I део

Инспектор: Можете ли да говорите?

Принцип: Могу.

Истражитељ: Ја сам судски истражитељ, доктор Лео Пфефер. Скренуо бих ти пажњу на то да по члану 47. Царског полицијског законика имаш право на браниоца.

Принцип: Браниоц ми није потребан.

Истражитељ: Како се зовеш?

Принцип: Гаврило Принцип.

Истражитељ: Колико имаш година?

Принцип: Деветнаест.

Истражитељ: Датум, место рођења?

Принцип: 13. jули 1894. у Обљajу код Грахова.

Истражитељ: Вероисповест?

Принцип: Православна.

Истражитељ: Шта си по занимању?

Принцип: Ђак Прве Београдске Гимназије, завршио сам четврти разред.

Истражитељ: Откад се школујеш у Београду?

Принцип: Већ три и по године.

Истражитељ: Којег си политичког мишљења?

Принцип: Ја сам националиста Југословен. Желим да ујединим Југословене у којој било државној форми и ослободим их од Аустрије.

Истражитељ: Како си мислио да то постигнеш?

Принцип: Терором.

Истражитељ: Објасни.

Принцип: То значи уопште убијати, уклањати оне који сметају уједињењу и чине зло. Главни мотив који ме је подстакао на то дело била је освета за све муке које подноси мој народ под Аустријом.

Истражитељ: Осећаш ли се кривим?

Принцип: Не.

II део

Истражитељ: Када си стигао у Сарајево?

Принцип: Пре месец дана.

Истражитељ: Када си сазнао да престолонаследник долази у Сарајево?

Принцип: Још у месецу марту сам читао о томе у новинама.

Истражитељ: Јеси ли се тада одлучио на атентат престолонаследника Фердинанда?

Принцип: Не. Пре две године сам одлучио да убијем неку важну личност која представља аустријску власт. Тражио сам и личност и прилику. Прилику је изабрао сам Фердинанд, а и дан и месец.

Истражитељ: Из којих побуда си се на то одлучио?

Принцип: Из побуде националног ослобођења.

Истражитељ: Од кога си добио оружје?

Принцип: Од једног комите, у Београду. Пре месец дана.

Истражитељ: Где си учио да пуцаш? Мислим, ко те учио? Војска?

Принцип: Нисам ни учио, тај комита ми је показао како се користи револвер.

Истражитељ: Како се он зове?

Принцип: Не знам му име. Знам се презива... Цигановић.

Истражитељ: Цигановић је железнички приправник. Како је он могао пристати на атентат?

Принцип: Истина, он је чиновник, али је и Србин.

Истражитељ: Дакле, ти мислиш да је довољно да човек буде Србин па да пристане на такав чин?

Принцип: По мом мишљењу, сваки Србин, сваки Хрват, сваки Југословен, мора бити непријатељски расположен према Аустрији.

Истражитељ: Ти тврдиш да ти српске власти нису дале бомбе, револвере и отров?

Принцип: Тврдим. Србија је озбиљна земља. Па, отров је доказ за то.

Истражитељ: Зашто си пуцао баш у Његову Царску и Краљевску Висост?

Принцип: Зато што он оличава сав терор над мојим народом. Пуцао сам за ослобођење Босне и Херцеговине.

Истражитељ: Ти, дакле, сматраш да има случајева кад је убиство из заседе потребно?

Принцип: Да. Када је реч о тиранину.

Истражитељ: Онда, дакле, свако га може усмртити?

Принцип: А, не, не свако. Само онај ко сме... И хоће.

Истражитељ: Да ли знаш да си, осим Надвојводе, убио и Надвојвоткињу Софију?

Принцип: Жао ми је. Гађао сам гувернера генерала Оскара фон Поћорека.

Истражитељ: Опишите ми шта сте осећали и мислили у тренутку када сте запуцали на Његову царску и Краљевску Висост?

Принцип: У тај час ме је спопало неко чудно чувство, и ја сам с тротоара једноставно нанишанио на Надвојводу. Шта сам у тај час мислио, не знам. Само знам да сам циљао у њега. Држим да сам пуцао два пута, а можда и више, будући да сам био врло узрујан. А да ли сам погодио жртву или нисам, не знам казати јер су ме у тај час почели људи тући.

Истражитељ: Знаш ли да су последње речи Његове Царске и Краљевске Висости биле „Софи, не смеш да умреш, због наше деце“?

Принцип: Они су већ имали децу? Е, онда ми није жао. Родила је тиранина.

Истражитељ: Осећаш ли се сад злочинцем?!

Принцип: Не, јер сам уклонио човека који је чинио само зло! Аустрија је велико зло за мој народ, зато и не треба да опстане! Национално ослобођење мог народа ће ускоро доћи, ја сам уверен у то. И убио бих их поново, ако треба.