Samitu EU u Kelnu juna 1999. godine$efovi vlada i dr"ava #lanica dogovorili su se o in-stitucionalnom aran"manu EOBP, a u decembruiste godine na Samitu EU u Helsinkiju i o uloga-ma ovih institucija. Odgovor SAD je usledio samotri dana nakon usvajanja Deklaracije iz Sv. Maloa.Medlin Olbrajt, tada$nji dr"avni sekretar SAD ob-javila je u Fajnen#l Tajmsu tekst27 u kome je po-

25 Svi ugovori EU se mogu prona%i na http://euro-pa.eu/abc/treaties/index_en.htm.

26 Tekst deklaracije se mo"e pro#itati na http://www.atlanticcommunity.org/Saint-Malo%20Declara-tion%20Text.html ZSBP

27 Madleine Albright, „The Right Balance will SecureNATO’s Future”, Financial Times, 7 December, 1998.


38

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

dr"ala namere EU da igra ve#u ulogu o oblasti od-brane i bezbednosti pod uslovom da se pridr"ava$uvenih 3 D.28 Prvo i najva"nije, nova politikaEU nesme da prekine transatlantske veze. Zatim,da nema dupliciranja kapaciteta koji ve# postoje uNATO. I tre#e, da nema diskriminacije $lanicaNATO koje nisu $lanice EU (pre svega Turske).Zbog turskog protivljenja celoj ideji i njihovogstraha da #e biti isklju$eni iz ovog novog bezbed-nosnog aran"mana, EBOP je nekoliko godina bilablokiran. Blokada je prekinuta kada su u decem-bru 2002. godine EU i NATO potpisale Deklara-ciju o EBOP. Ovim dokumentom je Turskauklju$ena u novu evropsku bezbednosnu i odbra-menu politiku $ime je i deblokiran Berlin plus do-govor po kome EU mo"e koristiti sredstva kojastoje na raspolaganju NATO. Od tog momentastvari se odvijaju velikom brzinom. U novembru2003. ministri spoljnih poslova EU dogovaraju seo razvoju „strukturne saradnje u oblasti odbrane”i „borbenih grupa” (eng. battle groups), zatim pot-pisuju klauzulu o me!usobnoj pomo#i, civilno-vojnoj #eliji unutar Vojnog %taba EU i dr. U de-cembru iste godine, nakon nekoliko meseci dubo-kih podela oko intervencije u Iraku, EU usvaja iEvropsku strategiju bezbednosti.29 Ovaj doku-ment predstavljao je najmanji zajedni$ki imenilacu strate%kim prioritetima dr"ava $lanica EU $imeje poslata jaka poruka da Evropa ipak ima jedin-stveni bezbednosni identitet. Kao najve#e pretnjepo bezbednost Evrope definsani su terorizam,oru"je za masovno uni%tenje, propale dr"ave, or-ganizovani kriminal i regionalne krize. Istovreme-no, EU je pozvana da razvije bezbednosnu kultu-ru koja se zasniva na ranoj, brzoj i gde je potreb-no sna"noj intervenciji sa ciljem stvaranja mira uEvropi i stabilnog me!unarodnog poretka. Sausvajanjem Evropske strategije bezbednosti stvo-rene su pretpostavke za otpo$inajnje vojnih i civil-nih misija u sklopu EBOP. Izme!u 2003. i 2008.godine pokrenuto je ukupno dvadeset misija od$ega $ak %est na Zapadnom Balkanu.30

Korak dalje u integraciji u oblasti odbrane bi#eu$injen kada bude ratifikovan Lisabonski sporazumpotpisan u decembru 2007. godine. Neke od novi-na koje ovaj sporazum uvodi u oblast spoljne poli-tike su uvo!enje funkcije predsednika EU; spajanjefunkcije komesara za spoljne poslove i visokogpredstavnika za ZSBP; stvaranje Evropskog ekster-nog akcionog servisa koji #e biti sastavljen od zva-ni$nika iz Saveta, Evropske komisije i diplomatskihpredstavni%tava; pove#anje broja odluka koje semogu doneti ve#inski (npr. Trajna strukturna sarad-nja); pro%irenje Petersber%kih zadataka na zdru"enemisije razoru"avanja, vojno savetovanje i pomaga-nje, nametanje mira i postkonfliktnu stabilizaciju,prevenciju konflikata i pomo# tre#im zemljama uborbi protiv terorizma; uklju$ivanje Evropske od-brambene agencije (osnovane 2004. godine) u ugo-vorni okvir EU; Klauzula o me!usobnoj odbrani iKlauzula o solidarnosti.

Ukratko, videli smo kako je EZ/EU kao kolek-tivni akter u me!unarodnoj politici pre%la dug putod me!unarodnog prisustva (1950-1970) preko sti-canja karakteristika me!unarodnog aktera (1970-1990) pa sve do artikulisanja svoje sopstvene spolj-ne politike. Ovaj razvoj ne treba posmatrati teleo-lo%ki kao put ka pravcu stvaranja entiteta nalikdr"avi. Njega pre svega treba videti kao sui generisput stvaranja kolektivne spoljne politike koji #e ubliskoj budu#nosti mo"da slediti i drugi kolektivniakteri u me!unarodnoj politici. U narednom deluteksta pokaza#emo zbog $ega su akademske studi-je me!unarodne politike dugo ignorisale EU kao ito kako su se razli$ite teorije „uhvatile u ko%tac” sapojavom ove „neubi$ajene vrste” kada je dalje ig-norisanje postalo nemogu#e.

Teorije me!unarodne politike i EUOdnos akademskih studija me!unarodne polti-

ke i EU obele"ava jedan paradoks. Od svog nastan-ka krajem prvog svetskog rata, studije me!unarod-ne politike bile su u velikoj meri evrocentri$ne, za-snovane prevashodno na evropskom istorijskom is-kustvu i fokusirane na re%avanje evropskih poli-28 Eng. decoupling, duplication and discrimination.

29 Tekst strategije na srpskom jeziku se mo"e preuzeti sa:http://www.isac-fund.org/download/ Evropska%20stra-tegija%20bezbednosti.pdf .

30 Te misije su: EU SSR Gvineja Bisao (2008), EUSECDR Kongo (2005), EUPOL DR Kongo (2007), EUFOR&ad (2008), EUPOL Kin%asa (2005), AMIS 2 Sudan(2005), Artemis Kongo (2003), EUFOR Kongo (2003),Eulex Kosovo (2008), EUPM BiH (2003), EUFOR Alt-

hea (2004), EUPOL Proxima Makedonija (2004), EU-PAT Makedonija (2006), Concordija Makedonija(2003), EUJUST THEMIS Gruzija (2004), EUPOL Af-ganistan (2007), AMM Aceh Indonezija (2005), EU-JUST LEX Irak (2005), EUPOL COPPS palestinske te-ritorije (2006), EUBAM Rafah palestinske teritorije(2005).


39

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

ti"kih problema. Istovremeno, one su po"ele da sebave EU kao akterom u me!unarodnim odnosimaprili"no kasno. Evropske integracije dugo su bilepredmet pre svega studija me!unarodne politi"keekonomije (eng. International Political Economy –IPE) i studija Evropskih integracija.31

Filipo Andreata pronalazi tri obja#njenja za ovajparadoks.32 Prvi razlog je taj da je osnovna jedini-ca analize u studijama me!unarodne politike tradi-cionalno bila nacionalna dr$ava. Po#to EU nijedr$ava ona je za ovu akademsku disciplinu predsta-vljala izuzetno nesvakida#nju jedinicu analize kojase nije uklapala u postoje%e dr$avo-centri"ne teorij-ske okvire. Drugo, ova disciplina je oduvek te$ilaka uspostavljanju nekih op#tih zakonitosti dok suevropske integracije predstavljale jedinstven slu"ajsaradnje i integracije u svetskoj politici. Kona"no,najve%i dometi evropskih integracija postizani su uekonomskom domenu (tzv. prvi stub EU) dok je sa-radnja u oblasti „visoke politike” dosta dugo ostalanerazvijena.

Me!utim, "lanice EZ po"inju najpre sedamde-setih godina da sara!uju u oblasti spoljne politikekroz evropsku politi"ku saradnju, a zatim i mnogointenzivnije tokom devedesetih godina kroz Za-jedni"ku spoljnu i bezbednosnu politiku (drugistub EU) i saradnju u oblasti Pravosu!a i unu-tra#njih poslova (tre%i stub EU). Uporedo sa ova-kvim razvojem prakse, i teorija me!unarodne po-litike po"inje da biva sve zainteresovanija za EU.U nastavku teksta vide%emo kako glavni teorijskipravci u studijama me!unarodne poltike – reali-zam, liberalizam i konstruktivizam – obja#njavajurazvoj ove saradnje koja je dovela do razvojaspoljne politike jednog kolektivnog entiteta.

3.1 RealizamOsnovno obele$je realizma je pesimisti"ko

vi!enje kako "oveka tako i me!unarodnih odnosa.

S obzirom da je dr$ava nosilac suverenosti, ona jeza realiste istovremeno i najmo%niji akter ume!unarodnim odnosima. Njeno pona#anje po-kre%e, kako tvrde klasi"ni realisti, volja za stica-njem, odr$anjem i uve%anjem mo%i, a kako tvrdeneorealisti, volja za o"uvanjem autonomije u anar-hi"nim uslovima me!unarodnog sistema.33 Zbogpostojanja sumnje i straha po pitanju namera i mo-gu%nosti drugih dr$ava u me!unarodnom sistemu,javlja se problem „bezbednosne dileme”. Posle-di"no, realisti su po pravilu izuzetno skepti"ni pre-ma mogu%nosti me!unarodne politi"ke saradnjepogotovo kada je re" o oblasti „visoke politike”,dakle spoljne, bezbednosne i odbrambene politi-ke. Jasno je da su se stoga sa razvojem ZSBP rea-listi suo"ili sa enigmom, na koju su dali dve vrsteodgovora.

Jedni su poku#ali da objasne evropske integra-cije egzogenim faktorima, dakle onim faktorimakoji se nalaze van same Evrope. Tako, se "estoka$e kako je proces integracije u Evropi bio omo-gu%en „zlatnim kavezom” ameri"ke hegemonije ibipolarne ravnote$e snaga na kontinentu.34 Takvalogika navela je D$ona Mir#ajmera (John Mear-sheimer) da u svom "uvenom eseju iz 1990. godi-ne, nakon zavr#etka Hladnog rata, predvidi povra-tak Evrope u nestabilnost i ravnote$u snaga kakvaje postojala u devetnaestom veku.35 Kada se ni tonije dogodilo, Kenet Volc (Kenneth Waltz) je po-ku#ao da donekle modifikuje svoj dr$avo-cen-tri"ni neo-realizam i prihvati mogu%nost da i EUigra ulogu centra mo%i, odnosno pola, u me!una-rodnim odnosima.36 Kao takva, EU %e po"eti da

31 Najpoznatije teorije evropskih integracija su federali-zam razvijen u radovima Karla Fridriha (Carl Friedrich)i Altieri Spinelija (Altiero Spinelli), zatim funkcionali-zam razvijen u radovima Dejvida Mitranija (DavidMitrany), dok je neofunkcionalizam razvijan u radovi-ma Ernsta Hasa (Ernst Haas) i Filipa &mitera (PhillipeSchmitter).

32 Filipo Andreatta, „Theory and European Union’s Inter-national Relations” u: Christopher Hill and MichaelSmith, International Relations and the European Union,Oxford University Press, New York, 2005. pp. 18-39.

33 Za klasi"ni realizam videti Hans Morgenthau, PoliticsAmong Nations: The Struggle for Power and Peace (5thedn), Knopf, New York, 1973. Za neo-realizam videtiKenet Volc, Teorija me!unarodne politike, Centar za ci-vilno-vojne odnose, Beograd, 2008.

34 Robert Gilpin, War and Change in World Politics, Prin-ceton University Press, Princeton, 1981. Du#ko Lopan-di%, „Evropska unija u novom me!unarodnomokru$enju“, op.cit. p. 200

35 John Mearsheimer, “Back to the Future: Instability inEurope after the Cold War”, International Security,Vol.15, No.1, pp.5–56

36 Kenneth Waltz, “The Emerging Structure of Internatio-nal Politics”, International Security, Vol.18., No.2,1993, pp. 44–79. U eseju iz 2000. godine je maloubla$io svoj stav rekav#i da se to mo$e dogoditi samoukoliko do!e do radikalne promene u odnosima u EU#to je malo verovatno. Videti: Kenneth Waltz, “Structu-ral Realism After the Cold War“, International Security,Vol. 25, No.1, 2000, pp. 5–41.


40

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

igra ulogu kontrate"e SAD i to #e biti kraj NATO.Me!utim, niti se proces evropske integracije zau-stavio odnosno „odmotao unazad” kao $to je topredvideo Mir$ajmer niti je NATO poslat u istori-ju kao $to je to o%ekivao Volc. Druga grupa reali-sta je poku$ala proces evropske integracije da ob-jasni endogenim faktorima, dakle onim faktorimakoji se nalaze unutar same Evrope. Tako su, naprimer D"ozef Grieko (Joseph Grieco) i RobertArt objasnili proces evropske integracije kao re-zultat poku$aja manjih evropskih dr"ava da ogra-ni%e mo#Nema%ke, kako nakon zavr$etka Drugogsvetskog rata tako i nakon njenog ujedinjenja1990. godine.37

Ukratko, iako je realizam donekle uspeo dasvoju dr"avo-centri%nu perspektivu delimi%nomodifikuje kako bi se prilagodio novonastalimokolnostima i ponudio neka od obja$njenja za raz-umevanje evropskih integracija, neka pitanja zarealiste su ostala otvorena. Prvo, za$to se procesintegracija analogan onom u Evropi ne de$ava udrugim delovima sveta gde postoji hegemonijavelikih sila? Drugo, kako objasniti tako dugotraj-nu saradnju i odsustvo upotrebe sile uprkos odsu-stvu jasne spoljne pretnje nakon zavr$etka Hlad-nog rata? Tre#e, kako je mogu#e da sve ve#a i sveujedinjenija Evropa ne izaziva u drugim delovimasveta strah i potrebu da se takva mo# ograni%i iuravnote"i?

3.2 LiberalizamLiberalne teorije me!unarodnih odnosa mogu

da pru"e odgovore na neka od ovih pitanja. One po-laze od antropolo$kog optimizma, i vere u mo-gu#nost trajnije saradnje izme!u dr"ava. Jedna gru-pa liberalnih teorija, koju mo"emo nazvati republi-kanskim liberalizmom, polazi od Kantove pretpo-stavke da su republike manje sklone ratobornompona$anju od ostalih formi vladavine.38 Tako po-smatrano, proces evropske integracije, pacifikacija

i desekuritizacija me!udr"avnih odnosa su zapravorezultat demokratizacije kroz koju je pro$ao evrop-ski kontinent u nekoliko talasa od po%etka dvadese-tog veka do danas. Istaknuti predstavnik ove grupeliberala, koja isti%e zna%aj unutra$nje politike zame!unarodne odnose, je i proponent teorijeme!uvladine saradnje (eng. inter-governmenta-lism) Endrju Morav%ik (Andrew Moravcsik). Na-slanjaju#i se na teoriju o spoljnoj poltici kao „igri nadva nivoa” Roberta Putnama, Morav%ik zastupa te-zu kako je supranacionalna saradnja strogo kontro-lisana aktivnost od strane suverena koji delegiradeo svoje suverenosti na supranacionalne instituci-je samo u oblastima „niske politike” kako bi stekaoprednost nad svojim unutra$njim politi%kim supar-nicima.39 Posledi%no, prema Morav%iku, dr"ave ni-su i ne#e biti spremne da se odreknu svoje suvere-nosti u oblastima „visoke politike” koje #e ostati udomenu me!uvladine saradnje. &injenica koja zasada najbolje potvr!uje predvi!anja teorijume!uvladine saradnje jeste da uprkos velikom na-pretku koji je u%injen u oblasti Zajedni%ke spoljne ibezbednosne politike kao i Evropske bezbednosnei odbrambene politike u poslednjih deset godina,dr"ave %lanice EU i dalje nisu spremne da se odrek-nu suvereniteta kada je u pitanju oblast „visoke po-litike”, s obzirom da se odluke unutar drugog stubadonose uglavnom konsenzusom.40

Druga verzija liberalizma, svoj optimizam te-melji pre svega na uticaju ekonomskih faktora.Transnacionalni tokovi ljudi, roba i kapitala, pre-ma klasi%nim predstavnicima ove verzije tzv. „tr-govinskog liberalizma” Robertu Kiohejnu (RobertKeohane) i D"ozefu Naju (Joseph Nye) stvorili su„slo"enu me!uzavisnost” (eng. complex interde-pendence) savremenih dru$tava koja iz temeljatransformi$e tradicionalne koncepcije nacionalnihinteresa i nacionalne bezbednosti. Ekonomska po-vezanost zemalja na evropskom kontinentu je to-liko gusta, oni tvrde, da dr"ave vi$e nisu u stanjusamostalno da re$avaju mnoge probleme pa stogaformiraju zajedni%ke institucije. One su tolikome!uzavisne da je rat izme!u njih, prema ovim te-oreti%arima, isuvi$e skup. Ipak, na pogre$nostovog mita o me!uzavisnosti ukazao je najpre

37 Joseph Grieco, „The Maastricht, Treaty, Economic andMonetary Union and the Neo-Realist Research Pro-gramme“, Review of International Studies, Vol.21, No.1,1995 pp. 21–40; Robert Art, „Why Western Europe ne-eds the United States and Nato“, Political ScienceQuarterly, Vol.111, No.1, 1996, pp. 11–37.

38 Imanuel Kant, Ve"ni mir: filozofski nacrt, Gutenbergovagalaksija, Beograd, 1995 [1795]. Teorija me!unarodnihodnosa koja se kasnije oslonila na ovu kantovu pretpo-stavku naziva se Teorija demokratskog mira.

39 Andrew Moravcsik, The Choice for Europe: SocialPurpose and State Power from Messina to Maastricht,UCL Press, London, 1998.

40 Ali su se zato odrekle dela svog suvereniteta u oblastisaradnje pravosu!a i unutra$njih poslova.


41

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

D"on Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), akasnije i Kenet Volc.41 Oni prime#uju da je predizbijanje Prvog svetskog rata, ekonomskame!uzavisnost Nema$ke i ostalih evropskih ze-malja bila zaprepa%#uju#e velika. Isto se mo"e re#iza socijalnu i politi$ku me!uzavisnost. Uprkos to-me, izbio je Prvi svetski rat.

Kona$no, tre#a verzija liberalizma u studijamame!unarodnih odnosa, koja se $esto naziva „neo-liberalni institucionalizam”, nagla%ava zna$ajme!unarodnih institucija. Uz pomo# njih, dr"avestvaraju kanale trajne komunikacije, smanjuju ve-rovatno#u da #e do#i do pogre%ne percepcije otu!im namerama, ja$aju me!usobno poverenje iubla"uju tzv. „bezbednosnu dilemu”.

Liberalne teorije mogu samo donekle da nado-meste nedostatke dr"avo-centri$nog i vojno-ori-jentisanog realizma ukazuju#i na zna$aj demokra-tije, ekonomske saradnje i me!unarodnih institu-cija. Me!utim, $ak ni liberalizam nije u stanju daobjasni duboke promene u pona%anju evropskihdr"ava, sve ve#u homogenizaciju i „evropeizaci-ju” nacionalnih identiteta, interesa i politika uEvropskoj uniji. Za odgovore na ova pitanja po-trebno je obratiti se konstruktivizmu.42

3.3 KonstruktivizamKonstruktivizam, ovde shva#en u naj%irem smi-

slu te re$i, polazi od stanovi%ta da su osnoveme!unarodne politike pre svega socijalne, a ne ma-terijalne prirode.43 Konstruktivisti, iako ne spore#izna$aj materijalnih faktora, tvrde da oni ne delujusami za sebe ve# unutar odre!enog socijalnog kon-teksta koji im daje odre!eno zna$enje. Konstrukti-vizam napu%ta racionalizam i materijalizam pret-hodno izlo"enih teorija i usvaja metodolo%ki inter-

pretativizam.44 Umesto „objektivnog” i pozitivi-sti$kog posmatranja materijalnog sveta, konstrukti-vizam poku%ava da objasni kako socijalni akterikonstrui%u i interpetiraju socijalne strukture, ali ikako te strukture konstitu%u aktere.45 Nacionalniinteresi nisu objektivno dati i ne postoje sami za se-be ve# proisti$u iz identiteta aktera. Dr"ave stogadeluju ne samo u skladu sa „logikom posledica”(eng. logic of consequences) ve# $esto u skladu sa„logikom prikladnosti” (eng. logic of appropriate-ness) kada akteri deluju u skladu sa institucional-nim pravilima. Za konstruktiviste, zajedni$ko razu-mevanje o tome %ta predstavlja ulogu i interese EUzapravo daje zna$enje i konstrui%e materijalnu po-ziciju EU u svetu. Dr"ave $lanice postepeno „evro-peizuju” svoje spoljne politike kroz saradnju unutardrugog stuba, i njihovo razumevanje spoljnog sve-ta postepeno dobija na koherentnosti. Konstruktivi-zam za razliku od realizma i liberalizma mo"e daobjasni postepenu integraciju u oblasti „visoke po-litike” kroz uvo!enje ve#eg broja odluka u drugomstubu i druge novine predvi!ene Lisabonskim spo-razumom. Iako je u studije me!unarodne politikeuneo novu sve"inu, socijalni konstruktivizam je uvelikoj meri ostao mnogo ja$a kritika racionali-sti$kih teorija (realizma i liberalizma) nego njihovakoherentna i teorijsko-metodolo%ki razvijena alter-nativa. Njegova eksplanatorna mo# je najve#a uko-liko se koristi komplementarno sa racionalisti$kimteorijama.46

41 Vi%e o ovome videti Kenet Volc, Teorija me!unarodnepolitike, op.cit. p.175

42 Za evropeizaciju bezbednosnih politika nordijskih ze-malja nakon Hladnog rata videti: Pernille Riker, „Euro-peanization of Nordic Security: The European Unionand the Changing Security Identities of the Nordic Sta-tes“, Cooperation and Conflict, Vol. 39, No. 4, 2004, pp.369-392.

43 Konstruktivizam u naj%irem smislu te re$i ovdeuklju$uje sve alternativne i post-pozitivisti$ke pristupe -socijalni konstruktivizam, postmodernizam/post-struk-turalizam, feminizam, kriti$ke teorije itd. Ovi pristupi seme!usobno dosta razlikuju i ne predstavljaju koherentnu%kolu mi%ljenja.

44 Socijalni konstruktivizam je u studije me!unarodnihodnosa me!u prvima uneo Aleksandar Vent u deluAlexander Wendt, Social Theory of International Poli-tics, Cambridge University Press, Cambridge, 1999.Thomas Christiansen, Knud Erik Jorgensen, and AntjeWiner,“The Social Construction of Europe“, Journal ofEuropean Public Policy, 1999, Vol.6, No.4, pp.528-44.Za konstuktivisti$ko obja%njenje pro%irenja EU videtiFrank Schimmelfennig, “The Community trap: Liberalnorms, Rhetorical Actions and the Eastern Enlargementof the European Union“, International Organization,2001, Vol.55, No.1, pp.47–80

45 Socijalni konstruktivisti tvrde da su akteri i strukture„me!usobno konstitui%u#i“ (eng. mutually constitutive).

46 Jedan od primera hibridne teorije koja kombinuje neore-alizam i socijalni konstruktivizam je i Teorija regionalnogbezbednosnog kompleksa u u$enju Kopenha%ke %kolestudija bezbednosti. Videti: Barry Buzan and Ole Waever,Regions and Powers: The Structure of InternationalSecurity, Cambridge University Press, Cambridge, 2003.Briljantan primer analize pro%irenja EU koja komplemen-tarno koristi racionalizam i konstrukticvizam jeste FrankSchimmelfennig, “The Community trap“, op.cit.


42

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Zaklju!akEU nije dr"ava i ne postoje izgledi da #e to u

dogledno vreme postati. Protivre$nosti izme!unacionalnog i nadnacionalnog nivoa se ne#e raz-re%iti po%to su ugra!ene u same temelje EU. Zbogtoga nema izgleda da #e EU, postati „neo-klasi$nasila” uporediva sa nacionalnim dr"avama i veli-kim silama.47 Stoga su i tradicionalni dr"avocen-tri$ni konceptualni okviri za analizu spoljne poli-tike dr"ava nedovoljni za razumevanje njene ulo-ge u me!unarodnoj politici. Ona je zona mira istabilnosti, neka vrsta pod-sistema u me!unarod-nim odnosima u kome je anarhija, ako ne preva-zi!en,a ono barem izuzetno ubla"ena i sazrela.EU je arena, i sistem spoljnih politika, ali i akterkoji u poslednjih dvadesetak godina razvija sop-stvenu spoljnu politiku. Iako su akademske studi-je me!unarodne politike relativno kasno stigle nateren izu$avanja evropskih integracija, one su vr-lo brzo dale izuzetno bogat i zna$ajan doprinosrazumevanju EU. Realizam je morao u to ime do-sta da modifikuje svoje prvobitne pretpostavkedok konstruktivizam svoje jo% uvek treba jasnijeda razvije. Liberalizam je za sada uspeo da se no-si sa problemima dosta agilnije od ostalih teorija.Me!utim, ukoliko se Lisabonski sporazum ratifi-kuje i ukoliko se proces integracije i evropeizaci-je nastavi kao i do sada, studije me!unarodne po-litike #e morati u jo% ve#oj meri da se obrate kon-struktivizmu kako bi bili obja%njeni procesi poste-penog prenosa suvereniteta sa nacionalne dr"avena Brisel i u oblasti „visoke politike”.

Evropa je po svom liku ve# jedanput kreiralaostatak me!unarodnog sistema kada je izme!u 17.i 20. veka izvezla nacionalnu dr"avu i ravnote"usnaga u ostale delove sveta. Iako je razvoj spoljnepolitike EU za sada i dalje sui generis, pitanje ni-je da li #e, ve# pre kada #e se i sa koliko uspeha idrugi kolektivni akteri ugledati na EU da po nje-nom modelu po$nu da kolektivno deluju ume!unarodnoj politici. Utoliko je ve#a potreba dastudije me!unarodne politike izo%tre svoje teorij-ske i analiti$ke intrumente i tako se pripreme zavreme koje dolazi.

Bibliografija1. Lisbeth Aggestam, “Introduction: Ethical power Eu-

rope”, International Affairs, vol.84. No.1, January2008, pp.1-11

2. David Allen and Michael Smith, „Western Euriope’sPresence in the Contemporary International Arena”,Review of International Studies, Vol.16, No.3,pp.19-38.

3. Filipo Andreatta, „Theory and European Union’s In-ternational Relations” u Christopher Hill and Mic-hael Smith, International Relations and the Euro-pean Union, Oxford University Press, New York,2005. pp. 18-39

4. Robert Art, „Why Western Europe needs the UnitedStates and Nato”, Political Science Quarterly,Vol.111, No.1, 1996, pp-11-37.

5. Hedley Bull, „Civilian Power Europe: a Contradic-tion in Terms”, Journal of Common Market Studies,vol. 21, No. 2, 1982, pp. 149-164

6. Barry Buzan and Ole Waever, Regions and Powers:The Structure of International Security, CambridgeUniversity Press, Cambridge, 2003.

7. Thomas Christiansen, Knud Erik Jorgensen, andAntje Winer,”The Social Construction of Europe”,Journal of European Public Policy, 1999, Vol.6,No.4, pp.528-44

8. “Document on the European Identity”, Nine ForeignMinisters of the EC, 14. December 1973, p. 51. Do-stupno na http://aei.pitt.edu/4545/01/epc_identity_doc.pdf.

9. Francois Duchene,”Europe’s Role in World Peace”,in Mayne R. (ed.) Europe Tomorrow: Sixteen Euro-peans Look Ahead, Fontana, London 1972.

10. Johan Galtung, The European Community: ASuperpower in the Making, Allen and Uwin, Lon-don, 1973.

11. Robert Gilpin, War and Change in World Politics,Princeton University Press, Princeton, 1981.

12. Joseph Grieco, „The Maastricht, Treaty, Economicand Monetary Union and the Neo-Realist ResearchProgramme”, Review of International Studies,Vol.21. No.1, 1995 pp. 21-40

13. Cristopher Hill, “The Capability-ExpectationsGap, or Conceptualizing Europe’s InternationalRole”, Journal of Common Market Studies, Vol.31, No. 3, 1993, pp. 305-308.

14. Imanuel Kant, Ve"ni mir: filozofski nacrt, Guten-bergova galaksija, Beograd, 1995 [1795].

15. Stephen Keukeleire and Jennifer MacNaughtan,The Foreign Policy of the European Union, Palgra-ve, Basingstoke, 2008.

47 Za druga$ije mi%ljenje videti: Du%ko Lopandi#, „Evrop-ska unija u novom me!unarodnom okru"enju“, op. cit.p. 222.


43

Insti

tut z

a m

e!un

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

16. Parag Khanna, “The Metrosexual Superpower”,Foreign Policy, July/August 2004.

17. Mark Leonard, Why Europe will Run 21st century,Public Affairs, New York, 2006.

18. Du"ko Lopandi#, „Evropska unija u novomme!unarodnom okru$enju”, Me!unarodni proble-mi, 2-3, 2008, pp.199-225.

19. Ian Manners, “Normative Power Europe: A Con-tradiction in Terms”, Journal of Common MarketStudies, Vol. 40, No. 2, 2002, pp. 234-58.

20. John McCormick, The European Superpower, Pal-grave, New York, 2006.

21. John Mearsheimer, “Back to the Future: Instabilityin Europe after the Cold War”, InternationalSecurity, Vol.15, No. 1, pp. 5-56.

22. Andrew Moravcsik, The Choice for Europe: SocialPurpose and State Power from Messina to Ma-astricht, UCL Press, London, 1998.

23. Hans Morgenthau, Politics Among Nations: TheStruggle for Power and Peace (5th edn), Knopf,New York, 1973.

24. Pernille Riker, „Europeanization of NordicSecurity: The European Union and the Changing

Security Identities of the Nordic States”, Coopera-tion and Conflict, Vol. 39, No. 4, 2004, pp.369–392.

25. Richard Rosecrance, “The European Union: anewtype of International Actor?” in Zielonka Jan (ed.),Paradoxes of European Foreign Policy, KluwerLaw International, The Hague, 1998.

26. Frank Schimmelfennig, “The Community trap: Li-beral norms, Rhetorical Actions and the EasternEnlargement of the European Union”, Internatio-nal Organization, 2001, Vol.55, No.1, pp.47-80

27. Karen Smith, EU Foreign Policy in a ChangingWorld, Polity Press, Cambridge, 2008 (2nd edn)

28. Kenet Volc, Teorija me!unarodne politike, Centarza civilno-vojne odnose, Beograd, 2008.

29. Kenneth Waltz, “The Emerging Structure of Inter-national Politics”, International Security, Vol.18,No.2, 1993, pp. 44-79.

30. Kenneth Waltz,”Structural Realism After the ColdWar”, International Security, Vol. 25, No.1, pp.5–41

31. Alexander Wendt, Social Theory of InternationalPolitics, Cambridge University Press, Cambridge,1999.

Documents

Razvoj spoljnih odnosa EU od međunarodnog 'prisustva' do …filipejdus.com/Public/Uploads/Attach/ejdus_2008_razvoj... · 2014-12-13 · puki instrument politike dr žava članica