Posledice Nepostovanja Ergonomskih Principa
Embed Size (px)
Citation preview
-
7/23/2019 Posledice Nepostovanja Ergonomskih Principa
1/3
POSLEDICE NEPOSTOVANJA
ERGONOMSKIH
PRINCIPA
,,Sedi
pravo,
Zivi
zdravo
U neergonomskim
radnim
uslovima
iovek
je
izloien
nizu
rizidnih faktora.
Posledica toga
je
razvoj
bolesti
koStanog
i
mi5i6nog sistema.Za
nastanak ovih obolienia
najve6i
rizik
nose
sila,
ponavljane
radnje
i
neudoban
poloiaj
tela.
Poremedaj zdravlla
moZe da izazovei
izloienost samo
jednom
neergonomskom faktoru
rizika, iako su
poreme6aii
zdravlja
u
praksi
uglavnom
rezultat
delovanja vi6e
faktora
rizika.
Upoznajmo
zato
osnovne neergonomske
faktore koji nam
mogu
naru5iti zdravlje
1,
Ulaganje
velike sile
u
pokret
Veliki
fizi6ki
napori
pri
podiza-
nju,
nosenju
ili
guranju
te6kih
pred-
meta
povedavaju
mogu6nost
pov-
rede.
Mi5i6i
se
pri
tome
znatno
sk-
raiuju
i brzo
zamarEu.
Usled
pre-
teranog napora
moZe
doii
do
iste-
zanja
mi5i6a,
bola
io5te6enja.
Stradaju tetive,
zglobovi,
d
iskovi,
moZe
do6i
do
upale,
nakupljanja
tednosti i
pritiska
na
nerv i
ukljes-
tenja
nerava. Kod ulaganja velike
sile
u
pokret pri
obavljanju
neke
aktivnosti
ozlede
su 6este,
a
naj-
de56e
strada kidmeni stub.
2.
Ponavljanje
istog
pokreta
lvlnogi
poslovi
zahtevaju
ponav-
ljanje
jednog
pokreta
mnogo
puta
-
slaganje
podataka.
skla
panje
predmeta,
klasiranje
predmeta,
pakovanje i sl.
To
moze
biti
samo
jedan
isti
pokret
ili
razliaiti
pokreti
koji
su vrlo slidni
iukljuauju
iste
tetive,
mi5i6e
i
zglobove. Posledice
ponavljanih
istih ili
sli6nih
pokreta
tokom
dugo
vremena bez
pauza
primer
su
kako
telesna
ostedenja
mogu
da nastanu
i bez
vidljivo
tes-
kog
rada
i bez
upotrebe
velike
sile.
Zglobovi se ovako
najde56e
oste-
6uju,
posebno
zglobovi
sake,
prsti-
ju,
Iakta i ramena.
3. Pokreti
bez
pauze
-
nedovo-
ljan odmor
Ukoliko u
poslu
nrje
predvidena
pauza
ili
odmor
izmedu
pokreta,
misiii ne
mogu da se odmore
i
oporave
od
napora,
pa
postaju
umorni
inapregnuti.
Poslovi koji
zahtevaju
stalnu
mi5i6nu
aktivnost
takode ne
pruzaju
odgovarajuii
odmor,
kao na
primer
kod dugo-
trajnog
drzanja
alata u ruci.
lvlo-
gu6nost povrede
raste
sa
traja-
njem
pokreta
bez
odmora.
4.
Poslovi
koji
zahtevaju veli-
ka ispruianja
Ovde
spadaju
poslovi
koji
uklju-
duju rad iznad
glave,
rad
na
pokret-
noj
traci
-
stavljanje
i
uzimanje
predmeta,
slaganje
predmeta
na
visoke
police,
saginjanje da
se uz-
me nesto
sa
poda
ili
sa
dna
kutue i
slidno. Ovakvi
poslovi
zahtevaju izu-
zetno neadekvatne
polozaJe
tela,
a
posebno
je
rizi6no ako
polo:aj
traje
duze
od
nekoliko
sekundi i desto se
ponavlja.
Dugadka
dosezanja
pred-
stavljaju
najveii
rizik od ozlede za
ramena i
donji
deo
leda
5.
lsti
poloiaj
tela dugo vreme
U
sludaju
zadrlaYaqa istog
po-
lozaja
tela
u
toku
dugo vremena
radnici
se
uglavnom Zale na
uko-
denost i zgrdenost
mi5i6a. Statidki
poloZaji pove6avaju
zahteve za
si-
lom,
jer
se mi5i6i
stalno
moraju ste
zati
da bi se zadriao
zapodeti
(isti)
polozaj.
Negativni efekat ovakvog
poloiaja
moie
se
pojaviti
na
svim
delovlma tela, zavisno od toga
kojije
poloia)
zadriavan
lsto
tako
ne
odra-
Zava
se
jednako
nepromenjivost
polozaja
razli6itih delova
tela
na
-
7/23/2019 Posledice Nepostovanja Ergonomskih Principa
2/3
zdravstveno stanje
6oveka
-
efe-
kat
dvosatnog
gledanja
u
monitor
1a
vrat i
ramena
sigurno
je
manji
od
efekta
dvosatnog dudanja
na
kolena.
6.
Dugotrajno
sedenje
Nemogu6nost
ustajanja
i kreta-
nja
kod,,sede6ih
poslova pred-
stavlja stati6ko
optere6enje
za
vrat.
gornji
deo
leda
inoge,
a
naj-
vise za
donji deo leda.
Problem se
komplikuje neudobnim
polo7ajem
tela,
posebno
ako
nema naslona
za
leda. U
ovom
sludaju
su
mi5ici
leda napeti, kidma
nema
potporu,
remeti
se
drzanje
kiame,
poveiava
se
delovanje siie
na
diskove
isma
rl
ule
prokrvljenost
kicmene
mo7-
dine.
Zbog
bolova u
ledima
ljudise
grbe,
sto dodatno
pove6ava
priti-
sak na diskove isLvaralu se uslovi
7a
pritisak
ne nerve. lu sludajevi-
ma kad
stolica ima naslon, ukoliko
se dugo
ne menja
polozaj
dolari.
usled umora,
do
naginJanJa
na-
pred,
do neprirodnog
polozala,
ido
optereienja
diskova.
7.
Neudoban
poloiaj,
konstan-
tan stres, vibracije
Sve
su ovo
faktori
rizika,
a nJiho-
vo se delovanje visestruko
poten
cira ako deluju
udruzeno. JoS
je
rizidn ija kom binacija
navedenih
faktora
sa
ponavljanim pokretima
ili radnjama
gdeje
potrebno
znatno
vece
ulaganja sile
nego sto
je
uobi6ajen o.
8. Rad sa teskim
predmetima
Problem
sejavlja
kod
radnika
ko-
ji
svakodnevno
pod
i7u.
spustaju.
okredu
ili
pomeraju
teske
pred-
mete.
Stoje
predmet
tezi,
potrebno
Je
uloziti
veiu
silu
u
pokret.
Pre-
komerno
stezanje
ml5i6a
dovodi
do
brzog
zamaranja i rizika od
po-
vrede.
l\,4ogu6nost
povrede
se
po-
tencira naglom i
neo6ekivanom
promenom
smera
delovanja sile
(kod
neoaekivanog i naglog
okre-
ta),
kad mi5i6 nije
pripremljen
na
promenu
smera delovanja.
Pri
po-
dizanju
ispustanju
predmeta
vaZ
na
je
iveliaina
predmeta,
pored
sta
je
ergonomski
dizain
Ergonomski
dizajn
Je
oblikovanje
predmeta
za
Covekovu upotrebu, koje
uzima u obzir
njegove mogucnosti
i
ogianidenja.
Na taj
nadin se
proizvodi
prilagodavaju
krajnjim
korisnicima.
Pri ergonomskom dizajniranju ima se
u
vidu
grada
i
funkcija
Eoveka.
Zbog
dinami6nog
karaKera
coveka
i nje-
govih
aKivnosti,
potrebno
je
pozna-
vati dimenzije
tela
i
dinamiku
kreta-
nja
pri
obavljanju
sloienih
zadataka.
Osim o statidkim dimenzijama tela,
potrebne
su informacije
o amplituda-
ma.
pokreta
u zglobovima, d_oseZnom
pouu
r mrsrcnoj
snaz
u razlrcrum
pG
lozajima tela.
Antropometrijske
mere
koje su
valne za ergonomuu
su
razlidite
za
razne vrste aktivnosti
i
proizvoda.
Analiziraju se sve dimenziie
tela
koje su
teZine,
i
spretnost
njegovog
prihva-
tanja. kao
i
frekvencija
podizanja'
spustanJa
predmeta.
9. Manuelni
poslovi
Za
poslove
kao
sto su
podi/anje.
spusta nje,
guranje,
privlacenje
ili
nosenje
potrebna
je
velika
sila, Sto
je
znadajan faktor
nastanka
povre-
de
i
poremeiaja
Tdravlja.
Najaesie
se
javljaju
bolovi
i
povrede
u
do-
njem
delu
kidme.
Kod
fiziakih
rad-
nika
ovo
je
najdeS6i
uzrok
bolova-
nja
i
izostajanja
sa
posla.
10.
Savijanje
tokom
radnih
zahvata
Moguinosl
povrede
kidme i
nje
nih diskova
je
velika kod savijanja i
pregiba
koji zahtevaju
neprirod
n
i
polo7aj
tela,
posebno
ako
je
pred-
met
koji
se diTe
u
nivou
poda.
N{o-
gu6nosti
povrede
su manje
ako se
predmet podi)e
i7
dudnja, sa
savi-
jenim
holenima
iravnom
kidmom
i
ramenima,
nego sa maksimalno
savijenom kidmom iz
stoje6eg
po
loTaja. kad
su
mi5iii
leda maksi-
malno
na
pregnuti.
11.
PremeStanja
na velike
udaljenosti
lma
poslova
u kojima
se aesto
moraju
premestatl
ljudi
ili
pred-
meti na
ve6e
udaljenosti nose-
njem,
guranjem
ili
vudenjem.
Svaki
od ovih nadina
premestanja
zahte-
va
upotrebu velike
sile.
Riziko
fak-
tori su udaljenost,
jaaina
sile
i
vrs
ta
pokreta.
a
posledice
se
najdes-
6e
odraTavaju
na zdravlje
leda,
ruku i ramena.
12. Radne
povrSine
neadek-
vatne
visine
Radne
povrsine
mogu biti
previ-
soke
ili
preniske.
Posto
su
povrsine
uglavnom fiksirane
po
visini iodgo-
varaju ljudima
srednjeg
rasta,
pro-
blem mogu
predstavljati
za llude
nestandardne
visine
-
visokog ili
nishog rasta. Visohi
radnici moraju
da rade
pognuti,
a niski
da
podig-
nu laktove
iodmaknu ih od
tela.
Problem
je
i
u
tome
sto se ne mogu
razliditi
poslovi
obavljati na
istoj vi
sini
stola
(primer
radnog
stola i
sto-
la za
kompjuter: tastatura
mora
bi
ti niza
od
ploae pisa6eg
stola).
13.
Dugaiak
horizontalni
doseg
Sile
potrebne
za
pomicanje
tela
se
pojadavaju
kod
rada
sa
rukama
udaljenim
od tela,
jer
osim
denog radnog zadatka
i
sredine
u
ko
Jol
se 6ovek
nalazi
i
radi.
Kao
primer
mozemo na\resti
potrebu
da se odredi
udaljenost dovekovih odiju od
tla
ili
radne
povrsine,
najve6u
udaljenost
na
kojoj
je
mogude dohvatiti neki
predmet,
visinu na kojoj se nalazi kc
leno
pfilikom
razliEitih
poloaja
noge,
pojedine
dimenzije Sake tokom
dria
nja
ili
stiskanja odredenog
predmeta
i
slidno.
lzbor
ergonomskih
antropometrij-
skih merenja zavbi od oblika
masine
i/ili
proia,oda,
Coveka
koji
6e
tu raditi
ili upotrebljavati
predmet
delo\ra
tela
koji
6e
dolaziti
u
direKan
odnos
sa
proizvodom.
Medutm,
da bi se
omc
gu6io
najpogodniji
poloiaj
i kretanje
u
nekom
prostoru
nisu bitne
samo di-
menzUe
prostora,
maSine,
pomagala
i
proizvoda,
ved i odgovarajuda obu6a i
ode6a
radnika,
koje
takode
moraju
biti adekvatno dizajnirane.
-
7/23/2019 Posledice Nepostovanja Ergonomskih Principa
3/3
predmeta
koji mora da
dose:e
ili
dr1i,
radnik treba da
odrzava sop-
stvenu ravnotezu.
Sto
je
predmet
udaljeniji.
potrebna
je
ve6a sila
mi-
Sica
pri
radu. Glavni
faktor
rizika
je
neprirodni
poloZaj
tela,
a
najizlo-
ZenUi
riziku
su leda,
ramena
i ruke.
14. Neadekvatan
vertikalni
doseg
Podizanje,
spustanje.
gu
ra
nje,
vuaenje
ili
nosenje
predmeta
je
znatno teze
ukoliko
je
pokret
ruku
veii
od
trideset
stepeni
iznad
ili
is
pod
po6etnog
pokreta.
To
znaai
da
ie
izlozenost ozledama
biti
veca
ukoliko su
pri
radu
ruke bliZe
podu
ili
su
iznad
ramena,
jer
su
mi5i6i
le
cta
i
mi5i6i
ramena
izloZeni
pove6a-
nom naporu.
Kad
je
predmet
u ni-
vou ispod
kolena
telo se
povija
na-
pred;
kad
se
predmet
podize
iznad
nivoa
grudi
u
podizanju
uaestvuju
mi5i6i ramena. umesto
ja6ih
mi5i6a
leda. ldealan
podetni
polozaj
ruku
pri
pokretu
je
u visini struka.
15.
Podne
povrsine
su nejed-
nake, klizave
ili kose
Kad su
podne povrsine
neravne,
radnik
mora
da
postavlja
telo u
neprirodan
polozaj.
U normalnom,
prirodnom polo7aju
ki6me,
sile
de-
luju
ravnomerno
na
kosti
itkiva.
Neprirodan
poloZaj
viSe optere6uje
diskove kidme,
a delovanje
mi5i6a
je
manje
efikasno.
U
slu6aju
isko-
Senog
ili klizavog
poda
radnik
mo-
ra da
ulo2i
dodatni
napor i
potro6i
vi6e energue
da
bi
se
odupro
kliza
nju stopala.
Kad
se
posao
obavlja
na
neravnoj
ili
klizavoj
povrSini
glavni
faktori
rizika su
velika sila i
neadekvatan
poloZaj
tela.
16.
Nezgrapan
pledmet
i
pred-
met
bez
rudke
Nemogu6nost
priklad
nog hvata-
nja
predmeta
zahteva
ve6u
silu
hvatanja
ive6u
silu
miSica
ruku
i
leda.
Da bi se omogudilo
nosenje
telo
se
postavlja
u
nepravilan
polo-
iaj. Najve6i rizik
od ozlede
kod ne-
prikladnog
hvatanja
predmeta
imaju
mi5i6i
leda i5ake,
ruani
zglo-
bovi
i
prsti.
17. Rukavice neodgovarajude
veliiine
Nilnogi
poslovi
zahtevaju nosenje
rukavica.
Neodgovaraju6e
rukavice
otezavaju
izvrsenje
posla
koji
treba
da se
obavi,
jer
otezavaiu hvatanje.
Prevelike,
premalene
ili robusne
rukavice
zahtevaju suvisne
pokre-
te
i
ve6u
silu.
18.
Neudobna
sredstva zaStite
Neadekvatne
maske mogu ote-
Zati disanje,
Stitnici
ili naodare
ometati
gledanje
u
polje
rada, sle-
movi
znaju
biLi
teski,
neudobni,
lose
fiksirani
i
sl.
Neadekvatna
sredstva
zastite ometaju
i
otezava-
ju
rad
idoprinose
smanjenju
psi-
hofiziakih
sposobnosti
u
momentu
rada. u
prvom
redu koncentracije
paznje
i brzine
reakcue.
Tojejedan
od
znadajnih uzroka,
pored
neraz-
vijene
kulture
rada,
izbegava nja
koriS6enja
sredstava
zastite,
pa
samim tim
i
pove6anja
mogudnosti
za nastanak
povrede
i bolesti. lsto
tako,
ukoliko
se koriste neadekvat-
na sredstva
zastite,
njihovo
ome-
tanje
funkcija
bitnih
za radni
pro-
ces takode
moze
predstavljati
opasnost
od
povrede.
.
],|
]|
''..
]::]
i
]|'i l-]1.::
:.:i.]i:]':;l]:
:i:]]:
::::
.',,
Da bi
se
izbegle
ili bar
umanjile
navedene Stetnosti,
neophod
no
je
po6tovati
ergonomske
principe.
Pravilnom
primenom
ergonomskih
zahteva
postiZe
se
slede6e:
7.
zdravija
iveselUa rad
na
atmosfera;
2.
smanjenJe
izostanaka sa
posla
iz
zdravstvenih
razloga;
3.
smanjenje
tro5kova
rada;
4.
poboljsanje
radnog
udin ka:
5.
uskladivanje
sa
propisima
Evropske unUe o
zdravlju
i
bezbed-
nosti na
radu.
Bez organizovane zastite
na radu
nije
mogu6e
savremeno
poslova-
nje.
lvledu
ukupne
zadatke zastite
na radu spada i ukljuaivanje
i
pos-
tovanje
principa
ergonomije.
U
sklopu
za5tite na radu ergo-
nomija obuhvata veoma
vazne
de-
latnosti,
u
prvom
redu utvrdivanje
primene
ergonomskih
principa
u
radnim
i
pomo6nim
prostoruama;
na masinama, uredajima
i opremi:
na
lianim
zastitnim sredstvima.
Najve6a odgovornost
za
obez-
bedivanje takvih
radnih
uslova koji
6e
pruziti
maksimalnu
mogu6u
za-
Stitu radnika od
povrede
ibolesti,
a samim tim
i
udinak
rada,
jeste
na
ljudima koji rukovode radnom or-
ganizacUom
i
radnim
procesom.
0ni
bi
morali da poznaju radne
us-
love. radne maSine
iradnike ida
omogu6e siguran
i bezbedan rad.
Radnici
treba da
prUavljuju
faktore
rizika
ko)e
prime6uju
u
svom
radu,
a
menad;ment
da ima sluha
i ra-
zumevanja
i nastoji
da
svede rizike
na najmanju mogu6u meru-
Fizidka
aktivnost
radnika u smi-
slu rekreacrje,
jadanja
svih
delova
tela. takode 6e smanjiti
mogui-
nost
povrede.
Pogresno
je
shvata-
nje
da radnici
koji
rade
teske
ili lak-
Se
fizidke
poslove
moraju
posle po-
sla samo da sede
ili leze
i tako
se
odmaraju.
Posto se
pri
radu koriste
samo odredeni
pokreti
i optere6uju
pojedine grupe
mi5i6a,
kostuu
ite-
tiva.
nakon
kraieg
odmora
u
smis-
lu mirovanja
potrebno
je
baviti se
takvim
vidom
aktivnosti ili
rekre-
acue koji 6e angaTovati ceo
sistem,
ojacati
potporu
i
smanjiti mogui-
nost
povrede
na
radu.
Dr
sc. med. Mirjana Vuksanovid
