Razdoblje praotaca: Postanje 12-50 - freebiblecommentary.org · i ti moŽeŠ razumeti sveto pismo! razdoblje praotaca: postanje 12-50 bob atli penzionisani profesor hermeneutike (tumaČenja

I TI MOŽEŠ RAZUMETI SVETO PISMO!

Razdoblje praotaca:Postanje 12-50

BOB ATLI

PENZIONISANI PROFESOR HERMENEUTIKE

(TUMAČENJA SVETOG PISMA)

SERIJAL KOMENTARA S VODIČEM ZA PROUČAVANJE,STARI ZAVET, TOM 1B

BIBLE LESSONS INTERNATIONAL, MARŠAL U TEKSASU2012.

SADRŽAJ

Kratko objašnjenje upotrebljenih tehničkih izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i

Kratke definicije hebrejskih glagolskih oblika koji utiču na egzegezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iii

Skraćenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ix

Stari zavet kao istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xii

Starozavetna istoriografija u svetlu onovremenih kultura Bliskog istoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvi

Književna vrsta i tumačenje: Starozavetna naracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvii

Reč pisca: Kako ovaj komentar može da vam pomogne? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xix

Vodič za dobro čitanje Svetog pisma: Lična potraga za proverljivom istinom . . . . . . . . . . . . . . . . . xxi

Komentar:

Uvod u Postanje 11:24-13:18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Postanje 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Postanje 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Postanje 14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Postanje 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Postanje 16 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Postanje 17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Postanje 18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Postanje 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Postanje 20 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Postanje 21 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Postanje 22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Postanje 23 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Postanje 24 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Postanje 25 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Postanje 26 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Postanje 27 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Postanje 28 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Postanje 29 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Postanje 30 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Postanje 31 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

Postanje 32 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

Postanje 33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Postanje 34 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Postanje 35 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Postanje 36 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Postanje 37 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Postanje 38 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

Postanje 39 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

Postanje 40 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Postanje 41 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Postanje 42 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

Postanje 43 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

Postanje 44 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Postanje 45 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

Postanje 46 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Postanje 47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278

Postanje 48 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

Postanje 49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

Postanje 50 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

Dodatak 1: Vremenska osa Starog zaveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314

Dodatak 2 : Bobovo veroispovedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

KRATKO OBJAŠNJENJE TEHNIČKIH IZVORA UPOTREBLJENIHU SERIJALU STAROZAVETNIH KOMENTARA

„I TI MOŽEŠ RAZUMETI SVETO PISMO“

I. RečniciNa engleskom jeziku postoji nekoliko izvanrednih rečnika starohebrejskog jezika: A. Hebrew and English Lexicon of the Old Testament1, Fransis Braun (Francis Brown),

Samjuel Drajver (S. R. Driver) i Čarls Brigs (Charles A. Briggs). Zasnovan je nanemačkom rečniku Vilhelma Gezeniusa (Wilhelm Gesenius). Poznat je podskraćenicom BDB.

B. The Hebrew and Aramaic Lexicon of the Old Testament2, Ludvig Keler (LudwigKoehler) i Valter Baumgartner (Walter Baumgartner). Prevod na engleski: MervinRičardson (M. E. J. Richardson). Poznat je pod skraćenicom KB.

C. A Concise Hebrew and Aramaic Lexicon of the Old Testament3, Vilijam Holadej(William L. Holladay), zasnovan na prethodno navedenom nemačkom rečniku.

D. Novi rečnik u pet tomova, teološka studija starozavetnih reči pod naslovom The NewInternational Dictionary of Old Testament Theology and Exegesis4, urednik Vilem VanGemeren (Willem A. Van Gemeren). Poznat je pod skraćenicom NIDOTTE.

Tamo gde se prevodi Biblije značajno razlikuju u izboru reči naveo sam nekoliko engleskihprevoda (NASB5, NKJV6, NRSV7, TEV8, NJB9), kako od onih koji prevode po načelu „reč za reč“,tako i od onih koji prevode po načelu „dinamičkog ekvivalenta“ – vidite: Gordon Fi (Gordon Fee)i Daglas Stjuart (Douglas Stuart), Kako tumačiti Bibliju10, str. 30-47.

II. GramatikeGramatička analiza obično je zasnovana na četvorotomnoj gramatici Džona Džozefa Ovensa

(John Joseph Owens) Analytical Key to the Old Testament11, a provera je vršena poređenjem srečnikom Bendžamina Dejvidsona (Benjamin Davidson) Analytical Hebrew and Chaldee Lexiconof the Old Testament12.

U većini starozavetnih tomova serijala „I ti možeš razumeti Sveto pismo“ upotrebljen je jošjedan koristan izvor za gramatičku i sintaktičku analizu. To je serijal po imenu The Helps forTranslators Series13 u izdanju udruženja United Bible Societies14. Svaki deo nosi naziv AHandbook on 15.

1 Hebrejsko-engleski rečnik Starog zaveta, prim. prev.2 Rečnik hebrejskih i aramejskih reči Starog zaveta, prim. prev.3 Sažeti rečnik hebrejskih i aramejskih reči Starog zaveta, prim. prev.4 Novi međunarodni rečnik starozavetne teologije i egzegeze, prim. prev.5 New American Standard Bible (nova američka standardna Biblija, prim. prev.)6 New King James Version (nova verzija kralja Džejmsa, prim. prev.)7 New Revised Standard Version (nova ispravljena standardna verzija, prim. prev.)8 Today's English Version (savremena engleska verzija, prim. prev.)9 New Jerusalem Bible (nova jerusalimska Biblija, prim. prev.)10 Izvori, Osijek, 1999. Izvornik: How to Read the Bible For All Its Worth, str. 28-4411 Ključ za analizu Starog zaveta, prim. prev.12 Analitički rečnik hebrejskog i aramejskog jezika Starog zaveta, prim. prev.13 Pomoć za prevodioce, prim. prev.14 Ujedinjena biblijska društva, prim. prev.15 Priručnik za (prevođenje) , prim. prev.

i

III. Tekstualni izvoriVerujem u bogonadahnutost suglasnika hebrejskog teksta Starog zaveta, ali ne i tačkastih

samoglasnika i napomena koje su dodali Masoreti. Kao i kod svih drugih drevnih tekstova, koji suumnožavani ručno, i u Svetom pismu ima odlomaka koji su pod znakom pitanja. To je obično izsledećih razloga: A. Hapax legomena, reči koje su u hebrejskom Starom zavetu upotrebljene samo jednom B. Idiomi, reči i fraze svojstvene hebrejskom čije doslovno značenje je izgubljeno C. Istorijske nedoumice zbog nedostatka podataka o drevnom svetu D. Zbog toga što hebrejski jezik Starog zaveta ima ograničen vokabular, a pripada semantičkom

polju koje se sastoji iz mnogih semitskih jezika E. Zbog problema vezanih za kasnije prepisivače koji su ručno prepisivali drevni hebrejski

tekst F. Zbog jevrejskih prepisivača koji su obučeni u Egiptu i koji su uzimali slobodu da

osavremene tekst koji su prepisivali, da ga upotpune i učine razumljivijim za svojesavremenike (NIDOTTE, str. 52-54)

Postoji nekoliko izvora hebrejskih reči i tekstova van masoretskog tekstualnog predanja: A. Samarijsko Petoknjižje B. Svici s Mrtvog mora C. Kovani novac kasnijeg porekla, pisma i ostrake (ulomci nepečene grnčarije koji su služili da

se na njima piše).Starozavetni rukopisi uglavnom se ne razvrstavaju u porodice kao što je to slučaj kod

novozavetnih rukopisa. O pouzdanosti masoretskog teksta iz X veka n.e. napisan je dobar ikratak članak pod naslovom The Reliability of the Old Testament Text16, Brus Valtke (BruceK. Waltke), iz rečnika NIDOTTE, tom 1, str. 51-67.

U ovom komentaru upotrebljen je hebrejski tekst iz izdanja Biblia Hebraica Stuttgartensia koji je1997. godine objavilo Nemačko biblijsko društvo i koji je zasnovan na Lenjingradskom kodeksu iz 1009.godine n.e. Povremeno, tamo gde je hebrejski tekst dvosmislen ili očigledno nejasan, upotrebljeni sudrevni prevodi – grčka Septuaginta, aramejski Targumi, sirijska Pešita i latinska Vulgata.

16 Pouzdanost starozavetnog teksta, prim. prev.

ii

KRATKE DEFINICIJE HEBREJSKIH GLAGOLSKIH OBLIKAKOJI UTIČU NA EGZEGEZU

I. Kratak pregled istorijskog razvoja hebrejskog jezikaHebrejski pripada semitskoj porodici jezika jugozapadne Azije. Ovo ime, koje su skovali

savremeni stručnjaci, potiče od imena Nojevog sina Sima (vidite: Postanje 5:32 i 6:10). Simovipotomci nabrojani su u Postanju 10:21-31 kao Arapi, Jevreji, Sirijci, Aramejci i Asirci, ali nekesemitske jezike koriste i narodi koji su nabrojani u Hamovoj lozi (vidite: Postanje 10:6-14) –Hanaanci, Feničani i Etiopljani.

Hebrejski pripada severozapadnoj grupi semitskih jezika. Savremeni stručnjaci imajutragove sledećih jezika iz ove drevne skupine: A. Amorejskog (Tablice iz Marija iz XVIII veka p.n.e. – pisane akadskim jezikom) B. Hanaanskog (Tablice iz Ras Šamre iz XV veka p.n.e. – pisane ugaritskim jezikom) C. Haananskog (Pisma iz Amarne iz XIV veka p.n.e. – pisane haananskim akadskim jezikom) D. Feničanskog (hebrejski jezik koristi feničansko pismo) E. Moavskog (Mešin kamen iz 840. godine p.n.e.) F. Aramejskog (to je bio zvanični jezik Persijskog carstva; upotrebljen je u Postanju 31:47 –

dve reči, u Jeremiji 10:11, u Danilu 2:4b-6 i 7:28 i u Ezri 4:8–6:18 i 7:12-26, a govorili su gaJevreji u Palestini u I veku n.e.)

Hebrejski jezik je u Isaiji 19:18 nazvan „hanaanskim jezikom“. Prvi put je nazvanhebrejskim u uvodu u Knjigu Sirahovu oko 180. godine p.n.e. i u još nekim ranim izvorima(vidite: Anchor Bible Dictionary17, tom 4, od 205. str.). Najsrodniji je moavskom iugaritskom. Ovo su neki primeri starohebrejskog koji je pronađen van Svetog pisma: 1. Kalendar iz Gezera iz 925. godine p.n.e. (zapis jednog školarca) 2. Siloamski natpis iz 705. godine p.n.e. (natpis iz tunela) 3. Samarijske ostrake iz 770. godine p.n.e. (poreski podaci na ulomcima grnčarije) 4. Pisma iz Lahiša iz 587. godine p.n.e. (vojna komunikacija) 5. Makavejski kovani novac i pečati 6. Neki tekstovi među svicima s Mrtvog mora 7. Brojni natpisi (vidite: Languages [Hebrew]18, ABD, od str. 4:203)

Poput svih semitskih jezika, i hebrejskom su svojstvene reči koje se sastoje od trisuglasnka (trosuglasnički koren). To je jezik čije reči menjaju oblik. Tri korenska suglasnikanose osnovno značenje reči, a prefiksi, sufiksi i dodaci unutar same reči pokazuju njenusintaktičku ulogu. Samoglasnici su dodati kasnije, vidite: Su Grum (Sue Groom), LinguisticAnalysis of Biblical Hebrew19, str. 46-49.

Postoji razlika između vokabulara u hebrejskoj prozi i poeziji. Značenje reči povezanoje s narodskom etimologijom, a ne s lingvističkim korenom. Igre reči i jednakozvučnostiveoma su česte (paronomazija).

II. Predikat A. GLAGOLI

Uobičajeni red reči u rečenici je GLAGOL, ZAMENICA, SUBJEKAT (s dodacima), OBJEKAT (sdodacima). Osnovni oblik GLAGOLA je PERFEKAT kala u JEDNINI MUŠKOG RODA. U tomobliku se mogu naći u rečnicima hebrejskog i aramejskog jezika. GLAGOLI se menjaju po

17 Biblijski rečnik Anchor (sidro), prim. prev.18 Jezici [hebrejski], prim. prev.19 Lingvistička analiza biblijskog hebrejskog jezika, prim. prev.

iii

1. Broju – jednina, množina i dvojina 2. Rodu – muški i ženski (nema srednjeg) 3. Načinu – indikativ, konjuktiv, imperativ (na osnovu poređenja sa savremenim

zapadnim jezicima zaključujemo da je to odnos radnje prema stvarnosti) 4. Vremenu

a. PERFEKAT označava svršenu radnju u smilsu početka, trajanja i svršetka. Ovajoblik obično se koristio za prošlu radnju, radnju koja se već dogodila.Džejms Vots (J. Wash Watts) ovako kaže u knjizi A Survey of Syntax in theHebrew Old Testament20:

„Celina opisana perfektom smatra se sigurnom. Imperfekat može daopiše stanje kao moguće, priželjkivano ili očekivano, ali perfekat ga vidikao stvarno, istinko i izvesno“ (str. 36).Samjuel Drajver (S. R. Driver) u knjizi A Treatise on the Use of the Tenses inHebrew21 opisuje perfekat na sledeći način:

„Perfekat se koristi da ukaže na radnju koja će se sigurno dogoditi ubudućnosti, za koju se smatra da zavisi od tako nepromenjive voljneodluke da se o njoj može govoriti kao da se već dogodila. Stoga se odluke,obećanja i proglasi – pogotovo Božiji – često objavljuju u perfektu“ (str.17, tzv. „proročki perfekat“).Robert Čizom mlađi (Robert B. Chisholm, Jr.) ovako definiše ovaj glagolskioblik u knjizi From Exegesis to Exposition22:

“...vidi situaciju spolja, kao celinu. Kao takav, on izražava jednostavnučinjenicu, bila to radnja ili stanje (stanje stvari ili svesti). Kad se koristi zaradnju, često je s retoričke tačke gledišta govornika ili naratora opisuje kaosvršenu (bez obzira na to da li je stvarno svršena ili ne). Perfekat može dase odnosi na radnju ili stanje u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Kao štoje gore već rečeno, vremenski okvir utiče na to kako se perfekat prevodi ujezike poput engleskog u kojima je gramatičko vreme važno i taj okvir semora odrediti iz konteksta“ (str. 86).

b. IMPERFEKAT označava radnju koja traje (nesvršenu, učestalu, trajnu, iliuslovljenu) i često označava razvoj ka određenom cilju. Ovaj glagolski oblikobično se upotrebljavao za sadašnje i buduće radnje.Džejms Vots (J. Wash Watts) ovako kaže u knjizi A Survey of Syntax in theHebrew Old Testament23:

„Svaki IMPERFEKAT predstavlja neko nepotpuno stanje, stanje koje seponavlja, razvija ili je nečim uslovljeno. Drugim rečima, ono je delimičnorazvijeno ili delimično sigurno i uvek je na neki način nepotpuno, tj. nijecelovito“ (str. 55).Robert Čizom mlađi (Robert B. Chisholm, Jr.) ovako kaže u knjizi FromExegesis to Exposition24:

„Teško je suštinu imperfekta svesti na jedan pojam, jer on obuhvata iglagolsko vreme i glagolski vid. Imperfekat se ponekad koristi kaoindikativ, da bi se izrazio objektivan iskaz, a u drugim slučajevima gleda

20 Pregled sintakse u hebrejskom Starom zavetu, prim. prev.21 Rasprava o upotrebi gramatičkih vremena u hebrejskom jeziku, prim. prev.22 Od egzegeze do izlaganja, prim. prev.23 Pregled sintakse u hebrejskom Starom zavetu, prim. prev.24 Od egzegeze do izlaganja, prim. prev.

iv

na radnju subjektivnije, kao da je moguća, uslovljena, verovatna i takodalje“ (str. 89).

c. Dodato slovo vav povezuje GLAGOL s radnjom prethodnog (ili prethodnih)GLAGOLA.

d. IMPERATIV je zasnovan na volji govornika i mogućoj radnji slušaoca. e. Vremenski okviri koje je pisac imao na umu mogu se u starohebrejskom odrediti

jedino iz šireg konteksta.

B. Sedam glavnih oblika osnove za promenu glagola i njihova osnovna značenja. Ovi oblicirade u međusobnoj sprezi i ne smeju se odvajati kad su zajedno u istom kontekstu. 1. Kal je najčešći i najosnovniji oblik glagola. On označava prostu radnju ili stanje. Ne

podrazumeva ni uzročno-posledičnu vezu, ni tačnu određenost. 2. Nifal je drugi najčešći oblik. Obično se koristi kao PASIV, ali može da posluži i kao

uzajamno-povratni ili povratni oblik. Ni on ne podrazumeva ni uzročno-posledičnuvezu, ni tačnu određenost.

3. Piel je aktivni oblik kojim se izražava da je radnja ostvarena. Osnovno značenje kalase razvija ili proširuje u stanje ostvarenosti.

4. Pual je pielov PASIVNI parnjak. Često se izražava PARTICIPOM. 5. Hitpael je povratna ili uzajamno-povratna osnova. Izražava učestale ili trajne radnje

pielove osnove. Retki PASIVNI oblik zove se hotpael. 6. Hifil je aktivni oblik uzročne osnove, suprotan pielu. Njime može da se izrazi dozvola,

ali najčešće se odnosi na uzrok događaja. Ernst Jeni (Ernst Jenni), nemački gramatičarhebrejskog jezika, smatrao je da piel označava činjenicu da se nešto dogodilo, dok hifilpokazuje kako se dogodilo.

7. Hofal je hifilov PASIVNI parnjak. Ove poslednje dve osnove se najređe upotrebljavajuod svih sedam.

Veliki deo ovih podataka potiče iz knjige An Introduction to Biblical Hebrew Syntax25, BrusValtke (Bruce K. Waltke) i M. O'Konor (M. O'Connor), str. 343-452.

Tabela o vršiocu i uzročniku. Jedan ključ za razumevanje sistema hebrejskihGLAGOLA je da se na njega gleda kao na obrazac međuodnosa glagolskih STANJA. Neke odovih osnova su u međusobnoj suprotnosti (tj. Kal i Nifal; Piel i Hifil).

Tabela koja sledi je pokušaj da se vizuelno predstave osnovne funkcije GLAGOLSKIHosnova po pitanju uzročnika.

STANJEili subjekat

Nemadrugogvršioca

Drugivršilacaktivan

Drugivršilacpasivan

AKTIV Kal Hifil Piel

MEDIJALNI PASIV Nifal Hofal Pual

POVRATNI ili UZAJAMNO-POVRATNI

Nifal Hofal Hitpael

25 Uvod u sintaksu biblijskog hebrejskog jezika, prim. prev.

v

Ovaj pregled je preuzet iz izvanredne rasprave o hebrejskom GLAGOLSKOM sistemu u svetlu novihistraživanja akadskog jezika, vidite: Brus Valtke (Bruce K. Waltke) i M. O'Konor (M. O'Connor), AnIntroduction to Biblical Hebrew Syntax26, str. 354-359.

Potrebno upororenje nalazimo u knjizi R. H. Keneta (R. H. Kennett), A Short Account of theHebrew Tenses27:

„Primetio sam tokom svojih predavanja da je studentima najteže da značenjehebrejskih glagola shvate onako kako su ih shvatali sami Jevreji; drugim rečima,postoji sklonost da se svakom od hebrejskih glagolskih vremena pripiše nekolikolatinskih ili engleskih glagolskih oblika kojima bi se taj hebrejski oblik mogaouopšteno prevesti. Zbog toga ne uspevaju da uoče mnoge od tih finih nijansi značenjakoje jeziku Starog zaveta daju toliko života i snage.

Ova teškoća u upotrebi hebrejskih glagola potiče isključivo od stanovišta sa kog suJevreji gledali radnju, a koje je u potpunosti drugačije od našeg. Vreme – koje mi kodglagola gledamo prvo, kao što i sam izraz „glagolska vremena“ govori – njima je bilotek na drugom mestu. Zato nije najvažnije da studenti shvate latinske ili engleskeoblike koji bi mogli da se upotrebe za prevod nekog hebrejskog vremena, nego dashvate vid svake radnje onako kako ga je shvatao jevrejski um.

Kad su u pitanju hebrejski glagoli, naziv „vremena“ navodi nas na pogrešanzaključak. Takozvana hebrejska „vremena“ ne izražavaju vreme nego stanje radnje. Ustvari, da nije zabune koja bi nastala kad bi se izraz „stanje“ primenio i na imenice i naglagole, „stanja“ bi bio mnogo bolji naziv nego „vremena“. Uvek treba imati na umuda je hebrejski glagol nemoguće prevesti na engleski bez vremenskog okvira koga uhebrejskom jednostavno nema. Stari Jevreji nikad nisu razmišljali o radnji kao oprošloj, sadašnjoj ili budućoj, nego prosto kao o perfektu, to jest svršenoj radnji, iliimperfektu, to jest radnji koja se razvija. Kada kažemo da neko hebrejsko vremeodgovara perfektu, pluskvamperfektu ili futuru, pri tome ne mislimo da su Jevreji onjemu razmišljali kao o perfektu, pluskvamperfektu ili futuru, nego samo da se takomora prevesti na engleski28. A vreme radnje Jevreji nisu pokušavali da izraze nijednimglagolskim oblikom.“ (Predgovor i str. 1)

Drugo dobro upozorenje nalazimo u knjiizi Linguistic Analysis of Biblical Hebrew29, gde nas SuGrum (Sue Groom) podseća na sledeće:

„Nemoguće je znati da li su savremeni stručnjaci rekonstruisali semantička poljanekog mrtvog jezika i odnose među značenjima njegovih reči prema sopstvenoj intuiciji ilina osnovu svog maternjeg jezika, niti da li su ta polja uopšte postojala u klasičnomhebrejskom“ (str. 128).

C. Glagolski način (koji je samo analogija sa savremenim zapadnim jezicima) 1. Dogodilo se, upravo se događa (INDIKATIV), obično se upotrebljava PERFEKAT ili

PARTICIP (svi PARTICIPI su INDIKATIVI). 2. Dogodiće se, moglo bi da se dogodi (KONJUKTIV)

a. koristi se izmenjeni IMPERFEKAT(1) KOHORTATIV (dodato h), oblik prvog lica IMPERFEKTA kojim se obično

izražavaju želja, zahtev ili samoohrabrivanje (drugim rečima, radnje kojegovornik priželjkuje)

26 Uvod u sintaksu biblijskog hebrejskog jezika, prim. prev.27 Kratak opis hebrejskih gramatičkih vremena, prim. prev.28 Isto važi i za odnos hebrejskog i srpskog, prim. prev.29 Lingvistička analiza biblijskog hebrejskog jezika, prim. prev.

vi

(2) JUSIV (unutrašnje promene), treće lice IMPERFEKTA (može da bude drugolice u odričnim rečenicama) koje obično izražava zahtev, dozvolu,upozorenje ili savet

b. koristi se PERFEKAT sa lu ili luleOve konstrukcije su slične DRUGOM KONDICIONALU u kini dijalektu grčkogjezika. Neistinita izjava (protaza) za ishod ima neistiniti zaključak (apodoza).

c. koristi se IMPERFEKAT sa luKontekst i lu, kao i usmerenost ka budućnosti, obeležja su KONJUKTIVNEupotrebe ovog oblika.Evo nekih primera iz knjige Džejmsa Votsa (J. Wash Watts), A Survey of Syntaxin the Hebrew Old Testament30: Postanje 13:16, Ponovljeni zakoni 1:12, Prva ocarevima 13:8, Psalam 24:3, Isaija 1:18 (vidite: str. 76-77).

D. Vav – pretvarač (conversivum), uzastopnik (consekutivum) i odnosni (relativum). Ovajsintaktički element, svojstven jedino hebrejskom (hanaanskom), godinama je izazivao velikezabune. Koristi se na razne načine, što često zavisi od književne vrste. Do zabune je došlozbog toga što su prvi stručnjaci bili Evropljani koji su hebrejski tumačili u svetlu svojihmaternjih jezika. Kad se pokazalo da to stvara teškoće, oni su ih pripisali tome što jehebrejski tobože drevni, zastareli jezik. U evropskim jezicima kod GLAGOLA je najvažnijeVREME. Neke nijanse i gramatičke konotacije izražavane su dodavanjem slova VAV naPERFEKATSKU ili IMPERFEKATSKU glagolsku osnovu, što je menjalo shvatanje glagola. 1. U istorijskoj naraciji postoji ustaljeni obrazac za međusobno povezivanje GLAGOLA u

niz. 2. Prefiks vav je pokazivao određenu vezu s prethodnim GLAGOLIMA. 3. Ključ za razumevanje GLAGOLSKOG niza uvek je širi kontekst. Semitski glagoli ne

mogu se analizirati samostojno.Džejms Vots (J. Wash Watts), u knjizi A Survey of Syntax in the Hebrew Old Testament31,beleži da je hebrejski poseban po tome što koristi vav pre PERFEKTA i IMPERFEKTA (str. 52-53). Pošto je prošlost osnovna ideja koja je vezana za PERFEKAT, dodavanje slova vav čestoga pretvara u oblik koji opisuje budućnost. Isto je i kod IMPERFEKTA, čija osnovna ideja jevezana za sadašnjost ili budućnost: dodavanje slova vav ga smešta u prošlost. Upravo taneobična promena vremena objašnjava dodavanje slova vav, a ne promena u osnovnomznačenju samog gramatičkog oblika. PERFEKAT kome je dodat vav podoban je za proroštva,a IMPERFEKAT kome je dodat vav za naraciju (str. 54 i 68).Vots nastavlja svoju definiciju:

„Osnovna razlika između slova vav kao veznika i kao uzastopnika može seprotumačiti na sledeći način: 1. Kao veznik, vav se uvek pojavljuje da izrazi paralelu. 2. Kao uzastopnik, vav se uvek pojavljuje da označi niz. To je jedini oblik gde se

vav koristi s uzastopnim imperfektima. Veza među tako povezanim imperfektimamože da bude vremenski sled, logična posledica, logični uzrok ili logičnasuprotnost. U svim ovim slučajevima u pitanju je nekakav sled“ (str. 103).

E. INFINITIV – u hebrejskom postoje dve vrste INFINITIVA

1. APSOLUTNI INFINITIV, koji je „jak, nezavisan, upečatljiv izraz koji se koristi kaosubjekat da bi se izazvalo uzbuđenje... često ga u pisanju ne prati glagol, nego se

30 Pregled sintakse u hebrejskom Starom zavetu, prim. prev.31 Pregled sintakse u hebrejskom Starom zavetu, prim. prev.

vii

glagol „biti“ podrazumeva, dok on stoji dramatično usamljen“, Džejms Vots (J. WashWatts), A Survey of Syntax in the Hebrew Old Testament32 str. 92).

2. KONSTRUKTNI INFINITIV, koji je „s rečenicom gramatički povezan predlozima,prisvojnim zamenicama, i konstruktnim odnosom“ (str. 91).Džejkob Vajngrin (J. Weingreen) opisuje konstruktno stanje u knjizi A PracticalGrammar for Classical Hebrew33:

„Kad su dve (ili više) reči tako tesno povezane da zajedno čine jednu složenuideju, onda za zavisnu reč ili reči kažemo da su u konstruktnom stanju“ (str. 44).

F. UPITNE REČI 1. Uvek se pojavljuju na prvom mestu u rečenici. 2. Značaj za tumačenje

a. ha – ne očekuje se odgovor b. halo' – autor očekuje potvrdan odgovor

G. ODRIČNE REČI 1. Uvek se pojavljuju ispred reči koju negiraju. 2. Najčešća reč za negaciju je reč lo. 3. Reč 'al ima zavisnu konotaciju i upotrebljava se sa KOHORTATIVOM i JUSIVOM. 4. Izraz lebhilti se koristi sa INFINITIVOM, a znači „zato da... ne bi“. 5. Reč 'en se upotrebljava s PARTICIPOM.

H. USLOVNE REČENICE 1. U hebrejskom jeziku postoje četiri vrste uslovnih rečenica i za svaku od njih postoji

uporedni oblik u kini dijalektu grčkog jezika: a. Pretpostavlja se da se nešto upravo događa ili da se već ispunilo (PRVI

KONDICIONAL u grčkom) b. Nešto protivno činjenicama, čije ispunjenje je nemoguće (DRUGI

KONDICIONAL) c. Nešto što je moguće, pa čak i izvesno (TREĆI KONDICIONAL) d. Nešto što je manje izvesno i čije ispunjenje je stoga nesigurno (ČETVRTI

KONDICIONAL) 2. GRAMATIČKA OBELEŽJA

a. Kada su uslovi stvarni ili se pretpostavlja da su istiniti uvek se koristi INDIKATIVPERFEKTA ili PARTICIP, a protaza obično počinje na jedan od sledećih načina:(1) 'im(2) ki (ili 'asher)(3) hin ili hinneh

b. Kada je uslov protivan činjenicama uvek se koristi GLAGOL u nekomPERFEKATSKOM vidu, a uvodna REČCA je obično lu ili lule.

c. Za uslov veće verovatnoće uvek se u protazi koristio GLAGOL u IMPERFEKTU iliPARTICIP, a uvodne REČCE obično su bile reči 'im ili ki.

d. Za uslov manje verovatnoće u protazi se koristio KONJUKTIV IMPERFEKTA, areč 'im se uvek upotrebljavala kao uvodna REČCA.

32 Pregled sintakse u hebrejskom Starom zavetu, prim. prev.33 Praktična gramatika klasičnog hebrejskog jezika, prim. prev.

viii

SKRAĆENICE UPOTREBLJENE U OVOM KOMENTARU

AB

ABD

ABPS

AKOT

ANET

ASV

AV

BAGD

BDB

BHS

EJ

IDB

ISBE

JB

Anchor Bible Commentaries34, urednici: Vilijam Foksvel Olbrajt (William FoxwellAlbright) i Dejvid Noel Fridman (David Noel Freedman)

Anchor Bible Dictionary35 (6 tomova), urednik: Dejvid Noel Fridman (David NoelFreedman)

American Baptist Publication Society36

Analytical Key to the Old Testament37, Džon Džozef Ovens (John Joseph Owens)

Ancient Near Eastern Texts38, Džejms Pričard (James B. Pritchard)

American Standard Version39

Authorized Version40

A Greek-English Lexicon of the New Testament and Early Christian Literature41, ValterBauer (Walter Bauer), drugo izdanje, urednici Gingrič (F. W. Gingrich) i FrederikDanker (Fredrick Danker)

A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament42, Fransis Braun (F. Brown),Samjuel Drajver (S. R. Driver) i Čarls Brigs (C. A. Briggs).

Biblia Hebraica Stuttgartensia43, GBS, 1997

Encyclopedia Judaica44

The Interpreter's Dictionary of the Bible45 (4 toma), urednik Džordž Batrik (George A.Buttrick)

International Standard Bible Encyclopedia46 (5 tomova), urednik: Džejms Or (James Orr)

Jerusalem Bible47

34 Biblijski komentari Anchor (sidro), prim. prev.35 Biblijski rečnik Anchor (sidro), prim. prev.36 Izdavačko društvo američkih baptista, prim. prev.37 Ključ za analizu Starog zaveta, prim. prev.38 Tekstovi sa Starog bliskog istoka, prim. prev.39 Američka standardna verzija, prim. prev.40 Odobrena verzija, prim. prev.41 Grčko-engleski leksikon Novog zaveta i rane hrišćanske književnosti, prim. prev.42 Hebrejsko-engleski rečnik Starog zaveta, prim. prev.43 Študgartska hebrejska Biblija, prim. prev.44 Enciklopedija jevrejskog naroda, prim. prev.45 Tumačev biblijski rečnik, prim. prev.46 Standardna međunarodna enciklopedija Biblije, prim. prev.47 Jerusalimska Biblija, prim. prev.

ix

JPSOA

KB

KJV

LAM

LXX

MOF

MT

NAB

NASB

NEB

NET

NIDNTT

NIDOTTE

NIV

NJB

NKJV

The Holy Scriptures According to the Masoretic Text: A New Translation (The JewishPublication Society of America)48

The Hebrew and Aramaic Lexicon of the Old Testament49, Ludvig Keler (Ludwig Koehler) i Valter Baumgartner (Walter Baumgartner).

King James Version50

The Holy Bible From Ancient Eastern Manuscripts51 (Pešita), Džordž Lamza (GeorgeM. Lamsa)

Septuaginta (grčko-engleska), izdavač: Zondervan, 1970.

A New Translation of the Bible52, Džejms Mofat (James Moffatt)

Masoretski hebrejski tekst

New American Bible Text53

New American Standard Bible54

New English Bible55

NET Bible: New English Translation56, drugo probno izdanje

New International Dictionary of New Testament Theology57 (4 toma), Kolin Braun(Colin Brown)

New International Dictionary of Old Testament Theology and Exegesis58 (5 tomova), urednik Vilem Van Gemeren (Willem A. Van Gemeren)

New International Version59

New Jerusalem Bible60

New King James Version61

48 Sveta pisma prema masoretskom tekstu: novi prevod (jevrejsko izdavačko društvo Amerike), prim. prev.49 Rečnik hebrejskih i aramejskih reči Starog zaveta, prim. prev.50 Verzija kralja Džejmsa, prim. prev.51 Sveto pismo zasnovano na drevnim Istočnim rukopisima, prim. prev.52 Novi prevod Biblije, prim. prev.53 Tekst nove američke Biblije, prim. prev.54 Nova američka standardna Biblija, prim. prev.55 Nova engleska Biblija, prim. prev.56 Biblija NET: novi engleski prevod, prim. prev.57 Novi međunarodni rečnik novozavetne teologije, prim. prev.58 Novi međunarodni rečnik starozavetne teologije i egzegeze, prim. prev.59 Nova međunarodna verzija, prim. prev.60 Nova jerusalimska Biblija, prim. prev.61 Nova verzija kralja Džejmsa, prim. prev.

x

NRSV

OTPG

REB

RSV

SEPT

SSP

TCNT

TEV

UBS4

YLT

ZPEB

New Revised Standard Bible62

Old Testament Parsing Guide63, Tod Bil (Todd S. Beall), Vilijam Benks (William A.Banks) i Kolin Smit (Colin Smith)

Revised English Bible64

Revised Standard Version65

Septuaginta (grčko-engleska), izdavač: Zondervan, 1970.

Savremeni srpski prevod Biblije66

The Twentieth Century New Testament67

Today's English Version68, udruženje United Bible Societies69

United Bible Societies' The Greek New Testament70, četvrto popravljeno izdanje

Young's Literal Translation of the Holy Bible71, Robert Jang (Robert Young)

Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible72 (5 tomova), urednik Meril Teni(Merrill C. Tenney)

62 Nova ispravljena standardna Biblija, prim. prev.63 Vodič za gramatičko raščlanjivanje Starog zaveta, prim. prev.64 Ispravljena engleska Biblija, prim. prev.65 Ispravljena standardna verzija, prim. prev.66 Ukoliko nije drugačijе naznačeno, svi delovi Svetog pisma navedeni u ovom komentaru preuzeti su iz Savremenog

srpskog prevoda (SSPTM), iz izdanja Biblija: Savremeni srpski prevod © 2015 Bible League International. Preuzeto s odobrenjem. (prim. prev.)

67 Novi zavet za dvadeseti vek, prim. prev.68 Savremena engleska verzija, prim. prev.69 Ujedinjena biblijska društva, prim. prev.70 Grčki Novi zavet u izdanju udruženja United Bibles Societies (ujedinjena biblijska društava), prim. prev.71 Jangov doslovni prevod svete Biblije, prim. prev.72 Zondervanova biblijska enciklopedija u slikama, prim. prev.

xi

STARI ZAVET KAO ISTORIJA (iz Postanja i Knjige Isusa Navina)

Hrišćanstvo i judaizam su istorijske religije i svoju veru temelje na istorijskim događajima (kojimapridodaju svoja tumačenja). Problem nastaje kad pokušamo da definišemo šta je „istorija“ ili „istorijskoproučavanje“. Mnogi problemi u savremenim teološkim tumačenjima potiču od savremnih književnih iliistorijskih pretpostavki koje prenosimo u prošlost i primenjujemo ih na bliskoistočnjačku književnostBiblije. Ne samo da se pri tome ne poštuju postojeće vremenske i kulturne razlike, nego ni oneknjiževne. Kao savremeni zapadnjaci mi prosto ne razumemo književne vrste i izražajna sredstva spisasa Starog bliskog istoka, i stoga ih tumačimo u svetlu zapadnjačkih književnih vrsta.

Pristup proučavanju Biblije koji je preovladavao u XIX veku razdrobio je starozavetne knjige, nepoštujući ih kao istorijske i zaokružene dokumente. Istorijski skepticizam uticao je na hermeneutiku i naistorijsko istraživanje Starog zaveta. Današnji pravac „kanonske hermeneutike“ (Brevard Čajlds – eng.Brevard Childs) pomogao je ponovnom usredsređivanju na sadašnji oblik starozavetnog teksta. Po mommišljenju, to predstavlja dobar most preko ambisa nemačkog višeg kriticizma iz XIX veka. Treba da sebavimo kanonskim tekstom koji je do nas dospeo nepoznatim istorijskim postupkom za kojipretpostavljamo da je bio bogonadahnut.

Mnogi stručnjaci se vraćaju pretpostavci da je Stari zavet istoričan. Time se svakako ne poričuočigledna uređivanja i osavremenjivanja Starog zaveta koja su vršili kasniji jevrejski pisari, ali u pitanjuje temeljni povratak Starom zavetu kao punovažnoj istoriji i zapisu stvarnih događaja (s njihovimteološkim tumačenjima).

Evo jednog dobrog navoda iz Harisonovog (R. K Harrison) članka Historical and LiteraryCriticism of the Old Testament73 iz I toma komentara The Expositor's Bible Commentary74:

„Uporedna istoriografska proučavanja su pokazala da su, zajedno s Hetitima, drevniJevreji bili najprecizniji, najobjektivniji i najodgovorniji zapisivači istorije Bliskog istoka.Proučavanje knjiga poput Postanja i Ponovljenih zakona u oblasti kritike oblika, zasnovana naodređenim tipovima tablica koje su pronađene na nalazištima kao što su Mari, Nuzu iBogazkoj, pokazalo je da kanonske knjige imaju određene ne-književne parnjake u kulturamanekih naroda s Bliskog istoka. Zbog toga možemo s novom dozom pouzdanja i poštovanja dagledamo na rana jevrejska predanja koja sama sebe predstavljaju kao istoriografska.“ (str. 232)Posebno cenim Harisonov (R. K. Harrison) rad, jer on Stari zavet uvek tumači pre svega u svetlu

onovremenih događaja, kultura i književnih vrsta.Ja se na svojim predavanjima o ranoj jevrejskoj književnosti (knjige od Postanja do Ponovljenih

zakona i Isus Navin) trudim da uspostavim uverljivu vezu s drugom književnošću i artefaktima sa Starogbliskog istoka.

A. Književna dela sa Starog bliskog istoka koja su podudarna Postanju 1. Najstarija poznata književna paralela kulture opisane u Postanju 1–11 nalazi se na

tablicma iz Eble ispisanim klinastim pismom. One su iz severne Sirije i potiču izpribližno 2500. godine p.n.e. Pisane su akadskim jezikom.

2. Stvaranje a. Najstariji mesopotamijski tekst koji opisuje stvaranje, Enuma Eliš, potiče iz

razdoblja između 1900. i 1700. godine p.n.e. Pronađen je u Asurbanipalovojbiblioteci u Ninivi i na još nekoliko drugih mesta. Sedam tablica ovog akadskogteksta ispisanog klinastim pismom opisuje kakao je Marduk stvarao.(1) bogovi Apsu (muški bog, slatka voda) i Tiamat (boginja, slana voda) imali

su neposlušnu i bučnu decu. Ovo dvoje bogova pokušalo je da ućitkamlađe bogove.

73 Istorijski i književni kriticizam Starog zaveta, prim. prev.74 Biblijski komentar za učitelje, prim. prev.

xii

(2) jedno od božije dece, Marduk, pomogao je da se Tiamat pobedi. Od njenogtela je načinio zemlju.

(3) Marduk je stvorio ljude od drugog poraženog boga, Kingua, koji je biomuž boginje Tiamat nakon Apsuove smrti. Ljudski rod je nastao odKinguove krvi.

(4) Marduk je učinjen poglavarom vavilonskog panteona. b. „Pečat stvaranja“ je tablica ispisana klinastim pismom na kojoj je slika golog

muškarca i gole žene kraj drveta neke voćke oko čijeg debla je obmotana zmijaiznad ženinog ramena, tako da izgleda kao da razgovara s njom.

3. Stvaranje i Potop – Ep o Atrahasisu beleži pobunu nižih bogova zbog previše rada istvaranje sedam ljudskih parova kako bi ljudi vršili dužnosti umesto nižih bogova.Zbog (1) prenaseljenosti i (2) buke, broj ljudi je smanjen pomoću bolesti, dve velikegladi i konačno Potopa, koji je isplanirao Enlil. Ovi glavni događaji su u istomredosledu kao u Postanju 1–8. Ovaj klinasti tekst potiče iz sličnog vremena kaoEnuma Eliš i Ep o Gilgamešu, približno iz razdoblja između 1900. i 1700. godinep.n.e. Sva ova dela su na akadskom jeziku.

4. Nojev potop a. Sumerska tablica iz Nipura, zvana Postanje iz Eridua, koja potiče iz približno

1600. godine p.n.e. priča o Ziusudri i dolazećem potopu.(1) Enka, bog vode, upozorio je na dolazeći potop(2) Ziusudra, car-sveštenik, spasao se u velikoj lađi(3) Potop je trajao sedam dana(4) Ziusudra je otvorio prozor na lađi i pustio nekoliko ptica da vidi da li se

pojavilo kopno(5) Kad je izašao iz lađe prineo je na žrtvu jednog junca i ovce

b. Mešoviti vavilonski izveštaj o potopu, nastao iz četiri sumerske priče i poznatkao Ep o Gilgamešu, izvorno potiče iz razdoblja približno između 2500. i 2400.godine p.n.e., mada pisani mešoviti oblik pisan akadskim jezikom i klinastimpismom potiče iz mnogo kasnijeg razdoblja. U njemu se priča o Utnapištimu,koji je preživeo potop i koji priča Gilgamešu, caru Uruka, kako je preživeoveliki potop i kako mu je dat večni život.(1) Ea, bog vode, upozorio je Utnapištima (vavilonski oblik imena Ziusudra)

na dolazeći potop i rekao mu da izgradi lađu(2) Utnapištim i njegova porodica preživeli su potop, a s njima i izabrane

lekovite biljke(3) Potop je trajao sedam dana(4) Lađa se zaustavila u severoistočnoj Persiji, na gori Nisir(5) Pustio je tri različite ptice da vidi da li se već pojavilo kopno

5. Mesopotamijska književna dela koja opisuju drevni potop koristila su isti izvor. Imenase često razlikuju, ali tok priče je isti. Na primer, Ziusudra, Atrahasis i Utnapištim surazličita imena istog ljudskog cara.

6. Istorijske podudarnosti s ranim događajima iz Postanja mogu se objasniti u svetlučovekovog znanja i iskustva o Bogu koji su stečeni pre rasejanja (Postanje 10–11). Sržovih istinitih istorijskih sećanja je obrazložena i mitologizovana i tako su nastalipostojeći izveštaji o potopu koji su slični u celom svetu. Isto se može reći i zastvaranje (Postanje 1–2) i za ukrštanje ljudi i anđela (Postanje 6).

7. Vreme praotaca (srednje bronzano doba) a. Tablice iz Marija – pravni tekstovi (amonska kultura) i lični tekstovi napisani

akadskim jezikom i klinastim pismom, otprilike 1700. godine p.n.e.

xiii

b. Tablice iz Nuzija – arhive nekih porodica (horijska ili hurijska kultura), napisaneakadskim jezikom i klinastim pismom, oko stotinu milja jugozapadno od Ninive,približno između 1500. i 1300. godine p.n.e. U njima su zapisani postupciporodičnog poslovanja. Za više konkretnih primera vidite: Volton (Walton), str.52-58.

c. Tablice iz Alalaka – tekstovi iz severne Sirije ispisani klinastim pismom, oko2000. godine p.n.e.

d. Neka imena iz Postanja se pojavljuju kao imena mesta u tablicama iz Marija:Seruh, Falek (Peleg), Tara, Nahor. I druga biblijska imena su bila česta: Avraam,Isak, Jakov, Lavan i Josif.

8. „Uporedna istoriografska proučavanja su pokazala da su, zajedno s Hetitima, drevniJevreji bili najprecizniji, najobjektivniji i najodgovorniji zapisivači istorije Bliskogistoka.“ – Harison (R. K Harrison), Biblical Criticism75, str. 5.

9. Arheologija je značajno doprinela utvrđivanju istoričnosti Biblije. Ipak, potrebna je rečopomene. Arheologija nije potpuno pouzdan vodič iz sledećih razloga: a. zbog loše tehnike ranih iskopavanja b. zbog raznovrsnih, veoma subjektivnih tumačenja pronađenih artefakata c. zbog nedostatka hronologije Starog bliskog istoka oko koje bi se svi složili

(mada se na njoj radi na osnovu godova drveća) B. Egipatski izveštaji o stvaranju se mogu naći kod Džona Voltona (John W. Walton), Ancient

Israelite Literature in Its Cultural Context76, izdavač: Zondervan, Grand Rapids, MI, 1990.godine, str. 23-34, 32-34. 1. U egipatskoj književnosti stvaranje je počelo neustrojenim, haotičnim, pradavnim

vodama. Stvaranje je predstavljeno kao ustrojstvo koje se razvija iz vodenog rasula. 2. U egipatskoj književnosti iz Memfisa stvaranje se dogodilo Ptahovom izgovorenom

rečju. C. Podudarnosti između Knjige Isusa Navina i književnosti sa Starog bliskog istoka

1. Arheologija je pokazala da je većina velikih gradova opasanih zidinama u Hanaanuuništena i brzo ponovo izgrađena oko 1250. godine p.n.e. a. Hacor b. Lahiš c. Betel d. Devir (prethodno se zvao Kirjat Sefer, 15:15)

2. Arheologija nije uspela da potvrdi ili ospori biblijski izveštaј o padu Jerihona (vidite:Isus Navin 6). To je zbog toga što je to mesto u lošem stanju: a. vremenske prilike, položaj b. kasnija izgradnja na starom mestu pomoću starijih materjala c. nesigurno datiranje slojeva

3. Arheologija je pronašla žrtvenik na gori Eval koji je možda povezan s IsusomNavinom 8:30-31 (Ponovljeni zakoni 27:2-9). Veoma je sličan opisu koji je pronađen uMišni (u Talmudu).

4. Tekstovi iz Ras Šamre pronađeni u Ugaritu pokazuju kakvi su bili život i religija oko1400. godine p.n.e. a. mnogobožačko obožavanje prirode (kult plodnosti) b. El je bio najvažnije božanstvo c. Elova žena se zvala Ašera (kasnije Va’alova žena), koju su slavili u obliku

rezbarene motke ili živog drveta, što je simbolizovalo „drvo života“

75 Biblijski kriticizam, prim. prev.76 Drevna izraelska književnost u svom kulturnom kontekstu, prim. prev.

xiv

d. Va’al (Haddad), bog oluje, bio je njihov sin e. Va’al je postao „najviši bog“ hanaanskog panteona. Njegova žena se zvala Anat f. obredi su bili slični kao Izidini i Ozirisovi u Egiptu g. poklonstvo Va’alu odvijalo se pretežno na uzvišicama ili kamenim platformama

(obredna prostitucija) h. Va’al je simbolizovan podizanjem kamenog stuba (falusa)

5. Precizan spisak imena drevnih gradova ukazuje na pisca iz tog drevnog vremena, a nena kasnije urednike. a. Jerusalim je nazvan Jevus u Isusu Navinu 15:8 i 18:16,28 (u 15:63 stoji da su

Jevusejci još bili u delu Jerusalima) b. Hevron je nazvan Kirjat-Arba u Isusu Navinu 14:15; 15:13,54; 20:7; 21:11 c. Kirjat-Jearim je nazvan Vaala u 15:9,10 d. Sidon se spominje kao najveći feničanski grad, a ne Tir, koji je kasnije postao

glavni grad (Isus Navin 11:8, 13:6, i 19:28).

xv

STAROZAVETNA ISTORIOGRAFIJAU SVETLU ONOVREMENIH KULTURA BLISKOG ISTOKA

Mesopotamijski izvori 1. Kao i u većini drevne književnosti, glavni junak je obično car ili neki narodni junak. 2. Događaji su često ulepšani iz propagandnih razloga. 3. Obično se ne beleži ništa negativno. 4. Cilj je bio da se podrže postojeće ustanove ili da se objasni nastanak novog poretka. 5. Iskrivljivali su istoriju na sledeće načine:

a. kitnjastim izveštajima o velikim pobedama b. predstavljanjem prošlih postignuća kao da su sadašnja c. beleženjem samo pozitivnih strana

6. Književnost nije služila samo kao propaganda, nego i kao sredstvo poučavanja

Egipatski izvori 1. Podržavaju veoma statičan pogled na život, život na koji vreme ne utiče. 2. Car i njegova porodica su tema većeg dela književnosti. 3. Poput mesopotamijske književnosti, cilj joj je bio propaganda

a. bez negativnih strana b. ulepšane dobre strane

Rabinski izvori (kasniji) 1. Pokušaj da se Sveto pismo učini primenjivim kroz Midraš, koji polazi od tumačeve vere i

kreće se ka biblijskom tekstu, a ne usredsređuje se na piščevu nameru, ni na istorijskeokolnosti teksta: a. Halaka se bavi istinama ili pravilima za život b. Hagada se bavi primenom i ohrabrenjem za život

2. Pešer – kasniji razvoj koji se vidi u svicima s Mrtvog mora. Koristio je tipološki pristupkako bi u sadašnjim okolnostima video ispunjenje proroštava iz prošlosti. Trenutne okolnostishvatane su kao predskazani eshaton (novo doba koje dolazi).

Očigledno je da su književne vrste sa Starog bliskog istoka i kasnija jevrejska književnost drugačijeod Svetog pisma starog zaveta. Iako često imaju zajedničke odlike s onovremenom književnošću,starozavetne književne vrste jedinstvene su na mnogo načina, pogotovo u svojim opisima istorijskihdogađaja. Jevrejskoj istoriografiji je najbliža hetitska književnost.

Treba naglasiti koliko je drevna istoriografija različita od savremene zapadnjačke istoriografije. Utoj razlici leži problem za tumačenje. Savremena istoriografija se trudi da bude objektivna (pomogućstvu bez propagande) i da hronološkim redom zabeleži šta se „stvarno dogodilo“! Pokušava dazabeleži „uzroke i posledice“ istorijskih događaja. Obiluje pojedinostima!

Istorija koja je zapisana na Bliskom istoku nije poput savremene istorije, ali to ne znači da jepogrešna, lošija ili nepouzdana. Savremena zapadnjačka istorijska dela odražavaju predrasude svojihpisaca. Bibliska istorija je drugačija po svojoj samoj prirodi (jer je bogonadahnuta). U izvesnom smislu,biblijska istorija se gleda očima vere bogonadahnutog pisca i pisana je s teološkim ciljevima na umu, aliipak je u pitanju valjan istorijski izveštaj.

Istoričnost Starog zaveta mi je važna kad nekome obrazlažem svoju veru. Ako se može pokazati da jeBiblija istorična, onda su i oni njeni iskazi koji se moraju prihvatiti verom jači u očima neverujućih. Mojavera se ne temelji na istorijskim potvrđenjima koja pružaju arheologija ili antropologija, ali one mi pomažuda počnem nekome da saopštavam poruku Biblije i pružaju joj verodostojnost koju inače ne bi imala.

Da sažeto zaključimo, istoričnost ne funkcioniše u oblasti bogonadahnutosti, nego u oblastimaapologetike i evangelizacije.

xvi

KNJIŽEVNA VRSTA I TUMAČENJE: STAROZAVETNA NARACIJA

I. Uvodne napomene A. Odnos Starog zaveta i drugih načina da se zabeleže događaji

1. Ostala književnost sa Starog bliskog istoka je mitološka a. Mnogobožačka (obično s bogovima koji su slični ljudima i odražavaju sile

prirode, uz upotrebu motiva međusobnog sukoba) b. Zasnovana na prirodnim ciklusima (bogovi koji umiru, bogovi koji nastaju)

2. Grčko-rimska mitologija je više služila za zabavu i ohrabrenje nego za beleženje samihistorijskih događaja (Homer na mnogo načina odražava mesopotamijske motive)

B. Upotreba tri nemačke reči verovatno oslikava razliku među vrstama ili definicijama istorije: 1. Historie (histori) – beleženje događaja (suvih činjenica) 2. Geschichte (gešihte) – tumačenje događaja i njihovog značaja za čovečanstvo 3. Heilsgeschichte (hajlsgešihte) – odnosi se prvenstveno na Božiji naum o otkupljenju i

na njegova dela u tom istorijskom poduhvatu C. Starozavetna i novozavetna naracija su Geschichte koja vodi do razumevanja Heilsgeschichte.

Ona beleži izabrane i teološki usmerene istorijske događaje. 1. samo izabrane događaje 2. hronologija nije toliko važna kao teologija 3. događaji su zabeleženi da otkriju istinu

D. Naracija je najčešća književna vrsta Starog zaveta. Procenjeno je da naracija čini oko 40%Starog zaveta. To znači da je ova književna vrsta korisna Svetom Duhu za saopštavanje Božijeporuke i Božije naravi palom ljudskom rodu. Ali u naraciji se to ne saopštava neposrednimiskazima (kao u novozavetnim poslanicama), nego je saopšteno posredno, ili u sažetku, ili krozizabrani razgovor ili monolog. Čitalac neprestano mora da postavlja sledeća pitanja: Zašto je ovozabeleženo? Šta je naglašeno? Koji je teološki cilj zapisa?

Time nimalo ne omalovažavamo istoriju, ali prepoznajemo da je istorija ovde sluga ikanal otkrivenja.

II. Biblijska naracija A. Bog je aktivno uključen u svet koji je stvorio. Bogonadahnuti pisci Biblije izabrali su

određene događaje koji otkrivaju Boga. Bog je glavna ličnost Starog zaveta. B. Svaka naracija vrši nekoliko uloga:

1. Ko je Bog i šta radi u svetu koji je stvorio? 2. Bog se bavio pojedncima i narodima i zapisi o tome otkrivaju istinu o ljudskom rodu 3. Na primer, zapazite kako je vojna pobeda Isusa Navina bila neodvojivo vezana za

vernost Savezu (vidite 1:7-8; 8:30-35). C. Često je nekoliko odlomaka naracije povezano u veću celinu koja otkriva jednu teološku

istinu. III. Načela za tumačenje starozavetne naracije

A. Najbolju raspravu o tumačenju starozavetne naracije koju sam do sada video napisao jeDaglas Stjuart (Douglas Stuart) u knjizi Kako tumačiti Bibliju77, str. 89-90. 1. Starozavetna naracija obično ne izlaže doktrinu neposredno. 2. Starozavetna naracija obično oslikava neku doktrinu ili doktrine o kojima na drugom

mestu u Bibliji postoji izričita pouka. 3. Naracija beleži šta se dogodilo, a ne nužno šta je trebalo da se dogodi ili šta treba da se

dogodi svaki put. Stoga svaki narativni odlomak nema jednu prepoznatljivu pouku. 4. Postupci ljudi u narativnim odlomcima ne moraju nužno da budu dobar primer za nas.

Često je u pitanju upravo suprotno.

77 Izvori, Osijek, 1999. Izvornik: How to Read the Bible For All Its Worth, str. 83-84

xvii

5. Većina starozavetnih likova je daleko od savršenstva, a takva su i njihova dela. 6. Na kraju narativnog odlomka ne saznajemo uvek da li je to što se dogodilo bilo dobro

ili loše. Od nas se očekuje da to sami prosudimo na osnovu Božijih neposrednih iizričitih pouka u drugim delovima Svetog pisma.

7. Svi narativni odlomci su selektivni i nepotpuni. Nisu uvek navedene sve potrebnepojedinosti (vidite: Jovan 21:25). To što nalazimo u nekom narativnom odlomku je sveza šta je bogonadahnuti pisac smatrao da je važno da znamo.

8. Narativni odlomci nisu napisani da odgovore na sva naša teološka pitanja. Njihovasvrha je tačno određena, sprecifična i ograničena, i tiče se samo određenih pitanja, dokostavlja da na druga pitanja bude odgovoreno na drugi način i na drugom mestu.

9. Narativni odlomci nas mogu poučavati neposredno (nekim jasnim iskazom) iliposredno (jasno podrazumevajući nešto bez izričitog iskaza).

10. Sve u svemu, Bog je glavni junak svih narativnih odlomaka Svetog pisma. B. Još jedna dobra rasprava o tumačenju naracije nalazi se u knjizi Voltera Kajzera (Walter

Kaiser) Toward Exegetical Theology78:„Jedinstveno svojstvo narativnih odlomaka Svetog pisma je to što pisac običnodozvoljava da reči i dela ljudi iz njegove naracije saopšte srž njegove poruke. Stoga,umesto da nam se obraća izričitim iskazima, poput onih koje nalazimo u doktrinalnimili propisujućim odlomcima Svetog pisma, pisac teži da ostane donekle u pozadini popitanju izričitog poučavanja ili prosuđivanja. Zbog toga je neophodno prepoznati širikontekst kome određeni narativni odlomak pripada i postaviti pitanje zašto je pisacizabrao baš te događaje i zašto ih je poređao baš tim redosledom. Dva ključa zatumačenje su redosled epizoda i izbor pojedinosti iz gomile mogućih govora, osoba iepizoda. Osim toga, na pitanja kako je Bog reagovao na te ljude i šta misli o njimačesto se mora odgovoriti na osnovu načina na koji pisac dozvoljava nekoj osobi iligrupi ljudi da reaguju na vrhuncu izabranog sleda događaja. To važi u slučajevima kadpisac nije prekinuo naraciju da dâ svoje (u tom slučaju Božije) mišljenje o tome što sedogodilo.“ (str. 205).

C. Istina se u narativnim odlomcima nalazi na nivou prirodne tekstualne celine, a ne upojedinostima. Čuvajte se izdvajanja pojedinosti iz konteksta i upotrebe starozavetnenaracije kao primera za svoj život.

IV. Dva nivoa tumačenja A. Jahveova otkupiteljska dela kao otkrivenje za Avraamove potomke B. Jahveova volja za život svakog vernika (u svim razdobljima) C. Prvi se usredsređuje na poznavanje Boga (spasenje), a drugi na služenje Bogu (hrišćanski

život vere, vidite: Rimljanima 15:4, Prva Korinćanima 10:6,11).

78 Prema egzegetskoj teologiji, prim. prev.

xviii

REČ PISCA: KAKO OVAJ KOMENTAR MOŽE DA VAM POMOGNE?

Tumačenje Svetog pisma je umni i duhovni postupak u kom se trudimo da shvatimo drevnogbogonadahnutog pisca kako bismo shvatili Božiju poruku i zatim je primenili u vremenu u kom živimo.

Duhovna strana ovog postupka je od ključnog značaja, ali ga je teško definisati. On zahteva našepredanje i otvorenost prema Bogu. Treba da budemo gladni (1) Boga i (2) bogopoznanja, i (3) voljni damu služimo. Ovaj deo postupka se sastoji iz molitve, ispovedanja greha i spremnosti na da se promeninačin života. Sveti Duh ima ključnu ulogu u postupku tumačenja, ali i dalje je zagonetka zašto iskreni ipobožni hrišćani različito shvataju Sveto pismo.

Umni deo postupka je lakše opisati. Treba da budemo dosledni i pošteni u svom postupanju sbiblijskim tekstom, a ne pod uticajem ličnih ili denominacijskih sklonosti. Svi smo pod uticajemistorijskog razdoblja u kom živimo i niko među nama nije nepristrasan i neopredeljen tumač. Zato vamovaj komentar predstavlja pažljiv umni postupak koji sadrži tri načela tumačenja i ustrojen je tako danam pomogne da se odupremo sopstvenim sklonostima.

Prvo načeloPrvo načelo glasi da treba uzeti u obzir istorijske okolnosti u kojima je dotična biblijska knjiga

napisana i specifičan istorijski povod za njeno pisanje. Svaki biblijski pisac je pisao s određenomsvrhom na umu i želeo je da saopšti određenu poruku. Biblijski tekst danas ne može imati značenje kojeizvorni, drevni i bogonadahnuti pisac nije imao na umu. Piščeva namera je ključ za tumačenje – a nenaše istorijske, emotivne, kulturne, lične i denominacijske potrebe. Primena je neodvojiva od tumačenja,ali ispravno tumačenje uvek treba da prethodi primeni. Mora se ponovo naglasiti da svaki biblijski tekstima samo jedno jedino značenje. Upravo to značenje je biblijski pisac, vođen Svetim Duhom,nameravao da saopšti svojim savremenicima. Ovo jedno značenje može imati višestruku primenu urazličitim kulturama i okolnostima, ali svaka primena mora biti povezana s glavnom istinom biblijskogpisca. Zato ovaj serijal komentara s vodičem za proučavanje uvek sadrži uvod u biblijsku knjigu koja seobrađuje.

Drugo načeloDrugo načelo glasi da treba uočiti delove iz kojih se knjiga sastoji. Svaka biblijska knjiga je

zaokruženo delo. Nijedan tumač nema pravo da deo istine izdvoji, a da ostale delove zanemari. Zatotreba da se trudimo da shvatimo svrhu cele biblijske knjige pre nego što pristupimo tumačenju njenihdelova. Ni manji komadi teksta – poglavlja, pasusi i stihovi – ne mogu imati značenje koje čitav deoknjige nema. Tumačenje treba da počne deduktivnim pristupom, od celine, i da onda pređe na induktivnipristup, na delove. Zato je ovaj biblijski komentar osmišljen tako da pomogne proučavaocima da proučestrukturu svakog dela knjige do nivoa pasusa. Podela na pasuse i poglavlja nije bogonadahnuta, ali nampomaže kod uočavanja misaonih celina.

Tumačenje na nivou pasusa – a ne na nivou rečenice, dela rečenice, fraze ili reči – jeste ključ zauočavanje značenja koje je biblijski pisac imao na umu. Pasus se određuje na osnovu objedinjujućeteme, koja se često naziva i predmet ili tematska rečenica. Svaka reč, fraza, deo rečenice i svaka celarečenica pasusa nekako su povezani s tom objedinjujućom temom. Oni je ograničavaju, proširuju,objašnjavaju ili je dovode u pitanje. Pravi ključ za ispravno tumačenje je praćenje piščeve misli pasus popasus, i to treba učiniti sa svakim delom knjige. Ovaj komentar pomaže proučavaocima da to učineporedeći podele u savremenim engleskim prevodima. Ovi prevodi su izabrani jer primenjuju različitepristupre prevođenju:

xix

1. The United Bible Societies' Greek text79 – popravljeno četvrto izdanje (UBS4). Podelu na pasusesu izvršili savremeni stručnjaci za biblijski tekst.

2. The New King James Version80 (NKJV) je doslovan prevod, urađen po načelu „reč za reč“.Zasnovan je na grčkim rukopisima iz tradicije poznate pod imenom Textus Receptus. Njegovipasusi su duži nego kod ostalih prevoda, a takve duže celine pomažu proučavaocima da uočeobjedinjujuću temu.

3. The New Revised Standard Version81 (NRSV) je prevod urađen po izmenjenom načelu „reč zareč“. On predstavlja prelaznu tačku prema sledeća dva savremena prevoda. Njegova podela napasuse veoma pomaže u prepoznavanju tema.

4. The Today's English Version82 (TEV) je prevod urađen po načelu „dinamičkog ekvivalenta“.Objavilo ga je udruženje United Bible Societies83. Ovaj prevod nastoji da Bibliju prevede tako dasavremeni čitaoci s engleskog govornog područja mogu da shvate značenje grčkog teksta.Njegova podela na pasuse, posebno u evanđeljima, često je izvršena prema govorniku, a netematski, isto kao i engleski prevod NIV, što nije korisno u postupku tumačenja. Zanimljivo je dai UBS4 i TEV imaju istog izdavača, ali različitu podelu na pasuse.

5. The Jerusalem Bible84 (JB) je prevod urađen po načelu „dinamičkog ekvivalenta“. Urađen je naosnovu rimokatoličkog prevoda na francuski. Korisno je izvršiti poređenje s ovom podelom napasuse koja je izvršena s evropskog stanovišta.

6. U ovom komentaru je naveden tekst iz prevoda Updated New American Standard Bible85 (NASB)koji je obljavljen 1995. godine. Urađen je po načelu „reč za reč“. Deo komentara koji obrađujetekst stih po stih prati podelu iz ovog prevoda.

Treće načeloTreće načelo glasi da treba čitati razne prevode Svetog pisma kako bi se stekao uvid u što širi opseg

mogućih značenja (u semantičko polje) biblijskih reči i fraza. Neka grčka fraza često može da se shvatina nekoliko načina. Različiti prevodi ističu te različite mogućnosti i pomažu nam da prepoznamo iobjasnimo razlike među grčkim rukopisima Svetog pisma. Te razlike ne utiču na doktrinu, ali nampomažu da pokušamo da dođemo do izvornog teksta koji je proizašao iz pera drevnog pisca.

Ovaj komentar pruža proučavaocima brz način da provere svoja tumačenja, ali ne s namerom dapruži konačne odgovore, nego da pruži potrebne podatke i izazove na razmišljanje. Druga mogućatumačenja često nam pomognu da ne budemo malograđanski nastrojeni, dogmatični i zarobljeniokvirima svoje denominacije. Tumači treba da imaju na raspolaganju širi opseg mogućih tumačenja dabi shvatili koliko drevni tekst može da bude dvosmislen. Zapanjujuće je koliko se hrišćani koji tvrde daim je Biblija izvor istine malo slažu oko njenog značenja.

Ova načela su mi pomogla da se u velikoj meri oduprem uticaju istorijskog razdoblja u kom živimjer su me primorala da se uhvatim u koštac sa drevnim tekstom. Nadam se da će i vama biti nablagoslov.

Bob Atli (Bob Utley)27. jun 1996.

79 Grčki tekst u izdanju udruženja United Bibles Societies (ujedinjena biblijska društava), prim. prev.80 Nova verzija kralja Džejmsa, prim. prev.81 Nova ispravljena standardna verzija, prim. prev.82 Savremena engleska verzija, prim. prev.83 Ujedinjena biblijska društva, prim. prev.84 Jerusalimska Biblija, prim. prev.85 Ažurirana nova američka standardna Biblija (prim. prev.) Ona je upotrebljena u izvornom, engleskom izdanju ovog

komentara. Što se tiče ovog prevoda komentara, ukoliko nije drugačije naznačeno, svuda je upotrebljen Savremeni srpskiprevod Svetog pisma (SSPTM), prim. prev.

xx

VODIČ ZA DOBRO ČITANJE SVETOG PISMA: LIČNO TRAGANJE ZA PROVERLJIVOM ISTINOM

Sledi kratko objašnjenje hermeneutičke filozofije dr Boba Atlija (Dr. Bob Utley) i metoda koji suupotrebljeni u njegovim komentarima.

Možemo li znati šta je istina? Gde se može naći? Možemo li da je proverimo upotrebom logike?Postoji li neki vrhovni autoritet? Postoje li apsolutne istine koje bi vodile naš život i naš svet? Da li životima smisla? Zašto smo ovde? Gde idemo? Ova pitanja – o kojima razmišljaju svi razumni ljudi –zaokupljaju ljudski um od početka sveta (Propovednik 1:13-18; 3:9-11). Sećam se svoje potrage zaosnovnim životnim osloncem. Bio sam mlad kada sam poverovao u Hrista, prvenstveno na osnovusvedočanstva dragih članova moje porodice. Ali, kako sam rastao, rasla su i moja pitanja o sebi i svetu ukom živim. Jednostavni i izlizani kulturni i religijski odgovori nisu mogli da objasne iskustva o kojimasam čitao i s kojima sam se susretao. Bilo je to vreme zbunjenosti, traganja i čežnje, tokom kog samčesto osećao beznađe suočen sa bezosećajnim i grubim svetom u kom sam živeo.

Mnogi su tvrdili da imaju odgovore na ova najdublja pitanja, ali nakon istraživanja i razmišljanjabih uviđao da se oni zasnivaju (1) na ličnoj filozofiji, (2) na drevnim mitovima, (3) na ličnim iskustvimaili (4) na psihičkim projekcijama. Ali meni je bio potreban određeni nivo proverljivosti, nekakav dokaz,nešto razumno na čemu bih temeljio svoj pogled na svet, životni oslonac, razlog da živim.

Sve to pronašao sam proučavajući Sveto pismo. Počeo sam da tražim dokaze za pouzdanost Svetogpisma i pronašao sam ih u sledećim oblastima: (1) u arheologiji, koja potvrđuje istorijsku pouzdanostSvetog pisma, (2) u tačnosti i preciznosti starozavetnih proroštava, (3) u jednistvu biblijske porukeusprkos tome što je njeno zapisivanje trajalo šesnaest vekova, (4) i u ličnim svedočanstvima ljudi čijiživoti su se trajno promenili zbog dodira sa Svetim pismom. Hrišćanstvo je zaokružen sistem verovanjai stoga može da se uhvati u koštac sa složenim pitanjima ljudskog života. To mi pružilo razumnuokosnicu života, a iskustvena strana biblijske vere mi je pružila radost i postojanost.

Mislio sam da sam pronašao oslonac svog života – Hrista koji je predstavljen u Svetom pismu. Bioje to uzbudljiv doživljaj koji mi je doneo emotivno olakšanje. Ali i dalje se sećam preneraženosti i bolakoje sam doživeo kad sam počeo da uviđam koliko različitih tumačenja Biblije zastupaju čak i ljudi kojipripadaju istim crkvama ili školama mišljenja. Potvrđivanje bogonadahnutosti i pouzdanosti Svetogpisma nije bio kraj, nego tek početak. Kako da proverim ili odbacim različita i protivrečna tumačenjamnogih teških odlomaka Svetog pisma koja zastupaju ljudi koji veruju u njegov autoritet i pouzdanost?(Evanđeoski hrišćani veruju u pouzdanost Biblije, ali ne mogu da se slože oko njenog značenja!)

Ovo pitanje je postalo moj životni cilj i versko hodočašće. Znao sam da mi je vera u Hrista pružilaveliki mir i radost. Moj um je usred relativizma kulture u kojoj živim i oholog dogmatizmasuprotstavljenih religija i denominacija čeznuo za apsolutnim istinama. Tokom potrage za ispravnimpristupom drevnoj književnosti iznenadile su me sopstvene predrasude, nastale zbog istorijskograzdoblja, kulture i denominacije kojoj pripadam i zbog mog ličnog životnog iskustva. Često sam čitaoBibliju samo da bih pronašao potvrđenje za svoje stavove. Koristio sam je kao izvor dogme, kako bihnapao druge i istovremeno učvrstio sebe ublažujući svoju nesigurnost i nedostatke. Ovo spoznanje mi jebilo tako bolno!

Iako nikad neću biti potpuno objektivan, ipak mogu da postanem bolji čitalac Svetog pisma. Moguograničiti svoje predrasude tako što ću ih prepoznati i priznati da ih imam. Tako i dalje neću bitislobodan od njih, ali ću se suočiti sa sopstvenim slabostima. Sam tumač često je najveći naprijateljdobrog čitanja Biblije!

Navešću neke pretpostavke s kojima pristupam proučavanju Biblije kako biste mogli da ih ispitatezajedno sa mnom:

xxi

I. Pretpostavke

(1) Verujem da je Sveto pismo jedino bogonadahnuto samootkrivenje jedinog istinitog Boga.Ono stoga treba da se tumači u svetlu namere njegovog božanskog pisca koja je izraženakroz ljudskog pisca u tačno određenim istorijskim okolnostima.

(2) Verujem da je Sveto pismo pisano za ljude iz naroda – za svakog čoveka! Bog se prilagodioljudima i jasno nam progovorio u određenim istorijskim i kulturnim okolnostima. Nije namsakrio istinu, nego želi da je razumemo! Zato Biblija treba da se tumači u svetlu ondašnjeg, ane našeg vremena. Ona danas ne može imati značenje koje njeni prvi čitaoci ili slušaocinikako ne bi tako razumeli. Biblija je shvatljiva ljudima prosečne umnosti i koristi normalneobrasce i tehnike ljudske komunikacije.

(3) Verujem da celo Sveto pismo ima jednu poruku i svrhu. Ono samo sebi ne protivreči, iakosadrži teške i paradoksalne odlomke. Stoga je Sveto pismo svoj najbolji tumač.

(4) Verujem da svaki odlomak Svetog pisma (isključujući proroštva) ima jedno jedinoznačenje, koje se zasniva na nameri njegovog bogonadahnutog pisca. Iako nikad nemožemo biti sasvim sigurni koja je bila piščeva namera, postoje mnogi pokazatelji kojinam na nju ukazuju:(a) Književna vrsta (žanr) koja je izabrana za saopštavanje poruke(b) Istorijske okolnosti i naročit povod koji su bili okidač za pisanje(c) Književni kontekst, kako cele biblijske knjige, tako i svakog njenog dela(d) Poredak delova knjige (struktura knjige) i njihov odnos prema poruci cele knjige(e) Gramatičke posebnosti koja su upotrebljene da se saopšti određena poruka(f) Reči koje su izabrane da se ta poruka izloži

Prilikom proučavanja nekog biblijskog odlomka cilj nam je da proučimo svaku od ovih oblasti.Ali pre nego što objasnim svoj metod za dobro čitanje Svetog pisma, dozvolite mi da izložim neke odneprikladnih metoda koji se danas koriste. Upravo oni su stvorili tako velik broj raznovrsnih tumačenja istoga ih treba izbegavati.

II. Pogrešni metodi tumačenja

(1) Zanemarivanje književnog konteksta biblijskih knjiga i upotreba svake rečenice, fraze ili čakpojedinačnih reči kao istinosnih iskaza, nepovezano s piščevom namerom i širimkontekstom. Ovo se često naziva „čupanje iz konteksta“.

(2) Zanemarivanje istorijskih okolnosti biblijke knjige i njihova zamena nekakvim tobožeistorijskim okolnostima za koje postoji malo ili nimalo podrške u biblijskom tekstu.

(3) Zanemarivanje istorijskih okolnosti teksta i čitanje biblijskog tekta kao da su u pitanjujutrošnje mesne novine napisane prvenstveno za današnje pojedinačne hrišćane.

(4) Zanemarivanje istorijskih okolnosti teksta alegorizacijom iz koje nastaje filozofska iliteološka poruka koja je potpuno nepovezana s prvim primaocima i namerombogonadahnutog pisca.

(5) Zanemarivanje izvorne poruke teksta zamenjujući je sopstvenim teološkim sistemom,omiljenom doktrinom ili savremenim pitanjem koje uopšte nije povezano s namerom

xxii

Pisanitekst

Prvi primaoci

teksta

Izvorna namera pisca

Razlike među

rukopisima

Kasnijivernici

Prviprimaoci

teksta

SvetiDuh

Izvorna namerapisca

Pisanitekst

bogonadahnutog pisca i porukom koju je zapisao. Ova pojava najčešće sledi nakon čitanjabiblijskog teksta s ciljem da se uspostavi autoritet govornika. Ovaj pristup se često naziva„tumačenje reakcijom čitaoca“ („Šta ovaj tekst znači za mene?“). Sva pisana ljudskakomunikacija sastoji se iz najmanje tri međusobno povezana sastojka:

U prošlosti su se svi pristupi čitanju Biblije usredsređivali na jedan od ova tri sastojka. Ali, da bi sebolje izrazila jedinstvena bogonadahnutost Biblije, potrebno je da se gornji nacrt dopuni:

Neophodno je da sva tri sastojka budu uključena u postupak tumačenja. Da bi provera bila moguća,moje tumačenje se usredsređuje na prva dva sastojka: na pisca i na tekst. Pri tome verovatno reagujemna zloupotrebe teksta koje sam naveo: (1) na alegorizaciju ili produhovljavanje teksta i (2) na tumačenjereakcijom čitaoca („Šta ovaj tekst znači za mene?“). Zloupotreba teksta se može pojaviti u svakomkoraku tumačenja. Zato uvek treba proveravati svoje motive, predrasude, pristup tekstu i primenu. Alikako da ih proverimo ako za tumačenje nema granica, ako u tumačenju ne postoje pravila i merila? Zatonam piščeva namera i struktura njegovog teksta pružaju merila pomoću kojih možemo da ograničimoopseg mogućih ispravnih tumačenja.

Stoga se u svetlu ovih neispravnih pristupa čitanju teksta nameće pitanje koje glasi: Koji to pristupičitanju i tumačenju Biblije pružaju neku meru proverljivosti i doslednosti?

III. Dobri načini da se pristupi čitanju Svetog pisma Ovde neću raspravljati o posebnim pristupima za tumačenje pojedinačnih književnih vrsta, nego o

opštim načelima hermeneutike koja su dobra za sve svrste biblijskog teksta. Dobra knjiga o posebnimpristupima svakoj književnoj vrsti zove se Kako tumačiti Bibliju86, a napisali su je Gordon Fi (GordonFee) i Daglas Stjuart (Douglas Stuart).

Moj metod se prvo usredsređuje na to da čitalac, pomoću četiri kruga ličnog čitanja, dozvoli SvetomDuhu da baci svetlo na Bibliju. Tako Sveti Duh, biblijski tekst i čitalac dolaze na prvo, a ne na drugomesto. Čitalac je time istovremeno zaštićen od potpadanja pod prekomerni uticaj biblijskih komentatora.

86 Izvori, Osijek, 1999. Izvornik: How to Read the Bible For All Its Worth (izdavač: Zondervan)

xxiii

Čuo sam jednu izreku koja glasi: „Biblija baca mnogo svetla na komentare.“ Ne navodim je da bihomalovažio priručnike za proučavanje, nego da vas podstaknem da ih upotrebite u pravo vreme.

Moramo biti u stanju da obrazložimo svoja tumačenja iz samog biblijskog teksta. U ovih šest oblastimoguća je bar delimična proverljivost:

(1) Istorijske okolnosti(2) Književni kontekst(3) Gramatička struktura teksta (sintaksa)(4) Onovremena upotreba pojedinih reči(5) Odgovarajući uporedni tekstovi(6) Književna vrsta

Moramo biti u stanju da objasnimo razloge i logiku na kojima zasnivamo svoja tumačenja. Biblija jenaš jedini izvor vere i dela. Na žalost, hrišćani se često ne slažu oko pitanja čemu nas ona uči i štapodržava.

Četiri kruga čitanja osmišljena su tako da se iz njih mogu steći sledeći uvidi koji su važni zatumačenje:

(1) Prvi krug čitanja(a) Pročitajte celu biblijsku knjigu odjednom. Zatim je ponovo pročitajte iz drugog

prevoda, najbolje iz nekog sa drugačijim prevodilačkim pristupom:(i) iz prevoda po načelu „reč za reč“ (NKJV, NASB, NRSV)(ii) iz prevoda po načelu „dinamičkog ekvivalenta“ (TEV, NJB)(iii) iz opisnog prevoda (parafraze) (LB87, AB88)

(b) Uočite glavnu svrhu pisanja cele knjige. Prepoznajte njenu temu.(c) Ako je moguće, prepoznajte deo knjige ili poglavlje ili pasus ili rečenicu koji jasno

iskazuju ovu glavnu svrhu ili temu cele knjige.(d) Prepoznajte koja književna vrsta preovladava

(i) U Starom zavetu1) Hebrejska naracija2) Hebrejska poezija (mudrosna književnost, psalmi)3) Hebrejska proroštva (proza i poezija)4) Zakoni

(ii) U Novom zavetu1) Naracija (evanđelja, Dela apostolska)2) Parabole (u evanđeljima)3) Pisma i poslanice4) Apokaliptična književnost

(2) Drugi krug čitanja(a) Ponovo pročitajte celu knjigu, ovaj put da biste prepoznali njene najvažnije teme.(b) Zapišite pregled najvažnijih tema knjige i sažeto zabeležite sadržaj svake od njih po

jednim jednostavnim iskazom.(c) Uporedite svoj iskaz o svrsi knjige i svoj opšti pregled najvažnijih tema s

priručnicima za proučavanje Biblije.

(3) Treći krug čitanja(a) Još jednom pročitajte celu biblijsku knjigu, ovaj put da biste iz nje saznali istorijske

okolnosti i konkretan povod za njeno pisanje.

87 Living Bible (živa Biblija, prim. prev.)88 Amplified Bible (obrazložena Biblija, prim. prev.)

xxiv

(b) Popišite sledeće istorijske stavke koje se spominju u toj biblijskoj knjizi:(i) Pisca(ii) Datum pisanja(iii) Primaoce(iv) Konkretne razloge za pisanje(v) One kulturne činioce koji su povezani sa svrhom pisanja(vi) Spomenute istorijske ličnosti i događaje

(c) Proširite svoj pregled tog dela knjige koji proučavate dodajući mu podelu sve donivoa pasusa. Uvek prepoznajte gde vaš deo knjige počinje i završava i zapišitenjegov pregled. Deo knjige se može prostirati na nekoliko poglavlja ili na nekolikopasusa. Ovo će vam omogućiti da pratite logiku bogonadahnutog pisca i da uočitekako je ustrojio tekst.

(d) Proverite svoja zapažanja o istorijskim okolnostima pomoću odgovarajućihpriručnika.

(4) Četvrti krug čitanja(a) Ponovo pročitajte deo knjige koji proučavate iz nekoliko prevoda:

(i) iz prevoda po načelu „reč za reč“ (NKJV, NASB, NRSV)(ii) iz prevoda po načelu „dinamičkog ekvivalenta“ (TEV, NJB)(iii) iz opisnog prevoda (parafraze) (LB89, AB90)

(b) Prepoznajte stilske i gramatičke strukture:(i) fraze koji se ponavljaju (Efescima 1:6,12,13) (ii) gramatičke strukture koji se ponavljaju (Rimljanima 8:31)(iii) suprotstavljene pojmove

(c) Popišite sledeće:(i) Važne izraze(ii) Neobične izraze(iii) Važne gramatičke strukture(iv) Posebno teške reči, delove rečenice i cele rečenice

(d) Potražite odgovarajuće uporedne odlomke(i) Pronađite biblijski odlomak koji najjasnije obrazlaže temu koju proučavate

koristeći sledeće priručnike:1) Knjige iz oblasti sistematske teologije2) Izdanja Biblije s adresama uporednih odlomaka3) Biblijske konkordance

(ii) Istražite da li postoji biblijski tekst koji u paru s odlomkom koji proučavatestvara paradoks o datoj temi. Mnoge biblijske istine su izražene udijalektičkim parovima. Mnoge netrpeljivosti među denominacijama nastajujer se kao dokaz koriste stihovi koji predstavljaju samo jednu stranu tebiblijske dijalektičke napetosti. Sve Pismo je bogonadahnuto i stoga moramoistražiti njegovu celokupnu poruku kako bi naše tumačenje odražavalocelobiblijsku ravnotežu.

(iii) Potražite uporedne odlomke u samoj biblijskoj knjizi, zatim u drugimknjigama istog biblijskog pisca, a onda u biblijskim knjigama iste književnevrste. Biblija je svoj najbolji tumač jer ima jednog pisca, Svetog Duha.

(e) Upotrebite sledeće priručnike da proverite svoja zapažanja o istorijskimokolnostima i povodu za pisanje:

89 Living Bible (živa Biblija, prim. prev.)90 Amplified Bible (obrazložena Biblija, prim. prev.)

xxv

(i) Biblije za proučavanje(ii) Biblijske enciklopedije, priručnike i rečnike(iii) Uvode u Bibliju(iv) Biblijske komentare (u ovom koraku proučavanja dozvolite široj zajednici

vernika, iz prošlosti i sadašnjosti, da pomogne i ispravi zaključke vašegličnog proučavanja).

IV. Primena tumačenja Svetog pisma U ovom koraku prelazimo na primenu. Odvojili ste vreme da razumete tekst u svetlu njegovih

izvornih okolnosti i sada treba da ga primenite u svom životu i u svojoj kulturi. Biblijski autoritetdefinišem kao „shvatanje poruke koju je bogonadahnuti biblijski pisac saopštio svojim savremenicima injenu primenu u današnje vreme.“

Primena treba da sledi nakon tumačenja namere bogonadahnutog pisca i po ugledu na njegovulogiku. Nijedan biblijski odlomak se ne može primeniti u današnje vreme dok prvo ne saznamo šta je tajodlomak saopštavao u svoje vreme! Biblijski odlomak ne može poprimiti značenje koje nikad nije imao!

Podrobni pregled do nivoa pasusa (iz trećeg kruga čitanja) sada će biti vaš vodič. Tekst trebaprimeniti na nivou pasusa, a ne na nivou pojedinačnih reči. Reči imaju značenje samo u kontekstu;delovi rečenice imaju značenje samo u kontekstu; cele rečenice imaju značenje samo u kontekstu.Biblijski pisac je jedina bogonadahnuta osoba u celom postupku tumačenja. Mi samo idemo kuda nas onvodi u skladu s prosvetljenjem koje smo primili od Svetog Duha. Ali prosvetljenje nijebogonadahnutost. Da bismo mogli da kažemo „ovako govori Gospod“ moramo se držati namerebogonadahnutog pisca. Primena treba da bude izričito povezana s opštom svrhom celog spisa, delaknjige kom pasus pripada i s razvojem misli iz pasusa u pasus.

Ne dozvolite da današnji problemi tumače Bibliju – pustite Bibliju da govori! To će možda zahtevatiod nas da iz teksta izdvajamo načela. To je ispravno ako tekst podržava ta načela. Nažalost, naša načelačesto su upravo to – „naša“ načela, a ne načela iz biblijskog teksta.

U primenjivanju Biblije je važno da ne zaboravimo da svaki biblijski tekst (osim proroštava) imajedno jedino značenje. To značenje je povezano s ciljevima zbog kojih je bogonadahnuti pisac pisaoraspravljajući o rešenju za neku krizu ili potrebu u vreme kad je živeo. Iz ovog jednog i jedinog značenjamogu proizaći mnoge i raznovrsne primene. Svaka primena će biti zasnovana na potrebama primalaca,ali mora biti povezana sa značenjem koje je bogonadahnuti pisac imao na umu.

V. Duhovna strana tumačenja Sve do sada obrazlagao sam logički postupak tumačenja i primene, a sada ću ukratko izložiti

duhovnu stranu tumačenja. Meni je u tome pomoglo ravnanje po sledećem spisku koraka:(a) Molite se za pomoć Svetog Duha (Prva Korinćanima 1:26–2:16).(b) Molite se za oproštenje i očišćenje od greha kojih ste svesni (Prva Jovanova 1:9).(c) Molite se da imate veću želju za poznavanjem Boga (Psalam 19:7-14 i 42:1).(d) Odmah primenite sve što otkrijete tokom proučavanja.(e) Ostanite ponizni i poučljivi.Veoma je teško održati ravnotežu između logičkog postupka i duhovnog vodstva Svetog Duha.

Sledeći odlomci su mi pomogli da je uspostavim:

(a) Iz knjige Džejmsa Sajera (James W. Sire), Scripture Twisting91, str. 17-18:„Prosvetljenje uma pripada svim pripadnicima Božijeg naroda, a ne samo duhovnoj

eliti. U biblijskom hrišćanstvu nema gurua, nema posebno prosvetljenih ni onih prekokojih stiže jedino pravo tumačenje. Stoga, iako Sveti Duh daje posebne darove mudrosti,znanja i duhovnog razlučivanja, on hrišćane kojima je dao te darove ne postavlja da budu

91 Izvrtanje Pisma, prim. prev.

xxvi

jedini autoriteti za tumačenje njegove reči. Svaki pripadnik njegovog naroda treba da uči,prosuđuje i razlučuje na osnovu Svetog pisma, koje ima autoritet čak i nad onima kojimaje Bog dao posebne sposobnosti. Dakle, kroz celu knjigu polazim od pretpostavke da jeBiblija Božije istinito otkrivenje čitavom ljudskom rodu, da je ona naš vrhovni autoritet usvim pitanjima o kojima govori, da nije obavijena velom misterije nego da obični ljudi izsvake kulture mogu ispravno da je razumeju.“

(b) O Kjerkegoru (Kierkegaard) iz knjige Bernarda Rema (Bernard Ramm) Principi tumačenjaBiblije92, str. 64:

„Po Keirkegaardu [Kierkegaardu] je gramatičko, leksičko i istorijsko proučavanjeBiblije potrebno, ali samo priprema za istinsko čitanje Biblije. Da bi neko čitao Biblijukao Božju reč, čovek je morao čitati sa srcem u ustima, mora da se popne na vrhoveprstiju u iščekivanju, iskrenim očekivanjem u razgovoru sa Bogom. Čitati Biblju bezrazmišljanja i lakomisleno ili akademski ili profesionalno ne znači čitati Bibliju kaoBožju reč. Samo ako je čovek čita kao ljubavno pismo, on ga čita kao Božju reč.“

(c) Rouli (H. H. Rowley) piše na 19. stranci knjige The Relevance of the Bible93:„Nijedno razumevanje Biblije koje je samo umno, koliko god da je potpuno, ne može

da usvoji sva njena blaga. Umno razumevanje nije za prezir, jer je ključno za potpunorazumevanje, ali ono treba da vodi duhovnom razumevanju duhovnih blaga ove knjige.Tek to je potpuno razumevanje Biblije. Za duhovno razumevanje je potrebno više odumne usredsređenosti. O duhovnim pitanjima se rasuđuje duhovno i svakom proučavaocuBiblije je potreban stav duhovne prijemčivosti, žudnja da nađe Boga kako bi mogao damu se preda. Jedino tako može da prevaziđe naučno istraživanje i pristupi bogatijemnasleđu ove najveće od svih knjiga.“

VI. Metodi tumačenja u ovom komentaruPredviđeno je da vam ovaj komentar s vodičem za proučavanje pomogne na sledeći način:(1) Svaka bibijska knjiga ima uvodni istorijski pregled. Pročitajte taj deo štiva kad završite Treći

krug čitanja.(2) Na početku svakog poglavlja pronaći ćete uvid iz konteksta. To će vam pomoći da uočite

strukturu tog dela knjige.(3) Na početku svakog poglavlja ili većeg dela knjige navedena je podela na pasuse s

podnaslovima iz nekoliko savremenih engleskih prevoda:(a) New American Standard Bible94 (NASB), ažuriran 1995. godine(b) New King James Version95 (NKJV)(c) New Revised Standard Version96 (NRSV)(d) Today's English Version97 (TEV)(e) Jerusalem Bible98 (JB).

Podela na pasuse nije bogonadahnuta i zato treba da je otkrijemo iz konteksta.Poređenjem nekoliko savremenih prevoda koji koriste različite pristupe prevođenju irazličita teološka stanovišta možemo da analiziramo sutrukturu misli bogonadahnutogpisca. Svaki pasus sadrži jednu glavnu istinu, takozvanu „tematsku rečenicu“ ili

92 Izdavač: Baptistička teološka škola, Novi Sad, 1977. Izvornik: Protestant Biblical Interpretation, str. 7593 Značaj Biblije, prim. prev.94 Nova američka standardna Biblija, prim. prev.95 Nova verzija kralja Džejmsa, prim. prev.96 Nova ispravljena standardna verzija, prim. prev.97 Savremena engleska verzija, prim. prev.98 Jerusalimska Biblija, prim. prev.

xxvii

„središnju ideju teksta“. Ova objedinjujuća misao je ključ za ispravno istorijsko igramatičko tumačenje. Nikada ne bi trebalo da tumačimo tekst koji je manji od jednogpasusa, niti da iz njega propovedamo ili poučavamo! Ne zaboravite ni da je svaki pasuspovezan s pasusima koji ga okružuju. Zato je veoma važno sastaviti pregled cele knjigedo nivoa pasusa. Tako ćemo moći da pratimo logički razvoj teme onako kako ga jesastavio bogonadahnuti biblijski pisac.

(4) Beleške u ovom komentaru pristupaju tumačenju stih po stih, što nas primorava dapratimo misao bogonadahnutog pisca. Beleške sadrže podatke iz nekoliko oblasti:(a) Književni kontekst(b) Uvidi iz istorije i kulture(c) Podaci o gramatici(d) Proučavanje pojedinih reči(e) Odgovarajući uporedni odlomci

(5) Na nekim mestima u ovom komentaru tekst engleskog prevoda New American StandardBible99 (ažuriran 1995. godine), dopunjen je tekstom nekih drugih savremenih engleskihprevoda:(a) New King James Version100 (NKJV), koji sledi rukopise poznate pod imenom Textus

Receptus.(b) New Revised Standard Version101 (NRSV), što je revizija prevoda Revised Standard

Version102 koji je izvršio savez National Council of Churches103 po načelu „reč zareč“.

(c) Today's English Version104 (TEV), što je prevod po načelu „dinamičkogekvivalenta“, društva American Bible Society105.

(d) New Jerusalem Bible106 (NJB), engleski prevod Biblije zasnovan na rimokatoličkomfrancuskom prevodu po načelu „dinamičkog ekvivalenta“.

(6) Poređenje savremenih prevoda može da pomogne onima koji ne znaju grčki i hebrejski dauoče probleme u tekstu:(a) Razlike među rukopisima(b) Druga moguća značenja reči(c) Gramatički teške tekstove i konstrukcije(d) Dvosmislene tekstoveIako savremeni prevodi ne mogu da reše ove probleme, oni pomažu da ih prepoznamokao mesta koja zahtevaju dublje i podrobnije proučavanje.

(7) Na kraju svakog poglavlja nalaze se odgovarajuća pitanja za razmatranje koja se tičunajvažnijih problema u tumačenju tog poglavlja.

99 Nova američka standardna Biblija, prim. prev.100 Nova verzija kralja Džejmsa, prim. prev.101 Nova ispravljena standardna verzija, prim. prev.102 Ispravljena standardna verzija, prim. prev.103 Nacionalni savez crkava, prim. prev.104 Savremena engleska verzija, prim. prev.105 Američko biblijsko društvo, prim. prev.106 Nova jerusalimska Biblija, prim. prev.

xxviii

UVOD U POSTANJE 11:24–13:18 A. U ovom delu Postanja, izveštajem o Avraamu, počinje potpuniji izveštaj o Pomazanikovoj lozi.

B. Knjiga postanja i njenih pedeset poglavlja nisu prevashodno zainteresovani za stvaranje,nego za otkupljenje naroda s kojim je Bog u savezu. Bog poziva jednog da bi pozvao sve –to je srž ove knjige.

C. Vidimo i Avramove slabosti i njegovu vernost. Milostivi Bog koji bira izabrao ga je za svojeciljeve vezane za otkupljenje.

D. Bog je izabrao Avraama da bi izabrao svet (vidite: Postanje 12:3c, Izlazak 19:4-6, DrugaPetrova 2:5,9; Otkrivenje 1:6). Bog želi da svi ljudi, koji su stvoreni na njegovu sliku, buduotkupljeni (vidite: Postanje 3:15, Jezekilj 18:23,32, Prva Timoteju 2:4, Druga Petrova 3:9).

E. U Talmudu je prepoznato sedam blagoslova Božijeg poziva Avraamu: 1. Avram će biti otac velikog naroda 2. Biće blagosloven za svog života 3. Ime će mu biti poznato 4. On će biti blagoslov drugima 5. Oni koji ga budu poštovali biće blagosloveni 6. Oni koji ga odbace biće prokleti 7. On će uticati na ceo svet

PROUČAVANJE REČI I IZRAZA

POSTANJE 11:24-25 (SSP)24Kada je Nahor imao 29 godina, rodio mu se Tara. 25Posle Tarinog rođenja, Nahor je živeo

još 119 godina i imao još sinova i kćeri.

11:24 „Tara“ Ovo ime možda znači „zadržavati se“, „odlagati“ ili „seliti se“ (BDB 1076). Iz IsusaNavina 24:2 je jasno da su on i njegova porodica bili mnogobošci. Imena članova njegove porodiceukazuju na to da su slavili mesec kao boginju po imenu Sin (ili Zin). Nju su slavili u Uru, Temi i Haranu.Ipak, u Postanju 31:53 se vidi da je Tara znao za Jahvea.

POSTANJE 11:26 (SSP)26Nakon što je Tara napunio 70 godina, rodili su mu se Avram, Nahor i Haran.

11:26 „Avram, Nahor i Haran“ Moguće je da su poređani po važnosti, a ne po godinama. Ime Avram možeda znači (1) „uzvišeni otac“, (2) „onaj koji uzvisuje oca“, ili (3) „Višnji je moj otac“ (BDB 4). Ime Nahor znači„dahtanje“ ili je možda asirsko ime nekog mesta (BDB 637), a Haran znači „planinar“ (BDB 248).

1

POSTANJE 11:27-30 (SSP)27Ovo je povest o Tari: Tari su se rodili Avram, Nahor i Haran. Haranu se rodio Lot.

28Haran je umro za života svoga oca [u prisustvu svoga oca Tare, NASB], u Uru Haldejskom, uzemlji gde je rođen. 29I Avram i Nahor se oženiše. Avramova žena zvala se Saraja, a NahorovaMilka kći Haranova. Haran je bio Milkin i Jiskin otac. 30A Saraja nije imala dece, jer je bilanerotkinja.

11:27 Vidite beleške kod Postanja 25:12,19; 36:1,9; 37:2.

11:28 „Haran je umro [u prisustvu svoga oca Tare, NASB]“ Ovo je hebrejski idiom koji znači da jeHaran umro pre svoga oca.

„u Uru Haldejskom“� Haldejska kultura se razvila (tj. izgrađena je na jakim tekovinama sumerskekulture) i cvetala nakon Avramovog vremena (BDB 505).

11:29 „Jiska“ I ova osoba (BDB 414) i razlog za njeno spominjanje u ovom stihu su nepoznati. Rabini (atako i Josif Flavije, Jeronim i Avgustin) kažu da je u pitanju Saraja, ali u tekstu stoji da su imale drugog oca.

11:30 „Saraja ... je bila nerotkinja“ To što Saraja, Rahela i Reveka nisu mogle da imaju decu (BDB785) bio je jedan od načina na koje je Bog pokazivao svoju silu i svoje upravljanje ljudskom istorijom iporodičnom istorijom. Ljudska seksualnost nije ključ opstanka Pomazanikove loze.

Ovaj isti teološki činilac vidi se i u Izraelovoj istoriji, po tome što prvorođeni nije bio uPomazanikovoj lozi. U ondašnjoj kulturi je prvorođeni sin bio vođa bratstva, ali u Jahveovom narodu ne.Tamo je to bio Božiji izbor!

POSTANJE 11:31-32 (SSP)31Tara uze svog sina Avrama, svog unuka Lota sina Haranovog i svoju snahu Saraju, ženu

svog sina Avrama, i s njima se iz Ura Haldejskog zaputi u zemlju Hanaan. Ali kada su stigli doHarana, nastaniše se tamo. 32Tara je živeo 205 godina i umro je u Haranu.

11:31 „i s njima se ... zaputi“ Mnogo se raspravlja o tome da li je Tara poveo svoju porodicu ili je toučinio Avram. Neki smatraju da je Bog prvo pozvao Taru, ali da se ovaj vratio u idolopoklonstvo. Menise čini da je čitav ovaj odeljak knjige usredređen na Avraama, a ne na Taru. Napustivši Ur, Avram nijeostavio samo svoju širu porodicu, nego i njihova narodna božanstva. Ostavio je udoban, sređen život dabi išao za novim bogom, koji mu je govorio na prilično uvijen način.

11:32 „Tara je živeo 205 godina“ Kad saberemo Postanje 11:26 i Postanje 12:4, dobijamo 145 godina.Kad to oduzmemo od 205, postaje jasno da je Tara živeo još 60 godina nakon što je Avraam otišao izHarana. Izgleda da je to u suprotnosti sa Stefanovom propovedi iz Dela 7:4. Nekoliko stavki Stefanovogistorijskog osvrta je u suprotnosti s našim savremenim shvatanjem istorije. Moguće je da je on koristiorabinske metode tumačenja. Drugi stručnjaci smatraju da je Avram, iako je u Postanju 11:26 prvi naspisku, ipak rođen mnogo kasnije i da su Stefanovi podaci tačni.

2

POSTANJE 12

PODELA NA PASUSE U SAVREMENIM ENGLESKIM PREVODIMA*

NASB NKJV NRSV TEV NJB (PRATI MT)

Avram putuje u Egipat Obećanje Avramu Bog poziva Avrama Bog poziva Avrama Pozivanje Avrama

12:1-3 12:1-3 12:1-3 12:1-2 12:1-3

(1-3) (1-3) (1-2) (1-3)

(3)

12:4-9 12:4-9 12:4-9 12:4-5a 12:4-5

12:5b-9

12:6-9

Avram u Egiptu Sara u opasnosti Avram u Egiptu Avram u Egiptu

12:10-16 12:10-13 12:10-16 12:10-16 12:10-20

12:14-20

12:17-20 12:17-13:1 12:17-20

TREĆI KRUG ČITANJA (vidite str. xxiv-xxv)PRATITE NAMERU BOGONADAHNUTOG PISCA NA NIVOU PASUSA

Ovaj komentar je vodič za proučavanje, što znači da ste sami odgovorni za svoje tumačenje Svetogpisma. Svi treba da hodamo u svetlu koje imamo. Vi, Sveto pismo i Sveti Duh ste najvažniji u postupkutumačenja Svetog pisma i tumačenje ne smete prepustiti piscima komentara.

Pročitajte celo poglavlje odjednom. Prepoznajte njegove teme. Uporedite svoju podelu po temama spodelama u pet prevoda u tabeli koja je iznad. Podela na pasuse nije bogonadahnuta, ali je ključ zapraćenje piščeve namere, a to je srž tumačenja. Svaki pasus ima samo jednu jedinu temu.

1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

* Iako nije bogonadahnuta, podela na pasuse je ključ za shvatanje i praćenje piščeve namere. Svi savremeni prevodi supodelili tekst na pasuse i saželi njihov sadržaj u podnaslovima. Svaki pasus ima jednu glavnu temu, istinu ili misao. Svakaverzija prevoda izražava tu temu na sebi svojstven način. Dok čitate tekst, razmislite koji prevod odgovara vašoj tematskojpodeli po obuhvaćenim stihovima.

Svako poglavlje treba prvo da pročitate iz Svetog pisma i onda da pokušate da prepoznate njegove teme (pasuse). Zatimuporedite svoju podelu s podelama u savremenim prevodima. Bibliju možemo stvarno da razumemo tek kad shvatimonameru pisca isprativši njegovu logiku i način izlaganja. Samo biblijski pisac je bogonadahnut, a čitaoci nemaju pravo damenjaju i preinačuju njegovu poruku. Ipak, čitaoci Svetog pisma imaju odgovornost da tu bogonatahnutu istinu primene urazdoblju u kom žive i u svom životu.

Svi tehnički izrazi i skraćenice podrobno su objašnjeni u člancima Hebrejski glagolski oblici, Tekstualni kriticizam(vidite Dodatak 2 u komentaru na Evanđelje po Marku na vebsajtu www.freebiblecommentary.org), i Pojmovnik (vidite naistoj internet adresi u komentaru na Evanđelje po Luki).

3

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 12:1-3 (SSP107)1GOSPOD reče Avramu: [A GOSPOD beše rekao Avraamu, KJV]»Otidi iz svoje zemlje,

od svoje rodbine i iz doma svoga oca i idi u zemlju koju ću ti pokazati.

2»Učiniću od tebe velik narodi blagosloviti te.Ime ću ti učiniti velikim,a i ti sâm bićeš blagoslov.

3Blagosiljaću one koji tebe blagosiljaju,a proklinjaću one koji tebe proklinju.Preko tebe će biti blagoslovenisvi narodi na zemlji.«

12:1-3 Često je teško razlikovati hebrejsku poeziju i takozvanu „uzvišenu“ prozu. Zapazite kakoengleski prevodi shvataju književnu vrstu u različitim stihovima.

NASB/NKJV JPSOA NRSV TEV/NJB/REB/NIVPoezija 1b-3 1 3Proza 1a 2-3 1-3 2

Naravno, u izvornom tekstu nema nikakvih oznaka, u pitanju su samo mišljenja različitih prevodilačkihodbora.

Ovi stihovi su u narednih nekoliko poglavlja ponovljeni s manjim promenama i objašnjenjima, aliovaj odlomak beleži Božije prvobitno veliko obećanje koje je Pavle upotrebio u Rimljanima 4 (tj.Postanje 15:6). Jahve će delovati kroz Avrama i kroz njegovo i svoje potomstvo da bi se objavio celomsvetu. Savez (vidite Posebnu temu kod Postanja 13:15) postaje ključni pojam Svetog pisma. Njegovzačetnik je svevladajući Bog i taj savez se tiče njegovog nauma, ali Bog je odredio da ljudi morajuprikladno i stalno da mu se odazivaju.

12:1 „A“ Reči „A“ i „beše“ su u ovaj stih dodali prevodioci koji veruju da se ovi stihovi odnose naBožiji prethodni poziv u Uru (vidite: Postanje 15:7; Nemija 9:7; Dela 7:2).

„� GOSPOD“ Ova reč se odnosi na ime Jahve, Božije zavetno ime (vidite: Izlazak 3:14). Zapazite da seovaj poziv zasniva na Božijoj milostivoj ponudi, a ne na Avraamovoj vrednosti (vidite: Postanje 12:10 idalje). Pokretač je uvek sam Bog (vidite: Jovan 6:44,65; Efescima 2:8-9).

107 Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi biblijski tekstovi preuzeti su iz: „Biblija: Savremeni srpski prevod“ © 2015 BibleLeague International. Preuzeto s odobrenjem. (prim. prev.)

4

POSEBNA TEMA – BOŽIJA IMENA

� „GOSPOD reče“ Ovo najverovatnije podrazumeva nekakvu usmenu komunikaciju, a ne otkrivenjeputem sna ili viđenja, mada i to treba ostaviti kao mogućnost. Stih 7 nagoveštava da je u pitanju bilafizička pojava, slično kao u Postanju 3:8-12; 4:9-15; 6:13-22; 8:15-19; 9:1-7,8-17.

� „Avram“ Za moguća značenja ovog imena vidite beleške kod Postanja 11:26.Avram nije predstavljen kao neka posebna osoba. Njegova porodica je bila mnogobožačka,

verovatno se klanjala mesecu kao bogu ili boginji. U stvari, Avraam je bio neposlušan u sledećem:1. nije ostavio svoju porodicu2. otišao je iz Hanaana u Egipat3. nagovorio je svoju ženu da laže da bi ga spasla (dvaput)4. lagao je faraonu i Avimelehu da bi spasao svoj život

Njegova vera je zasijala tek u Postanju 22:15-18, iako je bila spomenuta već u Postanju 15:6.

� „Otidi iz svoje zemlje“ Ovaj GLAGOL (BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala) znači „ići“. U jednojnapomeni u engleskom prevodu NASB se tvrdi da ovaj glagol nosi značenje „ići sam“. Pretpostavlja seda se odnosi na sva tri dela rečenice, na Postanje 12:1b, 1c i 1d. Na koju zemlju se to odnosi, na Ur ili naHaran? Zapazite da u 11:31 piše da je Tara krenuo iz Ura u Hanaan, ali se nastanio u Haranu. I Ur iHaran su bili središta poklonstva mesecu. Možda su i Tara i njegova porodica, sudeći popretpostavljenim značenjima njihovih imena (ali značenje njihovog porodičnog imena je nesigurno), bilimeđu onima koji su se klanjali mesecu kao bogu ili boginji po imenu Sin ili Nana (vidite: Isus Navin24:2). Zato je on bio spreman da ide.

Avram bi se napuštanjem porodice i domovine javno izjasnio da za sobom ostavlja sva prava nanasledstvo. Ovo odvajanje od porodice je možda značilo i odvajanje od porodičnih bogova. Zato je Bogzabranio da ga Tara i Lot prate i zato je to što su ga pratili toliko iznenađujuće. Da li je to bio činneposlušnosti Jahveovom pozivu ili način da se ispune porodična očekivanja (tj. staranje za roditelje)?Kao i obično, ova književna vrsta, istorijska naracija (vidite nekoliko odgovarajućih članaka u uvodu ilidodataku), ne odgovara izričito na ovakva pitanja. Moramo sagledati celu priču i sami je zaokružiti ucelinu.

� „od svoje rodbine“ Jahveov poziv je bio uslovljen Avramovim odazivom. Avram nije odmah ispuniosvoj deo (idi od svoje rodbine i iz doma svoga oca). Poslušnost je od ključne važnosti (vidite: Postanje18:19; 22:18).

� „i iz doma svoga oca“ U Delima 7:4 piše da je Tara umro u Haranu pre nego što je Avram otišao, alikad uporedimo Postanje 11:26 i 12:4 s Postanjem 11:32, onda se čini da je Tara nakon Avramovog odlaskaživeo još šezdeset godina. Možda je ključ u Postanju 11:26. Avram je na spisku dece naveden prvi, alimožda ne zbog svoje starosti, nego zbog svog značaja. Izgleda da su Avramove porodične dužnosti koje subile očekivane u onoj kulturi bile za njega najveća prepreka da se odazove Božijem pozivu.

� „i idi u zemlju koju ću ti pokazati“ Iz Postanja 11:31 znamo da je u pitanju zemlja Hanaan. Hanaanje bio obećan:

1. Avramu – Postanje 12:1; 15:18-212. Isaaku – Postanje 26:3-53. Jakovu – Postanje 28:13-15; 35:9-124. Izraelcima – Postanje 15:16; Izlazak 6:4,8; Ponovljeni zakoni 4:38,40; 5:31; 19:10; 20:16; 21:23;

Isus Navin 1:2,3,6,11,13,15; 2:9,24; 18:3; 21:43; 24:13

5

Avramova vera je opisana u Jevrejima 11:8. To obećanje o posebnoj domovini postaće žiža Starogzaveta (jer Izraelci su dobili zemlju od Jahvea).

12:2 „Učiniću od tebe velik narod“ Reč za narod (BDB 156) podrazumeva i domovinu i mnogepotomke (npr. 22:17). Možda čak označava i novi narod, koji nije spomenut u Postanju 10.

Stih 2 sadžri tri KOHORTATIVA u iskazima o Jahveovim obećanim delima:1. „Učiniću od tebe velik narod“ – BDB 793, KB 889, IMPERFEKAT kala upotrebljen u smislu

KOHORTATIVA2. „i blagosloviti te“ – BDB 138, KB 159 IMPERFEKAT piela upotrebljen u smislu KOHORTATIVA3. „Ime ću ti učiniti velikim“ – BDB 152, KB 178, KOHORTATIV pielaOvo obećanje „semena“ (tj. potomstva) pretvoriće se u nadu koja je usredsređena na jedno određeno

„seme“, to jest potomka – Pomazanika koji će sve narode dovesti Jahveu. Avram je samo jedan čin uvelikoj drami otkupljenja!

Teološki je značajno što je prvobitna tvorevina bila blagoslovena za rast (vidite: Postanje 1:28;9:1,7), ali greh je uticao na Jahveovu želju. Sada Bog počinje iznova, ali s jednim čovekom, s jednomporodicom, s jednim narodom, a kasnije će se to razviti u narod otkupljen iz svih naroda (preokretVavilonske kule – i oni su sebi hteli da steknu „ime“, Postanje 11:4). Ovaj odlomak je istovremeno iobećanje blagoslova i uslovljeno obećanje. Ipak, naglasak je na nezasluženom Jahveovom blagoslovu(činu milosti, 15:7-21; 28:13-15). Ovaj blagoslov i obećanje su uslovljeni (vidite: Postanje 12:1)poslušnošću (čiji najveći primer je Postanje 22) i, na osnovu Postanja 15:5-6, vera. To je postaloustaljeni obrazac za odnos prema Bogu (vidite: Rimljanima 4, Galaćanima 3).

� „Ime ću ti učiniti velikim“ Rabini smatraju da to znači da će se ljudi blagosiljati izgovaranjemnjegovog imena, što podrazumeva da će svi ljudi znati za njega i da će ga poštovati.

� „a i ti sâm bićeš blagoslov“ Ovo je IMPERATIV kala među nekoliko KOHORTATIVA. „Bitiblagoslov“ podrazumeva da će Avram morati nešto da preduzme. Jahveov blagoslov će omogućitiAvramu da bude blagoslov, a na osnovu Postanja 12:3 vidimo da će to omogućiti blagoslov za ceo svet.

12:3 „Blagosiljaću one koji tebe blagosiljaju“ Jahveov blagoslov će doći kroz Avramov blagoslov.Jahve je odlučio da deluje, ali na tačno određene načine. Glagoli u Postanju 12:3 tvore sledeći obrazac:

1. Jahve blagosilja – BDB 138, KB 159, KOHORTATIV piela2. one koji blagosiljaju Avrama – BDB 138, KB 159, PARTICIP piela3. a one koji proklinju Avrama – BDB 886, KB 1103, PARTICIP piela4. Jahve proklinje – BDB 886, KB 1103, IMPERFEKAT kala upotrebljen u smislu KOHORTATIVA

� „a proklinjaću one koji tebe proklinju“ Postoje dve hebrejske reči za prokletstvo. Prva znači„rđavo govoriti o“ (BDB 886, KB 1103, vidite: Postanje 8:21; 16:4,5; Izlazak 21:17; 22:28; Levitska19:14; 20:9 [dva puta]; 24:11,14,15,23; Ponovljeni zakoni 23:4), a druga reč je prokletstvo u smisluBožije kazne (BDB 76, KB 91, vidite: Postanje 3:14,17; 4:11; 5:29; 9:25; 27:29 [dva puta]; 49:7; Izlazak22:28; Brojevi 5:18,19,22,24 [dva puta],27; 22:6 [dva puta],12; 23:7; 24:9 [dva puta]; Ponovljeni zakoni27:15-26; 28:16-19). Oni koji o Avramu govore zlo sami sebe odvajaju od Jahvea i u tome jeprokletstvo. Jahve se objavljuje prvenstveno kroz Avrama i njegovu porodicu (zapazite Melhisedeka,Jova i Jitra).

6

NASB, NKJV, NRSV, Pešita „Preko tebe će biti blagosloveni svi narodi na zemlji“NRSV u napomeni, JPSOA „Sve porodice na zemlji će se blagosloviti tobom“TEV „Kroz tebe ću blagosloviti sve narode“TEV u napomeni „Svi narodi će me moliti da ih blagoslovim kao što sam blagoslovio tebe“NJB „i sva bratstva na zemlji će se blagosloviti tobom“LXX „i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji“REB „Svi narodi na zemlji će želeti da budu blagosloveni kao što si ti blagosloven“REB u napomeni „Svi narodi na zemlji će biti blagosloveni zbog tebe“

PERFEKAT nifala (BDB 138, KB 159) je obično PASIVAN (LXX, NASB, „će biti blagosloveni“,vidite: Postanje 18:18; 28:14), ali u Postanju 22:18 i 26:4 je upotrebljen PERFEKAT hitpaela, kojije POVRATNI (“se blagosloviti“). Moguće je i da hitpael označava trajnu radnju. Veoma jeznačajno što je Bog u svoje obećanje Avramu uključio sve narode, pogotovo u svetlu sveopštepobune iz Postanja 11. Bog je izabrao Avrama da bi izabrao sve ljude stvorene na Božiju sliku(vidite: Psalam 22:27; 66:4; 86:9; Isaija 66:23; 49:6; Dela 3:25; Galaćanima 3:8)! Pogledajte ibeleške kod Postanja 22:18.

Ovo je zaista važan odlomak. U njemu se jasno vidi Božiji cilj da upotrebi Avrama da bi dosegaoceo svet. Opštevažeće obećanje iz Postanja 3:15 se ispunjava uprkos svesnoj pobuni Nojevih potomaka(u Postanju 11). Ovo se ne odnosi samo na one koji budu blagonakloni prema Avramu, nego i na onekoji budu blagonakloni prema Avramovom potomku (tj. Pomazaniku, vidite: Galaćanima 3:16). Jahve jeimao sveopšti cilj kad je izabrao jednog čoveka od koga će poteći predskazano otkupljenje kroz onogposebnog Izabranika, jednog od njegovih potomaka. Kad sve sagledamo, ovo nije tekst od stavu premaJevrejima, nego o odazivu verom na poziv jevrejskog obećanog Izabranika.

POSEBNA TEMA – JAHVEOV VEČNI NAUM O OTKUPLJENJU

POSEBNA TEMA – POMAZANIK (IZ DANILA 9:26)

POSTANJE 12:4-9 (SSP)4I Avram otide, kao što mu je GOSPOD rekao, a s njim otide i Lot. Avram je imao sedamdesetpet godina kada je krenuo iz Harana. 5Sa sobom uze svoju ženu Saraju, svoga bratanca Lota,svu imovinu koju su stekli i svu čeljad koju su imali [stekli, NASB] u Haranu, pa se zaputiše uzemlju Hanaan i stigoše u nju. 6Avram prođe zemljom sve do mesta Sihema, do velikog drveta[hrasta, NASB] Morea. U to vreme su u toj zemlji bili Hanaanci. 7GOSPOD se pokaza Avramu,pa mu reče: »Ovu zemlju ću dati tvom potomstvu.« Tamo Avram podiže žrtvenik GOSPODU,koji mu se pokazao. 8Odande ode u brda istočno od Betela, gde razape svoj šator. Betel mu jebio na zapadu, a Aj na istoku. Tamo Avram podiže žrtvenik GOSPODU i pokloni se GOSPODU[doslovno: prizva Jahveovo ime (napomena iz SSP-a, prim. prev)]. 9Potom je, od mesta domesta, putovao prema Negevu.

12:4 „I Avram otide“ Josif Flavije (Jevrejske starine 1.8.1) kaže da je Avram otišao jer je njegovaporodica odbila ovu novu jednobožačku poruku koja mu je bila otkrivena, pošto je ta poruka bilajedinstvena na Starom bliskom istoku.

7

� „a s njim otide i Lot“ Josif Flavije (Jevrejske starine 1.8.1) kaže da je Avram usvojio Lota jer nijeimao dece. To je možda još jedan primer Avramovih pokušaja da pomogne Bogu oko obećanja opotomstvu (vidite: Postanje 16). Izgleda da je to što je poveo Lota (a isto tako i svoga oca Taru, vidite:Postanje 11:31) bio prekršaj Jahveovih naloga iz Postanja 12:1c.

� „Avram je imao sedamdeset pet godina“ Ljudi koji se spominju u prvim poglavljima Postanja(Postanje 4–9) imali su veoma dug životni vek, ali nismo sigurni zašto:

1. Greh još nije bio iskvario zemlju2. Drugačije su brojali godine3. Književna simbolika (slično sumerskim pretpotopnim carevima)

Bez obzira na razlog, Avram je još bio „mlad“ čovek.Kad ovaj stih uporedimo s Delima 7:4 i Postanjem 11:32, čini se da postoji odstupanje od šezdeset

godina. Ipak, Avram verovatno nije naveden kao prvi sin zbog svog uzrasta, nego zbog toga što je biopoznat (vidite: Hard Sayings of the Bible108, str. 49). Savremeni tumači se prema drevnom hebrejskomtekstu i kulturi često ophode kao da su naši. Njihovo shvatanje „tačne“ istorije nije isto kao naše.Nijedno od ovih shvatanja nije bolje od drugog, ona su samo različita.

� „Haran“ U Postanju 11:26 „Haran“ (BDB 248) je Tarin sin koji je umro u Uru, a ovde je u pitanjugrad (BDB 357) na severozapadu. Oba ova grada, i Ur i Haran, bili su središta poklonstva mesecu kaobogu ili boginji Zin. Haran na sumerskom znači „putevi“ (BDB 357), što znači da se verovatno nalaziona važnom trgovačkom putu (Niniva, Karhemiš, do Damaska). U Postanju 48:7 Jakov je rekao da jedošao iz „Padana“ (BDB 804), što isto znači „putevi“ i možda je drugi naziv za Haran u Aramu ili Siriji(vidite: Ponovljeni zakoni 26:5). Haran je verovatno i „Nahorov grad“ (vidite: Postanje 24:10) odakle jeIsaakova žena Reveka, Lavanova sestra.

POSEBNA TEMA – KLANJANJE MESECU

12:5 „Avram“ Ovo ime (BDB 4) znači „uzvišeni otac“, „onaj koji uzvisuje oca“ ili „uzvišeni je mojotac“. Vidite beleške kod Postanja 11:26.

� „Saraja“ Nismo sigurni koje je značenje ovog oblika imena Avramove žene (BDB 979, KB 1354).Novi oblik u Postanju 17:15 znači „plemenita dama“ ili „princeza“ (BDB 979 II, KB 1354 II, vidite:Sudije 5:29; Prva o carevima 11:3; Isaija 49:23).

� „svu čeljad koju su imali [stekli, NASB] u Haranu“ Glagol „stekli“ znači i „načiniti“ (BDB 793).Jevrejski misticizam (kabala) kaže da je Avram stvarao ljude pomoću čaranja da bi pokazao Božiju silu.Rabini kažu da se ova reč odnosi na obraćenike zbog Avramovog propovedanja, ali kontekst ukazuje nakupljene robove i sluge i njihovu decu.

� „u zemlju Hanaan“ Reč „Hanaan“ (BDB 488) se prvo odnosila na jednog Hamovog sina (Ham jebio jedan od Nojevih sinova, vidite: Postanje 9:18,22,25,27; 10:15). Deo područja koje su njegovipotomci naselili dobio je njegovo ime. Ta reč je poprimila značenje „ravnice“, nasuprot izrazu za „brda“,što znači da se odnosila na priobalnu ravnicu između Egipta i Sidona koji je bio u Fenikiji. Ali kad su seFilistejci naselili na jugozapadnu obalu, odmah severno od Egipta, ova reč je počela da se odnosi napriobalno područje severno od Filisteje. Kad su Jevreji napali Hanaan u Knjizi Isusa Navina, ta reč seodnosila na zemlju s obe strane reke Jordan. Zemlja Hanaan je imala oko 160 km obale. Na svojomnajdužem mestu bila je dugačka oko 290 km, a širina je bila promenjiva, od 30 do 190 km.

108 Teški delovi Biblije, prim. prev.

8

12:6 „Sihem“ Ovo ime (BDB 1014) znači „ramena lopatica“. Taj grad se nalazio između gore Eval igore Gerizim. Na tom mestu se dogodilo nekoliko značajnih događaja: (1) zavetni blagoslovi iprokletstva (vidite: Ponovljeni zakoni 11:29-30; Isus Navin 8:30-35); (2) služba obnove saveza (vidite:Isus Navin 24); (3) mesto susreta između Rovoama (Solomonovog sina) i Jarovama (nadglednika radovana severu) nakon Solomonove smrti, što je dovelo do podele na Judu i Izrael (922. godine p.n.e.).

� „do velikog drveta [hrasta, NASB] Morea“ Reč „More“ znači „učitelj“ (BDB 435). Drveće je zasemitske narode služilo kao obeležje svetih mesta. Ovo je možda bilo mesto na kom se nalazio nekihanaanski žrtvenik ili proročište (vidite: Postanje 35:4; Ponovljeni zakoni 11:30; Sudije 9:37). Ovodrvo je bilo smrdljika (BDB 18, „veliko drvo“) ili možda hrast (vidite LXX). Dobar izvor podataka obiljkama i životinjama koje se spominju u Svetom pismu je knjiga Fauna and Flora of the Bible109,izdavač: UBS.

� „U to vreme su u toj zemlji bili Hanaanci“ Većina biblijskih komentatora, čak i Ibn Ezra, smatrajuda je ovo dodato kasnije, ali to u svetlu Postanja 9 znači da je područje bilo naseljeno Hanaanovimpotomcima.

POSEBNA TEMA – STANOVNICI PALESTINE PRE DOLASKA IZRAELACA

12:7 „GOSPOD se pokaza Avramu“ Ovo je uobičajeni GLAGOL „videti“ (BDB 906) upotrebljen naposeban način (tj. da označi fizički vidljivu pojavu Boga, vidite: Postanje 12:7 [dva puta]; 17:1; 18:1;26:2,24; 35:1,9; 48:3). Jahve je u Postanju 12:1 govorio Avramu, ali ovde se pojavio pred njim! Jahve sečesto pojavljivao u obliku „anđela GOSPODNJEG“.

POSEBNA TEMA – ANĐEO GOSPODNJI (SPOJ reči BDB 521 i BDB 217)

� „Ovu zemlju ću dati tvom potomstvu“ Ovo je bilo veliko obećanje za Avraamove potomke(doslovno za njegovo „seme“, vidite: Postanje 13:15; 15:18), ali Pavle je jedninu reči „seme“ shvatiokao da se odnosi na Pomazanika (vidite: Galaćanima 3:16).

� „Tamo Avram podiže žrtvenik GOSPODU“ Ovakvi žrtvenici su bili način da se obeleže posebnidogađaji ili ukazanja (vidite: Postanje 8:20; 13:18; 22:9; 26:25; 33:20; 35:7; Izlazak 17:15; 24:4; IsusNavin 8:30; Sudije 6:24; 21:4; Prva o Samuilu 7:17; 14:35; Druga o Samuilu 24:25). Žrtvovanje je biovidljiv način izražavanja nečijeg osećaja Božijeg prisustva, ljubavi i staranja. Vidljiva žrtva je postajalanevidljiva pretvarajući se u dim i dižući se ka Bogu.

12:8 „Betel“ Ova reč znači „Božija kuća“ (BDB 110). Iz Postanja 28:19 saznajemo da se ovaj gradprvobitno zvao Luz, sve do Jakovljevog vremena. Ovo kasnije ime i poslednja fraza Postanja 12:6 značeda je ovaj izveštaj zabeležen kasnije i da je neko vreme možda postojao u obliku usmenog predanja. Idalje nismo sigurni ko je sastavio starozavetne knjige, kada i kako. Vidite: Stari zavet, tom 1A, odeljakUvod u Postanje/IV. Pisac/D./1.

� „Aj“ Ova reč znači „gomila kamenja“ (BDB 743), a označavala je grad ili možda ruševine grada ublizini Betela.

� „prizva Jahveovo ime“ Kad uporedimo ovaj stih i Postanje 4:26 sa Izlaskom 6:7, čini nam se da tupostoji protivrečnost. Ipak, moguće je da je Božije ime prvobitno upotrebljavano bez da su ljudi shvatali

109 Životinjski i biljni svet Biblije, prim. prev.

9

njegov potpuni značaj. Ova fraza podrazumeva vršennje nekakvih bogoslužbenih obreda (vidite:Postanje 4:26; 12:8; 13:4; 21:33; 26:25).

POSEBNA TEMA – „IME“ JAHVE (STARI ZAVET)

12:9 „od mesta do mesta, putovao“ Doslovno piše „izvlačio šatorske kočiće“ (BDB 652, KB 704,IMPERFEKAT kala). To odražava Avramov nomadski život, kao i reči „razape svoj šator“ u Postanju12:8.

� „Negev“ Ova reč znači „jug“ (BDB 616, vidite: Postanje 13:1,3). To nije pustinja, nego bezvodanpredeo s pašnjacima u određenim delovima godine.

POSTANJE 12:10-16 (SSP)10Kada je u zemlji zavladala glad, Avram siđe u Egipat da tamo boravi neko vreme, jer je glad uzemlji bila strašna. 11Pre nego što je ušao u Egipat, on reče svojoj ženi Saraji: »Slušaj, znam dasi lepa žena. 12Kada te Egipćani vide, reći će: ‚Ovo je njegova žena‘, pa će mene ubiti, a tebe ćeostaviti u životu. 13Zato, molim te, kaži da si mi sestra, da bi zbog tebe lepo postupali sa mnom ipoštedeli mi život.« 14Kada je Avram stigao u Egipat, Egipćani videše da je Saraja veoma lepažena. 15A videše je i faraonovi službenici, pa je pohvališe pred faraonom. Tako Saraju dovedošena faraonov dvor. 16Faraon je lepo postupao sa Avramom zbog nje, pa Avram steče [pa dadeAvramu, NASB] ovaca i goveda, magaraca, robova i robinja, magarica i kamila.

12:10 „glad“ Doslovno piše „prazan trbuh“ (BDB 944). Bog je proveravao Avramovu veru, a Avram jeizneverio (vidite: Postanje 12:12-13)! Sveto pismo predstavlja ljude sa svim njihovim manama, a Avramnije bio ni po čemu poseban. Jahve je poseban!

12:11 Žene praotaca su bile lepe (vidite: Postanje 12:11; 24:16; 26:7), ali su bile nerotkinje. Jahve jeobjavio svoju silu, prisustvo i cilj čineći da svaka od njih rodi potomke. Bog je na taj način pokazao daje on upravlja Izraelovom istorijom, a ne ljudski napori ili naumi.

12:12 „pa će mene ubiti“ Bog je obećao da će od Avrama učiniti velik narod, a on je ovde pokušavaoda se zaštiti na uštrb svoje žene. U 20. poglavlju je ponovo učinio isto, a u 26. poglavlju je i njegov sinpostupio na isti način.

POSEBNA TEMA – SATANINI POKUŠAJI DA PREKINE POMAZANIKOVU LOZU U POSTANJU

12:13 „molim te, kaži da si mi sestra“ Ovo nam se čini čudnim, ali (1) oni su bili polubrat i polusestra(tj. imali su istog oca, vidite: Postanje 20:12), a iz (2) tablica iz Nuzija saznajemo da je običaj sklapanjabraka u okviru iste porodice bio čest u višim slojevima hurijanskog društva, ili (3) je nazivanje žena„sestrom“ bilo često (kao u Egiptu i u Pesmi nad pesmama 4:9,10,12; 5:1,2).

12:15 „faraon“ Ovo zvanje (BDB 829) se koristilo za egipatske careve od XVIII dinastije nadalje.Koren egiptaske reči znači „velika kuća“.

12:16 „[pa dade Avramu, NASB]“ Avramovo bogatstvo nije poteklo od faraona (vidite: Postanje12:5b).

10

� Iako su ovce, goveda i magarci bili česte domaće životinje i izvor bogatstva u starom svetu (aAvramu je plaćena cena za Saru), kamile su tek kasnije pripitomljavane u velikom broju (krajem drugogmilenijuma p.n.e.). Postoje neki arheološki dokazi da su propitomljene kamile postojale u Meopotamiji iranije tokom drugog milenijuma p.n.e., ali samo za najviše društvene slojeve; vidite: Harison (R. K.Harrison), Introduction to the Old Testament110, str. 311).

Zapazite da su u ovom stihu i robovi i sluge nabrojani među imovinom (vidite: Postanje 20:14;26:14; 30:43; 32:5)!

POSTANJE 12:17-20 (SSP)17Ali GOSPOD posla teške bolesti na [udari velikim pošastima, NASB] faraona i njegove ukućanezbog Avramove žene Saraje. 18Zato faraon pozva Avrama i upita: »Šta si mi to uradio? Zašto minisi rekao da ti je ona žena? 19Zašto si rekao: ‚Ona mi je sestra‘, pa je ja uzeh sebi za ženu? Evoti sad tvoja žena – uzmi je i idi!« 20Onda faraon izdade naređenja svojim ljudima, i oviotpremiše Avrama sa njegovom ženom i sa svom njegovom imovinom.

12:17 „[udari velikim pošastima, NASB]“ Ove pošasti su očigledno služile za Sarinu zaštitu. Ova rečse u Postanju 20:18 odnosi na „zatvorene utrobe“ Avimelehovih žena. GLAGOL „udariti“ (BDB 619, KB668, IMPERFEKAT piela) ima isti koren kao reč „pošasti“ (BDB 619), što je bio gramatički načinnaglašavanja.

� „zbog Avramove žene Saraje“ Doslovno „zbog reči Sare“. Raši kaže da je Sara zapovedila nekomanđelu da je štiti. Očigledno je upravo ona objasnila faraonu ovu situaciju (vidite: Postanje 12:18).

12:18 Pošast je očigledno bila vezana za Sarinu fizičku, seksualnu zaštitu. Pitanje je kako je faraonsaznao uzrok pošasti:

1. Jahve mu je otkrio uzrok.2. Preko egipatskih mudraca (vidite: Izlazak 7:11,22; 8:7)?3. Sara mu je rekla.

Ovo je možda još jedan primer, poput Danila 4 ili mudraca iz Novog zaveta, u kom Bog govorinejevrejima i otkriva im svoje ciljeve.

12:19-20 Od Avrama nije bilo samo zatraženo da ode iz Egipta, nego mu je bilo zapoveđeno:1. „uzmi je“ – BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala2. „idi“ – BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala3. „faraon izdade naređenja svojim ljudima“ – BDB 845, KB 1010, IMPERFEKAT piela4. „ovi otpremiše Avrama“ – BDB 1018, KB 1511, IMPERFEKAT piela

110 Uvod u Stari zavet, prim. prev.

11

PITANJA ZA RAZMATRANJE


Ova pitanja za razmatranje su data da vam pomognu da razmislite o najvažnijim stavkama ovog delaknjige. Njihov cilj je da vas izazovu na razmišljanje, ali ona nisu sveobuhvatna.

1. Zašto je ovaj savez tako važan? Ko je njime obuhvaćen? Objasnite njegove odredbe.2. Da li je Avram odmah ispunio svoju stranu? Kako se u ovom poglavlju vidi Božija milost?3. Da li je Tara već bio mrtav kad je Avram otišao iz Harana?4. Kako je Bog proveravao Avrama u ovom poglavlju? Da li je Avram prošao proveru?

12

POSTANJE 13

PODELA NA PASUSE U SAVREMENIM ENGLESKIM PREVODIMA


Avram i Lot Avram nasleđuje Hanaan

Avram i Lot Avram i Lot se razdvajaju

Avram i Lot se razdvajaju

13:1 13:1-4 13:1-4 13:1-4

13:2-7 13:2-7

13:5-13 13:5-7 13:5-9

13:8-13 13:8-13 13:8-9

13:10-13 13:10-13

Avram se seli u Hevron

13:14-18 13:14-18 13:14-18 13:14-18 13:14-17

13:18




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 13:1 (SSP)1Avram iz Egipta ode gore u Negev sa svojom ženom i svom svojom imovinom, a s njim i Lot.

13

13:1 Avram se vratio iz Egipta u Negev. Negev označava suve, južne delove Hanaana. Avram je i ranijeboravio u tom predelu (vidite: Postanje 12:9), a ponovo će tu boraviti i kasnije, u Postanju 20:1. I Isaakje kasnije boravio na tom području (vidite: Postanje 24:62).

POSTANJE 13:2-7 (SSP)2Avram je imao veliko bogatstvo u stoci, srebru i zlatu. 3Iz Negeva je od mesta do mesta putovaosve do Betela, do onog mesta između Betela i Aja gde mu je ranije bio šator 4i gde je bio podigaožrtvenik. Tamo se Avram pokloni GOSPODU [doslovno: prizva Jahveovo ime (napomena iz SSP-a, prim. prev)]. 5A i Lot, koji je putovao sa Avramom, imao je sitne i krupne stoke i šatora.6Onaj kraj nije mogao da izdržava obojicu, pošto su imali toliku imovinu da nisu mogli da živezajedno, 7a dolazilo je i do svađe između Avramovih i Lotovih pastira. U to vreme su u tomkraju živeli i Hanaanci i Perižani.

13:2 Avram je bio bogat čovek i Postanje beleži dva izvora njegovog bogatstva:1. Njegovu imovinu iz Ura, Postanje 12:52. Ono što je stekao u Egiptu, Postanje 12:16

Na Starom bliskom istoku je postojalo nekoliko načina da se stekne i zadrži bogatstvo:1. Dragoceni metali2. Dragulji3. Odeća4. Hrana5. Domaće životinje

13:4 „Avram prizva Jahveovo ime“ Ova fraza podrazumeva da je obavljena određena vrstabogosluženja, verovatno uz prinošenje životinjske žrtve (vidite: Izlazak 20:24). Prvi put je upotrebljenau Postanju 4:26, ali se ponovo pojavljuje u Postanju 12:8; 13:4; 21:33; 26:25. Vidite Posebnu temu kodPostanja 12:8. Zbog podudarnosti s Prvim letopisima 16:8, Psalmom 105:1, Psalmom 116:17 i Isaijom12:4, znamo da se prizivanje Božijeg imena sastojalo i od „veličanja“ Jahvea ili „zahvaljivanja“ Jahveu.Vidite Posebnu temu – „Ime“ Jahve.

Ime (BDB 1027) je predstavljalo lično prisustvo Boga s kojim je Avram sklopio savez. Pun značajovog imena neće biti poznat sve do Izlaska 3:14. Kao što reč elohim predstavlja Boga kao tvorca, takoime Jahve predstavlja Sitovog i Simovog Boga koji sklapa saveze, koji je ličan, prisutan i koji dajeobećanja. Vidite Posebnu temu – Božija imena kod Postanja 12:1.

Avram se vratio do svog prvog žrtvenika u Hanaanu (vidite: Postanje 12:8).

13:6 Zemlja u južnom Hanaanu nije dobijala dovoljno kiše da bi trava mogla da buja i za napasanjesvakog stada bila je potrebna velika površina. Obično je od aprila do septembra bilo dovoljno kiše da bitrava rasla, ali od oktobra do marta su stada morala da se presele na pašnjake na većim visinama.

13:7 „Hanaanci i Perižani“ Reč „Hanaanci“ je zajednička imenica za stanovnike Palestine, a isto važi iza reč „Amorejci“. Neki vide razliku između ova dva naziva na osnovu sledećih podataka: (1) Perižaninmože da znači „seljak“, a (2) „Hanaanac“ označava stanovnika grada opasanog zidinama. Ovo je jedinomesto gde se samo ova dva naziva koriste da označe stanovnike Palestine. Vidite posebnu temu kodPostanja 12:6. Za naziv „Hanaanci“ vidite beleške kod Postanja 12:6. Vidite i Posebnu temu –Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

14

POSTANJE 13:8-13 (SSP)8Zato Avram reče Lotu: »Hajde da ne bude svađe između mene i tebe, između mojih i tvojihpastira – jer, rođaci [braća, NASB] smo. 9Sva zemlja ti je na raspolaganju. [Molim te, NASB]Odvoj se od mene. Ako ti kreneš levo, ja ću desno. Ako ti kreneš desno, ja ću levo.« 10Lot dižepogled i vide da je sva dolina reke Jordan prema Coaru dobro navodnjena, kao vrt GOSPODNJIili kao Egipat. Ovo je bilo pre nego što je GOSPOD zatro Sodomu i Gomoru. 11I Lot izabra zasebe svu dolinu reke Jordan, pa se zaputi na istok. Tako se razdvojiše jedan od drugoga:12Avram je živeo u Hanaanu, dok je Lot živeo između gradova u ravnici i razapinjao šatore svedo Sodome. 13A ljudi u Sodomi bili su zli i bili su veliki grešnici pred GOSPODOM [prekomernoopaki i grešnici protiv GOSPODA, NASB].

13:8-9 „Hajde da ne bude svađe između mene i tebe“ U ovom razgovoru postoji niz gramatičkihelemenata:

1. Hajde da ne bude svađe (BDB 937) – BDB 224, KB 243, JUSIV kala, Postanje 13:82. Molim te, odvoj se od mene – BDB 825, KB 962, IMPERATIV nifala, Postanje 13:93. Ja ću desno – BDB 412, KB 415, KOHORTATIV hifila4. Ja ću levo – BDB 970, KB 1332, KOHORTATIV hifilaČudno je što je Avram (kao stariji i bogatiji) dozvolio Lotu da bira iako je Jahve rekao da je Hanaan

njegov poseban dar Avramu. Jahve je upotrebio Lotovu gramzivost da ga podstakne da izabere istočnustranu Jordana.

Jahve se ponovo ukazao Avramu tek nakon što je Lot otišao i nakon što je Avram ostao u Hanaanu.

13:8 „[braća, NASB]“ Ova reč (BDB 26) je ovde upotrebljena u smislu rođaka (vidite: Postanje14:14,16; 29:12,15).

13:10 „Lot diže pogled i vide“ Lot je izabrao gledajući svoju korist. Nije ga odbila izopačenost (vidite:Postanje 13:13) tog mesta.

� „Ovo je bilo pre nego što je GOSPOD zatro Sodomu i Gomoru“ Ovo je još jedna napomenakasnijeg urednika. Ne znamo ko i kada je zapisao ovaj izveštaj, ali se čini da je to bio jedan odsveštenika koji je služio kao Mojsijev pisar i biograf (koji je zabeležio i njegovu smrt u Ponovljenimzakonima 34 i neke opaske o njemu, poput one u Brojevima 12:3).

� „kao vrt GOSPODNJI ili kao Egipat“ Raši (jedan srednjevekovni rabin) kaže da je u toj zemlji bilodrveća kao u Edenu i povrća kao u Egiptu. Ironija je u tome što je Eden bio mesto suda, a tako ijordanska dolina!

� „Coar“ Coar (BDB 858) je bio grad u jordanskoj dolini (vidite: Postanje 13:10), odmah južno odMrtvog mora. Izveštaj o njegovom imenu se nalazi u Postanju 19:20-22, a u pitanju je igra reči kojauključuje reč „mali“ (BDB 859 I). U pitanju je bila oaza (vidite: Josif Flavije, Jevrejski rat 4.8.4).

U ovoj oblasti je bilo nekoliko gradova: (1) Sodoma, (2) Gomora, (3) Adma, (4) Cevoim i (5) Coar(Bela). Imali su zajednički naziv „gradovi u ravnici“. Bog ih je sve uništio osim Coara (vidite:Ponovljeni zakoni 29:23).

13:13 Stanovnici Sodome su negativno opisani na nekoli načina:1. Zli – BDB 948, vidite: Postanje 2:9; 3:22; 6:5; 8:21; 37:33; 38:72. Grešnici – BDB 308, vidite: Brojevi 16:38; 32:14

15

3. Protiv GOSPODA4. Prekomerno opakiIpak, u ovom tekstu tačno ne stoji koji su bili njihovi gresi. Izveštaj iz 19. poglavlja nam pruža

ograničeni uvid u njihovo zlo.Reči pod 1 i 2 su endijada koja se često prevodi kao „zli grešnici“.

POSTANJE 13:14-18 (SSP)14GOSPOD reče Avramu nakon što se Lot odvojio od njega: »Pogledaj [Podigni svoje oči ipogledaj, NASB] sa ovoga mesta na sever i jug, na istok i zapad. 15Svu zemlju koju vidiš daćutebi i tvome potomstvu doveka. 16Učiniću da tvoga potomstva bude kao zemljinog praha, pa akomože da se prebroji zemljin prah, i tvoje potomstvo će moći da se prebroji. 17Idi [ustani, NASB]i prođi zemljom uzduž i popreko, jer ću ti je dati.« 18Tada Avram preseli svoj šator i ode da živikod Mamreovog velikog drveća [Mamreovih hrastova, NASB] u Hevronu i tamo podiže žrtvenikGOSPODU.

13:14 „GOSPOD reče Avramu nakon što se Lot odvojio od njega“ Možda je ovo bilo ispunjenjeuslova iz Postanja 12:1. Avram se selio vođen Božijim otkrivenjem („podigni svoje oči“ BDB 669, KB724, IMPERATIV kala; „pogledaj“, BDB 906, KB 1157, IMPERATIV kala), a Lot sopstvenom korišću(vidite: Postanje 13:10).

13:15 „Svu zemlju koju vidiš ... doveka“ Treba da budemo svesni dve činjenice koje su vezane za ovuizjavu: (1) Božiji savez je uvek uslovljen čovekovim odazivom u veri (vidite: Ponovljeni zakoni 11:31-32; 28:36,63-68; 30:19-20), a (2) hebrejska reč „doveka“ ('olam) mora da se tumači na osnovu svognajbližeg konteksta (vidite: NIDOTTE, tom 4, str. 1252-1253). Ona obično ne znači „zauvek“ usavremenom engleskom (ili srpskom) smislu reči. Vidite Posebnu temu – Doveka ('olam), odmah poslePosebne teme – Savez.

Ovo je vezano za srž pitanja da li današnji Jevreji imaju biblijsko pravo na Palestinu. Ove knjige suostavile jak utisak na mene:

1. Israel in Prophecy111, Vilijam Hendriksen (William Hendricksen)2. Whose Promised Land? The Continuing Crisis Over Israel and Palestine112, Kolin Čapman

(Colin Chapman)

POSEBNA TEMA – SAVEZ

POSEBNA TEMA – DOVEKA ('OLAM)

13:16 „Učiniću da tvoga potomstva bude kao zemljinog praha“ Ovde je ponovo u pitanjumetaforično obećanje (vidite: Postanje 15:5; 22:17; 26:4; 28:14; Izlazak 32:13; Brojevi 23:10) o sinu,porodici, plemenu i velikom narodu (Jahve je obećao da će blagosloviti i Jišmaela, vidite: Postanje16:10; 17:20). Obećanje se neće ispuniti kroz Lota – on je otišao! Avram je poverovao u ovo obećanje(vidite: Postanje 15:6) i Pavle je to upotrebio kao osnovu za opravdanje milošću kroz veru u Rimljanima4:3 i Galaćanima 3:6.

Avraam je u Postanju primio mnoga obećanja od Jahvea:1. Zemlja – 12:1-2; 13:14-15; 15:7,18; 17:82. Seme/potomstvo – 12:2; 13:16; 15:5,18; 17:2,4-7,16,19; 22:17

111 Izrael u proroštvima, prim. prev.112 Čija obećana zemlja? Neprekidna napetost po pitanju Izraela i Palestine, prim. prev.

16

3. Savez – 17:7,19,214. Da će kroz njega na poseban način biti blagosloveni svi narodi – 12:3; 18:18; 22:18; 26:4; 28:14Ova obećanja nisu uslovljena. Naglašeno je da se od njega očekuju poslušnost i dela (Postanje

17:1,23; 18:19; 22:16-18; 26:4-5, vidite: Dictionary of Biblical Imagery113, str. 3). Avram nije biopokretač saveza, ali je morao da se odazove na odgovarajuči način!

13:17 Jahve je zapovedio Avramu da pogleda svoj novi dar:1. „Ustani“ ili „idi“ – BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala (idiomatska upotreba, vidite belešku

ispod)2. „Prođi uzduž i popreko“ – BDB 229, KB 246, IMPERATIV hitpaela (ovo je možda bio zakonski

uslov za posedovanje zemlje)Knjiga Handbook on Genesis114 udruženja UBS beleži dobro zapažanje o izrazu „ustani“ ili „idi“ u

slučejevima gde je upotrebljen zajedno s nekom drugom zapovešću:“Zapovest „ustani“ ne znači da je Avram sedeo ili ležao i da mu je onda zapoveđeno da hoda. Ova

reč u hebrejskom ima retoričku ulogu kad se pojavljuje kao zapovest koju sledi neka druga zapovest –pokazuje da je ta druga zapovest važna i da osoba kojoj je upućena treba odmah da počne da je izvršava.Druge takve primere možete videti u Postanju 19:15; 21:18; 28:2.“ (str. 304)

� „jer ću ti je dati“ Vidite beleške kod Postanja 13:15.

13:18 „Mamreovog velikog drveća [Mamreovih hrastova, NASB]“ Sveto drveće (BDB 18) je temakoja se povremeno ponavlja u ranoj istoriji Izraela (MNOŽINA u MT, ali JEDNINA u LXX i Pešiti).

1. Veliko drvo More (ili kod Morea) – Postanje 12:6; Ponovljeni zakoni 11:302. Veliko drvo Mamre (ili kod Mamrea) – Postanje 13:18; 14:13; 18:1 (vidite: Josif Flavije,

Jevrejske starine 1.10.4)3. Veliko drvo kod Sihema – Postanje 35:4; Sudije 9:64. Veliko drvo u Caananimu – Isus Navin 19:33; Sudije 4:115. Veliko drvo u Ofri – Sudije 6:11,196. Veliko drvo Tavor (ili kod Tavora) – Prva o Samuilu 10:3 (tu se ne spominje žrtvenik)7. Reč BDB 18 je u Postanju 18:1,4,8 upotrebljena kao istoznačnica reči BDB 781. Reč BDB 781 je

upotrebljena kao naziv za posebno drveće u Postanju 2-3 (vidite: Postanje 2:9,16,17;3:1,2,3,6,8,11,12,17,22,24)

� „Hevron“ U to vreme je bio poznat pod imenom Kirjat-Arba (vidite: Postanje 23:2; 35:27), štopokazuje da je ovaj izveštaj napisan u kasnijem razdoblju, nakon što su mu Izraelci, koji su osvojili topodručje, promenili ime.

� „tamo podiže žrtvenik GOSPODU“ Dizanje novog žrtvenika (često ih je podizao na mestima koja suu Hanaanu već služila za bogopoklonstvo) je tema koja se ponavlja tokom Avramovog boravka uHanaanu (vidite: Postanje 12:7; 13:18; 22:9). Na ovim žrtvenicima su verovatno prinošene životinjskežrtve, koje su postale sastavni deo klanjanja Jahveu.

1. Avelj – 4:42. Noje – 8:203. Avram – 13:18; 15:12-21

4. Isaak – 26:255. Jakov – 33:20; 35:76. Jov – Jov 1:5

Životinjske žrtve su se nastavile u Izlasku (vidite: Izlazak 12) i dalje razvile u okviru savezasklopljenog Mojsijevim posredstvom (Levitska 1-7, Levitska 16).

113 Rečnik slikovitog izražavanja u Svetom pismu, prim. prev.114 Priručnik za Postanje, prim. prev.

17

POSTANJE 14



Rat među carevima Lot zarobljen i izbavljen Savezništvo četiri istočna cara

Avram izbavlja Lota Ratni pohod četiri cara

14:1-12 14:1-4 14:1-12 14:1-7 14:1-12

14:5-12

14:8-12

14:13-16 14:13-16 14:13-16 14:13-16 14:13-16

Božije obećanje Avramu

Melhisedek blagosilja Avrama

Melhisedek

14:17-24 14:17 14:17-24 14:17-20 14:17-19

Avram i Melhisedek (19)

14:18-20

(19-20) (19-20) (19-20)

14:20

14:21-24 14:21 14:21-24

14:22-24




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

18


POSTANJE 14:1-12 (SSP)1U to vreme Amrafel car Šinara, Arioh car Elasara, Kedarlaomer car Elama i Tidal car Gojima2zaratiše protiv Bere cara Sodome, Birše cara Gomore, Šinava cara Adme, Šemevera caraCevoima i cara Bele, to jest Coara. 3Svi ovi potonji združiše snage u dolini Sidim, gde je sadaSlano more. 4Dvanaest godina su služili Kedarlaomeru, ali se trinaeste godine pobuniše.5Četrnaeste godine, Kedarlaomer i carevi s njim u savezu poraziše Refajce u Aštarot-Karnajimu, Zuzejce u Hamu, Emijce u Šave-Kirjatajimu 6i Horijce u gorskom kraju Seiru svedo El-Parana blizu pustinje. 7Onda se okrenuše i odoše u En Mišpat, to jest Kadeš, pa pokorišecelo područje Amalečana, kao i Amorejce koji su živeli u Hacecon-Tamaru. 8Tada car Sodome,car Gomore, car Adme, car Cevoima i car Bele, to jest Coara, izađoše u dolinu Sidim i povedošeboj 9s Kedarlaomerom carem Elama, Tidalom carem Gojima, Amrafelom carem Šinara iAriohom carem Elasara – četiri cara protiv pet. 10A dolina Sidim bila je puna jama s katranom,pa kada su carevi Sodome i Gomore bežali, upadoše u njih, a ostali pobegoše u brda. 11Četiricara uzeše sva dobra Sodome i Gomore i svu njihovu hranu, pa odoše. 12Pošto je Lot, Avramovbratanac, živeo u Sodomi, zarobiše i njega sa svom njegovom imovinom.

14:1-12 Događaji koji su ovde zabeleženi nepoznati su današnjoj istoriji, kao i imena spomenutihcareva, pa o ovim imenima postoje mnoga neslaganja. Moguće je da iste događaje beleži i jedan skuptekstova ispisanih klinastim pismom koji je u vlasništvu Britanskog muzeja i koji se zove „Tekstovi oKedarlaomeru“, jer u njima se spominju imena koja su slična imenima trojice od četiri cara, ali ni to nijesigurno.

Dakle, šta znamo?1. Postoje „arheološki dokazi da je u ovo vreme postojala napredna civilizacija (u I fazi srednjeg

bronzanog doba) u području istočno od Jordana, u Negevu i u području Sinaja, koja je naglopropala“ (ZPEB, tom 1, str. 785). Ovaj rat se uklapa u dokaze kojima trenutno raspolažemo.

2. Vojske su u ovom razdoblju (u drugom milenijumu p.n.e.) prelazile velike razdaljine kako bipljačkale i uspostavljale svoju vlast.

Evo jednog primera koji jasno pokazuje koliko nejasnoće danas okružuje ove događaje. „Arioh carElasara“ može da se odnosi na sledeće:

1. Na Eri-Akua, cara grada Larse (akadski), koji je u središnjoj Vaviloniji ili Asiriji2. Na satrapa iz Jermenije (Elasar je jermenska reč za Jermeniju)3. Na Kapadokiju (iz apokrifnog Postanja među svicima s Mrtvog mora)4. Na grad između Karhemiša i Harana (iz tekstova iz Marija)Dakle, nejasnoća je ovde očigledna. Ova imena nisu česta ni u jednom pisanom izvoru. Pisanje

imena se menja od jezika do jezika. Najbolje je čekati dok se o istoriji tog mesta i razdoblja ne saznaviše na osnovu pisanih izvora. Ovi carevi su morali biti Avramovi savremenici i pripadati istomrazdoblju (XIX ili XVIII vek p.n.e.). Ipak, ovde odmah želim da naglasim da se ova imena podudarajusa zemljom, tj. s područjem s kojim su povezana, vidite: Derek Kidner (Derek Kidner), Genesis115, str.30).

1. Amrafel – semitski prizvuk2. Arioh – hurijanski prizvuk3. Kedarlaomer – elamski prizvuk4. Tidal – hetitski prizvuk

115 Postanje, prim. prev.

19

14:2 Nabrojani gradovi (Sodoma, Gomora, Adma, Cevoim i Bela, tj. Coar) nalazili su se u južnoj Aravi,oblasti koja je danas pokrivena južnim delom Mrtvog mora.

� „Bera ... Birša“ U izdanju Svetog pisma The Jewish Study Bible116 stoji da su ova dva imena simboliza „zlo“ (BDB 948) i „opakost“ (BDB 957, str. 34), a vidite i beleške kod Dereka Kidnera (DerekKidner), Genesis117, str. 130). Za ovo ne postoji podrška u rečniku BDB. Možda na taj način žele dapotkrepe tvrdnju da ovaj izveštaj nije istorijski. Imena ovih careva nisu poznata istoriji.

14:3 „u dolini Sidim“ Ovo mesto se spominje samo u ovom poglavlju (Postanje 14:3,8). Drevniprevodi su to na osnovu najbližeg konteksta (Postanje 14:10) preveli kao da pripada raselini jordanskedoline, gde su fosilni proizvodi bili vidljivi na površini. Verovatno je u pitanju oblast koja je sadaprekrivena južnim delom Mrtvog mora.

14:4 Ovaj stih nam navodi zašto su se „gradovi u ravnici“ pobunili (BDB 597, KB 632, PERFEKAT kala)protiv svojih mesopotamijskih gospodara. Kedarlaomer se zbog toga udružio s nekoliko drugih carevasa područja Plodnog polumeseca da mu pomognu u odmazdi.

14:5-7 Derek Kidner (Derek Kidner) (Genesis118, serijal Tyndale OT Commentaries119, str. 131) smatrada Postanje 14:5-7, a možda i Postanje 14:1-11, možda potiču iz nekog istorijskog dokumenta (carskogletopisa o vojnim pohodima) koji opisuje poraz „gradova u dolini“ i njihovih saveznika iz te oblasti. I jasmatram da postoji ta mogućnost, jer ovo poglavlje je „drugačije“ od okolnih poglavlja.

14:5 „Refajce ... Zuzejce ... Emijce“ Vidite posebnu temu odmah ispod.

POSEBNA TEMA – NAZIVI ZA VISOKE/MOĆNE RATNIKE ILI GRUPE LJUDI (DIVOVE)

� „Aštarot“ Ova reč (BDB 800) je jedno od imena hanaanske boginje povezane s Vaalom.

POSEBNA TEMA – KULT PLODNOSTI NA STAROM BLISKOM ISTOKU

14:6 „Horijce“ Vidite Posebnu temu kod Postanja 12:6.

„El-Paran“� Ovaj prefiks El nije opšta imenica „bog“, nego skraćenica za „smrdljiku“ (tj. velikodrvo, vidite u LXX).

14:7 „En-Mišpat, to jest Kadeš“ Reč en (BDB 745) znači „izvor“ i u Starom zavetu se pojavljuje uimenima nekoliko mesta. Reč mišpat (BDB 1048) znači „presuda“, „pravda“ ili „odluka“, što se odnosina događaje iz Brojeva 13.

Ovo je jedino mesto u Svetom pismu gde se spominje ovo ime. Napomena ga poistovećuje s oazomu severnoj Sinajskoj pustinji koja je čuvena po razdoblju izraelskog lutanja pustinjom (vidite: Brojevi13:26 i Brojevi 20). Kadeš se spominje i u Postanju 16:14, 20:1 i Brojevima 13:26 i 20:1,14, a kasnije jenazvan Kadeš-Barnea (vidite: Brojevi 32:8). Ovo je očigledno još jedan primer podataka koje je dodaourednik ili pisar (1) ili iz kasnijeg razdoblja (2) ili kao dodatno pojašnjenje postojećeg teksta ili usmenogpredanja (vidite: Postanje 14:2,8,17).

116 Jevrejska Biblija za proučavanje, prim. prev.117 Postanje, prim. prev.118 Postanje, prim. prev.119 Starozavetni komentari Tindejl, prim. prev.

20

„Amalečani“� Ovaj narod bi mogao spadati među Isavove potomke (vidite: Postanje 36:15-16), a zaIzrael su postali simbol zla jer su napali nezaštićeni zadnji kraj povorke Izraelca koji su bili na putu(vidite: Izlazak 17:8-16, Ponovljeni zakoni 25:17-19).

„Amorejci“� Vidite: Posebna tema – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

„Hacecon-Tamar“� Ovo je u Drugim letopisima 20:2 poistovećeno s En-Gedijem, neobičnimizvorom slatke vode na zapadnoj strani Mrtvog mora.

POSTANJE 14:13-16 (SSP)13A jedan koji je umakao, dođe i javi to Avramu Jevrejinu, koji je živeo kod velikog drvećaMamre Amorejca, Eškolovog i Anerovog brata. Mamre, Eškol i Aner bili su u savezu sAvramom. 14Kada je Avram čuo da mu je bratanac zarobljen, okupi svoje uvežbane ljude,robove rođene u njegovom domu, njih tri stotine osamnaest, i krenu u poteru za carevima svedo Dana. 15Tokom noći Avram rasporedi svoje robove za napad i porazi neprijatelje, goneći ihsve do Hove, severno od Damaska. 16Tako povrati sva dobra, a vrati i svoga bratanca Lota injegovu imovinu, zajedno sa ženama i ostalim narodom.

14:13 „Avramu Jevrejinu“ Reč „Jevrejin“ (BDB 720) je mogla nastati od sledećih reči:1. Od Evera – jednog od Simovih (vidite: Postanje 10:21) i Salinih potomaka (vidite: Postanje

10:24). To ime znači „preko“ (vidite u LXX) ili „oblast preko“ (BDB 719). Ako ova reč označavaneku grupu naroda (vidite: Postanje 39:14), onda je to još jedan primer reči iz drugog razdobljakoja pokazuje da je kasniji urednik ili pisar osavremenio ovaj tekst.

2. Od reči Habiru – to je u drugom milenijumu p.n.e. bilo ime za semitske narode u seobi; akadskareč za „Jevreje“ (rečnik ABD, tom 3, str. 6); ova reč znači „izbeglice“.

Ova reč je često korišćena da se Izraelci predstave strancima. Postanje 14 je jedinstveno jer izAvramovog života beleži sledeće:

1. Upotrebljava reč „Jevrejin“ (BDB 720 I)2. Beleži Avramovu vezu s gradom Jerusalimom (Salimom)3. Upotrebljava zvanje „Bog Svevišnji“ (vidite: Postanje 14:18,19,20,22)

14:14 Čudno je što je sila od tri stotine osamnaest ljudi (i njihovih saveznika) mogla da pobedizajedničku vojsku četiri cara s područja Plodnog polumeseca (to je čudo vere). Ovaj poraz otkriva da suJahveovo prisustvo i sila bili s Avramom (što jasno pokazuju i Postanje 14:17-24 i Postanje 15:1). Ovajdogađaj je zato zabeležen! Avramova upotreba imena „Melhisedek“ pokazuje da je u tekstu prepoznatoJahveovo delovanje i izvan saveza s Avramom. I drugi ljudi su poznavali Jahvea i klanjali mu se (npr.Jov i Elihu), ali su ga poznavali pod drugim imenom (tj. imenom El Elyon). Avramov poziv nije biojedinstven, nego je bio način da se Jahve objavi svim narodima.

� „svoje uvežbane ljude“ Iako se ovaj odlomak tiče vojnih pohoda, ova reč (BDB 335) se odnosi nadomaću obuku ili obuku pastira.

Vojni prizvuk se može osetiti u GLAGOLU „okupi“ (BDB 937, KB 1227, IMPERFEKAT hifila), koji jemožda povezan s akadskim korenom koji znači „okupiti trupe“, što je u skladu sa SamarijskimPetoknjižjem i Septuagintom.

� „sve do Dana“ Ovo je još jedan primer naziva iz kasnijeg razdoblja. Grad po imenu Dan je vezan zaseobu Danovog plemena iz filistejske oblasti na daleki sever (Isus Navin 19:40-48 i Sudije 18).Očigledno je da je kasniji urednik ili pisar osavremenjivao ovaj tekst!

21

14:15 Priručnik Handbook on Genesis120 udruženja UBS ovde beleži dobro zapažanje:„Iz Postanja 14:15 se vidi da Avram nije oslobodio Lota tokom noćnog napada, nego tek kasnije,

kod Hove“ (str. 319).Ovaj grad ili oblast po imenu Hova (BDB 295) nalazi se severno od Damaska i u Svetom pismu se

spominje samo na ovom mestu. Carevi koji su bili u pohodu i Avram i njegovi saveznici prevalili suveliku razdaljinu.

POSTANJE 14:17-24 (SSP)17Kada se Avram vraćao posle pobede nad Kedarlaomerom i carevima koji su s njim bili usavezu, car Sodome mu izađe u susret u dolini Šave, to jest Carevoj dolini. 18A Melhisedek, carSalima, iznese hleb i vino. On je bio sveštenik Boga Svevišnjega 19i on blagoslovi Avrama,govoreći:

»Neka blagoslovi Avrama Bog Svevišnji,Stvoritelj [Vlasnik – napomena u SSP-u] neba i zemlje.

20Blagosloven Bog Svevišnji,koji ti neprijatelje predade u ruke.«

Tada Avram dade Melhisedeku desetak od svega. 21Car Sodome reče Avramu: »Daj mi ljude, adobra zadrži za sebe.« 22Ali Avram mu odgovori: »Zakleo sam se GOSPODU, Bogu Svevišnjem,Stvoritelju neba i zemlje, 23da neću uzeti ni končića, ni remena od obuće, niti bilo šta što jetvoje, da ne bi rekao: ‚Ja sam učinio Avrama bogatim‘. 24Za sebe neću ništa osim onoga što sumoji momci pojeli i dela koji pripada ljudima koji su išli sa mnom – Aneru, Eškolu i Mamreu;oni neka uzmu svoj deo.«

14:17 „car Sodome“ Nije baš jasno kako je „car Sodome“ bio povezan s carem Salima. (Stih 17postavlja pozornicu za podelu ratnog plena, o čemu se govori u Postanju 14:21-24). Čudno mi je što seon (tj. Bera, Postanje 14:2) uopšte spominje. Ili je (1) car Salima bio duhovni savetnik cara Sodome, ilije (2) ovo skraćeni izveštaj koji povezuje dva različita događaja. Salim ne spada među napadnutegradove u ravnici (vidite: Postanje 14:1-2).

Iz Postanja 14:23 vidimo da je Avram želeo da Jahve primi svu zaslugu za njegovo bogatstvo (viditei Postanje 14:20b) i da nije potpuno verovao caru Sodome.

� „u dolini Šave, to jest Carevoj dolini“ Reč „Šava“ (BDB 1001) znači „biti gladak“ (BDB 1000) imožda označava ravnicu.

„Careva dolina“ se spominje i u Drugoj o Samuilu 18:18 i izgleda da je u pitanju dolina blizuSalima. Nismo sigurni koji je njen položaj (mada neki misle da je u pitanju dolina Kidron), kao štonismo sigurni ni po pitanju mnogih mesta i ljudi iz ovog poglavlja.

14:18 „Melhisedek“ Ovo ime znači „car pravednosti“ ili „moj car je pravedan“ (BDB 575, slično kao uIsusu Navinu 10:1; reč sedek je možda vezana za hananskog zvezdanog boga, Sedeka). Ime(Melhisedek) se u Starom zavetu pojavljuje samo ovde i u Psalmu 110:4. Zbog tog odlomka iz Psalma110 je zajednica kojoj su pripadalli svici s Mrtvog mora očekivala dva Pomazanika.

1. Jednog carskog pomazanika iz Judinog plemena2. Jednog svešteničkog pomazanika iz Levijevog plemenaNovozavetna Poslanica Jevrejima (7. poglavlje) koristi ovog hanaanskog sveštenika i cara kao sliku

uzvišenijeg sveštenstva.

120 Priručnik za Postanje, prim. prev.

22

1. Njegov rodoslov nije naveden2. Avram mu je dao desetak (Postanje 14:20, znak da ga je priznao za nadređenog)3. Vođa grada od kog će kasnije nastati Jerusalim4. Bio je sveštenik (neobična reč u ovom razdoblju, tada je otac služio kao sveštenik svoje

porodice, vidite: Postanje 31:54, Jov 1) Boga Svevišnjega (El Elyon, עליוןאל , vidite: Postanje14:19,20)

Pisac Poslanice Jevrejima primenio je rabinsku hermeneutiku i upotrebio Melhisedeka kao tip ilisimbol sveštenstva koje je bolje od Aaronovog ili Levijevog.

� „Salim“ To je poseban grad koji je Jahve izabrao da u njemu nastani svoje Ime. U Starom zavetunosi više naziva:

1. Salim – staro hanaansko ime2. Jevus – hanaansko ime u vreme Isusa Navina3. Jerusalim – iz Davidovog vremena (vidite podudarne redove u Psalmu 76:2)

� „hleb i vino“ Ovo je bilo i za Avrama i za druge. To je bio način da se predstave nasušne životnepotrebe (vidite: Psalam 104:15). Možda su imali i religijski značaj (kao obed u okviru sklapanja savezaili sklapanja mira), ali to nije jasno vidljivo iz teksta. Ovo nije praslika Gospodnje večere. Buditepažljivi s tipovima koje nam nisu otkrili bogonadahnuti novozavetni pisci!

� „vino“ Vidite posebnu temu odmah ispod.

POSEBNA TEMA – BIBLIJSKI STAVOVI PREMA ALKOHOLU I ALKOHOLIZMU

14:19-20 U većini engleskih prevoda ovo je odštampano kao poezija.

14:19 „Neka blagoslovi Avrama“ Ovo je isti GLAGOL (BDB 138, KB 159) koji se tri puta pojavljuje uPostanju 12:3. Njegovo osnovno značenje je „kleknuti“ ili „blagosloviti“.

� „Svevišnji“ Avram, Melhisedek i Jov poznavali su Boga stvoritelja pod drugačijim imenima:1. Avram – Jahve2. Melhisedek – El Elyon3. Jov – Elohim, El

Vidite: Posebna tema – Božija imena.

� „Vlasnik neba i zemlje“ Ovaj GLAGOL (BDB 888, KB 1111, PARTICIP kala, vidite: Postanje 14:22)znači „posedovati“ ili „načiniti“ (moguće od dva slična suglasnička korena). Ovaj teološki načinizražavanja je čest u religijama Bliskog istoka (tj. u hanaanskim ugaritskim spevovima). Na taj način jeukazana čast Svevišnjem Bogu (ovaj izraz je upotrebljen uz ime Jahve u Psalmu 115:15; 121:2; 124:8;134:3; 146:6).

14:20 „desetak od svega“ Ovo je prvo mesto na kom se spominje ovaj brojčani pojam koji se uLevitskoj knjizi razvio u desetak (vidite posebnu temu odmah ispod). Ovaj Avramov čin bio je izrazzahvalnosti Jahveu za pobedu i priznanje da je Jahve bio pobednik!

Time što je Melhisedeku dao desetak Avram ga je priznao kao nekoga ko stvarno poznaje i služiistog Boga koji ga je pozvao iz Ura (vidite: Postanje 14:22).

POSEBNA TEMA – DESETAK U MOJSIJEVOM ZAKONU

23

POSEBNA TEMA – DAVANJE DESETKA

14:21 Postavlja se pitanje da li „desetak“ iz Postanja 14:20 spada u raspravu o plenu iz Postanja 14:21.Ovaj odlomak je nejasan po tom pitanju:

1. stihovi 17 i 21-24 se tiču cara Sodome i plena2. stihovi 18-20 se tiču desetka od plena za cara Salima

14:22 Zapazite kako je Avram izjednačio Božija imena:

1. Jahve2. El Elyon

Tako je pripisao ta imena jednom jedinom Bogu.

14:23 „neću uzeti ni končića, ni remena od obuće, niti bilo šta što je tvoje“ Ovaj preuveličavajućinačin izražavanja je bio svojstven (vidite: NIDOTTE, tom 3, str. 120) robno-robnom trgovačkom jezikuna Starom bliskom istoku (vidite: Postanje 23). U pitanju je idiom koji znači „neću uzeti ništa“, a međuratnim plenom je bilo i odeće. Avram je želeo da bude potpuno jasno da on ne stupa, niti je ikad stupio, usavez sa carem Sodome.

14:24 Ovo je spisak Avramovih suseda koji su mu pomogli u borbi i koji su zaslužili svoj deo plena.

24

POSTANJE 15



Obećanje Avramu da ćedobiti sina

Božiji savez sa Avramom

Savez sa Avraamom i Sarom

Božiji savez sa Avramom

Božije obećanje i savez

15:1-11 15:1-11 15:1-6 15:1 15:1

(1) (1)

15:2-3 15:2-6

15:4-5

15:6

15:7-11 15:7 15:7-11

15:8

15:9-11

15:12-16 15:12-16 15:12-16 15:12-16 15:12-16

15:17-21 15:17-21 15:17-21 15:17-21 15:17-21

(18) (18) (18)




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

POZADINA A. Postanje 15 sadrži niz provera i uslova koje je Bog stavio pred Avraama od 12. do 22.

poglavlja (vidite: Postanje 12:1-3; 14:12-14; 15:1-18; 17:1-5; 22:16-18). Ovo poglavlje

25

objašnjava Jahveova dela iz 14. poglavlja. Jahve je bio Avramova pobeda, a Avramova nadaleži u Jahveovim obećanjima koja su prvo izrečena u 12. poglavlju i zatim nekoliko putaponovljena (vidite: Postanje 12, 15, 17, 18, 22).

B. Zanimljivo je što odredbe saveza u 12. i 17. poglavlju sadrže jasno izražene uslove, dok ih u15. i 22. poglavlju nema. Svi Božiji odnosi s ljudima zasnovani su na njegovojnepromenljivoj, milosrdnoj naravi i njegovoj pokretačkoj ljubavi, ali Bog je istovremenopostavio kao cilj da ljudi, koji su stvoreni na njegovu sliku, moraju njegovoj ljubavi da seodazovu pokajanjem, verom, poslušnošću i istrajnošću. Ovi zahtevi nisu osnovni samo uPostanju, nego u celom Svetom pismu.

C. Važno je da uočimo da se tokom Božijeg odnosa s Avramom stalno naglašava Božija milost,a ne čovekove zasluge, napori ili sredstva. To je središnja tema Postanja. Ipak, naglašen je isnažan poziv na veru i sledbeništvo koji su se očekivali od Avrama (vidite: Postanje22:16,18)! Pavle je to upotrebio kao primer Božijeg odnosa s grešnim ljudskim rodom(vidite: Rimljanima 4 i Galaćanima 3). To je ključni tekst o pitanju kako Bog prihvata grešanljudski rod. Predivno je već i samo saznanje da on to želi!

D. Ova prva poglavlja Postanja su od ključnog značaja za naše razumevanje sveta i sopstvenihduhovnih potreba.Postanje 1-3 postavlja temelj za ispravno razumevanje čovekovog položaja: 1. Čovek je stvoren na Božiju sliku radi zajedništva s Bogom (Postanje 1:26-27) 2. Čovek se pobunio protiv Božijeg vodstva (Postanje 3:1-7) 3. Čovekova pobuna ima dalekosežne posledice (Postanje 3:8-20) 4. Bog je obećao da će otkupiti čoveka (Postanje 3:15)Sve između Postanja 3 i Otkrivenja 20 opisuje kako Bog popravlja posledice Adamovog iEvinog greha. Nebo je u Otkrivenju 21-22 opisano kao obnovljeni Edenski vrt.Prva poglavlja Postanja upućena su celom ljudskom rodu. 1. Adam 2. Noje 3. Avram (vidite: Postanje 12:3; Dela 3:25; Galaćanima 3:8)Bog je izabrao jednoga da bi izabrao sve! Božiji izbor je bio povezan i s obećanjem(bezuslovni savez) i s odazivom (uslovni savez). Avramov život pokazuje i posledice greha iposledice milosti. Imao je teškoće s poslušnošću i verom, ali putem ovih njegovih teškoćaupućen je poziv svim ljudima (Avram je primer vere, sumnje, greha i poverenja, vidite:Rimljanima 4 i Galaćanima 3).

E. Stih 6 je ključ novozavetne teologije. Izgleda da on sadrži zapažanje ili zaključak pisca pričeo Avramu. Da li je to bio Mojsijev zaključak ili zaključak nekog od mlađih izraelskihpraotaca (npr. Jakova)? Glavno pitanje nije ko, kada i kako je pisao Sveto pismo, nego da lije ono Božija istina ili puko ljudsko nagađanje? Ovde su važne naše pretpostavke oautoritetu i bogonadahnutosti Svetog pisma. Grešni ljudi obično sretnu Boga hodajući krozživot, a zatim u Svetom pismu traže više podataka o njemu. Izveštaji Svetog pisma sunamenjeni nama koji nikad nismo fizički videli Boga! Ono je temelj i izvor za veru koja želirazumevanje. Avramov život je primer za sve vernike (starozavetne i novozavetne). Dokproučavamo istorijsku naraciju uvek treba da se pitamo: „Zašto je ovo zabeleženo?“ (vidite:Gordon Fi (Gordon Fee) i Daglas Stjuart (Douglas Stuart), Kako tumačiti Bibliju121).

121 Izvori, Osijek, 1999. Izvornik: How to Read the Bible For All Its Worth

26


POSTANJE 15:1-11 (SSP)1Posle ovih događaja, reč GOSPODNJA dođe Avramu u viđenju:»Ne boj se, Avrame,

ja sam tvoj štit.Tvoja nagrada biće veoma velika.«

2A Avram reče: »Gospode GOSPODE, šta ćeš mi dati? Nemam dece i moj naslednik će bitiEliezer Damašćanin.« 3I još reče: »Eto, nisi mi dao potomstvo, pa će mi naslednik biti rob rođenu mom domu.« 4Tada mu dođe reč GOSPODNJA: »Neće taj biti tvoj naslednik, nego će ti tvojrođeni sin [onaj koji će poteći iz tvog tela, NASB] biti naslednik.« 5Onda izvede Avrama napoljei reče: »Pogledaj u nebo i prebroj zvezde, ako možeš da ih prebrojiš – toliko će ti bitipotomstvo.« 6Avram poverova GOSPODU i on mu to uračuna u pravednost. 7GOSPOD mu reče:»Ja sam GOSPOD, koji te je izveo iz Ura Haldejskog da zaposedneš ovu zemlju.« 8»GospodeGOSPODE«, reče Avram, »kako ću znati da ću je zaposesti?« 9 GOSPOD mu reče: »Donesi mijunicu od tri godine, kozu od tri godine, ovna od tri godine, jednu grlicu i jedno golupče.«10Avram mu sve to donese i raseče na polovine, pa sve polovine stavi jednu naspram druge.Samo ptice nije rasecao. 11Tada ptice grabljivice počeše da se obrušavaju na strvine, a Avram ihje terao.

15:1 Tešto je znati kada tekst treba da se prevede kao proza, a kada kao poezija. Jedini znak kojinalazimo u tekstu je „ritam“ (tj. posebno naglašene fraze), ali to je kasniji oblik ovog teksta. Prvi stih jepreveden kao poezija u engleskim prevodima NASB, JPSOA, NJB, NIV, a kao proza u engleskimprevodima NKJV, NRSV, TEV i REB. Istu ovakvu dvosmilenost nalazimo i u Postanju 14:19-20.

Fraza „posle ovih događaja“ je dvosmislena i ponavlja se više puta (vidite: Postanje 22:1, 22:20,39:7, 40:1, 48:1). Pojedinačni izveštaji su u Postanju međusobno povezani istočnjačkim istorijskimokvirom, a ne savremenim, zapadnjačkim, hronološkim redosledom. Vidite članak „Starozavetnaistoriografija u svetlu onovremenih kultura Bliskog istoka“.

Ovo je prvo od dva mesta (vidite 4. stih) gde se u Postanju pojavljuje veoma česta fraza „rečGOSPODNJA dođe“ (vidite: Postanje 15:4), a najčešća je u Prorocima. Njome se naglašava da se Jahveobratio Avramu na veoma određen i upečatljiv način (BDB 55). U ovom slučaju u pitanju je bilo viđenjeu toku noći. Vidite beleške kod Postanja 15:1c.

Avram je predstavljen kao čovek koji je primao Božija otkrivenja. Uvodna fraza je česta u poznimprorocima, ali je retka pre njih, a Avram je u Postanju 20:7 čak i nazvan „prorokom“ (BDB 611). Prorocisu pisali Sveto pismo. Uvek sam smatrao da Mojsije nije jedini pisac prvih delova Postanja, nego da jesakupio njegove delove i uredio ih. Slikovito izražavanje iz Postanja 1-2 je mesopotamijsko, a neegipatsko. Ni jedna pozajmljenica iz egipatskog jezika ne pojavljuje se sve do izveštaja o Josifovomživotu. Mislim da je Mojsije koristio usmena i pisana predanja koja su nastajala još od Avramovogvremena (tj. od razdoblja praotaca). On je sakupio i uredio veliki deo ove rane istorije. Ljudi koji supisali Sveto pismo koristili su svoju kulturu i način izražavanja, ali njihova poruka je potekla od Boga(bogonadahnutost Svetog pisma).

� „GOSPOD“ Ime Jahve je jedan oblik hebrejskog glagola „biti“ (vidite: Izlazak 3:14). Izgleda da onoističe da je Bog večno živi i jedini živi Bog. Rabini tvrde da tekst koji Boga oslovljava imenom Jahvenaglašava njegovu milost, a tekst koji ga oslovljava nazivom Elohim naglašava njegovu stvaralačku silu.Ova teorija mi se mnogo više dopada od teorije JEDP iz oblasti kritike izvora koja je bila veomapopularna od XVII do XX veka. Vidite: Posebna tema – Božija imena.

27

� „u viđenju“ Ovde se podrazumeva da je bila noć, a to je potvrđeno i u Postanju 15:5. Kada uzmemou obzir preostali sadržaj Postanja 15 nije u potpunosti jasno da li je ovo viđenje došlo tokom jedne ilitokom dve noći (tj. dva viđenja, Postanje 15:1-6, 7-21). Reč „viđenje“ (BDB 303) koja je ovdeupotrebljena drugačija je od reči „pokaza“ (BDB 906) iz Postanja 12:7. Ova reč za viđenje je retka i uSvetom pismu je upotrebljena u samo tri poglavlja: u Postanju 15:1, u Brojevima 24:4,16 i u Jezekilju13:7.

Rečnik NIDOTTE (tom 4, str. 354) pruža zanimljiv sažetak o načinima na koje se Jahve objavljivaou Postanju:

1. Rečima (BDB 55) – 12:1-3; 13:14-17; 21:12-13; 22:1-22. U viđenjima – 15:1-6 (BDB 303); 46:2-4 (BDB 909 I)3. U snovima – 20:3-7 (BDB 538); 28:12-15 (BDB 321); 31:10-13 (BDB 321), 24 (BDB 538)4. U bogojavljanjima, (doslovno: „pokaza“, BDB 906) – 12:7; 17:1; 18:1; 26:2,24; 35:1,9; 48:35. Posredstvom anđela GOSPODNJEG (vidite posebnu temu kod Postanja 12:7) – 16:7-13; 21:17-19;

22:11-12,15-18; 31:11Ovi načini se razlikuju, ali ova prva Božija otkrivenja nisu data ljudskom rodu radi pojedinaca koji

su ih primili, nego radi Jahveovog nauma o otkupljenju kojim želi da dosegne sve narode!

� „Ne boj se, Avrame“ Ovaj GLAGOL (BDB 431, KB 432) je IMPERFEKAT kala upotrebljen kaoJUSIV, a u Postanju se pojavljuje nekoliko puta (vidite: Postanje 15:1; 21:17; 26:24; 46:3). Jahve zna daje greh prouzrokovao strah u našim srcima (strah od njega, strah od života i strah od nas samih). Prvi putse pojavljuje u Postanju 3:10 za Adamov i Evin strah kad su zgrešili. Rabini kažu da je ovaj strahpovezan s Postanjem 14, posebno sa (1) strahom od bitke, (2) sa strahom od odmazde naroda čije careveje Avram ubio ili (3) sa strahom od Boga, jer je Avram oduzeo ljudski život. Ali na osnovu konteksta od12. do 15. poglavlja se može zaključiti da je u pitanju strah povezan s tim što Avram i dalje nema dece.

� „ja sam tvoj štit“ Reč „štit“ (BDB 171) je vojni izraz upotrebljen kao metafora za „zaštitnika“ ili„staratelja“ (vidite: Psalam 3:3; 28:7; 33:20; 84:9 i 91:4). Koren reči „štit“ je povezan s izrazom „predatiu ruke“ (BDB 171, vidite: Postanje 14:20). Za dobru definiciju reči „štit“ vidite Ponovljene zakone33:29. Luterov prevod mi se ovde više sviđa od engleskog prevoda NASB jer podrazumeva da je samBog „štit“ i „nagrada“. „Ja sam tvoj štit i tvoja nagrada“ (vidite engleski prevod NKJV). U ovom stihunema nijednog GLAGOLA.

� „Tvoja nagrada biće veoma velika“ Avram je bio proveren željom za bogatstvom i plenom uPostanju 13:8-13 i 14:21-24 i odbio je te materjalističke ponude. Bog mu je u Postanju 12 obećao ipotomstvo i zemlju, ali u ovom potvrđenju Božijih obećanja sam Bog je Avramovo najveće blago (kaošto će kasnije to biti i za Levite, vidite: Brojevi 18:20, Ponovljeni zakoni 10:9).

15:2 „Gospode GOSPODE“ Ovo je prvo mesto u Svetom pismu gde se ova dva Božija imena pojavljujuzajedno. U Postanju se zajedno pojavljuju samo ovde i u 15:8. Doslovno stoji „Adonaj Jahve“. Ovaimena nalazimo zajedno i u Ponovljenim zakonima 10:17. Izgleda da je reč Adonaj (doslovno „mojGospod“, koristi se u hanaanskoj književnosti, ali u drugim semitskim jezicima ne) veoma sličnanovozavetnoj reči Kirios, a označava „gospodara“, „gazdu“, „vlasnika“ ili „Gospoda“. Vidite Posebnutemu – Božija imena kod Postanja 12:1.

Postoji nekoliko Božijih imena koja su nastala povezivanjem dva imena, ali 1. Jahve Elohim u Postanju 2:4 i2. Adonaj Jahve u Postanje 15:2,

iako su često prevedeni isto, imaju različita značenja i naglaske.

28

� „šta ćeš mi dati? Nemam dece“ Avrama je najviše pritiskalo što još uvek nije imao dece. Ova brigase ticala Božijeg obećanja iz Postanja 12:1-3. Drevni narodi su ljudsku besplodnost smatrali Božijimprokletstvom, ali Bog je ipak potvrdio da Avram ima njegovu posebnu naklonost i Avram je ovde tražiofizički izraz te obećane naklonosti.

� Izraz „nemati dece“ (BDB 792) je veoma redak, u Svetom pismu je upotrebljen samo četiri puta:1. Za Avrama (a ne za Saru) – Postanje 15:22. Kao kazna za rodoskvrnavljenje – Levitska 20:20,213. Za cara Koniju, u prenesenom smislu, pošto ga niko od njegovih sinova nije nasledio na prestolu

– Jeremija 22:30 � „i moj naslednik će biti Eliezer Damašćanin“ Ovde postoji igra reči s retkom rečju za „naslednika“,(מׁשק) koja može da znači i „prinova“ ili „posed“ (BDB 606, NIDOTTE, tom 2, str. 971), i rečju„Damask“ (דמשק, BDB 199). Ove dve reči slično zvuče u hebrejskom jeziku. Neki smatraju da je topovezano s hurijanskim običajima vezanim za usvajanje, o kojima je otkriveno u tablicama iz Nuzija, izdrugog milenijuma p.n.e.

Neki smatraju da je „Eliezer“ (BDB 451), što znači „Bog je pomoć“, onaj sluga koji se spominje uPostanju 24:2.

Ova reč (BDB 606) koja je prevedena kao „naslednik“ je veoma retka. Uobičajeni GLAGOL„naslediti“ (BDB 439, KB 441) nalazimo u Postanju 15:4,5 (dva puta) i 15:7,8. Obe reči znače„zaposesti“. Ova reč je objašnjena u Postanju 15:3.

15:3 „nisi mi dao potomstvo“ Avram ovim ponavljanjem pokazuje koliko je bio zabrinut. Onpredstavlja dobar primer vere pomešane sa sumnjom: verovao je Bogu, ali to nije značilo da nemapitanja vezana za Božija obećanja. Bog ne prezire čoveka koji iskreno pita! On će provesti Avrama krozniz ispita i provera dok Avram ne shvati da je sam Bog njegovo najveće blago (posebno u Postanju 22).

15:4 „nego će ti tvoj rođeni sin [onaj koji će poteći iz tvog tela, NASB] biti naslednik“ Trebazapaziti da će se to dogoditi tek za dvadeset pet godina. Bog je izričito rekao da će dete biti Avramovo,ali nije rekao da li će biti Sarajino i zato je došlo do zamršene situacije koja je opisana u Postanju 16.

Fraza koja je prevedena „iz tvog tela“ doslovno glasi „iz tvoje unutrašnjosti“. Ova reč (BDB 588)ima nekoliko značenja. Označava:

1. Donji deo utrobe – Druga o Samuilu 20:10; Drugi letopisi 21:152. Trbuh – Jov 20:14; Jezekilj 3:3; 7:19; Jona 1:17; 2:1; Druga o Samuilu 7:12; 16:113. Polne organe

a. Muške – Postanje 15:4b. Ženske – Isaija 49:1

4. Fizičko sedište čovekovih osećanja – Pesma nad pesmama 5:4,14; Isaija 16:11; 63:15; Jeremija4:19; 31:20; Plač Jeremijin 2:11

15:5 „Pogledaj u nebo i prebroj zvezde, ako možeš da ih prebrojiš“ Bog je ovde Avramu dao dvezapovesti:

1. Pogledaj – BDB 613, KB 661, IMPERATIV kala2. Prebroj – BDB 707, KB 765, IMPERATIV kalaBožiji blagoslov će biti izobilan i vidljiv (vidite: Postanje 12:2; 17:2). Bog je upotrebio nekoliko

metafora koje su Avramu bile poznate da bi opisao brojnost njegovih potomaka:1. Zemljin prah (vidite: Postanje 13:16; 28:14; Brojevi 23:10)2. Zvezde (vidite: Postanje 15:5; 22:17; 26:4)3. Pesak (vidite: Postanje 22:17 and 32:12)

29

Na osnovu Postanja 12:3, pojma „carstvo sveštenika“ (vidite: Izlazak 19:5-6) i uopštenih proroštavaiz Isaije (vidite: Isaija 42:6; 49:6; 51:4) vidimo da će Avramova porodica biti mnogo veća nego što je ikomogao i da sanja i da će obuhvatati i neznaboše koji su poverovali (vidite: Luka 2:32; Dela 13:47;26:23; Rimljanima 2:28-29; 4; Galaćanima 3:7-9,29).

15:6 „Avram poverova GOSPODU“ To ne znači da Avram nije poverovao već u Postanju 12, jer on jetada otišao iz Ura i pošao za Bogom. Ali ovde reč „verovati“ (BDB 52, KB 63, PERFEKAT hifila, kojaoznačava život zasnovan na poverenju, a ne samo jedan čin) potiče od korena אמנ, od kog potiče i reč„amin“. Ovaj koren znači „biti jak“ ili „nasloniti se“. Avraam se potpuno pouzdao u Božije obećanje daće dobiti potomstvo. Bio je to čin vere bez gledanja (vidite: Postanje 22:16,18; Jevrejima 11:1). Avramje verom držao Boga za reč i nije tražio da vidi fizički dokaz. Ovo je veoma važno jer je kasnije, uRimljanima 4 i Galaćanima 3, postalo osnova Pavlove rasprave o opravdanju po milosti kroz veru. Pavlekoristi i Avakuma 2:4 u Rimljanima 1:17 i u Galaćanima 3:11, a pisac Poslanice Jevrejima ga koristi uJevrejima 10:38. Izgleda da je suština ovog pojma u tome što se Avram „oslonio na Jahvea, a ne nasebe“. Kroz ceo ovaj deo Postanja se stalno naglašava da je za čovekovo spasenje neophodna Božijapokretačka ljubav, a ne čovekovi napori. Hebrejska reč za „poverova“ se može prevesti sledećim rečima:poverovati, verovati i vera (vidite: Izlazak 4:5,31; Ponovljeni zakoni 1:32; Drugi letopisi 20:20; Isaija43:10; u Isaiji 28:16 se odnosi na Pomazanika, a u Brojevima 14:11, Brojevima 20:12, Ponovljenimzakonima 9:23, Drugoj o carevima 17:14 i Psalmu 78:22 na neveru). Izgleda da je suština ovog pojma u„poverenju“ ili „pouzdanosti“, ne u usredsređivanju na sebe, nego na Božiju vernost i na njegovaobećanja.

Zapazite da je Avram verovao1. u Gospoda (lični odnos) i2. u Gospodnju reč (otkrivenje putem iskazâ).Lično mi je pomoglo da biblijsku veru opišem kao1. veru u osobu (u Jahvea ili Hrista),2. veru u istine o toj osobi (vera u Sveto pismo) i3. način života poput te osobe (starozavetna poslušnost, hristolikost).Sva tri oblika su od ključne važnosti, nijedan nije neobavezan!

POSEBNA TEMA – VEROVANJE, POUZDANJE, VERA I VERNOST U STAROM ZAVETU (אמן)

� „i on mu to uračuna“ Reč „uračuna“ (BDB 362, KB 359, IMPERFEKAT kala) može da znači„ubrojati“ ili „smatrati“. Sveštenici su je često koristili kada govore o žrtvama (vidite: Levitska 7:18;17:4 i Brojevi 18:27). Kad bi čovek svešteniku doneo žrtvu, ta žrtva bi tom čoveku bila uračunata iliubrojana. Bog je Avramu uračunao svoju sopstvenu pravednosti i tako ga u potpunosti prihvatio.

� „u pravednost“ Ova reč (BDB 842) je izvorno značila „trska za merenje“ i zatim je poprimilaznačenje merila. Sam Bog je to merilo i stoga većina hebrejskih i grčkih reči za „greh“ označavajuodstupanje od merila Božije lične pravednosti. I ovaj izvedeni pojam je postepeno razvijao značenje:

1. Označavao je Božiju moralnu prirodu kao što se jasno može videti u Prorocima iz VIII veka.2. Poprimio je značenje Božije pomoći bespomoćnima (vidite: Psalam 10:16-18 i 72:12). Ovaj

pojam je u Isusovo vreme dalje razvijen u pojam davanja milostinje (vidite: Matej 6:1)3. Poslednji među najvažnijim značenjima pojma pravednosti tiče se duhovnog spasenja. To se

posebno vidi u Isaiji 40-55 i u Pavlovoj upotrebi ove reči u Novom zavetu. Pavle govori da jenaša pravednost pred Bogom zasnovana isključivo na Božijoj pokretačkoj ljubavi i našemodazivu u veri (Rimljanima 4:3 i Galaćanima 3:6).

4. Ovaj pojam je veoma čest u Jakovu 2:14-16.

30

Ovde ta reč nije upotrebljena u smislu bezgrešnosti, nego znači da je Avramova vera u Jahveovaobećanja otvorila vrata za nastavak odnosa zasnovanog na veri i poverenju. Ovo nije bilo ni prvo niposlednje delo Avramove vere u Jahvea. Kad je Avram prihvatio Jahveova prva obećanja to jeomogućilo da se među njima ostvari i produbi blizak odnos.

POSEBNA TEMA – PRAVEDNOST

15:7 „Ja sam GOSPOD“ To je ime Jahve, Božije posebno zavetno ime. Vidite Posebnu temu kodPostanja 12:1

� „koji te je izveo iz Ura Haldejskog“ Postoji neslaganje po pitanju mesta gde je Bog prvi putgovorio Avramu. To je bilo u Uru ili u Haranu. Uporedite Postanje 11:31–12:1 s Nemijom 9:7 i Delima7:2. Neki čak tvrde da je Bog Avramovom ocu Tari govorio u Uru, a Avramu u Haranu, ali ja smatramda to nije ispravno razumevanje teksta. Svakako je moguće da je otkrivenje bilo dato i u Uru i u Haranu.Ovde bih želeo da naglasim koliko precizno se Postanje i Ponovljeni zakoni uklapaju u kulturu drugogmilenijuma p.n.e. – posebno po pitanju oblika hetitskih sizirenskih saveza. Ovi istorijski dokumenti sunam zajedno s tablicama iz Nuzija i Marija pokazali koliko su Postanje 15:2,17 i 16:2 bili kulturnoprihvatljivi u svoje vreme. Najnovija arheološka otkrića potvrđuju istoričnost izraelskih praotaca.

I ovde su upotrebljena kasnija imena gradova i zemalja, kao i na drugim mestima u Postanju. NazivHaldejci se nije upotrebljavao za stanovnike Mesopotamije (tj. južne Vavilonije) sve do VI veka p.n.e.Izraelski pisari su se obučavali u Egiptu, gde su pisari uzimali slobodu da osavremene tekst kojiprepisuju (dok mesopotamijki pisari to nisu činili).

15:8 „kako ću znati da ću je zaposesti“ Avram, kome je u Postanju 15:6 vera bila uračunata upravednost, sada izražava svoju potrebu za potvrđenjem (vidite: Postanje 15:2-3). Ovo je teološkiznačajno. Bog nije prihvatio Avrama zbog njegove savršene vere, nego zbog svoje savršene ljubavi. Bogga je prihvatio uprkos sumnji, a tako prihvata i nas (vidite: Jovan 20:24-29). Avram je služio i još uveksluži većem teološkom cilju (obrazac spasenja).

15:9 Bog je Avramu zapovedio (BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala) da dovede nekoliko životinja zažrtvu.

1. Junicu od tri godine2. Kozu od tri godine3. Jarca od tri godine4. Grlicu5. GolupčeNije u potpunosti jasno zašto su u pitanju bile baš te životinje. One se spominju i kasnije, u

Mojsijevom zakonu, što možda znači da su imale neki kulturni značaj koji ne razumemo u potpunosti.One su, sem ptica, u Postanju 15:10 presečene na pola i njihove polovine su postavljene jedna naspramdruge. To je bilo kulturno uobičajeno „sečenje“ saveza (vidite Posebnu temu kod Postanja 13:14; vidite iJeremiju 34:18). Neki smatraju da je smrt ovih životinja upozoravala učesnike saveza šta će im sedogoditi ako prekrše odredbe saveza, ali nismo sigurni da li je to istina.

15:11 „ptice grabljivice počeše da se obrušavaju na strvine“ Među komentatorima se mnogoraspravlja o pitanju zašto je ovaj stih uopšte zabeležen. Evo nekih teorija o tome:

1. One su simbol Avramovih sumnji2. One su simbol Izraelovih neprijatelja (vidite: Jezekilj 17:3,7,12)3. Prošlo je nekoliko sati pre nego što se Bog ukazao i ove ptice su samo pokazatelj istoričnosti

ovog izveštaja (prisustvo mrtvih životinja je izazvalo pojavu ptica grabljivica)

31

Pošto nisam sklon alegorijama i tipovima koji nisu izričito spomenuti u Novom zavetu, trećamogućnost mi izgleda najbolje. Zapazite da ove žrtve nisu bile spaljene. To je bio obred sklapanjasaveza, a ne prinošenja žrtava.

� „a Avram ih je terao“ Čudno je što je ovde upotrebljen hebrejski GLAGOL „oduvati“ (BDB 674, KB728, IMPERFEKAT hifila). Ova metafora se često koristila za Boga (vidite: Psalam 147:18; Isaija 40:7),ali nije jasno zašto je ovde upotrebljena za Avrama.

POSTANJE 15:12-16 (SSP)12Kada je sunce bilo na zalasku, Avram zapade u dubok san i obuze ga gusta i jeziva tama.13GOSPOD mu reče: »Znaj dobro da će tvoji potomci biti došljaci [stranci, NASB] u tuđoj zemlji.Biće robovi i biće zlostavljani četiri stotine godina. 14Ali ja ću kazniti narod kome će onirobovati, i oni će posle toga izaći sa velikom imovinom. 15Ti ćeš u dubokoj starosti umreti [otićisvojim ocima, NASB] u miru i biti sahranjen. 16Tek će se četvrti naraštaj tvojih potomakavratiti ovamo, jer greh Amorejaca još nije navršio meru.«

15:12 „Kada je sunce bilo na zalasku“ To znači da je počinjao novi dan (vidite: Postanje 1:5). Nije jasnokoliko drugo je ovo viđenje trajalo, ali moglo je trajati dve noći i jedan dan (vidite beleške kod Postanja 15:1c).

� „Avram zapade u dubok san“ Ovo je ista hebrejska fraza (BDB 922) koja je upotrebljena za duboksan u koji je Adam zapao kad je Bog uzeo jedno od njegovih rebara da stvori Evu (vidite: Postanje2:21). Ovaj GLAGOL podrazumeva da je Bog izazvao njegovo nesvesno stanje kako bi ga pripremio zaotkrivenje (vidite: Jov 4:13; 33:15).

NASB „užas i velika tama“NKJV „jeza i velika tama“NRSV „duboka i jeziva tama“TEV „strah i trepet“NJB „duboka i mračna prestravljenost“

Ova reč za „užas“ (BDB 33, KB 41) označava i strah, prestravljenost i stravu. Često se koristi u poetskimodlomcima za strah od Boga:

1. Strah neprijatelja – Izlazak 15:16; 23:272. Jovov strah – 9:34; 13:213. Izraelov strah – Ponovljeni zakoni 32:25; Psalam 88:16

Reč „tama“ (השכח, BDB 365, KB 362) i srodni koren חשכ označavaju:1. Tamu u svemiru – Postanje 1:22. Jednu od pošasti iz Izlaska – Izlazak 10:213. Smrt i podzemni svet – Psalam 139:7-124. Propast – Jov 15:22-30; 20:26; Isaija 8:22; 50:105. Božije skrovište – Psalam 18:116. Nedostatak otkrivenja – Mihej 3:6

I za ovu frazu postoji nekoliko tumačenja:1. U pitanju će biti dug i težak put do ispunjenja Božijih divnih obećanja2. Ljudi su uvek fizički iscrpljeni nakon što im Bog otkrije budućnost; to je istina i u Danilu i kod

mnogih drugih proroka3. To znači da se Bog približavao, a to je uvek zastrašujuće (vidite: Jov 4:12-21)

32

15:13 „Znaj dobro da će tvoji potomci biti došljaci [stranci, NASB] u tuđoj zemlji“ Fraza „znajdobro“ je nastala povezivanjem APSOLUTNOG INFINITIVA i IMPERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 393,KB 390), glagola „znati“, a to je gramatički način naglašavanja. Jahve je odgovorio na Avramovo pitanjeiz Postanja 15:8. U Avramu se još uvek odvija borba između vere i sumnje, ali to nije naljutilo Boga!

Zapazite da se Egipat ovde ne spominje izričito. Izraz „stranci“ znači „došljaci“ (BDB 158) ili ljudikoji imaju ograničena prava jer nisu zvanični građani neke države. Jahve je predskazao šta će Izraelcidoživeti u Egiptu. Vera u Boga ne podrazumeva lak život! Božija obećanja se sporo ispunjavaju i čestoih shvatimo pogrešno, ali vera ostaje.

� „Biće robovi i biće zlostavljani četiri stotine godina“ Izgleda da postoji neslaganje između ovogstiha, koji se spominje u Delima 7:6 u Stefanovom govoru, i Izlaska 12:40, gde se spominje broj četiristotine trideset, koji i Pavle navodi u Galaćanima 3:17. Septuaginta i Samarijsko Petoknjižje shvatajuovih četiri stotine trideset godina kao razdoblje boravka izraelskih praotaca u Hanaanu i Egiptu. Mogućeje da je broj četiri stotine zaokružen broj. Rabini kažu da je u pitanju razdoblje od Isaakovog rođenja doIzlaska iz Egipta. Treba uzeti u obzir da Postanje 15:16 spominje četvrto pokolenje i da je, prema našimnajboljim proračunima, ovo razdoblje upravo toliko i trajalo.

15:14 „Ali ja ću kazniti narod kome će oni robovati, i oni će posle toga izaći sa velikomimovinom“ Ovo je jasno ispunjeno u Izlasku 3:22 i 12:35-56. Ova imovina se sastojala od zlata,srebra, bronze i nakita, koji su kasnije upotrebljeni za izgradnju Šatora sastanka i njegove opreme(vidite: Izlazak 25-40).

Ovaj tekst se ne može upotrebiti za tvrdnju da vera uvek donosi bogatstvo. Blagostanje je u početkukorišćeno da se narodi privuku Jahveu, ali žiža nikad nije bila na blagostanju, nego na odnosuzasnovanom na veri. Jedan od mojih omiljenih komentatora, Gordon Fi (Gordon Fee), koji je harizmata,kritikuje upotrebu ovakvih tekstova kao „dokaza“ koji se koriste za propovedanje evanđelja „zdravlja,bogatstva i blagostanja“. Napisao je veoma snažnu knjižicu The Disease of the Health and WealthGospels122.

15:15 „Ti ćeš ... umreti [otići svojim ocima, NASB] u miru“ Hebrejska reč „mir“ (BDB 1022)označava zadovoljstvo životom i Bogom (vidite Posebnu temu ispod). Bog je Avramu obećao da ćeživeti do duboke starosti i da će umreti lakom smrću. Ovde se javlja i pitanje šta znači izraz „otićisvojim ocima“. Očigledno se radi o Šeolu (vidite: Ponovljeni zakoni 32:50), ali neki se pitaju da li toznači da su porodice u Šeolu na okupu. To možda predstavlja učitavanje podataka u ovaj odlomak, jerAvramovi roditelji nisu bili Jahveovi sledbenici i stoga bi mogli biti u drugom delu Hada ili Šeola.Zagrobni život nam nije potpuno jasan, a nisu ni pojmovi Šeol, Had i Gehena, ni njihov međusobniodnos.

POSEBNA TEMA – GDE SU MRTVI?

POSEBNA TEMA – MIR (ŠALOM)

15:16 „jer greh Amorejaca još nije navršio meru“ Iz ovoga se vidi da je Bog još uvek pokušavaostanovnike obećane zemlje da dovede sebi. Melhisedek je bio Hanaanac. Bog im je sudio i izbacio ih izzemlje tek nakon odgovarajuće prilike da se pokauju i nakon određenog vremena. To nije bilapristrasnost prema Jevrejima, jer kad su Jevreji usvojili hanaanske običaje, Bog je i njih uklonio izzemlje (asirsko izgnanstvo i vavilonsko izgnanstvo).

122 Bolesti zvane „evanđelje zdravlja i bogatstva“, prim. prev.

33

Nazivi „Amorejci“ i „Hanaanci“ korišćeni su da se označe sva plemena iz Hanaana. Ovaj tekst je uizvesnom smislu najava sukoba koji će nastati kad Izraelci budu osvajali obećanu zemlju, ali i sami buduporaženi hanaanskim idolopoklonstvom. Ova najava je slična Postanju 9:20-27, a posebno Postanju15:25. Ham je zgrešio, ali je njegov sin Hanaan bio proklet. Hanaanska kultura je bila problem. Velikavećina propisa iz Petoknjižja, a možda čak i svi, tiču se hanaanske kulture i hanaanskog bogopoklonstva.Izrael je trebalo da bude drugačiji! Trebalo je da objavi Jahvea!

Ovo je uvršteno u tekst na jedan od ova dva načina:1. Bog ih je pripremao za buduće događaje2. Pisar iz kasnijeg razdoblja je dodao ove komentare da bi istakao događaje iz svog vremenaSamo da istaknem da spominjanjem pisara ili urednika iz kasnijeg razdoblja nipošto ne

omalovažavam bogonadahnutost teksta. Polazim od pretpostavke da je Sveti Duh vodio sve pisce,urednike, prepisivače i sastavljače Svetog pisma! Bog je vrhovni pisac Svetog pisma, ali ne znamo tačnoko, kada i kako ga je pisao.

POSTANJE 15:17-21 (SSP)17Kada je sunce zašlo i pao mrak, pojaviše se zadimljen žeravnik [pećnica, NASB] i plamtećabaklja i prođoše između rasečenih delova životinja. 18Toga dana GOSPOD sklopi savez saAvramom i reče: »Tvojim potomcima dajem ovu zemlju, od Egipatske reke do velike reke, rekeEufrat – 19zemlju Kenejaca, Kenižana, Kadmonaca, 20Hetita, Perižana, Refajaca, 21Amorejaca,Hanaanaca, Girgašana i Jevusejaca.«

15:17 „pojaviše se zadimljen žeravnik [pećnica, NASB] i plamteća baklja i prođoše izmeđurasečenih delova životinja“ Jahve se Avramu ukazao u obliku koji je bio razumljiv u njegovoj kulturi.Zadimljena pećnica bi mogla biti

1. sredstvo da se sakrije Jahveovo prisustvo (kao oblak Slave GOSPODNJE u Šatoru sastanka uIzlasku)

2. simbol božanstva koje je pružalo zaštitu u akadskim tablicama o prokletstvu3. simbol suda i zaštite (vidite: Zaharija 12:6)4. ova simbolika je u Mesopotamiji predstavljala božansko očišćenjeU pećnici je bila vatra. Bog se često povezuje s vatrom, ne samo u biblijskim izveštajima, nego i u

zoroastrizmu. Lično verujem da pećnica simbolizuje obrok koji je služio da se zapečate mnogi savezi.Teološki je značajno što Avram nije prošao između životinjskih komada, nego samo Bog. To je još jedanpokazatelj da su savezi zasnovani na Božijim sredstvima, a ne na čovekovim naporima, zaslugama ilisredstvima. Bog je pokrenuo i sklopio ovaj savez (vidite: Druga o Samuilu 7:8-16; Psalam 89:20-37).

POSEBNA TEMA – VATRA (BDB 77, KB 92)

15:18 „Toga dana GOSPOD sklopi savez sa Avramom“ Reč „sklopiti“ doslovno znači „iseći“ (BDB503, KB 500, PERFEKAT kala). Ova reč „iseći“ nije etimološki povezana s rečju iz Postanja 15:10 (BDB144, KB 167), ali je postala uobičajena biblijska metafora za „sklapanje saveza“.

POSEBNA TEMA – OBEĆANJA U SKLOPU SAVEZA S PRAOCIMA

� „savez“ „Savez“ (BDB 136) je glavni motiv biblijske književnosti. On govori i o obećanjima i oobavezama kako Boga, tako i ljudskog roda. U biblijskim knjigama nalazimo jedinstveni spoj uslovnih ibezuslovnih strana saveza. Da li su biblijski savezi uslovni ili bezuslovni? Da! Izgleda da Božijabezuslovna ljubav zavisi od vere i pokajanja kojima se ljudski rod odaziva na njegov poziv (vidite:

34

Postanje 15:6; Rimljanima 4; Marko 1:15; Dela 3:16,19; 20:21). Ovo donekle izgleda kao paradoks, aliBog tako radi s grešnim ljudskim rodom. Vidite Posebnu temu – Savez.

� „od Egipatske reke“ Ovo se obično odnosi na reku Nil, ali na osnovu drugih biblijskih obećanja ogranicama obećane zemlje zaključujemo da mora biti da se odnosi na vadi El-ariš (vidite: Brojevi 34:5 iIsus Navin 15:4). Ova veličina obećane zemlje delimično se ispunila u Davidovo vreme, a potpunije zavreme Solomona (vidite: Prva o carevima 4:21).

15:19-21 Ovde nalazimo spisak deset plemena od kojih se sastojalo stanovništvo Hanaana. Broj ovihplemena varira: (1) U Isusu Navinu 24:11 nabrojano je sedam plemena, (2) u Izlasku 3:17 šest plemena,(3) a u Izlasku 23:28 tri plemena. Nismo sigurni koji je bio njihov tačan broj, ali je očigledno da sunaziv „Amorejac“, što znači „gorštak“, i naziv „Hanaanac“, što znači „ravničar“, postali zajedničkeimenice za sva hanaanska plemena. Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca,kod Postanja 12:6.

15:20 „Hetiti“ Iz Postanja 10:15 vidimo da je ovaj narod potekao od Heta (BDB 366). Oni su kasnijeosnovali veliko carstvo na središnjem području današnje Turske.

� „Refajci“ Izgleda da su to bili veoma visoki ljudi (BDB 952, vidite: Isus Navin 12:4; 17:15; Prviletopisi 20:4), kao Anakovci (vidite: Ponovljeni zakoni 2:11 i 3:11) i moguće je da su bili Nefilimi(vidite: Postanje 6 i Brojevi 13:33). Vidite Posebnu temu – Nazivi za visoke/moćne ratnike ili grupeljudi.

15:21 „Jevusejci“ Ovo su bili stanovnici Jerusalima koji su ostali neporaženi sve do Davidovogvremena (BDB 101, vidite: Sudije 1:21; 19:11; Druga o Samuilu 5:6 i dalje). Vidite Posebnu temu –Salim, Jevus, Jerusalim.




1. Objasnite i definišite svojim rečima važne reči koje su upotrebljene u Postanju 15:6. Povežite ihs Rimljanima 4 i Galaćanima 3.

2. Zašto mnogi ljudi alegorijski tumače Postanje 15:11?3. Šta znači to što se Bog ukazao Avramu kao zadimljena pećnica i plamteća baklja (Postanje

15:17)?4. Zašto se spiskovi hanaanskih plemena međusobno razlikuju (vidite: Postanje 15:19-21)?

35

POSTANJE 16



Saraja i Agara Agara i Jišmael Jišmaelovo rođenje Agara i Jišmael Jišmaelovo rođenje

16:1-6 16:1-3 16:1-6 16:1-4 16:1-2

16:3-6

16:4-6

16:5

16:6

16:7-14 16:7-14 16:7-14 16:7-8a 16:7-12

16:8b

16:9-12

(11-12) (11-12) (11-12) (11-12)

16:13-14 16:13-14

16:15-16 16:15-16 16:15-16 16:15-16 16:15-16




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

36


POSTANJE 16:1-6 (SSP)1Avramova žena Saraja nije mu rađala decu. A imala je jednu robinju Egipćanku koja se zvalaAgara, 2pa reče Avramu: »Eto, GOSPOD nije dao [je sprečio, NASB] da imam dece. Idi i spavaj smojom robinjom, možda ću preko nje imati dece.« I Avram posluša Saraju. 3Tako, kada jeAvram živeo u Hanaanu deset godina, njegova žena Saraja uze svoju robinju, Egipćanku Agaru,i dade je svome mužu Avramu za ženu. 4On je spavao s Agarom i ona zatrudne, a kada je videlada je trudna, poče da prezire svoju gospodaricu. 5Saraja reče Avramu: »Ti si kriv za nepravdukoja me snašla. Ja sam dovela svoju robinju u tvoj zagrljaj, a ona, kad je videla da je trudna,počela je da me prezire. Neka GOSPOD presudi ko je od nas dvoje u pravu.« 6»Tvoja robinja jeu tvojoj vlasti«, reče Avram. »Učini s njom kako misliš da je najbolje.« Saraja tada poče dazlostavlja Agaru, pa ova pobeže od nje.

16:1 „imala je jednu robinju Egipćanku koja se zvala Agara“ Ime Agara znači „bežati“ (BDB 212), aona je upravo to učinila (vidite: Postanje 16:6,8). Bila je Egipćanka koju su verovatno kupili Saraji doksu bili u Egiptu (vidite: Postanje 12:10-20).

16:2 „GOSPOD nije dao [je sprečio, NASB] da imam dece“ Očigledno je da je ovaj bračni parrazgovarao o Jahveovim otkrivenjima i njihovom odloženom ispunjenju. Očigledno je i da su počeli daplaniraju kako da „pomognu“ Bogu da ispuni svoje obećanje!

Oblik GLAGOLA „sprečiti“ (BDB 783, KB 870, PERFEKAT kala) označava svršenu radnju. Izgledada je Saraja smatrala da je trajno neplodna (vidite: Postanje 20:18). Ovo odlaganje je bilo deo Božijegnauma za sazrevanje njihove vere u njega i za njegovo jasno otkrivenje kasnijim pokolenjima. Svivernici imaju poteškoće vezane za pitanje časa u koji Božija obećanja treba da se ispune.

� „Idi i spavaj s mojom robinjom“ Ovaj GLAGOL (BDB 97, KB 112) je IMPERATIV kala upotrebljenkao zahtev (vidite: Postanje 30:3). Često se koristio kao eufemizam za seksualni odnos (vidite: Postanje6:4; 16:2; 19:34; 30:3; 38:8,9; 39:14; Ponovljeni zakoni 22:13; 25:5; Druga o Samuilu 11:4; 12:24;16:21-22; 20:3; Poslovice 6:29).

� „možda ću preko nje imati dece“ Ovo se poklapa s tablicama iz Nuzija koje opisuju hurijanskukulturu drugog milenijuma p.n.e. Agarino dete bi zakonski postalo Sarajino dete i Avramov naslednik.

� „I Avram posluša Saraju“ Ovo je gotovo podudarno s problemom iz Postanja 3 (posebno Postanje16:17). Avram je doveden u iskušenje da učini nešto čemu je već bio sklon. Ovaj GLAGOL doslovnoznači „slušati“ (BDB 1033, KB 1570), a IMPERFEKAT podrazumeva radnju koja se ponavlja. Idealjednoženstva koji je bio postavljen u prvobitnoj tvorevini sada se izgubio, i to u pokušaju da se„pomogne“ Bogu!

16:3 „kada je Avram živeo u Hanaanu deset godina“ Važno je zapaziti da je prošlo najmanje desetgodina od kad je Bog govorio Avraamu u Postanju 15. Avraam je i dalje verovao Bogu, ali je pokušavaoda nađe načina da mu pomogne. Bog je ovde ponovo pokazao Avraamu da obećanja neće biti ispunjenaiz Avraamovih izvora, nego iz Božijih. Pavle je ovaj odlomak upotrebio kao alegoriju u Galaćanima4:21-31.

37

� „za ženu“ Agara bi se pre mogla nazvati njegovom naložnicom. Iako je ovde upotrebljena hebrejskareč za „ženu“, očigledno je da ona nije bila njegova žena, nego naložnica (tj. seksualna partnerka sograničenim pravima).

16:4 „poče da prezire svoju gospodaricu“ Ovaj GLAGOL (BDB 886, KB 1103, IMPERFEKAT kala)može da znači:

1. biti lagan2. biti hitar3. biti nevažan (vidite: Prva o Samuilu 2:30; Jov 40:4)Ovaj glagol u hifilu nosi prizvuk prezira (vidite: Druga o Samuilu 19:43; Isaija 23:9; Jezekilj 22:7).

U hebrejskom jeziku postoji suprotnost između izraza „biti častan ili težak“ i izraza „biti lagan“.

16:5 Ovde je jasno izražena misterija međuljudskih odnosa. Saraja je pokrenula izvršenje ovog nauma, asada je bila nezadovoljna njegovim plodovima. Kao što je često u biblijskim izveštajima, čitaocu nijepružena sva potrebna pozadina ni svi razgovori vezani za neki događaj. Avram je možda na početku bioviše uključen u kovanje tog nauma. Kad god tumačimo istorijsku naraciju treba da se pitamo: „Zašto jeovo zabeleženo?“ Avram i Saraja su morali da nauče da ključ za odnos sa Bogom nisu čovekova dela,nego vera, poslušnost i istrajnost!

Veoma je moguće da su reči koje su ovde zabeležene u stvari pravni idiom. Saraja je govorila na tajnačin da zatraži svoje zakonsko pravo u situaciji kad se jedna robinja nadmeno ponašala (viditeHamurabijev zakonik i tablice iz Nuzija). Sve što je Saraja učinila bilo je kulturno i zakonskiprihvatljivo, ali Agarin stav nije, a Avram je za to bio odgovoran kao glava kuće.

� „Neka GOSPOD presudi ko je od nas dvoje u pravu“ Ovaj GLAGOL (BDB 1047, KB 1622) jeIMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV. Nije baš jasno šta je Saraja želela da Jahve učini. Izgleda da jetražila Božiju zaštitu zbog svojih osećanja odbačenosti ili dopuštenje za svoje naume protiv Agare. Ovafraza jasno pokazuje da je napetost između Avrama i Saraje rasla.

16:6 Ovo nam se čini okrutnim, ali treba da sudimo u svetlu onog vremena, a ne našeg, jer se ovakvooprođenje prema naložnici u potpunosti uklapa s tablicama iz Nuzija i s Hamurabijevim zakonikom.

I ovaj izveštaj se donekle podudara s izveštajem iz Postanja 3:11-13. Avram je svoju odgovornost,koju je imao kao vođa porodice, prebacio na Saraju. Ljudi su skloni izgovorima i izbegavanjuodgovornosti!

� „Saraja tada poče da zlostavlja Agaru“ Ovaj GLAGOL (BDB 776 III, KB 853), koji je u pielu, značiponiziti ili zlostavljati (vidite: Postanje 31:50; Izlazak 22:21,22 [dva puta u pojačanom obliku]; Jov30:11). Agarin stav i dela ne opravdavaju Sarajina dela. Grešni ljudi su sebični i samoživi. Zrela vera ćerešiti taj problem.

Veoma je moguće da je Saraja Agaru vratila da služi i oduzela joj položaj Avramove naložnice čimje ova začela.

� „ova pobeže od nje“ Bežanje roba je bio ozbiljan zakonski prekršaj s ozbiljnim posledicama. Ovo jeveoma slično događaju zabeleženom u Postanju 21:8-21. Naredni stihovi pokazuju Jahveovu brigu iljubav, čak i za naložnicu Agaru i njeno dete. Jahveova ljubav nije ograničena na Avramovu porodicu(npr. Melhisedek, Jov).

38

POSTANJE 16:7-14 (SSP)7Anđeo GOSPODNJI nađe Agaru kod izvora u pustinji – izvora koji se nalazi na putu za Šur –8pa je upita: »Agaro, robinjo Sarajina, odakle si došla i kuda ideš?« A ona odgovori: »Bežim odsvoje gospodarice Saraje.« 9»Vrati se svojoj gospodarici i pokori joj se«, reče joj anđeoGOSPODNJI 10i dodade: »Umnožiću tvoje potomke toliko da se njihovo mnoštvo neće moćiprebrojati.«

11I još joj anđeo GOSPODNJI reče:»Evo, trudna si i rodićeš sina.Daćeš mu ime Jišmael,jer je GOSPOD čuo za tvoje nedaće.

12On će biti kao divlje magare.Na svakoga će dizati rukui svako će dizati ruku na njega.U neprijateljstvu će živetisa svom svojom sabraćom.«

13Tada ona GOSPODA, koji joj je govorio, nazva El Roi, jer reče: »Ovde sam videla onogakoji me vidi. [Zar sam ostala živa kad sam ga videla?, NASB]« 14Zato se taj bunar zove BeerLahaj Roi, a nalazi se između Kadeša i Bereda.

16:7 „Anđeo GOSPODNJI“ Izgleda da je ova poznata osoba u stvari oličenje ličnog Božijeg prisustva.Vidite Posebnu temu – Anđeo GOSPODNJI.

� „izvora koji se nalazi na putu za Šur“ Ne znamo tačan geografski položaj ovog mesta, aliverovatno je bilo južno od Beer Ševe, na putu za Egipat. Agara je krenula kući.

16:8 Ovakvi stihovi (tj. Postanje 3:9,11; 4:9,10), koji beleže kako Bog ili njegov predstavnik postavljajupitanja, postali su sastavni deo teološkog pokreta koji se zove „otvoreni teizam“, koji ova pitanja shvatadoslovno i na osnovu njih izvodi teološki zaključak da Bog ne zna

1. Budućnost2. Prošla dela određenih ljudiLično ne podržavam grčku filozofiju (tj. filozofski razvijene Božije osobine), niti poričem

istoričnost izveštaja iz Postanja, ali smatram da su u pitanju književni dokumenti u kojima se koristi imetaforičan jezik (kao i u svoj ljudskoj komunikaciji). Glavno je s kojim ciljem je neko pitanjepostavljeno u Svetom pismu. Da li pitanja zaista odražavaju Božije neznanje ili služe da bi uvećali nivoljudskog razumevanja? Postoji velik broj drugih tekstova koji jasno pokazuju da Bog zna ljude i budućedogađaje i stoga smatram da „otvoreni teizam“ nije ništa drugo do prerađena teologija Alfreda Norta (A.N. North), tj. teologija procesa.

16:9 Anđeo joj je dao dve zapovesti:1. Vrati se – BDB 996, KB 1427, IMPERATIV kala2. Pokori se – BDB 776 III, KB 853, IMPERATIV hitpaelaIz ove poruke se vidi da Jahve želi da Agarino dete odraste pod Avramovim uticajem (znajući za

Jahvea).

� „pokori joj se“ Ovo je isti GLAGOL koji je u Postanju 16:6 preveden rečju „zlostavlja“ (BDB 776 III,KB 853), a u Postanja 16:11 je upotrebljena srodna IMENICA koja je prevedena kao „nedaće“ (BDB

39

777). Jahve nije obećao da će se situacija sa Sarajom promeniti, ali je obećao da će blagoslovitiAgarinog sina Jišmaela.

16:10-12 Odgovor koji je Anđeo GOSPODNJI dao Agari veoma je sličan odgovoru koji je Bog daoAvramu u Postanju 15:5. Izrekao je velika obećanja o detetu i o njegovim fizičkim i karakternimosobinama. Agara je bila preplavljena Jahveovom brigom za nju.

16:10 „Umnožiću tvoje potomke toliko da se njihovo mnoštvo neće moći prebrojati“ Ovo obećanjeza Jišmaela je ponovljeno i Avramu u Postanju 17:20.

Ovaj glagol je pojačan povezivanjem APSOLUTNOG INFINITIVA i IMPERFEKTA GLAGOLA istogkorena (BDB 915, KB 1176, oba u hifilu). Dodir s Jahveom, poznavanje njegovih reči i vera u njihdonose blagoslov! Agara se odazvala Bogu na isti način kao Avram. Ona, za razliku od Avrama, nijepostavila nijedno pitanje (ili nijedno nije zabeleženo). Oba susreta su vezana za obećani blagoslovdeteta, ali otkrivaju i da će nastupiti teška vremena. Postanje 15:6 je tačka Avramovog spasenja. Agarase bez sumnje odazvala Bogu na isti način! Za mene, koji sam pristrasan i ovo gledam kroz Božiji večninaum o otkupljenju, Božije prihvatanje Agare i Jišmaela je moćno svedočanstvo o Božijem naumu daotkupi i druge narode, a ne samo Izrael (vidite Posebnu temu kod Postanja 12:3). Oni su u izvesnomsmislu primer „drugih naroda“ koji su prihvaćeni na isti način kao Avram – verom koja proizvodiposlušnost. Postoji nekoliko nagoveštaja da je postojalo i starozavetno veliko poslanje! Božije srce bijeza izgubljenim svetom i razoreno zajedništvo se moga obnoviti! Isaijina vaseljenska viđenja, priča oJoni i ceo Novi zavet odzvanjaju ovim istinama!

16:11-12 U engleskom prevodu NASB Postanje 16:11-12 odštampano je kao poezija (uporedite: Postanje12:1-3; 14:19-20; 15:1,18; 17:1-2,4-5). Stih 12 opisuje kakav čovek će Jišmael biti.

16:11 „trudna si“ Ovo nisu bile novosti (vidite: Postanje 16:4), ali je bila novost da je u pitanju muškodete.

� „Jišmael“ Ovo ime znači „El je čuo“ ili „neka El čuje“ (BDB 1035, KB 447). Anđeo je u prethodnomredu rekao „Jahve je čuo“ (BDB 1033). Zapazite da ovom detetu ime nije nadenuo otac, nego Bog(uporedite: Matej 1:21,25; Luka 1:31,35; 2:21).

16:12 „kao divlje magare“ Ovaj koren (BDB 825) znači:1. mula – u akadskom2. divlja mula – u asirskom3. divlji magarac – u arapskom4. divlji magarac ili konj – u hebrejskom (komentar na Postanje iz serijala Anchor Bible

Commentary123, str. 118)Ali zapazite da to na Starom bliskom istoku nije bio izraz poniženja. Ove životinje su se u

Mesopotamiji prinosile kao žrtve. Bile su veoma cenjene i poštovane. Time je označena Jišmaelovasklonost ka odvojenom (nomadskom) životu. Jišmael će uživati u svojoj slobodi i živeće nomadskimživotom. Sledeća dva reda poezije opisuju njegov način života (oslanjaće se na sebe, nikome nećeverovati i neće se udruživati ni sa kim). NASB „živeće istočno od sve svoje braće“NKJV „živeće u prisustvu sve svoje braće“NRSV „živeće u zavadi sa svom svojom rodbinom“

123 Biblijski komentari Anchor (sidro), prim. prev.

40

TEV „živeće odvojeno od svih svojih rođaka“NJB „živeće život protiveći se svoj svojoj rodbini“

Izraz „istočno“ je mogao nastati od dva korena koja znače: (1) istočno od (doslovno „pred licem“, BDB815) i (2) „u protivljenju“. Oba korena se uklapaju u ovaj odlomak i tačno opisuju beduinska plemenaBliskog istoka.

16:13-14 Fraza „bog (El) koji vidi“ povezana je s imenom izvora iz Postanja 16:14. Bog je u ovimprvim delovima Postanja nazvan mnogim imenima koja odgovaraju njegovim delima. Kada sagledamosva ova imena preplavi nas Božija ljubav prema palom ljudskom rodu (a ovde prema jednoj robinjiEgipćanki).

16:13 „[Zar sam ostala živa kad sam ga videla?, NASB]“ Na Starom bliskom istoku se smatralo daoni koji vide Boga umiru (vidite: Postanje 32:30 i Izlazak 33:20). Agara je bila preneražena što je Bog(tj. anđeo GOSPODNJI) došao k njoj, što ga je videla i ostala živa.

Iz konteksta teško možemo da budemo sigurni1. da li je bila oduševljena što je fizički videla Božije ukazanje (tj. videla sam Boga)2. ili je bila oduševljena što ju je Bog video i došao k njoj s takvim ohrabrenjem i brigom (Bog me

video)Mislim da se druga mogućnost bolje uklapa u kontekst i s imenom koje je izvor kasnije dobio u

Postanju 16:14. Komentar na Postanje iz serijala Anchor Bible Commentary124 kaže da su tačkastisamoglasnici u masoretskom tekstu kod ovog imena veoma neobični i da ostavljaju obe mogućnosti(str. 110).

Ovo je jedino mesto u Starom zavetu gde neko Bogu daje ime. Bog se obično objavljivao uzpovezivanje više imena (tj. El i još neko ime, Jahve i još neko ime, Elohim i još neko ime). Zapazite i daje ovo jedinstveno imenovanje učinila progonjena robinja Egipćanka. Jahve ju je pronašao i govorio joj.Njegova ljubav je izvanredna!

POSTANJE 16:15-16 (SSP)15I Agara rodi Avramu sina, a Avram mu dade ime Jišmael. 16Avram je imao osamdeset šestgodina kada mu je Agara rodila Jišmaela.

16:15-16 Mojsije nastavlja čitaocima da saopštava Avramove godine da bi mogli da prate njegov živothronološkim redosledom, a to je važno zbog Božijeg posebnog obećanja da će mu Saraja roditi sina unjegovoj starosti.

16:15 Sveto pismo ne beleži nikakva Agarina pitanja ili oklevanja po pitanju Jahveovih obećanja, alibeleži Avramova.




41


1. Koje su najvažnije teološke istine iz Postanja 15 i 16?2. Zabeležite stihove u kojima Bog sklapa savez sa Avramom. Da li su ta obećanja uslovna ili

bezuslovna? Šta to znači za nas?3. Ko je anđeo GOSPODNJI? Zašto?4. Šta je tako značajno u Božijem traženju Agare i njenog deteta?

42

POSTANJE 17



Avraam i savez obrezanja

Znak saveza Večni savez Obrezanje, znak saveza Savez i obrezanje

17:1-8 17:1-8 17:1-8 17:1-6 17:1-3a

(1-5)

17:3b-8

17:7-8

17:9-14 17:9-14 17:9-14 17:9-14 17:9-14

17:15-22 17:15-22 17:15-22 17:15-16 17:15-22

17:17-18

17:19-22

17:23-27 17:23-27 17:23-27 17:23-27 17:23-27




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

POZADINA

A. Postanje 17 opisuje potvrđenje saveza koji je sklopljen u Postanju 15, a bio je najavljen uPostanju 12.

43

B. Prošlo je trinaest godina od Postanja 15 kad je Bog Avramu obećao sina. Postanje 17postavlja pozornicu za izvršenje Božijeg obećanja da će se njegov naum ostvariti krozSaraju.

C. Ovo poglavlje sadrži niz igara reči koje su vezane za imena uključenih ličnosti. Imena su za

Jevreje bila veoma važna (npr. Postanje 16:11-12) i često su menjali ime u značajnimrazdobljima svog života da bi istakli jedinstvenost onoga što im se dogodilo.


POSTANJE 17:1-8 (SSP)1Kada je Avram imao devedeset devet godina, GOSPOD mu se pokaza i reče mu: »Ja sam Bog Svesilni. Čini ono što je po mojoj volji125 i budi besprekoran.

2Sklopiću savez s tobom [uspostaviću svoj savez između sebe i tebe, NASB]i silno ću te umnožiti.«

3Avram pade ničice, a Bog mu reče:4»Ovo je moj savez s tobom: Bićeš otac mnogih naroda.

5Više se nećeš zvati Avram126, nego će ti ime biti Avraam127, jer sam te učinio ocem mnogih naroda.

6Učiniću te veoma plodnim i učiniti da od tebe postanu narodi i poteknu carevi. 7Sklopićusavez s tobom i tvojim potomcima iz pokolenja u pokolenje – savez večan – i biću Bog tvoj itvojih potomaka. 8Tebi i tvojim potomcima daću u večan posed svu zemlju Hanaan, u kojoj sadaboraviš, i biću njihov Bog.«

17:1-5 Engleski prevod NASB deli ovaj odlomak u dva poetska odlomka, 1b-2 i 4-5, ali u engleskimprevodima NKJV, NRSV, TEV, NJB i JPSOA nije tako.

17:1 „devedeset devet godina“ Postanje na nekoliko mesta beleži Avramove godine i tako nam pružahronologiju njegovog hodočašća vere.

1. 75 godina, Postanje 12:4 – Jahveovo prvo otkrivenje Avramu2. 86 godina, Postanje 16:16 – Jišmaelovo rođenje3. 99 godina, Postanje 17:1 – Jahveovo treće otkrivenje Avramu4. 100 godina (okrugao broj), Postanje 17:17 – Avramova starost u 17. poglavlju5. 99 godina, Postanje 17:24 – kad se obrezao6. 100 godina, Postanje 21:5 – Isaakovo rođenje7. Ne piše broj godina, Postanje 24:1 – „veoma star“8. 175 godina, Postanje 25:7 – broj godina u trenutku smrti

� „GOSPOD“ „Jahve“ je Božije zavetno ime upotrebljeno u Izlasku 3:14. U ovom poglavlju jeupotrebljeno samo na ovom mestu. Izgleda da je Sitova loza veoma rano počela da koristi ovo ime

125 17,1 Čini … volji Doslovno: Hodaj preda mnom (napomena iz SSP-a).126 17,5 Avram znači »uzvišeni otac« (napomena iz SSP-a).127 17,5 Avraam (hebrejski: Avraham) znači »otac mnoštva« (napomena iz SSP-a).

44

(vidite: Postanje 4:26; i izraelski praoci su ga često koristili). Ali u Izlasku 6:3 stoji da su izraelski praociBoga zvali El Šadaj, a ne Jahve. Možda su ga zvali Jahve, ali nisu razuzmeli potpun značaj tog imenasve dok Mojsije nije doživeo susret kod gorućeg grma. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

� „GOSPOD mu se pokaza i reče mu“ Bog se Avramu ukazao nekoliko puta (npr. Postanje 12:7; 18:1),ali od poslednjeg zabeleženog ukazanja je prošlo trinaest godina. Jahve je očigledno proveravaoAvramov život po veri.

� „Ja sam Bog Svesilni“ Ime „Bog Svesilni“ je prevod imena El Šadaj. Nismo sigurni koji je korenove reči (BDB 994). Rabini kažu da znači „samodovoljnost“, a LXX i Vulgata je u skladu s tim prevodekao „Bog (El) Svesilni“. To je očigledno bilo ime kojim su izraelski praoci oslovljavali Boga (vidite:Izlazak 6:3). U Postanju je upotrebljeno šest puta, a u Jovu trideset jedan put. Olbrajt (Albright) jesmatrao da ono potiče od akadskog korena koji znači „planina“ ili „stena“ (vidite: Psalam 18:1,2). Akoovaj naziv znači „Bog je planina“ onda verovatno odražava hanaansku mitologiju (vidite: Isaija 14:13;Jezekilj 28:2) ili vavilonsku religiju (tj. zigurate koji su podizani na veštačkim brdima – vidite Postanje11 – na kojima su se ljudi klanjali svojim bogovima). Bez obzira na izvorno značenje, naglasak će se odIzlaska 19-20 promeniti i ovo ime će označavati Boga sa gore Sinaj (vidite: Sudije 5:5). Vidite Posebnutemu – Božija imena.

� „Hodaj preda mnom“ Ovo je prva od dve Jahveove zapovesti Avramu:1. Hodaj – BDB 229, KB 246, IMPERATIV hitpaela2. Budi besprekoran – BDB 224, KB 243, IMPERATIV kalaJahve je želeo zajedništvo s Avramom kao što ga je imao s Adamom, Enohom i Nojem. Fraza

„hodaj preda mnom“ podrazumeva bliskost, lični odnos i prepoznatljiv oblik vere i života! Naglašen jenačin života zasnovan na veri koju smo videli u Postanju 15:6. Pavle i Jakov u Novom zavetuobjedinjuju ova dva naglaska hrišćanskog života (vidite: Rimljanima 4 i Jakov 2). Zapazite da je načinživota uslov ovog saveza (vidite: Postanje 17:9). Svi starozavetni savezi su bezuslovni s Božije strane,ali su uslovljeni ljudskim odazivom. Ista ova reč „hodati“ (BDB 229, KB 246) upotrebljena je i kodEnohovog (vidite: Postanje 5:24) i kod Nojevog (vidite: Postanje 6:9) života zasnovanog na veri.

� „besprekoran“ Ovaj hebrejski koren (GLAGOL – BDB 1070, IMENICA – 1070, dva oblika PRIDEVA– 1070 i 1071) označava „celo srce“, „potpunost“, „pouzdanost“, „doslednost“ i „nedužnost“.Upotrebljen je za:

1. Noja – Postanje 6:92. Avrama – Postanje 17:1 (zapovest)3. Avimeleha – Postanje 20:5-64. Jakova – Postanje 25:27 (obično se prevodi kao „povučen“ ili „blag“)5. Jova – Jov 1:1,8; 2:36. Izrael – Ponovljeni zakoni 18:137. Davida – Druga o Samuilu 22:24; Psalam 18:23,25,328. Jahvea – Ponovljeni zakoni 32:4; Druga o Samuilu 22:31; Psalam 18:30Ova reč se koristi i za čiste životinje, za savršene predstavnike svoje vrste koji su bili prihvatljivi

kao žrtva (npr. Izlazak 12:5; 29:1; Levitska 1:3,10; 3:1,6; 4:3,23,28,32).

POSEBNA TEMA – BESPREKORAN, NEDUŽAN, BEZ KRIVICE, ČIST

17:2 „uspostaviću“ Jahve je ovde obećao:1. da će „uspostaviti“ svoj savez – BDB 678, KB 733, KOHORTATIV kala; ovo je čest GLAGOL s

mnogim mogućim značenjima. Isti glagol je upotrebljen za Jahveovo obećanje da će Avramovom

45

potomstvu „dati“ zemlju u Postanju 12:7; 13:15 i 15:7,18, i za Avramovu žalbu što mu Jahve nije„dao“ dece (Postanje 15:3). Zapazite kako je ova reč prevedena u Postanju 17:17.

NASB NIV

a. uspostaviti, Postanje 17:2b. učiniti, Postanje 17:5c. učiniti, Postanje 17:6d. dati, Postanje 17:8e. dati, Postanje 17:16f. učiniti, Postanje 17:20

potvrditi, Postanje 17:2učiniti, Postanje 17:5učiniti, Postanje 17:6dati, Postanje 17:8dati, Postanje 17:16učiniti, Postanje 17:20

2. „umnožiti“ – BDB 915, KB 1176, IMPERFEKAT hifila upotrebljen kao KOHORTATIV (mnogipotomci)

3. zemlja se spominje u Postanju 17:8 � „[svoj savez između sebe i tebe, NASB]“ Savez je glavna tema Starog zaveta (vidite Posebnu temu– Savez). Jahve je došao Avramu pokrenut milošću, ali Avram je morao da se odazove, ali ne samoverom, nego i načinom života koji je zasnovan na veri. Postojala su međusobna prava i obaveze.Starozavetni savezi nisu bili sklapani među jednakima, nego je u pitanju bio obrazac hetitskihsizirenskih saveza koji pripada kulturi iz razdoblja oko 2000. godine p.n.e. Ovaj savez je daljeobrazložen u Postanju 17:7.

� „silno ću te umnožiti“ Ovo je česta tema Jahveovih obećanja Avramu koji je već bio zašao u starost iimao ženu nerotkinju (vidite: Postanje 12:2; 15:2-5; 13:16; 17:6), a ovde je poslužilo kao osnova zapromenu njegovog imena. Samo da podsetim da je to bio Božiji naum za sva živa bića (vidite Postanje 1i posebno Isaiju 60).

17:3 „Avram pade ničice“ To je bio znak strahopoštovanja prema Bogu (vidite: Postanje 18:2), alizapazite i Postanje 17:17. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

� „Bog“ Elohim je bio čest naziv za Boga na Starom bliskom istoku, a nastao je od korena El. Rabinikažu da ovaj naziv naglašava Božiju silu i upravljanje prirodom, dok ime Jahve naglašava Božiju milosti otkupljenje. Ova teorija mi se čini mnogo boljom od teorije JEDP iz oblasti kritike izvora. ViditePosebnu temu kod Postanja 12:1.

17:4 „Bićeš otac mnogih naroda“ Zapazite da Avramovoj lozi pripadaju mnogi narodi, a ne samoIzrael (vidite: Postanje 35:11; 48:4,19). Ovo je temelj za novozavetno shvatanje Avrama kao oca svihkoji veruju (vidite: Rimljanima 2:28-29; Galaćanima 3:1 i dalje).

17:5 „Avram“ Njegovo ime je ovde promenjeno u „Avraam“, što znači „otac mnoštva“. Ovo nijenaučna etimologija, nego tipična narodska etimologija koja je veoma svojstvena prvim poglavljimaPostanja. Mnogi smatraju da je ime „Avraam“ zasnovano na obećanju iz Postanja 12:2.

17:7 „Sklopiću“ Ovaj GLAGOL (BDB 877, KB 1086, PERFEKAT hifila) se u zakletvama koristi u hifiluda se zajemči njihovo ispunjenje (vidite: Postanje 6:18; 17:19; Izlazak 6:4; Levitska 26:9; Jezekilj16:62). Jahve se obavezao da će ispuniti svoja obećanja. Vidite Posebnu temu – Doveka ('olam).

46

� „savez večan“ Hebrejska reč 'olam (BDB 761) potiče od korena koji znači „biti skriven“ i ne značiuvek „zauvek i doveka“ (npr. Postanje 17:8,13,19), ali se uvek mora tumačiti u svetlu najbližegkonteksta. Vidite Posebnu temu kod Postanja 13:14.

17:8 „Tebi i tvojim potomcima daću u večan posed svu zemlju Hanaan, u kojoj sada boraviš“ Ovoje jedno od Jahveovih prvih obećanja (vidite: Postanje 12:7; 13:15,17 i 15:18), a kasnije je dato iJakovu, u Postanju 48:4.

� „biću njihov Bog“ Ovaj izraz pripada posebnom načinu izražavanja u okviru saveza (npr. Izlazak6:7; 29:45; Levitska 26:12,45; Brojevi 15:41; Jeremija 7:23; 11:4; 24:7; 30:22; 31:1,33). Jahve jeizabrao Avrama i njegove potomke na jedinstven način i moglo bi se reći da je isključivo njih izabrao daga predstavljaju pred drugim narodima (vidite: Ponovljeni zakoni 7:6; 14:2; 29:12-13). Jahve voli drugenarode kroz Avraama. Vidite Posebnu temu – Jahveov večni naum o otkupljenju.

POSTANJE 17:9-14 (SSP)9Potom Bog reče Avraamu: »Drži se moga saveza, i ti i tvoji potomci iz pokolenja u pokolenje.10Ovo je moj savez s tobom i tvojim potomcima, savez koga treba da se držiš: neka se obrežesvako muško među vama. 11Obrezujte se, i to će biti znak saveza između mene i vas. 12Neka se,iz pokolenja u pokolenje, svako muško među vama obreže osmoga dana po rođenju, a tako isvaki rob rođen u vašem domu ili novcem kupljen od stranca, koji nije tvoj potomak. 13Bilo daje rođen u tvom domu ili kupljen novcem, mora da se obreže. Tako će na vašem telu biti znak daje moj savez večan savez. 14Svako neobrezano muško, svaki onaj koji se ne obreže, neka seodstrani iz svoga naroda, jer je prekršio moj savez.«

17:9 „Drži se moga saveza“ Ovaj GLAGOL (BDB 1036, KB 1581, IMPERFEKAT kala) se ponovopojavljuje u Postanju 17:10. Ne zaboravite da je savez bio uslovljen Avraamovim odazivom u veri – i uprvom trenutku i tokom života. Ova istina se može jasno videti u sledećim tekstovima: Postanje 26:5;Izlazak 12:24; 13:10; 15:26; 19:5; 20:6; 23:17; Levitska 18:4,5,26,30; 19:19,37; 20:8,22; 22:31; 25:18;26:3; Ponovljeni zakoni 4:2,6,9,23,40; 5:1,29; 6:2,3,12,17,25; 7:9,12; 8:1,2,6,11; 10:13; 11:1,8,22, itd.Poslušnost je ključna, a ne neobavezna!

17:10 „neka se obreže“ Obrezanje (BDB 557 II) nije bio redak običaj na Starom bliskom istoku. Svojudecu su u pubertetu obrezivali svi okolni narodi sem Asiraca, Vavilonaca, Hetita, Hivijaca ili Horijaca izsredišnje Palestine i Filistejaca (egejskog naroda), koji su osvojili južnu obalu Palestine tokom XIII vekap.n.e. (vidite: Jeremija 9:25-26). Ali obrezanje je za Izraelce imalo religijsku ulogu. Ono je bilospoljašnji znak unutrašnje vere (vidite: Ponovljeni zakoni 10:16; Jeremija 4:4; 9:26; Rimljanima 2:28-29; Kološanima 2:11-13).

17:12-14 Osim Izraelaca, i druge rase i narodi su bili uključeni u ovaj savez pod uslovom da se pokoreBožijoj volji (vidite: Izlazak 12:44; 20:10). Ovde je zabeležen starozavetni presedan vere na nivou celogdomaćinstva koju kasnije vidimo i u Novom zavetu (vidite: Dela 10:2; 11:14; 16:15,31-34; 18:8).

17:12 Reč „obrezanje“ (BDB 557 II) se u ovom poglavlju spominje nekoliko puta:1. Stih 10 – APSOLUTNI INFINITIV nifala2. Stih 11 – PERFEKAT nifala3. Stih 12 – IMPERFEKAT nifala4. Stih 13 – APSOLUTNI INFINITIV nifala (povezivanje IMPERFEKTA i APSOLUTNOG INFINITIVA

GLAGOLA pojačava radnju – „dobro pazi da se obrežeš“)

47

5. Stih 24 – KONSTRUKTNI INFINITIV nifala6. Stih 25 – KONSTRUKTNI INFINITIV nifala7. Stih 26 – PERFEKAT nifala8. Stih 27 – PERFEKAT nifalaJahve je usvojio čest običaj iz one kulture, promenio vreme njegove primene i upotrebio ga kao

znak raspoznavanja svog jedinstvenog naroda. Razlozi za to nisu bili higijenski, nego religijski.

17:14 „neka se odstrani iz svoga naroda“ Ovo je isti onaj GLAGOL koji je upotrebljen u izrazu „isećisavez“ (u kalu, vidite: Postanje 15:10). U nifalu označava smrtnu kaznu (vidite: Izlazak 12:15,19;30:33,38; 31:14; Levitska 7:20,21,25,27; 17:4,9,14; 18:29; 19:8; 20:17,18; 22:3; 23:29; Brojevi 9:13;15:30,31; 19:13,20; vidite i beleške u rečniku NIDOTTE, tom 3, str. 431). Neposlušnost je imala ozbiljneposledice i uticala je na primenu „večnog saveza“ na pojedince.

Neki stručnjaci radije prihvataju da ovaj GLAGOL predstavlja prekid zajedništva ili izgnanstvo izdruštva, a ne smrt. Rasprava o ovom pitanju i dalje traje među stručnjacima.

POSTANJE 17:15-21 (SSP)15Bog još reče Avraamu: »Svoju ženu više ne zovi Saraja – ime će joj biti Sara. 16Blagosloviću jei daću ti od nje sina. Blagosloviću je, i ona će postati majka narodima i od nje će poteći carevinarodâ.« 17Na to Avraam pade ničice, pa se nasmeja i pomisli: »Zar će se dete roditi čoveku odsto godina? Zar će Sara roditi dete u devedesetoj?« 18Onda reče Bogu: »Neka makar Jišmaelpoživi pred tobom.« 19A Bog reče: »Da, tvoja žena Sara rodiće ti sina, a ti ćeš mu dati ime Isaak.Sklopiću večan savez s njim i s njegovim potomcima. 20Čuo sam šta si tražio za Jišmaela.Blagosloviću ga, učiniti ga plodnim i silno umnožiti. Rodiće mu se dvanaest poglavara i od njegaću načiniti velik narod. 21Ali, svoj savez ću sklopiti s Isaakom, koga će ti Sara roditi dogodine uovo vreme.«

17:15 „Saraja – ime će joj biti Sara“ Oba imena imaju isto značenje, ali jedno ima stariji oblik. Nekismatraju da ova imena potiču od korena koji znači „kneginja“ (BDB 979 I, KB 1354 I, Sarah – KB 1354II) i srodan je GLAGOLU „vladati“, ali moguće je i da potiču od korena „napredovati“, što je moždabolje zbog veze ovog korena s rečju „Izrael“ (vidite: Postanje 32:28, BDB 975 I), koja potiče od istogkorena, koji znači „nadmetati se“ (KB 1354 I).

Pregled biblijskog materjala o Sari:1. Bila je Avraamova žena2. Bila je nerotkinja, Postanje 11:29-303. Bila je Avraamova polusestra, Postanje 20:124. Bila je veoma lepa, Postanje 12:10-13; podrazumeva se u Postanju 20:1-7 5. Bila je ljubomorna žena, Postanje 16; 21:8-216. Kao i Avraam, nasmejala se (Postanje 17:17) na Božija obećanja, Postanje 18:12-157. Umrla je sa 127 godina i sahranjena je u Hevronu, u pećini Mahpeli, Postanje 23:2-208. Upotrebljena je u jednoj alegoriji zajedno s Agarom, Galaćanima 4:21-319. Istaknuta je kao primer ženama, Prva Petrova 3:1-6

17:16 „daću ti od nje sina“ Prošlo je trinaest godina od tog obećanja. Agari se rodio Jišmael, ali to nijebilo obećano potomstvo kroz koje će se savez nastaviti. Avram je poverovao Bogu u Postanju 15:6(vidite: Rimljanima 4:3), ali to obećanje se ispunilo tek mnogo godina kasnije.

� „Blagosloviću je“ Septuaginta, Pešita i Vulgata ovo prevode u muškom rodu, kao da se odnosi naIsaaka, ali ovaj opis je podudaran s obećanjima koja su data Avramu.

48

� „ona će postati majka narodima i od nje će poteći carevi narodâ“ Zapazite da je ovde naglasakponovo širi od samog Izraela (vidite: Postanje 17:6).

17:17 Jahve je ponovo proveravao Avrama. Da li Avram još uvek veruje (vidite Postanje 15:6) da ćedobiti dete (sina, naslednika) nakon svih ovih godina (tj. trinaest godina)? Piše: Avraam „se nasmeja“(17:17) i Sara „se nasmeja“ (18:12,13,15). Šta je taj smeh predstavljao?

1. Radost zbog ispunjenja obećanja (vidite: Postanje 21:6)2. Znak sumnje (vidite: Postanje 19:14)Pavle se u Rimljanima 4:19 usredsredio na Avraamovu veru, ali da li je mislio na veru koja je

razvijena nakon proveravanja ili na prvobitnu veru u kojoj je Avram pokušao da pomogne ispunjenjuBožijeg obećanja uzimajući Agaru za naložnicu? Avram i Sara nisu bili savršeni ljudi. Nema „savršenih“ljudi! Bog ne zahteva savršenu veru! Postanje je usredsređeno na Jahveovu vernost, a ne na Avraamovuili Sarajinu!

Zapazite razliku između Avraamovog spoljašnjeg čina – „pade ničice“ – i unutrašnje reakcije – on„se nasmeja“! Jedino Bog vidi i jedno i drugo.

17:18 Ovo je možda bio još jedan pokušaj da se „pomogne“ Bogu da ispuni svoja obećanja (kao sAgarom) ili je možda bio izraz Avraamove iskrene ljubavi prema Jišmaelu. Kalvin je smatrao da je tobio nedostatak Avraamove vere i koristio je ovaj stih u negativnom smislu.

� „Jišmael“ Jišmael (BDB 1035) je bio sin Agare, Sarajine služavke. Izgleda da njegovo ime znači„neka Bog čuje“ i možda je u pitanju igra reči vezana za Agarinu i Avraamovu molitvu. Jišmael jepraotac arapskih plemena (vidite: Postanje 16:10-12).

17:19 „a ti ćeš mu dati ime Isaak“ Imena svih drugih izraelskih praotaca su promenjena kad suuspostavili odnos s Jahveom, ali Isaakovo ime nije, jer ga je sam Bog tako nazvao od samog početka.„Isaak“ (BDB 850) je igra reči vezana za reč „smeh“ (BDB 850), što je objašnjeno u Postanju 21:6.Sarina nevera će se promeniti u „smeh“ i radost!

� „večan savez“ Ovo je ista ona hebrejska reč 'olam (vidite: Postanje 17:6,8) koja znači „u skrivenubudućnost“, a ne „zauvek i doveka“. Vidite Posebnu temu kod Postanja 13:14 i Posebnu temu – Doveka('olam).

17:20 Vidite Postanje 25:12-18, gde je izložena Jišmaelova loza.

17:21 Ovo je ispunjenje Božijeg zavetnog obećanja iz Postanja 12.

POSTANJE 17:22-27 (SSP)22Kada je završio razgovor s Avraamom, Bog se podiže od njega. 23Tog istog dana Avraam uzesvoga sina Jišmaela i sve robove rođene u svom domu i sve kupljene novcem – svako muško izsvoga doma – i obreza ih kao što mu je Bog rekao. 24Avraam je imao devedeset devet godinakada se obrezao, 25a njegov sin Jišmael trinaest. 26Tako su Avraam i njegov sin Jišmael obrezaniistoga dana, 27a s njima i svi muškarci u Avraamovom domu – robovi rođeni u njegovom domu ioni kupljeni novcem od stranca.

17:22 „Bog se podiže“ Bog se ponašao u skladu s očekivanjima ljudi onog vremena (vidite: Postanje11:5; 35:13). Savremeni zapadni ljudi ovu frazu možda razumeju kao „uznesenje“, ali to bi mogao bitiidiom koji je značio „iznenada ode“.

49

17:23 „Tog istog dana ... kao što mu je Bog rekao“ Ovde se vidi Avraamova poslušnost (vidite:Postanje 12:4; 22:3).

17:25 „kada se obrezao, a njegov sin Jišmael trinaest“ Obrezanje je obred koji Arapi i dalje vrše upubertetu, sa trinaest godina, i to je možda odjek ovog biblijskog izveštaja. Treba spomenuti da suIzraelci obrezivali decu osmog dana po rođenju, što je bio znak saveza s Bogom, a ne znak lične vere(savremene denominacije smatraju da je obrezanje podudarno s krštenjem dece). Da bi savez važio zasvakog pojedinca, on mora da poveruje i da živi u skladu s tom verom.



Ova pitanja za razmatranje su data da vam pomognu da razmislite o najvažnijim stavkama ovogdela knjige. Njihov cilj je da vas izazovu na razmišljanje, ali ona nisu sveobuhvatna.

1. Kako je Postanje 17 povezano s Postanjem 12 i Postanjem 15?2. Zašto su izraelski praoci menjali svoja imena?3. Da li je ovaj starozavetni savez uslovljen ili neuslovljen?4. Opišite ovaj savez i odgovornosti koje obuhvata.5. Kako je obrezanje bilo povezano, a kako nepovezano s okolnim narodima?

50

POSTANJE 18



Obećanje Isaakovog rođenja

Sin obećanja Gospodnja poseta Avraamu i Sari

Obećanje Avraamu da će dobiti sina

Ukazanje kod Mamre

18:1-8 18:1-8 18:1-8 18:1-5a 18:1-5

18:5b

18:6-8 18:6-8

18:9-15 18:9-15 18:9-15 18:9a 18:9-15

18:9b

18:10a

18:10b-12

18:13-14

18:15a

18:15b

Avraam se zauzima za Sodomu

Avraamova zastupnička molitva za Sodomu i Gomoru

Avraam se zalaže za Sodomu

Avram se moli za Sodomu

18:16-21 18:16-21 18:16-21 18:16-19 18:16-21

18:20-21

18:22-33 18:22-33 18:22-33 18:22-25 18:22-26

18:26

18:27-28a 18:27-29

18:28b

18:29a

18:29b

18:30a 18:30-32

18:30b

18:31a

18:31 b

18:32a

18:32b-33

18:33

51




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Ovaj odlomak obiluje čovekolikim izražavanjem (o Bogu se govori kao o čoveku). Takavnačin izražavanja je uvek izazivao nemir kod jevrejskih komentatora, ali mnogi od nas kojipripadamo Crkvi smatraju da je ovo bio prautelovljeni Hristos, fizičko ispoljenje Božijegprisustva (vidite: „Anđeo GOSPODNJI“ kod Postanja 12:7).

B. Postanje nam u 18. i 19. poglavlju jasno predstavlja obe strane Božije prirode: ljubav i sud.

Ove osobine ne vidimo samo kod Boga, nego se mogu preneti (1) na njegov narod kojiodražava njegovu ljubav i (2) na ljude iz Sodome koji su odražavali narav Zloga i stoga sudoživeli Božiji gnev.

C. Nije jasno u kom trenutku 18. poglavlja je Avraam prepoznao da su njegova tri posetioca

natprirodna. Mnogo toga iz ovog izveštaja prosto predstavlja istočnjačke običaje: 1. Avraam se poklonio do zemlje (vidite: Postanje 23:7; 33:6-7; 42:6; 43:26) 2. Oprao im je noge (vidite: Postanje 19:2; 24:32; 43:24) 3. Ponudio im je obrok (vidite: Postanje 18:5) 4. Stajao je dok oni jedu (vidite: Postanje 18:8) 5. Oslovio ih je rečju Adonaj, ali u smislu reči „gospodine“ (vidite: Postanje 18:3)

Ali ako pogledamo s druge strane, izgleda da u tekstu postoje neke naznake da jeAvraam veoma brzo shvatio da su ovi posetioci natprirodni:

1. Žurio je i trčao (vidite: Postanje 18:2,6 i posebno 7), što je bilo veoma neobično zajednog patrijarha za vreme dnevne žege

2. Obrok koji im je pripremio bio je veoma obilan (vidite: Postanje 18:6) 3. Pripremio im je životinju iz svog krda, što je bilo veoma neobično (Postanje 18:7)

Iz Postanja 18:9 je očigledno da je Avraam prepoznao da je Gospod utelovljen ujednom od tih posetilaca.

52


POSTANJE 18:1-8 (SSP)1GOSPOD se pokaza Avraamu kod Mamreovog velikog drveća [hrastova, NASB] dok je Avraamsedeo na ulazu svoga šatora za vreme dnevne žege. 2Avraam diže pogled, a ono – tri čoveka stojeu blizini! Kada ih je video, potrča im sa ulaza šatora u susret, pokloni se do zemlje, 3pa reče:»Gospodaru [Gospodaru moj, NASB], ako sam stekao milost u tvojim očima, nemoj da prođeškraj mene, tvoga sluge, a da ne svratiš. 4Neka se donese malo vode, da operete noge, pa da seodmorite pod drvetom. 5Doneću i hleba [komad hleba, NASB], da se okrepite, a onda pođitedalje. Jer, kod svoga sluge ste svratili.« »Dobro«, rekoše oni. »Uradi kako si rekao.« 6Avraampožuri k Sari u šator i reče joj: »Brzo! Uzmi tri see [tri merice, NASB] belog brašna, pa zamesi iispeci lepinje!« 7Onda otrča do govedâ, uze mlado, ugojeno tele i dade ga jednom sluzi, kojipožuri da ga spremi za jelo. 8Zatim Avraam uze urde i mleka i tele koje je spremio za jelo i stavipred njih. I dok su oni jeli, on je stajao kraj njih pod drvetom.

18:1 „GOSPOD se pokaza Avraamu“ GLAGOL „pokazati“ (BDB 906, KB 1157, IMPERFEKAT nifala) seu Postanju pojavljuje nekoliko puta (vidite: Postanje 12:7 [dva puta]; 17:1; 18:1; 26:2,24; 35:1,9), aoznačava lično, fizičko prisustvo. Pošto je Jahve večni duh, teško je objasniti ovu fizičku pojavu.

Zanimljivo mi je što rabini kažu da je 18. poglavlje neposredno povezano sa 17. poglavljem i da jeGospod posetio Avraama da vidi da li se oporavio od obrezanja. Ali rabini smatraju da su sva triposetioca bili anđeli, Gospodnji predstavnici. Smatrali su (1) da je jedan od anđela došao da pomogne daSara začne, (2) drugi da isceli Avraama, (3) a treći da uništi Sodomu.

POSEBNA TEMA – BOG OPISAN KAO ČOVEK (ANTROPOMORFNO IZRAŽAVANJE)

� „kod Mamreovog velikog drveća [hrastova, NASB]“ Ovo mesto se spominje u Postanju 13:18(vidite belešku kod tog stiha) i Postanju 14:13. Veoma je važno da shvatimo značaj drveća u polusuvimpredelima. Na njih se gledalo skoro kao na svetinje, jer su označavali prisustvo podzemne vode. Osimtoga, drveće je davalo senku koja u tom delu sveta može da znači razliku u temperaturi i do 15 stepenicelzijusa. Verovatno u pitanju nisu bili hrastovi, nego smrdljike (vidite: Helps For Translators, Faunaand Flora of the Bible128, izdavač: UBS, str. 154-155). Rabini kažu da u pitanju nije bilo jedno drvo,nego skup drveća, što bi moglo biti istina.

� „dok je Avraam sedeo na ulazu svoga šatora za vreme dnevne žege“ Ovo potpuno odgovarakulturi onog vremena, jer je ulaz u šator tokom dnevne žege verovatno bio otvoren. Ljudi su se u ovodoba dana odmarali i mirovali da ne dožive toplotni udar.

18:2 „a ono – tri čoveka stoje u blizini“ Iz Postanja 19:1 saznajemo da su dvojica od ova tri čovekabili anđeli (vidite: Jevrejima 13:2).

� „pokloni se do zemlje“ Ovo se može shvatiti na sledeće načine:1. Kao uobičajeni istočnjački način pozdravljanja (npr. 23:7; 33:6-7; 43:28)2. Kao čin strahopoštovanja (božanski posetioci, vidite: 19:1; ili Jahve lično, 24:26,48,52)3. Kao čin straha (Avraam je bio došljak u tuđoj zemlji, vidite: Uvidi iz konteksta, pod C)

128 Pomoć za prevodioce: životinjski i biljni svet Biblije, prim. prev.

53

18:3 „Gospodaru moj“ Ovde su u tekstu suglasnici reči Adonaj (BDB 10). Tačkasti samoglasnici overeči nam saopštavaju šta su masoretski stručnjaci verovali o njenom značenju (vidite dole pod 3), jer susuglasnicima ove reči dodavali samoglasnike na tri različita načina: (1) prvi način daje značenje„gospodine“, (2) drugo je MNOŽINA ovog oblika, a obično se koristila za careve i velikaše, (3) a trećinačin je označavao Boga (kao ovde). Vidite Posebnu temu – Božija imena.

� „ako sam stekao milost u tvojim očima“ Ovo je čest istočnjački pozdrav (vidite: Postanje 30:27).

� Stihovi 3-5 tvore niz ljubaznih, ali hitnih molbi:1. Molba da ostanu i odmore se (BDB 716, KB 778, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV),

Postanje 18:32. Molba da dozvole da se donese voda (BDB 542, KB 534, IMPERFEKAT hofala upotrebljen kao

JUSIV) da operu (BDB 934, KB 1220, IMPERATIV kala) svoje noge, Postanje 18:43. Molba da se odmore pod velikim drvetom, na tom uglednom mestu („nasloniti se“, BDB 1043,

KB 1612, IMPERATIV nifala), Postanje 18:44. Molba da dozvole Avraamu da pripremi i donese hranu (BDB 542, KB 534, KOHORTATIV kala),

Postanje 18:55. Molba da se okrepe (BDB 703, KB 761, IMPERATIV kala), Postanje 18:5

18:4 „da se odmorite pod drvetom“ Reč „odmoriti se“ je u ono vreme značila pripremiti se za obrok.Vreme jela je bilo vreme zajedništva i to je bio jedan od načina da se zapečate prijateljstva i dogovori.

18:5 „Doneću i hleba [komad hleba, NASB]“ Ovo je umanjivanje, što jasno vidimo kad oveAvraamove reči uporedimo s veličinom vekne koju je Sara umesila u Postanju 18:6, koja je morala imatizapreminu od oko 31 litra.

� „Jer, kod svoga sluge ste svratili“ Ovo je hebrejski idiom koji pokazuje da je Avraam već ovderazumeo da ova poseta nije bila slučajna i besciljna. Na osnovu Postanja 18:9 smatram da je cilj bio dase uveća Sarina vera i da se pomogne Avraamu da svoju ulogu zastupnika shvati kao službu, koja ćekasnije biti važna svim izraelskim praocima.

18:6 Avraam je požurio (ovaj GLAGOL je upotrebljen tri puta u Postanju 18:6-7) da svojoj ženi zapovedida pripremi obrok za goste, a ova priprema je morala prilično potrajati.

1. brzo uzmi, BDB 554, KB 553, IMPERATIV piela2. zamesi, BDB 534, KB 525, IMPERATIV kala3. ispeci lepinje, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala

� „tri merice“ Ovde je upotrebljena reč se'a (BDB 684), koja je bila jednaka jednoj trećini efe.

POSEBNA TEMA – MERE ZA TEŽINU I DUŽINU NA STAROM BLIKOM ISTOKU (METROLOGIJA)

18:7-8 Stihovi 6-8 opisuju skup i bogat obrok. Avraam je ovim gostima ponudio najbolje što je imao.Smatrao ih je važnim gostima!

18:8 „dok su oni jeli, on je stajao kraj njih pod drvetom“ Filon, Josif Flavije i Jonatanov targum ovoprevode rečima „izgledalo je kao da su jeli“, ali mi koji prihvatamo novozavetno otkrivenje znamo da jeIsus jeo (vidite: Luka 24:41-43) čak i nakon svog proslavljenja, što znači da božanskim bićima nijenemoguće da jedu. Ove čovekolike izjave izazivaju nemir kod jevrejskih pisaca.

54

POSTANJE 18:9-15 (SSP)9»Gde ti je žena Sara?« upitaše ga. A on odgovori: »Eno je u šatoru.« 10Tada jedan od njih reče:»Vratiću se k tebi [zasigurno ću se vratiti k tebi, NASB] dogodine u ovo vreme, i tvoja žena Saraimaće sina.« A Sara je slušala na ulazu šatora, koji je bio iza njega. 11I Avraam i Sara već su bili upoodmaklim godinama, i Sara više nije imala mesečnicu. 12Zato se Sara nasmeja u sebi i reče:»Zar sad, kad sam stara, da doživim tu nasladu? A i muž mi je star.« 13Tada GOSPOD upitaAvraama: »Zašto se Sara nasmejala i rekla: ‚Zar ću zaista roditi dete sad kad sam stara?‘ 14Zar jeGOSPODU išta teško? Vratiću se k tebi u određeno vreme dogodine, i Sara će imati sina.« 15Saraslaga rekavši: »Nisam se smejala«, jer se uplašila. A GOSPOD reče: »Jesi, jesi, smejala si se.«

18:9 „Gde ti je žena Sara“ Oni su znali njeno ime! U ondašnjoj kulturi je bilo veoma neobično pitatičoveka o njegovoj ženi i to pokazuje koliku bliskost s Avraamom su ovi posetioci osećali.

18:10 „Vratiću se k tebi [zasigurno ću se vratiti k tebi, NASB]“ Ovo su APSOLUTNI INFINITIV iIMPERFEKAT iste hebrejske reči (BDB 996, KB 1427), što pojačava snagu upotrebljenog GLAGOLA:„zasigurno ću se vratiti“.

� „dogodine u ovo vreme, i tvoja žena Sara imaće sina“ Upravo to je Bog rekao Avraamu u Postanju17:15-21, ali u ovom odlomku je to upućeno i Sari.

Prevod „dogodine u ovo vreme“ ne predstavlja doslovno čitanje masoretskog teksta, u kom stoji „uvreme buđenja“ (BDB 311 I, 3, tj. proleća). Ovo je ponovljeno u Postanju 18:14, ali s frazom „uodređeno vreme“ (BDB 417), koja je dodata da se pojasni da je u pitanju razdoblje od devet meseci, a nepuna godina (vidite: Druga o carevima 4:16-17).

18:11 Ovo je opaska naratora (tj. pisca) ili kasnijeg bogonadahnutog urednika. Bogonadahnutost Biblijeje pitanje vere. Vernici su ubeđeni da je istinski pisac svih kanonskih knjiga Svetog pisma bio Sveti Duh,a tačni tokovi i vreme nastanka konačnih verzija biblijskih knjiga su nepoznati.

18:12 „Zato se Sara nasmeja u sebi i reče“ Avraam se nasmejao u Postanju 17:17, a Sara se nasmejalajer je smatrala da je neverovatno da će ona i Avraam, pošto su oboje bili stari, moći da dobiju dete.Njene reči upotrebio je pisac Prve Petrove 3:6 da pokaže njeno poštovanje prema Avraamu. Očigledno jevreme njene menopauze prošlo i njihov seksualni život je prestao još pre nekog vremena. Kao štokasnije saznajemo, Bog ih je toliko osposobio da nije samo Sara uspela da začne, nego je Avraam imaojoš mnogo druge dece.

18:13 „Tada GOSPOD upita Avraama: »Zašto se Sara nasmejala«“ Jedan od tri gosta je u tekstupredstavljen kao Jahve lično. Gospod se obratio Avraamu jer je u to vreme bilo neprilično da se obratineposredno ženi. Činjenica da se Gospod ovde bavio Sarinom verom može se videti u Jevrejima 11:11.Sara je porekla da se smejala i tu vidimo njenu ljudskost (vidite: Postanje 18:15). Bog će kasnije ovomobećanom detetu dati ime koje je u stvari jedan oblik reči „smeh“, kao što vidimo u Postanju 21:3,6,7.Zapazite da je od Božijeg prvog obećanja Avraamu u Postanju 12 prošlo dvadeset pet godina.

� „i rekla“ Jahve je izrekao Sarine misli pokazujući svoje sveznanje i pružajući verodostojnost svomobećanju.

18:14 „Zar je GOSPODU išta teško?“ Jahveova svemoć je jednaka njegovom sveznanju (vidite:Jeremija 32:17,27; Matej 19:26). Jahve se trudio da izgradi i učvrsti Avraamovu i Sarinu veru u njega!On je veran svojoj reči, a oni su morali da poslušaju njegovu reč! Jahve je Bog koji govori i čini!

55

Reč koja je ovde prevedena rečju „teško“ (BDB 810, KB 928) znači „izvanredno“, „Božije divnodelo“. Zapazite kako je upotrebljena u sledećim tekstovima: Izlazak 15:11; Psalam 77:14; 78:12; 88:10;119:129; 139:6; Isaija 9:6; 25:1; 29:14; Danilo 12:6.

Zanimljivo je kako su sve prve žene izraelskih praotaca bile nerotkinje i nisu mogle da začnu bezGospodnje pomoći. To je bio jedan od načina na koje je on otkrivao svoju moć, svoje ciljeve i svoj večninaum. Sve to ukazuje na devičansko rođenje Pomazanika, Davidovog potomka. Jahve ima večni naum ootkupljenju, osobu iz loze koju će razvijati i štititi!

� „u određeno vreme“ Vidite beleške kod Postanja 18:10.

18:15 Avraam i Sara nisu bili savršeni ljudi. Ne postoje savršeni ljudi! Oboje su pokazivali znake Pada(iz Postanja 3) i kod oboje je vera bila izmešana sa sumnjom!

POSTANJE 18:16-21 (SSP)16Kada su oni ljudi ustali da krenu, pogledaše ka Sodomi, a Avraam pođe s njima da ih isprati.17Tada GOSPOD reče u sebi: »Zar da krijem od Avraama šta ću da učinim? 18Od njega će[zasigurno, NASB] postati velik i moćan narod i preko njega će biti blagosloveni svi narodi nazemlji. 19Jer, ja sam ga izabrao da pouči svoju decu i buduće ukućane da se drže GOSPODNJEGputa postupajući pravično i pravedno, da GOSPOD može da izvrši ono što je obećao Avraamu.«20GOSPOD reče: »Zato što je povika na Sodomu i Gomoru velika i zato što je njihov greh veomatežak, 21sići ću onamo da vidim da li zaista čine sve to što sam čuo ili ne [a ako ne čine, znaću,NASB].«

18:16 „Kada su oni ljudi ustali da krenu, pogledaše ka Sodomi“ Jeronim kaže da je kraj Hevronapostojalo mesto odakle se moglo videti područije oko Mrtvog mora, možda čak do gradova u ravnici.Savremeni arheolozi smatraju da su ti gradovi bili u južnom delu Mrtvog mora.

18:17-19 Izgleda da je ovo bio Jahveov monolog ili je možda to rekao veoma tiho da bi Avraam mogaoda čuje i da shvati svoj poseban odnos sa Gospodom. Ovo je izvor na osnovu kog je Avraam nazvan„Božijim prijateljem“ (vidite: Drugi letopisi 20:7; Isaija 41:8; Jakov 2:23). Istu takvu istinu je Isusotkrio svojim učenicima u Jovanu 15:15.

Jahve je ovde otkrio Avraamu šta će uskoro da učini (tj. da će kazniti gradove u ravnici, vidite:Postanje 19) da bi ga ohrabrio po pitanju svog obećanja da će mu od Sare dati sina. Avraamova loza ćebiti Jahveovo sredstvo pomoću kog će sebi dovesti sve narode i obnoviti blisko zajedništvo iz Edena.

Za Avraama je kasnije rečeno da je prorok (vidite: Postanje 20:7). Jahve se prorocima otkriva najedinstvene načine, predskazujući budućnost (npr. Amos 3:7). Tako Bog pokazuje da on upravljavremenom i događajima i pitanjem ko su njegovi istinski glasnogovornici.

Stih 18 se jasno odnosi na prva obećanja iz Postanja 12:1-3.

18:18 „Od njega će [zasigurno, NASB] postati velik i moćan narod“ Ovde su i APSOLUTNIINFINITIV i IMPERFEKAT istog GLAGOLA (BDB 224, KB 243) što pojačava njegovo značenje, to jestsigurnost obećanja.

� „preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji“ Postoje neke rasprave o tome da li ovotreba prevesti u PASIVNOM ili u POVRATNOM obliku (pošto je u pitanju nifal). Izgleda da se u ovomdelu Postanja pojavljuje i u jednom i u drugom obliku, a pruža nam sigurnost u vaseljensku priroduBožije ljubavi. Da li ćemo sami sebe blagosiljati zazivajući Avraamovog Boga ili će Avraamov Bog danas blagoslovi neposredno kroz Avraama (tj. kroz Pomazanikovu lozu i obrazac opravdanja milošću

56

kroz veru, vidite: Postanje 15:6), to uopšte nije važno (vidite: Postanje 12:3; 22:18; 28:14; Dela 3:25;Galaćanima 3:8).

Zapazite vaseljenske prizvuke ovog stiha i Postanja 18:25. Avraam je znao da Jahve nije mesni,plemenski, porodični bog, nego Bog celog sveta. Postavlja se pitanje kad je Avraam prvi put stekaoovakav pojam o Bogu. Na početku (tj. u 13. poglavlju) Avraam sigurno nije potpuno razumeo štaobećanja koja je primio znače, ali sigurno je u nekom trenutku to shvatio (početni pojam jednoboštva).

18:19 „Jer, ja sam ga izabrao“ Ovo je hebrejska reč „znati“ (BDB 393, KB 390, PERFEKAT kala) kojaje upotrebljena i u Postanju 4:1, Postanju 19:5,8 i Brojevima 31:18 da se pokaže „blizak lični odnos“.Može se shvatiti i u smislu predodređenja, ali ovde je verovatno bolje prevesti je rečima „starao onjemu“ (vidite: Izlazak 2:25; Ponovljeni zakoni 2:7; 33:9; Osija 13:5).

POSEBNA TEMA – ZNATI (UZ VEĆINSKU UPOTREBU PRIMERA IZ PONOVLJENIH ZAKONA)

� „da pouči svoju decu i buduće ukućane da se drže GOSPODNJEG puta“ Zapazite tvrdnju da ćeAvraam imati dete i da će preneti svoju veru na svoje potomstvo (vidite: Ponovljeni zakoni 4:9; 6:7).Zapazite i da je uslov bila poslušnost, koja je nesumnjivo spadala u obaveze određene savezom (vidite:Postanje 17:1), ne samo za Avraama, nego za sva pokolenja vernih koja će ga naslediti. Gospod želinarod koji će odražavati njegovu narav pred svim narodima. Izraz „GOSPODNJI put“ je zanimljiv, jergovori o načinu života zasnovanom na veri (vidite: Sudije 2:22; Psalam 119:1). To je bio prvi naziv zaprvu Crkvu (vidite: Dela 9:2; 18:25-26; 19:9, 23; 22:4; 24:14,22; Jovan 14:6).

� „postupajući pravično i pravedno“ Ove dve reči (BDB 842 i 1048) se često pojavljuju zajedno.One opisuju život ljubavi prema Bogu, bližnjima i zajednici, kao što je jasno izrečeno u Deset zapovestiu Izlasku 20 i u Ponovljenim zakonima 5. Zapazite da se tu podrazumeva uslov da način života treba dabude u skladu s otkrivenjem o Božijoj naravi (vidite: Postanje 17:1). Vidite Posebnu temu – Pravednost iPosebnu temu – Suditi, sud i pravda.

POSEBNA TEMA – SUDITI, SUD I PRAVDA U ISAIJI

18:20 „GOSPOD reče: »Zato što je povika na Sodomu i Gomoru velika“ Reč „povika“ (BDB 277) jeigra s veoma sličnom hebrejskom rečju koja znači „bes“ (BDB 277). Izveštaj o kazni nad Sodomom iGomorom zabeležen je u Postanju 19 i u Judi 7.

Zapazite opis Sodominog greha:1. velik – BDB 912 I, KB 1174, PERFEKAT kala2. veoma (BDB 547) težak – BDB 457, KB 455, PERFEKAT kalaO njihovom grehu je nastala „povika“ pred Jahveom, traži se sud! Moguće je da su se to molili Lot i

njegova porodica (vidite: Postanje 18:23) ili možda anđeli stražari, a možda su, metaforično, vikali samigresi.

Jahve zna dubinu ljudskog greha (vidite: Postanje 6:5-6,11-12,13b; 15:16; Psalam 14:1-3).

18:21 „sići ću onamo“ Ova čovekolika fraza govori o Jahveovom ličnom prisustvu iz sledećih razloga:1. radi suda, ovde i u Postanju 11:5,72. radi pomoći, Izlazak 3:8Ova fraza se ne sme koristiti za negiranje Jahveovog znanja o sadašnjim ili budućim događajima (tj.

za „otvoreni teizam“), jer ovo je istočnjački, metaforičan način izražavanja.

57

Zapazite da je Jahve bio prisutan u pratnji dva anđela („čoveka“). On zna šta je istina zbog (1) svojeprirode (2) i zbog onoga što su anđeli videli. Kod ova tri „čoveka“ postoje prelazi iz JEDNINE uMNOŽINU (vidite: Postanje 18:1-2).

Ovo je važna fraza koja pokazuje da pravični Bog, iako sve zna, ipak lično ispituje pre nego štoizrekne osudu. Rabini su na onovu ovoga govorili da i sudije u Izraelu treba da budu takve (vidite:Postanje 11:5; Izlazak 3:8).

� „[a ako ne čine, znaću, NASB]“ Ovo je još jedna čovekolika fraza koja opisuje Božiju pravdu(vidite: Izlazak 2:25).

U ovom stihu nalazimo nekoliko KOHORTATIVA vezanih za Jahvea:1. sići ću – BDB 432, KB 434, KOHORTATIV kala2. da vidim – BDB 906, KB 1157, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV3. znaću – BDB 393, KB 390, KOHORTATIV kala

POSTANJE 18:22-33 (SSP)22Oni ljudi krenuše odande put Sodome, a Avraam je još stajao pred GOSPODOM. 23On priđeGOSPODU i upita: »Zar ćeš zaista uništiti i nedužne zajedno sa krivima? 24A šta ako u graduima pedeset nedužnih? Zar ćeš zaista uništiti to mesto? Zar ga nećeš poštedeti zbog pedesetnedužnih u njemu? 25Daleko bilo da tako nešto učiniš – da pogubiš nedužne zajedno sa krivima,da s nedužnima postupiš kao sa krivima. Daleko bilo! Zar da Sudija svega sveta ne postupipravično?« 26A GOSPOD reče: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, zbog njih ćupoštedeti celo mesto.« 27»Eto«, ponovo progovori Avraam, »iako sam prah i pepeo, usuđujem seda govorim Gospodu. 28Šta ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li zatrti ceo gradzbog pet ljudi?« »Ako ih tamo nađem četrdeset pet«, reče GOSPOD, »neću ga zatrti.« 29AAvraam mu opet reče: »Šta ako ih se tamo nađe samo četrdest?« On reče: »Neću to učiniti zbognjih četrdeset.« 30Onda Avraam reče: »Neka se Gospod ne ljuti što opet progovaram. Šta ako ihse nađe samo trideset?« On reče: »Neću to učiniti ako ih tamo nađem trideset.« 31Tada Avraamreče: »Eto, usuđujem se da govorim Gospodu. Šta ako ih se tamo nađe samo dvadeset?« Onreče: »Neću ga zatrti zbog njih dvadeset.« 32Onda Avraam reče: »Neka se Gospod ne ljuti, negoneka mi dopusti da samo još jednom progovorim. Šta ako ih se tamo nađe samo deset?« Onreče: »Neću ga zatrti zbog njih deset.« 33Kada je završio razgovor s Avraamom, GOSPOD ode, aAvraam se vrati kući.

18:22 „Oni ljudi“ Pokazalo se da su ova tri gosta bili fizički vidiljivi predstavnici duhovnog sveta: (1)dva anđela, koji se spominju u Postanju 19:1 (2) i Jahve koji je ostao s Avraamom.

� „a Avraam je još stajao pred GOSPODOM“ Ovo je jedno od retkih mesta gde su masoretskistručnjaci promenili tekst jer su mislili da je u svom postojećem obliku neprikladan. Izvorno je pisalo „aJahve je stajao pred Avraamom“. Septuaginta odražava masoretski tekst.

18:23 „On priđe GOSPODU i upita“ Ove reči su se obično koristile da označe molitvu i prinošenježrtve. Jonatanov targum ovo prevodi rečima „i Avraam se pomoli“, što bi moglo biti tačno. Ova fraza (ičitav odlomak) pokazuje divno zajedništvo između Avraama i Jahvea.

� „Zar ćeš zaista uništiti i nedužne zajedno sa krivima“ Ovde vidimo kako je Avraam razumeoJahveovu prirodu i narav (tj. „Zar da Sudija svega sveta ne postupi pravično?“ – Postanje 18:25). Jahveje nesumnjivo znao sve o datoj situaciji, ali je hteo da Avraam shvati poseban odnos koji ima s njim i da

58

shvati da je zastupnička molitva neophodna. Avraam je zastupao i za Avimeleha u Postanju 20:7,17.Mislim da je Avraam ovde sigurno mislio na Lota i njegovu porodicu u Sodomi, a sigurno i u Postanju18:18!

18:26 Ovaj stih je primer koji pokazuje da su u jevrejskoj kulturi postojale zajednička kazna i nagrada.1. Negativne strane:

a. Adam i Eva su zgrešili, ali sva tvorevina trpi poslediceb. Ahan je zgrešio (vidite: Isus Navin 7), a izraelska vojska je izgubila bitku (neki su poginuli)

2. Pozitivni strane:a. Pravednici su mogli uticati na Božije postupke sa celom Sodomom (i gradovima u ravnici).b. Jedan pravednik je mogao da odvrati Božiji sud s Jerusalima (vidite: Jeremija 5:1).c. Adamov greh je uticao na svu tvorevinu, ali i Isusovi život i smrt utiču na svu tvorevinu

(vidite: Rimljanima 5:12-21).Ovaj pojam zajedničke kazne i nagrade je teološka osnova za zameničko pomirenje iz Isaije 53.

Smrt jednoga koji je bio nedužan može da donese oproštenje (vidite: Levitska 1-7; Jovan 1:29; DrugaKorinćanima 5:21).

18:27 „Gospodu“ Ovo je reč Adonaj kojoj su dodati takasti samoglasnici koji označavaju Boga. ViditePosebnu temu – Božija imena.

� „iako sam prah i pepeo“ Avram se ovde očigledno osvrće na Postanje 3 u kom se kaže da je čovekprah i da će se u prah i vratiti. Avraam je znao predanja o stvaranju! Ipak, moguće je da je ova fraza bilasemitski idiom onog vremena (npr. Jov, Avraamov savremenik, koristio je ovaj izraz u Jovu 30:19;42:6).

18:32 „Šta ako ih se tamo nađe samo deset?“ Nismo sigurni zašto je Avraam stao baš kod broja deset.Možda se to odnosilo na (1) Lota i njegovu porodicu (2) ili Avraam nije želeo da Jahveov sud zavisisamo od Lota i njegove porodice.

59

POSTANJE 19



Propast Sodome Iskvarenost Sodome Uništenje Sodome i Gomore

Grešnost Sodome Uništenje Sodome

19:1-11 19:1-3 19:1-11 19:1-2a 19:1-3

19:2b

19:3

19:4-11 19:4-5 19:4-5

19:6-8 19:6-11

19:9-11

Uništenje Sodome i Gomore

Lot odlazi iz Sodome

19:12-14 19:12-14 19:12-14 19:12-13 19:12-14

19:14

19:15-22 19:15-22 19:15-23 19:15-17 19:15-16

19:17-22

19:18-20

19:21-22a

19:22b

Uništenje Sodome i Gomore

19:23-26 19:23-26 19:23-26 19:23-26

19:24-26

19:27-28 19:27-28 19:27-28 19:27-29 19:27-28

19:29 19:29 19:29 19:29

Lot ukaljan Lotovi potomci Poreklo Moavaca i Amonaca

Poreklo Moavaca i Amonaca

19:30-38 19:30-35 19:30-38 19:30-33 19:30

19:31-38

19:34-38

19:36-38

60




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 19:1-11 (SSP)1Ona dva anđela stigoše uveče do Sodome. Lot je sedeo na gradskoj kapiji, pa kada ih jeugledao, ustade, pođe im u susret i ničice se pokloni. 2»Molim vas, gospodo«, reče, »svratite ukuću svoga sluge da prenoćite i operete noge, a sutra uranite i nastavite put.« »Ne«, odgovorišeoni, »prenoćićemo na trgu.« 3Ali Lot ih je uporno nagovarao, pa oni svratiše k njemu. Uđoše unjegovu kuću, a on im spremi gozbu i ispeče beskvasnog hleba, pa su jeli. 4Pre nego što su leglina počinak, svi građani Sodome, sav narod iz svih delova grada, i staro i mlado, opkoliše kuću.5Zovnuše Lota, pa ga upitaše: »Gde su ljudi koji su noćas došli k tebi? Izvedi nam ih, daspavamo s njima.« 6Tada Lot izađe pred njih i zatvori za sobom vrata, 7pa reče: »Molim vas,prijatelji [braćo, NASB], ne činite ovo zlo. 8Evo, imam dve kćeri koje su još device. Njih ću vamizvesti, pa s njima činite kako vam drago. Ali ovim ljudima nemojte da činite ništa nažao, jer supod mojim krovom i pod mojom zaštitom.« 9»Sklanjaj nam se s puta!« rekoše oni. »Došao ovdekao stranac, a već bi da bude sudija! Sad ćemo mi s tobom gore nego s njima.« I silovitoodgurnuše Lota, pa krenuše da razvale vrata. 10Ali ona dvojica pružiše ruke napolje, pauvukoše Lota k sebi u kuću i zatvoriše vrata. 11A ljude pred ulazom, i mlade i stare, zaslepiše,tako da nisu mogli da nađu ulaz.

19:1 „Ona dva anđela stigoše uveče do Sodome“ Te večeri su ostavili Avraama i Jahvea na brdu skojeg se vidi Mrtvo more i za nekoliko minuta prevalili šezdeset kilometara – to su zaista bili anđeli!Imali su ljudski oblik, govor i odeću, što se jasno vidi iz Postanja 18:2,22 i 19:10,12,16. Uvek sepojavljuju kao muškarci, osim možda u Zahariji 5:9.

61

� „Lot je sedeo na gradskoj kapiji“ Vidimo da je Lotova iskvarenost postepeno rasla:1. U Postanju 13:11 piše da se nastanio u ravnici blizu Sodome i Gomore.2. Ovaj nomadski pastir se preselio u grad. Očigledno je postao jedan od starešina grada, što je

naznačeno frazom „sedeo na gradskoj kapiji“.3. U Postanju 19:3 je očigledno da je bio svestan homoseksualnih aktivnosti građana Sodome, jer

se s tim verovatno susreo već nekoliko puta.4. U Postanju 19:7 je otišao toliko daleko da ih je nazvao „braćo“.5. Kasnije je oklevao da napusti grad i svoj tamošnji posed.Bože, pomozi nam – izgleda da je Lot pokušao da ih promeni (Postanje 19:9), ali kao što se to često

dešava, njihovo zlo je uticalo na njega, na njegovu ženu i na njegove kćeri!Poput Avraama, Lot je ustao da ih pozdravi i poklonio se. Nismo sigurni da li su to bili uobičajeni

gestovi ondašnje kulture (što je moguće) ili znak da je Lot prepoznao njihovo poreklo.

19:2 »Molim vas, gospodo«, reče, »svratite u kuću svoga sluge da prenoćite i operete noge« Izgledada je Lot bio jedini koji se obratio ovim strancima i, ne shvatajući da su anđeli, hteo da ih zaštiti odstanovnika grada. To vidimo u njegovom upornom nagovaranju iz Postanja 19:3. Ova dva anđela suodgovorila jednim semitskim idiomom pomoću kog se u ondašnjoj kulturi govorilo „da“, ali ne prenegovaranja.

Tri IMPERATIVA izražavaju Lotovu želju i opisuju njegovu istočnjačku gostoljubivost:1. svratite – BDB 693, KB 747, IMPERATIV kala2. da prenoćite (doslovno „da se nastanite“) – BDB 533, KB 529, IMPERATIV kala3. i operete – BDB 934, KB 1220, IMPERATIV kalaOsim toga, Lot je za njih pripremio gozbu (vidite Postanje 19:3). Očigledno je da su ovi anđeli i

drugi Jahveovi predstavnici u telu (možda čak i anđeo GOSPODNJI) mogli da jedu hranu, kao i vaskrsliIsus (vidite: Jovan 21).

� „prenoćićemo na trgu“ Mora da je ovo bilo uobičajeno za posetioce, ali Lot je znao posledice, jer ihje možda ranije i video!

19:3 „Lot ih je uporno nagovarao“ Ovaj GLAGOL (BDB 823, KB 954, IMPERFEKAT kala) se dvaputpojavljuje u 19. poglavlju:

1. U Postanju 19:9 je upotrebljen u doslovnom smuslu, kad su ljudi Sodome gurnuli Lota2. Ovde je upotrebljen u prenesenom smislu i znači „nagovarati“ (vidite: Sudije 19:7; Druga o

carevima 2:17; 5:23). PRILOG „uporno“ (BDB 547) pojačava njegovu molbu. � „ispeče beskvasnog hleba“ Rabini kažu da to znači da je bila Pasha i da je Isaak stoga rođen naPashu sledeće godine, ali mislim da su time ipak suviše učitali u frazu „beskvasni hleb“. Avraam je togdana pekao hleb koji nije bio beskvasni. Očigledno je da su Lotove sluge ili članovi porodice brzopripremili obrok (vidite: Sudije 6:19).

19:4 „svi građani Sodome, sav narod iz svih delova grada, i staro i mlado, opkoliše kuću“ To značida su svi muškarci u gradu, i mladi i stari, postali homoseksualci ili biseksualci. Kao što je Bog uPostanju 18:19 rekao Avraamu da poučava svoju decu dobrom putu, tako ovde vidimo negativnu stranupoučavanja, jer su ljudi Sodome svoju decu naučili zlu. Ovo je jasan primer iz kog vidimo kako su segresi otaca preneli na sinove (vidite: Ponovljeni zakoni 5:9-10).

Fraza koja je prevedena rečima „iz svih delova grada“ (vidite: NASB i NKJV) doslovno znači „doposlednjeg muškarca“ (BDB 892). Ova reč označava nešto što se nalazi između dva kraja (npr. Postanje47:21). Zlo Sodome koje je anđeo (tj. Jahve) spomenuo u Postanju 18:20-21 bilo je istinsko. U Sodominije bilo ni deset pravednih ljudi (vidite: Postanje 18:32).

62

POSEBNA TEMA – HOMOSEKSUALNOST

19:5 „Gde su ljudi koji su noćas došli k tebi? Izvedi nam ih, da spavamo s njima“ Njihovi zahtevisu bili sledeći:

1. Izvedi nam ih – BDB 422, KB 425, IMPERATIV hifila2. Da spavamo s njima – BDB 393, KB 390, KOHORTATIV kalaJosif Flavije u svojoj knjizi Jevrejske starine 1:11:3 kaže da su anđeli bili veoma lepi i da su

probudili pohotu muškaraca Sodome. Sveto pismo često govori o grehu homoseksualnosti koji jeočigledno bio rasprostranjen u Hanaanu (vidite: Levitska 18:22 i 20:13), a u Pavlovo vreme je biorasprostranjen i u Rimskom carstvu (vidite: Rimljanima 1:26,27; Prva Korinćanima 6:9; Prva Timoteju1:10).

Hebrejska fraza prevedena rečima „da spavamo s njima“ doslovno znači „znati“ (BDB 393, KB390), što označava „blizak lični odnos“. Ovo homoseksualno grupno silovanje bi verovatno donelosmrt ovim posetiocima. Iz Postanja 19:9 je jasno da bi se to dogodilo i Lotovim kćerima, pa isamom Lotu. Neki komentatori smatraju da je Lot izgubio poštovanje ove rulje kad im je ponudiosvoje kćeri.

19:7 „ne činite ovo zlo“ Ovaj GLAGOL (BDB 949, KB 1269, IMPERFEKAT hifila, koji je ovdeupotrebljen kao JUSIV) u hifilu može da znači sledeće:

1. Nemojte da im učinite ništa nažao – npr. Postanje 43:6; Izlazak 5:22-23; Isus Navin 24:20; Isaija11:9

2. Ne činite ovo zlo – npr. Prva o Samuilu 12:25; Jeremija 4:22; 13:23Izgleda da je Lot ovde optužio ljude Sodome za nemoralne namere (vidite: Postanje 19:9). On je bio

kao etičko ogledalo koje je odražavalo seksualno nasilje koje su ljudi Sodome nameravali da počine ikoje je uključivalo dva zla:

1. Kršenje gostoprimstva2. Seksualnu izopačenost

19:8 „Evo, imam dve kćeri“ Lot je ovoj rulji dao tri predloga:1. Njih ću vam izvesti (dve kćeri) – BDB 422, KB 425, KOHORTATIV hifila2. S njima činite kako vam drago – BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala3. Ali ovim ljudima nemojte da učinite ništa nažao – BDB 793, KB 889, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao JUSIVOvi stranci su „pod mojim krovom i pod mojom zaštitom“ (doslovno „došli pod senku moga

krova“, BDB 853). Ova ista reč je upotrebljena u izrazu „pod senku Božijih krila“, što je metafora zazaštitu i staranje (vidite: Brojevi 14:9; Psalam 17:8; 36:7; 57:1; 63:7, vidite Posebnu temu – Senka kaometafora zaštite i staranja. Lot je bio u obavezi da zaštiti svoje goste po svaku cenu!

Postoje razni pokušaji da se ovo objasni, ali Lotove pobude ostaju nejasne:1. Učinio je to jer je njegova najveća obaveza bila da zaštiti svoje goste (istočnjačko

gostoprimstvo)2. Znao je da ova rulja ne želi žene3. Nadao se da će njegovi budući zetovi, koji su mogli biti u toj rulji, u tom trenutku zaustaviti

rulju. Ovaj izveštaj je veoma sličan onom iz Sudija 19:24.

19:9 „Sklanjaj nam se s puta!“ Ovaj GLAGOL (BDB 620, KB 670, IMPERATIV kala) se obično prevodiglagolom „prići“ (npr. Levitska 21:21; Druga o carevima 4:27) i ovo je jedino mesto gde znači „sklanjajse s puta“, jer su oni navaljivali napred.

63

� „već bi da bude sudija!“ Ovo je sprega koja služi za naglasak (tj. IMPERFEKAT i APSOLUTNIINFINITIV istog hebrejskog glagola). Postupci ovih ljudi su zaslužili osudu (vidite: Postanje 19:13). Otome je bilo reči u Postanju 18:20-24, a možda je upravo to izvor za Drugu Petrovu 2:7-8, gde je Lotnazvan pravednikom.

� „Sad ćemo mi s tobom gore nego s njima“ Zapretili su da će seksualno zlostavljati (ovo je istiGLAGOL kao u Postanju 19:7) i Lota i njegovu porodicu zajedno sa pridošlim strancima.

19:11 „A ljude pred ulazom, i mlade i stare, zaslepiše,“ Ova hebrejska reč (BDB 645, KB 697,PERFEKAT hifila) označava više od pukog privremenog slepila (ovaj GLAGOL se u Starom zavetupojavljuje samo dva puta, vidite: Druga o carevima 6:18). Ibn Ezra kaže da on znači „slepilo oka i uma“,a izgleda da se to slaže sa zadnjim delom ovog stiha, koji kaže da su nastavili da pipaju tražeći vrata kaoda su zbunjeni (vidite Izlazak 3:20). Ovo slepilo (BDB 703) je drugačije od onog u Levitskoj 22:22 iPonovljenim zakonima 28:28 (BDB 734). Ovaj glagol znači „zaslepljen jakim svetlom“.

POSTANJE 19:12-14 (SSP)12»Koga još imaš ovde?« upitaše ona dvojica Lota. »Zetove, sinove i kćeri i sve koje imaš ugradu, izvedi odavde 13jer ćemo mi zatrti ovo mesto. Povika protiv ovih ljudi postala je tolikapred GOSPODOM da nas je poslao da ga zatremo.« 14I Lot izađe da to kaže svojim budućimzetovima. »Brzo!« reče im. »Izađite iz ovoga mesta, jer će ga GOSPOD zatrti!« Ali njegovi zetovisu mislili da se šali.

19:12 „Koga još imaš ovde?“ Ovo pitanje nije postavljeno da bi anđeli saznali nešto što ne znaju, negoda bi Lot shvatio da ga ništa stvarno ne vezuje za Sodomu!

19:13-14 „pred GOSPODOM da nas je poslao da ga zatremo … jer će ga GOSPOD zatrti!“ Prisustvoanđela uništitenja se vidi i kod deset pošasti u Egiptu, ali sam Jahve ih je ovlastio da izvrše takva dela.

U ova dva stiha se tri puta pojavljuje hebrejski glagol „zatrti“ (BDB 1007, KB 1469):1. Stih 13 – „zatrti“ – PARTICIP hifila2. Stih 13 – „zatrti“ – KONSTRUKTNI INFINITIV piela (vidite: Postanje 19:29)3. Stih 14 – „zatrti“ – PARTICIP hifila (vidite: Postanje 18:28)Osnovno značenje ove reči je „pokvariti“, ali ovde se koristi da označi uništenje (vidite: Postanje

6:17; 9:15; 13:10; Druga o Samuilu 24:16). Isti ovaj koren je upotrebljen za anđela „smrti“ u Izlasku12:23 (vidite: Prvi letopisi 21:15; Isaija 54:16; Jeremija 22:7).

19:14 „izađe da to kaže svojim budućim zetovima“ Neki smatraju da su Lotove kćeri već bile udate(BDB 542, KB 534, AKTIVNI PARTICIP kala, vidite: Septuagintu i Targume), ali drugi misle da su bilesamo verene (Josif Flavije, Vulgata, Raši, TEV). Meni se iz konteksta čini da je Lot imao samo dvekćeri, koje su bile neudate, pošto su živele u njegovoj kući, ali postoji mogućnost da je imao i drugekćeri koje su bile udate i koje su već toliko bile u mreži sodomskog života da nisu htele da odu.

Lot je pokušao da podstakne ove mladiće da odu iz grada:1. Brzo, (doslovno „ustajte“) – BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. Izađite (doslovno „idite“) – BDB 422, KB 425, IMPERATIV kala

� „mislili da se šali“ Ovaj GLAGOL (BDB 850, KB 1019, PARTICIP piela) ima nekoliko mogućihprizvuka:

1. Seksualni dodiri – Postanje 26:82. Rugati se – Postanje 21:9

64

3. Obesčastiti (povezano sa značenjem pod 1) – Postanje 39:14,174. Igrati (povezano sa značenjem pod 1) – Izlazak 32:65. Veseliti se – Sudije 16:25Isti ovaj koren upotrebljen je da se označi Avraamovo i Sarino smejanje na Jahveovo obećanje da će

sledećeg proleća dobiti dete (vidite: Postanje 17:17; 18:12).

POSTANJE 19:15-22 (SSP)15Kada je svanulo, anđeli počeše da požuruju Lota, govoreći: »Brzo! Izvedi svoju ženu i svojedve kćeri koje su ovde, da i vi ne budete uništeni kada kaznimo grad.« 16A Lot je oklevao. Zatooni ljudi uzeše za ruku njega, njegovu ženu i njegove dve kćeri i izvedoše ih van grada, jer im seGOSPOD smilovao. 17Kada su ih izveli, jedan od njih reče: »Bežite glavom bez obzira! Neosvrćite se i ne zaustavljajte se nigde u ravnici! Bežite u planine, da ne budete uništeni!« 18TadaLot reče: »Ne, gospodaru. 19Ja, tvoj sluga, našao sam milost u tvojim očima i ti si pokazao velikuljubav prema meni kada si mi spasao život. Ali, ja ne mogu da bežim u planine. Nesreća će mestići i poginuću. 20Nego, eno tamo grada koji je dovoljno blizu da u njega pobegnem, a mali je.Daj mi da pobegnem onamo – mesto je zaista malo – da spasem život.« 21A onaj mu reče:»Dobro, uslišiću ti i ovu molbu i neću srušiti grad o kom govoriš. 22Samo beži onamo brzo, jerne mogu ništa da učinim dok ne stigneš tamo.« Zato je onaj grad dobio ime Coar.

19:15 Kad je svanulo anđeli su postali stroži:1. Brzo! (doslovno „ustaj“) – isti oblik kao u Postanju 19:142. Izvedi – BDB 542, KB 534, IMPERATIV kalaBriga i zaštita anđela nastavili su se u Postanju 19:16-22.

� „da i vi ne budete uništeni kada kaznimo grad“ Ovo je čest izraz za božansku kaznu (vidite:Postanje 18:23,24; 19:15,17; Brojevi 16:26; Prva o Samuilu 12:25).

19:16 „A Lot je oklevao“ Ovaj GLAGOL (BDB 554, KB 552, hitpael IMPERFEKTA) je u Starom zavetuupotrebljen nekoliko puta i znači „oklevati“, „odgađati“. Ne piše zašto je Lot odugovlačio i o tomemožemo samo da nagađamo, ali to svakako otkriva nedostatak Lotove vere u poruku anđela. Upozorenjaiz Postanja 19:17 pokazuju da je Lot oklevao da napusti svoj život u Sodomi ili možda svoju materjalnuimovinu (tj. nameštaj i predmete iz kuće, sluge, dragocenosti, životinje). Ne zaboravite da je Lot za sebeizabrao najbolje pašnjake (vidite: Postanje 13:10).

� „jer im se GOSPOD smilovao“ Ova hebrejska IMENICA (BDB 328) je upotrebljena samo ovde i uIsaiji 63:9, gde isto označava zavetnu ljubav, samilost, milosrđe i milost prema Božijem narodu.Njegovo posebno staranje je vezano za obećanja koja je dao izraelskim praocima (Avraamu, Isaaku iJakovu). Ovaj GLAGOL (iako se nikad ne pojavljuje u Psalmima) označava Jahveovu posebnu zavetnuljubav (vidite: Drugi letopisi 36:15; Joil 2:18; Malahija 3:17 [dva puta], ali zapazite kontrast kad suzgrešili u Drugim letopisima 36:17, Jezekilju 5:11; 7:4,9; 8:18 i 9:5,10)!

19:17 „Bežite glavom bez obzira!“ GLAGOL „bežati“ (מלט, BDB 572, KB 589, IMPERATIV nifala) je uovom odlomku upotrebljen pet puta (vidite: Postanje 19:17 [dva puta], 19:19,20,22). U pitanju je igrareči po zvučnosti s imenom „Lot“ (לוט, BDB 532).

� „Ne osvrćite se i ne zaustavljajte se nigde u ravnici!“ Anđeli su Lotu posebno naglasili nekolikostvari:

65

1. Bežite glavom bez obzira – BDB 572, KB 589, IMPERATIV nifala2. Ne osvrćite se – BDB 613, KB 661, IMPERFEKAT hifila upotrebljen kao JUSIV (zapazite tragediju

u Postanju 19:26, za Lota i njegovu porodicu je očigledno bilo teško da ostave život kojim suživeli u Sodomi)

3. Ne zaustavljajte se nigde u ravnici – BDB 763, KB 840, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV4. Bežite u planine – isti oblik kao pod brojem 1„Nigde u ravnici“ doslovno znači „pet gradova“, što se odnosilo na pet glavnih gradova u

jordanskoj dolini: Sodomu, Gomoru, Admu, Cevoim i Coar, koji se još zvao i Bela (vidite: Postanje14:2).

19:19 Ovaj stih pokazuje Lotovu ličnost. Nismo sigurno zašto se plašio planina (sem ako u pitanju nijebila njihova velika udaljenost), ali to u najmanju ruku otkriva njegov nedostatak vere u Jahveovuneprestanu zaštitu i staranje (doslovno „naklonost u tvojim očima“, vidite: Postanje 6:8; 32:5; 34:11).

NASB „dobrota iz ljubavi“NKJV „milosrđe“NRSV „velika dobrota“

Ovo je reč hesed (BDB 338), posebna hebrejska IMENICA vezana za savez.

POSEBNA TEMA – LJUBAV (HESED)

19:20 „Daj mi da pobegnem onamo“ Ovo je KOHORTATIV (BDB 572, KB 589, KOHORTATIV nifala),koji objašnjava zašto je u engleskom prevodu NASB prevedeno rečima „molim te, dozvoli mi“.

Sledeći GLAGOL (BDB 310, KB 309) je JUSIV kala, a znači „pobeći“ (doslovno „živeti“).

19:21 „Dobro, uslišiću ti i ovu molbu“ Ovo je hebrejski idiom koji doslovno znači „podići lice“(GLAGOL BDB 669, KB 724, PERFEKAT kala, i reč „lice“, BDB 815), a potiče iz pravosuđa. Ako bisudija „podigao lice“ optuženog da vidi ko je pred njim, onda se njegova nepristrasnost dovodila upitanje (vidite: Levitska 19:15; Psalam 82:2; Poslovice 18:5), jer sudija nikome ne treba da ukazujeposebno poštovanje.

Lot se uplašio da neće uspeti da stigne do planina i zanolio je da mu dozvole da ode u Belu (Coar,BDB 858, koren znači „biti beznačajan“), što znači „mali“ (BDB 859 I) ili „biti pošteđen.“ Anđeli su,začudo, odobrili ovaj zahtev (izgleda da su na neki način sva tri anđela predstavljala Jahveovo ličnoprisustvo). Taj grad je bio dovoljno velik da ima cara, kao što piše u Postanju 14:2. Teološki gledano,ovo je još jedan primer koji pokazuje silu zastupničke molitve (kao Avraam u Postanju 18:22-33).

19:22 Anđeo ovde ponovo zapoveda Lotu:1. Požuri – BDB 554, KB 553, IMPERATIV piela (suprotno od Postanja 19:16a)2. Beži – BDB 572, KB 589, IMPERATIV nifala (vidite: Postanje 19:17 [twice], 19,20), ovaj glagol

se u Mojsijevim knjigama pojavljuje samo na ovom mestu. � „ne mogu ništa da učinim dok“ Anđeli uništenja su imali naređenje da poštede Lota i njegovuporodicu. To pokazuje jednu ili dve stvari:

1. Jahveovu milost2. Silu zastupničke molitve (tj. 18:22 i dalje)

66

POSTANJE 19:23-26 (SSP)23Sunce je već bilo izašlo kada je Lot ušao u Coar. 24Tada GOSPOD gorućim sumporom zapljuštana Sodomu i Gomoru sa neba [NASB – Tada GOSPOD zapljušta na Sodomu i Gomorusumporom i vatrom od GOSPODA sa neba] 25i uništi te gradove i svu ravnicu, sve žitelje gradovai sve rastinje na zemlji. 26A Lotova žena se osvrnu, i pretvori se u stub soli.

19:24 „NASB – Tada GOSPOD zapljušta na Sodomu i Gomoru sumporom i vatrom od GOSPODAsa neba“ Veoma je neobično što je reč Jahve ovde upotrebljena dva puta. Jevrejski komentatori ovajtermin zovu kraljevska množina, a hrišćanski komentatori ovde naziru Svetu Trojicu. U stvari, najednom saboru u Sirmijumu je zapisan ovakav komentar na ovaj stih: „Bog Sin spustio je ovu kišu odBoga Oca.“ Iz Postanja 14:10 saznajemo da je u toj oblasti bilo jama s katranom i Bog je na neki način,munjama ili ognjenom kišom (vidite: Jezekilj 38:22; Luka 17:29; Otkrivenje 14:10; 19:20; 20:10),učinio da se čitavo područje zapali i eksplodira (vidite: Jude 7).

Ponovo zapazite natprirodno očuvanje Coara, slično kao što je Gošen bio pošteđen od deset pošasti.Vatra je uvek povezana s Jahveovom kaznom koja pročišćava. Vidite Posebnu temu kod Postanja

15:17.

19:25 „i uništi te gradove“ Hebrejska reč „uništi“ (BDB 245, KB 253, IMPERFEKAT kala) značiokrenuti naglavačke i stoga uništiti. Uništenje Sodome se kroz celo Sveto pismo koristi kao primerBožijeg suda (vidite: Ponovljeni zakoni 29:23; Isaija 13:19; Jeremija 49:18; 50:40; Amos 4:11). Ovouništenje je bila kazna koju je poslao lično Jahve, a isto će učiniti i s narodima s kojima se Isus Navinsuočio tokom osvajanja Hanaana.

19:26 Čitaocima nije potpuno jasno šta se ovde dogodilo, ali izgleda da je srce Lotove žene još bilo uSodomi i da je dobila pravičnu kaznu (vidite: Luka 17:32). Postala je spomenik neposlušnosti! Nijesamo Lotova žena bila pod uticajem Sodome tokom vremena koje su tamo proveli, nego i njegove kćeri,što je jasno iz Postanja 19:30-38.

POSTANJE 19:27-28 (SSP)27Avraam ustade rano ujutro i ode na mesto gde je stajao pred GOSPODOM. 28Pogleda premaSodomi i Gomori i prema svoj ravnici, a ono – dim kulja iz zemlje kao dim iz peći!

19:27 „na mesto gde je stajao pred GOSPODOM“ Ovo je idiom za boravak u Božijem prisustvu(vidite: Postanje 18:22; Levitska 9:5; Ponovljeni zakoni 10:8).

POSTANJE 19:29 (SSP)29Tako se Bog setio Avraama kada je zatirao gradove u ravnici u kojima je živeo Lot i izveo Lotapre njihovog uništenja.

19:29 „Tako se Bog setio Avraama kada je zatirao gradove u ravnici“ Zapazite da je Lot biopošteđen zbog toga što je za njega zastupao Avraam, nosilac saveza i obećanja (vidite: Izlazak 2:24). Ovistihovi dodatno naglašavaju Avraamov istaknuti položaj.

67

POSTANJE 19:30-38 (SSP)30Lot i njegove dve kćeri odoše iz Coara i nastaniše se u planinama jer se on plašio da ostane uCoaru. On i njegove dve kćeri živeli su u pećini. 31Starija kći reče mlađoj: »Naš otac je star, anema muškarca da s nama spava kao što je običaj na celom svetu. 32Hajde da oca opijemovinom, pa da legnemo s njim, da mu sačuvamo potomstvo.« 33Tako te noći opiše oca vinom, istarija kći uđe k njemu, pa leže s njim. A on nije znao ni kada je legla ni kada je ustala.34Sutradan starija reče mlađoj: »Sinoć sam ja legla s ocem. Hajde da ga i večeras opijemo, pa tiuđi i lezi s njim, da mu sačuvamo potomstvo.« 35Tako one i te noći opiše svoga oca vinom, pamlađa kći ode i leže s njim. A on nije znao ni kada je legla ni kada je ustala. 36Tako obe Lotovekćeri zatrudneše sa svojim ocem. 37Starija kći rodi sina i dade mu ime Moav. On je praotacdanašnjih Moavaca. 38I mlađa kći rodi sina i dade mu ime Ben-Ami. On je praotac današnjihAmonaca.

19:30-38 Ovi stihovi objašnjavaju poreklo Moavaca i Amonaca.

19:30 „jer se on plašio da ostane u Coaru“ Po pitanju ovog stiha postoje dve mogućnosti: (1) ili jezanemario obećanje koje su mu anđeli dali u Postanju 19:21 (2) ili je video koliko su ljudi u tom gradubili zli i plašio se misleći da će Bog sigurno kazniti i njih. Zatim je otišao baš na mesto za koje je uPostanju 19:19 rekao da ga se plaši!

19:31 Kćeri su pokazale isti nedostatak vere u Jahveovo staranje kao i njihov otac. Izgleda da suzaboravile

1. Božije izbavljenje preko Avraama u Postanju 142. Božije izbavljenje preko anđela u Postanju 19

19:32 Lotove kćeri su skovale naum za očuvanje porodične loze:

1. Hajde – BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala (vidite: Postanje 19:34)2. Hajde da oca opijemo vinom – BDB 1052, KB 1639, IMPERFEKAT hifila upotrebljen kao

KOHORTATIV (vidite: Postanje 19:34)3. pa da legnemo s njim – BDB 1011, KB 1486, KOHORTATIV kala (Postanje 19:34, IMPERATIV)Stih 34. ponavlja ove činove rodoskvrnuća.

19:36 Čitalac se pita da li su obe zatrudnele već prvi put ili se ovaj događaj ponavljao.

19:37 „Moav“ Ovo je narodska etimologija i značenje je zasnovano na sličnoj zvučnosti s rečima „odmoga oca“ (BDB 555), što odražava taj rodoskvrni odnos. Ovo dete je kasnije postalo praotac Moavaca,koji su Izraelcima stvarali mnoge probleme iako su im bili rođaci (vidite: Ponovljeni zakoni 2:9).

19:38 „Ben-Ami ... praotac današnjih Amonaca.“ Izgleda da Ben-Ami znači „sin moga naroda“(vidite Septuagintu, Jeronima i Avgustina). Sinovi Amona (BDB 769) su kasnije stvarali ogromneprobleme za izraelski narod, iako su bili rođaci (vidite: Ponovljeni zakoni 2:19). Na sramotne događajeiz Postanja 19:30-38 se gledalo kao na (1) znak moralnog pada (2) ili kao na ponos zbog očuvanja rasnočiste porodične loze. Oba ova imena su sarkastična!

68



Ova pitanja za razmatranje su data da vam pomognu da razmislite o najvažnijim stavkama ovogdela knjige. Njihov cilj je da vas izazovu na razmišljanje, ali ona nisu sveobuhvatna.

1. Koje su glavne istine iz Postanja 18 i 19?2. Zašto se Jahve pojavio s anđelima? Koji su bili ciljevi njegovog dolaska?3. Šta reč Adon znači i podrazumeva?4. Nabrojte trenutke u kojima je Lot postepeno tonuo u ovim poglavljima.

69

POSTANJE 20



Avraamova prevara Avraam i Avimeleh Avraam i Sara u Geraru Avraam i Avimeleh Avraam u Geraru

20:1-7 20:1-7 20:1-7 20:1-3 20:1-7

20:4-5

20:6-7

20:8-18 20:8-13 20:8-18 20:8-10 20:8-13

20:11-13

20:14-16 20:14-16 20:14-18

20:17-18 20:17-18




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

POZADINA

A. Neverovatno je da je Avraam posle obećanja iz Postanja 18 mogao iz straha da padne na takonizak nivo, poput onog u Postanju 12. To je još jedna književna tehnika kojom se pokazujeda obećanja potpuno zavise od Boga, a ne od čoveka.Zapazite na kratko sve probleme koji su bili povezani s obećanjem da će Avraam imati sina iveliko potomstvo: 1. Žena mu je bila nerotkinja 2. Faraon mu je uzeo ženu (Postanje 12)

70

3. Avimeleh mu je uzeo ženu (Postanje 20) 4. Žrtvovanje Isaaka (Postanje 22)

Avraam je morao da se drži Jahveovih obećanja u životu punom okolnosti na koje nijemogao da utiče. Ali Avraam je „verovao“ Bogu (Postanje 15:6)!

B. Ovo poglavlje nam otkriva da je u Avraamovo vreme u Hanaanu bilo mnogo pravednih ljudi:

1. Melhisedek iz grada Salima 2. Avimeleh, filistejski car

To možda pojašnjava zašto u onom predskazanju koje je Avraam primio u Postanju15:13-16 greh Amorejaca (zbirna imenica za narode Hanaana) još nije bio navršiomeru. Avimeleh je u ovom poglavlju predstavljen kao duhovniji od Avraama!

C. Potreba da Avraam zastupa za Avimeleha pred Jahveom pokazuje Avraamov jedinstven i

povlašćen položaj kao Jahveovog izabranika. Vidite Posebnu temu – zastupnička molitva.


POSTANJE 20:1-7 (SSP)1Avraam krenu odande ka području Negeva i nastani se između Kadeša i Šura. Neko vreme jeboravio u Geraru 2i meštanima govorio za Saru da mu je sestra. Tada gerarski car Avimelehposla po Saru i uze je k sebi. 3Ali Bog dođe Avimelehu noću u snu i reče mu: »Umrećeš zbog ovežene koju si uzeo, jer ona je udata žena.« 4A Avimeleh još nije spavao sa Sarom, pa reče:»Gospode, zar ćeš pobiti nedužan narod? 5Zar mi onaj nije rekao: ‚Ona mi je sestra‘? I zar miona sama nije rekla: ‚On mi je brat‘? Učinio sam to čiste savesti i neukaljanih ruku.« 6A Bogmu reče u snu: »Da, znam da si to učinio čiste savesti. Zato sam te zadržavao da ne zgrešišprotiv mene – zato ti nisam dao da je dotakneš. 7A sada vrati tom čoveku njegovu ženu. On jeprorok i moliće se za tebe, i ostaćeš živ. Ali, ako je ne vratiš, znaj da ćeš umreti i ti i svi tvoji.«

20:1 „Avraam krenu odande“ Avraam je napustio svoje boravište kod Mamreovih hrastova (vidite:Postanje 18:1) ili Hevrona (vidite: Postanje 13:18). On je živeo nomadskim životom, kao i Jov (istorazdoblje).

� „Negev“ Ova reč označava „južno područje“ (BDB 616), polusuvu pustinju kojoj je pripadao i gradBeer Ševa. Ova oblast se spominje i u Postanju 13:1. Izraelski praoci Avraam i Isaak su najveći deovremena proveli upravo na tom području.

� „Kadeš“ To je oaza poznata i kao Kadeš-Barnea (vidite: Postanje 14:7; 16:14), oko 80 km južno odBeer Ševe. Zanimljivo je da je reč Kadeš (BDB 873 II, što znači „svet“) povezana s hebrejskom rečju za„sveto“, rečju kadoš (BDB 871).

� „Šur“ Ova reč (BDB 1004 III) znači „zid“ i verovatno se odnosi na liniju egipatskih utvrđenja (viditePrvu o Samuilu 15:7; 27:8). U Postanju 16:7 piše da je anđeo Gospodnji tamo razgovarao s Agarom. Neznamo tačan geografski položaj ovog mesta, ali očigledno je bio južno od Beer-Seve na putu za Egipat(vidite: Postanje 18:25).

71

� „boravio u Geraru“ Ovde je zabeleženo putovanje u dve faze, pošto se Gerar nalazi severno odKadeša. Prvi GLAGOL u Postanju 20:1 je glagol „krenuti“ (BDB 652, KB 704), koji doslovno znači„izvlačiti šatorske kočiće,“ ali glagol „boraviti“ (BDB 157, KB 184) označava duži boravak (vidite:Postanje 12:10; 21:23-24; 26:3; 32:6; 35:27; 47:4). Ova oblast je kasnije postala uporište Filistejaca(vidite: Postanje 10:19). Iz kasnije istorije saznajemo da je ovo mesto blizu Gaze, jednog od pet glavnihfilistejskih gradova opasanih zidinama.

20:2 „govorio za Saru da mu je sestra“ Istovetni događaji su se dogodili s faraonom u Postanju 12:17-18, a dogodiće se i Isaaku i Reveki u Postanju 26. Jedino objašnjenje za ove događaje nalazimo uPostanju 20:13, gde izgleda kao da je za Avraama i Saru to bilo uobičejen postupak nakon odlaska izUra Haldejskog. Verovatno je istina da su stvarno bili polubrat i polusestra (vidite Postanje 20:12), alimoguće je i da je Avraam Saru usvojio kao sestru putem obreda o kom saznajemo u tablicama iz Nuzijakoje opisuju hurijansku kulturu.

� „gerarski car Avimeleh posla po Saru i uze je k sebi“ Da li to znači da je Sara još bila fizičkiprivlačna? Iz Postanja 12:14 možemo zaključiti da je to moguće. Neki smatraju da je Bog podmladionjeno telo da bi mogla da začne i da je zato ponovo postala lepa. Pošto je Sara imala skoro devedesetgodina drugi komentatori smatraju da je u pitanju bio kulturni običaj pomoću kog je trebalo da sezapečati savez prijateljstva između Avraama i Avimeleha.

20:3 „Bog dođe Avimelehu noću u snu“ Avimeleh (BDB 4) je zvanje za vođu države, poput zvanjafaraona, cezara ili cara. Izgleda da ova reč znači „otac je car“ ili „car je moj otac“. Na početku Psalma34 vidimo da je ovo zvanje upotrebljavano za filistejske careve.

To što mu se Bog pokazao u snu, kao što se pokazao i Lavanu u Postanju 31:24, pokazuje da je ovajčovek imao određeni odnos sa Bogom. To se posebno vidi po tome što je Boga oslovljavao rečju Adonaj(Postanje 20:4), što pokazuje da je donekle razumeo da je Jahve Bog saveza, kao što je to razumeo iMelhisedek (Postanje 14), još jedan čovek koji nije bio u savezu s Bogom.

20:4-6 Ovde vidimo razgovor između Boga i Avimeleha u kom Avimeleh podseća Boga da je nedužanpošto nije znao sve činjenice. U Postanju 20:5 je upotrebljena metafora „neukaljanih ruku“ (to je VEZAreči BDB 667 i BDB 496), koja je povezana s hebrejskim idiomom „otvorenih ruku“, to jest ruku kojenemaju šta da kriju, a podudarna je s frazom „čiste savesti“ (to je VEZA reči BDB 1070 i BDB 523,vidite: Prva o carevima 9:4; Psalam 7:8; 101:2). Bog je u Postanju 20:6 rekao da je on sačuvaoAvimeleha od greha (vidite: Prva o Samuilu 25:39; Jov 33:18; vidite i Psalam 19:13).

Izgleda da se ovde radi o nekoj bolesti koja je zahvatila Avimeleha i njegovu porodicu (vidite:Postanje 20:17-18; 12:17). Mislim da je važno uočiti da je Bog bio aktivno uključen u dešavanja u svomsvetu radi brige za jednog čoveka koji nije bio s njim usavezu. To isto vidimo i u njegovom odnosu saAgarom i Jišmaelom i to treba da bude veliko ohrabrenje svim ljudima (vidite: Jezekilj 18:23,32; Jovan3:16; Rimljanima 11:32; Prva Timoteju 2:4; 4:10; Titu 2:11; Druga Petrova 3:9; Prva Jovanova 2:1;4:14).

20:4 „Gospode, zar ćeš pobiti nedužan narod?“ Ovde vidimo isto shvatanje Božije pravde kao kodAvraama u Postanju 18:23. Izgleda da je car svoju smrt smatrao početkom uništenja čitavog tog plemena(početkom pošasti, vidite: Postanje 20:17). Tvrdio je (upotrebom reči „nedužan“ i „pravedan“ BDB 843)da nije spavao sa Sarom i da je sve što je do tada učinio činio ne znajući da je u pitanju greh. Iz ovogstiha se vidi da se preljuba smatrala ozbiljnim kršenjem Božijih merila čak i u ovako ranom istorijskomrazdoblju (vidite: Postanje 12:17-19; 26:7-11) jer je uticala na pravo nasledstva.

72

POSEBNA TEMA – LJUDSKA SEKSUALNOST

20:7 GLAGOLSKI oblici su veoma snažni u ovoj poruci koju je Bog saopštio Avimelehu u snu:1. „A sada vrati tom čoveku njegovu ženu“, BDB 996, KB 1427, IMPERATIV hifila; zanimljivo je da

je to onaj isti GLAGOL koji se u Starom zavetu koristi u smislu „pokajati“.2. „moliće se za tebe“, BDB 813, KB 933, IMPERFEKAT kala (možda je upotrebljen kao JUSIV).

Zapazite da je Božije oproštenje ovde zavisilo od Avraamove zastupničke molitve (veoma sličnokao u Jovu 42:8). Ovim je naglašen Avraamov poseban položaj!

3. „i ostaćeš živ“, BDB 310, KB 309, IMPERATIV kala4. „Ali, ako je ne vratiš“, PARTICIP hifila (vidite pod 1)5. „znaj“ BDB 393, KB 390, IMPERATIV kala6. „da ćeš umreti“, APSOLUTNI INFINITIV i IMPERFEKAT istog GLAGOLA (BDB 559, KB 562)

pojačavaju njegovu snagu. Greh je povezan sa smrću (Postanje 2:17; Izlazak 10:17; Brojevi18:22).

� „On je prorok“ Ovo je prvo mesto na kom se ova reč pojavljuje u Svetom pismu i jedino mesto uPostanju. Reč „prorok“ (BDB 611) se odnosi na nekoga ko prima i prenosi Božije otkrivenje (viditeBrojeve 12:6), ali izgleda da se u ovom odlomku odnosi na zastupničku molitvu (vidite: Postanje 20:7,17). To je moguće, jer to vidimo i na drugim mestima u Svetom pismu (vidite: Prva o Samuilu 7:5,12:19,23; Jov 42:8; Jeremija 7:16; 11:14; 14:11; 27:18). Neki smatraju da se ona odnosi na prenošenjeBožijeg otkrivenja sopstvenoj deci (vidite: Postanje 18:19).

POSEBNA TEMA – STAROZAVETNA PROROŠTVA

� „ti i svi tvoji“ Ponovo vidimo da se naglašava zajednička kazna, što je u Starom zavetu veoma često(vidite: Postanje 17:27; 19:12). Isključivo ličnu odgovornost ne vidimo sve do Jezekilja 18 i Jeremije31:31-34, što će biti odlika novog saveza.

POSTANJE 20:8-18 (SSP)8Avimeleh ustade rano ujutro, pa pozva sve svoje službenike. Kada im je ispričao svoj san, onise silno uplašiše. 9Onda Avimeleh pozva Avraama, pa ga upita: »Šta si nam to uradio? Šta sam tiskrivio da ovoliki greh navučeš na mene i na moje carstvo? Učinio si mi ono što ne treba činiti.«10Avimeleh još upita Avraama: »Iz kog razloga [NASB – S čime si se to susreo pa] si to učinio?«11A Avraam odgovori: »Mislio sam: ‚U ovome mestu se sigurno ne boje Boga, pa će me ubitizbog moje žene.‘ 12Osim toga, ona mi je zaista sestra, kći moga oca, ali ne i moje majke, ipostala mi je žena. 13A kada je Bog učinio da odem iz očevog doma, rekao sam joj: ‚Ovako ćešmi pokazati svoju ljubav: kuda god da odemo, kaži za mene da sam ti brat.‘« 14Tada Avimelehuze ovaca, goveda, robova i robinja i dade ih Avraamu. A vrati mu i njegovu ženu Saru. 15»Evo,moja zemlja ti je na raspolaganju«, reče Avimeleh, »nastani se gde god ti drago.« 16A Sari reče:»Dao sam tvom bratu hiljadu srebrnjaka. Za sve koji su s tobom to će biti dokaz da si nedužna.Tako ćeš biti potpuno opravdana.« 17Tada se Avraam pomoli Bogu, i Bog izleči Avimeleha,njegovu ženu i robinje, pa su opet mogle da rađaju decu. 18Jer, GOSPOD je svaku ženu uAvimelehovom domu bio učinio nerotkinjom zbog Avraamove žene Sare.

20:8 „ustade rano ujutro“ Ovo je hebrejski idiom za veliku hitnost (vidite: Postanje 21:14; 22:3) da sečovek odazove jasno izraženoj Božijoj volji.

73

� „oni se silno uplašiše“ U Postanju 20:4-6 se vidi Avimelehova vera, a ovde je zabeležena i vera celenjegove porodice. Ona baca svetlo na Avraamovu izjavu iz Postanja 20:11a.

20:9-10 Nizom od tri pitanja Avimeleh je pokazao nepriličnost Avraamovih postupaka, kao što je toučinio i faraon u Postanju 12.

20:10 „susreo“ Neki smatraju da se to odnosi na neko proročko viđenje, ali većina stručnjaka smatra dato znači „Šta si to doživeo u prošlosti što je izazvalo ove tvoje postupke?“

20:11-12 Avraam je za svoje postupke pružio tri objašnjenja, ali sva tri deluju neubedljivo. Strah odsmrti je zabeležen i u Postanju 12:12, a i s Isaakom u Postanju 26:7.

20:13 „kada je Bog učinio da odem“ U engleskom prevodu se skoro čini kao da Avraam hoće da kažeda je Bog kriv što se on tako ponašao, što nas podseća na Adamovo okrivljivanje Boga (vidite: Postanje3:12). Ipak, nije baš sigurno da to treba tako da shvatimo. Ovde je sigurno da iza naziva Elohim koji jeovde upotrebljen stoji GLAGOL u MNOŽINI (BDB 1073, KB 1766, MNOŽINA PERFEKTA hifila), što jekrajnje neobično kad se govori o Bogu jednobožačkih Izraelca (vidite Posebnu temu – Jednoboštvo).Neki, na primer S. R. Drajver (S. R. Driver), smatraju da se Avraam spustio na Avimelehovmnogobožački nivo, ali izgleda da je i Avimeleh poznavao jedinog istinitog Boga. Rabini kažu da ovaMNOŽINA, iako je retka, ne predstavlja neobičan način govora o Bogu (vidite: Postanje 1:26; 11:7; 35:7;Druga o Samuilu 7:23). Crkva ove starozavetne MNOŽINE često tumači kao začetak nauke o SvetojTrojici.

POSEBNA TEMA – SVETA TROJICA

� „Ovako ćeš mi pokazati svoju ljubav: kuda god da odemo“ Izgleda da su se Avraam i Saradogovorili oko ove varke da su brat i sestra još kad su otišli iz Ura Haldejskog.

20:14 Ovde je ponovljeno baš ono što je faraon učinio u Postanju 12:16.Ovi podudarni izveštaji su podstakli zapadne stručnjake da postave pitanje da li je Petoknjižje

napisao jedan pisac. Različita Božija imena i ovi podudarni izveštaji učinili su da ovi stručnjaci postaveteoriju o nekoliko pisaca i urednika Postanja (vidite dr Atlijevu raspravu o tome u Uvodu u komentar naPostanje 1-11, u podnaslovu Pisac; taj komentar je besplatno dostupan na internet adresihttp://www.freebiblecommentary.org/pdf/srb/VOL01AOT_serbian.pdf. Vidite i dobru kratku raspravu urečniku Hard Sayings of the Bible129, str. 118-120.

20:16 „hiljadu srebrnjaka“ U većini engleskih prevoda je pretpostavljeno da ovde treba da se pojavireč „šekel“, pošto je to na Starom bliskom istoku bio uobičajeni izraz za „težinu dragocenih metala“(vidite Posebnu temu – Mere za težinu i zapreminu na Starom bliskom istoku). Postoji nekoliko drugihtekstova gde se ova reč podrazumeva, ali se ne pojavljuje (vidite: Postanje 37:28; Sudije 17:2,3,4,10).

NASB, NKJV „tvoja nedužnost“NRSV „oslobođenje od optužbe“TEV „da si nedužna“NJB „da si potpuno nedužna“


74

http://www.freebiblecommentary.org/pdf/srb/VOL01AOT_serbian.pdf

Nije jasno da li je Avimeleh dao dva odvojena dara, jedan Avraamu (Postanje 20:14), a drugi Sari(Postanje 20:16), ili je u pitanju bio jedan dar čija novčana vrednost je zabeležena u ovom stihu. Ličnosmatram da su u pitanju bila dva dara. Izraz „tvoja nedužnost“ doslovno znači „pokrivanje očiju za tebe“(VEZA reči BDB 492 i 744), što je hebrejski idiom koji pokazuje da je Sara bila potpuno nedužna i da jeprimila nadoknadu za sramotu koju je pretrpela.

20:17 „Bog izleči Avimeleha“ Ne znamo tačno koja bolest je zahvatila Avimeleha i njegovu porodicu,ali onemogućila im je rađanje dece. Izgleda da je to bio jedan od načina na koje je Bog zaštitioAvimeleha da ne spava sa Sarom. I iz Postanja 20:17-18 vidimo da se neplodnost smatrala Božijimprokletstvom. To je jedan od razloga zbog kog je Avraamu bilo toliko teško da poveruje u Božijemilostive reči kad je Sara bila nerotkinja.

20:18 „GOSPOD je svaku ženu u Avimelehovom domu bio učinio nerotkinjom“ Ovo su APSOLUTNIINFINITIV i PERFEKAT GLAGOLA istog korena (BDB 783 i 870), što pojačava silinu radnje.

Ovo je jedino mesto u Postanju 20 gde se spominje Božije zavetno ime Jahve. Ono je u ovomodlomku podudarno s imenom Elohim. U Samarijskom Petoknjižju i u nekim rukopisima Septuaginteovde stoji Elohim.




1. Zašto je Avraam Saru predstavljao kao svoju sestru?2. Kako objašnjavate što su se istovetni događaji dva puta dogodili Sari i jedanput Reveki?3. Zašto je Sarina zaštita teološki značajna?

75

POSTANJE 21



Isaakovo rođenje Isaakovo rođenje Isaak i Jišmael Isaakovo rođenje Isaakovo rođenje

21:1-7 21:1-7 21:1-7 21:1-7 21:1-7

(6-7)

Odlazak Agare i Jišmaela

Otpuštanje Agare i Jišmaela

21:8 21:8-14 21:8-14 21:8 21:8-14a

Sara se okreće protiv Agare

Agara i Jišmael oterani

21:9-14 21:9-13

21:14-16 21:14b-16

21:15-19 21:15-21 21:15-19

21:17-21 21:17-19

21:20-21 21:20-21 21:20-21

Savez sa Avimelehom Savez sa Avimelehom Avraamov spor s Avimelehom

Sporazum između Avraama i Avimeleha

Avraam i Avimeleh kodBeer Ševe

21:22-26 21:22-34 21:22-24 21:22-23 21:22-24

21:24

21:25-34 21:25-29 21:25-31

21:27-34

21:30-31

21:32-34 21:32-34




76

1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 21:1-7 (SSP)1GOSPOD se smilova Sari kao što je rekao i učini za nju ono što je obećao: 2Sara zatrudne i rodiAvraamu sina u njegovoj starosti, baš u ono vreme o kome mu je Bog govorio. 3Sinu koga mu jeSara rodila Avraam dade ime Isaak. 4Kada je njegov sin Isaak imao osam dana, Avraam gaobreza kao što mu je Bog zapovedio. 5Avraam je imao sto godina kada mu se rodio njegov sinIsaak. 6Sara reče: »Bog je učinio da se nasmejem, i svi koji za ovo čuju, smejaće se sa mnom.« 7Ijoš reče: »Ko je mogao da kaže Avraamu da će Sara dojiti decu? A ipak sam mu rodila sina unjegovoj starosti.«

21:1NASB „Tada se GOSPOD seti Sare“NKJV „i GOSPOD poseti Saru“NRSV „GOSPOD se postara za Saru“TEV „GOSPOD blagoslovi Saru“NJB „Jahve postupi sa Sarom kao što je rekao“

Ime Jahve je dva puta ponovljeno da bi se naglasilo da je to dete rođeno jer je on to omogućio!Upotrebljeni GLAGOL doslovno znači „posetiti“ (BDB 823, KB 955, PERFEKAT kala). On se čestokoristio da se opiše Božije približavanje radi blagoslova ili kazne. U pozitivnom smislu se koristi uPostanju 15;24-25 i Izlasku 13:19, ali treba istaći da se ova reč obično koristila kad se radi o kazni.

� „ono što je obećao“ Izgleda da se ovo odnosi baš na Postanje 18:10-15. Već se u Božijimobećanjima koja je dao Avraamu u Postanju 12, 15 i 17 nazire da će Sara roditi posebno obećano dete(Postanje 21:2; Jevrejima 11:11 ) .

21:2 „baš u ono vreme“ Ovo se neposredno odnosi na Postanje 17:21 i 18:10,14. Smatram da se odnosina devet meseci trudnoće.

21:3 „Isaak“ Ovo ime mu je dato u Postanju 17:19,21. Potiče od reči koja znači „smeh“ (BDB 850), apovezano je s Avraamovim smehom iz Postanja 17:17 i Sarinim smehom iz Postanja 18:12.

21:4 „Avraam ga obreza“ To je bio znak saveza, znak koji je sam Jahve uspostavio. Obrezanje jeizvršeno kad je dete imalo osam dana, kao što je Bog i zapovedio (vidite: Postanje 17:9-14). Arapi su naosnovu Postanja 17:25 razvili običaj obrezivanja svoje dece s trineaest godina, u skladu s Jišmaelovimobrezanjem. Svi narodi Starog bliskog istoka su obrezivali svoju decu, ali u različitom uzrastu i izrazličitih razloga. Jedino su Filistejci i Hivijci bili neobrezani (vidite Postanje 34).

77

21:5 Ovde su ponovo navedene Avraamove godine (vidite: Postanje 17:17) da se pokaže Božija milost uispunjenju njegovih obećanja, a ne čovekova snaga i napori.

21:6 Ovde postoji sledeća igra reči:1. Avraam i Sara su smehom izrazili sumnju u ono što ime je Bog otkrio u Postanju 17:17 i 18:12.2. Dete je dobilo ime koje znači „smeh“.3. Sara je smehom ispoljila radost što je konačno dobila svoje dete i što joj ljudi čestitaju i smeju se

s njom.4. Smeh je u Postanju 21:9 upotrebljen u negativnom smislu, za Jišmaelov stav prema Isaaku.

21:7 „da će Sara dojiti decu“ Imenica „deca“ je u MNOŽINI. U hebrejskom postoji veoma mnogoneočekivanih MNOŽINA. To je sigurno bio način na se izrazi (1) da nešto postoji u dvojini (oči, uši,ruke) i (2) da se pojača silina izraza (tj. KRALJEVSKA MNOŽINA).

POSTANJE 21:8-14 (SSP)8Dete je poraslo i prestalo da sisa. A onoga dana kada je Isaak prestao da sisa, Avraam prirediveliku gozbu. 9Sara vide kako se sin koga je Avraamu rodila Egipćanka Agara igra [NASB –ruga], 10pa reče Avraamu: »Oteraj ovu robinju i njenog sina, jer sin ove robinje neće bitinaslednik sa mojim sinom, sa Isaakom.« 11To veoma uzruja Avraama, jer se ticalo njegovogsina. 12Ali Bog mu reče: »Nemoj da se uzrujavaš zbog dečaka i svoje robinje. Poslušaj sve što tiSara kaže, jer će se tvoje potomstvo računati po Isaaku. 13A i od sina robinje načiniću narod, jerje i on tvoj potomak.« 14Avraam ustade rano ujutro, uze hrane i mešinu vode i dade ih Agari. Tojoj naprti na pleća, pa je otpremi zajedno sa dečakom. Ona ode, pa je lutala po pustinji Beer-Ševi.

21:8 „onoga dana kada je Isaak prestao da sisa, Avraam priredi veliku gozbu“ Iz književnosti onogvremena saznajemo da je bio običaj da se na dan kada dete prestane da sisa priredi gozba (jer to jeznačilo da je dovoljno odraslo da budu sigurni da će preživeti). Isaak je možda prestao da sisa sa dve ilitri godine (vidite: Druga knjiga o Makavejcima 7:27).

21:9 „Sara vide kako se sin koga je Avraamu rodila Egipćanka Agara igra [NASB – ruga]“ Uengleskom prevodu NKJV stoji „ruga“, a u engleskim prevodima NRSV i TEV stoji „igra“. Prevod LXXdodaje „igra s njenim sinom“. Ova hebrejska reč znači „smeh“ (BDB 850), ali u pielu (KB 1019) možeda znači „šaliti se“ ili „podsmevati se“ (vidite: Postanje 19:14; Izlazak 32:6; Sudije 16:23), a zbogGalaćanima 4:29 i zbog Agarinog ruganja u Postanju 16:4,5 je verovatno da znači „rugati se“ ili„nipodaštavati“. Rabini navode Drugu o Samuilu 2:14 i Poslovice 26:19 kao primere negativne upotrebeove reči.

21:10 „Oteraj ovu robinju i njenog sina“ I ovaj GLAGOL je u pielu (BDB 176, KB 204) i uIMPERATIVU (vidite: Galaćanima 4:30). Ovo je, prema tablicama iz Nuzija, bilo protivzakonito, ali izranijih pravnih dokumenata, koji se zovu Lipit-ištar, deci naložnica je po zakonu morao da se da deonasledstva ili sloboda.

21:11 Avraam je voleo Jišmaela (vidite: Postanje 17:18), a voleo ga je i Jahve (vidite: Postanje 17:20;21:3,18,20). Avraam je smatrao da je ovaj Sarin zahtev bio nepriličan, a možda čak i nepravedan (vidite:Brojevi 11:10; Prva o Samuilu 1:8).

78

21:12 Bog je Avraamu dao dve zapovesti:1. „Nemoj da se uzrujavaš“, BDB 949, KB 1269, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV. Ovaj

GLAGOL je upotrebljen u Postanju 21:11 da se opiše Avraamova reakcija na Sarin zahtev(izrečen zapovednim načinom).

2. „Poslušaj sve što ti Sara kaže“, BDB 1033, KB 1570, IMPERATIV kala, glagol „slušati“).

� „sve što ti Sara kaže“ Iz ovoga proističe da je Bog prihvatio Sarinu procenu situacije. To ne znači daje Sarin stav bio ispravan, ali mi u stvari ne znamo celu situaciju. Možda je Sara, poput Reveke uPostanju 27, pokušavala da zaštiti zavetna obećanja.

21:13 „jer je i on tvoj potomak“ Bog će blagosloviti Jišmaela zbog njegovog oca Avraama. Njegovživot je opisan u proroštvu iz Postanja 16:11-12. Jišmaelova povezanost sa Avraamom bila je izvornjegovog blagoslova, kao kod Lota u Postanju 19:29.

21:14 „mešinu vode“ Ova reč (VEZA reči BDB 332 i BDB 565) se u Starom zavetu pojavljuje samo uovom poglavlju (vidite: Postanje 21:14,15,19). Označava ovčiju kožu ili želudac koji su šivenjemoblikovani tako da se dobije mešina za vodu.

� „naprti na pleća“ Ovo je u Septuaginti i u sirijskom prevodu prevedeno tako da izgleda kao da jeAvraam na njena pleća naprtio i Jišmaela. Iz konteksta se može zaključiti da je Jišmael imao izmeđupetnaest i sedamnaest godina i stoga bio pretežak da ga majka nosi, pa je ovo verovatno samo idiom kojiznači da ih je Avraam pripremio za put.

� „lutala po pustinji Beer-Ševi“ Vidite 31. stih.

POSTANJE 21:15-19 (SSP)15Kada je u mešini nestalo vode, ona stavi dete pod jedan žbun, 16pa ode i sede podalje, otprilikekoliko luk može da dobaci, jer je mislila: »Ne mogu da gledam kako dete umire.« I dok je takosedela, glasno zaplaka. 17Bog ču dečakov plač, pa Božiji anđeo pozva Agaru sa neba i reče joj:»Šta je, Agaro? Ne boj se. Bog je čuo kako dečak tamo plače. 18Ustani, podigni dečaka i uteši ga[NASB – uhvati ga za ruku], jer ću od njega načiniti velik narod.« 19Tada joj Bog otvori oči, iona vide bunar s vodom, pa ode i napuni mešinu i dade dečaku da pije.

21:15NASB, TEV „ostavi“NKJV „stavi“NRSV „baci“NJB „napusti“

Ova reč (BDB 1020) označava napuštanje (Izlazak 1:22; Psalam 71:9; Jeremija 38:6,9; Jezekilj 16:5) uočekivanju smrti.

21:16 „koliko luk može da dobaci“ Ovo je redak GLAGOL (BDB 377, KB 373, PARTICIP polela), uStarom zavetu se pojavljuje samo ovde.

� „glasno zaplaka“ Ovde postoji nejasnoća u tekstu, jer je anđeo Gospodnji rekao da je čuo dete kakoplače, a spominje se samo majčin glas. Ali, treba imati na umu da je ovo samo kratak opis ove situacije

79

i da nije sve izloženo. Anđeo Gospodnji je ponovo razgovarao s Agarom, kao i u Postanju 16:16, štopokazuje Božiju ljubav čak i za ljude koji su bili od manjeg značaja u Avraamovom životu.

21:17-18 Bog se ovako obratio Agari:1. „Šta je, Agaro?“ (bez GLAGOLA)2. „Ne boj se“, BDB 431, KB 432, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV, vidite isti koren u

Postanju 15:1; 26:24; 46:33. „Ustani“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala4. „podigni dečaka“, BDB 669, KB 724, IMPERATIV kala5. „uhvati ga za ruku“, BDB 304, KB 302, IMPERATIV hifila, što podrazumeva da treba se pobrine

za njega, da ga okrepi 21:17 Zapazite kako su Elohim i anđeo Gospodnji ovde poistovećeni (govore s neba), a ipak su različiti(vidite: Izlazak 3:2,4). Vidite Posebnu temu – Anđeo Gospodnji, kod Postanja 12:7.

� „Bog je čuo“ Ovo je igra reči s Jišmaelovim imenom (vidite: Postanje 16:11). GLAGOL „čuti“ (BDB1033), „Jišmael“ (BDB 1035), i „Bog čuje“ potiču od istog korena.

21:18 „jer ću od njega načiniti velik narod“ Ovaj GLAGOL (BDB 962, KB 1321, IMPERFEKAT kala)znači „postaviti“ ili „uspostaviti“, vidite: Postanje 21:13; 46:3. Ovo nije isti GLAGOL (BDB 793, KB889, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV) koji je upotrebljen u Jahveovom obećanjuAvraamu u Postanju 12:2 i 18:18 (BDB 224, KB 243, APSOLUTNI INFINITIV kala).

21:19 Nije jasno da li Postanje 21:19 opisuje čudo otvaranja očiju ili davanja novog, prethodnonepostojećeg izvora. Ista ova reč upotrebljena je u Postanju 3:5 i Drugoj o carevima 6:15-19.

POSTANJE 21:20-21 (SSP)20Bog je bio sa dečakom dok je odrastao. Živeo je u pustinji i postao strelac. 21Dok je živeo upustinji Paran, majka mu iz Egipta dovede ženu.

21:20 Metafora „Bog je bio sa dečakom“ upotrebljena je i za Jakova (Postanje 28:15) i za Josifa(Postanje 39:2,3,21). Ona označava Jahveovo lično staranje i prisustvo (vidite Postanje 21:22). Jišmaelje imao udela u Avraamovom blagoslovu!

21:21 „majka mu iz Egipta dovede ženu“ Ovo je trebalo da učini otac, ali u ovom slučaju je to bilaAgara, koja je izabrala za Jišmaela ženu iz svog naroda.

POSTANJE 21:22-26 (SSP)22U to vreme Avimeleh, u pratnji Pihola, zapovednika njegove vojske, reče Avraamu: »Bog je stobom u svemu što činiš. 23Zato mi se ovde pred Bogom zakuni da nećeš varati ni mene, ni mojudecu, ni moje potomke, nego da ćeš meni i ovoj zemlji u kojoj boraviš biti odan kao što sam i jaodan tebi.« 24»Kunem se«, reče Avraam. 25Tada se Avraam požali Avimelehu zbog bunara svodom koji su Avimelehove sluge prisvojile. 26A Avimeleh reče: »Ne znam ko je to uradio. Ti mio tome nisi govorio, i ja za to tek danas čujem.«

80

21:22 „Avimeleh, u pratnji Pihola“ Ova ista dva imena spominju se u Postanju 26:26 u vezi saIsaakom i problemima oko tog istog izvora u Beer Ševi. Ona su zajedničke imenice za cara izapovednika. Ili su ovi ljudi živeli dosta dugo ili je došlo do neke nedoslednosti u hebrejskom tekstu(zbog različitih urednika).

� „Bog je s tobom u svemu što činiš“ Ovo nisu rekli samo Avraamu, nego i Isaaku (vidite: Postanje26:28).

21:25 „Tada se Avraam požali Avimelehu“ Izgleda da je ovde upotrebljena reč „prigovoriti“ (BDB406, KB 410, PERFEKAT hifila). Sporovi oko izvora su bili česti u ovoj polusuvoj pustinjskog oblasti.Avimelehov odgovor pokazuje da on nije bio svestan tog problema i on je uprkos tome želeo da sklopisavez sa Avraamom (glagol „zakunuti se“, BDB 989, KB 1396, IMPERATIV nifala, Postanje 21:23).

POSTANJE 21:27-34 (SSP)27Avraam uze sitne i krupne stoke i dade je Avimelehu, pa njih dvojica sklopiše savez. 28PotomAvraam odvoji sedmoro ženske jagnjadi iz stada, 29a Avimeleh ga upita: »Šta znači ovo sedmoroženske jagnjadi koje si odvojio na stranu?« 30On mu odgovori: »Primi od mene ovo sedmoroženske jagnjadi kao svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.« 31Tako ono mesto dobi imeBeer Ševa, jer su tamo njih dvojica položili zakletvu. 32Kada su Avimeleh i Avraam sklopilisavez kod Beer-Ševe, Avimeleh i Pihol, zapovednik njegove vojske, vratiše se u zemljuFilistejaca. 33Avraam posadi drvo tamariska u Beer-Ševi i tamo se pokloni GOSPODU [NASB –prizva GOSPODNJE ime], Večnome Bogu. 34Avraam je još dugo boravio u zemlji Filistejaca.

21:27 „njih dvojica sklopiše savez“ Izgleda da su životinje koje se spominju u Postanju 21:27 bilepresečene nadvoje da bi se sklopio ovaj savez (vidite Posebnu temu – Savez).

21:28 „sedmoro ženske jagnjadi“ Ovo je očigledno drugi skup životinja, a ne onaj iz Postanja 21:27, iočigledno je povezan s bunarom u Beer Ševi. Ime „Beer Ševa“ potiče od dva moguća izvora: (l) „bunarsedmorke“, Postanje 21:28 ili (2) „bunar zakletve“, Postanje 26:33 („sedam“ [BDB 987] i „zakleti se“[BDB 989] slično zvuče u hebrejskom).

21:32 „zemlju Filistejaca“ Mnogi komentatori su primetili da Filistejci tada još nisu ušli u tu zemlju uvelikim brojevima. Iako je to istina, zbog plaćeničke prirode ovog egejskog naroda bi moglo biti da supre XII veka p.n.e. bili u toj oblasti u malim brojevima, a da su se tada tu naselili nakon neuspešneinvazije Egipta. Moguće je i da je u pitanju događaj iz drugog razdoblja.

21:33 „drvo tamariska“ Ovo je simbolizovalo dve stvari:1. Prisustvo podzemnih voda je često bilo povezivano sa svetim drvećem (Bog je dao vodu Agari,

Jišmaelu i Avraamu).2. Avraam, nomad, naumio je da ovde ostane duže vreme.

� „ prizva GOSPODNJE ime“ Ovde je upotrebljeno Božije zavetno ime Jahve (BDB 42), što znači dasu u pitanju bile bogoslužbene prilike (vidite: Postanje 4:26; 12:8). To je slično onome šte je Noje uradiou Postanju 8:20. Vidite Posebnu temu – Ime Jahve.

� „Večnome Bogu“ Ovaj naziv za Boga se pojavljuje samo ovde. Sastoji se iz hebrejskih reči El (BDB42) i 'olam (BDB 761). Reč El je u prvom delu Postanja povezana s nekoliko drugih zvanja da bi se

81

istakla Božija priroda: (1) El Šadaj (BDB 42 i 994), 17:1; 43:14 i Izlazak 3; (2) El Eljon (BDB 42 i 751II), 14:18-24; (3) El Roi (BDB 42 i 909), 16:13; (4) El Betel (BDB 42 i 110), 31:13; 35:7. El je bio opštinaziv za boga na Starom bliskom istoku (vidite Posebnu temu – Božija imena).

Reč 'olam (BDB 761) znači „ono što je skriveno“ i odnosi se ili na prošlost ili na budućnost. Koristise i u smislu „večnog“, ali značenje se mora odrediti neposredno iz konteksta (vidite Posebnu temu –Doveka ('olam).




1. Da li je Postanje 20 u stvari negativan komentar o Avraamu?2. Da li je i Avimeleh poznavao Adonaja?3. Zašto je Avimeleh uzeo Saru sebi za ženu kad je bila tako stara i sebe opisivala kao „istrošenu“

(vidite: 18:12)?4. Šta znači reč „prorok“ i zašto je Avraam mogao da nosi to zvanje?5. Nabrojte tri razloga koja je Avraam naveo u Postanju 21:11-13 kao opravdanje što je pokušao da

obmane Avimeleha.6. Zašto je Sara zahtevala da Agara i Jišmael odu?

82

POSTANJE 22



Prinošenje Isaaka PotvrđenjeAvraamove vere

Proveravanje Avraama Bog zapoveda Avraamu da žrtvuje Isaaka

Avraamova žrtva

22:1-8 22:1-2 22:1-8 22:1 22:1-2

22:2

22:3-8 22:3-5 22:3-5

22:6-7a 22:6-8

22:7b

22:7c

22:8

22:9-14 22:9-14 22:9-14 22:9-11a 22:9-10

22:11b 22:11-14

22:12

22:13-14

22:15-19 22:15-19 22:15-19 22:15-19 22:15-18

22:19

Nahorova porodica Potomci Avraamovog brata Nahora

Nahorovi potomci Nahorovi potomci

22:20-24 22:20-24 22:20-24 22:20-24 22:20-24




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

83

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 22:1-8 (SSP)1Posle toga Bog iskuša Avraama. Pozva ga: »Avraame!« A Avraam odgovori: »Molim! [NASB –Ovde sam]« 2Bog reče: »Uzmi svog sina, svog jedinca Isaaka, koga voliš, i idi u zemlju Moriju.Tamo ga prinesi kao žrtvu paljenicu na jednoj od planina za koju ti budem rekao.« 3Avraam ustaderano ujutro, osedla magarca i povede sa sobom dvojicu slugu i svoga sina Isaaka. Kada je nasekaodrva za žrtvu paljenicu, krenu ka mestu o kome mu je Bog govorio. 4Trećega dana Avraam dižepogled i ugleda to mesto u daljini, 5pa reče svojim slugama: »Ostanite ovde pored magarca, a ja idečak idemo onamo da se poklonimo Bogu, pa ćemo se vratiti k vama.« 6Avraam uze drva za žrtvupaljenicu i naprti ih na svoga sina Isaaka, a on ponese vatru i nož, pa njih dvojica odoše zajednodalje. 7Isaak reče svom ocu Avraamu: »Oče!« »Molim, sine«, odgovori Avraam. »Vatra i drva suovde«, reče Isaak, »ali gde je jagnje za žrtvu paljenicu?« 8Avraam odgovori: »Bog će se sampostarati za jagnje za žrtvu paljenicu, sine moj.« I njih dvojica odoše zajedno dalje.

22:1 „Bog“ Ovo je hebrejska reč Elohim (vidite Posebnu temu – Božija imena), jedan od čestih nazivaza Boga u prvom delu Postanja. Nismo sigurni koji je koren ove reči, ali zbog jedne igre reči iz Postanja31:29 izgleda da je ova reč povezana s frazom „biti jak“. Kritičke škole iz XVIII i XIX veka su naosnovu toga što se u različitim poglavljima Postanja pojavljuju različita Božija imena – Jahve i Elohim –postavili dokumentarnu hipotezu da je Postanje nastalo spajanjem nekoliko izvora, ali rabini kažu da taimena predstavljaju dve strane Božije naravi. Elohim predstavlja Božiju silu i naglašava da je onStvoritelj, a ime Jahve je vezano za dobrotu koju iskazuje u okviru saveza. Mislim da je rabinskoobašnjenje mnogo ubedljivije.

� „iskuša Avraama“ Vidite Posebnu temu odmah ispod.

POSEBNA TEMA – BOG PROVERAVA SVOJ NAROD (STARI ZAVET)

� „Avraama“ Bog je promenio njegovo ime iz Avram, što znači „uzvišeni otac“, u Avraam, što znači„otac mnoštva“. Bog se upravo spremao da traži od Avraama nešto što će ugroziti Avraamovo novo ime!Septuaginta u Postanju 22:1 navodi da je Bog dva puta oslovio Avraama, ali u hebrejskom rukopisu stojisamo jedno „Avraame“, dok u Postanju 22:11 stoji dvaput.

� „Ovde sam“ Ovo je hebrejski idiom koji se koristio kada je čovek nekome hteo da se stavi naraspolaganje (vidite: Postanje 22:11; Izlazak 3:4; Prva o Samuilu 3:4; Isaija 6:8).

22:2 Zapazite niz zapovesti koje je Avraam primio po pitanju Isaaka:1. „Uzmi svog sina“, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala2. „i idi u zemlju Moriju“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala (zanimljivo je uočiti da se ovaj

GLAGOL pojavljuje u ovom obliku samo ovde i u Postanju 12:1, što povezuje ove dve proverekao obećanje i ispunjenje [zapazite i Postanje 22:18 i 12:3])

3. „Tamo ga prinesi kao žrtvu“ BDB 748, KB 828, IMPERATIV hifila

84

� „Uzmi svog sina, svog jedinca Isaaka, koga voliš“ Izgleda da je ovo namerno sastavljen niz izrazakoji se tiču Isaaka, posebnog, obećanog sina. Zapazite i da je on „jedini“ (BDB 402) sin (vidite: Postanje22:2,12,16). Jišmael nije bio sin obećanja i bio je oteran! Sva Avraamova nada u potomstvo ležala je uovom dečaku, a Jahve mu je rekao da ga prinese na žrtvu!

� „i idi u zemlju Moriju“ Ova reč (BDB 599) je prevođena na mnogo načina:1. U Vulgati i Samarjanskom Petoknjižju stoji „viđenja“2. U Targumima je prevedeno rečima „da se poklonite Bogu“3. U Septuaginti stoji reč „visoka“4. U Pešiti piše „Amonaca“5. Neki stručnjaci ovo prevode rečima „koju će ti Jahve pokazati“6. Drugi prevode kao „izabranu“7. Treći prevode kao „mesto ukazanja“Izgleda da je „mesto ukazanja“ najbolji prevod, jer je u skladu s upotrebom ove reči u Drugim

letopisima 3:1, gde piše da je Hram bio sagrađen na gori Moriji, na mestu gde se Bog ukazao Davidu. Tose odnosi na Drugu o Samuilu 24:16 ili možda, još verovatnije, na Prve letopise 21:18-30. Avraamovoprinošenje Isaaka se ne spominje u tom odlomku zato što je taj događaj bio veoma poznat ili možda zatošto je bio nepoznat piscu Prvih letopisa. Izgleda da je Morija bila povezana i s Melhisedekovim gradom,Salimom, (14:18), koji je kasnije nazvan Jevus i na kraju Jerusalim.

� „žrtvu paljenicu“ Ovo je hebrejska reč „holokaust“ koja znači „žrtva koja je u celosti spaljena“(BDB 750). Ta žrtva nije podrazumevala samo obredno klanje, nego i obredno rasecanje na komade.Kako žestoka zapovest od Boga koji mu je obećao sina i rekao mu da otera Jišmaela! Avraam je moraoda veruje Bogu bez razumevanja, slično kao u događajima opisanim u Brojevima 21 čiji odjek nalazimou Jovanu 3:14.

22:3 „Avraam ustade rano ujutro“ Zapazite da nije zabeleženo da je Avraam oklevao ili ispitivao, alita noć je sigurno bila grozna. Nismo sigurni da li je to ispušteno iz teksta ili je u pitanju znak da seAvraamova vera razvija. Avraam svakako nije bio savršen, ali veličina njegove vere u Boga senesumnjivo može videti u ovom izveštaju. Ovo je bio vrhunac provere njegove vere.

22:4 „Trećega dana“ Udaljenost od Beer Ševe do gore Morije je oko dva i po dana hoda, ali smagarcem i drugim prtljagom putovanje je moglo potrajati i duže.

22:5 Zapazite zapovesti koje je Avraam dao slugama i opis njegove namere:1. „Ostanite ovde“, BDB 442, KB 444, IMPERATIV kala2. „a ja i dečak idemo onamo“, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala3. „da se poklonimo Bogu“, BDB 1005, KB 295, KOHORTATIV hištafela4. „pa ćemo se vratiti k vama“, BDB 996, KB 1427, KOHORTATIV kala

� „da se poklonimo Bogu, pa ćemo se vratiti k vama“ Avraamova vera u Boga je bila toliko jaka dau Jevrejima 11:17-19 piše da je smatrao da će Isaak biti podignut iz mrtvih ako to bude potrebno da bi sevratio s Avraamom kući. To je u skladu s obećanjem koje je Bog pre toga dao Avraamu u Postanju21:12, obećanjem da će Avraam dobiti potomstvo kroz Isaaka. Iako Avraam nije razumeo kako ili zašto,nesumnjivo je znao i razumeo da Bog to može.

22:6 „Avraam uze drva za žrtvu paljenicu i naprti ih na svoga sina Isaaka“ Postoje mnoge vezeizmeđu ovoga što se dogodilo Isaaku i onoga što se kasnije dogodilo Isusu. Lično ne volim alegorije itipologije koje nisu izričito spomenute u Novom zavetu jer su ih komentatori masovno zloupotrebljavali

85

tokom istorije crkve. Između Isaaka i Isusa očigledno postoji određena veza. Bog nije dozvolio Avraamuda učini svom sinu upravo ono što je on kasnije učinio svom Sinu. Mislim da saosećajući s Avraamovomljubavlju i verom možemo da razumemo silinu Božije ljubavi.

� „vatru i nož“ Ne znamo da li se ova vatra odnosi na žar od vatre iz njihovog logora od prethodnenoći ili na vrećicu kremena i truda. Reč za nož označava „mesarski nož“ (BDB 38), veoma velik nožkoji se koristio prilikom kuvanja (vidite: Sudije 19:29; Poslovice 30:14).

22:7 „ali gde je jagnje za žrtvu paljenicu?“ Isaakovo pitanje sigurno je pogodilo Avraama u srce, aAvraam je na to, u Postanju 22:8, predivno izrazio svoju veru u Boga. Pošto je Isaak imao takvo znanjeo žrtvama, to znači da je žrtveni sistem postojao i pre Mojsijevog zakona. To se vidi i kod (1) Kaina iAvelja (Postanje 4), (2) kod Noja (Postanje 8:20) i (3) kod Jova (Jov 1:5).

22:8 „Avraam odgovori: »Bog će se sam postarati za jagnje za žrtvu paljenicu...«“ Izraz „Bog će sepostarati“ je kasnije, u Postnaju 22:14, postao Božije ime (reči „Jahve“, BDB 217, i „videti“, BDB 906).Videli smo koliko često Božiji postupci proizvode nova imena koja opisuju njegovu narav i njegovadela. Ova hebrejska reč koja je prevedena izrazom „će se postarati“ doslovno znači „će videti za to“(BDB 906, KB 1157, IMPERFEKAT kala), ali je poprimila ovo posebno značenje (onaj koji vidi je onajkoji će se postarati).

POSTANJE 22:9-14 (SSP)9Kada su stigli do mesta o kome mu je Bog govorio, Avraam podiže žrtvenik i na njega naslagadrva. Zatim sveza svoga sina Isaaka i položi ga na žrtvenik preko drva, 10pa pruži ruku i uzenož da zakolje svoga sina. 11Ali anđeo GOSPODNJI ga pozva sa neba: »Avraame! Avraame!« AAvraam reče: »Molim!« 12»Ne spuštaj ruku na dečaka«, reče, »i nemoj ništa da mu uradiš. Sadaznam da se bojiš Boga, pošto mi nisi uskratio svoga sina, svoga jedinca.« 13Tada Avraam dižepogled, a kad tamo – ovan se rogovima zapleo u žbun! On ode, uze ga i prinese kao žrtvupaljenicu mesto svoga sina. 14Avraam nazva ono mesto »GOSPOD se stara«. Zato se još i danaskaže: »Na planini gde će se GOSPOD postarati.«

22:9 „Avraam podiže žrtvenik i na njega naslaga drva. Zatim sveza svoga sina Isaaka i položi gana žrtvenik“ Ovde vidimo veliku Avraamovu veru, ali i veliku Isaakovu veru. Isaak je očigledno biodovoljno velik da nosi drva uzbrdo i dovoljno velik da se odupre ocu dok ga je vezivao. Siguran sam daje ovaj događaj kasnije prouzrokovao sate razgovora o veri između Avraama i Isaaka.

GLAGOL „vezati“ (BDB 785, KB 873, IMPERFEKAT kala) se u Starom zavetu pojavljuje samo ovde.Isti ovaj koren (BDB 785) znači „saviti“ ili „uvrnuti“ i stoga se smatra da znači „saviti noge žrtveneživotinje kao bi ih se vezalo“.

22:10 „pa pruži ruku“ Ovo se očigledno odnosi na obredni čin presecanja grla žrtvene životinje.

22:11 „Ali anđeo GOSPODNJI“ Kada zajedno pročitamo Postanje 22:11 i 22:12 postaje jasno da je ovaj„anđeo GOSPODNJI“ oličenje samog Boga (vidite: Postanje 16:7-13; 18:1; 19:1; 21:17,19; 22:11-15;31:11,13; 32:24,30; 48:15-16; Izlazak 3:2,4; 13:21; 14:19; Sudije 6:12,14 i Zaharija 3:1,2). Ali zapaziteda u Postanju 22:12 ovaj anđeo spominje Boga. Teško je uspostaviti čisto jednoboštvo kraj tolikog brojadrugih duhovnih bića koja se spominju u Postanju (tj. „Duha“ u Postanju 1:2; reči „načinimo“ uPostanju 1:26; reči „kao jedan od nas“ u 3:22; reči „siđemo“ u 11:7; „anđela GOSPODNJEG“ iz ovogodlomka; a zapazite i reči „GOSPOD reče mome Gospodu“ u Psalmu 110:1). Njihov međuodnos

86

predstavlja misteriju. Hrišćani se zajedno s Jevrejima drže jednoboštva koje je izraženo u Ponovljenimzakonima 6:4. Vidite Posebnu temu – Sveta Trojica, kod Postanja 20:13.

22:12 Ovde postoje dve odrične zapovesti:1. „Ne spuštaj ruku na dečaka“, BDB 1018, KB 1511, IMPERFEKAT kala, ali upotrebljen kao JUSIV2. „i nemoj ništa da mu uradiš“, BDB 793, KB 889, JUSIV kala

Sledeća dva PERFEKTA pokazuju da je Jahve bio potpuno zadovoljan Avraamovom verom:1. „Sada znam“, BDB 393, KB 390, PERFEKAT kala2. „pošto mi nisi uskratio svoga sina“, BDB 362, KB 359, PERFEKAT kalaIzrazi koji se odnose na Isaaka i koji se nalaze u Postanju 22:2 ponavljaju se i Postanju 22:12 (vidite

i Postanje 22:16).Kratka beleška o izrazu „sada znam“. Da li ona dovodi u pitanje Jahveovo predznanje ili je u pitanju

književna tehnika kojom se potvrđuje Avraamova vera? Ja ovo shvatam u ovom drugom smislu. Nevolim otvoreni teizam.

NASB, NKJV,NRSV, NJB „bojiš“TEV „poštuješ“Pešita „bojiš“REB „da si bogobojazan čovek“

Ova reč (BDB 431) se često pojavljuje u Starom zavetu i može da znači „strah“ (vidite: Postanje 3:10;18:15; 20:8; 28:17; 32:7; 42:35; 43:18), ali u nekim odlomcima, kad opisuje čovekov stav prama Bogu,poprima značenje „strahopoštovanja“ ili „poštovanja“. Razmotrite sledeće tekstove: Postanje 42:18;Izlazak 1:17; 9:30; 18:21; Levitska 19:14,32; 25:17,36,43; Ponovljeni zakoni 6:2,24; 10:12,20; 14:23;17:19; 25:18; 28:58; 31:12-13; Psalam 33:8. Iz ovog „straha“ treba da proisteknu poslušnost i služenjeBogu. To treba da bude odnos sa Bogom koji se ne tiče samo pojedinih događaja, mesta,veroispovedanja ili pravila, nego oblikuje celokupan način života. Poslušnost proističe iz poštovanja iljubavi, a ne iz straha od kazne. Neposlušnost je pre svega usmerena protiv ljubavi, jednako kao i protivzakona! Nečiji odnos sa Bogom dobija prvenstvo u životu! „Avraam poverova Bogu“ (Postanje 15:6) sevidi kroz ceo život!

22:13NASB, RSV „iza njega ovan“NKJV „a tamo iza njega je bio ovan“NRSV, TEV „ovan“

Hebrejski rukopisi se razlikuju na ovom mestu. U masoretskom tekstu stoji PRILOG „iza“ (אחר, BDB29), ali u nekim drugim hebrejskim rukopisima i u Samarjanskom Petoknjižju, Septuaginti i Pešiti stojireč „jedan“ (אחד, BDB 25), što se prevodi kao „jedan“ ovan.

� „mesto svoga sina“ Bog od Avraama nije tražio da žrtvuje ovog ovna, ali Avraam ga je iz zahvalnostiprineo sam od sebe, baš na brdu gde će jednog dana biti Solomonov hram. Ovo je možda bio početnioblik žrtve kao zamene koji se kasnije razvio u Mojsijevom zakonu i najuzvišenije u Hristovoj žrtvi(vidite: Isaija 53 i Jovan 1:29; Poslanica Jevrejima; Prva Petrova 1:18-19; Otkrivenje 5:11-14).

22:14 „Avraam nazva ono mesto »GOSPOD se stara«“ Izgleda da je ovo ime zasnovano na Božijemčinu i na odgovoru koji je Avraam dao Isaaku u Postanju 22:8.

87

� „Zato se još i danas kaže“ Ovo mora biti književni trag kasnijeg urednika. Možda je to bio i Mojsijeili njegov sveštenički pisar. Lično smatram da veći deo Postanja, sve do priče o Josifu, potiče odusmenih ili pisanih predanja izraelskih praotaca.

� „Na planini gde će se GOSPOD postarati“ Izgleda da je ovo začetak izraza „mesto koje će GOSPODizabrati za boravište svoga Imena“ (vidite: Ponovljeni zakoni 12:5,11,21; 14:23,24; 16:2,6,11; to seizvorno odnosilo na Šator sastanka, a kasnije na Hram na gori Moriji).

POSTANJE 22:15-19 (SSP)15Anđeo GOSPODNJI po drugi put pozva Avraama sa neba, 16pa mu reče: »Samim sobom sezaklinjem, govori GOSPOD, zato što si ovo uradio i nisi uskratio svoga sina, svoga jedinca,17zaista ću te blagosloviti i učiniti da tvojih potomaka [NASB – silno umnožiti tvoje potomke]bude koliko i zvezda na nebu i peska na morskoj obali. Tvoji potomci će zaposesti gradove[NASB – kapije] svojih neprijatelja 18i preko tvoga potomstva biće blagosloveni svi narodi nazemlji zato što si me poslušao.« 19Tada se Avraam vrati svojim slugama, pa svi zajedno krenušeka Beer-Ševi. I Avraam ostade da živi u Beer-Ševi.

22:16 „Samim sobom se zaklinjem“ Ovo je jedino mesto u Postanju gde se Bog u okviru savezazaklinje samim sobom. Ovo je kasnije postalo glavna teološka isina iz Jevrejima 6:13-18. Zapazite da jeovo Božije bezuslovno obećanje zasnovano na njegovoj ljubavi, ali istovremeno predstavlja i odgovorna Avraamov veliki čin vere (“zato što si me poslušao“, Postanje 22:18). Izgleda da je ova bezuslovno-uslovna priroda biblijskih saveza vezana za Božiju bezuslovnu ljubav, ali je uslovljena čovekovimodazivom.

22:17 „zaista ću te blagosloviti“ Postoje dve gramatičke konstrukcije koje proizvode naglasak u ovomstihu:

1. APSOLUTNI INFINITIV piela i IMPERFEKAT piela GLAGOLA od istog korena, koji znači„blagosloviti“ (BDB 138, KB 159) i stoga je prevedeno rečima „zaista ću te blagosloviti“.

2. APSOLUTNI INFINITIV hifila i IMPERFEKAT hifila GLAGOLA od istog korena, koji znači„umnožiti“ (BDB 915, KB 1176), i stoga je prevedeno rečima „silno umnožiti tvoje potomke“.

Izgleda da je ovo povezano s Postanjem 12 i prvim obećanjem Avraamu (kao što je bilo i uprvobitnoj tvorevini), obećanjem potomstva i zemlje. U Novom zavetu je naglašeno obećanje opotomstvu, ali je uklonjen naglasak s obećanja zemlje.

� „i učiniti da tvojih potomaka bude koliko i zvezda na nebu i peska na morskoj obali“ Ovo sudve od nekoliko metafora za brojnost Avraamovih potomaka (vidite: prah, Postanje 13:16; 28:14;Brojevi 23:10; zvezde, Postanje 15:5; 26:4; i pesak, Postanje 32:12).

� „Tvoji potomci će zaposesti gradove [NASB – kapije] svojih neprijatelja“ Kapija je bila simbolsigurnosti drevnih gradova opasanih zidinama. Zaposesti nečiju kapiju značilo je osvojiti njihov grad.Stoga je ovo metafora vojne pobede Avraamovih potomaka protiv svih koji će biti protiv njih. Ista ovametafora se koristi i u Novom zavetu, u Mateju 16: vrata Podzemlja neće nadjačati Crkvu.

Iz proroka saznajemo da su čak i ova obećanja bila uslovljena poslušnošću Izraela, kao što su bilauslovljena i Avraamovom poslušnošću (vidite: Postanje 15:6; 22:16,18). Jahveova obećanja su bilajednostrano ukinuta Izraelovom neprestanom neposlušnošću i idolopoklonstvom. Treba da imamo naumu da je Sveto pismo pre svega usredsređeno na Božiju narav i vernost, ali treba reći i da on želi danjegov narod odražava njegovu narav pred svetom koji ne veruje (tj. pred narodima) da bi i svet mogaoda se odazove Bogu!

88

22:18 „i preko tvoga potomstva biće blagosloveni svi narodi na zemlji“ Postoje gramatička iteološka pitanja o prevodu PERFEKTA nifala i PERFEKTA hitpaela GLAGOLA „blagosloviti“ (BDB 138,KB 159). Za to postoje sledeća uporedna mesta:

1. Postanje 12:3, PERFEKAT nifala2. Postanje 18:18, PERFEKAT nifala3. Postanje 22:18, PERFEKAT hitpaela4. Postanje 26:4, PERFEKAT hitpaela5. Postanje 28:14, PERFEKAT nifalaNifal je obično PASIVAN (ovaj GLAGOL se u Postanju pojavljuje samo u tekstvima koji su prevedeni

u PASIVU), ali može da ima i POVRATNI ili UZAJAMNI rod. I hitpael je POVRATNI ili UZAJAMNI (vidite:Ponovljeni zakoni 29:19; Psalam 72:17; Isaija 65:16 [dvaput]; Jeremija 4:2).

Novi zavet navodi ovo ključno obećanje u PASIVU. Vidite Dela 3:25 i Galaćanima 3:8. Ovo pitanjese tiče misijskog zadatka Izraela kao „carstva sveštenika“ za narode (vidite: Izlazak 19:5-6). Iako je ovonedvosmisleno izrečeno tek u prorocima iz VIII veka, Postanje to pretpostavlja i usmereno je na tustranu.

Izrael je trebalo da saopštava podatke o Bogu (pomoću svog načina života zasnovanog naposlušnosti Mojsijevom zakonu). U krajnjoj liniji, narodi su ti koji je trebalo da se odazovu verom uJahveovu pouzdanost (kao što je to učinio Avraam, vidite: Postanje 15:6; Rimljanima 4:3; Galaćanima3:6; Jakov 2:23). Trebalo je da prepoznaju otkrivenje koje je Jahve dao Izraelu i kroz Izrael i odazovu sena njega. Kad god je Izrael bio neposlušan, tada su narodi, umesto da vide izobilje i uravnoteženodruštvo, mogli da vide Jahvea samo kao sudiju. Izrael nije bio uspešan u svom misijskom zadatku i on jesada predat Crkvi („veliko poslanje“, Matej 28:19-20; Luka 24:47; Dela 1:8)!

POSTANJE 22:20-24 (SSP)20Posle ovih događaja, Avraamu rekoše da je i Milka rodila sinove njegovom bratu Nahoru:21prvorođenog Uca, njegovog brata Buza, Kemuela oca Aramovog, 22Keseda, Hazu, Pildaša,Jidlafa i Betuela. 23Betuel je bio Revekin otac. Ovih osam sinova Milka je rodila Avraamovombratu Nahoru. 24A i Nahorova naložnica, koja se zvala Reuma, rodila je sinove: Tevaha,Gahama, Tahaša i Maahu.

22:20-24 Izgleda čudno što je ovaj rodoslov uvršten baš ovde, ali on je u stvari veoma značajan jerpostavlja pozornicu za Isaakovu buduću nevestu, Reveku, koja se spominje u Postanju 22:23.

22:23 „Betuel“ Ovo ime znači „Božiji čovek“ (BDB 143 I).

� „Reveka“ Moguće je da hebrejski koren ovog imena (BDB 918) znači „vezati životinju“ i da jekasnije poprimio značenje „mesto za vezivanje“, a kad se koristi za ženu onda znači „ona kojazarobljava“. Rabini smatraju da to znači da je Reveka bila veoma privlačna i da je njena lepota „vezala“Isaakova osećanja.

22:24 „Reuma“ Ova reč (BDB 910) ima dva moguća značenja: (1) „biti uzdignut“, što ima smisla jer jeona bila uzdignuta od robinje do naložnice, ili (2) „biser“ ili „koral,“ što je verovatno bliže povezano stom hebrejskom rečju.

89




1. Da li Bog stvarno iskušava svoju decu? Ako je tako, zašto to čini?2. Šta znači reč „Morija“ i gde se nalazi?3. Zašto je Bog tražio od Avraama da žrtvuje obećanog sina?4. Zašto je tekst iz Postanja 22:20-24 uvršten u ovaj odlomak?

90

POSTANJE 23



Sarina smrt i sahrana Sarina smrt i sahrana Avraam kupuje porodičnu grobnicu

Sarina smrt i Avraamovakupovina grobnice

Grob izraelskih praotaca

23:1-16 23:1-16 23:1-16 23:1-2 23:1-2

23:3-4 23:3-6

23:5-6

23:7-9 23:7-11

23:10-11

23:12-13 23:12-16

23:14-16

23:17-20 23:17-20 23:17-20 23:17-18 23:17-20

23:19-20




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

91


POSTANJE 23:1-16 (SSP)1Sara je živela 127 godina. 2Umrla je u Kirjat-Arbi, to jest Hevronu, u Hanaanu, a Avraam uđeda je ožali i oplače. 3Kada je ustao od svoje pokojne žene, Avraam reče Hetitima [NASB –Hetovim sinovima]: 4»Ja sam među vama došljak i naseljenik. Prodajte mi [NASB – Dajte mi]ovde mesto za sahranjivanje, da mogu da sahranim svoju pokojnicu.« 5Hetiti mu odgovoriše:6»Čuj nas, gospodaru. Ti si moćan poglavar među nama. Sahrani svoju pokojnicu u našojnajboljoj grobnici. Nijedan od nas neće ti uskratiti svoju grobnicu da u njoj sahraniš svojupokojnicu.« 7Na to Avraam ustade i pokloni se narodu one zemlje, Hetitima, 8pa im reče: »Akohoćete da mi dozvolite da ovde sahranim svoju pokojnicu, onda me saslušajte i zauzmite se zamene kod Efrona sina Coharovog, 9da mi proda [NASB – da] pećinu Mahpelu, koja pripadanjemu, a nalazi se na kraju njegovog polja. Neka mi je proda po punoj ceni, da mi bude mestoza sahranjivanje među vama.« 10A Efron je sedeo sa ostalim Hetitima i on odgovori Avraamupred svim Hetitima koji su došli na kapiju njegovog grada: 11»Ne, gospodaru. Čuj me: Dajem tipolje i dajem ti pećinu koja je na njemu – dajem ti to u prisustvu mojih sunarodnika. Sahranisvoju pokojnicu.« 12Avraam se opet pokloni narodu one zemlje, 13pa reče Efronu pred njima:»Molim te da me saslušaš. Platiću ti koliko polje vredi. Prihvati moju ponudu, da mogu tamo dasahranim svoju pokojnicu.« 14A Efron odgovori Avraamu: 15»Čuj me, gospodaru. Ta zemljavredi četiri stotine šekela130 srebra, a to nije ništa ni za mene ni za tebe. Sahrani svojupokojnicu.« 16Avraam se složi s Efronom i izmeri mu srebra koliko je ovaj pomenuo predostalim Hetitima: četiri stotine šekela srebra trgovačke mere.

23:1 Rabini kažu da je Sara, kad se Avraam vratio i rekao joj šta je uradio, sedam puta glasno jauknula iumrla. Njena smrt je zabležena u Postanju 23. Ne znamo da li je ovo istina, ali jasno vidimo odaklerabinima ovo tumačenje!

23:2 „u Kirjat-Arbi“ Ovo ime (BDB 900) se sastoji od sledećih reči:1. „Kirjat“ znači „grad“2. „Arba“

a. Obično se prevodi kao „grad četvorice“ (tj. Anaka i njegova tri sina ili spoj četiri sela)b. Isti koren znači i „zaseda“ (BDB 70)c. Lično ime, jedan od Anakovaca, Isus Navin 14:15; 15:13; 21:11

Vidite Posebnu temu – Divovi.

� „Avraam uđe da je ožali i oplače“ Čitalac se pita koliko je trajalo ovo oplakivanje i pregovaranje smesnim stanovnicima. Sarino telo je sigurno brzo počelo da se raspada u onoj klimi, vidite poglavlje„Death and Funeral Rites“131 u knjizi Ancient Israel: Social Institutions132, tom 1, Rolan Devo (RolanddeVaux), str. 56-61. Danas u Izraelu (gde još uvek ne balzamuju) pokojnik mora da se sahrani u roku oddvadeset četiri časa.

130 četiri stotine šekela 4,56 kilograma; isto i u 16. stihu (napomena iz SSP-a)131 Smrt i pogrebni običaji, prim. prev.132 Drevni Izrael: Društvene ustanove, prim. prev.

92

23:3-13 U ostatku poglavlja nalazi se zapis razgovora (u uobičajenom obliku zvaničnih istočnjačkihobičaja) između Avraama i stanovnika okoline Hevrona. Zapazite zvaničan ton sledećih IMPERATIVA (ipodelu na pasuse u prevodu TEV).

1. „Dajte mi“, Postanje 23:4, BDB 678, KB 733, IMPERATIV kala, u smislu molbe2. „mesto za sahranjivanje“, Postanje 23:4 (doslovno „vlasništvo nad nekim mestom za

sahranjivanje“), BDB 868, KB 1064, KOHORTATIV kala3. „Čuj nas“, Postanje 23:6, BDB 1033, KB 1570, IMPERATIV kala (ovo su Hetovi potomci rekli

Avraamu)4. „Sahrani svoju pokojnicu“, Postanje 23:6, BDB 868, KB 1064, IMPERATIV kala (Avraam nije

želeo da Sahrani Saru na nekom od njihovih poseda)5. „saslušajte“, Postanje 23:8, isto kao pod brojem 3, ali ovde se Avraam obraća njima6. „zauzmite se“, Postanje 23:8, BDB 803, KB 910, IMPERATIV kala (u smislu molbe)7. „da mi da“, Postanje 23:9, BDB 678, KB 733

a. JUSIV kalab. IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV

(Efron je odgovorio u Postanju 23:11 [tri PERFEKTA kala], ali ovo nije stvarna ponuda da sepokloni zemlja, nego nastavak očekivanog toka pregovora i korak kojim se označavaiščekivanje ponude)

8. „Čuj me“, Postanje 23:11, isto kao pod brojem 3 i brojem 5 (Efron se obraća Avraamu i nudi mupećinu i polje)

9. „Sahrani“, Postanje 23:11, isto kao pod brojem 410. „Molim te da me saslušaš“, (doslovno „čuješ“), Postanje 23:13, isto kao pod brojevima 3, 5 i 8

(Avraam se obraća Efronu)11. „Čuj me“, Postanje 23:15, isto kao pod brojevima 3, 5, 8 i 10 (Efron se obraća Avraamu i govori

o ceni polja na način koji podrazumeva da oko cene nema pregovaranja, a izgleda da je ovo bilavisoka cena)

Veći deo ovog razgovora nam izgleda suviše zvanično i rekli bismo da ima suviše ponavljanja, ali toje bio očekivani postupak u hanaanskom društvu drugog milenijuma p.n.e.

23:3 „Hetovim sinovima“ Ime Het (חת, BDB 366) označava praoca Hetita (חתי, BDB 366, vidite:Postanje 10:15; Prvi letopisi 1:13). Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaskaIzraelaca.

23:4 „došljak i naseljenik“ Ove dve reči imaju različite prizvuke, ali verovatno je u pitanju endijada:1. „došljak“ (BDB 158) predstavlja stranca koji negde boravi, vidite: Postanje 15:13; Izlazak 22:21;

23:9; Levitska 19:34; Ponovljeni zakoni 10:19; 23:82. „naseljenik“ (BDB 444) je stranac u prolazu i nema nikakva zakonska prava, Levitska 22:10;

25:40Možda ove reči zajedno označavaju nekoga ko se doselio u nenaseljenu oblast, ali ne poseduje

zemlju. Vidite članak „Resident Aliens“133 u knjizi Ancient Israel: Social Institutions134, tom 1, RolanDevo (Roland deVaux), str. 74-76.

23:6 „Ti si moćan poglavar“ Reč prevedena kao „moćan“ je reč elohim (BDB 43), koja može da seupotrebi na sledeće načine:

1. Za Boga, vidite Posebnu temu – Božija imena2. Za sudije

133 Došljaci, prim. prev.134 Drevni Izrael: Društvene ustanove, prim. prev.

93

3. Za anđele4. Ovde je upotrebljena za moćnog, mesnog, porodičnog vođuPrevod „moćan“ potiče od korena el (BDB 42, vidite: Prvi letopisi 12:22; Psalam 68:15; Jona 3:3).

Neki komentatori smatraju da ovo treba prevesti kao „bogomdani poglavar“.Reč prevedena kao „poglavar“ (BDB 672) znači „neko ko je uzvišen“ (od korena reči BDB 669). U

prevodu NASB je prevedena na sledeće načine:1. „poglavar“, Postanje 17:20; 25:16; 34:22. „vođa“, Izlazak 16:22; Brojevi 1:16,44; 2:3; Isus Navin 22:323. „vladar“, Izlazak 22:28; 34:31; 35:27; Prva o carevima 11:344. „poglavica“, Isus Navin 13:21To je u ovim veoma stilizovanim pregovorima bilo ljubazno zvanje iz poštovanja. Hetiti ovde nisu

davali versku izjavu.

23:9 „pećinu Mahpelu“ Izgleda da je ovo bila pećina (često mesto za sahranjivanje) koja se nalazila uoblasti Mahpeli, koja se prostirala kraj Hebrona prema Mamreu (vidite: Postanje 13:18; 14:13; 18:1).

Tamo je sahranjeno nekoliko članova Avraamove porodice:1. Sara, 23:192. Avraam, 25:93. Isaak, 35:294. Reveka i Lija, 49:315. Jakov, 50:13

23:10 „Hetiti“ Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

� „na kapiju“ To je bilo mesto gde su se mesne vođe okupljale radi druženja, trgovine i zakonskihpitanja.

23:15 „šekela“ Vidite Posebnu temu – Mere za težinu i zapreminu na Starom bliskom istoku.

POSTANJE 23:17-20 (SSP)17Tako Efronovo polje u Mahpeli blizu Mamre – i polje i pećina na njemu i sve drveće unutarnjegovih međa – pređoše 18u Avraamovo vlasništvo u prisustvu svih Hetita koji su došli nagradsku kapiju. 19Posle toga Avraam sahrani svoju ženu Saru u pećini na polju Mahpeli blizuMamre, to jest Hevrona, u Hanaanu. 20Tako to polje i pećina na njemu pređoše od Hetitâ uAvraamovo vlasništvo kao mesto za sahranjivanje.

23:17 „pređoše“ Ovaj glagol (BDB 877, KB 1086, IMPERFEKAT kala) znači „podići se“ ili „ustati“, aodnosi se na izvršenje zakonite primopredaje. Avraam je sada zvanično bio vlasnik komada zemlje uPalestini, to jest Hanaanu. Više nije bio došljak i naseljenik.

94

POSTANJE 24



Nevesta za Isaaka Nevesta za Isaaka Pronalaženje žene za Isaaka

Žena za Isaaka Isaakova ženidba

24:1-9 24:1-9 24:1-9 24:1-4 24:1-9

24:5

24:6-9

24:10-14 24:10-14 24:10-14 24:10-14 24:10-14

Izbor Reveke

24:15-21 24:15-21 24:15-21 24:15-17 24:15-21

24:18-21

24:22-27 24:22-28 24:22-27 24:22-23 24:22-27

24:24-25

24:26-27

24:28-41 24:28-33 24:28-31 24:28-32

24:29-31

24:32-41 24:32-33a

24:33b 24:33-49

24:34-41 24:34-41

24:42-44 24:42-44 24:42-44 24:42-49

24:45-49 24:45-49 24:45-49

24:50-51 24:50-51 24:50-51 24:50-53 24:50-53

24:52-60(60)

24:52-61(60)

24:52-61(60)

24:54 24:54-61(60)

24:55

24:56

24:57-58a

24:58b

24:59-61(60)

95

Isaak se ženi Revekom 24:61-67

24:62-67 24:62-67 24:62-65a 24:62-67

24:65b

24:66-67




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 24:1-9 (SSP)1Avraam je već bio veoma star, i GOSPOD ga je u svemu blagoslovio. 2On reče najstarijem sluziu svome domu, onom koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Stavi ruku pod moje bedro 3izakuni mi se GOSPODOM, Bogom neba i zemlje, da mom sinu nećeš za ženu dovesti neku odkćeri Hanaanaca, među kojima živim, 4nego da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i tamonaći ženu za mog sina Isaaka.« 5»A šta ako ta žena ne bude htela da pođe sa mnom u ovuzemlju?« upita ga sluga. »Da li da onda odvedem tvog sina u zemlju iz koje si došao?« 6»Nipoštone vodi mog sina onamo!« reče Avraam. 7»GOSPOD, Bog neba, koji me izveo iz doma moga oca izemlje moje rodbine, govorio je sa mnom i zakleo mi se: ‚Tvom potomstvu ću dati ovu zemlju.‘On će pred tobom poslati anđela da bi ti mogao odande da dovedeš ženu za mog sina. 8A ako tažena ne bude htela da pođe ovamo s tobom, bićeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. Ali,mog sina nipošto ne vodi tamo!« 9Tada sluga stavi ruku pod bedro svoga gospodara Avraama izakle mu se.

24:1 „Avraam je već bio veoma star“ Kad uporedimo Postanje 25:20, koje kaže da je Isaak imaočetrdeset godina kad se oženio Revekom, i Postanje 21:5, koje kaže da je Avraam imao sto godina kad se

96

Isaak rodio, zaključujemo da je Avraam na početku 24. poglavlja imao sto četrdeset godina. Avraam jeukupno živeo sto sedamdeset pet godina (vidite: Postanje 25:7).

� „i GOSPOD ga je u svemu blagoslovio“ Potpun spisak ovih blagoslova nalazi se u Postanju 24:35.

24:2 „On reče najstarijem sluzi u svome domu, onom koji je upravljao svim njegovim imanjem“Pridev „najstarijem“ (BDB 278, od IMENICE „brada“) može da označava osobu od autoriteta, a ne nužnonajstarijeg po godinama (vidite: Postanje 50:7; Isaija 3:2). Mnogi komentatori smatraju da je ovaj vernisluga bio Eliezer Damašćanin, koji se spominje u Postanju 15:2. To što je išao da obezbedi ženu zaIsaaka pokazuje njegovu nesebičnu prirodu po pitanju naslednih prava. U stvari, on je jedan odnajpobožnijih, najdivnijih i najvernijih sporednih ličnosti u Svetom pismu.

� „Stavi ruku pod moje bedro“ GLAGOL „stavi“ (BDB 962, KB 1321, IMPERATIV kala) označavazapovest koja se odnosi na važan čin iz ondašnje kulture i koja je bila vezana za zakletvu iz Postanja24:3 („zakuni se“ BDB 989, KB 1396, IMPERFEKAT hifila upotrebljen kao KOHORTATIV).

Ovaj čin iz ondašnje kulture spominje se samo ovde i u Postanju 47:29. Postoji nekoliko teorija onjegovom značenju:

1. Pošto bedra predstavljaju simbol muškarčevog potomstva (BDB 437, 1, b, vidite: Postanje 46:26;Izlazak 1:5; Sudije 8:30), ovo se možda odnosi na polne organe. Ako je to istina, onda je moždapovezano s obrezanjem, koje je bilo znak Jahveovog saveza (vidite: Postanje 24:3). Tako su ovajstih protumačili Jonatanov targum i Raši.

2. Neki smatraju da se ovaj čin odnosi na potomstvo i stoga su Jeronim, Avgustin i Luter govorilida se on odnosi na Avraamovog najvažnijeg potomka, na Pomazanika.

3. Neki smatraju da je ovaj čin samo pokazatelj da je Avraam bio njegov gospodar i da je baš njemupoverio ovaj važan zadatak da Isaaku nađe ženu (Ibn Ezra i Kalvin).

4. Možda je ovaj čin bio povezan s jalovošću, prokletstvom ondašnje kulture, koje bi nastupilo akose zakletva prekrši.

24:3 „zakuni mi se GOSPODOM, Bogom neba i zemlje“ Među komentatorima postoji velika raspravao tome da li je Avraam bio pravi jednobožac ili samo glavnobožac (henoteista, koji je lično služio samojednom bogu, ali nije poricao postojanje drugih bogova). Ja na osnovu ovih i njegovih sličnih rečismatram da je bio jednobožac. Većina stručnjaka smatra da se potpuno zaokruženo jednoboštvo, ufilozofskom smislu, nije pojavilo sve do proroka VIII veka p.n.e. (vidite Posebnu temu – Jednoboštvo).

� „da mom sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Hanaanaca“ Ovo je verovatno vezano zaproroštvo iz Postanja 15:13-16 ili Postanja 9:25-27 (vidite i Izlazak 34:15-16 i Ponovljene zakone7:3-6). Avraam je sreo nekoliko pobožnih ljudi koji su bili Hanaanci:

1. Amorejca koji se spominje u Postanju 14:132. Melhisedeka, koji se spominje u Postanju 14:183. Avimeleha, koji se spominje u Postanju 20To pokazuje da pad Amorejaca još nije bio potpun u ovom istorijskom razdoblju.

24:4 „nego da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini“ Izgleda da se to odnosi na Ur Haldejski i naNahorovu porodicu koja se spominje u Postanju 11:27-31.

24:5 „A šta ako ta žena ne bude htela da pođe sa mnom u ovu zemlju?“ Sluga je očigledno biozabrinut zbog veoma određenih zahteva na koje ga je Avraam obavezao. Avraam je želeo da Isaak dobiježenu (1) koja će u veri biti spremna da napusti svoju porodicu kao što je Avraam morao da napusti svoju,(2) i koja je znala za Jahvea, njihovog Boga.

97

� „Da li da onda odvedem tvog sina u zemlju iz koje si došao?“ Peti stih sadrži snažno naglašenopitanje sluge (APSOLUTNI INFINITIV hifila i IMPERFEKAT hifila GLAGOLA od istog korena, BDB 996,KB 1427), a Postanje 24:6 sadrži snažno naglašenu Avraamovu zapovest („Nipošto ne vodi mog sinaonamo!“, IMPERATIV nifala [BDB 1036, KB 1581] za kojim sledi IMPERFEKAT hifila [BDB 996, KB1427] istog GLAGOLA koji je upotrebljen i u Postanju 24:5) da Isaak nipošto ne sme da se vrati u zemljugde se Avraam rodio. Za to postoje dva moguća razloga: (1) zbog toga što je njegova porodica i daljebila mnogobožačka, (2) ili zbog toga što su Božija obećanja bila izričito vezana za Hanaan (vidite:Postanje 24:7; Jevrejima 11:15; Postanje 12:7; 13:15; 15:18).

24:7 „On će pred tobom poslati anđela“ Jahveov anđeo često govori i deluje kako bi se sprovelaJahveova volja. On se u Postanju spominje nekoliko puta (vidite: Postanje 16:7; 21:17; 22:11; vidite iIzlazak 23:20,23). Vidite Posebnu temu – Anđeo Gospodnji.

POSTANJE 24:10-14 (SSP)10Potom uze deset kamila iz krda svoga gospodara i ode, noseći sa sobom svakovrsnih dobarasvoga gospodara, pa se zaputi u Aram Naharajim [NASB – Mesopotamiju], u Nahorov grad.11Ispred grada natera kamile da kleknu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vreme kadažene izlaze da zahvate vode. 12On reče: »GOSPODE, Bože moga gospodara Avraama, daj mi dauspem danas i pokaži ljubav prema mom gospodaru Avraamu. 13Evo, stojim pored ovog izvora,a kćeri žiteljâ grada izlaze da zahvate vode. 14Neka devojka kojoj kažem: ‚Molim te, spusti svojkrčag da pijem vode‘, a ona odgovori: ‚Pij, a napojiću i tvoje kamile‘ – neka ona bude ta koju siodredio za svoga slugu Isaaka. Po tome ću znati da si pokazao ljubav mom gospodaru.«

24:10 „uze deset kamila“ Među istoričarima postoje mnoge rasprave o tome kad su kamilepripitomljene. Istina je da nisu bile u širokoj upotrebi u trgovini (tj. karavanima) sve do 1200. godinep.n.e., ali izgelda da su bile pripitomljene i korišćene za lične potrebe mnogo pre toga.

� „u Mesopotamiju“ Ovo je hebrejski izraz Aram-na-harain (BDB 74 i 625, vidite: Ponovljeni zakoni23:4), i verovatno znači „Aram dve reke“, a odnosi se na severni deo središnje Mesopotamije.

� „u Nahorov grad“ Nahor (BDB 637, nismo sigurni u značenje) je ime Tarinog oca, a Tara je bioAvraamov otac (vidite: Postanje 11:22,23,24,25; Prvi letopisi 1:26). Isto ime imao je i jedan od Tarinihsinova (Postanje 11:26,27,29). Izgleda da je Avraam rekao svom sluzi da se vrati u grad gde je živeonjegov brat Nahor (Postanje 22:20-24). Ovaj grad je možda bio poznat pod drugim imenom, a možda jeto čak bio i Ur Haldejski, Avraamov prvi dom, ili možda Haran (vidite: Postanje 11:31), grad u koji sepreselio velik broj članova Avraamove porodice. U beleškama u Bibliji The NIV Study Bible135 piše da jeu Mariju pronađena glinena tablica na kojoj se spominje grad po imenu Nahor (str. 41). Naziv Haran seu tom slučaju odnosi na celu oblast, a ne samo na grad na severu središnje Mesopotamije.

24:12 „On reče: »GOSPODE, Bože moga gospodara Avraama...«“ Ovo nije opaska koja omalovažavaveru ovog sluge, nego je on na taj način priznao ko je izvor zavetnih obećanja (vidite: Postanje 24:26).Njegova molitva sadrži dve molbe:

1. „daj mi“ (doslovno: „učini da se dogodi“), BDB 899, KB 1137, IMPERATIV hifila2. „pokaži“, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala

135 Biblija za proučavanje, prevod NIV, prim. prev.

98

Reč prevedena kao „ljubav“ je moćna IMENICA חסד koja je vezana za savez (vidite: Postanje 19:19;20:13; 21:23; 24:12,14,27,49; 32:10; 39:21; 40:14; 47:29). Vidite posebnu temu – Ljubav (hesed). Ovajsluga se u molitvi nesumnjivo obraćao Bogu s kojim je Avraam bio u savezu.

24:14,16 Naglašeno je nekoliko Revekinih osobina:1. Spremnost i snaga za pomoć, Postanje 24:14 (molitva Avraamovog sluge)2. Vrlo lepa, Postanje 24:163. Devica, Postanje 24:164. Gostoprimljiva, Postanje 24:18-25

POSTANJE 24:15-21 (SSP)15I još pre nego što je on završio molitvu, izađe Reveka sa svojim krčagom na ramenu. Ona jebila kći Betuela, sina Milke i Avraamovog brata Nahora. 16Devojka je bila vrlo lepa i bila jedevica. Ona siđe do izvora, napuni krčag i opet se pope gore. 17Sluga joj potrča u susret, pa jojreče: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog krčaga.« 18»Pij, gospodaru«, reče ona, pabrzo spusti krčag na ruku i dade mu da pije. 19Kada se napio, ona reče: »I tvojim kamilama ćuzahvatati vode dok se ne napiju«. 20I ona brzo isprazni krčag u pojilo, pa otrča nazad do bunarada zahvati još vode. Tako je zahvatila vode za sve njegove kamile. 21A sluga je ćutao i pomno jeposmatrao, da vidi da li je GOSPOD učinio da njegov put bude uspešan ili nije.

24:15 „Reveka... je bila kći Betuela, sina Milke“ Ova porodica je već spomenuta u Postanju 22:20-24.Ime njenog oca, Betuel, znači „Božiji čovek“ (BDB 143 I), što možda pokazuje da je ova porodica biladuhovna. Važno je i to što se Reveka nalazila u grani porodične loze koja dolazi od Milke, Nahorovežene, a ne od Nahorove naložnice Reume.

� „izađe Reveka sa svojim krčagom na ramenu“ Ova pojedinost pokazuje istoričnost ovog izveštaja.Žene u Egiptu su nosile vodu u krčazima na glavi, ali u Mesopotamiji su ih nosile na boku ili na ramenu.

24:17 „Molim te, daj mi da popijem malo vode“ Ovo je IMPERATIV hifila (BDB 167, KB 196) ipoklapa se s njegovom molitvom iz Postanja 24:14.

24:18 „Pij“ Ovo je IMPERATIV kala (BDB 1059, KB 1667), odgovor na njegovu molitvu za vodstvo doprave žene.

24:19-20 „I tvojim kamilama ću zahvatati“ I ovo je bio deo slugine molitve iz Postanja 24:14. Jahveje na poseban način vodio Reveku, jer je ono što je ovde učinila zahtevalo veliku količinu vremena ienergije za deset žednih kamila!

POSTANJE 24:22-27 (SSP)22Kada su se kamile napojile, čovek izvadi zlatan nosni prsten težak jednu beku136 i dve zlatnenarukvice teške deset šekela137, 23pa je upita: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvogaoca mesta za nas da prenoćimo?« 24Ona mu odgovori: »Ja sam kći Betuela, koga je Milka rodilaNahoru«, 25pa dodade: »Kod nas ima slame i krme u izobilju, a i mesta za vas da prenoćite.«

136 jednu beku 6 grama (napomena iz SSP-a, prim. prev.).137 deset šekela 114 grama (napomena iz SSP-a, prim. prev.).

99

26Sluga se tada duboko pokloni GOSPODU, 27govoreći: »Blagosloven GOSPOD, Bog mogagospodara Avraama, što moga gospodara nije lišio svoje ljubavi i vernosti. GOSPOD me je vodioputem do doma rođakâ moga gospodara.«

24:22 „čovek izvadi zlatan nosni prsten težak jednu beku i dve zlatne narukvice teške desetšekela“ Ovaj zlatni prsten je bio za nos (vidite: Postanje 24:47 i Samarjansko Petoknjižje).Pretpostavljam da bi se nos oklembesio od nosnog prstena koji je težak pola šekela (vidite: Poslovice11:22; Isaija 3:21; Jezekilj 16:12).

24:27NASB „dobrote podstaknute ljubavlju“NKJV „milosrđa“NRSV „postojane ljubavi“Pešita „milosti“

Ovo je hebrejska reč hesed (BDB 338, vidite Posebnu temu – Ljubav), koja znači „dobrota“ ili „zavetnavernost“. Često se spominje u vezi s Božijim postupcima prema izabranom narodu. Vezana je zasledeće:

1. Za spasenje od njihovih neprijatelja2. Za spasenje od smrti3. Za okretanje ka Božijoj reči (vidite: Psalam 109:26; 119:41,76,88,124,149,159)4. Za oproštenje greha (vidite: Psalam 25:7; 51:1)5. Za poštovanje saveza (vidite: Ponovljeni zakoni 7:9, 12; Prva o carevima 8:23; Nemija 1:5; 9:32;

Danilo 9:4)6. Često opisuje puninu i večnost Božije ljubavi i staranja (vidite: Prvi letopisi 16:34,41; Drugi

letopisi 5:13; 7:3,6; 20:21; Ezra 3:11; Psalam 100:5; 103:17; 106:1; 107:1; 118:1,2,3,4,29; 136:l idalje; 138:8)

NASB, NKJV,Pešita „istine“NRSV „vernosti“NJB „verne ljubavi“

Ovo je još jedna važna reč, „istina“, koja se pojavljuje zajedno s rečju „ljubav“. Njen ,(BDB 54) אמת koren znači „biti čvrst“ ili „biti pouzdan“, a poprimio je značenje „vernosti“. Podudarna grčka reč je onareč koju je Pavle upotrebio da opiše opravdanje milošću kroz veru u Rimljanima 4 i Galaćanima 3,navodeći Avakuma 2:4 (ne zaboravite da su novozavetni pisci bili jevrejski mislioci koji pišu grčkimdijalektom kini, vidite Posebnu temu – Verovanje, pouzdanje, vera i vernost u Starom zavetu). Ove rečise često pojavljuju zajedno (vidite: Psalam 25:10; 40:11; 57:3; 61:7; 85:10; 89:14; 115:1).

� „GOSPOD me je vodio“ Ovaj GLAGOL (BDB 634, KB 685, PERFEKAT kala) opisuje kako Bog vodi iusmerava one koji mu veruju (vidite: Psalam 5:8; 27:11; 139:24; Isaija 58:11).

� „putem“ Ova reč (BDB 202) opisuje način života zasnovan na veri u Boga (vidite: Sudije 2:22;Psalam 119:1). Ovaj starozavetni idiom postao je najraniji naziv hrišćanske Crkve (tj. „Put“, vidite: Dela9:2; 18:25, 26; 19:9,23; 22:4; 24:14,22 i možda Jovan 14:6).

100

POSTANJE 24:28-41 (SSP)28Tada devojka otrča i ovo ispriča ukućanima svoje majke. 29A Reveka je imala brata koji sezvao Lavan. Lavan otrča do Avraamovog sluge na izvoru, 30jer je video nosni prsten i narukvicena rukama svoje sestre Reveke i čuo je kako priča šta joj je onaj čovek rekao. Kada je stigao doAvraamovog sluge, nađe ga kako stoji kraj kamila blizu izvora, 31pa mu reče: »Dođi, ti koga jeGOSPOD blagoslovio. Zašto stojiš napolju? Spremio sam kuću i mesto za kamile.« 32I Avraamovsluga uđe u kuću. Sa kamila poskidaše tovar i doneše slame i krme, a sluzi i njegovim ljudimavode da operu noge. 33Onda mu prostreše da jede, ali on reče: »Neću da jedem dok ne kažemono što imam da kažem.« A Lavan reče: »Kaži.« 34On reče: »Ja sam Avraamov sluga. 35GOSPODje obilato blagoslovio moga gospodara, i on se obogatio. Dao je Avraamu sitne i krupne stoke,srebra i zlata, robova i robinja, kamila i magaradi. 36A Sara, žena moga gospodara, rodila mu jesina u svojoj starosti, i moj gospodar mu je dao sve što ima. 37Moj gospodar je tražio da sezakunem i rekao mi: ‚Nemoj da mom sinu za ženu dovedeš neku od kćeri Hanaanaca, u čijojzemlji živim. 38Nego, idi porodici moga oca i mome bratstvu i nađi ženu za moga sina.‘ 39Ja samonda upitao svoga gospodara: ‚A šta ako ta žena ne bude htela da pođe sa mnom?‘ 40A on mi jeodgovorio: ‚GOSPOD, pred kojim živim čineći njegovu volju138, poslaće s tobom anđela i učinititvoj put uspešnim, i ti ćeš za mog sina naći ženu iz moga bratstva i iz porodice moga oca. 41Tadaćeš, kada dođeš mome bratstvu, biti slobodan od moje zakletve. Čak ako ti je oni i ne daju, bićešslobodan od moje zakletve.‘

24:29 „Lavan“ Rabinski izvori su negativni prema Lavanu i stoga tumače Postanje 24:30 kao da je onizašao pred Avraamovog slugu tek kad je video zlato koje je ovaj dao njegovoj sestri. Ipak, u Postanju24:30 se spominje i Avraamova porodica, što je još jedan od mogućih razloga za Lavanovo zanimanje zanjega. Lavan je jedan od onih biblijskih likova koje je teško razumeti, jer je u Postanju 24:31 upotrebioime Jahve, ali se u Postanju 31:53 čini da je bio idolopoklonik i mnogobožac i izgleda kao da jepodrazumevao da Nahor ima drugog boga.

24:32-33 Lavan i njegove sluge su pospupili u skladu s očekivanjima one kulture:1. Rastovarili su kamile2. Dali su kamilama hranu3. Dali su vodu da sluge koje su pratile Avraamovog slugu operu noge4. Sve su ih nahranili

24:34-41 Ovi stihovi ponavljaju reči koje je Avraam rekao svom sluzi i koje su zabležene u ranijem deluovog poglavlja.

24:36 „A Sara, žena moga gospodara, rodila mu je sina u svojoj starosti“ Izgleda da im je sluga ovorekao da bi im laknulo zbog Isaakovih godina, jer Isaak je bio Avraamov sin, a Reveka je bila Nahorovaunuka.

24:41 „da se zakunem“ Avraam je u prvom delu poglavlja tražio od sluge da se zakune (BDB 46).Oblik reči koji je upotrebljen ovde u Postanju 24:41 može da znači i „prokletstvo“, što pokazuje kolikoje Avraamov zahtev bio snažan.

138 24,40 pred … njegovu volju Doslovno: pred kojim hodam (napomena iz SSP-a, prim. prev)

101

POSTANJE 24:42-44 (SSP)42»Kada sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‚GOSPODE, Bože moga gospodara Avraama,ako hoćeš, molim te, daj da put na koji sam pošao bude uspešan. 43Evo, stojim kraj ovog izvora.Ako neka devojka izađe da zahvati vode i ja joj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vodeiz tvog krčaga«, 44a ona mi kaže: »Pij, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje kamile« – neka ona budeta koju je GOSPOD odredio za sina moga gospodara.‘

24:43 „devojka“ Zanimljivo je da je Reveka u Postanju 24:16 nazvana devicom, hebrejski „betula“(BDB 143), dok je u Postanju 24:43 nazvana devojkom, hebrejski „alma“ (BDB 761). Prevodioci koji suuradili Septuagintu su reč „alma“ u Isaiji 7:14 i u ovom stihu preveli rečju „devica“. Izgleda da su ovedve reči u onoj kulturi značile isto, mada „betula“ izričito znači „devica“, a „alma“ znači „devojkastasala za udaju“, a za njih se pretpostavljalo da su device.

24:42-48 Ovde se ponavlja rasprava iz Postanja 24:11-27.

POSTANJE 24:45-49 (SSP)45I još pre nego što sam završio ovu molitvu u sebi, izašla je Reveka sa krčagom na ramenu.Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‚Molim te, daj mi da pijem.‘ 46Ona je brzospustila krčag s ramena i rekla: ‚Pij, a napojiću i tvoje kamile.‘ Tako sam pio, a ona je napojila ikamile. 47Onda sam je upitao: ‚Čija si kći?‘ A ona je rekla: ‚Ja sam kći Nahorovog sina Betuela,kojeg mu je rodila Milka.‘ Tada sam joj stavio prsten na nozdrvu i narukvice na ruke, 48pa seduboko poklonio GOSPODU. Blagoslovio sam GOSPODA, Boga moga gospodara Avraama, kojime je vodio pravim putem, da nađem unuku brata moga gospodara za njegovog sina. 49A sada,ako hoćete da pokažete ljubav i vernost mom gospodaru, kažite mi. A i ako nećete, kažite mi, daznam na čemu sam [NASB – da mogu da se okrenem nalevo ili nadesno].«

24:49 Avraamov sluga je tražio odgovor od Lavana. Hoće li se i on poneti kao Avraam, u ljubavi ivernosti? Sluga je bio spreman da ode u slučaju da Lavan ne želi da nastavi bračne pregovore (zapazitemetaforu „da mogu da se okrenem nalevo ili nadesno“) i da pokuša na drugom mestu.

U ovom stihu se nalaze tri IMPERATIVA:1. „kažite mi“, BDB 616, KB 665, IMPERATIV hifila2. „kažite mi“, ponavlja se isti GLAGOL3. „da mogu da se okrenem“, BDB 815, KB 937, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV

POSTANJE 24:50-51 (SSP)50»Pošto ovo dolazi od GOSPODA«, odgovoriše Lavan i Betuel, »mi ne možemo da ti kažemo niovako ni onako. 51Evo Reveke pred tobom – uzmi je i idi. Neka postane žena sina tvogagospodara, kao što je GOSPOD naložio.«

24:50 „»Pošto ovo dolazi od GOSPODA«, odgovoriše Lavan i Betuel, »mi ne možemo da ti kažemoni ovako ni onako.«“ Neobično je to što je Lavan, Revekin brat, naveden pre Betuela, njenog oca. Utablicama iz Nuzija saznajemo da je brat često preuzimao vodeću ulogu u bračnim pregovorima. Mnogikomentatori su pogrešno shvatili poslednju frazu ovog stiha. Izgleda da je u pitanju hebrejski idiom kojiznači „Pošto je Jahve govorio, šta onda mi da kažemo? (vidite: Postanje 24:51c).

102

Čudno je što se Betuel spominje u Postanju 24:50, ali ne i u Postanju 24:53 i 55. Mnogi smatraju daje možda umro tokom ovih događaja. Možda Lavanov odgovor iz Postanja 24:50 predstavlja njegov iočev odgovor, iako njihov otac nije bio prisutan. Moguće je da su braća pregovarala o sestrinoj udaji.

24:51 Sluga je ponovio razlog svog dolaska i tražio da mu odmah odgovore, a u njihovom odgovorunalazimo tri zapovedna načina (Postanje 24:49):

1. „uzmi je“, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala2. „idi“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala3. „neka postane žena“, BDB 224, KB 243, JUSIV kalaZapazite da Reveku nisu ništa pitali u Postanju 24:48, nego tek u Postanju 24:57-58, a i to je

verovatno bio samo čin ljubaznosti, jer je prosidbeni dar već bio dat u Postanju 24:53. Ne zaboravite daSveto pismo samo sažeto izlaže događaje i razgovore, ali verujemo da je Sveti Duh vodio pisanje tihsažetaka.

POSTANJE 24:52-61 (SSP)52Kada je čuo šta su rekli, Avraamov sluga se pokloni GOSPODU do zemlje. 53Onda iznese nakitod srebra i zlata i odeću i dade ih Reveki, a i njenom bratu i majci dade skupe darove. 54Potomon i ljudi koji su bili s njim uzeše da jedu i piju, i tamo prenoćiše. Kada su ujutro ustali, slugareče: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.« 55A Revekini brat i majka rekoše: »Nekadevojka ostane s nama još desetak dana, a onda neka ide.« 56Ali sluga im reče: »Ne zadržavajteme sad kad je GOSPOD učinio da moj put bude uspešan. Pustite me da se vratim svomgospodaru.« 57A oni rekoše: »Pozvaćemo devojku i pitaćemo je šta ona misli.« 58Tako pozvašeReveku i upitaše je: »Hoćeš li da ideš s ovim čovekom?« A ona odgovori: »Hoću.« 59Tada oniotpremiše svoju sestru Reveku sa njenom dojkinjom i Avraamovim slugom i njegovim ljudima.60I blagosloviše Reveku rekavši joj:

»Sestro naša,budi majka hiljadama hiljada,i neka tvoji potomci zaposednugradove139 onih koji ih mrze.«

61Onda se Reveka i njene sluškinje spremiše, uzjahaše kamile i pođoše sa Avraamovim slugom.Tako sluga uze Reveku i ode.

24:52 „Avraamov sluga se pokloni GOSPODU do zemlje“ Ovo je bio treći put da se Avraamov slugamoli u javnosti i ispoveda svoju veru i zahvalnost GOSPODU. On je zaista divna biblijska ličnost.

24:53 Bogatstvo se u starom svetu skupljalo na sledeće načine:1. u dragocenim metalima2. u draguljima3. u skupoj odeći4. u hrani5. u zemlji6. u stoci

Zapazite da je Avraamov sluga doneo nekoliko vrsta skupih stvari, one koje su mogle lako da seprevezu:

139 24,60 gradove Doslovno: kapije (napomena iz SSP-a, prim. prev.)

103

1. srebrne predmete2. zlatne predmete3. odeću4. skupocene predmeteAvraam je bio bogat čovek i bila je velika čast da član nečije porodice postane član njegove

porodice (tj. Isaakova žena).

24:54 Pošto znamo koliki je bio značaj obroka kao završnice sklapanja sporazuma ili uspostavljanjaprijateljskih odnosa, možemo pretpostaviti da ovo nije bilo puko slavlje.

24:55 „Neka devojka ostane s nama još desetak dana“ U Samarjanskom Petoknjižju stoji „mesecdana“.

24:56 Avraamov sluga je želeo odmah da krene, jer je želeo što pre da izvrši svoj zadatak.1. „Pustite me da se vratim svom gospodaru“, Postanje 24:54, BDB 1018, KB 1511, IMPERATIV

piela2. „Ne zadržavajte me“, Postanje 24:56, BDB 29, KB 34, IMPERFEKAT piela upotrebljen kao JUSIV3. „pustite me“, isto kao pod brojem jedan4. „da se vratim svom gospodaru“, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala

24:58 „Tako pozvaše Reveku i upitaše je: »Hoćeš li da ideš s ovim čovekom?« A ona odgovori:»Hoću.«“ U tablicama iz Nuzija saznajemo da je bilo neophodno da devojka pristane. Izraz „Hoću“ jeKOHORTATIV kala (BDB 981, KB 1371).

24:59 „sa njenom dojkinjom“ Iz Postanja 35:8 saznajemo da se ova dojkinja zvala Devora i da je dugoživela služeći Reveku. Izraz „dojkinja“ (BDB 413, KB 416, PARTICIP hifila) potiče od GLAGOLA„sisati“ (BDB 413), što se može shvatiti doslovno, ali i u smislu lične sluškinje. Iz Postanja 24:61saznajemo da je Reveka imala i druge sluškinje.

24:60 Ova pesma za rastanak je veoma slična Božijim rečima koje su zabeležene u Postanju 22:17.Molili su Boga da Reveka dobije mnoge potomke i molili su za njihove vojne pobede.

23:61 Ove kamile su pre svega služile da prevezu prosidbeni dar i poklone za Reveku, a na povratkukući nosile su Reveku, njenu poslugu i njihove stvari.

POSTANJE 24:62-67 (SSP)62A Isaak je bio došao iz Beer-Lahaj-Roija, jer je živeo u Negevu. 63Kada je jedne večeri izašao upolje da se prošeta, diže pogled i ugleda kamile kako se približavaju. 64A i Reveka diže pogled iugleda Isaaka, pa siđe sa svoje kamile 65i upita Avraamovog slugu: »Ko je onaj čovek u poljukoji nam dolazi u susret?« »To je moj gospodar«, odgovori sluga. Na to ona uze svoj veo i pokrise. 66Tada sluga ispriča Isaaku sve što je učinio. 67Isaak uvede Reveku u šator svoje majke Sare,i ona mu postade žena. U ljubavi prema njoj Isaak nađe utehu posle majčine smrti.

24:62 „iz Beer-Lahaj-Roija“ Ovaj izraz znači „izvor Živoga koji me vidi“ (SPOJ reči BDB 97 i BDB91). To je ime izvora gde je anđeo GOSPODNJI pronašao Agaru u Postanju 16:14.

104

24:63NASB, NKJV, NRSV, TEV „razmišlja“NJB, JPSOA „prošeta“

Ovo je retka hebrejska reč (BDB 1001 I ili BDB 962), u jevrejskom Svetom Pismu je upotrebljena samoovde. Evo nekih teorija o njenom značenju:

1. Prema Septuaginti i Vulgati, ona znači „razmišljati“. U hebrejskom jeziku postoji veoma sličnareč koja znači „razmišljati“ (BDB 967, vidite: Psalam 105:2; 119:15, 23).

2. Ova reč može da znači i „šetati naokolo mrmljajući potišteno za sebe“, što je i Agara činila naistom mestu (Postanje 16).

3. Onkelov targum ovu reč prevodi kao „moliti se“. Ova treća mogućnost je usvojena i uSamarjanskom Petoknjižju, a usvojili su je i Kimhi, Raši i Luter.

24:64 „siđe sa svoje kamile“ Doslovno „pade“ (BDB 656, KB 709, IMPERFEKAT kala). U onoj kulturije bilo dolično i očekivano da žena siđe sa svoje životinje u prisustvu muškaraca.

24:65 „ona uze svoj veo i pokri se“ To je bio znak (1) poštovanja prema Isaaku, (2) veridbe saIsaakom, (3) ili znak da je bila neudata.

24:67 „Isaak uvede Reveku u šator svoje majke Sare“ Ovo je važno jer je Sara umrla tri godine preovih događaja, a Isaak je i dalje tugovao. Lepota i čast Sarinog šatora su bili divan način da se dočekabuduća nevesta.

� „U ljubavi prema njoj Isaak nađe utehu posle majčine smrti“ Ovaj stih pokazuje da je Isaak idalje tugovao zbog smrti svoje majke i to može da utiče na naše tumačenje reči „razmišljati“ iz Postanja24:63.




1. Zašto Avraam nije želeo da se Isaak oženi nekom Haanankom?2. Kako se vera ovog sluge vidi ili ne vidi u ovom poglavlju?3. Šta možemo da zaključimo o Lavanovoj naravi na osnovu Postanja 24?4. Zašto je važno to što je Reveka u Postanju 24:16 nazvana devicom, a u Postanju 24:43

devojkom?5. Na koji način Postanje 24:61-67 opisuje Isaakovo i Revekino uzbuđenje prilikom prvog

međusobnog pogleda?

105

POSTANJE 25



Avraamova smrt Avraam i Ketura Avraamova smrt Avraamovi drugi potomci

Keturini potomci

25:1-6 25:1-6 25:1-6 25:1-4 25:1-4

25:5-6 25:5-6

Avraamova smrt i sahrana

Avraamova smrt i sahrana

Avraamova smrt

25:7-11 25:7-11 25:7-11 25:7-11 25:7-11

Jišmaelovi potomci Jišmaelova porodica i Isaakova porodica

Jišmaelovi potomci Jišmaelovi potomci

25:12-18 25:12-18 25:12-18 25:12-18 25:12-16

25:17

25:18

Isaakovi sinovi Suparništvo između Jakova (Izraela) i Isava (Edoma)

Rođenje Isava i Jakova Rođenje Isava i Jakova

25:19-26(23)

25:19-26(23)

25:19-26(23)

25:19-23(23)

25:19a

25:19b-23(23)

25:24-26 25:24-28

Isav prodaje svoje pravoprvorodstva

25:27-34 25:27-28 25:27-28 25:27-28

Isav prodaje svoje pravoprvorodstva

Isav se odriče svog prava prvorodstva

25:29-34 25:29-34 25:29-30 25:29-34

25:31

25:32

25:33a

25:33b-34

106




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 25:1-6 (SSP)1Avraam uze sebi još jednu ženu, koja se zvala Ketura. 2Ona mu rodi Zimrana, Jokšana,Medana, Midjana, Jišbaka i Šuaha. 3Jokšanu se rodiše Ševa i Dedan. Dedanovi potomci: Ašurci,Letušci i Leumci. 4Midjanovi sinovi: Efa, Efer, Enoh, Avida i Eldaa. Sve su to Keturini potomci.5Sve što je imao, Avraam ostavi Isaaku, 6a sinovima svojih naložnica još za svoga života podelidarove i posla ih u zemlje na istoku – daleko od Isaaka.

25:1 „Avraam uze sebi još jednu ženu, koja se zvala Ketura“ Jevrejska tradicija kaže da je ovo biloAgarino drugo ime (vidite: Postanje 25:12), ali izgleda da množina reči „naložnica“ (BDB 811) kojunalazimo u Postanju 25:6 stoji nasuprot tome. Luter je smatrao da je Avraam to učinio samo da biispunio Postanje 17:4. Nismo sigurni da li se Avraam oženio Keturom pre ili posle Sarine smrti.Hronologija je svojstvenija zapadnjačkoj istoriografiji nego istočnjačkoj, biblijskoj istoriografiji. ImeKetura (BDB 882) znači „namirisana“ ili „obavijena dimom kada“!

25:2 „Ona mu rodi“ Ovo je niz dobro poznatih arapskih plemena. Najpoznatije među njima je Midjan(vidite: Postanje 36:35; 37:28; Izlazak 2:15,16; 3:1; 18:1; Brojevi 25:15; 31:3,8,9; Sudije 6-8). ULupoldovom (Leupold) komentaru na Postanje se na 690. stranici drugog toma nalazi odličan slikovitiprikaz ovih arapskih plemena.

25:4 „Midjanovi sinovi“ Stih 4 nabraja decu ovog najpoznatijeg plemena. O ovom plemenu ćemo čuti ikasnije, kod Mojsijevog tasta Jitra, koji je pripadao plemenu Kenejaca ili Midjanaca.

25:6 „a sinovima svojih naložnica“ Ketura je nazvana naložnicom i u Prvim letopisima 1:32.Naložnica je bila zakonita druga žena bez naslednih prava.

107

� „i posla ih u zemlje na istoku – daleko od Isaaka“ Kao što je ranije poslao od sebe Agarinog sinaJišmaela (prema Egiptu), tako je sada poslao i Keturine sinove (na istok od Hanaana). U tablicama izNuzija, koje opisuju hurijansku kulturu, saznajemo da je ovo bio zakonski prihvatljiv način da se pokažeočev izbor naslednika i da se postupi s polu-zakonitim sinovima naložnica.

POSTANJE 25:7-11 (SSP)7Avraam je živeo 175 godina. 8Umro je u veoma dubokoj starosti, pošto je poživeo mnogogodina. [NASB – Avraam je izdahnuo i umro u dubokoj starosti, kao star čovek sit života ipridružio se svom narodu.] 9Njegovi sinovi Isaak i Jišmael sahraniše ga u pećini Mahpeli blizuMamre, na polju Efrona, sina Cohara Hetita, 10na polju koje je Avraam kupio od Hetitâ. Tamoje Avraam sahranjen pored svoje žene Sare. 11Posle Avraamove smrti, Bog blagoslovi njegovogsina Isaaka, koji je tada živeo kod Beer-Lahaj-Roija.

25:7 „Avraam je živeo 175 godina“ Ova dužina života se smatrala idealnom.

25:8 „Avraam je izdahnuo i umro u dubokoj starosti, kao star čovek sit života“ Ista ova frazaupotrebljena je za Jišmaela u Postanju 25:17, za Isaaka u Postanju 35:29 i za Jakova u Postanju 49:33.To je bilo ispunjenje Jahveovog obećanja iz Postanja 15:15. Smrt za Avraama nije bila izvor straha, negoočekivani kraj dugog života (vidite: Jov 42:17; Prvi letopisi 23:1; 29:28; Drugi letopisi 24:15).

� „i pridružio se svom narodu“ Pošto Avraam nije stvarno sahranjen sa svojim precima (vidite:Postanje 25:9), ovo se sigurno odnosi na njihov pogled na zagrobni život. Ova fraza se ponavlja na višemesta u Postanju (vidite: Postanje 25:8,17; 35:29; 49:29,33). Smatrali su da nakon smrti sledi nekakavoblik bivstvovanja s prijateljima i porodicom. Svetlo posebnog otkrivenja je u Starom zavetu biloprilično prigušeno u ovoj oblasti, mada treba obratiti pažnju na ono što piše u Psalmu 16:9-11, Jovu19:25-27, Isaiji 26:19 i Danilu 12:2-3 (vidite i u knjizi Hard Sayings of the Bible140, str. 127-129). IzJevrejima 11:10,13-16 saznajemo da je Avraam iščekivao grad čiji je graditelj i tvorac Bog.

Vidite Posebnu temu – Gde su mrtvi?

25:9 „Njegovi sinovi Isaak i Jišmael sahraniše ga“ Značajno je što su se Isaak i Jišmael ponovopovezali prilikom sahrane svoga oca. Jišmael je u Postanju 21:14 bio poslat daleko od Isaaka, aliočigledno je da se njihov odnos ponovo uspostavio prilikom očeve smrti. Isto će se dogoditi s Isavom iJakovom prilikom Isaakove smrti (vidite: Postanje 35:29.).

� „u pećini Mahpeli“ Ovde piše da je to bilo mesto za sahranjivanje koje je Avraam kupio (vidite:Postanje 23:17-18) za Saru. Tu će kasnije biti sahranjeni i drugi članovi porodice izraelskih praotaca.

25:11 „Isaaka, koji je tada živeo kod Beer-Lahaj-Roija“ Ovo mesto (BDB 91) se spominje i pre,vezano za Agarin beg (vidite: Postanje 16:14; 24:62), a izgleda da se nalazilo odmah južno od Beer-Ševe, na glavnom putu za Egipat.

POSTANJE 25:12-18 (SSP)12Ovo je povest o Avraamovom sinu Jišmaelu, koga mu je rodila Egipćanka Agara, Sarinarobinja. 13Ovo su imena Jišmaelovih sinova po redu kojim su se rađali: Jišmaelov prvorođeni


108

sin Nevajot, pa Kedar, Adbeel, Mivsam, 14Mišma, Duma, Masa, 15Hadad, Tema, Jetur, Nafiš iKedma. 16To su Jišmaelovi sinovi, dvanaestorica plemenskih poglavara [NASB - prinčeva], pokojima su nazvana njihova naselja i tabori. 17Jišmael je živeo 137 godina. Onda izdahnu i umre.18Njegovi potomci su se nastanili na području između Havile i Šura, koje se prostire od Egiptaprema Asiriji, a živeli su u neprijateljstvu sa drugim Avraamovim potomcima.

25:12 „Ovo je povest o“ Ova fraza je svojstvena Postanju i upotrebljena je na mnogim mestima kako bise knjiga podelila na životne priče nekoliko ljudi. Ljudi koji su bili samo usputno vezani za savez dobilisu mnogo manje mesta u knjizi (npr. Jišmael) od onih koji su bili pozvani da nastave lozu Pomazanikakoji dolazi (vidite: Postanje 5:1; 6:9; 10:1; 11:10,27; 25:12,19; 36:1,9; 37:2).

25:13 „Kedar“ Ovo je najpoznatije Jišmaelovo pleme (BDB 871, vidite: Isaija 21:16-17; 42:11;Jeremija 2:10; 49:28; Psalam 120:5). Izgleda da su Jišmaelova plemena bila smeštena istočno i južno odplemena Keturinih sinova.

25:15 „Tema“ To je oaza u severoistočnoj Arabiji koja je kasnije postala središte pokloništva boginjimeseca, Zin. Vidite Posebnu temu – Klanjanje mesecu. Reč tema znači „pustinja“ (BDB 1066).

25:16 „dvanaestorica prinčeva“ Izgleda da je ovo ispunjenje Postanja 17:20. Ova hebrejska reč jepočasni naziv za vođe, slično kao današnja reč šeik među arapskim plemenima. Izgleda da je brojdvanaest bio savršen broj dece, jer je Nahor imao dvanaest sinova (vidite: Postanje 22:20-24), Jišmaeluse rodilo dvanaest plemenskih poglavara (vidite: Postanje 17:20; 25:16), od Isava je poteklo dvanaestplemena (vidite: Postanje 36:15-19), a kasnije će i Jakov dobiti dvanaest sinova (vidite: Postanje 35:22).Možda je u pitanju broj koji predstavlja savršeno ustrojstvo.

POSEBNA TEMA – BROJ DVANAEST

25:17 „Onda izdahnu“ Ovo je hebrejska reč ,BDB 157) עוג KB 184, IMPERFEKAT kala, vidite:Postanje 6:17; 7:21; 25:8,17; 35:29) koja je najviše puta upotrebljena u Postanju, Brojevima i poetskimtekstovima. Njeno osnovno značenje je „biti prazan“ (tj. isprazniti telo od daha).

25:18 Ova oblast je nadzirala karavanske puteve iz Egipta u Asiriju i Vavilon. Bila je pogodna zanomadske narode koji borave pod šatorima.

� „živeli su u neprijateljstvu sa drugim Avraamovim potomcima“ Ova fraza „u neprijateljstvu“(BDB 815-819) ima veliko semantičko polje. Njeno osnovno značenje je „lice“, „prisustvo“ ili uprenesenom smislu „ispred“. U ovom stihu je već upotrebljena sa značenjem „prema“ ili „naspram“određenog geografskog područja, ali ovde označava protivljenje drugim ljudima.

Ovo je ispunjenje Postanja 16:12, koje opisuje prilično negostoljubiv nomadski stav Jišmaela injegovih potomaka. Ova fraza se može protumačiti na mnogo različitih načina i čak je moguće da seodnosi na vojne pljačkaške pohode protiv svoje rodbine u susedstvu.

POSTANJE 25:19-26 (SSP)19Ovo je povest o Isaaku sinu Avraamovom. Avraamu se rodio Isaak. 20Isaak je imao četrdesetgodina kada se oženio Revekom kćeri Betuela, Aramejca iz Padan-Arama, sestrom LavanaAramejca. 21Isaak se pomoli GOSPODU za svoju ženu, jer je bila nerotkinja. GOSPOD mu usliši

109

molitvu i njegova žena Reveka zatrudne. 22Ali deca su se u njenoj utrobi tako gurala da onareče: »Zašto mi se ovo dešava?« Zato ode da o tome upita GOSPODA.

23GOSPOD joj reče:»Dva naroda su u tvojoj utrobi,dva naroda će se odeliti iz tvoga trbuha.Jedan će biti jači od drugogai stariji će služiti mlađemu.«

24Kada je došlo vreme da rodi, a ono – u utrobi joj bili blizanci! 25Prvi koji je izašao bio je crveni sav rutav kao ogrtač. Zato mu dadoše ime Isav. 26Posle toga izađe njegov brat, držeći se rukomIsavu za petu. Zato mu dadoše ime Jakov. Isaak je imao šezdeset godina kada ih je Revekarodila.

25:19 „Ovo je povest o Isaaku“ Ovo je ona ista prepoznatljiva fraza o kojoj je bilo reči kod Postanja25:12, ali ovde se tiče osobe koja je bila u savezu s Bogom i zbog toga je ova celina značajno duža.

� „sinu Avraamovom. Avraamu se rodio Isaak“ Neobično je što se ova izjava ponavlja. Raši kaže daje ovo udvojavanje upotrebljeno da se poreknu glasine da je Isaak bio Avimelehovo dete (sa Sarom). Dabi pobili glasine koje su nastale događajima iz Postanja 20:1-18, rabini kažu i da je Isaak u licu veomaličio na Avraama.

25:20 „Isaak je imao četrdeset godina kada se oženio Revekom“ Kad uporedimo Postanje 25:20 saPostanjem 25:26 postaje očigledno da je Isaak imao šezdeset godina kad se Jakov rodio.

� „Betuela, Aramejca iz Padan-Arama“ Reč „Sirijac“ se često prevodi kao „Aramejac“ (BDB 74).Izgleda da je u pitanju područje oko grada Harana. Padan Aram (BDB 804 i BDB 74) znači „ravniceArama“, a odnosi se na istu oblast kao „Aram-Naharaјim“ iz Postanja 24:10.

25:21 „Isaak se pomoli GOSPODU za svoju ženu, jer je bila nerotkinja“ Žene izraelskih praotaca subile nerotkinje (BDB 785) iz dva teološka razloga: (1) da se pokaže da se Bog stara (2) i da se pokaže dau pitanju nije bio ljudski napor, nego Božija milost i zasluga. Rabini koriste ovaj stih da istaknu siluzastupničke molitve.

25:22 „Ali deca su se u njenoj utrobi tako gurala“ Ovo je prilično nasilan GLAGOL (BDB 954, KB1285, IMPERFEKAT hitpolela). Preveden je na sledeće načine (NIDOTTE, tom 3, str. 1191):

1. u kalu kao zdrobiti, slomiti, oštetiti2. u nifalu kao polomiti, slomiti3. u hifilu i pielu kao razbiti na komade4. u polelu kao tlačiti5. u hitpolelu kao zdrobiti jedan drugoga

To je bila proročka najava vezana za Postanje 25:23.

� „ona reče: »Zašto mi se ovo dešava?«“ Oko ove idiomatske, dvosmislene fraze bilo je mnogorasprave (ona doslovno glasi: „Zašto ovo, ja?“). Evo postojećih teorija:

1. Pitala je zašto je Bog učinio da zatrudni kad sada ima tolike teškoće; u tom trenutku nije znala danosi blizance.

2. Trudnoća joj je nanosila velik bol i pitala se zašto je to uopšte i tražila.3. Bila se uplašila za svoj život zbog problema u trudnoći.

110

4. Plašila se da će se ovaj nemir nastaviti i nakon porođaja. Teška trudnoća je bila znak teškoća kojedolaze (senka budućih događaja).

� „Zato ode da o tome upita GOSPODA“ I ovo je pokrenulo mnoge rasprave među komentatorima, jerpostavljaju pitanje gde je to otišla i koga je pitala! Očigledno je da tekst to ne beleži. Neki smatraju da jepostojalo određeno mesto gde su se izraelski praoci klanjali Bogu. Postoje mnoga nagađanja o tome skim je razgovarala:

1. Luter je smatrao da je razgovarala sa Simom2. rabini kažu da je razgovarala s Melhisedekom3. drugi smatraju da je razgovarala s Avraamom4. neki smatraju da je razgovarala s Isaakom5. moguće je da je u pitanju bila samo lična molitva pred porodičnim žrtvenikom (možda uz

prinošenje žrtve)Moguće je da ovaj tekst i Postanje 28:22 podrazumevaju da su na svetim mestima bili i sveti služitelji(tj. sveštenici), Rolan Devo (Roland deVaux), Ancient Israel141, tom 2, str. 345).

25:23 „GOSPOD joj reče“ Ovo je izuzetno važna poetska poruka od Gospoda za Reveku. Bog je Isaakuveć bio obećao decu (vidite: Postanje 17:19; 21:12), a ovo proroštvo jasno ističe kroz koje dete će seporodična loza nastaviti. Ono je citirano u Rimljanima 9:10-12. Pitamo se zašto se Isaak nije držao overeči od Gospoda koju mu je Reveka očigledno prenela, jer on je u Postanju 26-27 pokušao Isava da učininaslednikom.

� „stariji će služiti mlađemu“ Poput jalovih žena izraelskih praotaca, ova fraza pokazuje da obećanopotomstvo neće nastati u skladu s uobičajenim načinom na koji su Semiti sprovodili nasledno pravo(vidite: Rimljanima 9:10-12).

25:25 „Prvi koji je izašao bio je crven“ Ova reč (admoni, BDB 10, „crven“) vezana je za reč koja uPostanju označava „prašinu“ (BDB 9) iz koje je Bog stvorio čoveka (vidite: Postanje 2:7), reč „adama“,koja u korenu očigledno ima ideju crvenog (BDB 10). Ova igra reči se nastavlja u Postanju 25:30, gde jecrvena kaša (BDB 10) povezana s imenom „Edom“ (BDB 10), imenom naroda koji je potekao od Isava.

� „i sav rutav kao ogrtač. Zato mu dadoše ime Isav“ Reč „rutav“ (BDB 972) zvuči veoma slično kaoreč „Seir“ (BDB 973), što je bilo ranije ime za Edom. Ovde postoji dvostruka igra s rečima „crven“ i„rutav“ i „Isav“ i „Edom“.

Ovaj hebrejski opis bebe kao crvene i rutave možda ne prenosi dovoljno izvornog prizvukasavremenim čitaocima, ali njega ni na koji način ne treba shvatiti negativno. Reč „rutav“ (BDB 12) jeoznačavala prelep, zanosan ogrtač (npr. Isus Navin 7:21,24 ili ogrtač jednog proroka u Prvoj o carevima19:13,19 i Drugoj o carevima 2:8,13,14).

25:26 „Posle toga izađe njegov brat, držeći se rukom Isavu za petu. Zato mu dadoše ime Jakov“Ime Jakov (BDB 784) je vezano za reč „peta“ (BDB 784). Iz Osije 12:3 i iz Isavove opaske iz Postanja27:36 shvatamo da je ime Jakov poprimilo značenje „istiskivač“ ili „otimač“ (od sličnog GLAGOLA iPRIDEVA, BDB 784). Tek je mnogo godina kasnije, prilikom svog sučeljavanja s Bogom kod potokaJaboka, njegovo ime promenjeno u „Izrael“ (vidite: Postanje 32:28), a to podrazumeva da mu jepromenjena i narav.

141 Drevni Izrael, prim. prev.

111

� „Isaak je imao šezdeset godina kada ih je Reveka rodila“ Treba zapaziti da je on u veri čekaodvadeset godina na ovo obećano dete. Bog je proveravao Isaaka na isti način kao što je proveravaoAvraama.

POSTANJE 25:27-34 (SSP)27Dečaci odrastoše: Isav postade vešt lovac, čovek pustare, a Jakov je bio povučen čovek iboravio je među šatorima. 28Isaak, koji je voleo da jede divljač, više je voleo Isava, a Reveka jeviše volela Jakova. 29Jednom dok je Jakov kuvao čorbu, Isav dođe iz pustare užasno gladan,30pa reče Jakovu: »Daj mi [NASB – da progutam] tog crvenog jela! Umirem od gladi!« Zato ganazvaše Edom. 31»Prvo mi prodaj svoje pravo prvorodstva«, odgovori Jakov. 32»Samo što nisamumro«, reče Isav. »Šta će mi pravo prvorodstva?« 33»Prvo mi se zakuni«, reče Jakov. I Isav muse zakle i tako prodade svoje pravo prvorodstva Jakovu. 34Tada Jakov dade Isavu hleba i čorbeod sočiva, i ovaj se najede i napi, pa ustade i ode. Tako je Isav prezreo svoje pravo prvorodstva.

25:27 „Dečaci odrastoše: Isav postade vešt lovac, čovek pustare, a Jakov je bio povučen čovek iboravio je među šatorima“ Ovaj odlomak se usredsređuje na njihove različite tipove ličnosti. Isav jevoleo da bude van kuće, a Jakov da bude kod kuće. Stoga je Jakov ispunjavao uobičajena očekivanjanomadske, patrijarhalne ličnosti.

Reč „povučen“ (u engleskom prevodu NKJV stoji „blag“, a u prevodima NRSV i TEV „tih“) u stvariznači „potpun“ (BDB 1020). Izgleda da ovde označava potpunog, uobičajenog namadskog vođu. Istiovaj PRIDEV se koristi u opisu Jovove čestitosti (vidite: Postanje 1:1,8; 2:3; 8:20; 9:20,21,22, a zapazitei Psalam 37:37 i Poslovice 29:10).

25:28 „Isaak, koji je voleo da jede divljač, više je voleo Isava“ Isaak je bio tih, miran čovek i mogućeje da je njegov sin Isav bio njegova sušta suprotnost. Zato nas iznenađuje štp je Isav bio njegov miljenik,iako je očigledno znao za Božiju reč iz Postanja 25:23.

� „a Reveka je više volela Jakova“ Kao što to biva, ovo miljeništvo će kasnije izazvati velikeprobleme u njihovoj porodici, mada se čini da je Reveka pokušavala da se drži Božijeg obećanja izPostanja 25:23.

25:29 Pitamo se da li se ovo dogodilo s Jakovljevim predumišljajem i da li se dogodilo više puta. Da lije Jakov vrebao ovakve prilike? Reč „kuvao“ (BDB 267, KB 268, IMPERFEKAT hifila) je moždanagoveštaj za to. Ova reč obično znači „pretpostavljati da imaš prava koji ti po zakonu ne pripadaju“(NIDOTTE, tom 1, str. 1094).

Ovo jelo je očigledno skuvano na mestu koje je bilo podalje od njihovog tabora, a opisano je nasledeće načine:

1. „čorba“, Postanje 25:29, BDB 268, lonac kuvanih mahunarki, vidite: Druga o carevima 4:382. „crveno jelo“ Postanje 25:30, BDB 103. „čorba od sočiva“, Postanje 25:34, BDB 727, vidite: Druga o Samuilu 17:28; 23:11; Jezekilj 4:9

25:30 „»Daj mi tog crvenog jela! Umirem od gladi!«“ Ovo je jak izraz za jedenje, a doslovno znači„progutati“ (BDB 542, KB 533, IMPERATIV hifila). Isav sigurno nije stvarno umirao od gladi, nego jesamo bio iscrpljen (BDB 746, vidite: Ponovljeni zakoni 25:18; Sudije 8:4-5). Ovo je prvi od nekoliko

112

pokazatelja da Isav nije bio loš čovek, ali je razmišljao na svetovan način (vidite knjigu Hard Sayings ofthe Bible142, str. 347-348) i pitanja vere i kućne odgovornosti ga nisu mnogo zanimale.

25:31,33 Jakov je rekao „Prvo mi prodaj svoje pravo prvorodstva ... Prvo mi se zakuni“.1. „prodaj“, BDB 569, KB 581, IMPERATIV kala2. „zakuni“, BDB 989, KB 1396, IMPERATIV nifala

Jakov je očigledno iskoristio Isavovu slabost. Pitanje je da li je to učinio zbog (1) onog proroštva (vidite:Postanje 25:23), (2) zbog dobrobiti porodice, ili (3) za sopstvenu korist?

25:32 „»Samo što nisam umro«, reče Isav. »Šta će mi pravo prvorodstva?«“ Ovo je tumačeno na trinačina: (1) kao preterivanje; (2) kao da je stvarno mislio da će umreti (BDB 559, KB 562, INFINITIVkala) mlad; ili (3) kao još jedan primer koji pokazuje njegovu nezainteresovanost za duhovna pitanja. Utablicama iz Nuzija koje potiču iz tog razdoblja saznajemo da je prenos prava prvorodstva bio zakonskimoguć. Vidimo i da se to verovatno događalo često, pošto je bilo zabranjeno u Ponovljenim zakonima21:15-17. Ruvima će kasnije zameniti Juda. Jakov se možda na neprikladan način držao Božijezapovesti iz Postanja 25:23. Teško je čitati Jakovljeve misli u ovim izveštajima, jer često deluje kaoiskren čovek, ali sklon manipulaciji.

25:34 Ovaj stih koji opisuje Isavove postupke možda opisuje baš njegov samotnjački tip ličnostinezainteresovan za društvo.

1. „najede“, BDB 37, KB 46, IMPERFEKAT kala2. „napi“, BDB 1059, KB 1667, IMPERFEKAT kala3. „ustade“, BDB877, KB 1086, IMPERFEKAT kala4. „i ode“ BDB 229, KB 246, IMPERFEKAT kala5. „Tako je Isav prezreo svoje pravo prvorodstva“, BDB 102, KB 117, IMPERFEKAT kala

� „Tako je Isav prezreo svoje pravo prvorodstva“ Ovaj glagol (BDB 102, KB 117, IMPERFEKATkala) znači „smatrati bezvrednim“ ili čak „gledati s prezirom“. Rabini predstavljaju Isava kao veomazlog čoveka. U Jevrejima 12:16 je predstavljen kao duhovno nezreo. Olako je shvatao svoj duhovni iporodični život.




1. Šta Postanje 25:8 saopštava o pogledu na smrt kod ljudi iz starine?2. Zašto su žene mnogih izraelskih praotaca bile nerotkinje?3. Zašto je Postanje 25:23 veoma značajno?4. Koju narodsku etimologiju susrećemo u Postanju 25:25?5. Možemo li znati Isavove i Jakovljeve psihološke pobude i osobine? Kako?6. Nabrojte načine na koje Poslanica Jevrejima tumači ovaj izveštaj u 11. i 12. poglavlju.


113

POSTANJE 26



Isaak se naselio u Geraru

Isaak i Avimeleh Priče o Isaaku Isaak živi u Geraru Isaak u Geraru

26:1-5 26:1-5 26:1-5 26:1-5 26:1-6

26:6-11 26:6-11 26:6-11 26:6-9a

26:9b

26:7-11

26:10-11

26:12-17 26:12-16 26:12-16 26:12-15 26:12-14

Bunari između Gerara i Beer Ševe

26:15-18

26:16-18

Prepirke oko bunara 26:17-22 26:17-22

26:18-22

26:19-20 26:19-22

26:21-22

26:23-25(24)

26:23-25 26:23-25 26:23-25 26:23-24(24)

26:25

Savez sa Avimelehom Sporazum između Isaaka i Avimeleha

Savez sa Avimelehom

26:26-33 26:26-33 26:26-33 26:26-27 26:26-30

26:28-31

26:31-33

26:32-33

Isavove strane žene Isavove hetitske žene

26:34-35 26:34-35 26:34-35 26:34-35 26:34-35



114


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 26:1-5 (SSP)1U zemlji zavlada glad kao onda u Avraaamovo vreme, pa Isaak ode u Gerar, Avimelehu, caruFilistejaca. 2 GOSPOD se pokaza Isaaku i reče: »Ne idi dole u Egipat, nego se nastani u zemlji zakoju ti budem rekao. 3Boravi neko vreme u ovoj zemlji, a ja ću biti s tobom i blagosloviti te. Jer,tebi i tvojim potomcima daću sve ove zemlje i ispuniću [NASB – uspostaviću] zakletvu kojomsam se zakleo tvom ocu Avraamu. 4Učiniću da tvojih potomaka bude koliko i zvezda na nebu idaću im sve ove zemlje. Svi narodi na zemlji biće blagosloveni preko tvoga potomstva 5zato štome je Avraam slušao i držao se mojih naloga, zapovesti, uredbi i zakonâ.«

26:1 „U zemlji zavlada glad“ Ovi događaji su veoma slični onima iz Postanja 12:10, zbog kojih jeAvraam bio primoran da ode iz obećane zemlje.

� „pa Isaak ode u Gerar, Avimelehu, caru Filistejaca“ Filistejci su bili plaćenici sa Egejskih ostrvakoji su pokušali da osvoje Egipat, ali su bili odbijeni, pa su se oko 1200. godine p.n.e. naselili najugozapadnoj obali Palestine. Pošto se ime Avimeleh spominje i pre, u Postanju 21:22, možemozaključiti da je to verovatno bio uobičajeni naziv za sve filistejske careve, slično kao reč „hadad“ u Sirijii faraon u Egiptu.

Svakako je moguće1. da su filistejski trgovci i ranije dolazili u Hanaan,2. da se neki hanaanski narod stopio s Filistejcima i da ovo ime potiče iz kasnijeg vremena.3. Filistejci su u Postanju 10:6-20 ubrojani među Hamove potomke, Hanaance, a ne u Jafetove

potomke (Egejska ostrva). Moguće je da se ovo ime odnosi na nekoliko grupa ljudi koji su bilipovezani s Palestinom, tj. Hanaanom (NIDOTTE, tom 4, str. 1049).

26:2-3 Jahve se ukazao Isaaku i dao mu nekoliko uputstava i obećanja:

1. „Ne idi dole u Egipat“, Postanje 26:2, BDB 432, KB 434, IMPERFEKAT kala upotrebljen kaoJUSIV

2. „nego se nastani u zemlji“, Postanje 26:2, BDB 1014, KB 1496, IMPERATIV kala3. „Boravi neko vreme u ovoj zemlji“, Postanje 26:3, BDB 157, KB 184, IMPERATIV kala4. „a ja ću biti s tobom“, Postanje 26:3, BDB 224, KB 243, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao

KOHORTATIV5. „i blagosloviti te“ Postanje 26:3, BDB 138, KB 159, IMPERFEKAT piela upotrebljen kao

KOHORTATIV

115

6. „daću sve ove zemlje“, Postanje 26:3, BDB 678, KB 733, IMPERFEKAT kala upotrebljen kaoKOHORTATIV

26:2 „GOSPOD se pokaza Isaaku i reče: »Ne idi dole u Egipat'“ Možda mu je to rekao zbogAvraamovog iskustva u Egiptu, a možda zbog toga što je Isaak trebalo da se pouzda da će se Bogpostarati za njega u obećanoj zemlji.

26:3 „ja ću biti s tobom i blagosloviti te“ Ovo je još jedno potvrđenje Božijeg prisustva (vidite:Postanje 28:15; 31:3), blagoslova i saveza.

� „ispuniću [NASB – uspostaviću] zakletvu kojom sam se zakleo tvom ocu Avraamu“ To se odnosina Božija posebna obećanja Avraamu koja nalazimo u Postanju 12, 15, 17 i 22.

GLAGOL „uspostaviti“ (BDB 877, KB 1086, PERFEKAT hifila) je u Postanju upotrebljen nekolikoputa:

1. uspostaviti ili prihvatiti savez, vidite: Postanje 6:18; 9:9,11; 17:7,19,212. proglasiti savez pravosnažnim ili potvrditi savez, Postanje 26:3 (vidite i Levitsku 26:9 i

Ponovljene zakone 8:18) 26:4 Izgleda da se ovde spominju tri posebna obećanja: (1) brojno potomstvo, (2) zemlja (vidite:Postanje 12:7; 15:18-19; 17:7-8; 26:1-5; 28:10-15; 35:12) i (3) blagoslov za sve narode preko Isaaka injegovih potomaka.

� „koliko i zvezda na nebu“ Bog je ovo u prošlosti rekao i Avraamu (Postanje 15:5 i 22:17) i zanjihovu plodnost je upotrebio još dve metafore: pesak u moru i prašinu na zemlji.

� „sve ove zemlje“ Ovo je deo obećanja Avraamu (vidite: Postanje 12:7; 13:15; 15:18; 17:8).

� „Svi narodi na zemlji biće blagosloveni“ Ova fraza se doslovno prevodi rečima „blagosiljaće se“, asadrži dva GLAGOLSKA oblika. Prvi je nifal, koji se nalazi u Postanju 12:3, 18:18 i 28:14. To je uNovom zavetu navedeno u Delima 3:25 i Galaćanima 3:8. U Postanju 26:4 je hitpael, koji se nalazisamo ovde i u Postanju 22:16-18, a trebalo bi ga prevesti rečima „blagosiljaće se“. U stvari, izmeđuizraza „blagosiljaće se“ i izraza „biće blagosloveni“ postoji veoma mala razlika, i Septuaginta uopšte nerazlikuje ova dva GLAGOLSKA oblika. Jasno vidimo da je na njima bio ovaj ogroman blagoslov: Bog ćepreko Avraama i njegovih potomaka blagosloviti ceo svet. Bog je izabrao jednog čoveka da bi prekonjega izabrao jedan narod preko kog će izabrati ceo svet. Treba da imamo na umu da Jevreji nisu biliizabrani da bi primili poseban blagoslov, nego da budu sredstvo preko kog će blagoslov otkupljenja doćisvim ljudima. Izrael je od početka bio izabran da bude carstvo sveštenikâ (vidite: Izlazak 19:5-6). Viditei Posebnu temu – Jahveov večni naum o otkupljenju.

26:5 „zato što me je Avraam slušao i držao se mojih naloga, zapovesti, uredbi i zakonâ“ DvaGLAGOLA iz ovog stiha naglašavaju ljudsku stranu saveza (vidite: Postanje 12:1; 17:1,9-14; 22:16;26:3-5):

1. „slušao“ (doslovno: „bio poslušan“), BDB 1033, KB 1570, IMPERFEKAT kala2. „držao se“, BDB 1036, KB 1581, IMPERFEKAT kala

Oba označavaju trajnu radnju.Postoji stvarna (i namerna) napetost između Božije besplatne milosti koja je data jednom čoveku i

kasnije jednom narodu da bi Bog pozvao sve ljude, tj. sve narode (vidite Božije postupke u Postanju15:12-21 koji pokazuju tu bezuslovnost) i poslušnosti koja se stalno spominje (tj. uslovne prirodeBožijih obećanja). I jedno i drugo je istina! Čovek svojim delima ne može postići da ga Bog prihvati, ali

116

kad doživimo susret s njim ne možemo ostati nepromenjeni (vidite: Efescima 1:4; 2:8-9,10). Božiji ciljje bio da stekne pravedan narod preko kog će sebi dovesti sve narode. Opasnost leži u krajnostima: ubesplatnoj milosti bez ikakvih uslova, i u zasluženoj milosti, s brojnim uslovima. Novi savez iz Jeremije31:31-34 i Jezekilja 36:22-38 pokazuje nam pravi put: novo srce, nov um, i nov duh. Božiji zakoni višeneće dolaziti spolja, nego će njegove zapovesti dolaziti iznutra.

Ovaj skup reči koji obuhvata „naloge“ (BDB 1038), „zapovesti“ (BDB 846), „uredbe“ (BDB 349) i„zakone“ (BDB 435) nalazi se samo ovde u prvim biblijskim knjigama (od Postanja do Brojeva), ali sečesto pojavljuje u Ponovljenim zakonima. Vidite Posebnu temu – Nazivi za oblike Božijeg otkrivenja,nakon sledeća dva pasusa.

Izgleda da je ovde u pitanju osvrt na Postanje 15:6, gde je Avraam verovao da će dobiti dete i Bog jeto shvatio kao čin njegove vere i uračunao mu to u pravednost. To je značajan starozavetni odlomak iapostol Pavle ga je upotrebio kao teološki temelj za učenje o opravdanju po milosti kroz veru koje jetako divno izloženo u Rimljanima 4 i Galaćanima 2-3. Reč koja je ovde prevedena kao „zakoni“ zapravoje prva upotreba reči „tora“ (BDB 435) u Svetom pismu, hebrejske reči koja znači „pouke“ ili „uputsva“,a postala je naslov za Pet Mojsijevih knjiga.

Zapazite ponavljanje lične ZAMENICE!

POSEBNA TEMA – NAZIVI ZA OBLIKE BOŽIJEG OTKRIVENJA (na osnovu Ponovljenih zakona i Psalama)

POSTANJE 26:6-11 (SSP)6Tako Isaak ostade u Geraru. 7Kada su ga meštani pitali o njegovoj ženi, on im reče: »Ona mi jesestra«, jer se bojao da kaže: »Ona mi je žena.« Mislio je: »Meštani bi mogli da me ubiju zbogReveke, zato što je lepa.« 8Kada je Isaak već dugo bio u Geraru, Avimeleh, car Filistejaca,pogleda kroz prozor, a kad tamo – Isaak miluje svoju ženu Reveku! 9Avimeleh pozva Isaaka ireče: »Dakle, ona ti je žena! Zašto si rekao: ‚Ona mi je sestra‘?« »Zato što sam mislio da bihzbog nje mogao da poginem«, odgovori Isaak. 10Na to Avimeleh reče: »Šta si nam to uradio?Neko je lako mogao da spava s tvojom ženom, i tako bi ti na nas navalio krivicu!« 11OndaAvimeleh izdade naredbu svemu narodu: »Ko učini nešto nažao ovom čoveku ili njegovoj ženi,biće pogubljen.«

26:7 „»Ona mi je sestra«, jer se bojao da kaže: »Ona mi je žena.«“ Neki smatraju da je ovde upitanju običaj ondašnje kulture o kom saznajemo u tablicama iz Nuzija, gde je čovek u stvari usvajaosvoju ženu. Ako je to ovde bio slučaj, onda je Isaak govorio istinu, ali izgleda da je Isaak prosto išaostopama svoga oca (vidite: Postanje 12:13; 20:2,12). Ova tvrdnja je u Avraamovom slučaju bilapoluistina, ali u Isaakovom slučaju nismo sigurni, jer je u ovom stihu (i u Postanju 26:9) njegovpostupak povezan s njegovim ličnim strahom, što pokazuje nedostatak Isaakove vere, jer Bog je obećaoda će biti s njim i štititi ga. Ipak, kao i kod Avraama, Bog je bio veran i pored Isaakove nevere.

26:8 „Isaak miluje svoju ženu Reveku“ Reč „miluje“ (BDB 850, KB 1019, PARTICIP piela) potiče odistog korena kao reč „isaak“, što znači „smejati se“ ili „igrati se“ (BDB 850, vidite: Postanje 17:17,19;18:12; 21:6,9). Ona ovde ima seksualni prizvuk, kao i u Postanju 39:17 i Izlasku 32:6. Neki prevodikoriste reč „grli“.

26:10 „Avimeleh pozva Isaaka i reče“ Izgeda da su Avimeleh iz Avraamovog vremena i Avimeleh izIsaakovog vremena bili etički svesniji i moralniji od izraelskih praotaca. To možda znači da su Hanaanciu ovom istorijskom razdoblju imali određeni nivo duhovnosti.

117

26:11 Jahveova zaštita je bila veća nego što je obećao!Fraza „biće pogubljen“ predstavlja spoj APSOLUTNOG INFINITIVA kala i IMPERFEKTA hofala

GLAGOLA istog korena (BDB 559, KB 562), što je bio gramatički način za pojačavanje snage izraza.

POSTANJE 26:12-17 (SSP)12Isaak zaseja njive u toj zemlji, i iste godine požnje stostruk rod, jer ga je GOSPOD blagoslovio.13Tako se on obogati i nastavi da se bogati dok nije postao veoma bogat. 14Stekao je toliko sitne ikrupne stoke i toliko slugu da su mu Filistejci zavideli. 15A Filistejci su zatrpali, napunivši ihzemljom, sve bunare koje su bile iskopale sluge njegovog oca Avraama. 16Tada Avimeleh rečeIsaaku: »Odlazi od nas, jer si postao suviše moćan za nas.« 17I Isaak ode odande i utabori se uGerarskom klancu, pa je tamo živeo.

26:12-14 Zapazite sledeće blagoslove:1. „požnje stostruk rod“, Postanje 26:122. „Tako se on obogati i nastavi da se bogati dok nije postao veoma bogat“, Postanje 26:133. „sitne i krupne stoke“, Postanje 26:144. „i toliko slugu“, Postanje 26:14Drugi izraz pod brojem 2 je veza APSOLUTNOG INFINITIVA kala i IMPERFEKTA kala GLAGOLA od

istog korena (BDB 229, KB 246), čime je pojačana snaga ovog glagola.Treći izraz pod brojem 2 je veza PRIDEVA i GLAGOLA od istog korena (BDB 152, KB 178,

PERFEKAT kala).

26:12 „jer ga je GOSPOD blagoslovio“ Ovo je neposredan teološki zaključak koji ističe da je Bog bioizvor Isaakovog blagoslova, a ne Isaakova poljoprivredna veština.

26:14 „da su mu Filistejci zavideli“ Ovo je GLAGOL (BDB 888, KB 1109, IMPERFEKAT piela) kojiznači „biti ljubomoran“:

1. zakopali su Avraamove bunare, Postanje 26:152. oterali su Isaaka, Postanje 26:16Isaakovo blagosltanje trebalo je da podstakne Filistejce da dođu Jahveu, ali je umesto toga izazvalo

ljubomoru i ozlojeđenost.

26:15 „A Filistejci su zatrpali“ Isaak je rastao i u ljudstvu i u bogatstvu i postao izvor straha zaFilistejce. Oni su svoj nemir i strah pokazali zatrpavanjem Isaakovih bunara. Pošto su znali da je Isaakbio stočar, znali su i da će ga nedostatak vode naterati da se odseli. Ovaj deo 26. poglavlja nam pokazujeIsaakovo strpljenje i veru. O njegovom tipu ličnosti se može mnogo naslutiti iz načina na koji jepostupio kad je nastala napetost zbog prava na vodu.

POSTANJE 26:18-22 (SSP)18On ponovo iskopa bunare koji su bili iskopani u vreme njegovog oca Avraama, a koje su Filistejciposle Avraamove smrti zatrpali, i dade im ista imena koja im je bio dao i njegov otac. 19Kada suIsaakove sluge kopale u klancu i otkrile bunar sa živom vodom, 20gerarski pastiri se posvađaše sIsaakovim pastirima, govoreći: »To je naša voda!« Zato Isaak nazva taj bunar Esek jer su se s njimprepirali. 21Onda iskopaše drugi bunar, ali i oko njega izbi svađa. Zato ga Isaak nazva Sitna.22Isaak se preseli odande, pa iskopa još jedan bunar, i niko se oko njega ne posvađa. Isaak ga nazvaRehovot, govoreći: »GOSPOD nam je sada dao prostor da se namnožimo na zemlji.«

118

26:18 „i dade im ista imena koja im je bio dao i njegov otac“ Možda je u pitanju bilo samo očuvanjeporodičnog predanja, ali možda je to bio i čin vere zasnovan na savezu koji je Bog sklopio s njegovimocem.

26:20-22 „Esek... Sitna... Rehovot“ Ovo je niz od tri bunara koji je ovde upotrebljen da se pokaže štase dešavalo u Isaakovom odnosu s njegovim susedima:

1. Prvi bunar znači „prepirka“ (BDB 796)2. Drugi bunar znači „razmirica (BDB 966 II)3. Treći bunar znači „širok prostor“ (BDB 932), što je bio hebrejski izraz koji označava odmor, mir

i sreću 26:22 „GOSPOD nam je sada dao prostor da se namnožimo na zemlji“ Isaak je imao dovoljno ljudida lako nadvlada Filistejce, ali odlučio je da u veri čeka na Boga koji mu je dao obećanja. Ime trećegbunara znači „prostor“ (BDB 932).

POSTANJE 26:23-25 (SSP)23Odande Isaak ode u Beer-Ševu. 24Te noći GOSPOD mu se pokaza i reče: »Ja sam Bog tvog ocaAvraama. Ne boj se, jer ja sam s tobom. Blagosloviću te i umnožiti tvoje potomke zbog svogsluge Avraama.« 25Isaak tamo podiže žrtvenik i pokloni se GOSPODU. Tamo razape i svoj šator,a njegove sluge počeše da kopaju bunar.

26:23 „Odande Isaak ode u Beer-Ševu“ Ovo je jedno mesto u južnom području Judejske pustinje,nekada važno mesto Avraamovog taborovanja (vidite: Postanje 22:19).

26:24 „Te noći GOSPOD mu se pokaza i reče“ Ovo je bio drugi put da se Jahve ukazuje Isaaku (vidite:Postanje 26:2). Ovde je u pitanju bio san tokom noći (vidite: Postanje 15:5,12; 21:12,14; 22:1-3; 26:24).Mnoga Božija otkrivenja u Postanju zabeležena su u poeziji, a to je slučaj i ovde u Postanju 26:24(vidite: Postanje 12:1-3; 15:1,18; 17:1-2,4-5; 35:10,11-12).

� „Ja sam Bog tvog oca Avraama“ Zapazite kako se nazivi Jahve i Elohim ovde koriste naizmenično(vidite: Postanje 2:4). Ovo je zvaničnije i potpunije otkrivenje od Postanja 26:2, a oblikovano je sličnokao Božija otkrivenja Avraamu.

� „Ne boj se, jer ja sam s tobom“ Kako silno obećanje (vidite i Postanje 15:1, 21:17 i 46:3)!

� „zbog svog sluge Avraama“ Ovo zvanje je nosilo posebnu počast, a upotrebljeno je za Avraama,Mojsija, Isusa Navina i Davida. Ono bi moglo biti izvor Pavlovog izraza „sluga Isusa Hrista“.

26:25 Mesta na kojima se Jahve lično ukazivao ljudima postala su sveta mesta. Na njima su izgrađenižrtvenici i to su postala mesta bogopoklonstva, molitve i prinošenja žrtava (vidite: Postanje 8:20; 12:7,8;13:4,18; 22:9).

� „da kopaju bunar“ Voda je veoma dragocena u ovim polusuvim područjima. Isaak je strpljivo čekaona Jahveovu pomoć i uputstva. U ovom tekstu se spominje nekoliko uspešno iskopanih bunara, štopokazuje Jahveovo prisustvo i blagoslov.

119

POSTANJE 26:26-33 (SSP)26Isaaku iz Gerara dođe Avimeleh sa svojim savetnikom Ahuzatom i sa Piholom, zapovednikomvojske. 27Isaak ih upita: »Zašto ste došli k meni kad me mrzite i kad ste me oterali?« 28»Uvidelismo da je GOSPOD s tobom«, odgovoriše oni, »pa smo mislili da bi trebalo da se međusobnozakunemo. Daj da sklopimo savez s tobom 29da nam nećeš učiniti zlo, kao što ni mi tebi nismoučinili nažao, već smo s tobom uvek dobro postupali i pustili te da odeš u miru. A sada te jeGOSPOD blagoslovio.« 30Tada im Isaak spremi gozbu, pa su jeli i pili. 31Ujutro ustadoše rano ijedan drugom se zakleše. Isaak ih onda isprati, i oni odoše od njega u miru. 32Toga dana dođošeIsaakove sluge i javiše mu o bunaru koji su kopali. »Našli smo vodu«, rekoše mu, 33a on ganazva Šiva. Zato se i dan-danas taj grad zove Beer Ševa.

26:26 „Avimeleh... Pihol“ Iako su ova imena potpuno ista kao u Postanju 21:22, od tada je prošlo okosedamdeset pet ili osamdeset godina i ona se očigledno ne mogu odnostiti na iste ljude. Na osnovuuvoda u Psalam 34 izgleda očigledno da su ovo bila zvanja, a ne lična imena.

26:27 Isaak je očigledno ipak osećao bol i sramotu zbog toga što je bio oteran!

26:28 „Uvideli smo da je GOSPOD s tobom“ U ovom stihu ima nekoliko zanimljivih gramatičkihoblika:

1. „Uvideli smo“, APSOLUTNI INFINITIV kala i PERFEKAT kala GLAGOLA od istog korena (BDB906, KB 1157), koji znači „postalo nam je jasno da“

2. „da se međusobno zakunemo“, BDB 224, KB 243, JUSIV kala, ova reč za zakletvu (BDB 46) senalazi samo ovde i u Postanju 24:41 (dva puta), a čak i u Postanju 26:31 je upotrebljena drugareč (BDB 989). Ona može da znači „zakletva“ ili „prokletstvo“ (npr. Brojevi 5:21,23,27;Ponovljeni zakoni 29:12,14,19,20,21), a njome se podrazumeva „neka onaj ko se ne držizakletve bude proklet“.

3. „Daj da sklopimo savez“, BDB 503, KB 500, KOHORTATIV kalaTeološki gledano, ovo je razlog zbog kog je Bog blagoslovio izraelske praoce. Krajnji cilj nije bio da imse da više materjalnog blaga, nego da se drugim ljudima pokaže njihov jedinstveni odnos sa Jahveom(vidite: Postanje 26:29c).

26:30 „Tada im Isaak spremi gozbu“ Zajednički obed je bio uobičajeni postupak sklapanja ilizapečaćivanja saveza.

26:32-33 „javiše mu o bunaru koji su kopali. »Našli smo vodu«... Šiva“ Ovi bunari su očiglednoimali i fizički i duhovni značaj. Bili su znak Božijeg blagoslova u Isaakovom životu. Stih 33 bi mogaobiti još jedna narodska etimologija za ime Beer Ševa (što znači„neka bude dato“, BDB 988), pored oneiz Postanja 21:31, gde se ovo ime objašnjava kao „bunar zakletve“ ili „bunar sedmorke“. Reč „šiva“ jeovde možda upotrebljena u smislu zakletve. Hebrejske reči „sedam“ i „zakleti se“ su veoma slične.Etimologija u Starom zavetu je često narodska, a ne tehnička, i stoga je moguće da za isti naziv postojedva narodska korena.

POSTANJE 26:34-35 (SSP)34Kada je Isav imao četrdeset godina, oženi se Juditom kćeri Beerija Hetita i Bosmat kćeriElona Hetita. 35One su Isaaku i Reveki zagorčavale život.

120

26:34-35 Ova dva stiha u stvari pripremaju pozornicu za Postanje 27, posebno za stih 27:46. Pisac je uovaj izveštaj utkao niti koje će kasnije imati velik teološki značaj (u pitanju je razlog zbog kog su Isaak iReveka poslali Jakova u Haran da sebi nađe ženu).




1. Da li je Avimeleh iz Postanja 21 isti kao onaj iz Postanja 26?2. Koje je poreklo Filistejaca?3. Zašto su i Avraam i Isaak za svoje žene govorili da su im sestre?4. S kojim ciljem se u ovom poglavlju spominje kopanje tako velikog broja bunara?5. Objasnite drevni obred priređivanja gozbe prilikom sklapanja saveza i njegov značaj za biblijsko

otkrivenje.

121

POSTANJE 27



Jakovljeva obmana Isaak blagosilja Jakova Jakov vara Isava i krade mu blagoslov

Isaak blagosilja Jakova Jakov na prevaru dobijaIsavov blagoslov

27:1-4 27:1-4 27:1-4 27:1a 27:1-4

27:1b

27:2-4

27:5-17 27:5-17 27:5-17 27:5-10 27:5-10

27:11-12 27:11-17

27:13-17

27:18-29(27b-29)

27:18-29(27-29)

27:18-29(27-29)

27:18a 27:18-29(27b-29)

27:18b

27:19

27:20a

27:20b

27:21-24a

27:24b

27:25-29

Ukradeni blagoslov Isavova izgubljena nada Isav preklinje za Isaakov blagoslov

27:30-38 27:30-38 27:30-38 27:30-31 27:30-40(39-40a)

27:32

27:33

27:34

27:35

27:36

27:37

27:38-40(39-40)

27:39-40(39-40)

27:39-40(39-40)

27:39-40(39-40)

Jakov beži od Isava(27:41-28:5)

27:41-45 27:41-46 27:41-45 27:41 27:41-45

27:42-45

Jakovljev polazak za Aram i san kod Betela(27:46-28:22)

Isaak šalje Jakova Lavanu(27:46-28:5)


27:46 27:46-28:5

122




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 27:1-4 (SSP)1Kada je Isaak ostario i oči mu toliko oslabile da više nije video, pozva svog starijeg sina Isava,rekavši: »Sine!« A ovaj odgovori: »Molim.« 2Isaak reče: »Eto, ostario sam i ne znam dan kadaću umreti. 3Zato uzmi svoje oružje – svoj luk i tobolac – pa idi u pustaru da mi uloviš nekudivljač. 4Pripremi mi ukusno jelo, kakvo ja volim, pa mi donesi da jedem, da mogu da teblagoslovim [NASB – da moja duša može da te blagoslovi] pre nego što umrem.«

27:1 „Kada je Isaak ostario i oči mu toliko oslabile da više nije video“ Tegobe s očima su na Starombliskom istoku sigurno bile ozbiljna bolest (vidite: Jakov u Postanju 48:10; Eli u Prvoj o Samuilu 3:2 ikasnije Pavle u Galaćanima 4:13-15, 6:11 i Drugoj Korinćanima 12:7).

� „pozva svog starijeg sina Isava“ To pokazuje (1) da je Isav bio Isaakov miljenik (vidite: Postanje25:28), što će postati očigledno u daljem razvoju poglavlja, ili (2) da je u ondašnjoj kulturi bilouobičajeno da najstariji (doslovno „veliki“, BDB 152, vidite: Postanje 10:21; 44:12) sin zauzme posebnomesto u porodici.

27:2 „Eto, ostario sam i ne znam dan kada ću umreti“ Zanimljivo je zapaziti da je Isaak, koji je tadaimao sto trideset sedam godina, bio nemiran jer je pomišljao na svoju smrt, a iz Postanja 35:28saznajemo da je doživeo sto osamdeset godina. Možda je bio zabrinut zbog toga što je njegov bratJišmael umro sa sto trideset sedam godina, što je zabeleženo u Postanju 25:17. Ako je računica MartinaLutera tačna i Isaak je u ovom trenutku zaista imao sto trideset sedam godina, to znači da su Isaaka višepokretali njegovi telesni nedostaci nego Božije otkrivenje.

U tablicama iz Nuzija, koje su nastale na istom području i u istom razdoblju, saznajemo da je izraz„star sam“ možda bio zakonski izraz koji označava prenos naslednih prava na sina.

123

27:3,4 U ovim stihovima postoji niz IMPERATIVA koji su vezani za jelo koje je Isaak tražio pre davanjasvog patrijarhalnog blagoslova. Evo Isaakovih zapovesti i zahteva:

1. „Zato uzmi svoje oružje“ („i tobolac“, BDB 1068, samo ovde u Starom zavetu, i „svoj luk“, BDB905), Postanje 27:3, BDB 669, KB 724, IMPERATIV kala

2. „pa idi u pustaru“, Postanje 27:3 BDB 422, KB 425, IMPERATIV kala3. „da mi uloviš neku divljač“, Postanje 27:3, BDB 844, KB 1010, IMPERATIV kala4. „Pripremi mi ukusno jelo“, Postanje 27:4, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala5. „pa mi donesi“, Postanje 27:4, BDB 97, KB 112, IMPERATIV hifila6. „da jedem“, Postanje 27:4, BDB 37, KB 46, KOHORTATIV kala

27:4 „da moja duša“ Ovo je hebrejska reč nefeš (BDB 659, KB 711, vidite belešku kod Postanja 35:18,a vidite i Postanje 27:25), koja označava nešto što diše ili što ima život. U Starom zavetu se upotrebljavaza stoku (vidite: Postanje 1:24; 2:19-20) ili za ljude (vidite: Postanje 2:7). Ne piše da ljudi imaju dušu(grčka misao), nego da jesu duša. Čovekovo fizičko telo je spoljašnja granica sjedinjenja tela, duše iduha.

� „može da te blagoslovi pre nego što umrem“ Zapazite da je svrha ovog obroka bila da započnepredavanje porodičnog vodstva sinu (patrijarhalni blagoslov). Prema jevrejskom poimanju izgovorenereči, reč se, jednom izgovorena, nije mogla povući (vidite: Postanje 27:33-38; Isaija 55:11).

Isaak je mislio da umire (vidite: Postanje 27:2), ali poživeo je još mnogo godina. On je nasledioobećanja koja su bila data u sklopu saveza s Avraamom, ali je počeo da slepi i mislio je da će uskoroumreti. Fizička bolest nije znak Božijeg nezadovoljstva, nego posledica života u palom svetu – viditeknjižicu Gordona Fija (Gordon Fee) The Disease of the Health and Wealth Gospels143.

POSTANJE 27:5-17 (SSP)5A Reveka je slušala dok je Isaak govorio svom sinu Isavu, pa kada je Isav otišao u pustaru daulovi divljač i donese je, 6Reveka reče svom sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako tvoj otac kažetvom bratu Isavu: 7‚Donesi mi neku divljač i pripremi mi ukusno jelo da ga pojedem, pa da teblagoslovim pred GOSPODOM pre nego što umrem.‘ 8Zato me sada poslušaj, sine, i uradi kako tikažem. 9Idi do stada i donesi mi dva lepa jareta, da od njih za tvog oca spremim ukusno jelo,kakvo on voli. 10Onda ćeš ga ti odneti ocu da jede, da može da te blagoslovi pre nego što umre.«11Na to Jakov reče svojoj majci Reveki: »Ali moj brat Isav je rutav čovek, a moja koža jeglatka. 12Šta ako me otac dotakne? Ispašću varalica u njegovim očima, pa ću na sebe navućiprokletstvo, a ne blagoslov.« 13»Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene.Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi jariće.« 14I on ode, uhvati jariće i donese majci, a onaspremi ukusno jelo kakvo je njegov otac voleo. 15Onda Reveka uze najlepšu odeću svog starijegsina Isava koju je imala u kući, pa u nju obuče svog mlađeg sina Jakova, 16a oko ruku i gologdela vrata omota mu jareću kožu. 17Potom svom sinu Jakovu dade ono ukusno jelo i hleb koje jespremila.

27:5 „A Reveka je slušala dok je Isaak govorio“ U ovoj porodici su očigledno postojali problemiljubomore i manipulacije. Vidimo napetost i sukobe između Reveke i Isaaka i između Jakova i Isava.Zanimljivo je koliko često Sveto pismo beleži bračne ili porodične probleme među starozavetnimjunacima. To što je Reveka prisluškivala na ulazu u šator može da znači da je bila njuškalo, ali može daznači i da je pokušavala da ispuni Božije otkrivenje koje je primila u Postanju 25:23. Iako nisam


124

potpuno siguran, spreman sam da prihvatim tumačenje da su Jakov i Reveka bili ispravni u ovomodlomku, jer mi se čini da su Isaak i Isav pokušali da zaobiđu Božije očigledno predskazanje.

27:7 Ovi IMPERATIVI su povezani s Postanjem 27:3-4.

� „da te blagoslovim pred GOSPODOM pre nego što umrem“ Sama činjenica da se ovde spominjeBožije ime (u tekstu ga spominje Reveka, a ne Isaak, vidite: Postanje 27:4) pokazuje značajpatrijarhalnog blagoslova. Na njega se gledalo skoro kao da ima nezavisnu silu i smatralo se da se nakonizgovaranja ne može opovrgnuti. Ovaj blagoslov je bio veoma značajan zbog Božijih obećanja Avraamui nakon toga Isaaku, Jakovu i za njegovih dvanaest sinova.

27:8-9 Reveka je odlučila da obmane Isaaka i zaustavi njegove namere. Zato je naložila Jakovu da učinisledeće:

1. da je sasluša i posluša, Postanje 27:8, BDB 1033, KB 1570, IMPERATIV kala2. da ode do stada, Postanje 27:9, BDB BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala3. da donese dva pažljivo izabrana jareta, Postanje 27:9, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala4. da mogu da ih pripremim kao ukusno jelo, Postanje 27:9, BDB 793, KB 889, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao KOHORTATIV 27:9 „kakvo on voli“ Reveka je znala kako da skuva Isaakovo omiljeno jelo. Ona to očigledno niječinila često jer ga on inače ne bi tražio od Isava.

27:11 „Ali moj brat Isav je rutav čovek“ Vidite Postanje 25:25.

27:12NASB, NKJV „obmanjivač“NASB(margina) „rugalac“NRSV „onaj koji se ruga“TEV „varalica“NJB „varalica“LXX „zlonamernik“

Ovaj hebrejski GLAGOL (BDB 1073, KB 1770, PARTICIP pilpela), kada je u ovom obliku (pilpelu), znači„rugati se“ ili „obmanuti“, dok u hitpaelu (vidite: Drugi letopisi 36:16) označava „ruganje“ ili„zlostavljanje“ (NIDOTTE, tom 4, str. 320). Ova reč se nalazi samo na ova dva mesta u Starom zavetu.Engleski prevod NIV preveo ih je kao „prevariti“ ili „podsmevati se“.

Ovaj koren nije povezan s Jakovljevim imenom iz Postanja 25:26 (BDB 784).

27:13-17 Ovde vidimo koliko su Reveka i Jakov podrobno osmislili ovu obmanu.

27:13 „neka tvoje prokletstvo padne na mene“ U masoretskom tekstu nema glagola na ovom mestu.Reveka je znala da će biti posledica i zato je naložila Jakovu da u njeno ime učini sledeće:

1. poslušaj (doslovno: čuj), BDB 1033, KB 1570, IMPERATIV kala, vidite: Postanje 27:5 (dva puta),6,8,13,34,43

2. idi, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala, vidite: Postanje 27:5,9,13,143. uzmi, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala, vidite: Postanje 27:9,13,14,15,35,36 (dva

puta),45,46

125

27:15-17 Zapazite koje korake je preduzela da stvori ovu obmanu:1. uzela je Isavovu najbolju odeću (BDB 326) i u nju obukla Jakova, Postanje 27:152. na Jakovljeve ruke i vrat je stavila jareću kožu (tj. runo), Postanje 27:16 (možda baš od ova dva

jareta koja su zaklana za pripremu ovog obroka)3. dala je Jakovu pripremljenu hranu koju je on odneo Isaaku, Postanje 27:17

POSTANJE 27:18-29 (SSP)18Jakov ode ocu i reče: »Oče!« »Molim«, reče Isaak. »Koji si ti moj sin?« 19A Jakov reče ocu:»Ja sam Isav, tvoj prvorođeni sin. Uradio sam kao što si mi rekao. Sada se, molim te, pridigni ipojedi malo moje divljači, da možeš da me blagosloviš.« 20»Kako si je tako brzo našao, sine?«upita Isaak svog sina, a ovaj odgovori: »Zato što mi je pomogao GOSPOD, tvoj Bog.« 21TadaIsaak reče Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam da li si ti zaista moj sin Isav ili nisi.« 22Jakov seprimače svom ocu Isaaku, i ovaj ga opipa, pa reče: »Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove.«23Nije ga prepoznao, jer su mu ruke bile rutave kao u njegovog brata Isava. Kada je hteo da gablagoslovi, 24upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Isav?« A Jakov odgovori: »Jesam.«25Tada Isaak reče: »Sine, prinesi mi da pojedem malo tvoje divljači, da mogu da teblagoslovim.« I Jakov mu prinese, pa je Isaak jeo. A doneo je i vina, pa je Isaak pio. 26Tada munjegov otac Isaak reče: »Sada priđi i poljubi me, sine.« 27I Jakov mu priđe i poljubi ga, a Isaakoseti miris njegove odeće, pa ga blagoslovi, govoreći:

»Miris moga sina sličan je mirisu poljakoje je GOSPOD blagoslovio.

28Neka ti Bog daje rosu sa neba i plodnu zemlju– obilje žita i mladog vina.

29Neka ti narodi služei neka ti se plemena klanjaju.Vladaj nad svojom sabraćomi neka ti se klanjaju potomci tvoje majke.Proklet bio ko te proklinjei blagosloven ko te blagosilja!«

27:18-24 Ovde počinje niz od nekoliko laži:1. Ko si ti? (Postanje 27:18); Ja sam Isav (Postanje 27:19)2. Kako si ulovio divljač i pripremio je tako brzo? (Postanje 27:20); Gospod mi je pomogao

(Postanje 27:20)3. Da li si ti zaista Isav? (Postanje 27:24); Jesam (Postanje 27:24)4. Isaakove sumnje se mogu videti u Postanju 27:21,24,27

27:19 Jakov je od Isaaka tražio sledeće:

1. da se pridigne, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. da sedne, BDB 442, KB 444, IMPERATIV kala3. da jede, BDB 37, KB 46, IMPERATIV kala

27:20 „Zato što mi je pomogao GOSPOD, tvoj Bog“ Većina komentatora ovo naziva bogohuljenjemjer je Jakov u laži upotrebio Božije ime, ali ja smatram da Jakov ovde misli na činjenicu da je Bog onjemu izrekao predskazanje preko njegove majke i na to što je od Isava kupio pravo prvorodstva, i da ustvari smatra da je sve to bilo Božije delo (on je video širu sliku)!

126

27:22-23 Mora biti da je Reveka veoma pažljivo namestila jareću kožu, posebno na njegove šake(prste). Nismo sigurni kako ih je pričvrstila. Moguće je da se reč „ruka“ ovde ne odnosi na šaku, negosamo na ostatak ruke.

27:25 Očigledno je da je ovaj poseban zvanični blagoslov pomoću kog se predavalo vodstvo u porodicibio sličan savezu i da je zbog toga uključivao i obrok. Jesti s nekim i zatim ga izdati smatralo se velikimzločinom.

27:26-27 Ovo je bila još jedna provera. Poljubac je u stvari bio način pozdravljanja pri dolasku iodlasku, ali ovde je omogućio Isaaku da se približi Jakovu i da pomiriše i njega i njegovu odeću. Morada je Isav imao poseban miris koji je poticao od njegove lovačke delatnosti.

27:27-29 Isaak je želeo da ovaj patrijarhalni blagoslov prenese na Isava, ali blagoslov je otišao Jakovu.Zapazite da su u njega uključeni poljoprivredni blagoslovi (vidite: Ponovljeni zakoni 33:28), ali ipoglavarstvo nad porodicom. U njemu ćete prepoznati i neke delove koji su povezani s Avraamovimblagoslovom (tj. Postanje 27:29).

27:28 „rosu sa neba“ Kiša u Palestini pada samo u toku nekih delova godine (za rane kiše vidite:Ponovljeni zakoni 11:14; Joil 2:23; za pozne kiše vidite: Ponovljeni zakoni 11:14; Joil 2:23). Tokomostatka godine voda za useve dobija se od rose, pa je „rosa“ (BDB 378) postala metafora za Božijumilost i staranje (vidite: Ponovljeni zakoni 33:13, 28).

Stihovi 28 i 29 sadrže niz IMPERFEKATA koji su upotrebljeni kao JUSIVI:1. „neka ti Bog daje“, Postanje 27:28, BDB 678, KB 733, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV2. „neka ti narodi služe“, Postanje 27:29, BDB 712, KB 773, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao

JUSIV3. „neka ti se plemena klanjaju“, Postanje 27:29, BDB 1005, KB 295, IMPERFEKAT hištafela

upotrebljen kao JUSIV4. „Vladaj nad svojom sabraćom“, Postanje 27:29, BDB 217, KB 241, IMPERATIV kala5. „neka ti se klanjaju potomci tvoje majke“, Postanje 27:29, isto kao pod brojem tri

27:29 Očigledno je u pitanju hebrejska poezija s uporednom simetrijom. Ona izražava istinu kojunalazimo i u Postanju 25:23, a može se naći i u savezu s Avraamom u Postanju 12:1-3.

„Blagosloven“ (BDB 138, KB 159) i „prokletstvo“ (BDB 76, KB 91) predstavljaju prisustvo iliodsustvo Božijeg obilnog staranja (vidite: Brojevi 24:9; Ponovljeni zakoni 27:15-28:19). To je biloobećanje u sklopu saveza čije ispunjenje je bilo odmah vidljivo.

� „neka ti se klanjaju potomci tvoje majke“ Ovo izgleda kao proračunato unižavanje Jakova (Isaakje mislio da govori Isavu).

POSTANJE 27:30-38 (SSP)30Tek što je Jakov otišao od svog oca Isaaka nakon što ga je ovaj blagoslovio, njegov brat Isavstiže iz lova. 31I on spremi ukusno jelo, donese ga ocu, pa mu reče: »Oče, pridigni se i pojedimalo moje divljači, da možeš da me blagosloviš.« 32A njegov otac Isaak ga upita: »Ko si ti?« »Jasam tvoj sin« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin Isav.« 33Na to Isaak pretrnu od užasa i reče: »Pako je onda bio onaj koji je ulovio divljač i doneo mi je? Jeo sam je pre nego što si ti došao iblagoslovio sam ga, i on će biti blagosloven.« 34Kada je Isav čuo šta je njegov otac rekao, silno iogorčeno kriknu, pa reče ocu: »I mene blagoslovi, oče!« 35A Isaak reče: »Tvoj brat je došao i naprevaru uzeo tvoj blagoslov.« 36Tada Isav reče: »Zar se s pravom ne zove Jakov? Već me je

127

dvaput prevario – uzeo mi je pravo prvorodstva, a sada mi, evo, uze i blagoslov.« Onda upita:»Zar za mene nisi sačuvao nijedan blagoslov?« 37Isaak odgovori: »Njega sam postavio za tvogagospodara i dao mu svu njegovu sabraću za sluge, obezbedio ga žitom i mladim vinom – pa štasad da učinim za tebe, sine?« 38Na to Isav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče?Blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno zaplaka.

27:30 „Tek što je Jakov otišao“ Ova fraza je spoj APSOLUTNOG INFINITIVA kala i PERFEKTA kalaGLAGOLA istog korena (BDB 422, KB 425). To je fraza sa snažnim naglaskom koja označava kratkovremensko razdoblje između Jakovljevog odlaska i Isavovog dolaska.

27:31 „ocu, pa mu reče“ Zanimljivo je da su Isavove reči iste kao one koje je Jakov upotrebio uPostanju 27:19. Moguće je da je Jakov ovde kopirao bratov način izražavanja da bi bolje prevario svogoca. Ipak, moguće je i da je u pitanju bio uobičajeni izraz.

27:32 Isav sebe ovde odjednom naziva „prvorođenim“ (BDB 114), iako ga to nikad ranije nije zanimalo(vidite: Postanje 25:29-34).

27:33 „Na to Isaak pretrnu od užasa“ U hebrejskom tekstu su GLAGOL i AKUZATIV imenice istogkorena (BDB 353, KB 350, vidite: Danilo 10:7) i treba ih prevesti rečima „zadrhtao veoma velikimdrhtanjem“. Mislim da ovaj tekst znači da je Isaak konačno shvatio da se borio protiv Bogapokušavajući da blagoslovi svog prvorođenog sina Isava, a ne znači samo da je bio ljut na Jakova.Zanimljivo je zapaziti da je to još jedan način na koji je Bog pokazao da je vrhovni gospodar saveza,time što prvoređena deca, koja obično treba da naslede očeva obećanja, ne nasleđuju ta obećanja u ovimprvim poglavljima Postanja, gde je obično drugi ili čak neki kasniji sin primao patrijarhalni blagoslov.

� „blagoslovio sam ga, i on će biti blagosloven“ Ova fraza se može razumeti na sledeće načine: (1) usvetlu sile izgovorene reči, koja jednom izgovorena ne može da se opovrgne ili (2) kao pokazatelj da jeIsaaak shvatio da se borio protiv Boga (vidite prethodnu belešku).

27:34 „silno i ogorčeno kriknu“ Zapazite žestinu ovih izraza:1. SRODNE reči (BDB 858, KB 1042), doslovno „kriknu krikom“2. „silno“, PRIDEV (BDB 152)3. „ogorčeno“, PRIDEV (BDB 600 I)

� „I mene blagoslovi, oče!“ Ovo je prvi od dva IMPERATIVA piela (BDB 138, KB 159, vidite: Postanje27:38). U Jevrejima 12:17 se vidi da je Isavu, iako mu je bilo žao što je propustio materjalni blagoslov,ipak bilo žao iz pogrešnih razloga.

27:35-36 „Tvoj brat je došao i na prevaru uzeo tvoj blagoslov“ Ipak je samo donekle istina da jeJakov bio „istiskivač“, „varalica“ (BDB 784) i „obmanjivač“ (BDB 941), i to iz sledećih razloga: (1)Isav je prodao svoje pravo prvorodstva (vidite: Postanje 27:36 i Postanje 25:27-34), a (2) Isaak jezanemario ono što je Bog otkrio Reveki u Postanju 25:23. Ime Jakov je u Postanju 25:26 definisano kao„varalica“ ili „obmanjivač“ (BDB 139).

27:36 „Već me je dvaput prevario“ Ovo se očigledno odnosi na Postanje 25:27-31 i 27:18-29.

128

� „pravo prvorodstva ... i blagoslov“ Ovde postoji igra hebrejskih reči koje zvuče veoma slično. Tosu reči „pravo prvorodstva“ što na hebrejskom glasi bekora (BDB 114) i reč „blagoslov“ koja nahebrejskom glasi beraha (BDB 139).

� „Zar za mene nisi sačuvao nijedan blagoslov?“ Ovaj patrijarhalni blagoslov je bio sveobuhvatan iu njemu je bilo spomenuto sve što se tiče porodice i obećanja vezanih za savez (vidite: Postanje 27:37).Sve je to bilo dato Jakovu i nije se moglo opovrgnuti prema jevrejskom pojmu sile izgovorene reči uJahveovo ime, bez obzira na to što je Isaak bio prevaren da je izgovori.

27:37 Isav time nije postao siromah, ipak je imao pravo na jednu trećinu sve Isaakove imovine, ali nijepostao predvodnik porodičnih poslova, ni zastupnik porodice.

27:38 „I glasno zaplaka“ Ovo je veoma emotivan hebrejski idiom za izražavanje tuge (vidite: Postanje21:16).

POSTANJE 27:39-40 (SSP)39Njegov otac Isaak mu reče:»Daleko od plodne zemlje biće ti dom,daleko od rose s neba.

40Živećeš od svoga mačai svome bratu služiti.Ali, kada se pobuniš,zbacićeš njegov jaram s vrata.«

27:39-40 Ovo više liči na poetsko predskazanje nego na patrijarhalni blagoslov i veoma podseća naPostanje 49. Izgleda da u Postanju 27:40, u trećem i četvrtom redu, naziremo tračak njegovenezavisnosti.

27:40 Ovo možda opisuje istoriju Edomskog naroda koji će poteći od Isava (vidite: Postanje 36). Tokomvelikog dela svoje istorije Edom je bio pod jevrejskom vlašću (tj. jarmom, BDB 760, vidite: Levitska26:13; Prva o carevima 12:4). Komentator Lupold (Leupold) to tumači sledećim rečima: „Uvek supokušavali da se oslobode jevrejske vlasti“. Drugi smatraju da ovo znači da su Edomci konačno uspelikada je Irod (koji je bio Edomac) zavladao Palestinom u Isusovo vreme (Luter).

NASB, NKJV,NRSV, LXX „polomićeš“

NASB (margina) „otkinućeš“TEV „zbacićeš“NJB „odbacićeš“

Ova reč (BDB 923, KB 1194) je veoma retka. U kalu (npr. Jeremija 2:31) znači „slobodno se kretati“, aliu hifilu znači „otrgnuti se“ (samo ovde i možda u Psalmu 55:2).

POSEBNA TEMA – EDOM I IZRAEL

129

POSTANJE 27:41-45 (SSP)41Isav zamrze Jakova zbog blagoslova koji je ovome dao otac, pa pomisli: »Moj otac će uskoroumreti. Tada ću ubiti svog brata Jakova.« 42Kada su Reveki rekli šta njen stariji sin Isavnamerava, ona posla po svog mlađeg sina Jakova, pa mu reče: »Tvoj brat Isav se nosi mišlju date ubije. 43Zato me sada poslušaj, sine: smesta [NASB – ustani i] beži mom bratu Lavanu uHaran. 44Ostani kod njega neko vreme, dok tvog brata ne prođe bes. 45Kad se više ne bude ljutiona tebe i kad zaboravi šta si mu uradio, javiću ti da se vratiš. Zašto da vas obojicu izgubim uistom danu?«

27:41 Septuaginta ovaj stih prevodi kao Isavovu želju da Isaak umre (tj. Isaak je mislio da će umreti izbog toga je izrekao patrijarhalni blagoslov, vidite: Postanje 27:2), ali čini se da to nije u skladu sostatkom odlomka, jer deluje kao da je Isav stvarno voleo Isaaka.

27:43 Kad je Reveka čula za Isavov naum da se osveti Jakovu naložila je Jakovu da preduzme sledeće:1. „poslušaj“ (doslovno: „čuj da bi poslušao“), BDB 1033, KB 1570, IMPERATIV kala2. „ustani“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala3. beži (doslovno: „idi“), BDB 137, KB 156, IMPERATIV kalaPoslala ga je svojoj porodici u Haranu i ovaj put je imao dvostruku svrhu:1. Da ga skloni od Isava i dozvoli da se Isavov gnev stiša (vidite: Postanje 27:44-45)2. Da Jakov nađe ženu iz njene porodice (vidite: Postanje 27:46), a ne, kao Isav, među Hanaankama

(vidite: Postanje 26:34-35; 27:46) 27:44-45 Ovde je zabeležen niz Revekinih fraza koje zvuče kao da će pozvati Jakova nazad veoma brzo,ali on je tamo ostao više od dvadeset godina i verovatno više nikad nije video svoju majku. Zar nijeironično što je Jakov, iako je primio i pravo prvorodstva i nasledstvo, morao je da beži kako bi spasaoživot i Isav je dvadeset godina uživao i jedno i drugo. Žao mi je Reveke koja je morala da ostane sastarim, obogaljenim čovekom koga je obmanula i sa starijim sinom koji se osećao izdanim.

27:45 „Zašto da vas obojicu izgubim u istom danu?“ Ovo se može protumačiti na dva načina: (1) dabi Isav ubio Jakova i da bi zatim najbliži rođak poslužio kao go'el i ubio Isava (vidite: Postanje 9:6), ili(2) da je Jakov, iako je provodio mnogo vremena kod kuće, bio veoma snažan čovek, što je očigledno iiz opisa njegovog obavljanja pastirskih poslova za Lavana i kasnije iz njegovog rvanja sa anđelom(vidite: Postanje 32:24-32). Verovatno bi dva brata, da su se potukla, ubila jedan drugoga.

POSTANJE 27:46 (SSP)46Reveka reče Isaaku: »Smučio mi se život zbog ovih Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom odžena iz ove zemlje – Hetitkinjom kao što su ove – šta će mi život!«

27:46 Ovde ponovo vidimo Revekino oštroumlje: našla je izgovor da udalji Jakova a da svoj umor odživota (BDB 880 I) ne spomene Isavu. Izgleda da je njen razlog bio opravdan, pošto ga je Isaak uvažio(vidite: Postanje 28:1-2). U Postanju 26:34,35 vidimo da je Isav uzeo dve žene Hanaanke (Het, BDB366, vidite: Postanje 23:3,10; vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

130




1. Šta biste rekli, koji ljudi su u ovom poglavlju predstavljeni kao osobe prljavih pobuda ipostupaka?

2. Kako je Postanje 25:23 povezano s ovim poglavljem?3. Šta obuhvata patrijarhalni blagoslov?4. Zašto je Reveka želela da se njen sin oženi nekom svojom rođakom?

131

POSTANJE 28



Slanje Jakova na put Jakov beži od Isava Jakovljev odlazak za Aram i njegov san kod Betela(27:46-28:22)

Isaak šalje Jakova Lavanu


28:1-5 28:1-5(3-4)

Isav uzima Mahalat za ženu

Isav uzima još jednu ženu

Isav se ponovo ženi

28:6-9 28:6-9 28:6-9 28:6-9 28:6-9

Jakovljev san Jakovljev zavet kod Betela

Jakovljev san u Betelu Jakovljev san

28:10-17 28:10-17 28:10-17 28:10-15 28:10-19

28:16-17

28:18-22 28:18-22 28:18-22 28:18-22

28:20-22




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

132


POSTANJE 28:1-5 (SSP)1Tada Isaak pozva Jakova i blagoslovi ga, pa mu zapovedi: »Nemoj da se oženiš Hanaankom!2Smesta [NASB – ustani i] idi u Padan Aram, u dom Betuela, oca tvoje majke, i tamo sebi nađi[NASB – uzmi] ženu, jednu od kćeri svog ujaka Lavana. 3Neka te Bog Svesilni blagoslovi i učiniplodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo narodâ. 4Neka tebi i tvojim potomcimadâ Avraamov blagoslov, da zaposedneš zemlju u kojoj sada boraviš, zemlju koju je Bog daoAvraamu.« 5Onda Isaak otpremi Jakova, i ovaj ode u Padan Aram, Lavanu, sinu BetuelaAramejca i bratu Jakovljeve i Isavove majke Reveke.

28:1 „Tada Isaak pozva Jakova i blagoslovi ga“ Tumačenje ovog poglavlja se zasniva na tome što jeReveka dočula Isavovu nameru i na njenom naumu koji je sproveden u Postanju 27:46. Značajno je što jeIsaak ovde blagoslovio Jakova dragovoljno, bez potrebe da ga se prevari. Moguće je da je prepoznao da sepre toga borio protiv Božijeg izbora time što je želeo da Isav primi patrijarhalni blagoslov. Ipak,„blagoslov“ koji nalazimo u ovom odlomku samo samo je puki pozdrav (npr. Postanje 47:7,10 i Ruta 2:4).

� „Nemoj da se oženiš Hanaankom!“ Isto ovo je Avraam rekao svome sluzi u Postanju 24:3-4, kadaje ovaj išao da traži ženu za Isaaka. Mora da to ima veze s klanjanjem isključivo Jahveu. Iako Betuelovsin Lavan možda nije bio pravi Jahveov poklonik (tu mislim na njegove terafime, vidite Posebnu temu –Kućni bogovi (terafimi), vidite: Postanje 31:19,34,35), očigledno je u okviru porodice postojao određeniteološki dogovor.

28:2 Isaak je Jakovu dao nekoliko naloga:1. „ustani“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. „idi“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala3. „uzmi“, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala

� „idi u Padan Aram“ Ova reč (BDB 804 i 74) se kasnije koristila za sirijsko carstvo (vidite: Postanje25:20), ali ipak se čini da se ovde odnosi na oblast oko Harana (na grad ili oblast).

� „u dom Betuela, oca tvoje majke“ Vidite Postanje 22:20-24 i 24:15.

28:3 „Neka te Bog Svesilni blagoslovi“ Ovo je ime El Šadaj (BDB 42 i 994, vidite belešku kodPostanja 17:1). Ovo je među izraelskim praocima bio čest naziv za Boga (vidite: Postanje 17:1; 28:3;35:11; 43:14; 48:3; i moguće 49:25). Iz Izlaska 6:2-3 saznajemo da je to bilo ime koje su izraelski praocikoristili za Boga. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

� „mnoštvo narodâ“ Ovo je prvo mesto gde je upotrebljena hebrejska reč kahal (BDB 874, vidite:Ponovljeni zakoni 5:22; 9:10; 10:4; 23:2-9; 31:30), koja je u Septuaginti prevedena rečju eklesia.Novozavetni vernici su ovu reč koristili da označe svoju novu zajednicu vernika koji su u savezu saBogom. To je bio njihov način da iskažu kako osećaju da su jedno sa starozavetnim Božijim narodom.

28:3-4 U ovim stihovima se nalazi nekoliko IMPERFEKATA koji su upotrebljeni kao JUSIVI:1. „blagoslovi“, Postanje 28:3, BDB 138, KB 159, IMPERFEKAT piela2. „učini plodnim“, Postanje 28:3, BDB 826, KB 963, IMPERFEKAT hifila3. „mnogobrojnim“, Postanje 28:3, BDB 915, KB 1176, IMPERFEKAT hifila

133

4. „dâ Avraamov blagoslov“, Postanje 28:4, BDB 678, KB 733, IMPERFEKAT kala, vidite: Postanje15:7,8

28:4 „Avraamov blagoslov“ Ovo je postala uobičajena fraza za obećanja data Avraamu (vidite:Postanje 28:13; 12:7; 13:15,17; 15:7,8; 17:8; 26:3,4; Izlazak 6:4).

POSTANJE 28:6-9 (SSP)6Isav dozna da je Isaak blagoslovio Jakova i poslao ga u Padan Aram da tamo sebi nađe ženu ida mu je, blagosiljajući ga, zapovedio: »Nemoj da se oženiš Hanaankom!« 7i da je Jakovposlušao oca i majku i otišao u Padan Aram. 8Tako Isav shvati koliko su Hanaanke mrskenjegovom ocu Isaaku, 9pa ode Jišmaelu i uze za ženu, pored žena koje je već imao, Mahalat kćerJišmaela sina Avraamovog, Nevajotovu sestru.

28:6 „Isav“ Iz Postanja 28:6-9 dobijamo još jedan uvid u Isavov karakter. On i dalje nije želeoodgovornost, ali je želeo blagoslov. Tako se opet čini da je Isav bio prilično svetovno nastrojen urazmišljanju. Već je imao žene Hanaanke (vidite: Postanje 26:34-35; 27:46; 28:8; 36:2), a sada se, da biugodio svom ocu, oženio i Jišmaelovom kćeri. Ova devojka je u Postanju 28:9 nazvana „Mahalat“, ali jeu Postanju 36:3 nazvana „Bosmat“. Moguće je da je on tada i dalje pokušavao da dobije blagoslov odIsaaka.

POSTANJE 28:10-17 (SSP)10Jakov ode iz Beer-Ševe i zaputi se u Haran. 11Stiže do jednog mesta i tamo zanoći, jer je sunceveć bilo zašlo. Uze jedan od kamenova koji su bili na tom mestu, stavi ga pod glavu i leže daspava. 12U snu vide merdevine kako stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba. Božiji anđeli su sepo njima penjali i silazili, 13a kraj njega je stajao GOSPOD i govorio: »Ja sam GOSPOD, Bogtvoga praoca Avraama i Bog Isaakov. Tebi i tvojim potomcima daću zemlju na kojoj ležiš.14Tvojih potomaka će biti kao praha na zemlji i raširićete se na zapad i na istok, na sever i najug. Preko tebe i tvoga potomstva biće blagosloveni svi narodi na zemlji. 15Ja sam s tobom –čuvaću te kud god budeš išao i vratiću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim to štosam ti obećao.« 16Kada se Jakov probudio iz sna, reče: »Zaista je GOSPOD na ovome mestu, a jato nisam znao!« 17I, uplašen, reče: »Kako je strašno ovo mesto! Ovo nije ništa drugo nego Božijakuća! Ovo je kapija neba!«

28:10 „Jakov ode iz Beer-Ševe i zaputi se u Haran“ U Osiji 12:12 stoji da je Jakov bežao od svogabrata (vidite: Postanje 27:41-45).

28:11NASB, NKJV, NRSV, NJB, LXX „i dođe na određeno mesto“TEV „na sveto mesto“REB „do određenog svetilišta“

Ovo izgleda kao veoma neobična fraza (doslovno: „određeno mesto“, BDB 879) za označavanje nekogneodređenog mesta. Ona se odnosi na neko mesto u Efraimovom gorju, blizu grada Luza. Ova oblast jebila povezana s Avraamom na poseban način (vidite: Postanje 12:8; 13:3-4).

134

28:12 „merdevine kako stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba“ Reč za merdevine (koja se uStarom zavetu nalazi samo ovde) potiče od korena koji znači „naslagati jedno na drugo“ (BDB 700, KB757). Ovo područje je poznato po ravnom kamenju i verovatno je, umesto merdevina u savremenomsmislu, u pitanju bio stepenast poredak ovog velikog kamenja. Isus je u Jovanu 1:51 upotrebio takvostepenište da opiše samog sebe.

� „Božiji anđeli su se po njima penjali i silazili“ Izgleda da je redosled ovde obrnut, ali moguće je daovaj jedinstveni redosled pokazuje da je Božiji savez sa Avraamom već bio prenet na Jakova i da suBožiji anđeli već vodili njegov svakodnevni život.

28:13NASB, NKJV, RSV, Pehsitta „a nad njima je stajao GOSPOD“NRSV, TEV, JPSOA, NRSV „a pored njega je stajao GOSPOD“NJB, NASB(margina) „a pored njega je stajao GOSPOD“NIV „a nad njima je stajao GOSPOD“LXX „a na njima je stajao GOSPOD“

Ovaj GLAGOL (BDB 662, KB 714, PARTICIP nifala) znači „stajati“, a kontekst i pripadajući PREDLOG

pojašnjavaju pojedinosti. Reč על može da znači „pored“ ili „na“. To je bio još jedan pokazatelj obnovesaveza, prva zvanična obnova sa Jakovom. Fraza „ja sam ... Bog tvoga praoca“ bila je jedan od nazivakoji su izraelski praoci koristili za Boga (vidite: Postanje 26:24; 28:13; 31:5,29,42,53; Izlazak 3:6,15).

� „Tebi i tvojim potomcima daću zemlju na kojoj ležiš“ Ovo je prvo bilo rečeno Avramu (Postanje12:7; 13:15,17; 15:7,8; 17:8), zatim Isaaku (Postanje 26:3), a sada i Jakovu.

28:14 „će biti kao praha na zemlji“ Jahve je izraelskim praocima obećao velik broj potomaka (vidite:Postanje 12:2; 13:16; 15:5; 16:10; 17:2,4-5), što je u izvesnom smislu bilo ispunjenje obećanja onasledniku, ali i mnogo više – o mnogim naslednicima. Mi koji smo hrišćani to prepoznajemo uGalaćanima 3:14 i Rimljanima 2:28-29 i 8:15-17! Postanje 3:15 je stvarnost.

� „Preko tebe i tvoga potomstva biće blagosloveni svi narodi na zemlji“ Ovo je jedna odnajvažnijih istina – svrha Avramovog poziva bilo otkupljenje celog sveta, vidite knjigu The MissionaryMessage of the Old Testament144 koju je napisao Rauli (H. H. Rowley). Ovaj oblik hebrejskog GLAGOLAse zove nifal i treba ga prevesti rečima „biće blagosloveni“. Isti ovaj oblik pojavljuje se i u Postanju12:3, 18:18; Delima 3:25 i Galaćanima 3:8. U drugom obliku, hitpaelu, pojavljuje se u Postanju 26:4 i22:16-18 i treba da se prevede rečima „blagosiljaće se“. To su dva pogleda na isti blagoslov. Bog ćepreko svog naroda pokazati blagoslov koji će drugi videti i poželeti, ali taj blagoslov se može naćijedino u odnosu sa tačno određenim Bogom (Jahveom).

28:15 „Ja sam s tobom“ Bog koji se zove „Ja jesam“ (vidite: Postanje 28:13) bio je lično prisutan uJakovljevom životu. To je najveći od svih Božijih blagoslova (vidite: Postanje 26:3).

� „Neću te ostaviti“ Jahve je obećao da nikad neće odustati od svojih obećanja i od svog naroda (npr.Ponovljeni zakoni 31:6,8; Isus Navin 1:5; Jevrejima 13:5).

144 Misijska poruka Starog zaveta, prim. prev.

135

� „dok ne ispunim to što sam ti obećao“ Zapazite izvesnost Jahveovih obećanja (vidite: Ponovljenizakoni 7:9 i Isaija 55:11).

28:16NASB, NKJV, NRSV, REB „Zaista je GOSPOD na ovome mestu“TEV „GOSPOD je ovde“JPSOA „GOSPOD je zaista prisutan na ovome mestu“

PRILOG „zaista“ (BDB 38, vidite: Izlazak 2:14; Prva o Samuilu 15:32; Isaija 40:7; 45:15; Jeremija 3:23[dva puta]; 4:10) pojačava silinu izraza.

� „a ja to nisam znao“ Izgleda da je Jakov imao osećaj da je oskvrnavio sveto tle, a nije znao da jesveto jer mu nije izgledalo drugačije ili neobično. To, po mom mišljenju, negira teoriju nekih drevnihkomentatora koji su tvrdili da je u pitanju bilo neko hanaansko sveto mesto.

28:17 „uplašen“ Jakovljev stav prema ovom snu opisan je kao „strah“ (BDB 431, KB 432,IMPERFEKAT kala). On je to mesto opisao kao „strašno“ (BDB 431, KB 432, PARTICIP nifala). Ljudi suse plašili, a i danas se plaše, kada vide svetog Boga ili se nađu u njegovom prisustvu ili u prisustvuanđela. Zapazite reči koje je Bog uputio Mojsiju kod gorućeg grma, u Izlasku 3:5, ili reči upućeneIzraelskom narodu pred Sinajskom gorom, u Izlasku 19.

� „Ovo nije ništa drugo nego Božija kuća! Ovo je kapija neba!“ Neki komentatori ističu kako ihizraz „kapija neba“ (SPOJ reči BDB 1044 i 1029) i pojam merdevina koje dosežu do neba podsećaju nanekoliko vavilonskih religijskih motiva (tj. na zigurate). Iako je tačno da se ti motivi mogu naći uvavilonskoj mitologiji, to ne znači da je ona bila izvor Jakovljevih misli.

Ovo je metafora za mesto susreta Boga i ljudi. Ovde su dodati i Božiji anđeli koji dolaze i odlaze,što označava Božiju aktivnu uključenost u svakodnevna zbivanja među ljudima, a posebno u zbivanja uporodici s kojom je sklopio savez.

POSTANJE 28:18-22 (SSP)18Jakov ustade rano ujutro, uze kamen koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravi kao stub i nanjega izli ulja. 19To mesto nazva Betel. Grad uz njega pre toga se zvao Luz. 20Onda se Jakovzavetova, govoreći: »Ako Bog bude sa mnom i ako me bude čuvao na ovom putu na koji sampošao, ako mi bude davao hleba da jedem i odeće da se obučem, 21pa se živ i zdrav vratim kućisvoga oca, onda će GOSPOD biti moj Bog, 22a ovaj kamen koji sam uspravio kao znak bićeBožija kuća. A od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetak.«

28:18 „pa ga uspravi kao stub i na njega izli ulja“ Ovaj stub, na hebrejskom maceva (BDB 663),postao je obeležje (vidite: Postanje 35:14) mesta gde je Jakov susreo Boga. Takvi stubovi su kasnijepovezani sa služenjem bogovima plodnosti i osuđeni su u Mojsivem zakonu (npr. Izlazak 23:24; 34:13;Ponovljeni zakoni 16:22).

28:19 „To mesto nazva Betel“ Ova reč potiče od hebrejske reči za kuću – bet (BDB 108) – i opšteimenice za boga koja se koristila na Starom bliskom istoku, imenice el (BDB 41). Hanaanci su to mestoznali pod imenom Luz, što znači „bademovo drvo“ (BDB 531 II, vidite: Postanje 35:6; 48:3), ali, odovog trenutka na dalje, Jevreji su ga zvali Betel (tj. Božija kuća).

136

28:20-22 „Ako“ Ovo zvuči kao da je Jakovu nedostajalo vere, ali moguće je i da je on samo pokušavaoda iskaže Božije obećanje na tačno određeni način. U pitanju bi moglo da bude nešto veoma sličnoKONDICIONALU PRVE KLASE u grčkom, što bi značilo da Jakov smatra da su Božije reči istinite, alida on to sada izražava na način koji može da razume i kog može da se drži. Nisam spreman da ovdenegiram Jakovljevu veru zbog ove dvosmislene fraze.

Zapazite sledeće uslove:1. „Ako Bog bude sa mnom“2. „ako me bude čuvao“ (BDB 1036, KB 1581)3. „ako mi bude davao hleba“4. „i odeće da se obučem“5. „pa se živ i zdrav vratim kući svoga oca“Zapazite šta je Jakov obećao da će učiniti:1. obeležiće mesto gde je sanjao ovaj san i kamen koji je podigao biće Božija kuća2. daće desetak („tebi ću davati desetak“, APSOLUTNI INFINITIV i IMPERFEKAT GLAGOLA istog

korena [BDB 797, KB 894], što pojačava silinu izraza)Jakov nije tražio bogatstvo, nego izdržavanje, Božije prisustvo i Božiju zaštitu na svom putovanju.

28:22 „tebi ću davati desetak“ Desetak je, poput obrezanja i žrtava, mnogo stariji od Mojsijevogzakona. Pojam desetka vidimo u Postanju 14:20, u ovom stihu i u Postanju 28:22, mnogo pre nego što jeMojsije primio zakone. Izgleda da je u pitanju bio simbol za ono što pripada Bogu, znak da mu pripadasve što imamo.

Pitamo se kome je Jakov plaćao ovaj desetak, pošto na tom samotnom mestu gde se susreo sJahveom nije bilo ni sveštenika, ni neke ustanove. Moguće je da su u pitanju bile žrtve paljenice!




1. Da li je Isaak promenio mišljenje o Jakovu i počeo zaista da ga smatra svojim obećanimnaslednikom?

2. Pod kojim imenom su izraelski praoci poznavali Boga?3. Koje značenje su merdevine koje stižu do neba imale za Jakova, a koje kasnije za Isusa?4. Kakav stub je bio u pitanju i zašto su slični stubovi kasnije osuđeni?5. Šta Postanje 28:22 govori o desetku?

137

POSTANJE 29



Jakov sreće Rahilju Jakov sreće Rahilju Jakovljev uspehu Haranu

Jakov stiže uLavanov dom

Jakov stiže uLavanov dom

29:1-3 29:1-3 29:1-3 29:1-3 29:1-8

29:4-8 29:4-8 29:4-8 29:4a

29:4b

29:5a

29:5b

29:6a

29:6b

29:7

29:8

29:9-12 29:9-12 29:9-12 29:9-12a 29:9-14a

29:12b-14

29:13-14 29:13-14 29:13-14 Jakovljeve dve ženidbe

Jakov se ženiLijom i Rahiljom

Jakov služi Lavanuza Rahilju i Liju

29:14b-19

29:15-20 29:15-20 29:15-20 29:15-17

29:18

29:19-20

Lavanova obmana 29:20-30

29:21-30 29:21-30 29:21-30 29:21-25

29:26-27

29:28-30

Jakovljeva deca(29:31-30:24)

Rađanje Jakovljeve dece(29:31-30:24)


29:31-35 29:31-30:8 29:31-30:8 29:31-35 29:31-30:8

138




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 29:1-3 (SSP)1Potom Jakov nastavi put i stiže u zemlju istočnih naroda. 2U polju ugleda bunar i tri stadaovaca kako leže pokraj njega, jer su se stada napajala na tom bunaru. A na otvor bunara bio jenavaljen velik kamen. 3Tek kada bi se sva stada okupila na tom mestu, pastiri bi odvaljalikamen sa otvora bunara i napojili ovce. Posle toga bi opet vratili kamen na otvor.

29:1 „Potom Jakov nastavi put“ Ova fraza doslovno glasi „podiže svoja stopala“ (BDB 669 i 919), aovo je jedino mesto gde se ovaj idiom pojavljuje u Starom zavetu. Izgleda da je njegova uloga da dočarauzbuđenje i osećaj smisla koji je Jakov doživeo kad se susreo s Bogom kod Betela.

� „i stiže u zemlju istočnih naroda“ Izgleda da se ove reči u Sudijama 6:3,33 odnose na neko arapskopleme (vidite: Jov 1:3; Isaija 11:14; Jezekilj 25:4,10), ali biće da se ovde odnose na stanovnike Harana(vidite: Jeremija 49:28). Moguće je da označavaju severna arapska plemena između Betela i Harana skojima se Jakov lako mogao susresti.

29:2 „U polju ugleda bunar“ Izveštaj o putovanju je potpuno izostavljen i Jakov je u Postanju 29:2 većbio u Haranu, ali nije bio potuno siguran gde se nalazi. Bunari su bili dobro mesto za susret s mesnimstanovništvom, a Božije prisustvo je očigledno ovom „slučajnom“ susretu. Događaji koji slede uPostanju 29-31 odigrali su se upravo u Haranu.

� „A na otvor bunara bio je navaljen velik kamen“ To je na tim prostorima bilo veoma često i to iznekoliko razloga: (1) da se spreči isparavanje vode, (2) da se očuva čistoća vode, (3) da se sprečibespravna upotreba bunara.

139

POSTANJE 29:4-8 (SSP)4Jakov ih upita: »Odakle ste, braćo?« »Iz Harana«, odgovoriše oni. 5Onda ih on upita:»Poznajete li Lavana, Nahorovog unuka [NASB – sina]?« A oni odgovoriše: »Poznajemo«. 6»Jeli dobro?« upita ih Jakov dalje. »Dobro je«, rekoše. »Evo njegova kći Rahilja upravo dolazi sasvojim stadom.« 7»Pogledajte«, reče on, »sunce je još visoko. Nije vreme da se stoka okuplja započinak. Napojte ovce, pa ih vratite na pašu.« 8»Ne možemo«, rekoše oni, »dok se sva stada neokupe i dok se ne odvalja kamen sa otvora bunara. Tek tada možemo da napojimo ovce.«

29:4 „braćo“ Ova reč je ovde upotrebljena kao pozdrav, ali pri tome ne podrazumeva rodbinsku vezu. Idanašnji hrišćani među sobom koriste isti takav pozdrav.

Ova ista reč upotrebljena je u Postanju 29:12,15 da se označi srodnik, ali opet ne doslovno „brat“.Prepoznavanje srodnika je u Postanju 29:14 izraženo rečima „moja kost i moje meso“ (vidite: Postanje2:23).

29:5 „Poznajete li Lavana, Nahorovog unuka [NASB – sina]?“ Ovaj primer dobro pokazuje da reč„sin“ u hebrejskom može da bude vezana i uz „oca“ i uz „dedu“. Lavanov otac je bio Betuel, a Nahordeda (vidite: Postanje 24:24,29).

29:6 „»Je li dobro?« ... »Dobro je«“ Ovde je upotrebljena reč šalom (BDB 1022). Vidite Posebnu temukod Postanja 15:15.

� „Evo njegova kći Rahilja upravo dolazi sa svojim stadom“ U životu Božijih slugu nemaslučajnosti – vidite: Postanje 24:15; Izlazak 2:16, a vidite i knjigu Hane Vithol Smit (Hannah WhithallSmith) The Christian's Secret of a Happy Life145. Ovde je bila prisutna Božija nevidljiva ruka, kao i sJosifom u Postanju 37:15-17 (a tako je bilo i u Knjizi o Jestiri, gde se Božije ime nigde ne spominje, alisu njegovo prisustvo i vodstvo očigledni).

29:7 „»Pogledajte«, reče on, »sunce je još visoko“ Jakov je bio pastir i znao je da to što vidi nijenajbolje za stada (njegovo pastirsko znanje će kasnije ostaviti snažan utisak na Lavana). Te okolnosti sumu istovremeno omogućile da pred Rahiljom pokaže snagu svojih mišića (vidite: Postanje 29:10)!Očigledno je postigao to što je želeo! Kladim se da je Rahilja bila preneražena kad ju je ovaj stranacpoljubio (vidite: Postanje 29:11), ali da ju je, kad joj je rekao ko je, obuzela velika radost. To što jeJakov zaplakao pokazuje da su muškarci u kulturi Starog bliskog istoka bili mnogo skloniji da pokažusvoja osećanja od muškaraca na zapadu (vidite: Postanje 29:13).

Jakov se obratio pastirima i postavio im nekoliko retoričkih pitanja koristeći nekoliko idiomatskihIMPERATIVA:

1. napojte, BDB 1052, KB 1639, IMPERATIV hifila2. vratite, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala3. napasajte, BDB 944, KB 1258, IMPERATIV kala

POSTANJE 29:9-12 (SSP)9Dok je on još razgovarao s njima, Rahilja stiže sa ovcama svoga oca, jer je bila pastirica.10Kada je Jakov ugledao Rahilju, kćer svog ujaka Lavana, i Lavanove ovce, priđe bunaru iodvalja kamen sa njegovog otvora, pa napoji ovce svog ujaka. 11Onda Jakov poljubi Rahilju, pa

145 Tajna srećnog hrišćanskog života, prim. prev.

140

glasno zaplaka. 12Kada joj je rekao da je sestrić njenog oca, Revekin sin, Rahilja otrča i to javisvom ocu.

POSTANJE 29:13-14a (SSP)13Čim je čuo vest o sestrinom sinu Jakovu, Lavan mu potrča u susret, zagrli ga i poljubi, pa gaodvede svojoj kući. Kada mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, 14aLavan reče: »Zaista si timoja krv!«

29:13 „Čim je čuo vest o sestrinom sinu Jakovu, Lavan mu potrča u susret“ Rabini kažu da jeLavan potrčao jer je pomislio da će Jakov imati darove slične onima koje je doneo Eliezer (Postanje24:10), ali ja ovde ne bih dovodio njegove pobude u pitanje. Istina je da će se Lavan pokazati kao većiprevarant i od samog Jakova, ali izgleda da je baš to bio Božiji naum za Jakovljevo sazrevanje.

29:14 „mesec dana“ Ova hebrejska reč (BDB 294) je povezana s hebrejskom rečju „mesec“ (BDB 294).Jevreji su koristili lunarni kalendar i pratili su mesečeve mene (mlad mesec je bio početak novogkalendarskog meseca).

POSTANJE 29:14b-20 (SSP)14bKada je Jakov kod Lavana proveo mesec dana, 15Lavan mu reče: »Zar da mi služiš bez platezato što si mi sestrić? Reci mi koliko da te plaćam.« 16A Lavan je imao dve kćeri. Starija se zvalaLija, a mlađa Rahilja. 17Lija je imala slabe oči, a Rahilja je bila stasita i lepa. 18Jakov je zavoleoRahilju, pa reče: »Služiću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahilju.« 19»Bolje da je dam tebinego nekom drugom«, reče Lavan. »Ostani kod mene.« 20Tako je Jakov služio za Rahilju sedamgodina, koje su mu se, zbog ljubavi prema njoj, učinile kao samo nekoliko dana.

29:15 Ovo je bilo veoma oštroumno, izgleda da je Lavan već shvatio da je Jakov bacio oko na Rahilju,pa je izokola saopštavao Jakovu da treba da radi za njega pošto nema svadbeni dar, a verovatno jeprimetio i njegove pastirske veštine.

29:16 „Lija“ O korenu njenog imena (BDB 521, KB 513) se raspravlja: (1) akadski koren, koji znači„krava“, (2) arapski koren, koji znači „divlja krava“ ili (3) „umorna“ (od GLAGOLA KB 512). IzPostanja 29:17 se stiče utisak da ona fizički nije bila tako privlačna kao Rahilja.

� „Rahilja“ Njeno ime znači „ovca“ (BDB 932, KB 1216). Očigledno su nomadski narodi često davaliimena po životinjama.

29:17NASB, RSV,JPSOA, NIV, LXX „slabe oči“NKJV „neobične oči“NRSV „lepe oči“TEV, NJB „lepe oči“REB „mutne oči“Pešita „privlačne oči“

141

Značenja ovog PRIDEVA (BDB 940, KB 1230):1. Hebrejski koren – mek, nežan, vitak2. Arapski koren – slab, tanak, oskudanVećina engleskih prevoda u ovom kontekstu prihvata arapski koren zbog korenog značenja njenog

imena, ali ovaj stih bi lako mogao biti kompliment i za jednu i za drugu devojku.

� „stasita i lepa“ Ovaj PRIDEV (BDB 421) je upotrebljen dva puta u dva SPOJA:1. Spoj reči BDB 421 i 1061, što znači znače „lepog oblika“2. Spoj reči BDB 421 i 909, što znači „lepog izgleda“Sve žene prvih izraelskih praotaca bile su lepe i privlačne, ali nerotkinje.

29:18 „Jakov je zavoleo Rahilju, pa reče: »Služiću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahilju.«“Ovo je bila veoma velikodušna ponuda, mnogo veća nego što bi Lavan ikad zatražio i Lavan je odmahspremno iskoristio ovu priliku. Prava ljubav između Jakova i Rahilje može se videti u Postanju 29:19-20,30.

29:19 „Ostani kod mene“ Ovo je zapovedni način (BDB 442, KB 444, IMPERATIV kala), ali u ovomkontekstu predstavlja idiom koji izražava prihvatanje Jakovljeve ponude da sedam godina radi zaLavana i tako plati svoju nevestu.

POSTANJE 29:21-30 (SSP)21Tada Jakov reče Lavanu: »Daj mi moju ženu, da spavam s njom, jer je vreme mog služenjaisteklo.« 22Lavan okupi sve meštane i spremi gozbu. 23Ali, kada je palo veče, on uze svoju kćerLiju i uvede je k Jakovu, pa je Jakov spavao s njom. 24A Lavan je svoju robinju Zilpu daosvojoj kćeri Liji da joj bude sluškinja. 25Kada je svanulo jutro, a ono – s njim Lija! Jakov rečeLavanu: »Šta si mi to uradio? Zar ti nisam služio za Rahilju? Zašto si me prevario?« 26»Ovdekod nas nije običaj da se mlađa kći uda pre starije«, odgovori Lavan. 27»Završi svadbenusedmicu sa ovom, pa ćemo ti dati i onu drugu za još sedam godina služenja.« 28Jakov tako iučini i završi svadbenu sedmicu sa Lijom. Tada mu Lavan dade svoju kćer Rahilju za ženu, 29asvoju robinju Bilhu dade Rahilji da joj bude sluškinja. 30Tako je Jakov spavao i sa Rahiljom. ARahilju je voleo više od Lije, pa je Lavanu služio još sedam godina.

29:21 „Tada Jakov reče Lavanu: »Daj mi moju ženu, da spavam s njom, jer je vreme mog služenjaisteklo.«“ Očigledno da se Lavanu čak ni na kraju ovih sedam godina nije žurilo da Jakovu da svojukćer, što donekle pokazuje njegove prevarantske sklonosti koji će se videti i u ostatku ovog odlomka.Lavan se pre svega starao za interese svoje porodice.

29:23 „pa je Jakov spavao s njom“ Postoje velike rasprave o tome zašto Jakov posle toliko vremenanije prepoznao da je u pitanju Lija. Evo nekih teorija o tome: (1) bilo je mračno (Postanje 29:23, „kadaje palo veče“); (2) bila je pod velom (vidite: Postanje 24:65); (3) Jakov je bio pijan (reč „gozba“ [BDB1059] u Postanju 29:22 potiče od korena koji znači „piti“ [BDB 1059], i podrazumeva žestoko slavlje)!Meni se čini da se treća teorija najbolje uklapa u ondašnji društveni kontekst.

29:24 „A Lavan je svoju robinju Zilpu dao svojoj kćeri Liji da joj bude sluškinja“ U tablicama izNuzija, koje opisuju hurijansku kulturu iz tog istog razdoblja (drugi milenijum p.n.e.), saznajemo da jeto bio čest običaj. U slučajevima kad bi ćerka bila nerotkinja sluškinja je mogla da rodi dete u njeno ime

142

(vidite: Postanje 29:28-29; 30:3). Stihovi 24 i 29 sadrže piščeve opaske koje nas pripremaju za 30.poglavlje.

29:25 „a ono – s njim Lija!“ Iako je na osnovu Lavanove naravi mogao da se očekuje ovakavpostupak, iznenađuje nas što Lija ili Rahilja ništa nisu rekle. Ipak, moramo prosuđivati ono vreme usvetlu ondašnje kulture, a ne u svetlu naše, a pošto u tekstu nemamo dovoljno odgovarajućih podataka,savremeni tumači ne treba da nagađaju.

29:27 „»Završi svadbenu sedmicu sa ovom, pa ćemo ti dati i onu drugu za još sedam godinasluženja.«“ Svadbena sedmica je bila česta u onoj kulturi (vidite: Sudije 14:12,17). Ona se spominje i uvankanonskoj knjizi Tovija 11:18. Podela meseca na sedmice potiče iz Svetog pisma (vidite: Postanje2:1,2). To što je Lavan imao obraza da zatraži da mu Jakov služi još sedam godina pokazujeizrabljivački stav ovog čoveka. Jakov je naišao na sebi ravnoga i sada zna kakav je osećaj kad te nekoprevari (vidite: Postanje 27:35).

POSTANJE 29:31-35 (SSP)31GOSPOD vide da je Lija nevoljena, pa joj dade da rađa decu, dok je Rahilja bila nerotkinja.32Lija zatrudne i rodi sina i dade mu ime Ruvim, jer, kako reče: »GOSPOD je video moj jad isada će me muž zavoleti.« 33Lija ponovo zatrudne i rodi sina, pa reče: »Zato što je GOSPOD čuoda sam nevoljena, dao mi je i ovog sina.« Zato mu dade ime Simeon. 34Onda opet zatrudne irodi sina, pa reče: »Sada će se moj muž vezati za mene, jer sam mu rodila tri sina.« Zato mudade ime Levije. 35Ona još jednom zatrudne i rodi sina, pa reče: »Ovoga puta ću zahvalitiGOSPODU.« Zato mu dade ime Juda. Potom prestade da rađa.

29:31 „nevoljena“ Ovaj hebrejski idiom doslovno glasi „mrzeti“ (BDB 971, KB 1338, PASIVNIPARTICIP kala, vidite: Postanje 29:33), ali zbog upotrebe ove reči u Ponovljenim zakonima 21:15,Malahiji 1:2-3, Jovanu 12:25 i Luki 14:26 znamo da je to samo poredbeni idiom koji treba da se prevederečima „nije voleo“, a ne rečju „mrzeo“, jer je u pitanju stvar prioriteta – Jakov je više voleo Rahiljunego Liju.

29:32 „Lija zatrudne i rodi sina i dade mu ime Ruvim“ Ime Ruvim (BDB 910, „vidi sin“) potiče odGLAGOLA „videti“ (BDB 909), što je narodska etimologija za reč „videti“ (BDB 906, KB 1157,PERFEKAT kala glagola „videti“).

� Roditi sina bila je velika čast. Lija je sada bila sigurna da će Jakov biti zadovoljan i da će joj posvetitiviše pažnje.

29:33 „Lija ponovo zatrudne i rodi sina ... Simeon“ Reč „Simeon“ (BDB 1035) je narodskaetimologija koja potiče od hebrejske reči „čuti“ ili izraza „Gospod je čuo“ (BDB 1033, KB 1570,PERFEKAT kala).

29:34 „Onda opet zatrudne i rodi sina ... Levije“ Njegovo ime (BDB 532 I) potiče od narodskeetimologije vezane za reč „povezati“ (BDB 530 I, KB 522, IMPERFEKAT nifala). Lija je čeznula zadubljom emotivnom povezanošću s Jakovom.

29:35 „Ona još jednom zatrudne i rodi sina ... Juda“ Bog je izabrao ovog sina da kroz njega ispunisvoje obećanje. Njegovo ime znači „zahvaliti“ (BDB 397), što je igra reči s izrazom „Zahvaliću Jahveu“(BDB 392, KB 389, IMPERFEKAT hifila). Njegovo ime je kasnije postalo ime celog jednog plemena,

143

zatim ime jednog dela naroda, a na kraju je postalo ime čitavog Jevrejskog naroda. Tri starija sina sukasnije bila odbačena zbog svojih nepriličnih dela. Opet je zanimljivo što je Bog izabrao ženu koja jebila manje voljena da kroz nju nastavi Pomazanikovu lozu. Ovo obrtanje očekivanih događaja je često uKnjizi postanja i pokazuje da je Jahve svevladar koji upravlja svime.

144

POSTANJE 30



Jakovljevi sinovi Jakovljeva deca(29:31-30:24)

Jakovljev uspeh u Haranu(29:1-31:55)

Rađanje Jakovljeve dece(29:31-30:24)


30:1-13 30:1 29:31-30:8

30:2

30:3-8

30:9-13 30:9-13 30:9-13 30:9-13

30:14-21 30:14-21 30:14-21 30:14 30:14-21

30:15a

30:15b

30:16

30:17-21

30:22-24 30:22-24 20:22-24 30:22-24 30:22-24

Jakovljev napredak Jakovljev sporazum sa Lavanom

Jakovljev sporazum sa Lavanom

Kako se Jakov obogatio

30:25-36 30:25-36 30:25-36 30:25-26 30:25-31

30:27-28

30:29-30

30:31a

30:31b-33

30:32-36

30:34-36

30:37-43 30:37-43 30:37-43 30:37-39 30:37-43

30:40

30:41-43



145


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 30:1-8 (SSP)1Kada je Rahilja videla da Jakovu ne rađa decu, postade ljubomorna na svoju sestru, pa rečeJakovu: »Daj mi decu, inače ću svisnuti!« 2A Jakov se naljuti na Rahilju i reče: »Zar sam ja namestu Boga, koji ti je uskratio decu?« 3Tada ona reče: »Evo moje sluškinje Bilhe – spavaj snjom, da ona rodi za mene [NASB – da ona rodi na mojim kolenima] i da ja tako preko njedobijem decu.« 4Tako mu ona dade svoju sluškinju Bilhu za ženu. Jakov je spavao s Bilhom, 5iona zatrudne i rodi mu sina. 6Tada Rahilja reče: »Bog je presudio u moju korist. Uslišio mi jemolitvu i dao mi sina.« Zato ga nazva Dan. 7Rahiljina sluškinja Bilha opet zatrudne i rodiJakovu drugog sina. 8Tada Rahilja reče: »Žestoka je bila moja borba sa mojom sestrom, alipobedila sam.« Zato mu dade ime Neftalim.

30:1 „ljubomorna na svoju sestru“ Ovaj izraz doslovno glasi „crvena u licu“ (od arapskog korena,BDB 888, KB 1109, IMPERFEKAT piela). Očigledno je svoju ljubomoru istresla na Jakovu („Daj midecu“, BDB 396, KB 393, IMPERATIV kala), kome se to uopšte nije dopalo (vidite: Postanje 30:2)!Izgleda da je jalovost bila česta među ženama izraelskih praotaca. Rahiljina nestrplljivost se može videtiu Postanju 30:1, a Reveka se molila više od dvadeset godina. Pošto je Lija bila rodila već četvoro dece,Rahilja je bila ljubomorna, ljuta i nestrpljiva.

30:3 „Evo moje sluškinje Bilhe – spavaj s njom, da ona rodi za mene [NASB – da ona rodi namojim kolenima]“ Ovo je idiom iz ondašnje kulture i izgleda da označava usvojenje (vidite: Postanje48:12). Na osnovu Lipit-Ištarovog zakonika, Hamurabijevog zakonika, tablica iz Nuzija, tablica izMarija i tablica iz Alalaka znamo da je u ondašnjoj kulturi postojala ta mogućnost. O moralnosti ovogobičaja ne treba da sudimo u svetlu današnje kulture.

Rahiljina ozlojeđenost može se videti u nizu sledećih zapovesti:1. „spavaj s njom“, BDB 97, KB 112, IMPERATIV kala (snažan zahtev)2. „da ona rodi“, BDB 408, KB 411, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV3. „da ja tako preko nje dobijem decu“ (doslovno: „da ja budem izgrađena“), BDB 124, KB 139,

IMPERFEKAT nifala upotrebljen kao KOHORTATIV 30:5-6 „Jakov je spavao s Bilhom, i ona zatrudne i rodi mu sina ... Dan“ „Dan“ je hebrejska reč kojaznači „suditi“ (BDB 192). Ćerka koja će se roditi u Postanju 30:21 dobila je kao ime ženski oblik overeči (Dina, BDB 192).

146

30:8NASB, NRSV „žestoko rvanje“NKJV „veliko rvanje“TEV „teška borba“NJB „sudbonosna bitka“LXX „suparništvo“

Problem je što u masoretskom tekstu stoji reč elohim, što bi moglo da znači da se Rahilja rvala saBogom ili bi moglo da se prevede u opisnom smislu, kao reč „jako, veoma, snažno“ i da se shvati kaometaforični rvački meč sa Lijom. Moguće je da se odnosi na obe borbe – i na duhovnu borbu (s Bogom)i na fizičku borbu (s njenom sestrom), povezanu s njenom jalovošću (vidite u Pešiti).

� „Neftalim“ Ova reč je povezana s rečju „rvati se“ (doslovno: „uvrnuti“ BDB 836). Ona se rvala sasvojom sestrom, koja joj je bila suparnica, i s Bogom u molitvi.

POSTANJE 30:9-13 (SSP)9Kada je Lija videla da je prestala da rađa, uze svoju sluškinju Zilpu i dade je Jakovu za ženu.10Lijina sluškinja Zilpa rodi Jakovu sina. 11Tada Lija reče: »Kakva sreća!« Zato mu dade imeGad. 12Lijina sluškinja Zilpa rodi Jakovu i drugog sina. 13Tada Lija reče: »Baš sam srećna!Žene će me zvati srećnom!« Zato mu dade ime Asir.

30:9 Između ove dve sestre, to jest žene, postojalo je stvarno suparništvo!

30:10-11 „Lijina sluškinja Zilpa rodi Jakovu sina ... Gad“ Reč „Gad“ (BDB 151 III) potiče odhebrejske reči „srećan“ ili „dobra sreća“ (BDB 151 II).

U masoretskom tekstu stoji „dobrom srećom“, ali masoretski stručnjaci su u marginu stavili beleškuu kojoj piše „dobra sreća je došla“. Moguće je da reč „Gad“ (גד, BDB 151 III) potiče od sledećih reči:

1. četa, גדוד, BDB 151 I, NKJV (podnožna napomena u engleskom prevodu NIV)2. sreća, גד, BDB 151 II, LXX, NASB, NRSV, TEV, JPSOA, NJB, REB, Pešita3. srećan, LXX

30:12 „Lijina sluškinja Zilpa rodi Jakovu i drugog sina ... Asir“ Ovo ime je povezano s hebrejskomrečju koja znači „srećan“ (BDB 81).

30:13 „Asir“ Ovo ime (BDB 81) potiče od glagola „biti srećan“ (BDB 80, KB 97 II, PERFEKAT piela),što znači „onaj koji se smatra srećnim“ ili „blagosloven“.

POSTANJE 30:14-21 (SSP)14U vreme žetve pšenice, Ruvim ode u polje i nađe mandragore, pa ih donese svojoj majci Liji.Rahilja reče Liji: »Molim te, daj mi malo mandragora tvoga sina.« 15Ali Lija joj odgovori:»Malo li je što si mi uzela muža, nego hoćeš da mi uzmeš i mandragore moga sina?« »Dobro«,reče Rahilja, »neka Jakov noćas legne s tobom u zamenu za mandragore tvoga sina.« 16Kada seJakov uveče vratio s polja, Lija mu izađe u susret i reče: »Spavaćeš sa mnom, jer sam teunajmila mandragorama svoga sina.« Tako Jakov te noći leže s njom. 17Bog usliši Lijinumolitvu, i ona zatrudne i rodi Jakovu petog sina. 18Tada ona reče: »Bog me je nagradio što samsvoju sluškinju dala svome mužu.« Zato mu dade ime Isahar. 19Onda Lija opet zatrudne i rodi

147

Jakovu šestog sina, 20pa reče: »Bog mi dade divan dar. Sada će me moj muž poštovati, jer sammu rodila šest sinova.« Zato mu dade ime Zavulon. 21Kasnije Lija rodi i kćer i dade joj imeDina.

30:14 „U vreme žetve pšenice, Ruvim ode u polje i nađe mandragore, pa ih donese svojoj majciLiji. Rahilja reče Liji“ Mandragore (BDB 188) su bile drevni afrodizijak (vidite: Pesma nad pesmama7:13). Ovo verovanje je nastalo zbog njihovog žutog ploda ili zbog njihovog korenja koje liči na čoveka.Rahilja ih je želela i nadala se da će začeti i roditi sina (ponovo vidimo da porodica koja je u savezu saBogom pokušava da mu pomogne). Napetost između dve sestre postaje veoma očigledna u ovomizveštaju. Ovde me iznenađuje što je Jakov dozvoljavao da njegove dve žene tako lako manipulišu njimeu svojoj međusobnoj borbi (vidite: Postanje 30:15-16).

30:16 „jer sam te unajmila“ Ovo je spoj APSOLUTNOG INFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA(BDB 968, KB 1330), što pojačava silinu ovog izraza. Jakov je svojevoljno dozvolio da njegove prvedve žene seksualno manipulišu njime. Isaharovo ime (vidi ispod) je odraz ovog tužnog događaja.

30:18 „Isahar“ Ime Isahar ,יׂשׂשכר) BDB 441) je vezano za hebrejsku reč koja znači „plata“ ili„naknada“ (ׂשכר, BDB 969). Lija je unajmila Jakovljevu ljubav Ruvimovim mandragorama!

30:19-20 „Lija opet zatrudne i rodi Jakovu šestog sina ... Zavulon“ Reč Zavulon (BDB 259) je igrahebrejskih reči od kojih jedna znači „dar“ ili „svadbeni dar“ (BDB 256), a druga „boraviti“ ili „ukazatičast“ (BDB 269). Jakovljeve žene su se i dalje borile za njegovu ljubav.

30:21 „Kasnije Lija rodi i kćer i dade joj ime Dina“ Izgleda da je ovo jedina devojčica koja se rodilau ovoj porodici. Pošto se samo ona spominje, to verovatno znači da je bila jedina kći, ali obratite pažnjui na Postanje 37:35. S druge strane, moguće je da se samo ona ovde spominje zbog toga što će odigratiulogu u kasnijem delu priče.

POSTANJE 30:22-24 (SSP)22Onda se Bog seti Rahilje, usliši joj molitvu i učini je plodnom. 23Ona zatrudne i rodi sina, pareče: »Bog je uklonio moju sramotu.« 24Dade mu ime Josif, govoreći: »Neka mi GOSPOD dâ jošjednog sina.«

30:22-24 „Onda se Bog seti Rahilje, usliši joj molitvu i učini je plodnom.“ Ime „Josif“ (BDB 415)povezano je s jednim od sledeća dva hebrejska GLAGOLA:

1. „odneti njenu sramotu“ (BDB 62, KB 74, PERFEKAT kala, vidite: Postanje 30:23) ili2. „dodati“ (BDB 414, KB 418, JUSIV hifila), što bi značilo da ona od Boga traži još jedno muško

dete (vidite: Postanje 35:17)

POSTANJE 30:25-36 (SSP)25Kada je Rahilja rodila Josifa, Jakov reče Lavanu: »Pusti me da se vratim u svoj zavičaj. 26Dajmi moje žene i decu, za koje sam ti služio, pa da idem. Jer, ti dobro znaš koliko sam radio zatebe.« 27Na to mu Lavan reče: »Dopusti mi da ti ovo kažem: gatanjem sam saznao da me jeGOSPOD zbog tebe blagoslovio.« 28I još reče: »Odredi platu koju tražiš od mene, i daću ti je.«29Jakov mu odgovori: »Znaš kako sam ti služio i kako je bilo tvojoj stoci uz mene. 30Ono malo

148

što si imao pre mog dolaska sada se obilno umnožilo i GOSPOD te je blagoslovio gde god samkročio nogom. Zar nije vreme da počnem da radim i za svoj dom?« 31Lavan upita: »Šta da tidam?« »Nemoj ništa da mi daš«, odgovori Jakov. »Ali ako ovo za mene učiniš, ostaću da tinapasam stada i da ih čuvam: 32pusti me da danas prođem kroz sva tvoja stada i da izdvojimsvaku pegavu i šarenu ovcu i svako crno jagnje, i svaku šarenu i pegavu kozu. To će mi bitiplata. 33Ubuduće će moje poštenje svedočiti za mene kad god budeš proveravao moju platu –svaka koza u mom posedu koja ne bude šarena ili pegava i svako jagnje koje ne bude crno, nekase smatraju ukradenima.« 34»U redu«, reče Lavan. »Neka bude kako si rekao.« 35Ali, tog istogdana, Lavan ukloni sve jarce koji su imali pruge ili šare i sve pegave i šarene koze – sve koje suna sebi imale imalo belog – i svu crnu jagnjad, i predade ih svojim sinovima. 36Onda ode tridana hoda daleko od Jakova, dok Jakov ostade da napasa ostala Lavanova stada.

30:25-26 „Pusti me da se vratim u svoj zavičaj.“ Očigledno je da se u ondašnjoj kulturi očekivalo daLavan pusti Jakova da ide, a ne da Jakov prosto ode. Izgleda da je Jakov pokušavao da ode nekolikoputa, ali nikada u tome nije uspeo. Lavan je želeo da Jakov ostane zato što mu je to donosilo korist(vidite: Postanje 30:27).

Stihovi 25 i 26 sadrže prilično jake izraze:1. „pusti me“, Postanje 30:25, BDB 1018, KB 1511, IMPERATIV piela2. „da se vratim u svoj zavičaj“, Postanje 30:25, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala3. „daj mi moje žene i decu“, Postanje 30:26, BDB 678, KB 733, IMPERATIV kala4. „pa da idem“, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kalaGLAGOL „služiti“ (BDB 712, KB 773) je upotrebljen dva puta (vidite: Postanje 30:29), što pokazuje

da je Jakov smatrao da je u potpunosti isplatio Lavanu sve što mu duguje (pa i više od toga, Postanje30:30)!

30:27 „gatanjem sam saznao da me je GOSPOD zbog tebe blagoslovio“ Reč „gatati“ potiče od korenakoji znači „siktati“ ili „šaputati“ (BDB 638 II). Gatanje je pokušaj da se pomoću fizičkih sredstava iodvojeno od vere u Jahvea sazna i kontroliše budućnost. Ono je osuđeno u Levitskoj 19:26, Brojevima23:23-24 i Ponovljenim zakonima 18:10.

Teško je saznati zašto su ljudi iz ovih ranih razdoblja u Postanju koristili sredstva koja su kasnijeosuđena u Mojsijevom zakonu:

1. Uspravljanje kamenja2. Gatanje, ovde i u Postanju 44:5,15 (Josif)3. Čarolije za promenu izgleda (zbog prugastih grana su se rađale prugaste životinje)4. Upotreba mandragora za plodnost5. Kućni bogovi (terafim)6. Obrezivanje neznabožaca (kao sredstvo napada)Ovi prvi Jahveovi poklonici bili su pod uticajem svoje kulture. Svakako su se kretali ka čistijem i

potpunijem jednoboštvu, ali pred njima je još bio dugačak put!

30:28 „Odredi platu koju tražiš od mene, i daću ti je“ Lavan je prepoznao da je njegovo blagostanjeu potpunosti potiče od Jakova i želeo je da ga zadrži po svaku cenu.

GLAGOL „odrediti“ (BDB 666, KB 718, IMPERATIV kala) ima široko semantičko polje. Običnoznači „probosti“ ili „probušiti“, ali ovde se odnosi na to što Jakov treba da kaže koliku platu želi da biostao kod Lavana. Drugi GLAGOL „dati“ (BDB 678, KB 733, KOHORTATIV kala) saopštava čitaocima daje Lavan prepoznao svoju potrebu za Jakovom i za Jakovljevim prisustvom i pomoći (vidite: Postanje30:30). Lavan je nesumnjivo bio veoma zahtevan tast (vidite: Postanje 31:11-12). U tekst čak nalazimo i

149

naznake da se na Jakova gledalo kao na najamnika i da se s njim tako i postupalo (vidite: Postanje31:14-16).

30:30 „GOSPOD te je blagoslovio gde god sam kročio nogom“ Jakov je znao da su on i njegov odnossa Jahveom bili izvor Lavanvog blagoslova, ali kao što dalje piše u Postanju 30:30, Jakov je bio svestani potreba sopstvenog doma.

30:31 „Lavan upita: »Šta da ti dam?« »Nemoj ništa da mi daš«, odgovori Jakov“ Jakov je znao danije Lavan izvor blagoslova, nego Bog.

30:32 Jakov će uzeti šarene (BDB 378, KB 375, ova reč je u Postanju 30:32-35 upotrebljena pet puta)životinje od ovaca i koza. Šarene ovce su bile tamne, a šarene koze su bile pegave ili prugaste. Oveživotinje neobične boje obično su bile retke. Jasno je da je Jakov do sada već poznavao Lavana i da niježeleo da se u budućnosti postavlja pitanje šta kome pripada (vidite: Postanje 30:33).

30:35-36 „Ali, tog istog dana, Lavan ukloni sve jarce koji su imali pruge ili šare i sve pegave išarene koze – sve koje su na sebi imale imalo belog – i svu crnu jagnjad, i predade ih svojimsinovima“ U ovom stihu i u Postanju 30:36 nalaze se dve veoma neobične stvari. Reč „on“ na početkuPostanja 30:35 očigledno se odnosi na Lavana. To je prvo mesto gde se spominju njegovi sinovi. Lavanje očigledno podelio stada i Jakovljeve životinje poverio na staranje svojim sinovima. Iz Postanja 30:36vidimo da je Lavan poslao Jakovljeve životinje na tri dana hoda udaljenosti da ne bi mogle da se pare snjegovim životinjama. To je primoralo Jakova da se stara o Lavanovim životinjama, što bi osiguralo dabudu blagoslovene. Lavan je bio jači od Jakova, ali Bog je bio s Jakovom. Lično ne verujem da su seove pegave i prugaste životinje brže razmnožavale zbog Jakovljevih trikova koji se spominju odPostanja 30:37, nego zbog Božijeg natprirodnog prisustva.

U napomenama u engleskoj Bibliji The NIV Study Bible146 stoji tvrdnja da su u Postanju 30:35Lavan i njegovi sinovi u tajnosti uklonili sve životinje neobične boje. Ako je bilo tako onda je Jakovimao pravo samo na takve životinje koje se rode u budućnosti. Lično ne vidim da se u Postanju 30:35podrazumeva to značenje, ali me to ne bi iznenadilo poznajući Lavanovu prevarantsku prirodu.

POSTANJE 30:37-43 (SSP)37Jakov uze svežih topolinih, bademovih i platanovih grančica, pa u njih ureza bele pruge gulećikoru i ogoljujući belo drvo grančica. 38Onda oguljene grančice stavi u sva pojila, da budu predstadima kada budu dolazila da piju. Kada su životinje bile u polnom žaru i dolazile da piju,39parile su se ispred grančica. Tako su rađale prugaste, pegave ili šarene mlade. 40Jakov jemlade životinje držao odvojeno, a ostale je okrenuo tako da gledaju u prugaste i crne životinjekoje su pripadale Lavanu. Tako je Jakov za sebe dobio odvojena stada i nije ih mešao saLavanovim životinjama. 41Kada su se snažnije životinje iz stada parile, Jakov bi stavljaogrančice u pojila ispred životinja, da bi se životinje parile pored pruća. 42Ali pred kržljaveživotinje Jakov nije stavljao grančice. Tako su kržljave životinje pripadale Lavanu, a snažneJakovu. 43I Jakov se silno obogati, stekavši mnogo sitne stoke, sluškinja i slugu, kamila imagaradi.

30:37-43 Izgleda da je ovo ponovo primer kako porodica izraelskih praotaca pokušava da pomogneJahveu da ispuni svoja obećanja! Da li je ovaj metod uspeo (zbog neke hemikalije u biljci) uopšte nije

146 Biblija za proučavanje s prevodom NIV, prim. prev.

150

glavno teološko pitanje! Jakov, prevarant, i dalje je prisutan. Da li Jahveova obećanja zavise odJakovljevih postupaka?

30:43 Jakovljeva stada i krda rasla su nekoliko godina, moguće još šest godina nakon što je ispunio 14godina službe (vidite: Postanje 31:41).




1. Zašto je Bog dozvolio prevarantu poput Lavana da manipuliše Jakova koji je bio Božije izabranooruđe?

2. Da li je Jakov želeo da bude mnogoženac?3. Nabrojte imena svih Jakovljevih sinova i objasnite narodsku etimologiju njihovog nastanka.

151

POSTANJE 31



Jakov u tajnostikreće u Hanaan

Jakovljev begod Lavana

Jakovljev uspeh u Haranu

Jakovljev begod Lavana

Jakovljev beg

31:1-16 31:1-16 31:1-9 31:1-3 31:1-13

31:4-9

31:10-16 31:10-13

31:14-16 31:14-16

31:17-21 31:17-21 31:17-18 31:17-21 31:17-21

Lavan u poteriza Jakovom


31:19-21 Lavan u poteriza Jakovom


31:22-24 31:22-24 31:22-24 31:22-25 21:22-25

31:25-32 31:25-32 31:25-32

31:26-30 31:26-30

31:31-32 31:31-35

31:33-35 31:33-35 31:33-35 31:33-35

31:36-42 31:36-42 31:36-42 31:36-42 31:36-42

Savez kod Micpe Lavanov savezsa Jakovom

Sporazum između Jakova i Lavana

Sporazum između Jakova i Lavana(31:43-32:3)

31:43-55 31:43-50 31:43-50 31:43-44 31:43-44

31:45-55 31:45-55

31:51-55 31:51-54

31:55




152

1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 31:1-16 (SSP)1Jakov ču kako Lavanovi sinovi govore: »Jakov je uzeo sve što je naš otac imao. Sve ovobogatstvo stekao je na račun onoga što je pripadalo našem ocu.« 2A Jakov primeti i da se Lavanprema njemu više ne odnosi kao pre. 3Tada GOSPOD reče Jakovu: »Vrati se u zemlju svojihpraotaca, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.« 4Jakov poruči Rahilji i Liji da dođu na polje gdesu mu bila stada, 5pa im reče: »Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao pre. Ali Bogmoga oca bio je sa mnom. 6Vi znate da sam vašem ocu služio svom svojom snagom, 7a on me jeipak varao – deset puta mi je menjao platu. Ali Bog mu nije dao da mi naudi. 8Kad god jeLavan rekao: ‚Pegavi će ti biti plata‘, u svim stadima su se rađali pegavi mladi. A kad god jerekao: ‚Prugasti će ti biti plata‘, u svim stadima su se rađali prugasti mladi. 9Tako je Bog vašemocu oduzeo stoku i dao je meni. 10»Jednom sam, u vreme parenja stada, u snu video da su jarcikoji se pare sa stadom prugasti, pegavi ili šareni. 11Božiji anđeo mi reče u snu: ‚Jakove.‘‚Molim,‘ odgovorih, 12a on reče: ‚Pogledaj i videćeš da su svi jarci koji se pare sa stadomprugasti, pegavi ili šareni. Jer, video sam šta ti Lavan radi. 13Ja sam Bog Betela, gde si uljempomazao kameni stub i zavetovao mi se. A sad se spremi, pa idi iz ove zemlje i vrati se u svojzavičaj.‘« 14Rahilja i Lija odgovoriše: »Zar mi još imamo deo nasledstva u kući svoga oca?15Zar nas on ne smatra strankinjama? Ne samo što nas je prodao već je [NASB – potpuno]potrošio i sav novac koji je za nas dobio. 16Sve bogatstvo koje je Bog oduzeo našem ocu svakakopripada nama i našoj deci. Zato uradi sve što ti je Bog rekao.«

31:1 „Jakov ču kako Lavanovi sinovi govore“ Nismo sigurni koliko su Lavanovi sinovi bili stari, alisu očigledno bili dovoljno stari da se sami čuvaju stada (vidite: Postanje 30:35). Mora da je od Postanja30 prošlo već nekoliko godina. Oni su očigledno ponavljali ono što su čuli kod kuće, a to su govorili ijavno, što pokazuje da se nisu plašili da li će Jakov to otkriti. Nihove optužbe, iako je razumljivo zaštosu ih izgovarali, nisu bile istinite (vidite: Postanje 30:30). Lavan nije bio imućan čovek pre Jakovljevogdolaska, nego je Jahve bio s Jakovom i Lavan je bio blagosloven zbog toga što je bio povezan sJakovom.

� „bogatstvo“ Doslovno „slava“ (BDB 459, vidite u engleskom prevodu KJV). Vidite Posebnu temu –Slava (doxa). Hebrejska reč „slava“ doslovno znači „težina“. Koristi se za „čast“, ali izgleda da ovdeoznačava „materjalno obilje“ (NKJV).

31:2 „da se Lavan prema njemu više ne odnosi kao pre“ Lavan je bio manipulator – iako je sJakovom postupao grubo, uvek mu se smešio, ali sada se njegov način ophođenja promenio.

153

31:3 „Tada GOSPOD reče Jakovu“ Jahve je iskoristio ovu priliku – kad je Jakov primetio da se Lavandrugačije odnosi prema njemu Bog mu je otkrio da je vreme da krene kući („vrati se“, BDB 996, KB1427, IMPERATIV kala). On ga je frazom „ja ću biti s tobom“ podsetio na iskustvo koje je doživeo uBetelu, frazom koju je izrekao i pre dvadeset godina (vidite: Postanje 28:10-22, a posebno Postanje31:15).

31:4 „Jakov poruči Rahilji i Liji da dođu na polje gde su mu bila stada“ Rahilja se ovde spominjeprva zato što mu je bila omiljena žena. One su bile pozvane u polje na privatni, tajni sastanak. Jakovočigledno pre toga nije o tome razgovarao sa svojim ženama.

31:5 „Bog moga oca“ Ovo je jedna od nekoliko fraza iz Postanja 31 koje pokazuju istorijski kontinuitetBožijeg saveza s nekoliko pokolenja Avraamove porodice.

31:6 „Vi znate da sam vašem ocu služio svom svojom snagom“ Jakovljeve žene su bile svesne dugogvremena koje je on provodio na poslu i teškog radnog rasporeda koji mu je nametnuo njihov otac. Jakovje radio četrnaest godina za njih dve i još šest za svoja stada.

31:7 „a on me je ipak varao – deset puta mi je menjao platu“ Reč „varao“ (BDB 1068, KB 1739,PERFEKAT hifila) potiče od hebrejskog korena koji znači „rugati se“, „obmanuti“, ili „zavitlavati“.

I reč „menjao“ (BDB 322, KB 321) je ostavila odjek u Postanju 31:41. Iako nam nije rečeno kolikoje Lavan menjao njegovu platu, iz konteksta je jasno da je Jakov trebalo da dobije sve šarene životinje,ali kada su one počele da rađaju više mladunaca, Lavan je počeo da uzima određene grupe tih životinjaza sebe. Kad god bi Lavan nešto promenio, Bog bi blagoslovio ostatak stada koji pripada Jakovu, bezobzira na to da li su bile pegave, šarene ili prugaste (vidite: Postanje 31:8).

� „deset puta“ Izgleda da je ovo zaokruženi broj upotrebljen kao hiperbola i da ne označava tačnodeset puta (čuvajte se zapadnjačkog doslovnog shvatanja, vidite Posebnu temu – Simbolični brojevi uSvetom pismu).

� „Ali Bog mu nije dao da mi naudi“ Jakov je shvatao svoj položaj pred Bogom koji se zasnivao naproroštvu iz Postanja 25:23 i na viđenju koje mu je Bog dao u Postanju 28:10-22. Jakov je zbog svegatoga imao teološko shvatanje onoga što trenutno proživljava, a i Lavan je znao to isto (vidite: Postanje31:29).

31:8 Ovaj stih podrobno opisuje kako je Lavan pokušao da promeni njihov dogovor. Ipak, svaki putkada bi Lavan nešto promenio, Bog bi promenio razmnožavanje koza i ovaca u Jakovljevu korist (vidite:Postanje 31:9).

31:9 „Tako je Bog vašem ocu oduzeo stoku“ Ovo je jak GLAGOL (BDB 664, KB 717, IMPERFEKAThifila), koji u hifilu znači „istrgnuti“ (vidite: Postanje 31:9,16). On se koristi da označi spasavanje plenaod napada divlje životinje (vidite: Prva o Samuilu 17:34-35; Jezekilj 34:10; Amos 3:12). Kao što jeLavan Jakovu oduzeo platu koja mu pripada, tako je sada Bog njemu istrgnuo stada i dao ih Jakovu.Način na koji se ovaj prelazak stada dogodio opisan je u Postanju 31:12.

31:10 „Jednom sam, u vreme parenja stada“ Ovo je opis sledećeg viđenja koje je Jakov imao oživotinjama koje će mu pripadati. U pitanju nije bila Jakovljeva upotreba određenih tehnika (kao uPostanju 30:37-43), nego je Jakovljev deo stada napredovao zbog Božije milosti (vidite: Postanje 31:9, aposebno Postanje 31:12).

154

31:11 „Božiji anđeo“ Anđeo Gospodnji je ovde ponovo personifikacija Boga (vidite: Postanje 16:7-13;18:1; 19:1; 21:17, 19; 22:11-15; 31:11, 13; 32:24, 30; 48:15, 16; Izlazak 3:2, 4; 13:21; 14:19; Sudije6:12, 14; Zaharija 3:1-2). On je govorio u Jahveovo ime. Vidite Posebnu temu – Anđeo Gospodnji.

31:13 „Ja sam Bog Betela“ Ovo se odnosi na viđenje koje je Bog dao Jakovu, a zabeleženo je uPostanju 28:10-22. Bog Jakovljevog oca i dede (vidite: Postanje 31:5) izdao je nove zapovesti:

1. „sad se spremi“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. „pa idi“, (doslovno: „go“), BDB 422, KB 425, IMPERATIV kala3. „i vrati se“, BDB 996, KB 1427, IMPERATIV kala

31:14 Njegove žene su ga potpuno podržavale!

31:15 „Zar nas on ne smatra strankinjama? Ne samo što nas je prodao već je [NASB – potpuno]potrošio i sav novac koji je za nas dobio“ Ovde su dve Lavanove kćeri optužile svoga oca da im nijebio odan u skladu s očekivanjima one kulture (hurijanska kultura). U hurijanskim dokumentimasaznajemo da se „mohar“ ili „svadbeni dar“ barem delimično čuvao za ćerku, ali Lavan je uzeoJakovljevu platu i potpuno je potrošio. Stih 15 nam pokazuje da su ćerke prepoznale Lavanovugramzivost i zapostavljanje.

Izraz „potpuno potrošio“ je spoj APSOLUTNOG INFINITIVA i IMPERFEKTA istog GLAGOLA (BDB37, KB 46), što pojačava njegovu silinu.

POSTANJE 31:17-21 (SSP)17Tada Jakov pope svoju decu i žene na kamile, 18ispred sebe potera svu svoju stoku i sva dobrakoja je stekao u Padan-Aramu, pa krenu u Hanaan, svom ocu Isaaku. 19Kada je Lavan biootišao da striže ovce, Rahilja je ukrala njegove kućne bogove. 20Povrh toga, Jakov je zavaraoLavana Aramejca [NASB – Sirijca], ne rekavši mu da odlazi. 21Tako je pobegao sa svime što jeimao. Kada je prešao preko reke Eufrat, zaputi se u gorski kraj Gilad.

31:17 „Tada Jakov pope svoju decu i žene na kamile“ Ovaj beg je morao biti žuran, a njegova decasu bila suviše mlada da putuju drugačije sem na kamilama.

31:18 „ispred sebe potera svu svoju stoku“ Izraz „potera“ (BDB 624, KB 675) dočarava žurbu skojom je stoka terana. Očigledno su putovali od večeri do jutra kako bi izbegli vrućinu.

31:19 „Kada je Lavan bio otišao da striže ovce“ Vreme strizanja ovaca bilo je vreme velikog slavlja iporodičnog okupljanja (vidite: Postanje 38:12; Prva o Samuilu 25:4 i Druga o Samuilu 13:23).Jakovljevo odsustvo je bilo značajno jer pokazuje urušavanje njihovih odnosa.

� „Rahilja je ukrala njegove kućne bogove“ Hebrejska reč za „kućne bogove“ je reč terafim (BDB1076). Ovi kućni idoli su mogli da budu veoma veliki (vidite: Prva o Samuilu 19:13) ili veoma mali,toliko mali da su mogli da stanu u Rahiljino sedlo za kamilu (vidite: Postanje 31:34). U tablicama izNuzija otkrivamo da su kućni bogovi bili znak naslednih prava i Rahilja ih je možda ukrala kao znakkoji pokazuje da ona razume Lavanove nezakonite postupke po pitanju njenog nasledstva. Moguće je ida ih je ukrala zato da bi kasnije tvrdila da njen sin ima pravo da nasledi Jakovljevo imanje. Nekismatraju da ih je ukrala zato da Lavan ne bi mogao gatanjem da sazna gde se nalaze (tako je smatraoRaši, vidite: Postanje 30:27). Kućni bogovi su se koristili za gatanje (vidite: Zaharija 10:2). Često sepojavljuju zajedno s „naplećkom“ (vidite: Sudije 17:5; 18:14-20 i Osija 3:4). Kućni bogovi su osuđenikao idoli u Prvoj o Samuilu 15:23.

155

POSEBNA TEMA – KUĆNI BOGOVI (TERAFIM, BDB 1076, KB 1794)

31:20NASB, TEV,NRSV, NIV, Pešita „Jakov je zavarao“NKJV „Jakov se iskrao“RSV, NJB „nadmudrio“REB „nasamario“JPSOA „držao u neznanju“LXX „sakrio od Lavana“

Kao što je Rahilja „ukrala“ porodične kućne Bogove tako je Jakov „ukrao srce“ (BDB 170, KB 198,IMPERFEKAT kala) Lavanu, što je bio idiom koji označava prevaru.

� „Lavana Aramejca [NASB – Sirijca]“ Reč „Sirijac“ može se prevesti i rečju „Aramejac“ (BDB 74).Tačan odnos između naziva Aramejac za Lavana i naziva Aramejac za Jakova u Ponovljenim zakonima26:5 nije potpuno jasan. Iz rodoslova u Postanju 10 se čini da su u pitanju dve različite loze naroda, alibrak je između ove dve loze mogao stvoriti vezu zbog koje bi se oni mogli poistovetiti. Drugi razlog zato bi mogao biti isti geografski položaj (tj. Haran, u kom je i Avraam prvobitno boravio).

POSTANJE 31:22-24 (SSP)22Trećega dana javiše Lavanu da je Jakov pobegao. 23Lavan sa sobom povede svoje rođake, paje sedam dana gonio Jakova pre nego što ga je sustigao u gorskom kraju Giladu. 24Tada Bogdođe Lavanu Aramejcu noću u snu, pa mu reče: »Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način[NASB – da ne govoriš Jakovu ni dobro ni zlo].«

31:22 „Trećega dana javiše Lavanu da je Jakov pobegao“ Iz Postanja 30:36 saznajemo da suLavanova i Jakovljeva stada bila međusobno udaljena tri dana puta, pa je očigledno neki sluga videokako Jakov odlazi i odmah otišao da to javi Lavanu (BDB 616, KB 665, IMPERFEKAT hofala).

31:23 „u gorskom kraju Giladu“ Postoje rasprave o tome da li je moguće da se tolika razdaljinapreputuje za tako kratko vreme. Ipak, u pitanju je razdoblje od deset dana brzog bega. Nismo sigurnikolika razdaljina je tačno bila u pitanju, ali je iz sledećih razloga verovatno bila između 400 i 550kilometara: (1) nismo sigurni na kom mestu u Siriji su bila Jakovljeva stada i (2) nismo sigurni koja jebila istočna granica Gileada.

Lavan je došao sa velikom skupinom naoružanih ljudi (vidite: Postanje 31:29). Njegova potera je uPostanju 31:36 opisana rečima „doslovno gonio“ (BDB 196, KB223, PERFEKAT kala).

31:24 „Pazi da ne govoriš Jakovu ni dobro ni zlo“ Ovo je hebrejski idiom („Pazi da ne kažeš Jakovuni reč, ni dobru ni zlu“) što očigledno znači „ostavi ga potpuno na miru“. Božija milost i zaštita seponovo jasno vide po tome što on iznova spasava porodicu izraelskih praotaca.

POSTANJE 31:25-32 (SSP)25Kada ga je Lavan sustigao, Jakov je već bio razapeo svoj šator u gorskom kraju Giladu, pa sei Lavan i njegovi rođaci tamo utaboriše. 26Lavan reče Jakovu: »Šta si to uradio? Zavarao si me i

156

odveo mi kćeri kao da si ih zarobio mačem u ratu. 27Zašto si pobegao krišom i zavarao me, ništami ne rekavši? Bio bih te ispratio s veseljem i s pesmama uz daire i harfe. 28Nisi mi dao ni da narastanku izljubim svoje unuke i kćeri. Zaista si bezumno postupio. 29Mogao bih [NASB – umojoj je moći] da ti naudim, ali mi je Bog tvoga oca noćas rekao: ‚Pazi da Jakova ne ugroziš nina koji način.‘ 30Ti si svakako otišao jer si [NASB – veoma] čeznuo za domom svoga oca. Alizašto si mi ukrao bogove?« 31Jakov odgovori Lavanu: »Bojao sam se da ćeš mi silom oduzetisvoje kćeri. 32Kod koga nađeš svoje bogove, taj neka ne ostane u životu. Sâm pogledaj [NASB -pokaži] ovde pred našim rođacima da li je nešto tvoje kod mene, pa ako jeste, uzmi.« A Jakovnije znao da je Rahilja ukrala bogove.

31:25 „Jakov je već bio razapeo svoj šator“ Ovo je prvi put da se spominje kako Jakov podiže svojšator. Očigledno da im žestoki beg nije dozvoljavao da se ranije zaustave. Izgleda da je Jakov sadasmatrao da su dovoljno daleko da budu bezbedni.

31:26-30 Smatram da je prevarant Lavan ovde nepravično optužio Jakova. Mnogo toga za šta je Lavanoptužio Jakova uopšte nije istina. Izgleda da je Lavan ovo učinio javno, pred svojim i Jakovljevimrođacima, koji bi trebalo da posluže kao sudije.

31:27 Lavan je rekao da bi Jakovu priredio gozbu. Jakov se dobro sećao poslednje gozbe koju mu jeLavan priredio (svadbene noći sa Lijom!) i nije želeo više nijednu „gozbu“ sa svojim tastom.

31:28 „Zaista si bezumno postupio“ Ova reč (BDB 698, KB 754, PERFEKAT hifila) se u Svetom pismuobično koristi kad se govori o grehu i krivici (vidite Prvu o Samuilu 13:13 vezano za Saula i Drugu oSamuilu 24:10 vezano za Davida). Lavan je očigledno smatrao da je Jakovljev beg bio grešan čin.

31:29 „Mogao bih [NASB – u mojoj je moći] da ti naudim, ali mi je Bog tvoga oca noćas rekao“Izraz „u mojoj je moći“ (BDB 42) korenom je vezan za reč El (BDB 42) ili Elohim (BDB 43). Ovo jejedini stih koji nam daje naznaku da bi osnovno značenje korena El moglo da bude „biti jak“. Bog jeupozorio Lavana u snu, kao što je ranije upozorio i faraona (kroz pošast, vidite: Postanje 12:17, i nekadalja otkrivenja za koja nije tačno zbeleženo kako su se dogodila) i Avimeleha (vidite: Postanje 20:3).Jahve je pazio na porodicu s kojom je bio u savezu i štitio ih je od napada, ne dajući da ih neko povredi.

31:30 „Ti si svakako otišao jer si [NASB – veoma] čeznuo za domom svoga oca“ U Lavanovimrečima se nalaze dva silovita oblika glagola:

1. „svakako otišao“, spoj APSOLUTNOG INFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 229, KB246, „ići“)

2. „veoma čeznuo“, spoj APSOLUTNOG INFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 493, KB490)

Izraz „veoma čeznuo“ (BDB 493) potiče od hebrejskog korena koji znači „biti bled“, koji je čestokorišćen da se opiše srebro (BDB 494). To je bio veoma jak izraz za „žudnju“. Lavan je optužio Jakovada je otišao zato što je žudeo za svojim domom, a nije spominao pravi razlog – svoje manipulacije,obmane, prevare i na kraju loš odnos prema Jakovu.

� „Ali zašto si mi ukrao bogove?“ Pogledajte Postanje 31:19. Postojalo je sujeverje da su ovi kućnibogovi povezani s nasledstvom i s blagostanjem. Lavan je Jakovljev odlazak smatrao gubitkomblagostanja i nasledstva, a moguće i gubitkom duhovnog vodstva koje su mu ovi kućni bogovi ( terafim)pružali.

157

31:31-32 Jakov je odgovorio na Lavanovo pitanje iz Postanja 31:27, a ne na njegovo pitanje iz Postanja31:30b. Jakov nije znao da je Rahilja ukrala kućne bogove (Postanje 31:19).

31:32 Jakov očigledno nije znao da je Rahilja ukrala Lavanove kućne bogove. Stih 32 odražava ono štoHamurabijev zakonik propisuje u slučaju da neko ukrade bogove, bilo iz hrama, bilo iz nečije kuće.Rabini kažu da je Rahiljina smrt dok je rađala Venijamina, koja je zabeležena u Postanju 35:16-18,povezana s Jakovljevim rečima koje su zabeležene u ovom stihu. Izraz „pred našim rođacima“ očiglednopredstavlja pravni način izražavanja. Ovde se nalaze dva IMPERATIVA:

1. „pokaži“ (doslovno: „ispitaj“, vidite: Postanje 37:32; 38:25), BDB 647 I, KB 699, IMPERATIVhifila

2. „uzmi“ (u smislu: „uzmi sebi nazad“), BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala

POSTANJE 31:33-35 (SSP)33Lavan uđe u Jakovljev šator, u Lijin šator i u šator dveju sluškinja, ali ne nađe bogove. Kadaje izašao iz Lijinog šatora, uđe u Rahiljin. 34A kada je Rahilja ukrala kućne bogove, sakrila ih jeu kamilje sedlo, pa je sada sedela na njima. Lavan pretraži ceo šator, ali ništa ne nađe. 35Rahiljareče svom ocu: »Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu da ustanem pred tobom, jer imammesečnicu [NASB – jer me snašlo ono što biva kod žena].« Tako je Lavan tražio, ali nije mogaoda nađe kućne bogove.

31:33 „Lavan uđe u Jakovljev šator, u Lijin šator“ Ovo pokazuje istoričnost ovog izveštaja, jer sužene obično boravile u odvojenim šatorima.

31:34 „kamilje sedlo“ Ova reč (BDB 468) je upotrebljena samo ovde, a može da se odnosi na pretinac usedlu ili na vreću prikačenu za sedlo (TEV, REB).

� „Lavan pretraži ceo šator“ Ova reč „pretražiti“ znači „pažljivo opipati rukama“ (BDB 606, KB 653,IMPERFEKAT piela). Obično se koristila za slepe ljude koji pipaju u tami (vidite: Ponovljeni zakoni28:29; Jov 5:14; 12:25).

31:35 „jer me snašlo ono što biva kod žena“ Ovo se odnosi na njen menstrualni period (SPOJ rečiBDB 202 i BDB 61). Iz Levitske 15:19 je očigledno da su za mesečnicu u onoj kulturi bili vezani nekitabui, ali nije sigurno koje od ovih Levitskih zakona možemo da primenimo unazad na kulturu u kojojsu živeli Lavan i Jakov. Ipak, očigledno je postojao ubedljiv razlog zbog kog Lavan nije zahtevao daRahilja ustane.

POSTANJE 31:36-42 (SSP)36Tada se Jakov naljuti, pa poče da grdi Lavana [NASB - da se prepire s Lavanom]. »Koji samto zločin izvršio?« upita on Lavana. »Koji greh sam počinio da me progoniš? 37Sad kad sipretražio sve moje stvari, šta si našao što pripada tvom domu? Stavi to ovde pred svoje i mojerođake, pa neka oni presude između nas dvojice. 38»Za ovih dvadeset godina koliko sam bio kodtebe, tvoje ovce i koze nisu se jalovile, niti sam ja jeo ovnove iz tvojih stada. 39Nisam ti donosioživotinju koju su rastrgle divlje zveri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Ti si od mene tražioda ti platim za sve što je ukradeno bilo danju ili noću. 40Evo kako mi je bilo: danju me morilavrućina, a noću studen, pa nisam mogao da spavam. 41Dvadeset godina sam bio kod tebe.Četrnaest godina sam ti služio za tvoje dve kćeri i šest za stado, a platu si mi menjao deset puta.

158

42Da Bog moga oca, Bog Avraamov i Strah Isaakov, nije bio sa mnom, ti bi me sigurno otpremiopraznih ruku. Ali Bog je video moju muku i trud koji sam uložio, i noćas te je ukorio.«

31:36 „Tada se Jakov naljuti“ Ovaj GLAGOL (BDB 354, KB 351, IMPERFEKAT kala) znači „goreti“ ioznačava ljudski gnev (vidite: Postanje 4:5,6; 30:2; 34:7; 39:19).

� „pa poče da grdi Lavana [NASB - da se prepire s Lavanom]“ Ovaj GLAGOL (BDB 936, KB 1224,IMPERFEKAT kala) ima pravni prizvuk (vidite: Postanje 31:37). Lavan je Jakova napao pred rođacima, aJakov mu sada uzvraća nizom retoričkih pitanja:

1. „Koji sam to zločin izvršio?“ (Postanje 31:36)2. „Koji greh sam počinio?“ (Postanje 31:36)3. „Šta si našao?“ (Postanje 31:37)Rođaci su, u pravom smislu reči, bili sud za sprovođenje nomadskih zakona. Njihova uloga je bila

da donesu odluku u sporovima (Postanje 31:37).

31:38-42 Jakov je branio svoje pastirske veštine i revnost (pred rođacima):1. „tvoje ovce i koze nisu se jalovile“2. „niti sam ja jeo ovnove iz tvojih stada“3. „Nisam ti donosio životinju koju su rastrgle divlje zveri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak“Sve ovo se savršeno uklapa u onovremenu kulturu koja se može videti u Hamurabijevom zakoniku

(pasus 266).

31:42 „Da Bog moga oca, Bog Avraamov i Strah Isaakov“ Izraz „Strah Isaakov“ se u Svetom pismumože naći samo u ovom poglavlju, a upotrebljen je dva puta (vidite: Postanje 31:53). Možda se odnosina Boga koga je Isaak poštovao i bojao ga se. Jedan američki arheolog, po imenu Olbrajt, kaže da je reč„strah“ u srodnim jezicima (aramejskom, arapskom, i ugaritskom) povezana s rečju „rođak“ i da stogatreba da se prevede izrazom „rođak Isaakov“, što bi bio još jedan način da se kaže „Bog mojihpraotaca“, ali to nije baš sigurno.

� „ti bi me sigurno otpremio praznih ruku“ Jakov je shvatio Lavanovu gramzivost, ali i Božijeprisustvo i milost. To se vidi u ovom poslednjem izrazu iz Postanja 31:42 gde Jakov spominje Lavanovsan koji je zabeležen u Postanju 31:24,29. Bog je već izrekao presudu!

POSTANJE 31:43-55 (SSP)43Lavan odgovori Jakovu: »Ove žene su moje kćeri, ova deca su moja deca i ova stada su mojastada. Sve što vidiš, moje je. A ipak, šta bih ja danas mogao da učinim svojim kćerima ili decikoju su rodile? 44Zato hajde da sada sklopimo savez, ti i ja, da bude svedok između mene itebe.« 45Tada Jakov uze jedan kamen i uspravi ga kao stub, 46pa reče svojim rođacima:»Nakupite kamenja.« I oni uzeše kamenja i napraviše gomilu, pa su pored nje jeli. 47Lavangomilu nazva Jegar Sahaduta, a Jakov je nazva Galed. 48Lavan reče: »Ova gomila je danassvedok između tebe i mene.« Zato su joj dali ime Galed. 49A nazvaše je i Micpa, jer je Lavanrekao: »Neka GOSPOD stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugog.50Ako budeš rđavo postupao s mojim kćerima, ili ako pored njih budeš uzimao i druge žene,makar ja za to i ne znao, imaj na umu da je Bog svedok između tebe i mene.« 51Lavan još rečeJakovu: »Evo ove gomile i evo ovog kamenog stuba koji sam postavio između nas. 52Ova gomilaje svedok i ovaj stub je svedok da neću preći pored ove gomile na tvoju stranu da ti naudim i da

159

ti nećeš pored ove gomile i ovog stuba preći na moju stranu da naudiš meni. 53Neka BogAvraamov i Bog Nahorov, Bog njihovog oca, presudi među nama.« I Jakov se zakle Strahomsvog oca Isaaka, 54pa tamo, u gorskom kraju, prinese žrtvu i pozva svoje rođake da jedu. Poštosu jeli, tamo prenoćiše. 55Lavan sutradan porani, poljubi svoje unuke i kćeri i blagoslovi ih, pase vrati kući.

31:43 Lavan je pokušao da odgovori na Jakovljeve optužbe.

31:44 „Zato hajde da sada sklopimo savez, ti i ja, da bude svedok između mene i tebe“ Iako jeLavan ponudio da se sklopi savez, Jakov je bio taj koji je uspravio stub (Postanje 31:45 [vidite 28:18],mada je Lavan u Postanju 31:51 tvrdio da je on to učinio) i pozvao rođake da oko njega poređajukamenje (Postanje 31:46). Tamo su jeli zavetni obed. Obedi su u Starom zavetu često bili sastavni deosklapanja saveza.

Evo nekih gramatičkih oblika iz ovog stiha:1. „hajde“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala2. „da sada sklopimo savez“, BDB 503, KB 500, KOHORTATIV kala (doslovno: „da presečemo“,

vidite Posebnu temu kod Postanja 13:15)3. „da bude svedok“, BDB 224, KB 243, PERFEKAT kala, što podrazumeva trajnog svedoka o

postojanju sporazuma o nenapadanju (vidite: Postanje 31:52) 31:47 Ovde se nalaze dva imena. Prvo je aramejsko (SPOJ reči BDB 1094 i BDB 1113), a druga jeherejska (BDB 165). Ta imena su podudarna, a odnose se na gomilu kamenja. Jakov je ovo mestonazvao „Galed“ (BDB 165, „svedok-gomila“), što je vezano za naziv mesta gde su taborovali (tj.„Gilead,“ BDB 166, što znači „kameni krug“ ili „planinsku krug“).

Postojale su mnoge rasprave o tome da li je jezik izraelskih praotaca bio aramejski ili hebrejski.Izgleda da se aramejski govorio u Mesopotamijii, koja je bila Avraamov zavičaj, ali je on, kako jeputovao Hanaanom, tamo počeo da govori dijalektom aramejskog koji mi znamo kao hebrejski. Topomera našu lingvističku analizu ovih jezika unazad u prošlost.

31:49 „Micpa“ Naziv „Micpa“ (BDB 859) iz Postanja 31:49 jeste još jedna hebrejska reč koja označava„kulu stražaru“. Ona je personifikovana da bi označavala Boga kao svedoka (BDB 859, KB 1044, JUSIVkala, koren vezan za reč „Micp“) između ova dva čoveka. Zanimljivo mi je da je Lavan zaista iskoristioovu priliku da izbombarduje Jakova u brojnim zahtevima koje je na njega natovario u prisustvu svojihrođaka. Sve to mi izgleda potpuno neprikladno. Na primer, zahtevao je da Jakov ne sme da se oženidrugim ženamaa, a upravo je Jakov pokazao brigu za Liju i Rahilju, kao što vidimo u Postanju 31:31, ane Lavan.

31:53 „Neka Bog Avraamov i Bog Nahorov, Bog njihovog oca, presudi među nama“ Ovaj GLAGOLje u MNOŽINI (BDB 1047, KB 1622, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV, MNOŽINA), što izgledaznači da Lavan ovde govori kao mnogobožac. Septuaginta ovde ne prati masoretski tekst (ona imaGLAGOL u JEDNINI). Izgleda da Postanje podrazumeva da je Avraam postao Jahveov poklonik, ali ne iNahor. Zato ovo zvuči kao sporazum koji je načinjen u ime nekoliko porodičnih bogova, ali zapazite dase Jakov zakleo samo imenom Boga svoga oca, Jahveom („Strahom Isaakovim“).

160




1. Ko je u ovom poglavlju predstavljen kao prevarant?2. Nabrojte sve Lavanove postupke koji su bili nepravični prema Jakovu.3. Nabrojte sve postupke u kojima je Jakov bio veran Bogu.4. Šta su bili kućni bogovi (terafim, Postanje 31:19)? Za šta su se koristili?5. Nabrojte Lavanove optužbe iz Postanje 31:26-30 i obrazložite da li su bile istinite ili neistinite.6. Zašto je Rahilja ukrala Lavanove kućne bogove?

161

POSTANJE 32



Jakovljev strah od Isava

Isav dolazi Jakovu u susret

Jakovljevo pomirenje s Isavom

Jakov se sprema za susret sa Isavom

Jakov se sprema za susret sa Isavom

32:1-2 32:1-8 32:1-2 32:1-2

32:3-5 32:3-5 32:3-5

32:4-7

32:6-8 32:6-8 32:6-8

32:8-14a

32:9-12 32:9-12 32:9-12 32:9-12

32:13-21 32:13-21 32:13-21 32:13-21

32:14b-22

Rvanje sa Bogom Jakovljevo rvanje kod Peniela

Jakovljevo rvanje sa Bogom

32:22-23 32:22-32 32:22-32 32:22-24a

Jakovljevo rvanje 32:23-25a

32:24-32 32:24b-26a

32:25b-30

32:26b

32:27a

32:27b

32:28

32:29a

32:29b

32:30-32

32:31-32



162


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 32:1-2 (SSP)1Jakov krenu dalje, i sretoše ga Božiji anđeli. 2Kada ih je ugledao, reče: »Ovo je Božiji tabor.«Zato to mesto nazva Mahanajim.

32:1 „Božiji anđeli“ Jakov je video anđele kada je odlazio iz Hanaana (vidite: Postanje 28:12), a sadasu se pri njegovom povratku pojavili ponovo (vidite: Druga o carevima 6:16-17; Psalam 34:7). Oni supredstavljali Jahveovo prisustvo i zaštitu. To ga je sigurno podsetilo na njegove okolnosti iz Postanja 28i na Božija obećanja koja je tada primio. Ovo poglavlje opisuje mešavinu straha i poverenja. Jakov jemorao da se izbori i sa jednim i sa drugim! NASB, NKJV, NRSV, TEV „sretoše“NJB, JPSOA „susretoše“

Ovaj GLAGOL (BDB 803, KB 910, IMPERFEKAT kala ) označava slučajan susret (vidite: NIDOTTE, tom3, str. 575, npr. Izlazak 23:4; Brojevi 35:19,21; Isus Navin 2:16; Prva o Samuilu 10:5; Amos 5:19).

Čitalac se pita da li je ovaj kratak i dvosmillen stih na neki način povezan s onim rvačem iz Postanja32:22-32. Taj rvač je očigledno bio neki anđeo ili svojevrsno duhovno biće koje je imalo silu (odJahvea) da blagoslovi Jakova i promeni mu ime. Tu vidimo sledeće probleme:

1. dvosmislen prvi stih2. nesposobnost ovog rvača da porazi Jakova u ovom dugačkom fizičkom nadmetanju

� „sretoše“ Ovaj GLAGOL (BDB 803, KB 910, IMPERFEKAT kala) znači „susresti“ ili „naići na“. Ubiblijskim komentarima The Anchor Bible Commentary147 (str. 254) ovi anđeli su povezani s Postanjem 32:24-32 i čitalac na taj način može da vidi kako ovo poglavlje počinje i završava susretom sa božanskim bićima.

32:2 „Božiji tabor“ Izraz „tabor“ (BDB 334) označava mesto taborovanja ili odmora na putu. Može dase odnosi i na vojni tabor (vidite: Isus Navin 6:11,14; Prva o Samuilu 4:3,6,7; 17:53; Druga o carevima7:16) ili na vojsku (vidite: Izlazak 14:24). Ovo je jedan od nekoliko hebrejskih vojnih izraza koji seprevodi rečju „vojske“.


163

� „Mahanajim“ Ova reč doslovno znači „dva tabora“ ili „dve vojske“ (BDB 334, dvojina). Tu bimogli da budu u pitanju sledeći tabori:

1. Lavan i Jakov2. Anđeli i Jakov3. Isav i Jakov4. Jakovljev tabor podeljen u dve skupineU neposredni kontekst se najbolje uklapa broj dva, ali u svetlu šireg konteksta vidimo da se broj

četiri uklapa s Jakovljevom sklonošću da se uzda u svoju snalažljivost.

POSTANJE 32:3-5 (SSP)3Jakov posla pred sobom glasnike svom bratu Isavu u seirski kraj u Edomu, 4naloživši im:»Kažite ovako mom gospodaru Isavu: ‚Tvoj sluga Jakov kaže: Boravio sam kod Lavana i svedosad sam tamo ostao. 5Imam goveda i magaradi, sitne stoke, slugu i sluškinja. Sada ti ovojavljam, gospodaru, u nadi da ću naći milost u tvojim očima.‘«

32:3 „glasnike“ Reč „glasnici“, koja ima isti koren kao ime Malahija, i u hebrejskom (BDB 521) i ugrčkom jeziku znači „anđeli“. Rabini kažu da je Jakov poslao anđele pred sobom da se sretnu saIsavom. Isti hebrejski koren se u Postanju 32:1 prevodi kao „anđeli“, a u Postanju 32:3,6 kao „glasnici“.

32:4 „gospodaru Isavu“ Jakov je u svojoj poruci Isavu upotrebio reč „gospodar“ (Adon) iako nije imaozakonsku obavezu da to učini.

� „Tvoj sluga“ Glasnicima je bilo naloženo da se Isavu obrate rečju „gospodaru“ (BDB 10), a daJakova nazovu „rob“ ili „sluga“ (BDB 713). Jakov se plašio (vidite: Postanje 32:7,11) da je Isav i daljegnevan (zbog toga što mu je Jakov ukrao porodični blagoslov u Postanju 27).

32:5 Ova poruka je očigledno imala dvostruki cilj:1. Jakov je postao imućan2. Želeo je Isavu da pokloni deo svog bogatstva (vidite: Postanje 32:13-21)

POSTANJE 32:6-8 (SSP)6Kada su se glasnici vratili Jakovu, rekoše: »Bili smo kod tvog brata Isava. On ti sada dolazi ususret i s njim četiri stotine ljudi.« 7Jakov se silno uplaši i zabrinu, pa ljude koji su bili s njim,sitnu stoku, goveda i kamile podeli u dva tabora. 8Mislio je: »Ako Isav dođe do jednog tabora inapadne ga, možda će onaj drugi umaći.«

32:6 „i s njim četiri stotine ljudi“ Isav nije odgovorio na Jakovljevu poruku, a imao je četiri stotineljudi sa sobom (vidite: Postanje 32:7).

32:7 Zapazite Jakovljevu reakciju na te vesti:1. „silno uplaši“

a. „uplaši“, BDB 431, KB 432, IMPERFEKAT kala, vidite: Postanje 3:10; 18:15; 43:18b. „silno“, PRILOG, BDB 547

2. „zabrinu“, BDB 864 I, KB 1058, IMPERFEKAT kala, što u osnovi znači „biti zatrpan,“ vidite: Jov20:22; Isaija 49:19, ali se koristi metaforično za „zatrpan duh“ (tj. potišten duh), vidite: Sudije2:15; 10:9; Druga o Samuilu 13:2

164

32:7-8 Jakov je planirao s najgorom mogućom situacijom na umu. U kontekstu Postanja 32:1 se ponovočini da ovo pokazuje nedostatak njegove vere. On se jeste molio u Postanju 32:9-12, ali je ovde i daljena neki način pokušavao da upravlja svojom sudbinom.

POSTANJE 32:9-12 (SSP)9Onda se Jakov pomoli: »Bože mog praoca Avraama, Bože mog oca Isaaka, GOSPODE, koji si mirekao: ‚Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini, i ja ću učiniti da ti bude dobro,‘ 10nisamdostojan sve ljubavi i vernosti koje si pokazivao prema meni, svom sluzi. Samo štap sam imaokada sam prešao preko reke Jordan, a sada od mene nastadoše dva tabora. 11Molim te, izbavime iz ruku mog brata Isava, jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i decu. 12A ti sirekao: ‚Učiniću da ti bude dobro i da tvojih potomaka bude kao morskog peska, koji se ne možeizbrojati.‘«

32:9 Zapazite različite načine oslovljavanja Boga:1. „Bože (אלה, BDB 43) mog praoca Avraama“2. „Bože (isto kao iznad) mog oca Isaaka“3. „GOSPODE“ (יהוה, BDB 217)

Vidite Posebnu temu – Božija imena kod Postanja 12:1. Svi ovi nazivi se odnose na Avraamovog Boga(vidite: Postanje 12:1; 28:3-4) i na njegova obećanja Jakovu iz Postanja 28:13-17.

� „koji si mi rekao“ Ovo se odnosi na Postanje 31:13,29 i na Postanje 28:15.1. „vrati se,“ BDB 996, KB 1427, IMPERATIV kala, vidite: Postanje 31:132. „ja ću učiniti da ti bude dobro“, BDB 405, KB 408, KOHORTATIV hifila, vidite: Postanje 32:10,13;28:14 32:10 „nisam dostojan“ Ovo je bilo važno priznanje za Jakova (BDB 881, KB 1092, PERFEKAT kala,reč koja označava beznačajnost, vidite: Druga o Samuilu 7:19; Prvi letopisi 17:17). Naglasak je nasavezu Božije milosti, zaštite i staranja!

NASB „dobrota i ljubav“NKJV „dobročinstva“NRSV, REB „vernu ljubav“TEV „dobrotu“NJB „vernu ljubav“LXX „pravdu“ ili „pravednost“Pešita „usluge“

Ovde je upotrebljena hebrejska reč hesed (BDB 338 I), koja označava odanost u okviru saveza. ViditePosebnu temu – Ljubav (hesed).

NASB, NRSV, TEV „vernosti“NKJV, LXX, Pešita „istine“NJB „odanosti“REB „vernosti“

165

Ovo je hebrejska reč emet (BDB 54), koja označava odanost. Hesed i emet se u Starom zavetu često pojavljujuzajedno pri opisivanju Boga. Vidite Posebnu temu – Verovanje, pouzdanje, vera i vernost u Starom zavetu. 32:11 „izbavi me“ Ova reč (BDB 664, KB 717, IMPERATIV hifila) u hifilu znači „istrgnuti“, a kaometafora znači „izbaviti“.

� „jer se bojim da će doći i sve nas pobiti“ Reč „pobiti“ (BDB 645, KB 697, PERFEKAT hifila) uhifilu znači „udariti čitavu skupinu smrtonosnim udarcem“ (vidite: Postanje 34:30). Jakov se plašio daće Isav pobiti sve naslednike njegove porodice.

32:12 Jakov ovde podseća Boga na njegova zavetna obećanja iz Postanja 28:14 i 22:17. Bog je toobećanje, koje je dao u sklopu saveza, stalno ponavljalo svim izraelskim praocima. To je bila prirodnaposledica toga što im je Bog davao sinove.

� „Učiniću da ti bude dobro“ Ovo doslovno glasi „učiniću ti dobro“. Ova fraza je spoj APSOLUTNOGINFINITIVA i IMPERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 405, KB 408), što pojačava njegovu silinu.

POSTANJE 32:13-21 (SSP)13Jakov tamo prenoći, pa od onoga što je imao spremi kao dar za svoga brata Isava: 14dve stotinekoza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, 15trideset kamila s njihovimmladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca. 16Onda ihpoveri svojim slugama, svako krdo odvojeno, pa reče slugama: »Idite preda mnom i napraviterazmak između krdâ.« 17A sluzi na čelu naloži: »Kada te moj brat Isav sretne i upita: ‚Čiji si ikuda ideš? Čije su ove životinje pred tobom?‘ 18ti odgovori: ‚Tvog sluge Jakova. Ovo je dar kojišalje mom gospodaru Isavu. A on, evo, dolazi za nama.‘« 19Onda naloži drugom sluzi i trećem isvima koji su pratili krda: »I vi to isto recite Isavu kad ga sretnete. 20I pazite da kažete: ‚Evo tvojsluga Jakov dolazi za nama.‘« Jer, Jakov je mislio: »Primiriću ga ovim darom koji šaljem ispredsebe, pa kad se posle sretnemo, možda će me lepo primiti.« 21Tako Jakovljev dar ode ispred njega,a on te noći ostade u taboru.

32:20NASB, NKJV,NRSV, REB, Pešita „primiriću“TEV „zadobiću ga“NJB „umiriti“JPSOA, LXX „umilostiviću ga“

Ovaj GLAGOL (BDB 497, KB 493, KOHORTATIV piela) se koristio za žrtvu čijom krvlju se vrši očišćenje(vidite: Levitska 4, Levitska 16). Njeno osnovno značenje jeste „pokriti“ ili „izvršiti obred pomirenja“.

NASB, NKJV, NRSV, LXX „primiti“TEV „oprostiti“NJB „mi pokazati naklonost“JPSOA „pokazati blagonaklonost“REB „lepo primiti“

166

Ovaj GLAGOL (BDB 669, KB 724, IMPERFEKAT kala) znači „podići“. To je hebrejski idiom „podićilice“ (vidite: Jov 42:8,9; Psalam 82:2; Poslovice 18:5; Plač Jeremijin 4:16), koji se u pravnom smisluodnosi na sudiju koji podiže lice optuženoga, što je dovodilo u pitanje nepristrasnost sudije.

POSTANJE 32:22-32 (SSP)22Te iste noći Jakov ustade i uze obe svoje žene, obe svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova i najednom gazu pređe preko potoka Jaboka. 23A pošto je njih poslao preko potoka, posla preko isvu svoju imovinu. 24Tako Jakov ostade sâm, a jedan čovek se rvao s njim do svanuća. 25Kada jeonaj video da ne može da ga pobedi, dotače zglob Jakovljevog kuka, pa se Jakovu kuk iščašidok se s njim rvao. 26Onda onaj reče: »Pusti me, sviće dan.« Ali Jakov odgovori: »Neću tepustiti dok me ne blagosloviš.« 27Onaj ga upita: »Kako se zoveš?« On odgovori: »Jakov.«28»Nećeš se više zvati Jakov«, reče onaj, »nego Izrael, jer si se borio sa Bogom i sa ljudima, ipobedio si.« 29Onda Jakov reče: »Molim te, kaži mi svoje ime.« Ali onaj odgovori: »Zašto mepitaš za ime?« I onda ga tamo blagoslovi. 30Jakov to mesto nazva Peniel, govoreći: »Jer videhBoga licem u lice, a ostadoh živ.« 31Kada je prošao Penuel, sunce granu iznad njega. A zbogkuka je hramao. 32Zato Izraelci do dana današnjeg ne jedu tetivu koja je vezana za zglob kuka,jer je Jakovljev zglob bio dotaknut baš kod nje.

32:22 „na jednom gazu pređe preko“ Hebrejski koren reči „pređe“ (BDB 716, KB 778, IMPERFEKATkala) istovremeno je i koren reči „gaz“ (BDB 721, vidite: Isus Navin 2:7; Sudije 3:28; Isaija 16:2). Tareč znači pregaziti vodu na plitkom mestu.

� „Jabok“ Ovaj koren znači „teći“ (BDB 132). Jabok ima veoma duboku klisuru.

32:24 „a jedan čovek se rvao s njim“ Reč „rvati“ (BDB 7, KB 9, IMPERFEKAT nifala), reč „Jabok“(BDB 132) i ime „Jakov“ (BDB 784) sve zvuče veoma slično kada se izgovore. Ovaj rvač je ovdenazvan „čovek“ (BDB 35, hebrejski iš, vidite: Postanje 32:6), ali Postanje 32:28,30 i 18:1-2 ukazuju nato da je u pitanju bila fizička objava samog Boga, dok Postanje 32:26 daje naznake da je to bilo nekoanđeosko biće.

Ovo je jedan od onih tekstova koje ne možemo razumeti zapadnjačkim doslovnim pristupom. Onima i fizičke i simboličke strane. Ova borba je bila za Jakovljevo dobro, a tekst sigurno nije napisan sciljem da se opišu Božije „rvačke sposobnosti“!

Jahve se pokazao Jakovu nekoliko puta (vidite: Postanje 28:10-22; 32:22-31; 35:9-13; 46:2-4) inaglasak je svaki put bio na Božijoj naravi i na njegovim obećanjima. Ključni činilac nije bio Jakov (ilinjegova dela), nego Bog i njegova obećanja u sklopu saveza!

32:25 „Kada je onaj video da ne može da ga pobedi“ U izdanju Svetog pisma The Jewish StudyBible148, na str. 67, spominje se jedno zanimljivo jevrejsko predanje (midraš o Postanju – Raba 77.3)koje tvrdi da je to bio Isavov anđeo zaštitnik i da ovaj susret služi kao upozorenje svima koji žele da sesuprotstave narodu koji je u savezu sa Bogom. U pitanju je pokušaj da se objasni zašto jedno anđeoskobiće nije moglo da pobedi običnog čoveka. Ipak, postavlja se pitanje da li bi Isavov anđeo mogao dapromeni Jakovljevo ime u Izrael? To je ipak nešto što Bog radi.

� „pa se Jakovu kuk iščaši“ Rabini kažu da se ovo odnosi na tetivu iz butine i ovaj deo životinjskogtela je u Judaizmu zabranjen za jelo (vidite: Postanje 32:32).

148 Jevrejska Biblija za proučavanje, prim. prev.

167

32:26 „sviće dan“ Ovaj deo dana je bio poznat kao posebno razdoblje Božijeg delovanja (vidite:NIDOTTE, tom 4, str. 85) i često se spominje u drevnim narodnim pričama.

U svetlu jevrejskog straha od gledanja u Boga (vidite: Postanje 16:13; 32:30; Izlazak 33:20),moguće je da je zora Jakovu otkrila božansku prirodu njegovog protivnika.

� „dok me ne blagosloviš“ Nagrada nije bila za Jakovljeve rvačke sposobnosti, nego za njegovuupornost u oslanjanju na Boga.

32:27 „Kako se zoveš?“ Ovo ne znači da ovaj anđeoski ili božanski rvač nije znao odgovor, nego je toJakovu bio podsetnik na njegovu prevarantsku, obmanjivačku narav.

32:28 „Izrael“ Izgleda da je ova promena imena ključ za tumačenje ovog celog izveštaja. Ime „Izrael“znači „neka El sačuva“ (BDB 975) ili, ako je u pitanju JUSIV, „neka se El bori“ (vidite: Osija 12:3-4). Upitanju nije bila Jakovljeva snaga, nego Božiji ciljevi. Čovekovo ime je Jevrejima bilo veoma važno ioznačavalo je čovekovu narav.

Druga mogućnost za ime „Izrael“ (יׂשראל, BDB 975) je da potiče od reči ,“Ješurun„) יׂשרונ BDB449, vidite: Ponovljeni zakoni 32:15; 33:5,26; Isaija 44:2), što znači „čestit“.

POSEBNA TEMA – IZRAEL (IME)

� „jer si se borio sa Bogom“ Izgleda da je ovaj rvač želeo da pokaže da nije Bog, iako u Postanju32:30 Jakov shvata da je na neki način bio sa Bogom.

32:29 „Molim te, kaži mi svoje ime“ Ime duhovnih bića je na Starom bliskom istoku obično bilopažljivo skrivano zbog moguće upotrebe imena u kletvama, zakletvama i obredima. Ovo svakako nijepredstavljalo problem u Svetom pismu (vidite: Sudije 13:17-18), gde je Jahve svom narodu otkrio svojeime (vidite: Izlazak 3:13-15), mada značenje njegovog imena nije uvek bilo u potpunosti poznato(uporedite Izlazak 6:3 s Postanjem 4:26). Kao što piše u Sudijama 13:18, Božije ime je suviše čudesnoda bi ga ljudi shvatili.

32:30 „Peniel“ Peniel znači „Božije lice“ (BDB 819). Oblik „Penuel“ bi mogao biti drugi oblik starijegimena za to mesto.

Ovo ime svakako pokazuje da je Jakov smatrao da je njegov protivnik bio Jahve, koji je mogao lakoda savlada običnog smrtnika, ali je dozvolio dugotrajnu borbu kako bi pokazao svoju voljnost da radi saJakovom i da bude na njegovoj strani. On nije bio njegov protivnik, nego je došao da pomogne i dablagoslovi.

Ovo je zaista čudan drevni izveštaj koji sadrži mnoge nepoznanice, veoma slično Izlasku 4:24-26.Ne bi bilo veoma mudro koristiti ove dvosmislene tekstove za izgradnju doktrine ili za primenu. Oniostaju misterija, a njihova tumačenja samo puka savremena nagađanja!

32:31 „hramao“ Nije u potpunosti jasno da li je ovo bilo trajno (kasnija jevrejska tradicija) iliprivremeno.

32:32 „do dana današnjeg“ Ova fraza je tekstualni dokaz o radu kasnijeg urednika. Zabrana da se jedeovaj deo životinje je rabinska, a ne biblijska.

168




1. Ko se rvao s Jakovom?a. Neki čovek (vidite: Postanje 32:24)?b. Neki anđeo (vidite: Postanje 32:26, Osija 12:3-4)?c. Bog u ljudskom obliku (vidite: Postanje 32:30)?d. Isus (Martin Luter, po uzoru na Justina)?

2. Koju ulogu u ostatku ovog poglavlja igraju anđeli iz Postanja 32:1?3. Zašto su ovi susreti (s anđelom i s Isavom) bili toliko važni za Jakova?4. Zašto je Jakovu promenjeno ime?

169

POSTANJE 33



Jakovljev susretsa Isavom

Jakovljev i Isavov susret Jakovljevo pomirenje s Isavom(32:1-33:20)

Jakovljev susret sa Isavom

Susret sa Isavom

33:1-3 33:1-3 33:1-3 33:1-5a 33:1-7

33:4-11 33:4-11 33:4-11

33:5b-7

33:8a 33:8-11

33:8b

33:9

33:10-11 Jakov se razdvajaod Isava

33:12-14 33:12-14 33:12-14 33:12 33:12-17

33:13-14

33:15-17 33:15-17 33:15-17 33:15a

Jakov se nastanjuje u Sihemu

Jakov stiže u Hanaan 33:15b-17 Jakovljev dolazaku Sihem

33:18-20 33:18-20 33:18-20 33:18-20 33:18-20




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

170

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Ovo poglavlje se pretežno sastoji od razgovora (pogledajte u prevodu TEV) i reč „reče“ (BDB 55,KB 65) upotrebljena je deset puta.Ovaj razgovor sadrži nekoliko zapovesti i zahteva:1. „Zadrži svoje za sebe“, Postanje 33:9, BDB 224, KB 243, JUSIV kala2. „Prihvati dar“, Postanje 33:11 BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala3. „Krenimo sada na put“, Postanje 33:12, BDB 652, KB 704, KOHORTATIV kala4-5. „ići“ (dva puta), Postanje 33:12, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala6. „ti, gospodaru, idi ispred mene, tvog sluge“, Postanje 33:14, BDB 716, KB 778, IMPERFEKAT

kala upotrebljen kao JUSIV7. „a ja ću polako“, Postanje 33:14, BDB 624, KB 675, KOHORTATIV hitpaela8. „Daj da barem ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi“, Postanje 33:15, BDB 426, KB 427,

KOHORTATIV hifila9. „Ljubazno je to od tebe, gospodaru“, Postanje 33:15, BDB 592, KB 619, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao KOHORTATIV

B. Jakov se suočio sa svojim strahovima:1. s Lavanom2. s anđeoskim rvačem3. s Isavom

C. Jakov se vratio u obećanu zemlju (Hanaan). Bog je ispunio obećanja koja mu je dao u Betelu, a

obećanja koja je dao u sklopu saveza s Avraamom i njegovim potomcima se nastavljaju (drugimrečima, večni naum o otkupljenju se razvijao kako treba).


POSTANJE 33:1-3 (SSP)1Jakov diže pogled i vide Isava kako dolazi sa četiri stotine ljudi, pa podeli decu Liji, Rahilji idvema sluškinjama. 2Napred stavi sluškinje i njihovu decu, za njima Liju i njenu decu, aRahilju i Josifa pozadi. 3On sâm pođe pred njima i sedam puta se pokloni do zemlje dok sepribližavao svom bratu.

33:2 Zapazite razlike u okviru porodice. Žene nižeg statusa i njihova deca išli su prvi, a omiljeni članoviporodice poslednji (Rahilja i Josif). Ali Jakovljevo srce se promenilo i on je krenuo pred svima njima(vidite: Postanje 33:3) – ako svi treba da poginu, neka on pogine prvi. On je i dalje postupao taktički, alise uzdao u Jahveovo prisustvo i obećanu zaštitu.

33:3 „pokloni do zemlje“ Ovaj GLAGOL (BDB 1005, KB 295, IMPERFEKAT hištafela) se ponavaljačetiri puta:

1. Jakov se poklonio pred Isavom, Postanje 33:32. sluškinje i njihova deca su se poklonili pred Isavom, Postanje 33:63. Lija i njena deca su se poklonili pred Isavom, Postanje 33:74. Rahilja i njeno dete su se poklonili pred Isavom, Postanje 33:7

171

� „sedam puta“ Ovo je bio čin pokornosti (to znamo na osnovu Pisama iz Amarne, koja potiču iz XIVveka p.n.e.)

POSTANJE 33:4-11 (SSP)4Isav mu potrča u susret i zagrli ga, obesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa obojica zaplakaše.5Onda Isav diže pogled i ugleda žene i decu, pa upita: »Ko su ovi s tobom?« »Deca koju je Bogmilostivo dao meni, tvom sluzi«, odgovori Jakov. 6Tada sluškinje i njihova deca priđoše ipokloniše se. 7Za njima priđoše Lija i njena deca i pokloniše se, a na kraju priđoše Rahilja iJosif, pa se i oni pokloniše. 8Isav upita: »A šta ćeš sa onim krdima što sam ih sreo?« »Da nađemmilost u tvojim očima, gospodaru«, odgovori Jakov. 9Ali Isav reče: »Ja već imam mnogo, brate.Zadrži svoje za sebe.« 10»Ne, molim te«, reče Jakov. »Ako sam našao milost u tvojim očima,primi taj dar od mene. Jer, videti tvoje lice je kao videti lice Božije, sad kad si me milostivoprimio. 11Prihvati dar koji ti je donet, jer Bog je bio milostiv prema meni, pa imam svega.«Pošto ga je Jakov toliko nagovarao, Isav prihvati dar.

33:4 „Isav mu potrča u susret i zagrli ga, obesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa obojica zaplakaše“Sve su to bili znaci srdačnog pozdrava:

1. „potrča“, BDB 930, KB 1207, IMPERFEKAT kala2. „zagrli ga“, BDB 287, KB 287, IMPERFEKAT piela3. „obesi mu se oko vrata“, BDB 656, KB 709, IMPERFEKAT kala, vidite: Postanje 45:14; 46:294. „poljubi ga“, BDB 676, KB 730, IMPERFEKAT kala (ovih reči nema u Septuaginti, a u

masoretskom tekstu je obeleženo kao dodatak), vidite: Postanje 45:15; 48:10; 50:15. „zaplakaše“, BDB 13, KB 129, IMPERFEKAT kala (u prevodima LXX, TEV i REB stoji „obojica

zaplakaše“, ali moguće je prevesti i „on zaplaka“, vidite prevod NJB i komentare AB, str. 258) 33:5 Isav je postavio pitanje o skupinama žena s decom koje su pratile Jakova. Verovatno je biloneobično da čovek ima dve žene i dve naložnice i da sa svima njima ima decu, jer Isav inače ne bipostavio to pitanje. Isavova reakcija na Jakovljev odgovor nije zabeležena.

33:8 Isav je postavio pitanje i o svim darovima (životinjama) koje je Jakov poslao pred svojomporodicom (vidite: Postanje 32:13-21).

33:9 „brate“ U Bibliji za proučavanje The NASB Study Bible149 (str. 51) zabeleženo je dobro zapažanjeda je Isav Jakova osloljavao „brate“, a Jakov Isava „gospodaru“. Jakov je to možda činio (1) iz taktičkihrazloga, (2) a možda iz straha.

Darovi su u ono vreme bili česti u posebnim prilikama. Prema knjizi Džejmsa Frimana (James M.Freeman) Manners and Customs of the Bible150, (str. 41), odbiti dar je u onoj kulturi značilo da postojinapetost u odnosima. Isavovo odbijanje je pojačalo Jakovljeve najgore strahove! Isavu nisu bili potrebniJakovljevi darovi, ali ih je prihvatio kao znak da prihvata svog brata.

33:10 Jakovljevo nagovaranje Isava da prihvati njegove darove da bi bio siguran da je Isav prihvationjega (vidite: Postanje 33:14) upoređeno je s Božijom milošću („kao videti lice Božije“) prema njemu.Možda je bio u pitanju skriveni odjek Postanja 25:23.

149 Biblija za proučavanje s prevodom NASB, prim. prev.150 Ponašanje i običaji u Bibliji, prim. prev.

172

33:11 Jakov je rekao da je Bog s kojim je u savezu izvor njegovog bogatstva (tj. „Bog je bio milostivprema meni“, BDB 335, KB 334, PERFEKAT kala, vidite: Postanje 33:5; 43:29).

� „dar“ Ova reč (BDB 139) doslovno glasi „blagoslov“. To je ista reč koja je upotrebljena da se označiono što je Jakov na prevaru uzeo od Isava u Postanju 27. Nije bila slučajnost što je Jakov hteo dablagoslovi svog brata davanjem ovih darova (doslovno: blagoslova), nego je na neki način hteo da seiskupi za svoje prevare iz prošlosti.

POSTANJE 33:12-14 (SSP)12Onda Isav reče: »Krenimo sada na put. I ja ću s tobom [NASB - Krenimo na put. Hajde daidemo, i ja ću ići pred tobom].« 13Ali Jakov mu reče: »Ti, gospodaru, znaš da su deca nejaka, atreba da pazim i na ovce i krave koje doje. Ako životinje samo jedan dan budu terane suvišebrzo, sve će uginuti. 14Zato ti, gospodaru, idi ispred mene, tvog sluge, a ja ću polako, brzinomkojom može marva koja je preda mnom i deca, dok ne stignem tebi, gospodaru, u Seir.«

33:13 Čitalac se pita da li su ove reči još jedan od poteza koji je Jakov upotrebio da bi se Isav osećaonadmoćno, pored toga što su poslužile kao izgovor. Njegova deca nisu bila „nejaka“, a stada su već bilaprevalila velik put. Da li je Jakov i dalje bio lažov i prevarant?

POSTANJE 33:15-17 (SSP)15Isav reče: »Daj da barem ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi.« »Ljubazno je to od tebe,gospodaru, ali ne treba«, odvrati Jakov. 16Tako Isav istoga dana krenu nazad u Seir. 17Ali Jakovode u Sukot i tamo sebi podiže kuću, a za stoku zaklone. Zato se to mesto i zove Sukot.

33:15 „ljudi“ Ovo je reč goj (BDB 766 I), koja obično ima negativan prizvuk jer se odnosi naneznabošce, ali ovde je upotrebljena za Isavove ljude, a u Izlasku 33:13 se odnosi na Božiji narod.Kontekst, kontekst i ponovo kažem – kontekst određuje značenje reči, a ne leksikoni! Reči poprimajuznačenje u rečenici, a rečenice samo u pasusima ili u strofama, koje zatim poprimaju značenje u većimtekstualnim celinama. Čuvajte se „gotovih“ ili „tehničkih“ definicija!

33:17 „Sukot“ Ova reč (BDB 697) znači „senice“. Jakov je za sebe izgradio sklonište koje je nazvano„kuća“ (BDB 108), ali zapazite šta piše u Postanju 33:19. On je izgradio i „zaklone“ (BDB 697, tj. senicenapravljene od grana) za svoje životinje.

Nismo sigurni da li je u toj oblasti postojalo neko selo pre Jakovljevog dolaska. Ovaj naziv jekasnije postao naziv grada (vidite: Sudije 8:5).

Ovo nije isto mesto kao Sukot koji se spominje u egipatskoj delti (vidite: Izlazak 12:37; Brojevi33:5), nego grad na istočnoj obali Jordana (prema atlasu The MacMillan Bible Atlas151, str. 22).

Još jedno zapažanje: izgleda da Jakov nije pratio Isava do gore Seir, nego je otputovao u Sukot, kojinije na putu za Seir (to jest Edom). Čak je izgradio i kuću! Nismo sigurni da li nam tekst saopštava (1)da je to bilo namerno ili (2) se Jakovljeva poseta Seiru prosto ne spominje. Meni se više sviđa drugamogućnost, jer želim da verujem da je Jakov stvarno bio promenjen i da više nije bio lažov, obmanjivači prevarant.

151 Biblijski atlas Makmilan, prim. prev.

173

POSTANJE 33:18-20 (SSP)18Po dolasku iz Padan-Arama, Jakov srećno stiže do grada Sihema u Hanaanu i utabori seispred grada. 19Zemlju na kojoj je razapeo svoj šator kupi za sto srebrnjaka od sinova Hamoraoca Sihemovog. 20Tamo Jakov podiže žrtvenik i nazva ga po Elu, Bogu Izraelovom [NASB –nazva ga Izraelov El-Elohe].

33:18 „Sihem“ Ovaj naziv može da se odnosi na sledeće:1. na čoveka, Postanje 33:18,19; 34:2; Brojevi 26:31; Isus Navin 17:2; 24:32; Sudije 9:282. oblast između gore Eval i gore Gerizim. Isti koren (BDB 1014 I) znači „rame“ ili „ramena

lopatica“.3. grad, Isus Navin 20:7; 21:21; 24:1; Sudije 8:31Sihem se prvi put spominje u Postanju 12:6, vezano za Avrama, a sada se spominje i vezano za

Jakova (uporedite: Postanje 37:14).Nema jasne veze između Postanja 33:17 i Postanja 33:18. Nije zabeleženo koliko je Jakov ostao u

Sukotu. Izgleda da su u pitanju dva odvojena događaja koja su zabeležena bez jasne međusobne veze.Prelaz od izgradnje kuće na kupovinu zemlje možda označava prelaz sa privremenog na trajni boravak.Jedini problem je u tome što izgleda da se u Postanju 33:18 podrazumeva da se kupovina zemljedogodila ubrzo nakon što je Jakov došao iz Padan Arama (oblasti oko Harana).

Rečeno mu je da se vrati u Betel, ali on se tu na kratko zaustavio i zatim tu i ostao, ali u tekstu nepiše zašto!

33:19 „Zemlju na kojoj je razapeo svoj šator kupi“ Kupovina zemlje podrazumeva trajnonaseljavanje ili u najmanju ruku zakonsko naseljavanje.

� „Hamor“ Ovo ime znači „magarac“ (BDB 331 II), a magarci su u drevnom svetu smatrani svetimživotinjama. Ovo znamo na osnovu Tablica iz Marija, ali (1) i zbog toga što su bogati jahali namagarcima (vidite: Sudije 5:10) i (2) što su izraelski carevi prilikom svog ustoličenja jahali naposebnom magarcu (tj. Prva o carevima 1:33).

� „za sto srebrnjaka“ Ovo je retka hebrejska reč קׂשיטה, kesita (BDB 903). U pitanju je nepoznatakoličina metala (vidite: Isus Navin 24:32; Jov 42:11). Moguće je da je u pitanju bilo sledeće: (1) cenajednog jagnjeta (LXX) ili (2) određena težina (mina) metala u obliku (ili s otiskom) jagnjeta.

33:20 „Tamo Jakov podiže žrtvenik“ Time je određeno mesto, vreme i način za klanjanje Bogu, što jeomogućilo da se Jahveu prinesu molitve i žrtve (vidite: Postanje 8:20; 12:7-8; 13:18; 22:9; 26:25). Ovoje ispunjenje Jahveovog obećanja iz Postanja 28:15!

� „Izraelov El-Elohe“ Ovaj SPOJ se sastoji iz sledećih reči:1. El, BDB 42, vidite: Izlazak 34:6 i Posebnu temu kod Postanja 12:12. Elohe, BDB 43, vidite: Ponovljeni zakoni 32:15,17; Psalam 18:323. Izrael, vidite posebnu temu kod Postanja 32:28U Septuaginti je prevedeno rečima „Bog Izraelov“, a u izdanju The Jewish Study Bible152 je u

podnožnoj napomeni upotrebljen prevod JPSOA, i tamo stoji „El, Bog Izraelov“ (str. 69).


174

POSTANJE 34



PodmuklostJakovljevih sinova

Dinina zla kob Sihem silovao Dinu Dina silovana Dina silovana

34:1-7 34:1-7 34:1-4 34:1-4 34:1-5

34:5-7 34:5-10 Sporazum o sklapanju brakova sa Sihemcima

34:6-12

34:8-12 34:8-12 34:8-12

34:11-12

34:13-17 34:13-17 34:13-17 34:13-17 34:13-19

34:18-24 34:18-24 34:18-24 34:18-24

34:20-24

Simeonova i Levijeva podmukla osveta

34:25-31 34:25-31 34:25-31 34:25-29 34:25-29

34:30 34:30-31

34:31




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

175

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Jakov je morao da se suoči sa svojim strahovima i iskušenjima:1. s Lavanom2. sa Isavom3. sa sklapanjem brakova s Hanaancima4. s nasiljem Hanaanaca

B. Jakov je i dalje bio plašljiv:

1. lagao je Isavu i nije otišao za njim u Seir2. nije otišao u Betel (iako mu je Bog rekao)3. bio je u iskušenju da radi lične koristi počne da sklapa brakove s narodom u Hanaanu4. plašio se osvete Hanaanaca

C. Božije ime se ne spominje u ovom poglavlju (možda namerno)!

D. Moguće je da je ovo poglavlje zabeleženo iz sledećih razloga:

1. kao kontrast Postanju 172. da se pokaže zašto je Juda u Pomazanikovoj lozi, a ne neki od starija tri sina; ovo poglavlje

će ukloniti Simeona i Levija iz tog izbora (vidite: Postanje 49:5-7)Ne zaboravite da se „istorijska naracija“ mora tumačiti sagledavanjem velikih tekstualnihcelina (vidite Posebnu temu – Istorijska naracija Starog zaveta).


POSTANJE 34:1-7 (SSP)1Dina, kći koju je Lija rodila Jakovu, izađe da poseti žene onoga kraja. 2Kada ju je video Sihem,sin Hamora Hivijca, vladara one zemlje, uhvati je i silova [NASB – uhvati je i leže s njom na silu].3Dina kći Jakovljeva priraste mu za srce, i on devojku zavole, pa se trudio da zadobije njenuljubav [NASB - pa joj je nežno govorio]. 4Sihem reče svom ocu Hamoru: »Uzmi mi ovu devojkuza ženu.« 5Kada je Jakov čuo da je njegova kći Dina obeščašćena, njegovi sinovi su bili kod stokeu polju, pa Jakov ne htede ništa da preduzima dok se oni ne vrate. 6Tada Sihemov otac Hamordođe da razgovara s Jakovom. 7Čim su čuli šta se dogodilo, Jakovljevi sinovi se vratiše s poljasilno ožalošćeni i besni, jer je Sihem, kada je spavao s Jakovljevom kćeri, učinio ono što je uIzraelu sramotno i ne sme se činiti.

34:1 „Dina, kći koju je Lija rodila Jakovu“ Između Postanja 33 i Postanja 34 je prošlo dosta vremenai Jaokvljeva deca su odrasla. Dina je jedina kći koja se spominje među Jakovljevom decom (vidite:Postanje 30:21), ali je sigurno bilo i drugih (vidite: Postanje 37:35). Dina je spomenuta zbog svoje važneuloge u ovom poglavlju. Njeno ime je ženski oblik hebrejske reči za „sud“ ili „presudu“ (BDB 192), čijije muški oblik, hebrejska reč dan, poslužio kao ime za jednog od Jakovljevih sinova (vidite: Postanje30:6) i kasnije kao ime jednog od izraelskih plemena.

176

NASB, NRSV, TEV, NJB „poseti“NKJV, LXX, Pešita „vidi“

GLAGOL „videti“ (BDB 906, KB 1157, KONSTRUKTNI INFINITIV kala) može da se shvati na više načina(ona se očigledno udaljila od svog doma ili tabora bez pratnje):

1. da ih posmatra i sazna nešto o njima i njihovom načinu života2. da poseti svoje prijateljice, jer Jakov je tamo živeo već nekoliko godina3. kao igra reči vezana za Postanje 34:2 – „Kada ju je video Sihem“ (isti GLAGOL)

34:2 „Sihem“ On je bio poglavar tamošnjeg plemena, a Hamor je tada bio njihov vladar. Sihem je dobioime po njihovom glavnom gradu. Značenje ovog imena možete videti u beleškama kod Postanja 33:18.

Gramatički je moguće da se reč „vladar“ (BDB 672 I), koja znači „uzvišeni“, odnosi na Sihema, alije jednako moguće i da se odnosi na Hamora – vidite u priručniku A Handbook on Genesis153, Rejburn(Reyburn) i Fraj (Fry), izdavač USB, str. 786).

� „Hivijca“ U Septuaginti stoji „Horijca“ (vidite: Postanje 34:2; Isus Navin 9:7). Očigledno je da subili neobrezani i da su pripadali ne-semitskoj grupi naroda koju bi verovatno trebalo smatratiHurijancima. Izrael su u drevnim vremenima okruživale samo dve grupe neobrezanih naroda. Prvi subili Filistejci – plaćenici koji su došli iz egejske oblasti – a drugi ovi hurijanski došljaci, jer svahanaanska plemena su praktikovala obrezivanje. Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaskaIzraelaca.

� „uhvati je i leže s njom“ Ovo je endijada (dva GLAGOLA koja izražavaju istu radnju). Ovozaprepašćuje savremene ljude, ali vladari su na Starom bliskom istoku imali određena prava. Nalaženježene je u ono vreme i na onom području bilo veoma drugačije od savremenog zabavljanja i izlazaka (naprimer: Izlazak 22:16-17; Ponovljeni zakoni 21:10-14; 22:28-29). Patrijarhalna kultura se pre svegazasnivala na pravima muškaraca, a prema slobodama žena i njihovim osećanjima bilo je malo obzira.

U Starom zavetu postoji nekoliko GLAGOLA koji označavaju seksualni čin:1. leći s nekim, BDB 1011, KB 1486, vidite: Postanje 19:32; 26:10; 30:15; 39:7; Levitska 18:22154

2. spavati s nekim (NASB – prići nekome), BDB 897, KB 1132, vidite: Postanje 20:4; Levitska18:6,14,19; 20:16

3. ući k nekome, BDB 97, KB 112, vidite: Postanje 19:31; 29:21,23,30; 30:3,4,16; 38:8,9,16; 39:144. spoznati nekoga, BDB 393, KB 390, vidite: Postanje 4:1,17,25; 19:5,8; 24:16; 38:26; Brojevi

31:17,18,35; Sudije 19:22,25; 21:12 NASB, NRSV, JPSOA „na silu“NKJV, REB „prisilio je“TEV „silovao“NJB „primorao je da spava s njim“LXX „ponizio je“Pešita „obeščastio je“

153 Priručnik za Postanje, prim. prev.154 Stihovi su izabrani na osnovu hebrejske reči, pa će se izraz u srpskom razlikovati od prevoda do prevoda, prim. prev.

177

Ovaj GLAGOL (BDB 776, KB 853, IMPERFEKAT piela) u pielu znači „poniziti“, u smislu nasilnogseksualnog napada (tj. silovanja, vidite: Ponovljeni zakoni 21:14; 22:24,29; Sudije 19:24; 20:5; Druga oSamuilu 13:12,14,22,32; Jezekilj 22:10,11).

34:3 „Dina kći Jakovljeva priraste mu za srce“ Iako je ovaj mladić bio ugledan u svom narodu(vidite: Postanje 34:19) ipak je počinio ovo nasilje nad Dinom, što je bio prekršaj protiv došljaka injegove porodice.

Opis Sihemovih osećanja prema Dini ponovljen je na pet načina:1. „Dina kći Jakovljeva priraste mu za srce“ (doslovno: „njegova duša se pripi za nju“), BDB 179,

KB 209, IMPERFEKAT kala, vidite: Prva o carevima 11:22. „on devojku zavole“, BDB 12, KB 17, IMPERFEKAT kala; ova hebrejska reč prevedena kao

„devojka“ (BDB 655) označava devojku koja je veoma mlada, ali je stasala za udaju3. „pa joj je nežno govorio“ (doslovno: „pa je govorio devojčinom srcu“), BDB 180, KB 210,

IMPERFEKAT piela, vidite: Postanje 50:21; Sudije 19:3; Ruta 2:134. „Moj sin Sihem se svom svojom dušom zaljubio u vašu kćer“, Postanje 34:8, BDB 365 I, KB

362, PERFEKAT kala, vidite: Ponovljeni zakoni 21:115. „jer je žudeo za Jakovljevom kćeri“, Postanje 34:19, BDB 342, KB 339, PERFEKAT kala

� „devojku“ Dina je u ovom poglavlju opisana pomoću nekoliko različitih izraza:

1. kći, Postanje 34:1, BDB 123 I (nekoliko puta)2. devojka, Postanje 34:3, BDB 655, vidite: Postanje 34:123. mlada devojka, Postanje 34:4, BDB 409, vidite: Joil 3:3; Zaharija 8:5 (ovaj hebrejski izraz je u

Starom zavetu upotrebljen za mladu devojku samo na ova tri mesta, a potiče od korena „roditi“)4. sestra, Postanje 34:13, BDB 27, vidite: Postanje 34:14,27,31

34:4 „Sihem reče svom ocu Hamoru: »Uzmi mi ovu devojku za ženu.«“ Ovo je u skladu s običajemiz one kulture da roditelji ugovaraju brak svoje dece. Ipak, zapazite da je sin svom ocu uputio zahtev(BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala). Problem je bilo Sihemovo seksualno nasilje koje je prethodiloovom zahtevu (vidite: Postanje 34:7).

34:5NASB, NKJV, NRSV, LXX, JPSOA „ukaljao“TEV „osramotio“NJB, REB „obeščastio“

Ovaj GLAGOL (BDB 379, KB 375, PERFEKAT piela) se koristio da označi nešto što se prema Božijemzakonu smatra nečistim (vidite: Levitska 18:24-30), a ovde označava seksualnu nečistotu (vidite:Jezekilj 18:6,11,15; 22:11; 23:17; 33:26), jer Dinu je silovao neobrezani Hanaanac.

� „Jakov ne htede ništa da preduzima“ Iako u tekstu ne piše, razlozi za to su mogli biti sledeći:1. iskušenje da iskoristi tu situaciju u svoju korist (vidite: Postanje 34:6,30)2. da sačeka da se njegovi sinovi i sluge naoružaju3. da dozvoli da i braća kažu svoje mišljenje o situaciji

34:7 Dinina braća su bila veoma besna.1. „silno ožalošćeni“, BDB 780, KB 864, IMPERFEKAT hitpaela, vidite: Postanje 6:62. „i besni“, BDB 354, KB 351, IMPERFEKAT kala, vidite: Postanje 4:5,6; 31:36; 39:19

178

3. „učinio ono što je u Izraelu sramotno“, BDB 615, tj. bezosećajno je zanemario moralna merilaJakovljevog doma i vere, vidite: Ponovljeni zakoni 22:21; Sudije 19:23; 20:6; Druga o Samuilu13:12 (upotrebljena je IMENICA „budala“)

� „u Izraelu“ Ova reč je tu upotrebljena u svom kasnijem značenju i u ovom izrazu se odnosi nazakone Izraela kao naroda. To je znak da je na tekstu kasnije radio neki urednik, sastavljač ili pisar(vidite: Ponovljeni zakoni 22:21; Isus Navin 7:15; Sudije 19:23; 20:10).

Neki komentatori smatraju da upotrebljeni PREDLOG (BDB 88-91) označava objekat („Izraelu“), alion znači „u“ (dakle „u Izraelu“).

POSTANJE 34:8-12 (SSP)8Hamor im reče: »Moj sin Sihem se svom svojom dušom zaljubio u vašu kćer. Molim vas da muje date za ženu. 9Sklapajte brakove s nama – dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše.10Živite među nama – zemlja vam je na raspolaganju [NASB – zemlja je pred vama]: živite,trgujte i stičite imovinu u njoj.« 11A Sihem reče Dininom ocu i braći: »Učinite mi tu milost, idaću vam što god hoćete. 12Odredite koliku god hoćete cenu za nevestu i koliki god hoćete dar, ija ću vam dati koliko god tražite – samo mi devojku dajte za ženu.«

34:8 „Hamor im reče“ On se ovde obraćao svoj Dininoj braći i polusestrama. Sihemov otac jepokušavao da umiri njihov bes i osećaj obeščašćenosti.

Stih 11 pokazuje da se obraćao i samom Jakovu.

34:9 „Sklapajte brakove s nama“ To nije bilo običaj Avraamove (vidite: Postanje 24:3) niti Isaakoveporodice (vidite: Postanje 28:1,8). Jakov je sada bio na proveri.

34:10 „zemlja vam je na raspolaganju [NASB – zemlja je pred vama]“ Ovo je hebrejski idiom zadozvolu slobodnog pristupa zemlji i slobodnog kretanja (vidite: Postanje 13:9; 20:15).

Zapazite šta su sve obećali Jakovu i njegovoj porodici ako pristanu na ovaj brak:1. „Živite među nama“, Postanje 34:102. „zemlja vam je na raspolaganju“, Postanje 34:103. „živite, trgujte ... u njoj“, Postanje 34:10 (reč prevedena kao „trgujte“ verovatno u ovom

kontekstu znači „slobodno se krećite“, vidite: Postanje 42:34, prevod NJB, ali isti koren može daznači „trgovci“, vidite: Postanje 23:16; Prva o carevima 10:28-29)

4. „i stičite imovinu u njoj“, Postanje 34:105. „daću vam što god hoćete“, Postanje 34:116. „Odredite koliku god hoćete cenu za nevestu i koliki god hoćete dar“, Postanje 34:12Sve ovo na određeni način poručuje „Postanite jedno s nama!“ Jakov je trebalo da bude u Betelu, ali

je predugo ostao u okolini grada Sihema i sada su nasilje i bol bili cena njegovog prestupa.

34:12 „koliku god hoćete cenu za nevestu i koliki god hoćete dar“ To je hebrejska reč mohar (BDB555), koja označava svadbeni dar. Ovde se ne radi o kupovini mlade, nego o nadoknadi zbog toga što izporodice odlazi pomoć u radu (vidite: Izlazak 22:16-17; Prva o Samuilu 18:25). Ovaj svadbeni dar seobično čuvao za mladu, za slučaj muževe smrti ili za njene kasnije potrebe (vidite: Postanje 31:15 gdesu se Lavanove kćeri žalile zbog toga što je Lavan potrošio novac od njihovih svadbenih darova).

179

POSTANJE 34:13-17 (SSP)13Jakovljevi sinovi odgovoriše Sihemu i njegovom ocu Hamoru pritvorno, jer je Hamorobeščastio njihovu sestru Dinu, 14i ovako im rekoše: »Ne možemo to da učinimo – da damosvoju sestru neobrezanom čoveku – jer bi to za nas bila sramota. 15Daćemo vam svoj pristanaksamo ako postanete kao mi tako što ćete obrezati svako svoje muško. 16Tek tada ćemo vamdavati svoje kćeri i uzimati vaše kćeri za sebe, živeti među vama i s vama postati jedan narod.17Ali, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo mi uzeti svoju sestru i otići.«

34:13NASB „s varkom“NKJV „odgovoriše varljivo“NRSV, Pešita „odgovoriše ... varljivo“TEV „varljivo“NJB „lukav odgovor“LXX „lukavo“JPSOA „obmanjujući ga“

IMENICA prevedena rečju „pritvorno“ (BDB 941) obično označava prevaru. Isak je u Postanju 27:35upotrebio tu reč za Jakovljeve postupke, a reč od istog korena upotrebljena je i kad je Lavan prevarioJakova podmetnuvši mu Liju u Postanju 29:25. Ova Jakovljeva osobina prešla je i na članove njegoveporodice.

34:14-17 „neobrezanom čoveku“ Obrezanje je bilo znak saveza s Jahveom (vidite: Postanje 17:9-14),ali Dinina braća su ga ovde upotrebila za svoje ciljeve fizičke prirode, a ne u duhovnom smislu koji jeBog imao na umu kad je zapovedio obrezivanje. Oni su imali skrivene pobude i Sihemovo nasilje suupotrebili kao izgovor za nasilan napad na čitavo pleme! Jevrejski zakon „oko za oko“ (vidite: Izlazak21:24; Levitska 24:20) bio je dat baš zato da bi se zaustavile takve vrste osvete.

POSTANJE 34:18-24 (SSP)18Njihov predlog se svide Hamoru i njegovom sinu Sihemu. 19Mladić, koji je bio najugledniji odsvih u domu svoga oca, nije nimalo oklevao da uradi ono što su tražili, jer je žudeo zaJakovljevom kćeri. 20Stoga Hamor i Sihem odoše na kapiju svoga grada da razgovaraju sasvojim sugrađanima. 21»Ti ljudi su prijateljski raspoloženi prema nama«, rekoše. »Pustimo ihda žive u našoj zemlji i da u njoj trguju – ima za njih dovoljno prostora u ovoj zemlji. Mimožemo da se ženimo njihovim kćerima, a oni mogu da se žene našim kćerima. 22Ali ovi ljudi ćepristati da žive s nama kao jedan narod samo ako se svako muško među nama obreže kao što seoni obrezuju. 23Zar neće njihova stoka, njihova imovina i sve njihove ostale životinje takopostati naše? Zato im dajmo svoj pristanak, i oni će živeti među nama.« 24I svi se njihovisugrađani složiše sa Hamorom i njegovim sinom Sihemom, pa se svako muško u gradu obreza.

34:19 Ovaj stih beleži tri stvari koje je Sihem učinio da zadobije pristanak Jakovljeve porodice: (1) nijeodlagao; (2) pokazivao je koliko je očaran Jakovljevom kćeri; i (3) stavio je svoj ugled na kocku.

34:20 „na kapiju svoga grada“ Kapija je bila mesto gde se odvijao društveni i pravosudni životondašnjih zajednica. On je uputio molbu prisutnim ljudima (tj. onima koji su bili dovoljno stari zaborbu), ističući mogućnosti za zaradu (vidite: Postanje 34:23).

180

34:21 Sva četiri GLAGOLA u ovom stihu su u IMPERFEKTU kala koji je upotrebljen kao JUSIV (npr.„hajde da ih pustimo...“).

34:23 Sihemci su predloženo obrezanje videli kao priliku da uvećaju moć i bogatstvo svog plemena.Narod koji je bio u savezu sa Bogom ne bi porastao, ali jedno hanaansko pleme bi!

34:24 Neverovatno! Ovo je bio ogroman ustupak koji su građani Sihema učinili svojim poglavarima.Obrezanje je bolno i opasno za odrasle muškarce (zbog infekcije), oni su bili spremni na sve to samozato da bi se njihov poglavar oženio strankinjom za kojom je žudeo (što je značilo i da njihova vladarskaloza više neće biti čista). Savremenim zapadnjacima je teško da shvate istočnjačku plemensku odanost ipoštovanje prema plemenskim vođama.

POSTANJE 34:25-31 (SSP)25Trećega dana, dok su svi oni još imali bolove, dva Jakovljeva sina, Simeon i Levije, Dininabraća, uzeše svoje mačeve, nesmetano uđoše u grad i ubiše svako muško. 26Mačem pogubišeHamora i njegovog sina Sihema, uzeše Dinu iz Sihemove kuće i odoše. 27Ostali Jakovljevi sinovidođoše na mesto pokolja i opljačkaše grad zato što im je sestra bila obeščašćena. 28Uzešenjihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve njihovo što je bilo u gradu i na polju. 29Odneše svenjihovo bogatstvo, odvedoše sve njihove žene i nejač i opljačkaše sve što je bilo u kućama.30Tada Jakov reče Simeonu i Leviju: »Uvalili ste me u nevolju, jer su me stanovnici ove zemlje,Hanaanci i Perižani, zamrzeli. Malo nas je, pa ako se oni udruže protiv mene i napadnu me,bićemo istrebljeni i ja i moji ukućani.« 31Ali oni rekoše: »Ne može on s našom sestrom dapostupa kao sa bludnicom.«

34:25 „Trećega dana ... Simeon i Levije, Dinina braća“ Odrasli muškarci su trećeg dana nakonobrezanja imali izuzetno jake bolove. Lijin drugi i treći sin su to znali i to su iskoristili da pobiju svemuškarce u Sihemu i da za sebe uzmu iz grada žene, decu i sva dobra. To će kasnije, u Postanju 49:5-7,biti osnova za proroštvo protiv toga da ova dva izraelska plemena dobiju vodeći položaj u Jakovljevomnarodu. Ovi događaji su navedeni čak i kao razlog zbog koga Levi neće dobiti nasledstvo s ostalimplemenima, nego će se raspršiti među njima.

34:26 „uzeše Dinu iz Sihemove kuće“ Pošto je ono bila patrijarhalna kultura čitalac u tekstu ne nalaziništa o Dininim osećanjima ili željama i zato postavlja sledeća pitanja:

1. Da li je Dina dragovoljno ostala u Sihemovoj kući ili je na to bila primorana?2. Da li se uopšte vratila kući i ispričala šta joj se desilo ili su u Postanju 34:1 s njom bili i neki

članovi njene porodice?3. Da li je bila svesna posledica koje bi njen brak sa Hanaancem imao na osnovu saveza sa Bogom?

34:27NASB „Jakovljevi sinovi“LXX, Pešita „ali Jakovljevi sinovi“TEV, NJB, REB „ostali Jakovljevi sinovi“

Engleski prevod NASB prati masoretski tekst, ali u drevnim prevodima je prevedeno tako da izgleda dasu svi Jakovljevi sinovi učestvovali u pljački, ali ne i u pokolju. Plen je morao biti suviše velik da bisamo dva Jakovljeva sina mogla gda ga pokupe i kasnije koriste.

181

34:28-29 Savremeni ljudi se zgražavaju nad drevnim ratovima zbog ondašnjeg nasilja i uzimanja plena.Žene i decu su smatrali imovinom koja može da se prilagodi novom društvu (na isti način su doživljavalii Dinu).

34:30-31 Izgleda da je Jakov više reagovao iz straha od posledica nego uzdajući se u Boga. Bog jeobećao da će ga zaštititi i da će biti s njim, ali izgleda da je Jakov, zbog broja protivnika, pokazaosumnju da Bog to može i stoga nije reagovao na osnovu Božijeg obećanja (vidite: Postanje 28:15).

Kao što je Bog upotrebio Reveku i Jakova da primora Isaaka da uradi ono što je bilo predskazano(vidite: Postanje 25:23), tako su sada i Jakovljevi sinovi primorali Jakova da postupi ispravno (tj. da nesklapa brakove s Hanaancima i da otputuje u Betel). Ovaj obrazac se ponovo pojavljuje u Sudijama8:33-35.

Bog radi na iznenađujuće načine da postigne svoje ciljeve u Avraamovoj porodici!!!

34:30NASB, NRSV, JPSOA „odvratnim“NKJV „ogavnim“NJB, REB „smradom“LXX „zlom“Pešita „povredili moj ugled“

Ovaj KONSTRUKTNI INFINITIV hifila (BDB 92, KB 107) znači „učiniti smrdljivim“ (vidite: Izlazak16:24; Psalam 38:5). Ovde je upotrebljen u prenesenom smislu, da označi odbačenost od ljudi, a tako i uIzlasku 5:21 i Prvoj o Samuilu 27:12.

� „Hanaanci i Perižani“ Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

182

POSTANJE 35



Jakov se seli u Betel Jakov se vraća u Betel Jakov putuje izSihema do Mamrea

Bog blagosiljaJakova u Betelu

Jakov u Betelu

35:1-4 35:1-4 35:1-4 35:1 35:1

35:2-4 35:2-5

35:5-8 35:5-7 35:5-8 35:5-8

Jakov dobija ime Izrael 35:8 35:6-8

35:9-15(10)(11-12)

35:9-15 35:9-15 35:9-15 35:9-10

35:11-13

35:14-15

Rahiljina smrt Rahiljina smrt Venijaminovo rođenjei Rahiljina smrt

35:16-21 35:16-20 35:16-21 35:16-18 35:16-20

35:19-21 Ruvim počinio rodoskvrnuće

35:21-22 Jakovljevi sinovi 35:21-22a

35:22a 35:22a 35:22a

Izraelovi sinovi Jakovljevihdvanaest sinova

35:22b-26 Jakovljevihdvanaest sinova

35:22b-26 35:22b-26 35:22b-26

35:23-26

Isaakova smrt Isaakova smrt Isaakova smrt

35:27 35:27-29 35:27-29 35:27-29 35:27-29

35:28-29



183


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Božije zapovesti Jakovu:1. „Spremi se“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. „idi“, BDB 748, KB 828, IMPERATIV kala3. „živi“ (doslovno: „boravi“), BDB 442, KB 444, IMPERATIV kala4. „podigni žrtvenik“, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala, povalja se i kasnije, u Postanju

35:115. „Budi plodan“, BDB 826, KB 963, IMPERATIV kala6. „množi se“, BDB 915, KB 1176, IMPERATIV kala; ova i prethodna zapovest pripadaju

sledećm nizu zapovesti:a. upućenih životinjama, Postanje 1:22b. Adamu i Evi, Postanje 1:28c. Noju, Postanje 9:1,7d. Avraamu, na razne načinee. i sada Jakovu

B. Jakov je svojoj porodici zapovedio da se pripremi:

1. „Odbacite tuđe bogove“, BDB 693, KB 747, IMPERATIV hifila2. „očistite se“, BDB 372, KB 369, IMPERATIV hifila3. „i presvucite“, BDB 322, KB 321, IMPERATIV hifila4. „hajde“, BDB 877, KB 1086, KOHORTATIV kala , vidite: Postanje 35:15. „da idemo“, BDB 748, KB 828, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV, vidite:

Postanje 35:1

C. Kada je Jakov konačno poslušao Boga i otišao u Betel, Jahve mu je verovatno ponovo govorio,Postanje 35:9-15


POSTANJE 35:1-4 (SSP)1Bog reče Jakovu: »Spremi se, pa idi [NASB – pa se popni] u Betel i tamo živi. Tamo podignižrtvenik Bogu koji ti se pokazao kada si bežao od svoga brata Isava.« 2Jakov reče svojim

184

ukućanima i svima koji su bili s njim: »Odbacite tuđe bogove koje imate sa sobom, očistite se ipresvucite, 3a onda hajdemo [NASB – hajde da idemo] u Betel. Tamo ću podići žrtvenik Bogukoji me je uslišio kada sam bio u nevolji i bio sa mnom na putu kojim sam išao.« 4Tako onipredadoše Jakovu sve tuđe bogove koje su imali i minđuše koje su nosili na ušima, a Jakov tozakopa pod jednom smrdljikom [NASB – hrastom] kod Sihema.

35:1 „Bog reče Jakovu: »Spremi se, pa idi [NASB – pa se popni] u Betel...“ Jakovljev prvi susret sJahveom dogodio se na ovom mestu, vidite: Postanje 28:18-22 i 35:14. Jahve je sebe nazvao „BogBetela“ kada je u Postanju 31:13 rekao Jakovu da se vrati u Hanaan.

GLAGOL „popeti se“ (BDB 748, KB 828, IMPERATIV kala) može da se shvati na dva načina:1. Betel je bio južnije od Sihema, ali je imao veću nadmorsku visinu.2. Ovaj GLAGOL se često koristio za odlazak u Hram (tj. za odlazak na neko sveto mesto). Betel je

možda predstavljao bliskost sa Bogom. � „podigni žrtvenik“ Reč „žrtvenik“ (BDB 258) znači „mesto za klanje“. Izraelski praoci su načinilimnoge žrtvenike:

1. Noje na gori Ararat, Postanje 8:202. Avraam

a. kod Sihema, Postanje 12:7b. kod Betela, Postanje 12:8c. kod Hevrona, Postanje 13:18d. kod Morije, Postanje 22:9

3. Isaak kod Beer Ševe, Postanje 26:254. Jakov

a. kod Sihema, Postanje 33:20 b. kod Betela, Postanje 35:7

Prinošenje žrtava se očigledno upražnjavalo i pre saveza sklopljenog preko Mojsija.

35:2 „Odbacite tuđe bogove koje imate sa sobom“ Reč „bogovi“ (malo „b“ – MNOŽINA) zapravo jeista ona reč elohim koja je u Postanju 35:1 upotrebljena za Boga (veliko „B“). Kontekst mora presuditikako se ova reč prevodi. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

Ovaj stih je zanimljiv zbog toga što pokazuje duhovnu pripremu koja je bila neophodna zaobnovljenje obećanja datih u sklopu saveza. Ovi tuđi bogovi mogli su da budu (1) kućni bogovi, tj.terafimi iz Postanja 31:19,30, (2) drugi bogovi koje su iz Harana doneli pripadnici Jakovljevog doma, ili(3) bogovi uzeti u Sihemu, oni koji su bili načinjeni od dragcenih metala (i zbog toga imali novčanuvrednost) i koji su bili umetnički izrađeni (estetska vrednost). Ovo je slično obnovi saveza u IsusuNavinu 24:14,23 (vidite: Prva o Samuilu 7:3).

Zanimljivo je da ova duhovna priprema bila simbolizovana kupanjem i promenom odeće (vidite:Izlazak 19:10; Brojevi 8:7,21; 19:19). GLAGOL „očistiti“ (BDB 372, KB 369) je u IMPERATIVU hifila,što znači da to nije bio Jakovljev predlog, nego zapovest. Ovo je jedino mesto na kom se ovaj GLAGOLpojavljuje u Postanju, ali je veoma čest u Levitskoj. Ovaj spoljašnji, fizički simbol, trebalo je daodražava unutrašnju duhovnu pripremu čitave Jakovljeve šire porodice. Pokolj iz Sihema ih je svestrahovito ukaljao.

35:3 „hajdemo [NASB – hajde da idemo gore] u Betel. Tamo ću podići žrtvenik Bogu“ Jakov sevraća na mesto svog prvog ličnog susreta sa Bogom (vidite: Postanje 28:18-22). Čitalac se u ovomtrenutku pita da li je on, nakon svega što je doživeo s Jahveom, sada bio jednobožac (tj. da li je verovao

185

u jednog jedinog boga) ili je bio glavnobožac (henoteista, tj. da li je smatrao da postoji više bogova, alida on i njegova porodica treba da imaju samo jednog boga).

35:4 „tuđe bogove“ Ovaj izraz se možda odnosi na „kućne bogove“ (terafime, vidite: Postanje31:19,30,34; Sudije 17:5; Prva o Samuilu 19:13; Osija 3:4). Vidite i Posebnu temu – Kućni bogovi(terafimi). Oni su bili vezani za klanjanje precima. Svakako je moguće da su pripadnici Jakovljevogdoma (tj. njegove sluge, vidite: Postanje 35:6b) bili mnogobošci i da su sa sobom poneli simbole iumetničke prikaze svojih bogova.

� „minđuše koje su nosili na ušima“ Ovo su očigledno bile nekakve amajlije vezane za njihovoidolopoklonstvo (vidite: Osija 2:13).

NASB, NKJV, NRSV „sakrio“TEV, NJB, JPSOA, REB „zakopao“

GLAGOL (BDB 380, KB 377, IMPERFEKAT kala) može da znači „sakriti“ ili „zakopati“ (vidite: Jov40:13). Od koga ih je Jakov skrivao? Ovo je bio čin kojim je njegova šira porodica iz Harana ostvarilajasan prekid sa religijskim običajima iz prošlosti.

� „pod jednim hrastom“ „Hrast“ je prevod iz Septuaginte (vidite i u Pešiti; vidite i belešku u knjiziFauna and Flora of the Bible155, izdavač: UBS, str. 154-155). U hebrejskom tekstu stoji reč koja znači„smrdljika“ (BDB 18). Izgleda da je drveće imalo veoma važnu ulogu u Starom zavetu i često senalazilo na svetim mestima (vidite: Postanje 12:6; 13:18; 14:13; 18:1; Ponovljeni zakoni 11:30; IsusNavin 24:26; Sudije 9:6,37).

POSTANJE 35:5-8 (SSP)5Potom krenuše, a Bog učini da žitelje okolnih gradova obuzme strah od Jakovljevih sinova, paniko ne pođe u poteru za njima. 6Jakov i sav narod koji je bio s njim stigoše u Luz, to jest Betel,u Hanaanu, 7gde on sagradi žrtvenik. On to mesto nazva El Betel, jer mu se tamo Bog pokazaokada je bežao od svoga brata. 8Tada umre Devora, Revekina dojkinja, pa je sahraniše nižeBetela, pod hrastom koji nazvaše Alon Bahut.

35:5 „žitelje okolnih gradova obuzme strah“ Koren reči „strah“ je ,BDB 369) חת KB 363, vidite:Postanje 9:2; Jov 41:25), a isto tako i hebrejska reč חתת, koja se nalazi u Jovu 6:21. Onaj osnovni korensa dva suglasnika može da znači i „izbezumljenost“ (vidite: Prva o Samuilu 2:4) ili „prestravljenost“(vidite: Jeremija 10:2; 46:5). U ovom stihu upotrebljen je oblik חתח, koji se pojavljuje samo tu.

Iako ova reč nije upotrebljena u tekstovima o osvajanju obećane zemlje, izgleda da ima prizvuk„svetog rata“ (doslovno: „prestravljenost od Boga“ vidite: Izlazak 15:16; 23:27; Isus Navin 10:10).Ratovi su na Starom bliskom istoku vođeni u ime nacionalnog boga. Ovde bi iz neposrednog kontekstamoglo da se shvati da se ovaj izraz odnosi na pokolj u Sihemu (vidite: Postanje 34). Bog je bio sJakovom na poseban i prepoznatljiv način!

Moguće je da je reč elohim upotrebljena kao dopuna koja pojačava izraz i da je stoga značenje togizraza „veliki strah“, kao što je to u Postanju 23:6 (vidite engleske prevode NASB i REB).

155 Životinjski i biljni svet Biblije, prim. prev.

186

35:6 „Luz“ Iz Postanja 28:19 znamo da se Jakov sreo s Jahveom u okolini ovog hanaanskog grada i daje to mesto susreta nazvao Betel. Hanaanci su u tom razdoblju taj grad zvali „Luz“ (BDB 531 II, štoznači „bademovo drvo“), a Jevreji su ga zvali „Betel“ („Božija kuća“, BDB 110), po imenu mesta gde seJakov prvi put sreo s Jahveom.

35:7 Vidite beleške kod Postanja 26:25.

NASB, NRSV „El Betel“NKJV, NJB, JPSOA „El Betel“TEV „Bog Betela“

Izraelski praoci su davali imena mestima gde su doživeli Božije ukazanje. Jahve je na ovom mestu blizuLuza prvi put stupio u dodir s Jakovom. Jakov se toga tako dobro sećao! Zato je ovo mesto ponovonazvao El Betel, što doslovno znači „El kuće Elove“, ovaj put zbog anđela (za ovu reč vidite: Jov 1:6;Psalam 8:5, a za anđeoski sabor vidite: Postanje 1:26; 3:22; 11:7; Prva o carevima 22:19) koji su sepenjali i silazili i zbog Jahvea koji je stajao iznad ili pored merdevina.

� „jer mu se tamo Bog pokazao“ Reč koja je ovde prevedena „Bog“ je hebrejska reč elohim, koja je uMNOŽINI. Kada se ova reč upotrebljava za jedinog Boga, tada obično uz nju stoji GLAGOL u JEDNINI,ali ovde je GLAGOL u MNOŽINI (BDB 162, KB 191, MNOŽINA PERFEKTA nifala). Ovo bi (premarečniku ABD, tom 1, str. 270) moglo da bude zbog toga što je u Postanju 28:18 reč elohim upotrebljena uvezi sa Božijim anđelima. Ovakva pojvljivanja reči elohim s GLAGOLOM u MNOŽINI su retka.

Moguće je i da GLAGOL koji je i u PERFEKTU i u MNOŽINI označava potpuno otkrivenje.

35:8 „Tada umre Devora, Revekina dojkinja“ Ovaj detalj ukazuje na onovremenog očevica događajakoji je učestvovao u pisanju ovog teksta! Devora je bila veoma verna služavaka još od Postanja 24:59.Verovatno je već bila prilično stara. Zapazite da je sahranjena ispod (BDB 1065) nekog hrasta, dakle nanekom svetom mestu. To mesto su nazvali Alon Bahut, što znači „hrast plača“ (BDB 47 i 113).

� „niže Betela ... pod hrastom“ Ove reči (BDB 1065) treba objasniti, jer su (na engleskom)dvosmislene:

1. „niže Betela“ znači da je u pitanju bila manja nadmorska visina od žrtvenika2. „pod hrastom“ znači ispod krošnje, a ne ispod debla

POSTANJE 35:9-15 (SSP)9Nakon što se Jakov vratio iz Padan-Arama, Bog mu se opet pokaza i blagoslovi ga.

10»Zoveš se Jakov«, reče mu Bog,»ali se više nećeš zvati tako,nego će ti ime biti Izrael.«

Tako mu Bog dade ime Izrael.11Bog mu još reče:»Ja sam Bog Svesilni.Budi plodan i množi se.Od tebe će poteći narod i mnoštvo narodâ,i biće careva među tvojim potomcima.

12Zemlju koju sam dao Avraamu i Isaaku,dajem i tebi, a daću je i tvome potomstvu.«

187

13Tada se Bog podiže od njega sa mesta na kom je s njim razgovarao. 14Jakov uspravi jedankamen kao stub na mestu na kom je Bog s njim razgovarao, pa na njega izli žrtvu levanicu, apoli ga i uljem. 15Mesto na kom je Bog s njim razgovarao Jakov nazva Betel.

35:9-12 Ova obnova saveza i saveznih obaveza veoma podseća na Postanje 28:13-15. Vreme ovogsusreta nije navedeno, ali događaj veoma podseća na Postanje 32:28-32, kada je Jahve potvrdio promenuJakovljevog imena u Izrael.

35:10 „Jakov ... Izrael“ Engleski prevod NASB prevodi Postanje 35:10 i Postanje 35:11-12 kao poeziju,a to se uklapa s ponavljanjem određenih reči u Postanju 35:10 i odgovara poeziji koju nalazimo kodbogojavljanja u Postanju 12:1-3, 15:1 i 17:1-5.

Iznenađujuće je što nismo sigurni koje je značenje (koren) reči „Izrael“. Vidite Posebnu temu –Izrael (ime).

35:11 „Ja sam Bog Svesilni“ Ovo je hebrejski izraz El Šadaj (SPOJ reči BDB 42 i 994). Iz Izlaska 6:2-3saznajemo da je to u Postanju bilo uobičajeno ime za Boga (vidite: Postanje 17:1; 28:3; 35:11; 43:14;48:3). Izgleda da je ovo ime nastalo spajanjem reči El (BDB 42), što je na Starom bliskom istoku bilazajednička imenica „bog“ i čiji koren verovatno znači „biti jak“ ili „moćan“, i reči Šadaj (ׁשדי, BDB994), čiji koren bi mogao imati veze sa ženskim dojkama (BDB 994, vidite: Postanje 49:25). Ovo ime bise moglo prevesti i kao „Svedovoljni“ ili, kao što su rabini tvrdili, „Samodovoljni“, mada je ono uBrojevima 24:4,16, u engleskom prevodu NASB, prevedeno kao „Svesilni“. Često su ga koristili ljudikoji nisu Izraelci, na primer Jov i Valaam. Ovaj naziv je često bio povezan s Božijim blagoslovom(vidite: Postanje 17:1; 28:3; 35:11; 48:3-4). Vidite i Posebnu temu – Božija imena.

U Ponovljenim zakonima 32:17 nalazi se reč sličnog korena ( דׁש , BDB 993) koji je preveden rečju„demon“ (pozajmljenica iz asirskog jezika).

� „Budi plodan i množi se“ Vidite beleške kod Postanja 17:1 i 28:3. Ovaj Božiji nalog je na snazi jošod Postanja 1 (važio je za životinje, za ljude i sada za ovu porodicu s kojom je Bog sklopio posebansavez).

� „Od tebe će poteći narod i mnoštvo narodâ“ Ovo se očigledno odnosi na Jakovljeve potomke(vidite: Postanje 48:4), ali i na mnogo veću grupu naroda (tj. na sve one koje je Bog načinio „na svojusliku“, Postanje 1:26-27). Razmotrite sledeće:

1. Božije obećanje iz Postanja 3:152. Domet Božijeg poziva Avramu iz Postanja 12:33. Zvanja koja je Bog dao Izraelu i cilj koji je postavio za Izrael u Izlasku 19:5-64. Sveopšti domet kod Isaije, gde piše da će „narodi“ biti uključeni5. Krunu Isusovih reči: nalog upućen crkvi Mateju 28:19-20 i ponovljen u Luki 24:47 i Delima 1:86. Propovedi u Delima apostolskim i Pavlova pisma7. Jasne tvrdnje o svrsi Starog zaveta, u Galaćanima 3 i u Poslanici JevrejimaFraza iz ovog stiha namerno ima manji domet, ali ima izvanredan teološki značaj!

� „biće careva među tvojim potomcima“ Ova fraza može da se shvati na dva načina:1. kao književna paralela izrazu „mnoštvo naroda“2. kao način da se podseti na savez sa Avraamom (vidite: Postanje 17:6,16)Od Jakova su potekla „plemena“, a od Avraama „carevi“.

188

35:12 Ovde su ponovo potvrđena obećanja koja su prvobitno bila data Avraamu (vidite: Postanje 13:15;26:3; 28:13). Jahveova obećanja bila su upućena njegovoj porodici, lozi njegovih potomaka! Neki odnjih su bili jači i duhovniji od ostalih, ali ovo nije bilo obećanje dato „miljenicima“, nego obećanje da seispuni večni naum Boga stvoritelja na čiju sliku su stvoreni svi ljudi (vidite: Postanje 1:26-27)! To jeobećanje da će Bog otkupiti pali ljudski rod (vidite: Postanje 3:15)! Bog je izabrao jednog čoveka i takoizabrao sve ljude! Vidite Posebnu temu – Jahveov večni naum o otkupljenju.

35:13 „Tada se Bog podiže od njega“ GLAGOL „podiže“ (BDB 748, KB 828) ima širok rasponznačenja („popeti se“, „podići se“, „ići gore“, „procvetati“, „žrtvovati“, „vratiti“, „pratiti“ i druga). Ovdeje u pitanju prostorni opis Božijeg odlaska od Jakova (vidite: Postanje 17:22). Ljudi drevnog sveta suverovali da su Bog i nebo „gore“, a kazna „dole“. Dim žrtava penjao se gore Bogu (vidite: Postanje8:20; 22:2,13). Bog je govorio s planina ili sa neba (vidite: Izlazak 19-20), a Božiji anđeli su u Postanju28:12 silazili s neba i penjali se na nebo.

Pošto savremeni ljudi znaju koliko je materjalna tvorevina velika, mnogi pisci komentara smatrajuda je o Bogu bolje govoriti kao o međudimenzionalnom biću nego kao o prostornom biću. Nebo je presvega osoba, a mesto je nevažno.

� „na mestu na kom je Bog s njim razgovarao“ Istovetna fraza ponovljena je u Postanju 35:14.Izgleda da ovakva vrsta ponavljanja predstavlja jednu čestu pisarsku grešku (zvanu ditografija).

35:14 „Jakov uspravi jedan kamen kao stub“ To isto je učinio u Betelu i u prošlosti (vidite: Postanje28:18,19,22). Zapazite i da će u ovom poglavlju, u dvadesetom stihu, podići stub nad Rahiljinimgrobom. Takvi stubovi obeležavali su mesta na kojima su se odigrali važni događaji.

� „izli žrtvu levanicu, a poli ga i uljem“ Ovde su upotrebljena dva različita GLAGOLA:1. prvi je reč BDB 650, KB 703, IMPERFEKAT hifila, a odnosi se na žrtvu levanicu (BDB 651)2. drugi je reč BDB 427, KB 428, IMPERFEKAT kala, a odnosi se na maslinovo ulje (BDB 1032,

vidite: Postanje 28:18) koje se koristilo za spravljanje posebnog ulja za pomazanje, Izlazak 29:7;Levitska 8:12

35:15 U Postanju je tri puta zabeleženo kako Jakov daje ime ovom mestu na kom je doživeo Božijaotkrivenja. Neki smatraju da je to zbog toga što je tekst pisalo više različith pisaca (teorija JEDP), ali jasmatram da je to slično kao što Dela apostolska sadrže tri izveštaja o Pavloom obaćenju. U pitanju je biodogađaj od velikog teološkog značaja – Jahve se objavio Jakovu Izraelu!

POSTANJE 35:16-21 (SSP)16Onda Jakov i njegovi krenuše iz Betela. Kada je bilo još vrlo malo do Efrate, Rahilja poče dase porađa, a imala je jake trudove. 17Dok su trudovi trajali, babica joj reče: »Ne boj se, jer i ovoće biti sin.« 18Na izdisaju [NASB – dok ju je duša napuštala] – jer je umirala – dade sinu imeBen-Oni, ali mu njegov otac dade ime Venijamin. 19Tako Rahilja umre, pa je sahraniše na putuza Efratu, to jest Vitlejem. 20Jakov postavi kameni stub nad njenim grobom i taj stub do danadanašnjeg označava Rahiljin grob. 21Potom Izrael krenu dalje i razape svoj šator sa drugestrane kule Eder.

35:16 „Efrata“ Ovo je drugo ime za Vitlejem u Judi (vidite: Mihej 5:2). Postojali su i drugi Vitlejemi,ali Efrata je bio naziv za onaj Vitlejem koji se nalazio u blizini Jerusalima i koji je kasnije bio Davidovgrad i mesto gde će se roditi Pomazanik (vidite Posebnu temu – Pomazanik).

189

� „imala je jake trudove“ Piel ovog GLAGOLA (BDB 904, KB 1151) se u Starom zavetu nalazi samona ovom mestu.

Izabrana porodica je patila i razboljevala se (vidite: Postanje 27:1) kao i svi drugi ljudi, jer ljudi trpeposledice Pada. Bog se umešao u život izabrane porodice kako bi osigurao njen opstanak, ali ne i da biim obezbedio udobnost i lak život. Vidite knjižicu Gordona Fija (Gordon Fee) The Disease of the Healthand Wealth Gospels156.

35:17 „Ne boj se“ Ovaj GLAGOL (BDB 431, KB 432, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV) naspomalo iznenađuje. Čovek bi pomislio da ona u tom trenutku razmišlja o svojoj smrti, ali u ovomodlomku je naglašeno da joj je na prvom mestu bilo važno da rodi zdravog sina (vidite: Prva o Samuilu4:20). Izgleda da je ovaj događaj bio ispunjenje molbe koju je uputila Bogu u Postanju 30:24.

35:18 „dok ju je duša napuštala“ „Duša“ je prevod hebrejske reči nefeš (BDB 659, vidite beleške kodPostanja 35:18). Treba da budemo pažljivi da ne pomešamo grčku filozofiju s jevrejskim Svetimpismom. Stari zavet ne kaže da ljudi imaju dušu, nego da jesu duša (vidite: Postanje 2:7). Reč „duša“potiče od akadske reči napištu, koja označava disajne organe ili grlo (vidite: Psalam 69:3). Nefeš nemajusamo ljudi, nego u prvim delovima Postanja vidimo da ga imaju i životinje (vidite: Postanje 1:21,24;2:19; Levitska 11:46; 24:18). U pitanju je hebrejski idiom kojim se izražava da ovozemaljski fizičkiživot prestaje kada biće prestane da diše.

� „dade sinu ime Ben-Oni, ali mu njegov otac dade ime Venijamin“ Ime koje mu je dala Rahiljaznači „sin moje tuge“ (BDB 122), ali Jakov ga je promenio u ime koje znači „sin moje desne ruke“.Desna ruka označavala je položaj veštine, časti i pomoći. U tablicama iz Marija saznajemo da je ovajizraz mogao da znači i „sin juga“ (što označava mesto njegovog rođenja, tj. Hanaan).

35:19 „to jest Vitlejem“ Verovatno je neki kasniji urednik umetnuo ove reči u tekst (vidite imena mestau Postanju 35:6,27 i 36:1, i frazu „do dana današnjeg“ u Postanju 35:20). Iako lično smatram da jeMojsije napisao najveći deo Petoknjižja, istovremeno smatram da se u Petoknjižju vidi ruka još nekihurednika, a vide se i usmena i pisana predanja potekla od samih izraelskih praotaca koja je Mojsijeupotrebio. Neki od ovih urednika mogli su biti sledeći ljudi: Isus Navin, Samuilo, pisac Prve i Druge ocarevima, Ezra, Jeremija i neki sveštenici.

35:21 „kule Eder“ Ovo ime na hebrejskom glasi Migdal Eder. Reč „Migdal“ (BDB 153) znači „kulastražara“ i upotrebljena je u nazivima nekoliko mesta (vidite: Isus Navin 15:37; 19:38). Ova kula je bilau blizini Vitlejema (vidite: Mihej 4:8). „Eder“ (BDB 727) znači „stado“ ili „krdo“. Ova uzvišica, nastalagomilanjem kamenja, služila je kao dobro mesto s kog se moglo paziti na stada.

POSTANJE 35:22a (SSP)22aDok je Izrael živeo u tom kraju, Ruvim ode i leže sa Bilhom, naložnicom svoga oca, a Izraelza to sazna.

35:22 „Ruvim ode i leže sa Bilhom, naložnicom svoga oca“ Ovaj sramni čin je donekle bio povezan snjegovim očekivanjem da će primiti nasledstvo (vidite: Prva o carevima 2:13-25). Ruvim je hteo daprimora svog oca da požuri i što pre ga imenuje glavom porodice, ali pokazalo se da mu je to doneloosudu i odbačenost (vidite: Postanje 49:3-4; Prvi letopisi 5:1). Kao što je Bog sprovodio svoju volju


190

kroz jalove žene izraelskih praotaca, tako je pokazao svoju volju i dozvolivši da od Lijinog četvrtog sina(Jude) potekne Pomazanikova loza.

� „a Izrael za to sazna“ Septuaginta dodaje reči „i zbog toga se ražalosti“ (vidite prevode TEV i NAB).Tih reči nema u masoretskom tekstu i nismo sigurni da li ih Septuaginta dodaje ili su se nalazile unekom starijem hebrejskom rukopisu.

POSTANJE 35:22b-26 (SSP)22bJakov je imao dvanaest sinova. 23Lijini sinovi: Ruvim, Jakovljev prvorođeni sin, Simeon,Levije, Juda, Isahar i Zavulon. 24Rahiljini sinovi: Josif i Venijamin. 25Sinovi Rahiljine sluškinjeBilhe: Dan i Neftalim. 26Sinovi Lijine sluškinje Zilpe: Gad i Asir. To su Jakovljevi sinovi koji sumu se rodili u Padan-Aramu.

� „Jakov je imao dvanaest sinova“ Narodska etimologija vezana za njihova imena omogućujeodređenu fleksibilnost koja se može uočiti u proroštvima iz Postanja 49.

POSTANJE 35:27 (SSP)27Jakov se vrati svom ocu Isaaku u Mamru kod Kirjat-Arbe, to jest Hevrona, gde su boravili iAvraam i Isaak.

35:27 „Jakov se vrati svom ocu Isaaku u Mamru“ To je bilo još mesto na kom je rastao neki posebanhrast (vidite: Postanje 13:18; 14:13; 18:1). Nismo sigurni kad se ovo desilo. Da li je Jakov čekao sveovo vreme od kad se vratio u Hanaan i tek sad otišao da poseti svoga oca?! Ovo je verovatno još jedanosvrt na prošlost.

POSTANJE 35:28-29 (SSP)28Isaak je živeo 180 godina. 29Umro je [NASB – Isak je izdahnuo poslednji put i umro i biopridužen svojim precima] u dubokoj starosti, poživevši mnogo godina, i njegovi ga sinovi Isav iJakov sahraniše.

35:29 „Isak je izdahnuo poslednji put i umro“ Izgleda da je Isaak dugo godina živeo u veoma teškomstanju (vidite: Postanje 27:1). Jakov nije bio tu dvadeset godina, a njegov otac je očekivao da će umretiubrzo nakon njegovog odlaska. To pokazuje da je ovaj izraelski praotac, iako je imao Božiji blagoslov,ipak doživeo fizičke teškoće i bolesti koje su trajale tokom jednog dugog razdoblja njegovog života.

� „pridužen svojim precima“ Ovaj GLAGOL (BDB 62, KB 74, IMPERFEKAT nifala) znači „sakupiti“ili „ukloniti“. To je ustaljeni izraz koji označava posmrtno pridruživanje svojoj porodici (vidite: Postanje25:8,17; 35:29; 49:29,33; Brojevi 20:24,26; 27:13; 31:2; Ponovljeni zakoni 32:50). Starozavetnaotkrivenja o zagrobnom životu su kratka i dvosmislena (osim retkih nagoveštaja vaskrsenja u Jovu iPsalmima).

Ovaj GLAGOL bi mogao imati sledeća značenja:1. ustaljeni izraz za mirnu smrt2. ustaljeni izraz koji označava da je sahranjen u porodičnom grobu

191

3. ustaljeni izraz koji označava da se on ponovo sastao sa svojim voljenima koji su mrtvi (što biujedno bilo potvrđenje da ličnost postoji posle smrti). Vidite Hard Sayings of the Bible157, str.127-129.

4. ustaljeni izraz za čekanje sa voljenima koji su umrli dok Bog ne podigne mrtve (vidite: Jov14:14-15; 19:25-27; Psalam 16:10; 49:15; 86:13; Jezekilj 37; Danilo 12:2-3; Osija 13:14).Najpotpuniji novozavetni tekst o vaskrsenju je Prva Korinćanima 15.

35:29 „u dubokoj starosti, poživevši mnogo godina“ „Duboka starost“ je ustaljeni izraz za dug život.Smrt je smatrana prirodnim krajem svakog ljudskog života. Dug život se smatrao blagoslovom, a smrt jebila prijatelj svakom verniku koji zađe u duboku starost (a i danas je tako)!

� „njegovi ga sinovi Isav i Jakov sahraniše“ Kao što su se Jišmael i Isaak sastali da sahrane Avraama,tako su i ova dva sina, Isav i Jakov, bili zajedno na sahrani svog oca. Sahrana je očigledno bila veomavažan događaj u onoj kulturi.




1. Zašto je Jakov otputovao samo do Sihema, a ne skroz do Betela?2. Ko su bili Hivijci?3. Da li se preljuba uvek smatrala odvratnim zločinom ili je to shvatanje počelo s Mojsijevim

zakonom?4. Zašto je Ruvimu, Simeonu i Leviju uskraćena mogućnost da postanu patrijarhalne glave cele

porodice?5. Na koje tuđe bogove je Jakov mislio u Postanju 35:2?6. Šta simbolizuju minđuše koje se spominju u Postanju 35:4?7. Zašto su ovi nomadi koji borave u pustinji smatrali da su mesta na kojima raste drveće sveta?8. Zašto je Jakov podizao stubove na posebnim mestima i u posebnim trenucima svog života? Zašto

je podizanje stubova kasnije osuđeno?9. Da li mi imamo dušu ili jesmo duša? Zašto?


192

POSTANJE 36



Isavova seoba Isavova porodica Edomski spiskovi Isavovi potomci Isavove ženei deca u Hanaanu

36:1 36:1-8 36:1-5 36:1-5 36:1-5

36:2-5 Isavova seoba

36:6-8 36:6-8 36:6-8 36:6-8

Isavovi potomci Isavovi potomci u Seiru

36:9-14 36:9-14 36:9-14 36:9-13a 36:9

36:10

36:11-12

36:13b 36:13

36:14 36:14

Poglavari Edoma Poglavari Edoma

36:15-19 36:15-16 36:15-19 36:15-16 36:15-16

36:17 36:17 36:17

36:18-19 36:18-19 36:18

36:19

Seirovi sinovi Seirovi potomci Potomci Seira Horijca

36:20-30 36:20-30 36:20-30 36:20-21 36:20-28

36:22

36:23

36:24-26

36:27

36:28

36:29-30 36:29-30

Edomski carevi Edomski carevi Edomski carevi

36:31-39 36:31-39 36:31-39 36:31-39 36:31-39

Poglavari potekliod Isava

Poglavari potekliod Isava

36:40-43 36:40-43 36:40-43 36:40-43 36:40-37:1

193




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

PROUČAVANJE POZADINE – Izraelov odnos sa Isavovim (tj. Edomovim) potomcima

A. Od Izraela se tražilo da bude posebno prijateljski nastrojen prema Edomu zbog toga što su bili usrodstvu:

1. Brojevi 20:142. Ponovljeni zakoni 23:7,8

B. Vreme je donelo brojne probleme između Izraela i Edoma:

1. Brojevi 20:14-212. Sudije 11:16-173. Prva o Samuilu 14:47-484. Druga o Samuilu 8:145. Prva o carevima 11:14-256. Druga o carevima 14:22; 16:5,67. Drugi letopisi 20:10-30; 21:8-158. Amos 1:6,9

C. Postoje brojna proroštva protiv Edoma:

1. Isaija 34, od 5. stiha; Isaija 632. Jeremija 49:7-22; Plač Jeremijin 4:21,223. Jezekilj 25, od 12. stiha; Jezekilj 35; 36:2-64. Amos 1:11,125. Avdija

D. Postanje 36 sadrži Isavov rodoslov. Izgleda da je u pitanju odraz proroštva iz Postanja 27:39-40.

Pošto se fraza koja se stalno ponavlaja u Postanju („ovo je povest o...“) nalazi i u Postanju 36:1,jasno je da je Mojsije upotrebljavao ove starozavetne likove kao osnovu podele svog izveštaja opočecima jevrejskog naroda (vidite: Postanje 2:4; 5:1; 6:9; 10:1; 11:10,27; 25:12,9; 36:1,9; 37:2),a ljudi koji su pripadali Pomazanikovoj lozi dobili su najviše prostora i pažnje u knjizi.

194

E. Kratka podela ovog poglavlja:1. Postanje 36:2-9 – Isavova deca u Hanaanu2. Postanje 36:10-14 – Isavovi unuci u Seiru3. Postanje 36:15-19,40-43 – Poglavari Edomskog naroda4. Postanje 36:20-30 – Spiskovi narodnih vladara u ovoj oblasti5. Postanje 36:31-39 – Kasniji carevi Edoma

(sličan spisak se nalazi i u Prvim letopisima 1:35-54)6. Postanje 36:40-43 – Imena poglavara koji su potekli od Isava


POSTANJE 36:1 (SSP)1Ovo je povest o Isavu, to jest Edomu:

36:1 „Ovo je povest o“ Ova fraza koja se više puta ponavlja (moguće je da je u pitanju kolofon)označava glavne celine Postanja (vidite: Postanje 2:4; 5:1; 6:9; 10:1; 11:10, 27; 25:12, 19; 36:1, 9; 37:2).U ovom izrazu nema GLAGOLA.

� „o Isavu, to jest Edomu“ Poreklo Edomaca je u ovom poglavlju naglašeno više puta (vidite iPostanje 8, 9, 19, 43) zato što je Isav bio Jakovljev brat. Isavova veza sa Edomom je jasno izražena uPostanja 25:25,30.

POSTANJE 36:2-5 (SSP)2Isav se oženio Hanaankama: Adom kćeri Elona Hetita, Oholivamom kćeri Aninom, a unukomCivona Hivijca, 3i Bosmat kćeri Jišmaelovom, a sestrom Nevajotovom. 4Ada Isavu rodi Elifaza,Bosmat rodi Reuela, 5a Oholivama rodi Jeuša, Jaalama i Koreja. To su Isavovi sinovi koji su muse rodili u Hanaanu.

36:2 „Isav se oženio Hanaankama“ Imena Isavovih hanaanskih žena zabeležena su na tri različitamesta – u Postanju 26:34,35; 28:8 i 36, od 2. stiha – ali problem je u tome što se njihova imena na timmestima razlikuju. Ova razlika se objašnjava na sledeće načine: (1) u pitanju nisu bile tri žene, negočetiri; (2) neke od ovih žena su imale više od jednog imena. Izgleda da tekst jasno beleži da je Isav imaonajmanje dve žene Hanaanke i jednu ženu koja je bila Jišmaelova kći.

� „Adom kćeri Elona Hetita“ Kći Elona Hetita je u Postanju 26:34 nazvana Bosmat (BDB 142).Neobično je što je u Postanju 36:3 isto to ime upotrebljeno za Jišmaelovu kći. Raši kaže da je to moždabilo često žensko ime, pošto je moguće da je koren tog imena bio vezan za miomiris ili kâd (BDB 141).Jevrejsko predanje, koje je veoma snažno nastrojeno protiv Isava, tvrdi da je njeno ime vezano za kâdkoji je prinosila idolima i na taj način su hteli da je predstave kao idolopoklonicu.

Reč „Hetit“ (BDB 366) se u Starom zavetu koristi za tri različita naroda:1. Za izvorne stanovnike središnjeg dela Male Azije koji su se zvali Hati (govorili su hatski jezik),

iz trećeg milenijuma p.n.e. Oni nisu bili ni semitski ni indoevropski narod.2. Indoevropski osvajači iz drugog milenijuma p.n.e. (govorili su nesitski jezik) koji su osnovali

veliko i moćno carstvo.

195

3. Hetovi potomci (Postanje 10:15; 23:3,5,7,10,16,20; 25:10; 27:46; 49:32). Oni su navedeni kaojedan od deset naroda koji su se naselili u Hanaanu.

Kada tri različita naroda imaju isto ime to stvara velike zabune.

� „Oholivama“ Ovo ime znači „šator na uzvišici“ (BDB 14), ali o korenu svih ovih imena se možeraspravljati. Isti koren može da znači i „drvo“, „aloja“, „sjati“, ili „biti čist“. Iz Postanja 26:34-35 jejasno da je ista devojka imala ime Judita (ako je Isav imao samo tri žene). Raši kaže da je Isavpromenio njeno ime u Judita (BDB 397 II) i kaže da to ime znači „jevrejska“ (PRIDEV, BDB 397 I). Toje trebalo da pokaže da je ona prestala sa svojim idolopoklonstvom i Isav bi na taj način ostaviosnažan utisak na svog oca Isaaka. Neobično je što se ovo ime pojavljuje i u Postanju 36:41, dakle uistom poglavlju, a odnosi se na muškarca, iako je i dalje u ŽENSKOM obliku, što pokazuje da je došlodo nekakve greške u hebrejskom tekstu ovog poglavlja. Razlike među rodoslovima su u Svetom pismučeste iz sledećih razloga: (1) zato što je teško zabeležiti duge nizove imena bez pisarskih grešaka i (2)zato što je teško prenositi imena iz jednog jezika u drugi. Zapazite koliko imena je drugačije u Prvimletopisima 1:35-54.

� „a unukom Civona Hivijca“ U masoretskom tekstu piše „kćeri“, ali u Samarjanskom Petoknjižju, uSeptuaginti i u sirijskom prevodu stoji „sinom“. Iz neposrednog konteksta i iz Postanja 36:24 je jasno daje u pitanju bila njegova unuka.

Civon je ovde nazvan Hivijcem. Ako je istina da je ova devojka bila rođaka neke od devojakaspomenutih u Postanju 26, onda je nazvana i Hetitkinjom. U prevodu Starog zaveta postoji priličnazbrka po pitanju odnosa između naziva „Hetit“ (BDB 366), „Hivijac“ (BDB 295), i „Horijac“ (BDB 360II, vidite: Postanje 36:20; 14:6). Naziv „Horijci“ (vidite: Postanje 36:20) se koristio za nesemitskeHurijance (ZPEB, tom 3, str. 228-229), ali izgleda da se mogao posebno odnositi na grupu Semita kojisu bili rudari ili su živeli u pećinama (BDB 359, KB 339, „jama“). Dokaz za to je činjenica da su svanjihova imena semitska, a ne hurijanska.

36:3 „Bosmat“ Ova devojka je u Postanju 28:9 nazvana „Mahalat“, što znači „pomilovanje“ (BDB142). Zanimljivo je što je u Samarjanskom Petoknjižju njeno ime promenjeno iz Bosmat (Postanje36:3,4,10) u Mahalat. To znači da su stručnjaci veoma rano prepoznali probleme s ovim imenima(probleme koji su nastali zbog toga što osoba može imati dva imena, nadimak ili može promenitiime). Ne treba zaboraviti da se Isav oženio jednom od Jišmaelovih kćeri da bi ugodio svom ocu imajci.

� „sestrom Nevajotovom“ Smatra se da je Jišmael u to vreme već bio mrtav, pa je njenu udajudogovorio njen brat i zato se njegovo ime spominje u tekstu. Moguće je i nešto drugo – što se čestodešavalo u kulturama Starog bliskog istoka – da je njen brat bio porodični predstavnik što se tičesklapanja brakova (kao Lavan, Simeon i Levije, pa čak i Avraam, koji je tvrdio da je Sarajin brat). Nekismatraju da je u ovim arapskim plemenima postojala sklonost ka matrijarhatu jer u ovim rodoslovimaima tako puno ženskih imena, ali u ovom trenutku ne možemo biti sigurni u to zbog nedovoljnog brojaistorijskih dokumenata.

36:4-5 Ovo je spisak najvažnijih plemena poteklih od Isava. Od tog spiska je kasnije nastao spisakpoglavara zabeležen u kasnijem delu poglavlja. Ovo poglavlje može da se podeli na osnovu sadržajaovih rodoslova:

1. Postanje 36:2-9 – Isavova deca u Hanaanu2. Postanje 36:10-14 – Isavovi unuci u Seiru3. Postanje 36:15-19,40-43 – Poglavari Edomskog naroda4. Postanje 36:20-30 – Spiskovi narodnih vladara u ovoj oblasti

196

5. Postanje 36:31-39 – Kasniji carevi Edoma6. Postanje 36:40-43 – Imena poglavara koji su potekli od IsavaSličan spisak se nalazi i u Prvim letopisima 1:35-54.

36:5 „Korej“ Izabrao sam samo jedno od imena koje se spominje na dva mesta da bih pokazao kako jeteško ispravno shvatiti tačne odnose među ljudima u ovim rodoslovima. Neki smatraju da se tu spominjudva različita Koreja, jedan u Postanju 36:5, a drugi u Postanju 36:16, ali Raši kaže da je taj Korej bionezakoniti sin – da je bio Elifazov sin, to jest da je Elifaz spavao sa Oholivamom, jednom od žena svogaoca Isava. To su jevrejske predrasude protiv Isava. Rabinska tumačenja ovog poglavlja su veomanegativna i pretpostavljaju da su Isavovoj lozi postojala strahovita rodoskvrnuća i porodični problemi.To je možda istina, ali u tekstu nema ni reči o tome i tako negativo tumačenje može nastati samo naosnovu predrasuda.

POSTANJE 36:6-8 (SSP)6Isav uze svoje žene, sinove, kćeri i sve svoje ukućane, svoju stoku i ostale životinje i svuimovinu koju je stekao u Hanaanu, pa ode u jednu zemlju podalje od svoga brata Jakova. 7Jer,njihova je imovina bila toliko velika da ne bi mogli da žive zajedno – zemlja u kojoj su boravilinije mogla da ih izdržava obojicu zbog njihove stoke. 8Tako se Isav, to jest Edom, nastani ugorskom kraju Seiru.

36:6 „Isav uze svoje žene, sinove ... pa ode u jednu zemlju podalje od svoga brata Jakova“ U ovompoglavlju je navedeno da je to učinio zbog potrebe za većom površinom pašnjaka (vidite: Postanje 36:7).Teološki gledano, moguće je da je to učinio i zbog toga što je Jakov bio pravi naslednik zemlje uPalestini (zbog Isaakovog blagoslova) i da je po svom povratku nasledio očeva stada.

36:8 „Tako se Isav, to jest Edom, nastani u gorskom kraju Seiru“ Možda je Isav tokom godinaJakovljevog odsustva selio svoja stada iz Seira nazad u Hanaan u različitim dobima godine i stoga ovajtekst možda prosto izveštava da je Isav boravio u Seiru (vidite: Postanje 32:3). Ipak, treba naglasiti da tonije sigurno, jer je gora Seir postala tradicionalno vezana za Edomce.

POSTANJE 36:9-14 (SSP)9Ovo su potomci Isava, praoca Edomaca, u gorskom kraju Seiru. 10Ovo su imena Isavovihsinova: Elifaz, sin Isavove žene Ade, i Reuel, sin Isavove žene Bosmat. 11Elifazovi sinovi: Teman,Omar, Cefo, Gaatam i Kenaz. 12Timna, naložnica Elifaza sina Isavovog, rodi Elifazu Amaleka.To su potomci Isavove žene Ade. 13Reuelovi sinovi: Nahat, Zara, Šama i Miza. To su potomciIsavove žene Bosmat. 14Sinovi Isavove žene Oholivame kćeri Anine, a unuke Civonove, koje jerodila Isavu: Jeuš, Jaalam i Korej.

36:10 „Ovo su imena Isavovih sinova“ Pošto se imena Isavovih sinova ponavlajaju, jasno je da je ovopoglavlje sastavljeno iz nekoliko različitih vrsta rodoslovnih dokumenata (vidite beleške kod Postanja36:4-5).

36:11 „Elifazovi sinovi“ Postoje mnoge rasprave o tome da li je to isti onaj Elifaz koji se spominje uKnjizi o Jovu. Izgleda da je to stvarno moguće zbog zemlje Uz koja se spominje u Jovu i Elifazovogsina koji se zvao Uz, a spominje se u Postanju 36:28. Edom je bio poznat po svojim mudracima,

197

posebno iz grada Temana. Ova dva dokaza ukazuju na to da je Edom bio Jovova domovina. Nije sigurnoda li je baš ovaj Elifaz bio onaj Jovov „prijatelj“.

36:12 „Timna, naložnica Elifaza sina Isavovog, rodi Elifazu Amaleka“ Ova naložnica je očiglednoizdvojena zbog toga što je bila majka „Amalečana“ (vidite: Izlazak 17; Ponovljeni zakoni 25:17,19; Prvao Samuilu 15), ljutih neprijatelja Izraela. Ova rečenica je izraz prezira, jer to je jedino dete naložnicekoje se spominje u ovom rodoslovu.

36:14 „Sinovi Isavove žene Oholivame“ Mnogo se raspravljalo o tome zašto su sinovi ove Isavovežene navedeni zajedno s njegovim unucima. Neki kažu da je to bio način da se njena deca potisnu na istinivo s unucima i da ta rečenica stoga izražava prezir prema njima. Moguće je da je sve to bilo vezano zanasledna prava.

POSTANJE 36:15-19 (SSP)15Ovo su plemena [NASB – poglavari] potekla od Isava: Sinovi Elifaza, Isavovog prvorođenogsina: Teman, Omar, Cefo i Kenaz, 16Korej, Gaatam i Amalek plemena su potekla [NASB –poglavar Teman, poglavar Omar, poglavar Cefo i poglavar Kenaz, 16poglavar Korej, poglavarGaatam i poglavar Amalek poglavari su potekli] od Elifaza u Edomu. To su Adini potomci.17Sinovi Reuela sina Isavovog: Nahat, Zara, Šama i Miza plemena su potekla [NASB – poglavarNahat, poglavar Zara, poglavar Šama i poglavar Miza poglavari su potekli] od Reuela u Edomu.To su potomci Isavove žene Bosmat. 18Sinovi Isavove žene Oholivame: Jeuš, Jaalam i Korejplemena su potekla [NASB – poglavar Jeuš, poglavar Jaalam i poglavar Korej poglavari supotekli] od Isavove žene Oholivame kćeri Anine. 19To su Isavovi, to jest Edomovi, sinovi i to sunjihova plemena [NASB – njihovi poglavari].

36:15-19 Ovo je spisak plemenskih poglavara koji su potekli od Isava. Reč „poglavar“ (BDB 49 II) jehebrejska reč koja znači „hiljadu“ (BDB 48 II), a koristila se na sledeće načine:

1. Za deo porodice ili bratstva, Isus Navin 22:14; Sudije 6:15; Prva o Samuilu 23:23; Zaharija 9:72. Za vojnu jedinicu, Izlazak 18:21,25; Ponovljeni zakoni 1:153. Za doslovni broj hiljadu, Postanje 20:16; Izlazak 32:284. Na simboličan način, Postanje 24:60; Izlazak 20:6 (Ponovljeni zakoni 7:9; Jeremija 32:18)5. U ugaritskom jeziku (semitskom jeziku koji je srodan hebrejskom) isti suglasnici kao u reči aluf

tvore reč koja znači „poglavar“ (vidite: Postanje 36:15). To bi značilo da je u Brojevima 1:39spomenuto 60 poglavara i 62.700 ljudi iz Danovog plemena. Problem je što je u nekimplemenima bio preveliki broj poglavara naspram broja ljudi.

Mnogi starozavetni problemi sa brojevima nastaju zbog toga što ne možemo biti sigurni kako daprevedemo hebrejske reči koje ih označavaju. Mnogi Isavovi sinovi su na ovom spisku navedeni kaopoglavari, što pokazuje da je njegova porodica preuzela vlast nad ovom oblašću.

POSTANJE 36:20-30 (SSP)20Ovo su sinovi Seira Horijca, koji su živeli u Edomu: Lotan, Šoval, Civon, Ana, 21Dišon, Ecer iDišan. To su plemena Horijaca, potomci Seira u Edomu. 22Lotanovi sinovi: Hori i Heman.Timna je bila Lotanova sestra. 23Šovalovi sinovi: Alvan, Manahat, Eval, Šefo i Onam.24Civonovi sinovi: Aja i Ana. Ana je onaj koji je u pustinji našao izvore vrele vode dok je čuvaomagarce svoga oca Civona. 25Anina deca: sin Dišon i kći Oholivama. 26Dišonovi sinovi:Hemdan, Ešban, Jitran i Keran. 27Ecerovi sinovi: Bilhan, Zaavan i Akan. 28Dišanovi sinovi: Uc i

198

Aran. 29-30To su, dakle, plemena Horijaca po njihovim bratstvima u zemlji Seir: Lotan, Šoval,Civon, Ana, Dišon, Ecer i Dišan.

36:20 „Ovo su sinovi Seira Horijca, koji su živeli u Edomu“ Iz Ponovljenih zakona 2:12 saznajemoda su Isavovi potomci isterali pređašnje stanovnike Edoma (kao što su Jakovljevi potomci isteralistanovnike Hanaana). Ipak, vidimo i da su Edomci s njima sklapali brakove. Nismo sigurni da li je ovosklapanje brakova sa Horijcima nastupilo zbog mešanja Edomaca s njihovim plemenima ili zbog togašto su ih Edomci porazili i uzeli njihove žene kao plen.

36:24 „Civonovi sinovi: Aja i Ana. Ana je onaj koji je u pustinji našao izvore vrele vode dok ječuvao magarce svoga oca Civona“ Hebrejska reč koja je prevedena kao „izvori vrele vode“ (BDB 411)se teško može definisati. Na njenom primeru želim da pokažem teškoće s kojima se susrećemopokušavajući da razumemo neke delove Starog zaveta, pogotovo kad naiđemo na reči koje se u njemuretko pojavljuju:

1. Ova reč se u Starom zavetu pojavljuje samo na ovom mestu.2. Ona je u Septuaginti samo napisana grčim slovima, a nije prevedena.3. U Vulgati je prevedena kao „izvori vrele vode“ (vidite: REB), za koje znamo da ih ima u toj

oblasti.4. Neki prevodioci Svetog pisma smatraju da se ta reč odnosi na „zmije otrovnice“, kojih isto ima u

toj oblasti.5. Pešita menja suglasnike „jmm“ (יממ) u „mjm“ (מים), što znači „voda“ (vidite: NKJV).6. Rabini kažu da je taj izraz veoma sličan hebrejskoj reči za „mulu“ (vidite: KJV, ASV, NEB) i da je

ovde upotrebljen na simboličan ili idiomatski način, da se kaže da se tom plemenu primakao kraj– jer mule ne mogu da se razmnožavaju.

7. U Samarjanskom Petoknjižju ova reč je promenjena u Emim, reč koja je u Ponovljenimzakonima 2:10 upotrebljena za divove.

Toliki raspon u prevodima nam oslikava problem na koji nailazimo pokušavajući da razumemoovako retke hebrejske reči. Budite pažljivi da se ne upletete u ovakve detalje koji ne utiču na glavneistine odlomka koji proučavate! Takve pojedinosti su zanimljive, ali nisu najvažnije.

36:25 Zapazite da je ime jedne od Isavovih žena, Oholivama, ovde ponovo povezano s Aninom kćeri(vidite: Postanje 36:2) i to je komentatorima stvaralo velike probleme. U komentaru iz serijala ThePulpit Commentary158 piše da je to bila druga osoba – rođak oca Isavove žene. Imena se često ponavljajuu istoj porodici ili na istom područiju ili u istim istorijskim razdobljima. Često se dešava da velik brojljudi ima isto ime. Jedini način da se pokaže razlika među njima je da se navede ime njihovog oca.

36:26 „Dišon“ U hebrejskom tekstu ovde piše „Dišan“, ali ga je većina prevodilaca promenila u„Dišon“ zbog Prvih letopisa 1:41. Još jedan Isavov potomak je imao ime „Dišon“ (Postanje 36:30) ili„Dišan“ (Prvi letopisi 1:42).

POSTANJE 36:31-39 (SSP)31Ovo su carevi koji su vladali u Edomu pre nego što je vladao car Izraelaca: 32Bela sin Beorovpostade car Edoma. Njegov grad se zvao Dinhava. 33Kada je Bela umro, na mestu cara nasledioga je Jovav sin Zare iz Bocre. 34Kada je Jovav umro, na mestu cara nasledio ga je Hušam iz

158 Komentari za propovedaonicu, prim. prev.

199

zemlje Temanaca. 35Kada je Hušam umro, na mestu cara nasledio ga je Hadad sin Bedadov,koji je porazio Midjance na području Moava. Njegov grad se zvao Avit. 36Kada je Hadad umro,na mestu cara nasledio ga je Samla iz Masreke. 37Kada je Samla umro, na mestu cara nasledioga je Saul iz Rehovota na reci Eufrat. 38Kada je Saul umro, na mestu cara nasledio ga je Vaal-Hanan sin Ahborov. 39Kada je Vaal-Hanan sin Ahborov umro, na mestu cara nasledio ga jeHadad [NASB – Hadar]. Njegov grad se zvao Pau. Žena mu se zvala Mehetavel kći Matredkćeri Me-Zahavove.

36:31 „Ovo su carevi koji su vladali u Edomu pre nego što je vladao car Izraelaca“ Ovaj stih jeizazvao strahovito veliko komešanje među starozavetnim komentatorima. Pošto se u tekstu spominjucarevi Izraela, izgleda da je ovaj odlomak napisan u kasnijem razdoblju, kada je Izrael već imao careve.To onda znači da je Postanje, iako nije bilo napisano kasnije, u najmanju ruku bilo uređivano u kasnijemrazdoblju. Oni koji zastupaju dokumentarnu hipotezu (hipotezu o tome da su Postanje pisala četirirazličita pisca iz kasnijih razdoblja, poznata i kao teorija JEDP) koriste ovo kao jak dokaz da Mojsijenije izvorni pisac Petoknjižja. Drugi, koji smatraju da Mojsije jeste pisao Petoknjižje, kažu da je ovobilo proroštvo o danima kada će se pojaviti car. Moramo priznati da u Postanju 49:10, Brojevima24:7,17 i Ponovljenim zakonima 17:14-20 postoje predskazanja o tome da će Izrael imati cara. Smatramda se jasno može videti da je neko uređivao Mojsijeve spise, možda Jeremija ili Ezra ili neka odproročkih škola – nismo sigurni ko, ali ovako kratke opaske ovih urednika ne utiču ozbiljno na stav da jeMojsije pisac Petoknjižja. Pogledajte podnaslov „Pisac“ u Uvodu komentara „Kako je sve počelo:Postanje 1-11“.

36:32 „Bela sin Beorov“ Suglasnici imena „Bela“ (BDB 118) su slični suglasnicima imena Valaam, kojije isto nazvan sin Beorov (BDB 129). To su jedina dva mesta gde se ovo ime pojavljuje da označinečijeg oca (vidite: Brojevi 22-24). Verovatno u pitanju nije bila ista osoba, ali u ovim rodoslovima ništanije sigurno.

36:37 „reci Eufrat“ Hebrejska reč „reka“ (BDB 625) s određenim članom najčešće se koristio daoznači reku Eufrat (na primer Postanje 31:21), ali mora biti da se u ovom odlomku odnosi na nekulokalnu reku, jer nema istorijskih dokumenata o tome da je bilo koji car iz Isavove loze ikada vladao uMesopotamiji.

36:39 Pošto se u Postanju 36:39 spominje nekoliko žena, ugledni američki arheolog Olbrajt (Albright)tvrdi da su u Edomu carevi dolazili na presto po majčinoj lozi. Pošto je očigledno da nijedan od ovihcareva nije bio sin prethodnog cara i pošto se tu spominju ove žene, ovaj predlog predstavlja valjanumogućnost, iako nemamo istorijskih dokaza za to.

� „Hadar“ U masoretskom tekstu stoji „Hadar“ (BDB 214), ali u Prvim letopisima 1:50 to ime jezapisano kao „Hadad“. Hadad (BDB 212, vidite: Prva o carevima 11:14,17,21,25) je postao zajedničkaimenica za careve Sirije, ali ime u ovom izveštaju očigledno nije bilo vezano za Siriju.

POSTANJE 36:40-43 (SSP)40Ovo su imena plemenâ [NASB – poglavara] poteklih od Isava, po njihovim bratstvima ipodručjima: Timna, Alva, Jetet, 41Oholivama, Ela, Pinon, 42Kenaz, Teman, Mivcar, 43Magdiel iIram [NASB – poglavar Timna, poglavar Alva, poglavar Jetet, 41poglavar Oholivama, poglavarEla, poglavar Pinon, 42poglavar Kenaz, poglavar Teman, poglavar Mivcar, 43poglavar Magdiel i

200

poglavar Iram]. To su plemena [NASB – poglavari] Edoma, to jest Isava, praoca Edomaca, ponjihovim naseljima u zemlji koju su zaposeli.

36:40 „Ovo su imena plemenâ [NASB – poglavara] poteklih od Isava“ Izgleda da je ovo veomaslično poglavarima koji su nabrojani ranije u ovom poglavlju, ali ova skupina se razlikuje po tome što jespisak sačinjen na osnovu njihovih područja.




1. Zašto je celo jedno poglavlje posvećeno Isavovim potomcima?2. Zašto postoji tolika zbrka u spisku njegovih žena?3. Zašto ovo poglavlje izgleda kao da se sastoji od pet različitih spiskova?4. Ukratko izložite odnos između Isavovih potomaka i Izraelovih potomaka.5. Objasnite vezu između nazivâ „Hetit, „Hivijac“, i Horijac“.

201

POSTANJE 37



Josifov san Josifovi snovi o veličini Josif prodat u ropstvo Josif i njegova braća

37:1-2a 37:1-4 37:1-2a 37:1-2a Josif i njegova braća

37:2b-4 37:2b-4 37:2b 37:2

37:3-4 37:3-4

37:5-8 37:5-8 37:5-8 37:5-7 37:5-11

37:8

37:9-11 37:9-11 37:9-11 37:9

37:10-11

Braća prodala Josifa Josif prodat iodveden u Egipat

Braća prodala Josifa

37:12-14 37:12-17 37:12-14a 37:12-13a 37:12-14

37:13b

37:14a

37:14b-24 37:14b-15

37:15-17 37:15-17

37:16

Zavera protiv Josifa 37:17

37:18-24 37:18-22 37:18-20 37:18-20

37:21-24 37:21-25a

37:23-28

37:25-28 37:25-28 37:25-28 37:25b-27

37:28-30

37:29-36

37:29-36 37:29-30 37:29-30

37:31-32 37:31-32 37:31-35

37:33-35 37:33-35

37:36 37:36 37:36

202




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Ovde počinje priča o tome kako su Jakov i njegova porodica (s naglaskom na Josifu) otišli uEgipat. Ova priča zauzima ostatak Postanja (poglavja 37-50), uz samo dva kratka izuzetka:

1. O Judi i Tamari (vidite: Postanje 38)2. Jakovljev blagoslov izraelskih plemena (vidite: Postanje 49)

B. Ova selidba u Egipat i posledice te selidbe predskazane su u Postanju 15:13-16.

C. Priča o Josifu je drugačija od ostalih istorijskih naracija u Postanju:

1. Jahve se nije neposredno objavio Josifu (a nisu ni anđeli)2. Priča je dugačka i zaplet se proteže kroz nekoliko poglavlja3. Jahve radi na tajne, skrivene, teološke načine (na primer, preko „čoveka“ koji se spominje

u Postanju 37:15-17)4. Geografski položaj se menja od Ura, Harana i Hanaana u Egipat


POSTANJE 37:1-2a (SSP)1Jakov je živeo u zemlji u kojoj je boravio njegov otac, u Hanaanu. 2aOvo je povest o Jakovu:

37:1 U Postanju 37:2a nalazimo frazu koju je pisac izgleda upotrebio da podeli svoju knjigu, zbog kojevećina komentatora smatra da Postanje 37:1 spada u Postanje 36. Prvi stih, koji govori gde se naselioJakov, stvarno jeste parnjak prethodnim stihovima, koji govore gde se naselio Isav.

203

� „u zemlji u kojoj je boravio njegov otac“ Ovo je jedno od obećanja datih Avraamu (Postanje 12,15, 17; 28:4). Nomadski način života na obećanom području bio je pokazatelj njegove vere.

37:2 „Ovo je povest o Jakovu“ Ova fraza se ponavlja i predstavlja znak koji je Mojsije upotrebio daistakne strukturu svoje knjige (vidite: Postanje 2:4; 5:1; 6:9; 10:1; 11:10, 27; 25:12, 19; 36:1, 9; 37:2).Nismo sigurni da li se ova fraza (ili kolofon) odnosi na tekst koji je ispred ili iza nje.

POSTANJE 37:2b-4 (SSP)2bKada je Josif bio mladić od sedamnaest godina, napasao je stada sa svojom braćom, sinovimaBilhe i Zilpe, ženâ njegovog oca. On svome ocu donese rđav glas [NASB - izveštaj] o njima. 3AIzrael je od svih svojih sinova najviše voleo Josifa, jer mu se rodio u starosti, i on mu napravibogato ukrašen ogrtač. 4Kada su Josifova braća videla da ga njihov otac voli više od svih njih,zamrzeše ga toliko da nijednu ljubaznu reč nisu mogla da mu kažu.

� „Kada je Josif bio mladić od sedamnaest godina“ Josifove godine u vreme kada su ga braćaprodala u ropstvo je značajno jer možemo da ga uporedimo s njegovim godinama u trenutku kada je staopred faraona u Postanju 41:46 (tada je imao trideset godina). Starost koju je dosegao navedena je uPostanju 50:26 (umro je sa sto deset godina).

� „mladić“ Ova reč (BDB 654 II) se koristila u smislu „šegrta“ (vidite: Izlazak 33:11, gde je ova rečupotrebljena za položaj Isusa Navina naspram Mojsija). Moguće je da su sinovi Bilhe i Zilpe isto bilišegrti. Iako su bili u polju i radili kao pastiri, nisu imali samostalnu odgovornost za stada.

� „Bilha“ Ona je bila Rahiljina sluškinja. Neki smatraju da je Josif ovde poistovećen s njenimsinovima zato što je ona verovatno nastavila da ga odgaja nakon Rahiljine smrti. Iz Postanja 30:5-7saznajemo da su Bilhina druga dva sina bili Dan i Neftalim.

� „sinovima ... Zilpe“ Ovo je bila Lijina sluškinja. Njeni sinovi su nabrojani u Postanju 30:9-13.Njihova imena su bila Gad i Ašer.

� „On svome ocu donese rđav glas [NASB - izveštaj] o njima“ Tačna priroda ovog izveštaja namnije poznata i ne znamo tačno na koga se odnosio (ova ista reč je upotrebljena za izveštaj deset uhoda uBrojevima 14:37), ali to pokazuje Josifovu naivnost. Zabeležen je niz događaja zbog kojih su ga braćazamrzela:

1. Loš izveštaj iz Postanja 37:22. Poseban ogrtač koji mu je Jakov da u Postanju 37:3-4 3. Njegovi hvalisavi snovi zabeleženi u Postanju 37:5-10

37:3 „Izrael je od svih svojih sinova najviše voleo Josifa“ Jakovljevo ime bilo je promenjeno u„Izrael“ nakon što se rvao s anđelom kod rukavca Jaboka (vidite: Postanje 32:22-32). Ovo ime imanekoliko mogućih korenova. Mislim da se koren koji glasi „neka El sačuva“ najbolje uklapa u kontekstPostanja 32. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

Jakov je trebalo da zna kakvi problemi prate miljeništvo jer je to doživeo u sopstvenom detinjstvu,ali on je očigledno to zanemario. To što je imao miljenika pripremilo je teren da Josifova braća odbaceJosifa.

� „jer mu se rodio u starosti“ Ovo je donekle neobična fraza jer je Venijamin bio Rahiljin najmlađisin. Možda ova fraza znači „nakon što je dobio mnogo drugih sinova“. Zapadnjačko doslovno shvatanje

204

predstavlja veliku opasnost prilikom tumačenja drevnih semitskih tekstova. Rabini i Targumi suprepoznali ovu nedoslednost i preveli ovu frazu rečima „sin koji ima mudrost starca“. Sledeći podaci izkonteksta će pokazati da ovo sigurno nije slučaj.

NASB „šareni ogrtač“NKJV „ogrtač u boji“NRSV, REB „dug ogrtač s rukavima“TEV „dug ogrtač s dugim rukavima“NJB „ukrašen ogrtač“LXX „šareni ogrtač“Pešita „bogato ukrašen ogrtač s dugim rukavima“JPSOA „ukrašen ogrtač“

Nismo sigurni koja je etimologija ove hebrejske reči (SPOJ reči BDB 509 i 821). Ogrtači su obično imalikratke rukave, a dosezali su do kolena i kod muškaraca i kod žena. Izgleda da je ovaj ogrtač bio posebanpo tome što je imao punu dužinu, od dlanova do nožnih članaka (BDB 821), ili zato što je bio šaren(LXX). U svakom slučaju, to nije bio radni ogrtač. Ovakav ogrtač se spominje samo još u Drugoj oSamuilu 13:18, gde piše da je Tamara nosila takvu vrstu ogrtača, koji je bio podoban za careve kćerikoje su device, što znači da je takav ogrtač pokazivao carsko poreklo. Moguće je da je Josif osetio kakonjegov otac zna da će on biti sin obećanja, pošto je Ruvim bio isključen zbog svog neumesnogseksualnog odnosa s Jakovljevom naložnicom, a Simeon i Levi zbog pokolja u Sihemu (Postanje 34,vidite: Postanje 35:22).

Iz komentara The IVP Bible Background Commentary159 (str. 68):„Egipatske slike iz ovog razdoblja prikazuju bogato odevene Hanaance kako nose vezene ogrtače

koji su imali duge rukave, sa obrubljenim šalom koji je bio ukoso umotan od stuka do kolena.“

37:4 „Kada su Josifova braća videla da ga njihov otac voli više od svih njih“ Zbog toga je došlo dotoga da braća odbace Josifa.

� „zamrzeše ga“ Ovaj GLAGOL (BDB 971, KB 1338, KONSTRUKTNI INFINITIV kala) je upotrebljen uPostanju 37:4,5,8; vidite i Izlazak 18:21; 20:5; 23:5; Levitska 19:17; 26:17; Ponovljeni zakoni 5:9;7:10,15; 12:31; 16:22; 19:11; 30:7; 32:41.

NASB „ljubaznu reč“NKJV, NRSV, LXX „mirno“TEV „lepu reč“NJB „ljubaznu reč“REB „grube reči“JPSOA „ljubaznu reč“

Ovo je hebrejska IMENICA šalom (BDB 1022); vidite Posebnu temu – Mir (šalom). Njegova braća nisumogla da upotrebe čak ni ovaj pozdrav koji je bio uobičajen u onoj kulturi. Nisu hteli da on ima mir,zdravlje i blagostanje.

159 Komentar o biblijskoj pozadini, izdavača IVP, prim. prev.

205

POSTANJE 37:5-8 (SSP)5Jednom je Josif sanjao san i ispričao ga svojoj braći, pa ga oni još više zamrzeše. 6Josif im reče:»Slušajte kakav san sam sanjao: 7Vezivali smo snopove žita nasred polja, i moj ti se snopodjednom diže i uspravi, a vaši snopovi se okupiše oko njega i pokloniše mu se.« 8Braća mu nato rekoše: »Zar ti to hoćeš da vladaš nad nama? Zar hoćeš da nam budeš gospodar?« I još višega zamrzeše zbog njegovog sna i zbog onoga što je rekao o njima.

37:5 „Jednom je Josif sanjao san“ Treba naglasiti da je sve do ovog trenutka u Postanju Bogsaopštavao svoju volju kroz snove i viđenja (vidite: Postanje 20:3; 28:12; 31:11,24). Ljudi Starogbliskog istoka su smatrali snove valjanim izvorom otkrivenja od bogova. Josifovi snovi su bili kao so naranu povređenih osećanja njegove braće (vidite: Postanje 37:19-20).

37:7-8 „moj ti se snop odjednom diže i uspravi, a vaši snopovi se okupiše oko njega i pokloniše mu se“Upravo to je poručivao i Josifov ogrtač. Ovo se ispunilo u Postanju 42:6; 43:26; 44:14.

Osmi stih ima dve značajne gramatičke konstrukcije (APSOLUTNI INFINITIV i IMPERFEKAT istogGLAGOLA), što pojačava silinu izraza:

1. vladati, BDB 573, KB 5902. gospodariti, BDB 605, KB 647

Ista gramatička konstrukcija upotrebljena je i u PostanjU 37:103. stvarno doći (i pokloniti se), BDB 97, KB 112

POSTANJE 37:9-11 (SSP)9A Josif je sanjao i drugi san i ispričao ga svojoj braći. »Slušajte«, reče. »Opet sam sanjao san:poklonili su mi se sunce, mesec i jedanaest zvezda.« 10Kada je to ispričao svom ocu i braći, otacga izgrdi i reče: »Kakav je to san koji si sanjao! Zar ćemo tvoja majka i ja i tvoja braća doći ipokloniti se pred tobom do zemlje?« 11I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegovotac je o svemu tome razmišljao.

37:9 Ovaj san je slikovito najavljivao da će Josif postati vođa i da će ga Jahve postaviti da bude staratelji spasitelj svoje porodice. Činjenica da je negova majka (tj. mesec) već bila mrtva ne utiče na književnusilinu ovog sna.

1. to je bila prorčka najava koja pokazuje da Bog upravlja istorijom2. ovde vidimo jedan vid Josifove naivnosti3. to je bio način da se braća okrenu protiv njega kako bi počeo da se sprovodi Božiji naum o

odlasku u Egipat radi utočišta, o egipatskom ropstvu i izlasku iz EgiptaKontekst podržava sva ova tumačenja. Josif nije ključ ovog izveštaja, nego je Jahve glavna ličnost i

glavni je njegov večni naum o otkupljenju u skladu s kojim je on upotrebio Josifa za svoje ciljeve. Josifje bio moralan, ali donekle naivan. Izrael su spasla Jahveova dela, a ne Josifove jake strane.

37:10 „otac ga izgrdi“ Ovo je veoma jaka hebrejska reč (BDB 172, KB 199, IMPERFEKAT kala) koja jeizvorno značila „povikati“ (vidite: Jeremija 29:27). Često se koristila za Boga kada prekoreva narode (naprimer Isaija 17:13). Upotrebljena je za Jahvea čak i kad je prekorevao Satanu u Zahariji 3:2.

� „Zar ćemo tvoja majka i ja“ Ne treba da zaboravimo da je Rahilja već bila mrtva (vidite: Postanje35:19). Neki smatraju da je Josif još mislio na nju, ili da se ovo odnosi na Liju – Rahiljin stariju sestru –ili na Bilhu, koja je odgajila Josifa.

206

37:11 „I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna“ Ovaj GLAGOL (BDB 888, KB 1109,IMPERFEKAT piela) je podudaran glagolu „mrzeti“ (vidite: Postanje 37:4,5,8).

Ovaj deo Postanja 37:11 je spojen s Postanjem 37:28, 39:21 i 45:4 kao kombinovani navod uStefanovoj propovedi u Delima 7:9.

� „njegov otac je o svemu tome razmišljao“ Ovo nas podseća na Mariju koja je ono što je rečeno oIsusu čuvala u svom srcu (vidite: Luka 2:19,51). Jakov je znao da se Bog mnogo puta objavljivao krozsnove da potvrdi onoga ko treba da nasledi blagoslov izraelskih praotaca. Jakov je želeo da veuje u to, ačini se i da su istorijski događaji koji su se odigrali do tada ukazivali na to da će Josif postati obećanaglava porodice koja je u savezu sa Bogom. Ipak, iz kasnijih poglavlja saznajemo da se Bog nikada nijeneposredno ukazao Josifu kao što se ukazao Avraamu, Isaaku i Jakovu i saznajemo da će Pomazanikdoći iz Judine loze, a ne iz Josifove.

POSTANJE 37:12-14 (SSP)12Kada su jednom njegova braća otišla da napasaju očeva stada blizu Sihema, 13Izrael rečeJosifu: »Znaš da tvoja braća napasaju stada blizu Sihema. Hajde, poslaću te k njima.« »Dobro«,odvrati Josif. 14»Idi i vidi da li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, reče mu Izrael, »pa sevrati da mi javiš.« Tako ga posla iz Hevronske doline. Kada je Josif stigao u Sihem...

37:13 „Izrael reče Josifu“ Nismo sigurni zašto je Jakov poslao Josifa da proveri svoju braću. Nekismatraju (1) da je pokušao da ponovo ujedini svu braću, (2) ili da će ga Josif, pošto ga je ranije tačnoizveštavao (vidite: Postanje 37:2), ponovo tačno izvestiti o delima svoje braće i o stanju u kom su stada.

Ovde počinje niz dijaloga između Jakova, Josifa i njegove braće koji se proteže do kraja poglavlja:1. „Hajde“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala2. „poslaću te“, BDB 1018, KB 1511, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV3. „Dobro“, u hebrejskom ovde nema GLAGOLA, nego je Josif doslevno rekao „evo me“4. „Idi“, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala5. „vidi“, BDB 906, KB 1157, IMPERATIV kala6. „pa se vrati da mi javiš“, BDB 996, KB 1427, IMPERATIV hifila

37:14 „pa se vrati da mi javiš“ Josif je to činio i ranije (Postanje 37:2).

POSTANJE 37:15-17 (SSP)Kada je Josif stigao u Sihem, 15vide ga jedan čovek kako luta poljima, pa ga upita: »Šta tražiš?«16»Tražim svoju braću«, odgovori Josif. »Možeš li da mi kažeš gde napasaju stada?« 17»Otišli suodavde«, reče čovek. »Čuo sam ih kako govore: ‚Hajdemo u Dotan.‘« Josif ode za braćom i nađeih blizu Dotana.

37:15-17 „vide ga jedan čovek kako luta poljima“ Ovaj neimenovani čovek otkriva Božije prisustvo učitavom ovom događaju (iako se Božije ime ovde ne pojavljuje). Ovaj događaj je upravo zato izabeležen! Moguće je da je to bio anđeo, jer su anđeli nazvani ljudima i na drugom mestu u ovoj knjizi(Postanje 18).

37:17 „Dotan“ Ovo ime znači „dva izvora“ (BDB 206). Dotan se nalazio na velikom trgovačkom putukoji vodi iz Sirije u Egipat. Zapazite na mapi da su Hevron, Sihem i Dotan glavni gradovi koji se nalaze

207

na ovom putu. Kasnije u biblijskoj istoriji Bog je ponovo pokazao svoje prisustvo na tom mestu (vidite:Druga o carevima 6).

POSTANJE 37:18-24 (SSP)18A oni ga već izdaleka opaziše, pa počeše da se dogovaraju da ga ubiju. 19»Evo stiže onasanjalica«, rekoše jedan drugom. 20»Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih čatrnja. Rećićemo da ga je proždrla neka krvoločna zver. Da vidimo šta će tada biti od njegovih snova!«21Kada je to čuo Ruvim, pokuša da ga izbavi iz njihovih ruku. »Nemojmo da mu uzmemoživot«, reče. 22»Ne prolivajte krv! Bacite ga u ovu čatrnju ovde u pustinji, ali nemojte da gapovredite.« Ruvim to reče da bi izbavio Josifa iz njihovih ruku i vratio ga ocu. 23Kada je Josifstigao k braći, oni svukoše s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač, 24pa uhvatiše Josifa i baciše ga učatrnju. A čatrnja je bila suva.

37:18 „A oni ga već izdaleka opaziše“ Moguće je da su ga primetili zbog razmetljivog ogrtača koji muje otac dao, a koji je on verovatno stalno nosio.

� „pa počeše da se dogovaraju da ga ubiju“ Ovo je veoma redak GLAGOL (BDB 647, KB 699,IMPERFEKAT hitpaela) koji je u Psalmu 105:25 podudaran s mržnjom. Isti taj GLAGOL u pielu suMidjanci upotrebili za Jahvea u Brojevima 25:18. PARTICIP kala ovog glagola je u Malahiji 1:14preveden kao „varalica“.

Greh koji je Kain učinio ubivši Avelja (Postanje 4) se ponovo ponajvljuje u palom ljudskom rodu.Lični interes je glavni činilac!

37:20 „Reći ćemo“ Vidite Postanje 37:32. Unapred su smislili kako da ga ubiju i planirali su šta daučine s njegovim telom i kako da to zataškaju pred svojim ocem.

� „Da vidimo šta će tada biti od njegovih snova!“ Ovo bi mogao biti odjek njihove lične žudnje zanasledstvom, jer su se plašili da će im ga Josif preoteti.

37:21-22 „Ruvim“ Ne možemo biti sigurni koje su bile Ruvimove pobude, ali na osnovu onoga što jezabeleženo na kraju Postanja 37:22, čini se da je on, kao najstariji, osećao odgovornost da zaštiti svogmlađeg brata. Moguće je da se nadao da će to pomoći da se njegov položaj pred Jakovom popravi unakon Postanja 35:22. Mislim da je stvarno hteo da spase Josifa, što se može videti i po njegovojreakciji u Postanju 37:29-30. Ovaj događaj jasno pokazuje da je Ruvim izgubio svoj uticaj i vodstvomeđu braćom.

Zapazite Ruvimove reči:1. „Nemojmo da mu uzmemo život“, Postanje 37:21, BDB 645, KB 697, IMPERFEKAT hifila

upotrebljen kao KOHORTATIV2. „Ne prolivajte krv!“, Postanje 37:22, BDB 1049, KB 1629, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao

JUSIV3. „Bacite ga u ovu čatrnju“, Postanje 37:22, BDB 1020, KB 1527, IMPERATIV hifila4. „ali nemojte da ga povredite“, Postanje 37:22, BDB 1018, KB 1511, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao JUSIVZapazite da su u tekstu zabeleženi Ruvimovi skriveni motivi:1. „da bi izbavio Josifa iz njihovih ruku“, BDB 664, KB 717, KONSTRUKTNI INFINITIV hifila2. „i vratio ga ocu“, BDB 996, KB 1427, KONSTRUKTNI INFINITIV hifila

208

37:24 „uhvatiše Josifa i baciše ga u čatrnju“ Traumu koju je ovaj tinejdžer doživeo možemo doneklerazumeti iz Postanja 42:21, gde je opisano kako je preklinjao za milost.

� „A čatrnja je bila suva“ To nije bio izvor, nego jama za skupljanje vode. Čatrnje su bile veomačeste u ovom delu Palestine. Rabini kažu da je ta čatrnja bila puna zmija i škorpiona, ali to je samonjigova pretpostavka.

POSTANJE 37:25-28 (SSP)25Kada su seli da jedu, digoše pogled i ugledaše karavan Jišmaelaca kako dolazi iz Gilada.Kamile su im bile natovarene začinima, balsamom i smirnom koje su nosili u Egipat. 26Judareče svojoj braći: »Šta imamo od toga da ubijemo svog brata i zataškamo njegovu smrt?27Hajde da ga prodamo ovim Jišmaelcima. Ne dižimo na njega ruku – brat nam je, naša krv.« Ibraća ga poslušaše. 28Kada su oni midjanski trgovci prolazili kraj njih, braća izvukoše Josifa izčatrnje i za dvadeset srebrnjaka [NASB – šekela] ga prodadoše Jišmaelcima, koji ga odvedoše uEgipat.

37:25 „Kada su seli da jedu“ Ovo pokazuje njihovu besrdnost.

� „karavan Jišmaelaca kako dolazi iz Gilada“ Ovi trgovci su oslovljeni na nekoliko načina (što nekizastupnici kritike izvora smatraju dokazom da iza Postanja leži veći broj izvora):

1. u Postanju 37:25 nazvani su Jišmaelcima2. u Postanju 37:28 nazvani su midjanskim trgovcima3. u Postanju 37:28 su ponovo nazvani Jišmaelcima4. u Postanju 37:36 su nazvani Medancima (masoretski tekst)Ovo su različiti nazivi kojima je oslovljena ista grupa, što se vidi i u Sudijama 8:22,24. Osim toga, i

Midjanci i Medanci su bili Avraamovi potomci od njegove žene Keture (vidite: Postanje 25:2), ali to štose ovde spominju Medanci mogla bi da bude pisarska greška (Medanci se piše ,מדינימ a MidjanciOvaj karavan se možda sastojao iz nekoliko različitih skupina, a možda su u pitanju različita .(מדנימimena za istu grupu.

� „Kamile su im bile natovarene začinima, balsamom i smirnom koje su nosili u Egipat“ Ovizačini i mirišljave pomasti su bile karakteristična uvozna roba za Egipat, jer su korišćane za (1)balsamovanje, (2) kao miomirisi, i (3) za lečenje. Gilad (odakle su ovi trgovci došli) je bio poznat posvojim pomastima.

37:26 „Juda reče svojoj braći“ Ne znamo Judine prave pobude, kao što ne znamo ni Ruvimove, aliizgleda da je pokušavao da spase svog brata od smrti („brat nam je“, Postanje 37:27), iako su navedenenjegove sledeće pobude: (1) da stekne dobit (2) i da ne ukalja ruke nedužnom krvlju.

Ako je Juda pokušavao da spase svog polubrata od smrti onda je to način da se sin iz čije loze ćepoteći Isus prikaže u poveljnom svetlu. Ako se Juda tako ponašao zbog navedenih razloga, onda topokazuje da se Božiji ciljevi ne zasnivaju na zaslugama pojedinaca (vidite: Postanje 38), nego naJahveovom večnom naumu o otkupljenju svih ljudi (vidite: Postanje 3:15; 12:3; Izlazak 19:5; vidite iPosebnu temu – Jahveov večni naum o otkupljenju, kod Postanja 12:3).

37:28 „za dvadeset srebrnjaka [NASB – šekela] ga prodadoše Jišmaelcima“ Zapazite da je reč„šekela“ napisana kosim slovima, što znači da je nema u hebrejskom tekstu, nego se tamo podrazumeva(vidite: Postanje 20:16; Sudije 17:2-4,10). Reč „šekel“ označava određenu težinu novca. Iz Levitske

209

27:5 saznajemo da su se mlađi robovi prodavali za dvadeset šekela, a stariji za trideset (vidite: Izlazak21:32) ili pedesed šekela (vidite: Levitska 27:3). Znamo i da je trgovina robljem postojala u Egiptutokom čitave egiptaske istorije.

Neki biblijski komentatori smatraju da se reč „oni“ odnosi na midjanske trgovce, što bi značilo dasu u Postanju 37:25 oni izvukli Josifa iz jame i prodali ga Jišmaelcima. Ti komentatori tvrde da je toučinjeno bez znanja Jakovljevih sinova i da to stoga objašnjava Postanje 37:29-30 (Ruvimovu reakcijuna to što Josif nije bio u jami). Ipak, ovakav sled događaja ne objašnjava Postanje 37:27! Tehnikesavremenih kritičara često više govore o njima i njihovim književnim pretpostavkama nego o drevnojjevrejskoj istorijskoj naraciji.

� „koji ga odvedoše u Egipat“ Ironično je što je put kojim su oni išli doveo Josifa na svega nekolikokilometara od šatora njegovog oca! Ali bila je Božija volja da Josif dospe u Egipat.

POSTANJE 37:29-36 (SSP)29Kada se Ruvim vratio do čatrnje i video da Josifa nema u njoj, razdre svoju odeću, 30pa sevrati svojoj braći i reče: »Dečaka nema! Šta ću sad?« 31Tada braća uzeše Josifov ogrtač, zaklašejedno jare i ogrtač umočiše u njegovu krv, 32pa ogrtač odneše ocu i rekoše: »Našli smo ovo.Pogledaj da li je to ogrtač tvog sina.« 33On ga prepozna i reče: »Jeste, ogrtač mog sina! Nekakrvoločna zver ga je proždrla! Josif je rastrgan na komade!« 34Tada Jakov razdre svoju odeću iobuče se u kostret, pa je mnogo dana oplakivao svog sina. 35Svi njegovi sinovi i kćeri dolazili suda ga teše, ali on ne htede da se uteši. »Ne«, reče. »Oplakivaću svog sina dok i ja ne odem uŠeol.« Tako je njegov otac plakao za njim. 36A oni Midjanci prodadoše Josifa u Egipat, Potifaru,jednom od visokih faraonovih službenika, zapovedniku dvorske straže.

37:29 „Kada se Ruvim vratio do čatrnje i video da Josifa nema u njoj, razdre svoju odeću“ Ovo jebio tradicionalni znak tugovanja (vidite: Postanje 44:13). Dodatni znaci tugovanja mogu se videti uPostanju 37:34 kada je Jakov saznao za Josifovu smrt. Mora da Ruvim nije bio prisutan kad su braćagovorila o svom naumu ili kad su prodala Josifa.

POSEBNA TEMA – OBREDI OPLAKIVANJA

37:35 „Svi njegovi sinovi i kćeri dolazili su da ga teše“ Zar nije ironično što su baš oni koju su prodaliJosifa sada pokušavali da uteše njegovog oca zbog gubitka koji je doživeo. Postoje određena nagađanjao rečima „njegove kćeri“. Da li se to odnosi na Dinu i druge kćeri koje su mu se rodile kasnije ili seodnosi na njegove snahe?

� „Šeol“ Ova reč (BDB 982) se koristila za „grob“ ili za „zagrobni život“. Izgleda da ima dva mogućahebrejska korena: (1) „sići“ i (2) „tražiti“, što bi moglo da znači da Šeol traži još ljudskih bića ili da ljuditraže odgovore na pitanja o Šeolu. Meni se čini da su Šeol u Starom zavetu i Had, tj. Podzemlje, uNovom zavetu, sinonimi. Iz rabinske književnosti i iz nekih novozavetnih tekstova se čini da je biopodeljen u dva dela, za pravedne i za opake. Vidite Posebnu temu – Gde su mrtvi? (Šeol/Had, Gehena,Tartar).

37:36 „Potifar“ Ovo je hebrejsko ime koje verovatno znači „onaj kome je (podrazumeva se Ra, bogsunca) dao“ (BDB 806). Duži oblik istog imena nosio je sveštenik iz Ona koji se spominje u Postanju41:45.

210

� „jednom od visokih faraonovih službenika“ Reč „službenik“ doslovno znači „evnuh“ (BDB 710,vidite: Jestira 1:10; 2:3), ali pošto je on bio oženjen ova reč u ovom odlomku znači „zvaničnik“ ili„službenik“ (vidite: Prva o carevima 22:9; Druga o carevima 8:6; 24:12), a ne označava uškopljenika.

� „zapovedniku dvorske straže“ Postoje dve mogućnosti vezane za ovu reč, jer ona doslovno znači„glavni koljač“ (SPOJ reči BDB 978 i 371). Neki smatraju da ova reči znači „glavni kuvar“ (BDB 371, tj.mesar) i to zasnivaju na Prvoj o Samuilu 9:23-24. Drugi na osnovu Postanja 37:36, 39:1, 40:3,4,41:10,12 i Drugoj o carevima 25:8 smatraju da ova reč znači „zapovednik telesne straže“. Svakako jemoguće da su oni koji su bili blizu cara (poput kuvara) postali njegova telesna straža.




1. Koji je bio izvor napetosti između Josifa i njegove braće?2. Opišite poseban ogrtač koji je Jakov načinio za Josifa. Šta je on simbolizovao?3. Zašto je biblijski pisac zabeležio ono što čitamo u Postanju 37:15-17?4. Nabrojte znake tugovanja koje nalazimo u Postanju 37:29,34 i u drugim delovima Starog zaveta.5. Opišite svoj stav o Šeolu i o odnosu Šeola sa novozavetnim izrazom „Podzemlje“.

211

POSTANJE 38



Juda i Tamara Juda i Tamara Juda i Tamara Juda i Tamara Priča o Judi i Tamari

38:1-5 38:1-11 38:1-11 38:1-5 38:1-5

38:6-11 38:6-11 38:6-11

38:12-19 38:12-23 38:12-19 38:12-14 38:12-14

38:15-16a 38:15-19

38:16b

38:17a

38:17b

38:18a

38:18b-19

38:20-23 38:20-23 38:20-21a 38:20-23

38:21b

38:22

38:23

38:24-26 38:24-26 38:24-26 38:24a 38:24-26

38:24b

38:25

38:26

38:27-30 38:27-30 38:27-30 38:27-30 38:27-30




212

1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

PROUČAVANJE POZADINE

A. Poglavlje 38 je prekid priče o Josifu i neki tvrde da je ovde uvršteno zato što se tiče loze Judinogplemena, odnosno Pomazanikove loze. Za to su vezani Matej 1:3 i Luka 3:33. Ovo poglavlje jejasno suprotstavljeno jevrejskoj isključivosti i rasnom ponosu. Uključenje jedne hanaanske ženepoput Tamare predstavlja još jedan primer koji pokazuje da je Pomazanikova loza bila rasnomešovita (npr. Raava i Ruta).

B. Neki smatraju da je izveštaj iz Postanja 38 ovde uvršten da se pokaže suprotnost između

moralnog propadanja Josifove braće i njegovih uzornih dela koja su zabeležena u Postanju 39.

C. U Postanju se stalno ponavljaju izveštaji o ljudskim naumima koji idu u jednom pravcu, dokBožiji naumi idu u drugom. Ovaj preokret iz sramote u čast svojstven je Postanju i Staromzavetu. Time se postavlja teološka tvrdnja o Jahveovoj svevlasti i o njegovom sveopštem naumuo otkupljenju (vidite: Postanje 3:15; 12:3c; Izlazak 19:5c). Jahve je radio na obnovljenjuzajedništva sa svojom izgubljenom tvorevinom još od Postanja 3 (posebno vidite Postanje 38:15,gde je zabeleženo obećanje svim ljudima načinjenim na Božiju sliku, vidite: Postanje 1:26-27).Stvari se ne dešavaju same od sebe!


POSTANJE 38:1-5 (SSP)1U to vreme Juda ode od svoje braće i nastani se kod [NASB – poseti] jednog Adulamca koji sezvao Hira. 2Tamo vide kćer jednog Hanaanca koji se zvao Šua, i oženi se njome. Spavao je snjom, 3i ona zatrudne i rodi sina, a on mu dade ime Er. 4Ona opet zatrudne i rodi sina i nazva gaOnan. 5Zatim rodi još jednog sina i nazva ga Sala. Kada ga je rodila, Juda je bio u Kezivu.

38:1 „U to vreme“ Ova hebrejska fraza je veoma dvosmislena i tačna vremenska veza između Postanja37 i Postanja 38 nije sigurna. Događaji iz Postanja 38 su se mogli odigrati odmah nakon Postanja 37, alisu mogli i nakon nekog dužeg vremena. Zapazite sledeće vremenske odrednice:

1. „Jakov je živeo u zemlji“, Postanje 37:12. „U to vreme“, Postanje 38:13. „Posle mnogo vremena“, Postanje 38:124. „Oko tri meseca kasnije“, Postanje 38:245. „Kada je došlo vreme“, Postanje 38:276. „Posle nekog vremena“, Postanje 40:17. „Posle pune dve godine“, Postanje 41:1

213

Pisac je očigledno bio svestan vremena, ali to ne znači da je Postanje zapadnjačka istorija kojadogađaje beleži hronološkim redom.

� „Juda ode od svoje braće“ Postoje mnoga nagađanja o tome zašto je Juda otišao. Neki kažu da je tobilo zbog moralnog propoadanja njegove braće, a možda i zbog njihovog postupka prema Josifu.

� „poseti“ Ovaj GLAGOL doslovno znači „skrenuti“ (BDB 639, KB 692, IMPERFEKAT kala) ipodrazumeva dugotrajno odvojenje od braće. Ova ista oblast će kasnije pripasti Judinom plemenu(vidite: Isus Navin 15:35). Pećina Adulam će kasnije igrati ulogu u Davidovim poduhvatima kad jebežao od Saula (vidite: Prva o Samuilu 22:1). Ovo se očigledno dogodilo u gorskom kraju u Judeji, blizuobalske ravnice.

38:2 „Tamo vide kćer jednog Hanaanca“ Ime ove devojke se ne spominje nigde u Postanju (u Prvimletopisima 2:3 je nazvana „Bat Šua“, ali to nije njeno ime, nego opiskoji znači „Šuina kći“). Juda seočigledno zaljubio u nju na prvi pogled. Njegov brak s ovom Hanaankom nije posebno osuđen u ovomodlomku. Juda je očigledno bio veran muž ove jedne žene (vidite: Postanje 38:12).

� „Šua“ Ovo ime (poput imena Hira, Postanje 38:1, BDB 301) se u Starom zavetu nalazi samo ovde.Isti koreni suglasnici (BDB 447) znače „nezavisan“ ili „plemenit“. Ono sadrži ista tri suglasnika kao reč„spasenje“ (BDB 447), ali izgleda da među ovim rečima nema teološke povezanosti.

38:5 „Keziv“ Rabini koriste ime ovog mesta (BDB 469) na nipodaštavajuć način (zato što je sličankorenu koji znači „lagati“, „lažno“, ili „obmana“, BDB 469) i njime označavaju decu koja su rođenaJudinoj prvoj ženi. Ali rabinske predrasude o okolnim narodima su očigledne u svim njihovim spisima –to je samo ime mesta koje je verovatno nosilo i naziv Ahziv (BDB 469, vidite: Isus Navin 15:44).

POSTANJE 38:6-11 (SSP)6Juda nađe ženu za svog prvorođenog sina Era. Zvala se Tamara. 7Ali Judin prvorođeni sin Erbio je zao u GOSPODNJIM očima, pa ga GOSPOD pogubi. 8Tada Juda reče Onanu: »Spavaj saženom svog brata i izvrši dužnost devera prema njoj, da svom bratu daš potomstvo.« 9Ali poštoje Onan znao da potomstvo neće biti njegovo, kad god bi [NASB – kada je] spavao sa ženomsvog brata, prosipao [NASB – prosuo] je svoje seme na zemlju, da svom bratu ne bi daopotomstvo. 10To što je činio [NASB – učinio] nije bilo milo GOSPODU, pa GOSPOD pogubi injega. 11Tada Juda reče svojoj snahi Tamari: »Idi i živi u kući svog oca kao udovica, dok moj sinSala ne poraste.« Jer, Juda je mislio: »I on bi mogao da pogine kao i njegova braća.« TakoTamara ode da živi u kući svog oca.

38:6 „Juda nađe ženu za svog prvorođenog sina Era“ Juda nije dozvolio da njegov otac izaberemladu za njega, ali je u skladu s takvom tradicijom one kulture on izabrao ženu za svoga sina. On jeizgleda zbog svoje vere u Jahvea izabrao časnu ženu. Njeno ime je bilo Tamara, što znači „palma“ (BDB1071 II). U Svetom pismu se spominje nekoliko žena s ovim imenom.

38:7 „Judin prvorođeni sin Er bio je zao u GOSPODNJIM očima“ Ovaj negativan sud se često javljau Starom zavetu (vidite: Postanje 32:13; Ponovljeni zakoni 4:25; 31:29; Sudije 2:11; 3:7,12; 4:1; 6:1;10:6; 13:1; Prva o Samuilu 15:19; Prva o carevima 11:6; 14:22; 15:26,34; 16:19,25,30; 21:20,25; 22:52;Druga o carevima 3:2; 8:18,27; 13:2,11; 14:24; 15:9,18,24,28; 17:2,17; 21:2,6,15,16,20; 23:32,37;24:9,19). Posledice Pada su bile široko rasprostranjene i razarajuće. Pošto se čini da postoje paraleleizmeđu Erovih dela i Onanovih dela iz Postanja 38:8-10, rabini tvrde da su obojica bili krivi za isti greh

214

(tj. prosipanje semena na zemlju), ali to iz ovog odlomka nije jasno. Oni tvrde da Er nije želeo danjegova žena ima dece, jer bi zbog toga ostarila pre vremena.

Očigledno je da su se obojica ponašala na nedoličan način i da su prekršila poznate propise. Takođeje očigledno i da ih je Gospod kaznio za vreme ovozemaljskog života (vidite: Jov 22:15-16; Poslovice10:27).

38:8 „Tada Juda reče Onanu: »Spavaj sa ženom svog brata i izvrši dužnost devera prema njoj“Ovo je kasniji kulturni pojam leviratskog braka (vidite: Ponovljeni zakoni 25:5ff.). Za to imamo samodva primera u Svetom pismu, ovde i u Knjizi o Rutui. Nasledna prava su bila važno pitanje.

Juda je svom drugom sinu dao tri zapovesti:1. „Spavaj sa ženom svog brata“, BDB 97, KB 112, IMPERATIV kala2. „izvrši dužnost devera“, BDB 386, KB 383, IMPERATIV piela3. „da svom bratu daš potomstvo“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV hifilaZa dobru i kratku raspravu o „leviratskom braku“ („leviratski“ od latinske reči „brat“) vidite u

rečniku NIDOTTE, tom 4, str. 902-905 i u rečniku ABD, tom 4, str. 296-297.

38:9 „pošto je Onan znao da potomstvo neće biti njegovo“ Izgleda da je Onanu bilo više stalo daprimi veće nasledstvo nego da očuva bratovu porodicu. Ovo je jedina kontrola začeća koja se spominje uStarom zavetu. Pošto je njegov brat bio prvenac, veći deo nasledstva išao bi bratovom nasledniku. Ovopoglavlje jasno otkriva opakost ova prva dva Judina sina.

� „kad god bi [NASB – kada je] spavao sa ženom svog brata“ Ovo hebrejsko GLAGOLSKO VREMEpodrazumeva da je on samo jednom spavao s njom (dva GLAGOLA u PERFEKTU).

38:11 „Tada Juda reče svojoj snahi Tamari: ... dok moj sin Sala ne poraste“ Juda je imao samo trisina, a izgledalo je kao da su dvojica među njima umrli zbog veze s Tamarom. Juda se plašio da će injegov poslednji sin umreti i da on stoga ostati bez potomstva. Ovaj izveštaj je možda zabeležen dapokaže kako su svi izraelski praoci pokušavali da manipulišu Božijim obećanjima vezanim zaPomazanika koji će doći kao njihov potomak, ili je u pitanju možda bio samo strah povezan s mogućimprokletstvom koje je bilo na Tamari. On je počinio greh slagaviši svoju snahu, jer nije imao nameru dajoj dâ svog poslednjeg sina, što je bila njegova zakonska obaveza. Tamara se vratila u dom svoga oca(na Judinu zapovest, BDB 442, IMPERATIV kala) što je verovatno bilo u skladu s pravilima ondašnjekulture (vidite: Levitska 22:13 i Ruta 1:8).

POSTANJE 38:12-19 (SSP)12Posle mnogo vremena Judina žena, Šuina kći, umre. Kada je prošlo vreme žalosti, Juda ode sasvojim prijateljem Hirom Adulamcem u Timnu, ljudima koji su mu strizali ovce. 13Kada suTamari rekli: »Eno ti svekar ide u Timnu da striže ovce«, 14ona skide sa sebe udovičku odeću,pokri se velom i umota se, pa sede na ulazu u Enajim, koji je na putu za Timnu. Jer, videla je daje Sala odrastao, a nisu je udali za njega. 15Kada ju je Juda ugledao, pomisli da je bludnica, jerje bila pokrila lice. 16Juda skrenu k njoj kraj puta, pa joj, ne znajući da mu je snaha, reče:»Hajde, daj da spavam s tobom.« »A šta ćeš mi dati da bih spavala s tobom?« upita ga ona.17Juda reče: »Poslaću ti jare iz stada.« »Hoćeš li mi dati zalog dok ga ne pošalješ?« upita ona.18On reče: »Kakav zalog da ti dam?« »Svoj pečatni prsten [NASB - pečat] sa njegovom uzicom ištap koji ti je u ruci«, odgovori ona. I on joj ih dade, pa je spavao s njom, i ona s njim zatrudne.19Onda Tamara ode kući, skide veo i opet obuče svoju udovičku odeću.

215

38:12 „Judina žena, Šuina kći, umre“ Ni ovde ne saznajemo njeno ime. Juda je imao jednu ženu iveoma je voleo ovu hanaansku damu.

� „Kada je prošlo vreme žalosti, Juda ode sa svojim prijateljem Hirom Adulamcem u Timnu,ljudima koji su mu strizali ovce“ Vreme strizanja ovaca bilo je vreme slavlja (vidite: Prva o Samuilu25:4,36). Ovo se odvijalo na područiju koje je kasnije dodeljeno Judinom plemenu (vidite: Isus Navin15:57). Ovo mesto je poznato i zbog svoje veze sa Samsonom.

38:13 „Kada su Tamari rekli“ Moje je mišljenje da je Tamara ovako postupila iz pobožnijih razloganego što je to vidljivo u tekstu (vidite: Postanje 38:26). Čitalac i kod Reveke i Jakova (vidite: Postanje25:23) može da sumnja u njihove metode i postupke, ali iza njihovih postupaka je lažala određena vera ipoverenje u Boga. Kao što su Avraam i svi drugi izraelski praoci pokušavali da pomognu Bogu da ispunisvoja obećanja, verujem da je i Tamara osetila jedinstvenu odgovornost da dobije potomstvo kao ženaJudinog najstarijeg sina. Ona je bila spremna da se ponizi i da se suoči s mogućom smrću da bi dobilapriliku da Judi rodi sina.

38:14 „ona skide sa sebe udovičku odeću“ Nismo sigurni zašto, ali ona je i dalje osećala povezanost sJudinom porodicom. I dalje je čekala da Juda ispuni svoju reč (vidite: Postanje 38:11). Mora da je upitanju bilo produženo vremensko razdoblje i ona je počela da sumnja u Judino obećanje (vidite:Postanje 38:14).

� „pokri se velom i umota se, pa sede na ulazu u Enajim“ U Starom zavetu se spominju dve vrste„vela“ (BDB 858, KB 1041). Oni nisu bili česti pre pojave islama. Reveka je nosila veo kada je srelaIsaaka (vidite: Postanje 24:65), a ovde je Tamara nosila veo. I Mojsije je nosio veo da pokrije svoje licekada je sišao sa gore Sinaj („veo“, BDB 691, vidite: Izlazak 34:33,34,35).

Iz sirijskih dokumenata saznajemo da je veo bio znak hramske bludnice koja je bila udata. Isto takosaznajemo da je veo postao amblem boginje koja nosi veo, boginje Ištar. Očigledno je ovo bio posebanznak raspoznavanja za hramske bludnice. Iako je reč koju je Juda uzpotrebio u Postanju 38:15uobičajena hebrejska reč za bludnicu (i znači „ona koja bludniči“, BDB 275, KB 275, AKTIVNI PARTICIPkala), njegov prijatelj Hira Adulamac je u Postanju 38:21-22 upotrebio reč za hramsku bludnicu (BDB873 I, vidite: Ponovljeni zakoni 23:17-18; Osija 4:14).

38:16 „Juda skrenu k njoj kraj puta pa joj, ne znajući da mu je snaha, reče“ Ovde postoji nekolikočinilaca koji smetaju savremenom čitaocu: (1) izgleda da se ovde jasno vide dvostruki aršini izmeđudoličnosti Judinog postupka i nedoličnosti Tamarinog postupka; (2) komentatore je brinulo i to što jeJuda znao tačno koja pitanja treba da postavi i koji je bio uobičajeni postupak plaćanja prostitutki.Moramo biti pažljivi da ne sudimo drevni svet pomoću današnjih merila, ali i da jasno prepoznamomoralno propadanje čak i u Judinom plemenu.

38:17 „Poslaću ti jare iz stada“ Iz Samsonovih poduhvata koji su zabeleženi u Sudijama 15:1 možemozaključiti da je ovo bila uobičajena cena za seks. Ipak, postoje neki drevni dokazi da je koza bila simbolboginje ljubavi i da je to bila pozadina ovog običaja.

38:18 „On reče: »Kakav zalog da ti dam?« »Svoj pečatni prsten [NASB - pečat] sa njegovomuzicom i štap koji ti je u ruci«, odgovori ona“ Tamara je veoma podrobno osmislila svoj naum. Pečat ištap su bili prepoznatljivi predmeti bogatih na Starom bliskom istoku i bili su jedinstveni kod svakogpojedinca. Reč „pečat“ se možda odnosi na pečatni prsten (BDB 368, KB 364, vidite: Postanje 41:42) ilina valjkasti pečat koji se nosio oko vrata. Svi važni ljudi u Vavilonu imali su po jedan valjkasti pečatkoji se koristio umesto ličnog potpisa (vidite: Strabon XVI, 1, 20).

216

Reč „uzica“ (BDB 836, KB 990) je u Targumima prevedena kao ogrtač, ali očigledno se odnosi nasredstvo koje je upotrebljeno da se oko vrata okači prsten ili valjkasti pečat.

Štap (BDB 641, KB 573) je verovatno bio poput štapa za hodanje, s glavom koja je bila izrezbarenana jedinstven način. Čovek bi se u Judino vreme bez štapa za hodanje osećao kao da je go. On je biospreman da se odvoji od ovih veoma ličnih i veoma važnih predmeta da bi platio ovoj bludnici! Tamaraje htela ove predmete kao ubedljive dokaze da je Juda bio otac njenog deteta!

38:19 Tamara je odmah otišla kući, što pokazuje da bludničenje nije bio njen cilj niti način života!

POSTANJE 38:20-23 (SSP)20Juda posla svog prijatelja Adulamca s jaretom, da otkupi zalog od one žene, ali je ovaj nenađe. 21»Gde je hramska bludnica koja je bila kraj puta za Enajim?« upita on meštane. Ali oniodgovoriše: »Nije ovde bilo nikakve hramske bludnice.« 22On se vrati Judi i reče: »Nisam jenašao. A osim toga, meštani mi rekoše: ‚Nije ovde bilo nikakve hramske bludnice.‘« 23Tada Judareče: »Neka zadrži to što je kod nje, da nam se ljudi ne rugaju. Na kraju krajeva, poslao sam jojovo jare, ali je ti nisi našao.«

38:20 „Juda posla svog prijatelja Adulamca s jaretom“ Hira je postavio nekoliko pitanja (vidite:Postanje 38:21), ali ne baš mnogo! Izgleda da se čak ni u ono vreme nije dobro gledalo na odlazakbludnici.

38:23 Juda se zabrinuo za svoj ugled, a ne zbog svojih nedoličnih postupaka. Izgleda da u onomrazdoblju i u onoj kulturi bludničenje nije bilo moralni ili duhovni problem (čak ni kad je u pitanjuhramska bludnica, Postanje 38:21,22).

POSTANJE 38:24-26 (SSP)24Oko tri meseca kasnije, rekoše Judi: »Tvoja snaha Tamara odala se bludničenju, pa je čak izatrudnela.« Juda reče: »Izvedite je i spalite na lomači.« 25Ali, dok su je izvodili, ona poručisvom svekru: »Zatrudnela sam sa čovekom čije je ovo«, reče. »Vidi da li znaš čije je ovo: pečatniprsten, uzica i štap.« 26Juda ih prepozna, pa reče: »Ona je pravednija od mene, jer ja je nisamdao svom sinu Sali.« I više nije spavao s njom.

38:24 „Tamara odala se bludničenju, pa je čak i zatrudnela“ Ovde je upotrebljena MNOŽINA, što jetrebalo da znači da se Tamara više puta upuštala u bludničenje. Koja je mogućnost da jedan seksualniodnos dovede do trudnoće? Njen karakter je bio ukaljan samom prirodom njenog prestupa.

� „Juda reče: »Izvedite je i spalite na lomači.«“ Juda je, kao poglavar bratstva, imao zakonskuobavezu da kazni svoju snahu. Izgleda da je spaljivanje bilo uobičajena kazna za nevernu ženu (viditeHamurabijev zakonik, gde je malo drugačije). Prema Mojsijevom zakonu spaljivale su se jedino kćerisveštenika, a drugi prestupnici su bili kamenovani (vidite: Ponovljeni zakoni 22:20-24; Levitska 21:9).

Juda je izdao znažnu zapoest:1. „Izvedite je“, BDB 422, KB 425, IMPERATIV hifila (iz njenog doma na javni skup)2. „spalite na lomači“, BDB 976, KB 1358, IMPERFEKAT nifala upotrebljen kao JUSIV (ovu kaznu

je izvršava zajednica)

217

38:25 „dok su je izvodili“ Neki kažu da je ona čekala do poslednjeg mogućeg trenutka nadajući se daće Juda ponovo razmisliti o svojoj presudi. Drugi smatraju da je čekala do najdramatičnijeg javnogtrenutka da bi osramotila Judu. I u Starom i u Novom zavetu je teško razlučiti pobude ljudi.

� „Vidi da li znaš čije je ovo: pečatni prsten, uzica i štap“ Tamara je poručila Judi da pogleda ovepredmete (BDB 647, KB 699, IMPERATIV hifila, Postanje 38:25) i on je to učinio u Postanju 38:26 (BDB647, KB 699, IMPERFEKAT hifila). Isti GLAGOL koji je upotrebljen ovde upotrebljen je i u Postanju37:32,33 i 42:7,8 (dva puta).

Juda je odmah prepoznao svoje predmete i shvatio ispravne, iako u ondašnjem zakonskom iverskom okruženju donekle upitne Tamarine postupke. Reč „pravednost“ (BDB 842, vidite Posebnutemu kod Postanja 15:6) ovde ne znači da je ona bila bez krivice u onome što je učinila, nego da jepostupila prihvatljivije nego Juda. Ovo nije teološka upotreba reči „pravednost“ (vidite: Postanje 30:33).Tamara je mnogo stavila na kocku da bi rodila naslednika ovoj porodici! Očigledno je da ona i Juda višenisu imali seksualne odnose. Ona to nije učinila iz požude, nego, po mom mišljenju, iz svoje vere (viditebeleške kod Postanja 38:13). Tamara je, po mom mišljenju, zapravo junakinja čitavog ovog izveštaja(kao što je Reveka bila u ranijim odlomcima).

POSTANJE 38:27-30 (SSP)27Kada je došlo vreme da Tamara rodi, pokaza se da su joj u utrobi blizanci. 28Dok je rađala,jedan od njih pruži ruku napolje, a babica oko nje zaveza skerletni konac, govoreći: »Ovaj jeizašao prvi.« 29Ali baš kad je on povukao ruku, izađe njegov brat, a babica reče: »Kako li se tiprobi?« Tako mu dadoše ime Fares. 30Potom izađe njegov brat, koji je imao skerletni konac okoruke, pa njemu dadoše ime Zara.

38:27 „da su joj u utrobi blizanci“ Čudim se koliko često su žene izraelskih praotaca u Postanju bilenerotkinje i koliko često su rađale blizance. Bog je delovao iznova na isti način! Rodoslovi pripadajunjemu!

38:28 „pruži ruku napolje, a babica oko nje zaveza skerletni konac“ Nismo sigurni iz kog razloga jestavljen ovaj konac. To je možda bio veoma čest običaj jer je konac u ondašnjoj kulturi bilo dostupan iljudima stalno pri ruci. Mnogi smatraju da je to bio simbol otkupljenja koji će se pojavljivati sve dokraja Starog zaveta (vidite: Isus Navin 2:18,21). Meni se lično ne dopadaju ovakva alegorijskatumačenja. Nema sumnje da je ovo detalj koji pokazuje da ovaj izveštaj potiče od očevidaca.

38:29 „Fares“ Ovo ime (BDB 829 II) znači „proboj“ ili „probijanje“ (BDB 829 I).

38:30 „Zara“ Ovo ime (BDB 280 II) znači „podizanje“ ili „istupanje“ (BDB 280), a potiče odGLAGOLA istog korena. U napomeni u AB160, na str. 297, piše da značenje potiče od reči „sijanje“ (BDB280, reči koja se nalazi samo u Isaiji 60:3) koja ima iste korenske suglasnike i koja označava konacsvetle boje (zapazite i šta piše u Jewish Study Bible161, str. 78).

Prepoznavanje prvenaca je bilo važno zbog naslednih prava. Ipak, u posebnoj lozi među izraelskimpraocima (tj. u Pomazanikovoj lozi) očigledan je Božiji izbor, a ne čovekov! Bog je imao sveopšti naumo otkupljenju koji je sprovodio u Avraamovoj porodici (vidite: Postanje 3:15; 12:3c; Izlazak 19:5c;Isaija, Mihej, Jona).

160 Amplified Bible (obrazložena Biblija, prim. prev.)161 Jevrejska Biblija za proučavanje, prim. prev.

218

U književnom smislu ovo poglavlje je ustrojeno kao knjiga o Ruti, jer navodi rodoslov Judine loze,od koje je kasnije potekao Jesej, Davidov otac. Među precima cara Davida bilo je neznabožaca, čak iHanaanaca (vidite Knjigu o Ruti)!




1. Zašto je značajno to što je Juda ostavio svoju braću i otišao u hanaansku oblast na jugu?2. Da li je Judin brak s ovom Hanaankom osuđen u Svetom pismu?3. Zašto se Juda plašio da uda Tamaru za svog trećeg sina?4. Kako da shvatimo Tamarina dela? Iz kojih razloga je mogla to da učini?5. Koji je značaj crvenog konca koji se spominje u 28. stihu?

219

POSTANJE 39



Josifov uspeh u Egiptu Josif kao rob u Egiptu Josifov uspeh,iskušenje i odlazaku zatvor

Josif i Potifarova žena Početak Josifovog života u Egiptu

39:1-6a 39:1-6 39:1-6a 39:1-6a 39:1-6a

Pokušaji da se Josif zavede

39:6b-18 39:6b-18 39:6b-10 39:6b-10

39:7-18

39:11-15 39:11-15

Josif bačen u zatvor 39:16-18 39:16-20a

39:19-23 39:19-20 39:19-23 39:19-23 Josif u zatvoru

39:20b-23

39:21-23




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

220


POSTANJE 39:1-6a (SSP)1A Josifa su odveli u Egipat. Egipćanin Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika,zapovednik dvorske straže, kupi ga od Jišmaelaca koji su ga onamo odveli. 2GOSPOD je bio saJosifom, pa je on bio uspešan. Živeo je u kući svog egipatskog gospodara. 3Kada je njegovgospodar video da je GOSPOD s Josifom i da mu daje da bude uspešan u svemu što čini, 4Josifnađe milost u očima svoga gospodara i postade njegov lični služitelj. Potifar ga postavi za svogdomoupravitelja i njegovoj brizi poveri svu svoju imovinu. 5Od časa kada ga je Potifar postavioda upravlja njegovim domom i svom njegovom imovinom, GOSPOD, zbog Josifa, blagosloviEgipćaninov dom. GOSPODNJI blagoslov bio je na svemu što je Potifar imao u kući i na polju.6aPotifar prepusti Josifovoj brizi sve što je imao i više se ni za šta nije brinuo, nego samo zahranu koju je jeo.

39:1 „Potifar“ Ovo ime na egipatskom verovatno znači „onaj kome bog sunca daje“ (BDB 806). On jeveć spomenut u Postanju 37:36. Slično ime ženskog oblika (tj. Potifera, BDB 806) pojavljuje se kasnijeu Postanju 41:45,50; 46:20.

� „Egipćanin ... jedan od visokih faraonovih službenika“ Mnogi biblijski komentatoripretpostavljaju da je faraon koji je Josifa postavio nad Egiptom bio pripadnik Hiksa, pastirskog naroda(1720-1550 p.n.e. – vidite emisiju kanala History Channel pod naslovom The Exodus Decoded162). Ovisemitski osvajači su vladali Egiptom nekoliko stotina godina. Komentatori tvrde da je za ovogslužbenika istaknuto da je bio Egipćanin upravo da bi se istakla razlika u odnosu na semitskog vladarakoji je bio pripadnik Hiksa.

� „službenik“ Ova reč doslovno znači „evnuh“ (vidite beleške kod Postanja 37:36), ali iz Postanja40:2 znamo da je Potifar bio oženjen. Istina je da su neki muškarci koji su bili fizički uškopljeni bili ioženjeni, ali to nije bilo uobičajeno. Ovaj izraz je poprimio značenje „dvorski zvaničnik“ i izgleda da jei u ovom odlomku upotrebljen u tom smislu.

� „faraon“ Ovo je bilo zvanje za sve egipatske careve (BDB 829, doslovno: „velika kuća“). Zaegipatske careve se verovalo da su sinovi boga Ra – boga sunca. Izraz „velika kuća“ odnosi se na carskidvor ili na hramske građevine koje su predstavljale ovozemaljsko boravište egipatskih bogova.

� „zapovednik dvorske straže“ Ova reč doslovno znači „koljač“ ili „mesar“ (vidite beleške kodPostanja 37:36), a neki smatraju da je veoma slična reči „krvnik“. Ipak, upotreba ove reči, kako uSvetom pismu tako i u vanbiblijskim spisima, pre podrazumeva vojni položaj u carevoj telesnoj straži.To bi značilo da je Potifar bio veoma važan, uticajan i bogat čovek.

� „od Jišmaelaca“ Postoje mnoga pitanja o identitetu ovih nomadskih trgovaca. U Postanju 37:36 sunazvani Midjancima ili Medancima (vidite beleške kod Postanja 37:35). Oba ova naroda se spominju uPostanju 37:28 i Sudijama 8:22,24, a na određeni način su bili povezani s Jišmaelom i njegovimpotomcima.

162 Dekodiranje Izlaska, prim. prev.

221

39:2 „GOSPOD je bio sa Josifom“ Teološki je značajno zapaziti da je ovo jedno od retkih pojavljivanjaimena Jahve u ovom delu Postanja. U stvari, ovo je jedini odlomak gde se ovo Božije ime pojavljuje uceloj priči o Josifu. Zapazite i da se ovde radi o događajima van Hanaana – Jahve nije ograničen naobećanu zemlju (vidite Stefanovu propoved u Delima 7).

Fraza „GOSPOD je bio sa Josifom“ se nekoliko puta pojavljuje u ovom poglavlju (vidite: Postanje39:3,21,23) i blagoslovi koji su ga pratili zbog toga postali su deo glavnog zapleta ovog dela priče. Bogje glavna ličnost ove priče, a ne Josif!

� „pa je on bio uspešan“ Josif je bio „uspešan“ (BDB 852 II, KB 1026, PARTICIP hifila), a i oni okonjega su postali uspešni i napredovali su. Isto to je i Jakovljevo prisustvo donelo Lavanu. Potifar jeprimetio poseban blagoslov zbog Josifovog prisustva (vidite: Postanje 39:3).

Ovaj GLAGOL u hifilu i kalu označava uspešno dovršavanje nekog zadatka (a ne samo materjalneblagoslove):

1. Postanje 24:21,40 (hifil)2. Sudije 18:5 (kal)3. Drugi letopisi 26:5 (hifil)4. Nemija 1:11; 2:20 (hifil)5. Isaija 53:10; 55:11 (kal)6. Danilo 8:12,24; 11:36 (kal)Čuvajte se da vam definicije i prizvuci reči iz maternjeg jezika ne budu vodilja prilikom

proučavanja biblijskih reči!

� „Živeo je u kući svog egipatskog gospodara“ Ovo je zabeleženo da bi čitaocu bilo jasno da Josifnije bio radnik u polju ili da bi bilo jasno da je živeo u gospodarovoj kući, a ne u smeštaju za sluge. Josifje postao član Potifarovog doma u kog su imali posebno poverenje.

39:3 „Kada je njegov gospodar video da je GOSPOD s Josifom“ Potifar mu nije poverio sve samozbog njegovih sposobnosti da upravlja, nego zbog njegove jedinstvene veze s Božijim blagoslovima.Potifar je to učinio isključivo zbog lične koristi, a ne iz verskih razloga.

39:4 Josifova služba je opisana na dva načina:1. „lični služitelj“, BDB 1058, KB 1661, IMPERFEKAT piela, izraz koji se upotrebljavao za sluge

višeg položaja, vidite: Druga o Samuilu 13:17,18; Prva o carevima 10:5; Druga o carevima 4:43;6:17

2. „domoupravitelj“, BDB 823, KB 955, IMPERFEKAT hifila, vidite: Druga o carevima 25:23U današnje vreme bismo Josifa nazvali „upravni pomoćnik“ ili „izvršni sekretar“. U egipatskim

spisima iz ovog razdoblja ta uloga se nazivala „domoupravitelj“.

39:5 „GOSPOD, zbog Josifa, blagoslovi Egipćaninov dom“ Izgleda da se taj obrazac ponavljao tokomcelog starozavetnog razdoblja. Postojala je veza između nečijeg materjalnih blagoslova i odnosa kojiima s narodom koji je u savezu sa Bogom (vidite: Postanje 12:3; 30:27).

39:6 „Potifar prepusti Josifovoj brizi sve što je imao i više se ni za šta nije brinuo, nego samo zahranu koju je jeo“ Neki istoričari napominju da je između Egipćana i svih drugih stranaca postojalostrogo razdvajanje na osnovu ishrane koju su zahtevali njihovi verski propisi, kao što i danas postojiizmeđu Jevreja i svih stranaca. Ne znamo da li je ovaj izuzetak postojao zbog toga, ali ova kulturnarazlika je bila očigledna u egipatskom društvu (vidite: Postanje 43:32).

222

POSTANJE 39:6b-18 (SSP)6bA Josif je bio stasit i privlačan [NASB – zgodan: stasit], 7pa posle nekog vremena ženanjegovog gospodara baci oko na njega i reče mu: »Spavaj sa mnom«. 8Ali on odbi. »Otkad samja ovde«, reče on ženi svoga gospodara, »moj gospodar se ne brine ni za šta u kući – sve što imapoverio je mojoj brizi. 9U ovoj kući nema nikoga iznad mene. Moj gospodar mi nije uskrationišta osim tebe, jer ti si mu žena. Kako onda da uradim nešto tako zlo i zgrešim protiv Boga?«10I mada ga je ona iz dana u dan nagovarala, on je odbijao da s njom spava, pa čak i da bude snjom. 11Jednog dana Josif uđe u kuću da obavlja svoj posao, a u njoj nije bilo nikoga odposluge. 12Ona ga uhvati za ogrtač i reče: »Spavaj sa mnom!« Ali on ostavi svoj ogrtač u njenojruci i pobeže napolje. 13Kada je videla da je on ostavio svoj ogrtač u njenoj ruci i pobegaonapolje, 14ona pozva svoje sluge, pa im reče: »Gledajte! Ovaj Jevrejin nam je doveden da nasobeščasti! Hteo je da spava sa mnom, ali ja sam počela da vrištim. 15Kad je čuo da vrištim,ostavio je svoj ogrtač kod mene i pobegao napolje.« 16Držala je Josifov ogrtač kraj sebe sve doknjegov gospodar nije došao kući, 17a onda i njemu ispriča istu priču: »Onaj sluga Jevrejin kogasi nam doveo ušao je k meni da me obeščasti. 18Ali, čim sam zavrištala, ostavio je svoj ogrtačkod mene i pobegao napolje.«

� „A Josif je bio stasit i privlačan [NASB – zgodan: stasit]“ Ista ova fraza („zgodan“, BDB 421,„stasit“, BDB 1061, „privlačan“, BDB 909) upotrebljena je da se opiše njegova majka Rahilja (vidite:Postanje 29:17). U Starom zavetu se spominje nekoliko zgodnih muškaraca iz Pomazanikove loze. Ovajizraz je upotrebljen za Davida i za njegovog sina Avesaloma. Čak i Saul je opisan kao visok i zgodančovek. Ne zaboravite da se lepota i merila privlačnosti razlikuju od kulture do kulture i od razdoblja dorazdoblja. Josifov fizički izgled je postao izvor njegovih problema s Potifarovom ženom.

39:7 „posle nekog vremena žena njegovog gospodara baci oko na njega“ Znamo iz društvenogživota onog vremena da su egipatske žene bile takve i da je u onoj kulturi postojala uzrečica vezana zaraskalašnost Egipćanki. Potifarova žena je veoma lukavo pristupila Josifu. Njen naum se verovatnovremenom razvijao i izgleda da je pokušavala da mu se približi korak po korak (vidite: Postanje 39:10).Mora da su svakodnevne seksualne ponude ove manipulativne žene vršile strahovit pritisak na ovogjevrejskog mladića. Postoji očigledna suprotnost između Judinih postupaka iz Postanja 38 i Josifovihpostupaka u ovom poglavlju!

39:8-9 Izgleda da je Josif veoma logično i dolično odgovorio na njene ponude u ovom stihu. Prvo jespomenuo Potifarovu dobrotu prema njemu i posredno se dotakao njenog jedinstvenog položaja koji nebi smeo da se oskvrnavi. Osim toga, Josif je povezivao Boga sa svojim seksualnim životom kao što ga jepovezivao sa svim drugim oblastima svog života. Važno je zapaziti da promiskuitet po njegovommišljenju nije bio samo greh protiv Potifara i protiv njegove žene, nego i protiv Boga. Zapazite da jeJosif upotrebio zajedničku imenicu za Boga (tj. Elohim), jer ova žena očigledno nije bila upoznata sraznim verama i ne bi prepoznala Božije zavetno ime Jahve (vidite Posebnu temu – Božija imena).

39:10 „I mada ga je ona iz dana u dan nagovarala“ Ovo opisuje neprekidni teret stalnog seksualnogpritiska, a moguće i zapovesti žene njegovog gospodara. Josif je bio rob! On nije imao pravo da upravljasvojim postupcima!

39:11 Na osnovu nekih prizvuka u tekstu se čini da je ona bila naumila da druge sluge budu odsutnekada Josif uđe da obavi svoje redovne dužnosti u kući. Rabini kažu da se to dogodilo kad je bio nekiegipatski praznik i da je ona rekla da je bolesna kako bi ostala kući da zavede Josifa.

223

39:12 „Ali on ostavi svoj ogrtač u njenoj ruci i pobeže napolje“ Neki kažu da je Josif bio glup što jeostavio svoj ogrtač (BDB 93, ne znamo tačno kakav ogrtač, ali u priručniku A Handbook on Genesis163,izdavača UBS, se na str. 895 tvrdi da sluge u Egiptu u ono vreme nisu nosile gornji deo, nego samoprsluk), ali šta je Josif mogao da učini? To je bila dolična, duhovna reakcija na požudno iskušenje(vidite: Druga Timoteju 2:22; Druga Petrova 1:4).

39:13-18 Ovi stihovi beleže optužbe koje je Potifarova žena iznela pred drugim egipatskim slugama ikasnije pred svojim mužem.

39:14 „ona pozva svoje sluge, pa im reče“ Mora da su oni bili u blizini, ali ne u kući. Postoji nekolikozanimljivih činilaca u njenoj izjavi:

1. optužila je svog muža što je doveo jevrejskog roba u kuću (vidite: Postanje 39:19)2. snishodljivo je govorila o njegovoj rasi zato što je bio Jevrejin Iz egipatskih spisa je jasno da su Egipćani smatrali da su viša rasa od svih drugih naroda.

� „Jevrejin“ Reč „Jevrejin“ (BDB 720) ima dva moguća izvora: (1) potiče od imena Ever, koji je biopredak Avraamove porodice (vidite: Postanje 11:16); ova reč je upotrebljena za Avraama u Postanju14:13 i za njegove potomke (vidite: Postanje 39:14,17; 40:15; 41:12; 43:32); (2) ili potiče od zajedničkeimenice za nomadske narode koji su došli s druge strane reke i koji su u Pismima iz Tel El Amarnenazvani Habiru (doseljenici).

� „da nas obeščasti“ Hebrejski izraz „obeščastiti“ (BDB 850, KB 1019, KONSTRUKTNI INFINITIVpiela) verovatno je idiom koji je u onoj kulturi značio „da pokuša seksualno da nas zlostavlja“ (vidite:Postanje 26:8), pri čemu se podrazumeva da je Josif to više puta pokušavao s njom i s drugimpripadnicima Potifarovog doma.

POSTANJE 39:19-23 (SSP)19Kada je njegov gospodar čuo priču svoje žene, koja mu je rekla: »Tako je tvoj sluga postupiosa mnom«, razgnevi se, 20pa uhvati Josifa i baci ga u tamnicu, tamo gde su bili utamničenicarevi zatvorenici. Dok je Josif bio u tamnici, 21GOSPOD je bio s njim. Pokazao mu je svojuljubav i dao mu da nađe milost u očima upravitelja tamnice, 22koji sve zatvorenike u tamnicipoveri Josifu, pa je Josif bio odgovoran za sve što se tamo radilo. 23Upravitelj tamnice nije sebrinuo ni za šta što je bilo povereno Josifu, jer je GOSPOD bio s Josifom i dao mu da budeuspešan u svemu što čini.

39:20 „njegov gospodar ... uhvati Josifa i baci ga u tamnicu“ Uobičajena kazna za ovakav zločin bilaje smrt (prema komentaru The IVP Bible Background Commentary164, str. 71). Izgleda da je Potifardonekle sumnjao u verodostojnost ženine optužbe. Siguran sam da se Josif u ovom trenutku, i poredsvoje velike vere u Boga, pitao šta se to događa (vidite: Postanje 40:15)!

� „tamo gde su bili utamničeni carevi zatvorenici. Dok je Josif bio u tamnici“ Ovo je veomaneobičan izraz za zatvor. Izgleda da potiče od korena koji znači „biti kružan“ (iz Pesme nad pesmama7:2) ili „okružen“ (BDB 690, ovaj oblik se nalazi samo u Postanju 39:20-23 i 40:3,5) i neki biblijskikomentatori tvrde da je to bio zatvor kružnog oblika. Drugi smatraju da je u pitanju bila posebna zgrada

163 Priručnik za Postanje, prim. prev.164 Komentar o biblijskoj pozadini, izdavača IVP, prim. prev.

224

na području koje je pripadalo zapovedniku telesne straže (tj. Potifaru). Ako je to istina, onda to znači daje Josif bio premešten iz gospodarove kuće u gospodarov zatvor koji nije bio mnogo udaljen.

Božija „nevidljiva ruka“ bila je na delu kako bi počeo da se ostvaruje sledeći korak njegovognauma. Josif je od Postanja 37 do sad doživeo korenitu promenu zbog svoje vere u Jahvea. PoznavanjeBoga treba da utiče na našu narav i na naša dela!

39:21-23 Bog je bio s Josifom na jedinstven i njemu očigledan način. To ne znači da Josif nije doživeoneka teška telesna i duševna iskustva, ali Bog se očigledno starao za njega.

39:23 Opis je sličan kao u Postanju 39:6. Josif je upravljao svime. On je bio upravitelj s Božijimdarovima, a kasnije saznajemo i da je tumačio snove.

225

POSTANJE 40



Josif tumači san Snovi zatvorenika Josif – tumač snova Josif tumačisnove zatvorenika

Josif tumači snove faraonovih službenika

40:1-8 40:1-8 40:1-8 40:1-4 40:1-4

40:5-7 40:5-8

40:8a

40:8b

40:9-15 40:9-15 40:9-15 40:9-11 40:9-15

40:12-15

40:16-19 40:16-19 40:16-19 40:16-17 40:16-19

40:18-19

40:20-23 40:20-23 40:20-23 40:20-23 40:20-23




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

226


POSTANJE 40:1-8 (SSP)1Posle nekog vremena, peharnik i pekar egipatskog cara ogrešiše se o svoga gospodara, caraEgipta. 2Faraon se razgnevi na ova dva svoja službenika – glavnog peharnika i glavnog pekara –3i zatvori ih u kući zapovednika straže, u istu tamnicu gde je i Josif bio utamničen. 4Zapovednikstraže im odredi Josifa da ih poslužuje. Pošto su neko vreme proveli zatvoreni, 5i peharnik ipekar egipatskog cara, koji su bili u tamnici, sanjali su iste noći san, i svaki san je imao svojeznačenje. 6Kada je Josif ujutro došao k njima, vide da su se snuždili, 7pa ih upita: »Zašto stedanas tako snuždeni?« 8»Sanjali smo sne«, odgovoriše oni, »a nema nikoga da nam ihprotumači.« Tada im Josif reče: »Zar tumačenje ne pripada Bogu? Ispričajte mi svoje snove.«

40:1 „peharnik“ Ova reč potiče od GLAGOLA „piti“ (BDB 1052), a često se prevodi rečju„domoupravitelj“. Aramejski prevod ove reči je „glavni peharnik“. Ova služba se u Bibliji spominje najoš dva mesta: (1) u Nemiji 1:11 (BDB 1052 I) i (2) u reči ravšake (BDB 913 II, vidite: Druga ocarevima 18:17,19,26,27,28,37; 19:4,8; Isaija 36:2,4,11,12,13,22; 37:4,8). To je očigledno bio veomavisok dvorski zvaničnik i osoba od velikog poverenja. On nije samo probao i donosio carevu hranu,nego je bio i njegov lični savetnik. Verovatno je uvek bio na oprezu i pazio da li postoji zavera da secaru naudi ili da ga se ubije. Bio je i kuvar i telohranitelj!

� „pekar egipatskog cara“ Pekar (BDB 66, KB 78, AKTIVNI PARTICIP kala) je isto bio veoma važanzvaničnik i osoba od poverenja na dvorovima Starog bliskog istoka, a posebno u Egiptu, gde znamo zatrideset osam vrsta kolača koji su se redovno pekli, kao i za pedeset sedam vrsta hleba. Neki od hlebovasu bojeni raznim bojama, a pravljeni su od različitih vrsta žitarica i u različitim oblicima, da bi podsećalina neke od životinja ili predmeta svojstvenih Egiptu.

� „ogrešiše se o svoga gospodara, cara Egipta“ Ne piše kako su se ogrešili o cara. U pitanju je mogloda bude sledeće: (1) kvalitet njihove hrane ili pića, ili (2) neki njihov savet ili nedostatak saveta.GLAGOL „ogrešiti se“ (BDB 306, KB 305, PERFEKAT kala) ima široko semantičko polje („promašiticilj“, „zgrešiti“, „pogrešiti“, vidite: Postanje 39:9; 42:22; 43:9). Raši (jevrejski komentator iz srednjegveka) kaže da su ova ogrešenja bila sledeća: (1) muva u carevom vinu i (2) kamenčić u carevom hlebu.Ovo je ipak samo nagađanje ili usmena tradicija.

40:2 „Faraon se razgnevi“ Ovaj GLAGOL (BDB 893, KB 1124, IMPERFEKAT kala) se često koristio daoznači sledeće:

1. Božiji gnev, Levitska 10:6; Brojevi 16:22; Ponovljeni zakoni 1:34; 9:192. Ljudski gnev

a. Mojsije, Izlazak 16:20; Levitska 10:16; Brojevi 31:14b. filistejski zapovednici, Prva o Samuilu 29:4c. Neman, Druga o carevima 5:11d. jedan Božiji čovek, Druga o carevima 13:19e. Kserks, Jestira 1:12f. careva straža, Jestira 2:21

Ova reč označava siloviti gnev koji izaziva određene postupke. Ta reč je drugačija od reči izPostanja 39:19, gde doslovno stoji „njegov gnev se rasplamsa“ (BDB 354, KB 351).

227

40:3 „i zatvori ih u kući zapovednika straže“ Ovo zvanje „zapovednik straže“ odnosi se na Potifara(vidite: Postanje 37:36; 39:1). Potifarov upravitelj zatvora (BDB 978) je upravu poverio Josifu.Očigledno je da su ova dva zatvorenika bila politički nezgodna, jer je postojala mogućnost da će bitivraćeni na svoj položaj, a u tom slučaju bi mogli da postanu moćni neprijatelji na dvoru.

� „utamničen“ Reč „utamničen“ doslovno znači „vezan“ (BDB 63, KB 75). Josif je neko vremeverovatno bio u okovima (vidite: Psalam 105:18). Iako je Bog bio s njim to je bio težak i okrutan život.Ne znamo koliko dugo je ostao u zatvoru – neki komentatori kažu da je to moglo trajati i do desetgodina (na osnovu izraza „neko vreme“ iz Postanja 40:4).

40:4 „Zapovednik straže im odredi Josifa da ih poslužuje“ On je želeo da se s ovim visokimzvaničnicima dobro postupa, a Josif je bio savršena osoba za to.

Čitalac se pita da li je „zapovednik straže“ zapravo1. Potifar, Postanje 37:36; 39:1, ili2. upravitelj zatvora, Postanje 39:21-23Moguće je da je to bio poseban zatvor pod Potifarovom upravom, ali da je on prepustio odgovornost

nekom „upravniku zatvora“, a ovaj Josifu.

40:5 Ovaj stih postavlja pozornicu za Josifov drugi dar (to jest tumačenje snova). Jahve je svom narodučesto otkrivao sebe (ili anđela Gospodnjeg) u viđenjima, ali narodima koji nisu potekli od Avraama sečesto objavljivao u snovima (vidite: Postanje 20:3; 31:24; 41:1; Danilo 2).

40:6-7 „Kada je Josif ujutro došao k njima, vide da su se snuždili“ Očigledno je da Josif u ovovreme nije bio vezan, da mu je stvarno bilo stalo do ovih ljudi i da se starao i za njihovo fizičko i zanjihovo emotivno stanje („snuždili“, BDB 277 II, KB 277, AKTIVNI PARTICIP kala).

40:8 Josif ovde ponovo otkriva svoj osnovni pogled na život (tj. da Bog upravlja svime, uključujući isnove, vidite: Postanje 41:16,25,28; Danilo 2:27-28,45). Znamo iz njegovog života da su snovi biliveoma važan način na koji mu je Bog govorio kad je bio dete (vidite: Postanje 37), iako je to izazvalo daga njegova porodica odbaci.

GLAGOL „ispričati“ (BDB 707, KB 765, IMPERATIV piela) se pojavljuje i u sledećem stihu(IMPERFEKAT piela, vidite: Postanje 37:10).

POSTANJE 40:9-15 (SSP)9I glavni peharnik ispriča Josifu svoj san. »U svom snu sam pred sobom video čokot«, reče, 10»ina njemu tri loze. I samo što je propupeo, procveta i na grozdovima mu sazreše bobice. 11U rucisam držao faraonov pehar, pa uzeh ono grožđe, istisnuh sok u faraonov pehar i stavih mu ga uruku.« 12»Evo šta to znači«, reče mu Josif. »Tri loze su tri dana. 13Za tri dana faraon će tepomilovati [NASB – faraon će ti podići glavu] i vratiti te na tvoj položaj, pa ćeš faraonu stavljatipehar u ruku kao i pre kada si bio njegov peharnik. 14A kada ti bude dobro, ti me se seti ipokaži ljubav prema meni – pomeni me faraonu i izbavi me iz ove tamnice. 15Jer, ja sam silomodveden iz zemlje Jevreja, a ni ovde nisam ničim zaslužio da me bace u tamnicu.«

40:9 „U svom snu sam pred sobom video čokot“ Mnogi komentatori tvrde da je ovo dokaz o istoričnostitog sna, jer se fermentisano vino nije koristilo u Egiptu. Ipak, čini se da drevni istoričar Herodot nije dobroshvaćen po ovom pitanju. Istina je da fermentisano vino nije bilo često piće u Egiptu, ali ipak se koristilo u

228

svešteničkim i carskim staležima. Stoga je vino bilo jedinstveni simbol carskog pića – vidite u knjiziDžejmsa Frimana (James M. Freeman) Manners and Customs of the Bible165, str. 45.

40:11 „istisnuh“ Ovaj GLAGOL (BDB 965, KB 1315, IMPERFEKAT kala) se nalazi samo na ovom mestuu Starom zavetu.

40:13 Peharnik će biti vraćen u svoju službu i car će mu ponovo ukazati svoje poverenje.Reč prevedena „kao i pre“ doslovno znači „sud“ (BDB 1048), ali ovde je upotrebljena u retkom,

neteološkom smislu. Obično se prevodi kao “sud“ ili „pravda“. Vidite Posebnu temu – Suditi, sud,pravda.

40:14-15 Josif je za svoje služenje i ukazanu dobrotu tražio uslugu od peharnika. Objasnio mu jenepravdu svoje situacije i zamolio ga da od faraona zatraži pomoć za njega. Nije trebalo da Josif budefaraonov zatvorenik pošto je bio zarobljeni rob.

40:15 Na osnovu izraza „silom odveden“ (doslovno: „ukraden“) možemo donekle da pojmimo kako jeJosif razmišljao o braćinoj izdaji. Silina ove reči je ovde uvećana upotrebom APSOLUTNOG INFINITIVAi PERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 170, KB 198).

� „iz zemlje Jevreja“ Ovo bi mogao da bude1. dodatak kasnijeg pisara ili urednika2. naziv za zemlju gde su živeli izraelski praoci (ako je to istina onda je reč „Jevreji“ upotrebljena u

drugačijem i veoma uskom smislu) � „tamnicu“ Ova ista reč (BDB 92) je upotrebljena za i čatrnju (vidite: Postanje 37:24) u koju su ganjegova braća bacila u Hanaanu. On je iz jedne jame dospeo u drugu!

Ista reč je upotrebljena za zatvor u Izlasku 12:29, Jeremiji 37:16 i ovde.

POSTANJE 40:16-19 (SSP)16Kada je glavni pekar video da je Josif izneo povoljno tumačenje, reče mu: »I ja sam sanjaosan: Na glavi su mi bile tri korpe od pruća [NASB – tri korpe belog hleba]. 17U gornjoj korpi subile razne vrste peciva za faraona, ali su ga ptice jele iz korpe na mojoj glavi.« 18»Evo šta toznači«, reče mu Josif. »Tri korpe su tri dana. 19Za tri dana faraon će ti odrubiti glavu [NASB –faraon će ti podići glavu s tebe] i obesiti te o drvo, i ptice će jesti tvoje meso s tebe.«

40:16 „I ja sam sanjao san: Na glavi su mi bile tri korpe od pruća [NASB – tri korpe belog hleba]“Hebrejska reč za „beli hleb“ (BDB 301 I) je veoma retka, a potiče od aramejskog i arapskog korena kojiznači „belo“ (NIDOTTE, tom 2, str. 54). Ona možda označava belu pletenu korpu iz koje bi ptice mogleda jedu hleb i odozgo i sa strane (vidite: Postanje 40:17).

Zanimljivo je zapaziti da su u Hanaanu žene nosile velike terete na glavi, ali da su u Egiptu to činilisamo muškaci, dok su ga žene nosile na ramenima, što pokazuje istoričnost ovog izveštaja.

40:17 „razne vrste peciva za faraona“ Ovo je istorijski veoma tačno, jer iz nekih egipatskih spisasaznajemo da je u Egiptu postojalo trideset osam vrsta kolača i pedeset sedam vrsta hleba (vidite beleškukod Postanja 40:1).

165 Ponašanje i običaji u Bibliji, prim. prev.

229

40:19 „faraon će ti odrubiti glavu [NASB – faraon će ti podići glavu s tebe]“ Iz Postanja 40:13-19 jeočigledno da su u pitanju dva potpuno drugačija značenja fraze „podići tvoju glavu“ (BDB 669, KB 724,IMPERFEKAT kala). Ona u Postanju 40:13 znači „podiči nečiju glavu i time mu učiniti dobro“ (vidite:Brojevi 6:26). To je idiom koji znači „osloboditi“ (vidite: Druga o carevima 25:27). Ali ovaj izraz uPostanju 40:19 znači „podići nečiju glavu da bi bila odsečena“ (BDB 671,3,b).

Očigledno je i da Postanje 40:19 ne govori o vešanju, jer je teško obesiti nekoga čija glava jeodsečena! Ovo je verovatno označavalo javno vešanje ili nabijanje već mrtvog čoveka na kolac (vidite:Isus Navin 8:29; Prva o Samuilu 31:9-10; Druga o Samuilu 4:12). Na osnovu Ponovljenih zakona 21:23se može zaključiti da je to bila namera ovakvog javnog izlaganja pogubljenog. To što će njegovo telopojesti ptice bilo je posebno strašno za Egipćane koji su toliko naglašavali balsamovanje nakon smrti dabi se telo očuvalo.

Čitalac se pita da li postoji veza između sledećih reči:1. „zatvor“ (doslovno: „krug“) iz Postanja 39:20-23; 40:3,52. „tamnica“ (doslovno: „jama“) iz Postanja 40:153. „podići“Da li je zatvor možda bio velika okrugla rupa u zemlji?

POSTANJE 40:20-23 (SSP)20Trećega dana bio je faraonov rođendan i faraon priredi gozbu za sve svoje službenike, pa prednjih izvede [NASB – pa pred njima podiže glavu] glavnog peharnika i glavnog pekara.21Glavnog peharnika vrati na njegov položaj, pa je ovaj opet stavljao pehar u faraonovu ruku,22a glavnog pekara obesi – baš kao što im je Josif u svom tumačenju i rekao. 23Ali glavnipeharnik sasvim zaboravi Josifa.

40:20-23 Ovo je ispunjenje Josifovog tumačenja i izveštaj o tome kako ga je glavni peharnik zaboravio(BDB 269, KB 269, PERFEKAT kala). Ponovo treba naglasiti da niko sem Jahvea ne može da pomogneJosifu. Bog je njegov jedini izvor pomoći!

GLAGOL „podići“ je ovde ponovo upotrebljen na suprotne načine (uz neke dvosmislenosti, vidite:Postanje 40:20).

PITANJA ZA RAZMATRANJE (POSTANJE 39-40)



1. Zašto je Potifar unapredio Josifa?2. Kako je Josif u Postanju 39 u kontrastu s Judom iz prethodnog poglavlja?3. Da li je Josif shvatio da je u zatvoru s određenom svrhom?4. Da li Bog govori kroz sve snove ili samo kroz određene snove? Da li je moć tumačenja snova

čest duhovni dar ili je bio ograničen samo na Stari zavet?

230

POSTANJE 41



Faraonov san Faraonov san Josif uzdignut Josif tumačicareve snove

Faraonov san

41:1-8 41:1-8 41:1-8 41:1-8 41:1-4

41:5-7

41:8-13

41:9-13 41:9-13 41:9-13 41:9-13

Josif tumači

41:14-24 41:14-24 41:14-21 41:14-15 41:14-16

41:16

41:17-24 41:17-24

41:25-36 41:25-36 41:25-36 41:25-32 41:25-32

41:33-36 41:33-36

Josifov dolazak na vlast Josif učinjen upraviteljem Egipta

Josifovo unapređenje

41:37 41:37-45 41:37-45 41:37-46a 41:37-43

Josif učinjenvladarom u Egiptu

41:38-45

41:44-45

41:46-49 41:46-49 41:46-49 41:46b-49 41:46-49

Josifovi sinovi Josifovi sinovi

41:50-52 41:50-52 41:50-52 41:50-52 41:50-52

41:53-57 41:53-57 41:53-57 41:53-57 41:53-57




231

1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 41:1-8 (SSP)1Posle pune dve godine, faraon je sanjao san: Stajao je kraj Nila, 2a kad tamo – iz Nila izađesedam krava, lepih i debelih, i poče da pase među trskom. 3Posle njih iz Nila izađe drugih sedamkrava, ružnih i mršavih, pa stade kraj onih na obali. 4Tada one ružne i mršave krave proždrešeonih sedam lepih, debelih krava. I faraon se probudi. 5Kada je opet zaspao, sanjao je drugi san:Sedam klasova žita, jedrih i lepih, raslo je na jednoj stabljici. 6Za njima izniknu sedam drugihklasova, kržljavih i sasušenih istočnim vetrom. 7Tada oni kržljavi klasovi progutaše onih sedamjedrih i punih klasova. I faraon se probudi i shvati da je sanjao. 8Ujutro je [NASB – njegov duh]bio uznemiren, pa posla po sve egipatske čarobnjake i mudrace. Ispriča im svoje snove, alinijedan od njih nije umeo da mu kaže šta znače.

41:1 „Posle pune dve godine“ Ovo je vezano za Postanje 40, gde je Josif tumačio snove dvojice ljudi.Obojica su se nadala da će biti oslobođeni iz zatvora, ali nije se tako dogodilo. Ovo vreme je prošlo odpovratka jednog od tih slugu na svoj položaj i pogubljenja drugog. Zanimljivo je da su pisac ili urednikzabeležili nekoliko datuma u izveštaju o Josifu: (1) imao je sedamnaest godina kad je prodat u ropstvo(vidite: Postanje 37:2); (2) postao je upravitelj Egipta kad je imao trideset godina (vidite: Postanje41:46). S tim brojkama je moguće videti da je ostao u zatvoru približno trinaest godina, ali to zavisi odtoga koliko vremena je proveo u Potifarovoj službi pre nevolje s njegovom ženom.

� „faraon“ Faraon je zajednička imenica za sve careve Egipta, kao reč hadad u Siriji, reč cezarkasnije u Rimu i reč car u Rusiji. Nismo sigurni koji je koren ove reči, ali većina egiptologa smatra dapotiče od izraza „velika kuća“ (BDB 829, tj. kuća bogova). Postoje mnoga nagađanja o tome kad je Josifpostao drugi po vlasti u celom Egiptu. Mnogi smatraju da je to moralo biti tokom vladavine Hiksa, urazdoblju koje je poznato kao razdoblje „pastira careva“, jer Hiksi su bili semiti, a ne Egipćani (vidite:AB, str. 316). Oni su vladali od 1730. do 1570. godine p.n.e. Ipak, zanimljivo je da se reč „reka“, koja seočigledno odnosi na Nil, u Postanju 41:1 nalazi u obliku koji se pojavljuje jedino u razdoblju XVIIIdinastije, to jest od 1546. do 1085. godine p.n.e. Iz egipatskih spisa saznajemo i da je tokom celeegipatske istorije bilo semita na odgovornim mestima u mnogim egipatskim dinastijama, a ne samo uove dve koje su gore spomenute.

� „san“ I u Egiptu i u Mesopotamiji postoji obimna literatura o snovima i njihovom tumačenju.Zanimljivo je da su obojica Jevreja koji su tumačili snove radili za mnogobožačke careve, Danilo uMesopotamiji i Josif u Egiptu.

U rečniku NIDOTTE, u 2. tomu, str. 154, nalazimo zanimljivo zapažanje o tri vrste snova:1. prirodni san, Psalam 126:1; Isaija 29:7-8; Propovednik 5:72. lažno otkrivenje, Jeremija 23:25,27,32; 27:9-10; 29:8; Zaharija 10:2

232

3. pravo otkrivenje, Postanje 20:3; 28:12; Brojevi 12:6; Prva o carevima 3:5; Danilo 2:28;Matej 1:20

Viđenja se često javljaju noću, ali izgleda da su drugačija od snova, a nije objašnjeno koja je razlikameđu njima. Jahve tada s tom osobom komunicira na podsvesnom nivou, koristeći simbole i metaforekoji su joj poznati.

� „iz Nila“ Ova reč (BDB 384) je prva u nizu jedinstveno egipatskih reči. Ne samo da su u pitanjujedinstveno egipatske reči, nego je čitav kulturni kontekst potpuno egipatski. Ova reka i njeno godišnjeplavljenje bili su izvor života i plodnosti u Egiptu. Egipćani su je zbog toga smatrali bogom (vidite:Izlazak 1:22) koga treba umilostiviti.

41:2 „sedam krava“ Od rimskog istoričara Plutarha i od Klimenta Aleksandrijskog, crkvenog oca izrane crkve, saznajemo da je krava (BDB 831) u egipatskoj zemlji bila simbol obilja. Kao što je kravabila glavna životinja koja se gajila u krdima u Egiptu, tako je ovca bila u Palestini. Krava je bilaočigledan izbor u egipatskom snu koji je vezan za poljoprivredno obilje (tj. zato su ove krave bile„lepe“, BDB 421 i „debele“, BDB 135).

� „poče da pase među trskom“ Ovo je još jedna reč koja je pozajmljena iz egipatskog. Iz egipatskihizvora saznajemo da je stoka ulazila u vodu Nila iz nekoliko razloga: (1) da se rashladi; (2) da sa sebespere insekte; i (3) da jede zelenilo s močvarnog tla (BDB 28).

41:3-4 Ove krave su sušta suprotnost kravama iz Postanja 41:2.1. ružne (doslovno: „gadne za gledanje“), SPOJ hebrejskih reči BDB 948 I i BDB 9092. mršave (doslovno: „tankog mesa“), SPOJ hebrejskih reči BDB 201 i BDB 142One su proždrle (BDB 37, KB 46, IMPERFEKAT kala) one zdrave krave (Postanje 41:4).

41:5 Drugi san je isti, osim što su krave zamenjene suprotstavljenim klasovima žita (BDB 987 II).

41:6 „istočnim vetrom“ Pustinjski vetar (BDB 870), veoma ozloglašen zbog toga što uništavapoljoprivredne plodove, zove se „široko“ (na aramejskom) u Palestni, gde duva sa jugoistoka, a u Egiptuse zove „kamsin“ i dolazi iz pravca jug-jugoistok. Spominje se u Jezekilju 17:10 i Osiji 13:15. Sva hranaza stoku (a time i za ljude) bi bila uništena.

41:8 „[NASB – njegov duh] bio uznemiren“ Reč prevedena kao „duh“ je hebrejska reč ruah (BDB924), koja označava životnu silu životinja i ljudi na ovoj planeti. Ponekad se prevodi kao „vetar“,ponekad kao „dah“, a ponekad kao „duh“.

GLAGOL „uznemiriti“ (BDB 821, KB 952, IMPERFEKAT nifala) je retka reč. U nifalu je upotrebljenau Psalmu 77:4 i Danilu 2:1,3, a u kalu je upotrebljena u Sudijama 13:25, za Božijeg Duha koji „deluje“.Njegovo osnovno značenje jeste „gurnuti“ ili „primorati“.

� „egipatske čarobnjake“ Izgleda da je ovo još jedna pozajmljenica iz egipatskog. Ona potiče odkorena koji znači „urezati“ (BDB 355) i uvek se koristi za okultno znanje (vidite: Izlazak 7:11,22;8:7,18,19; 9:11). Ne znamo zašto je egipatska reč upotrebljena za vavilonske sveštenike vidovnjake(vidite: Danilo 1:20; 2:2,10,27; 4:7,9). To znači da su ovi ljudi čitali, primenjivali i pisali drevne knjigeo gatanju, tumačenjima, i tome slično. Oni se ne spominju samo u Egiptu, nego i u Vavilonu (vidite:Isaija 44:25; Jeremija 50:35; 51:57) i u Persiji (vidite: Jestira 1:13 i 6:13). Reči koje su upotrebljene uDanilu su drugačije, ali se odnose na ljude slične delatnosti.

233

Za opširnu raspravu o praktikovanju gatanja i tumačenja nova vidite Openhajmovu (A. L.Oppenheim) knjigu The Interpretation of Dreams in the Ancient Near East166, str. 184-307.

� „i mudrace“ Ovo se odnosi na dvorske savetnike (SPOJ hebrejskih reči BDB 481 i BDB 314,vidite: Izlazak 7:11; Isaija 19:11,12), a ne nužno na sveštenički stalež vidovnjaka na koje se odnosiprethodna reč.

� „nijedan od njih nije umeo da mu kaže šta znače“ Faraon je očigledno imao iskrenije mudrace odNavuhodonosora, koji svojim mudracima nije verovao dovoljno da im saopšti šta je sanjao, jer jesmatrao da će izmisliti tumačenje (vidite: Danilo 2)!

POSTANJE 41:9-13 (SSP)9Tada glavni peharnik reče faraonu: »Danas se setih jednog svog propusta. 10Kada se faraonjednom razgnevio na svoje sluge, mene i glavnog pekara zatvorio je u kući zapovednika straže.11Obojica smo iste noći sanjali san, i svaki san je imao svoje značenje. 12A tamo je s nama biojedan mladić, Jevrejin, sluga zapovednika straže. Ispričali smo mu svoje snove, i on nam rečešta znače – svakom od nas je rekao šta njegov san znači. 13I sve se odigralo baš kao što nam jeprotumačio: ja sam vraćen na svoj položaj, a onaj drugi je obešen.«

41:9-12 „jednog svog propusta“ Ovaj pasus se odnosi na događaje zabeležene u Postanju 40. Skoro dazvuči kao da govori novom faraonu.

41:12 „jedan mladić, Jevrejin“ Vidite beleške kod Postanja 40:15.

POSTANJE 41:14-24 (SSP)14Tada faraon posla po Josifa, koga brže-bolje dovedoše iz tamnice. Kada se obrijao ipresvukao, Josif izađe pred faraona. 15Faraon reče Josifu: »Sanjao sam jedan san, a niko neume da mi kaže šta on znači. Ali čuo sam da za tebe kažu da umeš da protumačiš san čim gačuješ.« 16»Nije to od mene«, odgovori Josif, »nego će Bog dati pravi [NASB - povoljan] odgovorfaraonu.« 17Tada faraon reče Josifu: »U snu sam stajao na obali Nila, 18a kad tamo – iz Nilaizađe sedam krava, debelih i lepih, i poče da pase među trskom. 19Posle njih izađe drugih sedamkrava, koščatih, vrlo ružnih i mršavih. Nikad u celom Egiptu ne videh tako ružne krave. 20Tadamršave i ružne krave proždreše onih sedam debelih krava, koje su prve izašle. 21Ali, kada su ihpojele, nije im se poznavalo da su ih pojele – i dalje su bile isto tako ružne kao i pre. Tada sam seprobudio. 22A video sam u snu i sedam klasova žita, punih i lepih, kako rastu na jednoj stabljici.23Za njima izniknu drugih sedam klasova, sparušenih, kržljavih i sasušenih istočnim vetrom.24Tada ovi kržljavi klasovi progutaše onih sedam lepih klasova. Ispričao sam to čarobnjacima,ali nijedan od njih nije umeo da mi to objasni.«

41:14 „brže-bolje dovedoše iz tamnice“ Ovde ponovo imamo jednu pozajmljenicu iz egipatskog(vidite beleške kod Postanja 40:15), a to je reč „tamnica“. Izgleda da ova reč znači „utamničen unutaregipatske tvrđave“. Josif je očigledno bio u zatvoru s političkim zatvorenicima.

166 Tumačenje snova na Starom bliskom istoku, prim. prev.

234

� „obrijao i presvukao“ Ovde ponovo vidimo egipatski običaj po kom se nije brijala samo brada,nego čitavo telo, i po kom se vršilo potpuno očišćenje pre pristupanja faraonu.

41:16 „Nije to od mene ... nego će Bog dati pravi [NASB - povoljan] odgovor faraonu“ Ovajodgovor je bio sličan Danilovom odgovoru u Danilu 2:27-30. Josif je znao da izvor njegove moći datumači snove nije gatanje ili čitanje drevnih dokumenata, nego Božija sila (vidite: Postanje 40:8). Josifje imao bogocentričan pogled na svet (vidite: Postanje 41:25,28,32).

Reč prevedena kao „povoljan“ je hebrejska reč šalom (BDB 1022), koja označava „mir“,„dobrostanje“, ili „blagonaklonost“. Vidite Posebnu temu – Mir (šalom). Reč šalom se u kontekstuPostanja 41 možda odnosi na faraonov duh („njegov duh je bio uznemiren“) iz Postanja 41:8.

41:17-24 Ovaj izveštaj o faraonovim snovima se pomalo razlikuje od izveštaja iz prvog dela poglavlja, ato potpuno odgovara situaciji. Niko ne može ponovo da ispriča neku priču na potpuno isti način, a da pritom neke detalje ne ulepša, a neke ne ispusti. Ja ovo smatram znakom istoričnosti ovog izveštaja.

41:18 Reč prevedena kao „lepih“ je SLOŽENICA od hebrejskih reči „lep“ (BDB 421) i „oblik“ (BDB1061). Ova SLOŽENICA je upotrebljena za:

1. krave, u ovom odlomku2. žene, Postanje 29:17; Ponovljeni zakoni 21:11; Prva o Samuilu 25:3; Jestira 2:73. muškarca, Postanje 39:64. drvo, Jeremija 11:16

POSTANJE 41:25-36 (SSP)25Tada Josif reče faraonu: »Faraonovi snovi su jedan isti san. Bog je otkrio faraonu šta će daučini. 26Sedam lepih krava sedam je godina, i sedam lepih klasova sedam je godina – to je jedanisti san. 27Sedam mršavih i ružnih krava koje su došle posle njih, a tako i sedam praznihklasova, sasušenih istočnim vetrom, jeste sedam gladnih godina. 28Tako je kako sam rekaofaraonu: Bog je pokazao faraonu šta će da učini. 29Sedam godina velikog izobilja dolazi celomEgiptu, 30ali posle njih će doći sedam gladnih godina. Tada će sve izobilje u Egiptu bitizaboravljeno i glad će harati zemljom. 31Niko se neće sećati vremena izobilja, jer će glad koja ćeuslediti biti strašna. 32A to što se san faraonu ponovio, znači da je Bog zaista tako odlučio i da ćeto uskoro učiniti. 33Zato neka faraon potraži sposobnog i mudrog čoveka i postavi ga zaupravitelja nad Egiptom. 34Neka faraon [NASB – preduzme korake da] postavi poverenike nadzemljom i uzima petinu žetve u Egiptu tokom sedam godina izobilja. 35Neka oni sakupljaju svuhranu u rodnim godinama koje dolaze i neka sa faraonovim ovlašćenjem skladište žito i čuvajuga kao hranu za gradove. 36Neka ta hrana bude zaliha za zemlju za onih sedam gladnih godinakoje će biti u Egiptu, da glad ne upropasti zemlju.«

41:25 Josif ovde govori jednom Egipćaninu, koji nije znao za Jahvea, i zato je upotrebio uopštenijinaziv za Boga, reč Elohim. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

Bog je bio spreman i voljan da faraona, mnogobožačkog cara, obavesti o svojim budućim naumima(vidite: Postanje 41:25,28,32). „Narodi“ su uvek bili u žiži Božijeg večnog nauma o otkupljenju (vidite:Postanje 3:15; 12:3; Izlazak 19:5-6; Isaija; Jona; Matej 28:19-20; Luka 24:47; Dela 1:8)!

41:26-32 Josif je faraonu počeo da objašnjava ovaj san. Zapazite da u Postanju 41:24 nijedan odnjegovih čarbnjaka to nije mogao.

235

41:26 „sedam ... godina“ Sedmogodišnji ciklusi su bili česti u književnosti sa Starog bliskog istoka(vidite: ANET, str. 31).

41:27NASB „tankih klasova“NKJV „praznih klasova“NRSV, JPSOA „praznih klasova“TEV „tankih klasova žita“NJB „smežuranih klasova žita“LXX „tankih i sparušenih klasova“

Hebrejske reči za:1. tanak (BDB 210), הדקות2. prazan (BDB 938), הרקותHerejska slova d (ד) i r (ר) se često brkaju. U knjizi Preliminary and Interim Report on the Hebrew

Old Testament Text Project167 (1979, str. 62, izdavač: UBS) reč „tanak“ je dobila ocenu B (što znači da seu nju donekle sumnja).

41:32 „znači da je Bog zaista tako odlučio i da će to uskoro učiniti“ Josif ovde tvrdi da njegov Bogima silu i predznanje vezano za događaje u Egiptu. Egipatski čarobnjaci (vidite: Izlazak 7-8), a samimtim i egipatski bogovi, nisu mogli to da znaju, niti da zaustave.

Jahve je kasnije, u Knjizi Izlaska, upotrebio pošasti da ponizi egipatski panteon, jer je želeo da gaEgipćani upoznaju.

41:33-36 Josif je u ovim stihovima izložio svoju mudru ideju o tome šta treba da se učini da bi sepripremili za obilje i zatim za ozbiljnu glad.

Zapazite sledeće GLAGOLE:1. „neka faraon potraži sposobnog i mudrog čoveka“, Postanje 41:33, BDB 906, KB 1157, JUSIV

kala2. „i postavi ga za upravitelja nad Egiptom“, Postanje 41:33, BDB 1011, KB 1483, IMPERFEKAT

kala upotrebljen kao JUSIV3. „Neka faraon preduzme korake“, Postanje 41:34, BDB 793, KB 889, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao JUSIV4. „Neka faraon postavi poverenike“, Postanje 41:34, BDB 823, KB 955, JUSIV hifila5. „i uzima petinu žetve u Egiptu“, Postanje 41:34, BDB 332, KB 331, PERFEKAT piela upotrebljen

kao JUSIV (NASB)6. „Neka oni sakupljaju svu hranu“, Postanje 41:35, BDB 867, KB 1062, IMPERFEKAT kala

upotrebljen kao JUSIV7. „i neka sa faraonovim ovlašćenjem skladište žito“, Postanje 41:35, BDB 840, KB 999,

IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV8. „i čuvaju ga“, Postanje 41:35, BDB 1036, KB 1581, PERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV

(NASB)9. „Neka ta hrana bude zaliha“, Postanje 41:36, BDB 224, KB 242, PERFEKAT kala upotrebljen kao

JUSIV (u ovom odlomku postoje tri PERFEKTA kala koji su upotrebljeni kao JUSIVI)10. zapazite i izraz „jer će glad koja će uslediti biti strašna“ u Postanju 41:31

167 Uvodni i prelazni izveštaj o radu na hebrejskom tekstu Starog zaveta, prim. prev.

236

41:33 Treba zapaziti da se s Jahveovim predskazanjem o sedam godina obilja i zatim sedam godinagladi (na koje niko nije mogao da utiče, a ipak nije u pitanju bila Božija kazna nego klimatski ciklus upalom svetu) moglo izaći na kraj samo planiranim ljudskim delovanjem. Povezivanje Božije svevlasti iznanja s jedne i ljudskih dela s druge strane svojstveno je Svetom pismu. Obe strane imaju ključniznačaj (uporedite: Izlazak 3, Božije znanje/delovanje u Postanju 41:7-9, ali bilo je potrebno da se čovekodazove u Postanju 41:10-12).

POSEBNA TEMA – IZABRANJE / PREDODREĐENJE I POTREBA ZA TEOLOŠKOM RAVNOTEŽOM

41:34 „i uzima petinu žetve u Egiptu“ Zapazite da reči „žetva“ nema u izvornom hebrejskom tekstu ida stoga GLAGOL „uzima petinu“ (BDB 332, KB 331, PERFEKAT piela) može da se odnosi na porez od20%, za koji iz kasnijih egipatskih spisa saznajemo da je bio uobičajen, ili može da se odnosi na podeluegipatske zemlje u pet upravnih oblasti (AB, str. 313).

Neki komentatori smatraju da ovaj GLAGOL potiče od PASIVNOG PARTICIPA hebreskog glagola,koji znači „naoružan“ ili „opremljen“ (vidite: Isus Navin 1:14; 4:12; Sudije 7:11, AB ,(BDB 332) שמתstr. 313). Ovog značenja se drži i engleski prevod JPSOA, gde piše „ustrojiti egipatsku zemlju“.

41:36 „da glad ne upropasti zemlju“ Reč „zemlja“ (BDB 75) je ovde upotrebljena kao metafora zaljude i vlasti u Egiptu.

POSTANJE 41:37-45 (SSP)37I taj predlog se svide faraonu i svim njegovim službenicima. 38Faraon upita svoje službenike:»Možemo li da nađemo čoveka kao što je ovaj, u kome je Božiji Duh168?« 39Onda faraon rečeJosifu: »Pošto je Bog baš tebi sve ovo obznanio, nema nikog tako sposobnog i mudrog kao što siti. 40Bićeš upravitelj moga dvora i sav moj narod će se pokoravati tvojim naredbama. Jedino ćuja, jer sam na prestolu, biti iznad tebe.« 41Faraon još reče Josifu: »Ovim te postavljam zaupravitelja nad celim Egiptom.« 42Onda skinu pečatni prsten sa svoje ruke i stavi ga Josifu naruku. Obuče ga u odeću od tankog lana, a oko vrata mu obesi zlatan lanac. 43Dade mu da se voziu kolima odmah iza njegovih [NASB – u njegovim drugim kolima], i pred njim su vikali: »Nakolena!« Tako ga postavi za upravitelja nad celim Egiptom. 44Faraon reče Josifu: »Ja samfaraon, ali bez tvog odobrenja niko u celom Egiptu neće ništa preduzimati169.« 45Faraon dadeJosifu ime Cofnat Paaneah, a za ženu mu dade Osnat, kćer Potifere, sveštenika u Onu. I Josifpreuze vlast nad celim Egiptom.

41:38 „u kome je Božiji Duh“ Ovo je prevedeno od hebrejskih reči ruah elohim (BDB 924, I BDB 43).Zapazite da je faraon upotrebio isto ime za Boga kao i Josif. Izgleda da je to bio uobičajeni opis koji sunejevreji upotrebljavali za ljude koji mogu da tumače snove (vidite: Danilo 4:8,9,18; 5:11,14).

41:40NASB „odavati počast“NKJV „će se vladati njima“NRSV „će se ravnati“

168 41,38 Božiji Duh Ovaj izraz na hebrejskom može da znači i »duh bogova« (napomena iz SSP-a)169 41,44 ništa preduzimati Doslovno: dići ni ruku ni nogu (napomena iz SSP-a)

237

TEV „će se pokoravati tvojim zapovestima“NJB „poštovati tvoju zapovest“LXX „biti poslušni tvojoj reči“JPSOA „će se voditi“REB „poštovaće svaku tvoju reč“

Nismo sigurni koji je koren ove reči, ali izgleda da je vezan za hebrejsku reč koja znači „poljubac uusta“ (BDB 676, KB 30, IMPERFEKAT kala). Ona može da znači (1) „biti poslušan“ (KB) ili (2)„poljubiti zemlju u znak poštovanja“ (vidite: Psalam 2:12). Egipćani će poštovati Josifove reči(doslovno: usta) kao faraonove (vidite: Postanje 41:42,43,44). Josif je bio učinjen faraonovim „velikimvezirom“.

41:42 „pečatni prsten“ Ova reč potiče od istog korena kao GLAGOL „utonuti“ (BDB 371), što se moždaodnosi na zvanični prsten koji utone u glinu ili vosak da bi se nešto ozvaničilo (vidite: Jestira 3:10,12;8:8,10).

� „Obuče ga u odeću od tankog lana“ Ovo je još jedna pozajmljenica iz egipatskog jezika (BDB 1058III) koja se odnosi na tanak beli lan koji su nosili viši staleži egipatskog društva.

� „a oko vrata mu obesi zlatan lanac“ Ovo je bio simbol vlasti kroz celu egipatsku istoriju, posebnou XII dinastiji (uporedite: Danilo 5:7,16,29). Svi ovi detalji verno odražavaju egipatsku kulturu onograzdoblja. To su detlalji potekli od očevidaca!

41:43 „odmah iza njegovih [NASB – u njegovim drugim kolima]“ To je značilo da će Josif biti drugičovek Egipta (tj. biće veliki vezir). Reč „drugi“ (BDB 1041) se često odnosila na političke ili upravnepoložaje (vidite: Prva o Samuilu 23:17; Druga o carevima 23:4; 25:18; Prvi letopisi 5:12; 15:18; Drugiletopisi 28:7; 31:12; Nemija 11:17; Jestira 10:3; Jeremija 52:24).

� „Na kolena!“ O značenju ove egipatske reči („abrek“, vidite: JPSOA) se mnogo raspravlja. Zvučikao hebrejski koren „klečati“, ali postoji i nekoliko drugih mogućih prevoda koje nalazimo u leksikonukoji su napisali Braun, Drajver i Brigs (Brown, Driver and Briggs, BDB 7). Ipak, Vulgata, Akvilinhebrejski prevod, Origen Aleksandrejski i jevrejski komentator Kimši smatraju da to znači „savitikolena“, što potiče od jednog drevnog hebrejskog korena (BDB 7). Izgleda da se ovo značenje najboljeuklapa u ovaj kontekst.

41:44 „niko u celom Egiptu neće dići ni ruku ni nogu“ Ovo je idiom koji znači „nijedan posao nipoduhvat neće početi ni trajati bez Josifove dozvole“, što označava potpunu i sveobuhvatnu vlast.

41:45 „Faraon dade Josifu ime Cofnat Paaneah“ Ovo je zvanična titula (BDB 861) vezana za samogfaraona (vidite: Postanje 45:8). To što mu je faraon dao ime je u onoj kulturi možda bio znak njegovevlasti nad Josifom. Predloženo je nekoliko mogućih korena za ovo ime. Najpopularniji koren glasi „boggovori i on živi“, što se možda odnosi na faraona kao sina boga sunca Ra ili možda na Josifovog Bogakoji govori i spasava Egipat. Još jedna mogućnost glasi „onaj koji zna“, što bi se odnosilo na Josifa kaotumača snova.

� „a za ženu mu dade Osnat“ Ovo je još jedno egipatsko ime koje znači „pripada Neiti“ (BDB 62,vidite: Postanje 41:45,50; 46:20), koja je bila egipatska boginja ljubavi.

238

� „kćer Potifere, sveštenika u Onu“ I ovo je egipatsko ime, nastalo produživanjem imena Potifar kojese pojavljuje u Postanju 37:36 i 39:1. Ono znači „onaj kome je (Ra) dao“ (BDB 806). Faraon je ovimbrakom sa ćerkom važnog sveštenika učinio Josifa pripadnikom visokog staleža egipatskog društva(BDB 463).

� „On“ „On“ (BDB 58) je bio grad boga sunca. Na grčkom se zvao Heliopolis, a na hebrejskom BetŠemeš (vidite: Jeremija 43:13). Nalazio se desetak kilometara severno od Kaira, na granici s gošenskomoblašću.

NASB, NKJV „i Josif ode i obiđe egipatsku zemlju“NRSV „tako Josif dobi vlast nad egipatskom zemljom“TEV „obiđe celu onu zemlju“NJB, LXX „i Josif poče da putuje po celom Egiptu“REB „Josifova vlast se proširi nad celim Egiptom“JPSOA „Tako Josif postade vladar u egipatskoj zemlji“

Ova fraza je doslovno prevedena u engleskim prevodima NASB i NKJV, ali o njenom značenju se i daljeraspravlja:

1. Stihovi 45 i 46 su podudarni i stoga bi značenje bilo „poče da putuje po celoj onoj zemlji“ (TEV,NJB, LXX, NIV)

2. Ovaj veoma čest GLAGOL „ići“ ili „doći“ (BDB 422, KB 425, IMPERFEKAT kala) pojavljuje se uJestiri 1:17, a upotrebljen je u smislu nečeg što se širi (poruka o Vaštinom prkosu). Stoga to značida su se Josifova slava i vlast širili po egipatskoj zemlji (NRSV, REB).

3. Pošto se izraz „nad zemljom“ u Postanju 41:33,41,43 nalazi nakon GLAGOLA, a vezan je zaJosifovu vezirsku vlast, to znači da i taj GLAGOL mora da se odnosi na nju (JPSOA).

POSTANJE 41:46-49 (SSP)46Josif je imao trideset godina kada je stupio u službu kod faraona, egipatskog cara. On ode odfaraona i poče da putuje po celom Egiptu. 47Tokom sedam godina izobilja, zemlja je obilnorađala, 48a Josif je sakupljao svu hranu proizvedenu u tih sedam godina u Egiptu i skladištio jeu gradovima. U svakom gradu je skladištio hranu sa okolnih polja. 49Tako je Josif nagomilaožita kao morskog peska, pa je prestao i da ga meri, jer ga je bilo neizmerno mnogo.

41:46 „imao trideset godina“ Ovde doslovno piše da je Josif bio „sin trideset godina“, što je bioustaljeni izraz (vidite: Levitska 27:5; Druga o carevima 8:26; Jeremija 52:1).

41:47-49 Josifovo tumačenje snova je bilo potpuno tačno. Izobilje je naglašeno na nekoliko načina:1. „Tokom sedam godina izobilja“, Postanje 41:472. „zemlja je obilno rađala“, Postanje 41:473. „Tako je Josif nagomilao žita“, Postanje 41:494. „kao morskog peska“, Postanje 41:495. „pa je prestao i da ga meri, jer ga je bilo neizmerno mnogo“, Postanje 41:49

POSTANJE 41:50-52 (SSP)50Pre nego što su nastupile godine gladi, Osnat, kći Potifere, sveštenika u Onu, rodi Josifu dvasina. 51Svom prvorođenom sinu Josif dade ime Manasija, »jer je«, reče, »Bog učinio da

239

zaboravim svu svoju muku i sav dom svoga oca.« 52Drugom sinu dade ime Efrem, »jer me je«,reče, »Bog učinio plodnim u zemlji moga stradanja.«

41:51 „Manasija“ Ovo ime (BDB 586) je vezano za hebrejski GLAGOL „zaboraviti“ (BDB 674, KB728, PARTICIP piela), jer slično zvuče. Ovo je neposredno povezano s bolom koji je bio izazvanpostupcima njegove braće. Kasniji događaji u Postanju pokazuju da Josif nije potpuno preboleo njihovumržnju i izdaju.

41:52 „Efrem“ Ovo ime (BDB 68) je vezano za reč „plodnost“ ili „dvostruki plod“ (BDB 826, vidite:Postanje 49:22). U pitanju je narodska igra reči. Zanimljivo je zapaziti da se jevrejski identitet usavremenom Izraelu određuje po jevrejskoj majci. Stoga ova dva dečaka nisu stvarno bili Jevreji! Oni ćekasnije postati polu-plemena koja će naslediti Josifov dvostruki deo i biće ubrojani u dvanaest plemenaIzraela, to jest trinaest, jer se Levi neće računati kao pleme u smislu nasledstva (vidite u Knjizi IsusaNavina).

POSTANJE 41:53-57 (SSP)53Sedam godina izobilja u Egiptu dođe kraju 54i poče sedam gladnih godina, baš kao što je Josifi rekao. U svim zemljama je vladala glad, ali u celom Egiptu je bilo hleba. 55A kada je i savEgipat počeo da oseća glad, narod zavapi faraonu, tražeći hleba. Tada faraon reče svimEgipćanima: »Idite Josifu i uradite kako vam kaže.« 56Kada se glad proširila po celoj zemlji,Josif otvori skladišta žita i poče da prodaje žito Egipćanima, jer je u Egiptu vladala strašnaglad. 57A i iz celog sveta su dolazili u Egipat da kupe žito od Josifa, jer je glad u celom svetu bilastrašna.

41:53-57 To je istorijsko objašnjenje kako je faraon postao vlasnik cele egipatske zemlje (vidite:Postanje 47:20-26). Egipćani su caru prodali svoju zemlju da bi kupili žito da nahrane sebe i svojeporodice.

Treba zapaziti da je glad pokazala neuspeh egipatske religije, to jest boga sunca, bogova plodnosti isamog Nila, koji nisu uspeli da izbave Egipat – ali Jahve je mogao!

41:56NASB, NKJV, NRSV, TEV, Vulgata „sva skladišta“NJB, LXX, REB „sve žitnice“JPSOA „sve što je bilo unutra“

Hebrejski tekst je doslovno preveden u engleskom prevodu JPSOA, a može da označava1. sva mesta gde je Josif skladištio žito2. sva mesta u zemlji gde su Egipćani mogli da kupe žito

41:57 Ovaj stih opisuje groznu sušu i glad na celom Bliskom istoku i u celoj sredozemnoj oblasti.Mnogi narodi su dolazili u Egipat da kupe hranu. Josif je spasao:

1. Egipat,2. mnoge druge narode,3. a posebno Jakovljevu izabranu porodicu!

240

Božije proviđenje deluje na nekoliko nivoa!Zapazite preuveličavanje u izrazu „iz celog sveta“, koji je podudaran s izrazom koji je u Postanju

6–7 upotrebljen da se opiše domet potopa (vidite: Postanje 7:19, ארצ, 'eres, BDB 75), vidite Posebnutemu – Područje, država, zemlja (erec).




1. Nabrojte sve pozajmljenice iz egipatskog jezika koje su upotrebljene u ovom poglavlju i svejedinstveno egipatske običaje.

2. Opišite čarobnjake i njihovu ulogu na Starom bliskom istoku.3. Nabrojte sve načine na koje je Josifov novi položaj opisan u Postanju 41:41-44.4. Koje je značenje imenâ Josifovih sinova i koji je njihov značaj (Postanje 41:50-52)?

241

POSTANJE 42



Josifova braćaposlata u Egipat

Josifova braćaidu u Egipat

Josifova braća putuju u Egipat tokom gladi

Josifova braća idu u Egipat da kupe žito

Prvi susret između Josifa i njegove braće

42:1-5 42:1-5 42:1-5 42:1-4 42:1-4

42:5-7a 42:5-7

42:6-7 42:6-17 42:6-17

42:7b

42:8-17 42:8-9 42:8-17

42:10-11

42:12

42:13

42:14-17

42:18-25 42:18-24 42:18-25 42:18-20a 42:18-24

42:20b-21

42:22-24

Josifova braća se vraćaju u Hanaan

Josifova braća se vraćaju u Hanaan

Jakovljevi sinovi se vraćaju u Hanaan

42:25-28 42:25-28 42:25-28

42:26-28 42:26-28

Simon zadržankao talac

42:29-34 42:29-34 42:29-34 42:29-34 42:29-34

42:35-38 42:35-38 42:35-38 42:35-36 42:35-36

42:37 42:37-38

42:38



242


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 42:1-5 (SSP)1Kada je Jakov saznao [NASB – video] da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: »Što samosedite i zurite jedan u drugog?« 2Onda reče: »Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite onamo ikupite nam ga, da preživimo, a ne da pomremo od gladi.« 3Tada desetorica Josifove braće odošeda u Egiptu kupe žita. 4Ali Venijamina, Josifovog brata, Jakov ne posla s ostalima, plašeći se daga ne snađe neko zlo. 5Tako se Izraelovi sinovi nađoše među onima koji su išli da kupe žita, jerje i u Hanaanu vladala glad.

42:1 „Kada je Jakov saznao [NASB – video] da u Egiptu ima žita“ GLAGOL „videti“ pojavljuje se uovom stihu dva puta:1. „Kada je Jakov video“, BDB 906, KB 1157, IMPERFEKAT kala2. „Što samo ... zurite jedan u drugog?“, IMPERFEKAT hitpaela

Ista reč upotrebljena je za faraonov san (vidite: Postanje 41:19,22,28), a upotrebio je i Josif kad jerekao da faraon treba da traži mudrog i pronicljivog čoveka (vidite: Postanje 41:33). Ovaj česti GLAGOLse u ovom poglavlju pojavljuje nekoliko puta (Postanje 42:1 [dva puta],7,9,12,21,27,35). Raši kaže da jeJakov imao viđenje od Boga, ali on je verovatno video da drugi ljudi iz Hanaana kupuju žito od faraona(vidite: Postanje 47:14).

42:2 Jakov je zapovedio svojim sinovima da idu u Egipat kako bi se postarali za porodicu („dapreživimo, a ne da pomremo od gladi“):

1. „Idite onamo“, BDB 432, KB 434, IMPERATIV kala2. „kupite nam“, BDB 991, KB 1404, IMPERATIV kala3. „da preživimo“, BDB 310, KB 309, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV. Ta glad je

bila rasprostranjena i ozbiljna! 42:3-4 Jakov i dalje nije verovao svojim sinovima. Oni su na neki način učestvovali u Josifovoj smrti ion nije želeo da se nešto slično dogodi Rahiljinom jedinom preostalom detetu, Venijaminu.

42:4 „da ga ne snađe neko zlo“ Reč prevedena kao „zlo“ (BDB 62) je retka (vidite: Postanje 44:29;Izlazak 21:22,23) i označava nezgodu koja ugrožava život. Jakov se plašio za život jedinog detetanjegove voljene, preminule Rahilje (tj. za Venijamina, Josifovog mlađeg rođenog brata). Čitalac se pitada li je Jakov mislio da će Venijamin biti vođa porodice.

243

Ovaj GLAGOL (BDB 896, II KB 1131, PERFEKAT kala) je ovde upotrebljen u negativnom smislu, atako je upotrebljen i u Levitskoj 10:19, Ponovljenim zakonima 31:29, Jovu 4:14, Isaiji 51:19 i Jeremiji13:22 i 44:23. Obično se prevodi rečju „snađe“.

42:5 „Tako se Izraelovi sinovi nađoše među onima koji su išli da kupe žita“ Neki se pitaju zašto jeJakov poslao sve svoje sinove (jer ranije je delio svoju porodicu zbog sigurnosti, vidite: Postanje32:22-32). To je moglo biti iz sledećih razloga: (1) pojedinci su možda mogli da kupe samoograničenu količinu žita; (2) možda zbog toga što je bilo bezbednije putovati u grupi.

� „jer je i u Hanaanu vladala glad“ Iz istorije znamo da je glad povremeno harala ovim delom sveta.Glad je izazivao (1) nedostatak kiše u pravo vreme; (2) previše kiše ili hladnoće; (3) insekti ili (4)medljika i buđ. Hanaan je zavisio od ustaljenih prirodnih ciklusa, ali Egipat je zavisio od Nila (tj. odplavljenja).

POSTANJE 42:6-7 (SSP)6A Josif je, kao upravitelj Egipta, bio onaj koji je svima prodavao žito. Njegova braća dođošepred njega i pokloniše mu se do zemlje. 7Josif prepozna svoju braću čim ih je ugledao, ali seprema njima odnosio kao stranac [NASB – ali im se nije otkrio] i razgovarao s njima grubo.»Odakle dolazite?« upita ih. »Iz Hanaana«, odgovoriše oni. »Došli smo da kupimo hrane.«

42:6 „Njegova braća dođoše pred njega i pokloniše mu se do zemlje“ Izgleda da ovaj stih ispunjava iJosifov san iz Postanja 37:6-9, ali i iz Postanja 43:28 i 44:14.

42:7 „Josif prepozna svoju braću“ GLAGOL „prepoznati“ (BDB 647, KB 699) se u ovom stihupojavljuje dva puta (kao IMPERFEKAT hifila i kao IMPERFEKAT hitpaela), a tako i u Postanju 42:8(IMPERFEKAT hifila, PERFEKAT hifila). Njegova braća su imala brade i bila odevena u tradicionalnuodeću svojstvenu nomadskim plemenima, ali Josif je bio glatko obrijan, lepo odeven, bio je na položajui govorio egipatskim jezikom. Sve to ga je dobro sakrilo pred braćom.

� „Josif prepozna ... ali im se nije otkrio“ Oba ova GLAGOLA potiču od korena נכר (nahar):1. prepoznati, BDB 647, KB 699, IMPERFEKAT hifila, vidite: Postanje 27:23; 37:33; 38:25,26;

42:7,8 (dva puta); Ponovljeni zakoni 33:92. ne otkriti (doslovno: „odnositi se kao stranac“), BDB 649, KB 699, IMPERFEKAT hitpaela, vidite:

Prva o carevima 14:5,6Nismo sigurni da li su u pitanju dva različita hebrejska korena ili dve različite upotrebe istog korena.

NASB, NRSV, TEV, NJB „oštro“NKJV „grubo“LXX „teškim rečima“AB „strogo“

Ovaj pridev (BDB 904) znači „tvrd“ ili „žestok“. U Prvoj o Samuilu 25:3 je upotrebljen da opišeNavalovu narav, a ovde opisuje ton Josifovog glasa (uporedite: Prva o Samuilu 20:10), kao i sadržajnjegovih optužbi (tj. da su uhode).

244

POSTANJE 42:8-17 (SSP)8Iako je Josif prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. 9On se seti i snova koje jesanjao o njima. »Vi ste uhode!« reče im. »Došli ste da izvidite slaba mesta ove zemlje!« 10»Ne,gospodaru«, odgovoriše oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo da kupimo hrane. 11Svi smo mi sinovijednog čoveka. Mi, tvoje sluge, pošteni smo ljudi, a ne uhode.« 12»Ne«, reče im on, »došli ste daizvidite slaba mesta ove zemlje.« 13A oni rekoše: »Nas, tvojih slugu, bilo je dvanaestoro braće,sinova jednog čoveka iz Hanaana. Najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.« 14Josif imreče: »Tako je kako sam vam rekao: vi ste uhode! 15Ovako ću vas proveriti: Tako mi faraonaživoga, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. 16Pošaljite jednog od vas dadovede vašeg brata, a ostali će u tamnicu. Tako ću proveriti vaše reči i videti da li ste rekli istinu.Ako niste, tako mi faraona živoga, onda ste uhode!« 17I sve ih zatvori na tri dana.

42:9 „On se seti i snova koje je sanjao“ Ovo se odnosi na Postanje 37. Josif je svom prvom sinu daoime Manasija (što znači „učinio da zaboravim“), ali sećanja na izdaju njegove braće su ponovo navrla.

� „Vi ste uhode!“ Rabini kažu da je Jakov rekao svojim sinovima da u grad uđu kroz različite kapije, alida je Josif to primetio i upotrebio da ih optuži da su uhode (BDB 920, KB 1183, PARTICIP piela, vidite:Isus Navin 2:1; 6:22-23; Prva o Samuilu 26:4). On je to učinio da bi proverio njihove pobude i karakter.

NASB „nebranjena mesta ove zemlje“NKJV, NRSV, JPSOA „ogoljenost ove zemlje“TEV „gde je ova zemlja slaba“NJB „slabe tačke ove zemlje“LXX „obeležja (tj. da pažljivo ispitate puteve) ove zemlje“REB „slabe tačke naše odbrane“

Ova reč (BDB 788) doslovno znači „golotinja“ (vidite: Postanje 9:22-23) ili „ogoljenost“. Ona u ovomodlomku (shodno kontekstu) označava oblasti Egipta koje su bez utvrđenja i vojnih uporišta. To je bilalažna optužba za proveru Jakovljevih sinova.

42:11 „pošteni smo ljudi“ Reč „pošteni“ (BDB 467 II, vidite: Postanje 42:11,19,31,34) je ovdeupotrebljena u ironičnom smislu, gledano u svetlu onoga što su ranije učinili Josifu. Izgledali su kaočestiti i iskreni ljudi, ali su činili zlo (vidite: Postanje 34 i Postanje 37).

42:13 „Nas, tvojih slugu, bilo je dvanaestoro braće, sinova jednog čoveka iz Hanaana. Najmlađi jeostao s ocem, a jednoga više nema“ Ovo poslednje se očigledno odnosilo na Josifa. Ironično je što suto govorili pred njim, ne znajući ko je.

42:15 „Tako mi faraona živoga“ Mnogi komentatori su kritikovali Josifa što se dva puta zakleo na ovajnačin, ali to se uklapa s njegovim pretvaranjem! On to očigledno nije mislio u teološkom smislu. Ipak, upitanju je odraz egipatke tradicije po kojoj je faraon bio sin Raa, boga sunca. Ova zakletva je pronađenana egipatskim spomenicima.

42:16 Josif je izneo nekoliko zapovesti i zahteva:1. „Pošaljite jednog od vas“, BDB 1018, KB 1511, IMPERATIV KALA

2. „da dovede vašeg brata“, BDB 542, KB 534, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV

245

3. „a ostali će u tamnicu“, BDB 63, KB 75, IMPERATIV nifala4. „Tako ću proveriti vaše reči“, BDB 103, KB 119, IMPERFEKAT nifala upotrebljen kao JUSIV

42:17 „I sve ih zatvori na tri dana“ Josif je očigledno želeo da oni donekle iskuse agoniju kroz koju jeon morao da prođe zbog njih.

POSTANJE 42:18-25 (SSP)18Trećega dana Josif im reče: »Učinite ovako, i ostaćete u životu, jer se bojim Boga: 19Ako stepošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka [NASB – idu i neka] odnesu žitovašim izgladnelim ukućanima. 20Onda mi dovedite svog najmlađeg brata, da se tako potvrdiistinitost vaših reči i da ne poginete.« I oni pristadoše. 21»Ovo nas je sigurno stigla kazna zbognašeg brata«, rekoše jedan drugom. »Gledali smo kako se muči dok nas je preklinjao za milost,ali ga nismo uslišili. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.« 22A Ruvim reče: »Zar vam nisamrekao da se ne ogrešite o dečaka? Ali niste hteli da me slušate. Sada moramo da položimo računza njegov život170.« 23Nisu znali da ih Josif razume, jer su s njim razgovarali preko tumača. 24Onse okrenu od njih i zaplaka, a onda se opet okrenu prema njima i nastavi s njima da razgovara.Izdvoji Simeona između njih i naredi da ga pred njihovim očima vežu. 25Potom Josif naredi daim džakove napune žitom, da svakom od njih u džak stave njegov novac i da im daju sve što imtreba za put. Kada je tako učinjeno...

42:18-20 Josifove zapovesti i zahtevi se nastavljaju:1. „Učinite ovako“, Postanje 42:18, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala2. „i ostaćete u životu“, Postanje 42:18, BDB 310, KB 309, IMPERATIV kala3. „neka jedan od vas ostane u zatvoru“, Postanje 42:19, BDB 63, KB 75, IMPERFEKAT nifala

upotrebljen kao JUSIV4. „neka idu“, Postanje 42:19, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala5. „neka odnesu žito“, Postanje 42:19, BDB 97, KB 112, IMPERATIV hifila6. „Onda mi dovedite svog najmlađeg brata“, Postanje 42:20, BDB 97, KB 112, IMPERFEKAT hifila

upotrebljen kao JUSIV7. „da se tako potvrdi istinitost vaših reči“, Postanje 42:20, BDB 52, KB 63, IMPERFEKAT nifala

upotrebljen kao JUSIV 42:18 „jer se bojim Boga“ Ova fraza se mogla odnositi na Josifove zakletve u faraonovo ime (vidite:Postanje 42:15,16) ili na njegov strah od božanskog sveta uopšteno, a bila je vezana za njegove optužbeprotiv ovih ljudi. Josif je izokola pokazivao svoju doslednost i duhovnost (vidite: Postanje 20:11). On sestvarno bojao Elohima i poštovao ga.

42:20 „potvrdi“ Vidite Posebnu temu kod Postanja 15:6 (II. A). Ova reč potiče od korena „verovati“,„uzdati se“, vidite Posebnu temu - Verovanje, pouzdanje, vera i vernost u Starom zavetu (אמן).

42:21 „»Ovo nas je sigurno stigla kazna zbog našeg brata«, rekoše jedan drugom“ Oni su osetili daih Bog kažnjava zbog njihovog greha protiv Josifa. To je očigledno iz Postanja 42:21,22,28 i 44:16. Mi,ljudi, u određenom smislu žanjemo šta smo posejali (vidite: Jov 34:11; Psalam 28:4; 62:12; Poslovice24:12; Propovednik 12:14; Jeremija 17:10; 32:19; Matej 16:27; 25:31-46; Rimljanima 2:6; 14:12; PrvaKorinćanima 3:8; Druga Korinćanima 5:10; Galaćanima 6:6-7; Druga Timoteju 4:14; Prva Petrova 1:17;

170 njegov život Doslovno: njegovu krv (napomena iz SSP-a)

246

Otkrivenje 2:23; 20:12; 22:12). Ipak, postoji još jedna biblijska istina, a to je da se Bog prema nama neophodi u skladu s našim gresima (vidite: Psalam 103:10). Mi ne primamo trenutnu kaznu za sve svojegrehe, jer bismo inače svi bili mrtvi, ali ipak postoje neke okolnosti u kojima Bog sprovodi trenutnukaznu.

42:22 „A Ruvim reče: »Zar vam nisam rekao da se ne ogrešite o dečaka? Ali niste hteli da meslušate«“ Josif je tada verovatno prvi put čuo da je Ruvim pokušao da ga zaštiti (vidite: Postanje 37:22-24). Njegova braća su sada verovala da Josifova nevina krv viče tražeći osvetu, kao što je Aveljeva krvvikala protiv njegovog brata u Postanju 4.

42:23 „Nisu znali da ih Josif razume, jer su s njim razgovarali preko tumača“ Oni su govorilihebrejskim jezikom, a Josif je s njima očigledno govorio samo egipatski preko tumača. Ponavljam, to jebio deo njegove varke koju je koristio dok ne ustanovi da li su njegova braća prevazišla predrasude kojesu uzrokovale da zgreše protiv njega pre više od dvadeset godina.

Ovaj hebrejski GLAGOL koji je preveden „razgovarali preko tumača“ (BDB 539, KB 529, PARTICIPhifila) obično označava ruganje ili prezir. U hifilu označava:

1. ruganje, Jov 16:20; Psalam 119:512. tumača, ovde u smislu izaslanika, Drugi letopisi 32:31Ovaj GLAGOL se u Starom zavetu uvek upotrebljava s negativnim prizvukom (vidite: NIDOTTE,

tom 2, str. 799).

42:24 „zaplaka“ Josif je očigledno bio osetljiv čovek (vidite: Postanje 43:30; 45:14,15).

� „Izdvoji Simeona između njih i naredi da ga pred njihovim očima vežu “ Očigledno je Ruvim,koji je bio prvenac, bio vođa ove grupe, a bilo je očigledno da je on pokušao da pomogne Josifu, pa jezato Simeon bio očigledan izbor za to. On je bio drugorođeni i mnogi komentatori smatraju da ga jenjegov žestoki gnev, koji se vidi u uništenju muškaraca u Sihemu (vidite: Postanje 34), možda nagnaoda s braćom skuje zaveru da naude Josifu.

POSTANJE 42:26-28 (SSP)... 26oni natovariše žito na svoje magarce i odoše. 27Kada je u konačištu jedan od njih otvoriosvoj džak da nahrani svoga magarca, a ono – odozgo u džaku novac! 28»Novac mi je vraćen!«viknu on svojoj braći. »Evo ga u mom džaku!« A njima se srce sledi, pa drhteći rekoše jedandrugom: »Šta nam to Bog učini?«

42:25-29 Devetorica braće su se plašila da bi to moglo da ugrozi Simeonovo oslobođenje. Nivo njihovebrige izražen je na sledeće načine:

1. „njima se srce sledi“, Postanje 42:28 (doslovno: „njihova srca izađoše iz njih“), BDB 422, KB425, IMPERFEKAT kala

2. „drhteći rekoše jedan drugom“, Postanje 42:28, BDB 353, KB 350, IMPERFEKAT kala, vidite:Postanje 27:33; Prva o Samuilu 16:4; 21:1; Prva o carevima 1:49

42:27 „džak“ Postoje dve hebrejske reči koje su u ovom stihu prevedene kao „džak“:

1. „džak“ (BDB 974), što je bila uobičajena reč za „sargiju“ (upotrebljena je ovde)2. „džak“ (BDB 607), reč koja se pojavljuje samo u ovom izveštaju o Josifu i njegovoj braći, a

označava vreću za pakovanje žita.

247

Odgovor za upotrebu ove dve reči mogao bi biti da se jedna odnosi na vrećicu za novac (vidite:NIDOTTE, tom 3, str. 843) a druga na vreću za žito – vidite knjizi Džejmsa Frimana (James M.Freeman) Manners and Customs of the Bible171, str. 49.

42:28 „Šta nam to Bog učini?“ Oni su i dalje osećali da ih Bog kažnjava za njihova dela protiv Josifa.

POSTANJE 42:29-34 (SSP)29Kada su stigli svom ocu Jakovu u Hanaan, ispričaše mu sve što im se dogodilo. 30»Čovek kojije gospodar one zemlje razgovarao je s nama strogo i optužio nas da uhodimo zemlju, 31ali mismo mu rekli: ‚Pošteni smo ljudi, nismo uhode. 32Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednogoca. Jednog više nema, a najmlađi je sada s našim ocem u Hanaanu.‘ 33Tada nam gospodarzemlje reče: ‚Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite ovde kod mene, uzmitehranu za svoje izgladnele ukućane, pa idite. 34Onda mi dovedite svog najmlađeg brata, i znaćuda niste uhode, nego pošteni ljudi. Posle toga ću vam vratiti vašeg brata i moći ćete slobodno dase krećete zemljom [NASB – da trgujete u zemlji].‘«

42:29-34 Devetorica braće su ispričala svom ocu Jakovu sve što se dogodilo u Egiptu.

42:34 „moći ćete slobodno da se krećete zemljom [NASB – da trgujete u zemlji]“ Ovaj GLAGOL(BDB 695, KB 749, IMPERFEKAT kala) je preveden kao „trgovati“ (vidite: Postanje 23:16), ali uPostanju 34:10 je upotrebljen u značenju „slobodno putovati“. Moguće je da se ovde izričito odnosi napovratak u Egipat radi nabavke još žita kada to bude potrebno (vidite: Postanje 43:2).

POSTANJE 42:35-38 (SSP)35Kako su praznili svoje džakove, svaki nađe svoju kesu s novcem. Kada su oni i njihov otacvideli kese s novcem, uplašiše se. 36Njihov otac Jakov im reče: »Zbog vas ću ostati bez dece.Josifa više nema, nema ni Simeona, a sad hoćete i Venijamina da odvedete. Sve se zaverilo protivmene!« 37Tada Ruvim reče ocu: »Ubij moja dva sina ako ti ga ne dovedem nazad. Poveri gameni, i ja ću ti ga dovesti nazad.« 38Ali Jakov reče: »Moj sin neće s vama, jer brat mu je mrtav isamo je još on ostao. Ako ga na putu na koji idete zadesi neko zlo, oteraćete moju sedu glavutužnu u Šeol.«

42:35-38 Porodica je raspravljala o situaciji i o tome šta treba učiniti. Odlučili su da za sada nepreduzmu ništa.

42:35 Razlika između Postanja 42:27 i Postanja 42:35 jeste jednina („jedan od njih“) u prvom slučaju, amnožina („su praznili“) u drugom. Ovo nije dvostruki izveštaj, nego pojačavanje siline problema zbogkog su već bili u strahu (vidite: Postanje 42:28).

42:36 „Zbog vas ću ostati bez dece. Josifa više nema, nema ni Simeona, a sad hoćete i Venijaminada odvedete. Sve se zaverilo protiv mene!“ Zapazite da je Jakov sve ove događaje shvatio kao da suusmereni lično protiv njega. Izgleda da je on ovde između redova optužio devetoricu braće da su na nekinačin krivi za Josifov gubitak.


248

42:37 „Tada Ruvim reče ocu“ Ovo je bila zaista glupa ponuda! Zašto bi Jakov ubio svoje unuke zboggubitka svojih sinova?! Ruvim je na taj način pokušao svom ocu da ulije poverenje, ali postigao jeupravo suprotno. Jakov je nakon toga čekao sve do (1) Judine ponude u Postanju 43:8-9 i (2) dooskudice u hrani, koja je konačno dovela do njegove dozvole da Venijamin ide s njima.

42:38 „Šeol“ Ovo je starozavetna reč koja označava mesto gde su mrtvi. Učenje o zagrobnom životu jeu Starom zavetu donekle nejasno, ali je očigledno da su ljudi tada verovali u zagrobni život u kom ćeporodice biti zajedno.

Šeol je mesto gde su ljudi u nekom čudnom stanju, bez radosti, ali ipak svesni. Reč „Šeol“ je uNovom zavetu prevedena rečju „Had“. Sva ljudska bića posle smrti očigledno idu u to boravište mrtvih.Zbog toga rabini nagađaju da u Hadu postoji deo za pravednike i deo za opake. Vidite Posebnu temu kodPostanja 15:15. Vidite Posebnu temu – Gde su mrtvi? (Šeol/Had, Gehena, Tartar).




1. Zašto je Josif skrivao ko je?2. Zašto je Josif grubo razgovarao sa svojom braćom i optužio ih da su uhode?3. Zbog čega u ovom poglavlju možemo pomisliti da je Jakov nešto sumnjao o Josifovoj smrti?

249

POSTANJE 43



Povratak u Egipat Povratak u Egipat s Venijaminom

Drugo putovanjeu Egipat

Josifova braća se vraćaju u Egipat s Venijaminom

Jakovljevi sinovi ponovo odlaze,s Venijaminom

43:1-10 43:1-7 43:1-10 43:1-2 43:1-10

43:3-5

43:6

43:7

43:8-14 43:8-10

43:11-15 43:11-15 43:11-14 43:11-14

Susret s Josifom

Josifov susret s Venijaminom

43:15-25 43:15-17 43:15-17

43:16-25 43:16-25

43:18-22 43:18-23

43:23

43:24-27 43:24-25

43:26-34 42:26-34 43:26-34 43:26-34

43:28

43:29-34




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

250

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 43:1-10 (SSP)1A u zemlji je i dalje vladala teška glad. 2Kada su pojeli žito koje su doneli iz Egipta, otac imreče: »Vratite se i kupite nam još malo hrane.« 3Ali Juda mu reče: »Onaj čovek nas je ozbiljnoupozorio: ‚Ne izlazite mi na oči [NASB – nećete mi videti lice] bez svoga brata.‘ 4Ako si voljanda našeg brata pošalješ s nama, ići ćemo i kupiti ti hrane. 5Ali ako nećeš da ga pošalješ, nećemoići, jer nam je onaj čovek rekao: ‚Ne izlazite mi na oči bez svoga brata.‘« 6Tada Izrael upita:»Zašto ste me uvalili u ovu nevolju rekavši tom čoveku da imate još jednog brata?« 7»Potankonas je ispitivao o nama i našoj porodici«, odgovoriše oni. »‚Je li vam otac još živ?‘, ‚Imate li joškojeg brata?‘ i mi smo mu samo odgovarali na pitanja. Otkud smo mogli da znamo da će reći:‚Dovedite svoga brata‘?« 8Tada Juda reče svom ocu Izraelu: »Pošalji dečaka sa mnom, i odmahćemo krenuti [NASB – ustaćemo i krenuti], da preživimo i mi, i ti, i naša nejač, a ne dapomremo. 9Ja ti jemčim za njega, mene smatraj odgovornim. Ako ti ga ne vratim, celog životaću biti kriv pred tobom. 10Da nismo odugovlačili, mogli smo već dvaput da se vratimo.«

43:2 Tekst ne kaže koliko dugo je trajala prva količina žita, ali Simeon je sve to vreme bio u zatvoru, aJakov nije preduzeo ništa!

Konačno, kad su potrošili sve žito, Jakov se pokrenuo:1. „Vratite se“, BDB 996, KB 1427, IMPERATIV kala2. „kupite nam još malo hrane“, BDB 991, KB 1404, IMPERATIV kala

43:3 „Juda mu reče“ U ovom trenutku Juda postaje značajan sin. Ruvimo vodstvo se smanjilo.

� „ozbiljno upozorio“ Ovo je gramatička konstrukcija koja pojačava silinu izraza (spoj APSOLUTNOGINFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA; isti spoj nalazimo i u Postanju 43:7 [dva puta] i u Postanju43:20). Ovaj GLAGOL (BDB 996, KB 1427, PERFEKAT hifila) znači „biti svedok“ (vidite: Izlazak 19:21;Ponovljeni zakoni 32:46) ili „upozoriti“ (vidite: Izlazak 21:29; Prva o carevima 2:42; Nemija 13:15,21).

� „Ne izlazite mi na oči [NASB – nećete mi videti lice]“ Ovo je idiom koji znači da ih Josif nećeprimiti (vidite: Druga o Samuilu 14:24). On je nadgledao prodaju žita, što je značilo da neće moći dakupe žito ako ga ne budu videli (vidite: Postanje 43:5).

43:4-5 Juda je nastavio da se obraća svom ocu Jakovu, to jest Izraelu:1. odmah ćemo krenuti, BDB 432, KB 434, KOHORTATIV kala2. kupićemo ti hranu, BDB 991, KB 1404, KOHORTATIV kalaPostupci Jude (i njegove braće) zavisili su od Jakovljeve odluke o puštanju Venijamina.

43:6 Jakov ih je prekorio što su ispričali suviše o svojoj porodici.Upotrebio je jak GLAGOL („uvalili u nevolju“, BDB 949, KB 1269, PERFEKAT hifila). Njegovo

osnovno značenje u hifilu jeste „povrediti“ (vidite: Postanje 19:9; 31:7; Izlazak 5:22-23; Brojevi 11:11;20:15; Isus Navin 24:20).

251

43:7 Braća su se snažno branila:1. „Potanko nas je ispitivao o nama i našoj porodici“, BDB 981, KB 1371, APSOLUTNI INFINITIV

kala i PERFEKAT kala istog GLAGOLA2. „Otkud smo mogli da znamo...“, BDB 393, KB 390, APSOLUTNI INFINITIV kala i IMPERFEKAT

kala istog GLAGOLA3. „da će reći: ‚Dovedite svoga brata‘“, BDB 432, KB 434, IMPERATIV hifila

43:8-10 Juda (četvrti i poslednji Lijin sin, vidite: Postanje 29:35) ponovo je bio glasnogovornik zadevetoricu najstarije braće (vidite: Postanje 44:14-34; 46:25-34):

1. „Pošalji dečaka sa mnom“, BDB 1018, KB 1511, IMPERATIV kala2. „ustaćemo“, BDB 877, KB 1086, KOHORTATIV kala3. „i krenuti“, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala4. „da preživimo“, BDB 310, KB 309, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV5. „a ne da pomremo“, BDB 559, KB 562, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV (vidite:

Postanje 42:2)Kad su pojeli sav hleb, bilo je vreme da se donese odluka. Juda je veoma praktično pristupio toj

situaciji (vidite: Postanje 43:10) – ako ne odu po hleb, svi će umreti, uključujući i Venijamina i Jakova.Ta logika je bila neumoljiva. Morali su da odu u Egipat po još hrane, a Venijaminovo prisustvo je bilouslov za dobijanje još hrane. Juda je u Postanju 43:9 ponovo pokušao da ulije poverenje svom ocu, aizgleda da se u njegovim rečima podrazumeva vera u zagrobni život.

43:9 „Ja ti jemčim za njega“ Reč „jemčim“ (BDB 786 II, KB 876, IMPERFEKAT kala, vidite: Postanje44:32) povezuje ovo i 38. poglavlje (vidite: Postanje 43:17). Juda je postajao sve važnija i važnijaličnost u porodici (vidite: Postanje 49:8-12).

POSTANJE 43:11-15 (SSP)11Tada im njihov otac Izrael reče: »Ako tako mora da bude, onda ovako uradite: Stavite u torbenajbolje plodove ove zemlje i odnesite ih onom čoveku na dar: malo balsama, malo meda, začinai smirne, pistaća i badema. 12I ponesite dvostruko više novca, jer treba da vratite novac kojivam je stavljen nazad u džakove – možda je to bila neka greška. 13Povedite i svog brata i odmahkrenite [NASB – krenite i vratite se] onom čoveku. 14Neka Bog Svesilni učini da vam se onajčovek smiluje, pa pusti i vašeg drugog brata i Venijamina da se s vama vrate. A ja, ako ostanembez dece – ostanem.« 15Tako braća uzeše darove i dvostruko više novca, povedoše Venijamina,pa odmah odoše u Egipat i stadoše pred Josifa.

43:11-14 Jakov, to jest Izrael, shvatio je da je neophodno da se tako postupi i stoga je svojim starijimsinovima dao sledeća uputstva:

1. „ovako uradite“, Postanje 43:11, BDB 793, KB 889, IMPERATIV kala2. „Stavite u torbe“, Postanje 43:11, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala3. „odnesite ih onom čoveku“, Postanje 43:11, BDB 432, KB 434, IMPERATIV hifila4. „ponesite dvostruko više novca“, Postanje 43:12, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala5. „treba da vratite novac koji vam je stavljen nazad u džakove“, Postanje 43:12, BDB 996, KB

1427, IMPERATIV hifila (ovo su treća i četvrta upotreba ovog GLAGOLA u ovom odlomku)6. „Povedite i svog brata“, Postanje 43:13, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala7. „odmah krenite“, Postanje 43:13, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala8. „vratite se onom čoveku“, Postanje 43:13, BDB 996, KB 1427, IMPERATIV kala

252

9. „Neka Bog Svesilni učini da vam se onaj čovek smiluje“, Postanje 43:14, BDB 678, KB 733,IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV

10. „pa pusti i vašeg drugog brata“, Postanje 43:14, BDB 1018, KB 1511, PERFEKAT piela 43:11NASB „najbolje proizvode ove zemlje“NKJV „najbolje plodove ove zemlje“NRSV „birane plodove ove zemlje“TEV „najbolje proizvode ove zemlje“NJB „od najboljih proizvoda ove zemlje“REB „neke od proizvoda po kojima je naša zemlja poznata“

Ova reč (BDB 275 II) je u Starom zavetu upotrebljena samo ovde. Druge srodne reči bi mogle ukazivatina to da u ovom kontekstu postoji prizvuk koji bi dao značenje „hrana prihvatljiva u Egiptu“. Na 119.stranici prvog toma rečnika NIDOTTE piše da značenje te reči ima veze s pojmom snage, ali to se neuklapa u ovaj kontekst.

Ovde je naveden spisak proizvoda koji su bili uobičajeni za karavane. Josif je veoma dobro znao zasve ove proizvode, jer je (kao rob) morao da putuje u Egipat u jednom od tih karavana.

43:12NASB, TEV, NJB, LXX, JPSOA „greška“NKJV, NRSV „previd“

I ova reč (BDB 993) je u Starom zavetu upotrebljena samo ovde. Njen koren je reč koja znači„zastraniti“ ili „pogrešiti“, a u Jovu 12:16 je prevedena kao „prevariti“. U rečniku NIDOTTE (tom 4, str.44) piše da ovaj koren označava „namerno vršenje loših dela“ (vidite: Levitska 4:13; Prva o Samuilu26:21; Psalam 119:21,118; Jezekilj 45:20).

43:14 „Neka Bog Svesilni učini da vam se onaj čovek smiluje“ Jakov ih je poslao u ime Boga s kojimje njegova porodica bila u savezu. Ovo ime, Bog Svesilni (El Šadaj), prvi put je upotrebio Avraam(vidite: Postanje 17:1; 28:3; 35:11; 43:14; 48:3). Reč El je bila zajednička imenica za boga na Starombliskom istoku, a izgleda da potiče od korena koji znači „biti jak“. Reč šadaj možda potiče od reči zažensku dojku i podrazumeva „onoga koji je svedovoljan“. Iz Izlaska 6:3 se čini da je naziv El Šadaj biouobičajeni naziv kojim su izraelski praoci oslovljavali Boga. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

43:15 Donošenje dara je bila veoma česta praksa u onoj kulturi i smatrala se prikladnom. Proizvodi kojisu nabrojani u ovom odlomku bili su svojstveni Hanaanu i traženi u Egiptu, ali nisu bili dovoljni zaishranu ljudi i stoke. Ovo davanje „darova“ (BDB 585) je bilo slično Jakovljevom davanju darova Isavuu Postanju 32.

POSTANJE 43:16-25 (SSP)16Kada je Josif video Venijamina s njima, reče svom domoupravitelju: »Odvedi ove ljude mojojkući, zakolji jedno živinče i spremi ga, jer će oni jesti sa mnom u podne.« 17Onaj učini kao štomu je Josif rekao i odvede braću u Josifovu kuću. 18Oni se uplašiše kada su ih odveli u Josifovukuću. Mislili su: »Doveli su nas ovamo zbog novca koji nam je onaj prvi put bio stavljen nazadu džakove. Napašće nas, savladati i učiniti od nas robove, i uzeće naše magarce.« 19Zato priđoše

253

Josifovom domoupravitelju i obratiše mu se na ulazu u kuću. 20»Gospodaru«, rekoše, »mi smoveć jednom dolazili da kupimo hrane, 21a u konačištu, kad smo otvorili svoje džakove, svaki odnas je našao svoj novac odozgo u svom džaku – u punom iznosu. Sada smo taj novac doneli sasobom. 22A doneli smo i još novca da opet kupimo hrane. Ne znamo ko nam je stavio naš novacu džakove.« 23»Ne uznemiravajte se«, reče on. »Ne bojte se. Vaš Bog, Bog vašeg oca, stavio jeblago u vaše džakove. Vaš novac je stigao do mene.« Onda im izvede Simeona. 24Potom ihdomoupravitelj uvede u Josifovu kuću, dade im vode da operu noge, a njihovim magarcimadade krme. 25Oni pripremiše darove za Josifa kada dođe u podne, jer su čuli da će tu obedovati.

43:16 Kad je Josif video Venijamina dao je da se pripremi poseban podnevni obrok.1. „Odvedi ove ljude mojoj kući“, BDB 97, KB 112, IMPERATIV hifila2. zakolji (jedno živinče), BDB 370, KB 368, IMPERATIV kala3. „i spremi ga“, BDB 465, KB 464, IMPERATIV hifilaEgipćani su najčešće jeli ribu ili ptičije meso, s povrćem i mnogo hleba. Klanje veće životinje

obavljalo se kod kuće i samo za posebne prilike – vidite u knjizi Džejmsa Frimana (James M. Freeman)Manners and Customs of the Bible172, str. 50.

43:18 „Napašće nas“ Ovo je neobična i retka metafora. Ovaj GLAGOL (BDB 164 II, KB 193,KONSTRUKTNI INFINITIV hitpoela) znači „valjati“ ili „odvaljati“, a ovde se koristi u značenju „valjatise preko nekoga da biste ga povredili“. Ova osnova je je upotrebljena u drugačijem smislu samo uDrugoj o Samuilu 20:12, gde označava „valjanje u sopstvenoj krvi“.

� „i savladati“ Ovaj GLAGOL (BDB 656, KB 709, KONSTRUKTNI INFINITIV hitpaela) se u kalu koristida označi da je neko napadnut (vidite: Isus Navin 11:7; Jov 1:15) ili za padanje u ruke (odnosno u vlast)neprijatelja (vidite: Sudije 15:18). Ovaj GLAGOL se u ovoj osnovi (hitpaelu) pojavljuje samo u ovomtekstu.

Braća nisu shvatila zašto su dovedena u Josifov dom i bila su veoma uplašena. Mislili su da je topovezano s njihovom prvom posetom i s novcem u njihovim džakovima (vidite: Postanje 43:20-22).

43:19 „Zato priđoše Josifovom domoupravitelju“ Ovaj čeovek je izgleda bio veoma dobro obavešten,ne samo o detaljima Josifovog nauma, nego i o teologiji koja je bila osnova Josifove vere.Pretpostavljam da je Josif s pripadnicima svog doma i egipatskim saradnicima podelio svoju ličnu veruu Boga koji je sklopio savez sa Avraamom. Zanimljivo je da su Jakovljevi sinovi u Postanju 43:18 bilitoliko preplavljeni sjajem Egipta da su zapali u nomadski strah da će im neko ukrasti životinje. To jenajčešće tako sa „narodom sa sela koji dođe u veliki grad“.

43:20 „mi smo već jednom dolazili“ Silina ovog izraza je pojačana upotrebm APSOLUTNOGINFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA (BDB 432, KB 434, oba su u kalu).

43:23 „Ne uznemiravajte se“ Ovde nema GLAGOLA, nego samo jedan PREDLOG i IMENICA šalom, pričemu se IMPERATIV podrazumeva.

� „Ne bojte se“ Ovaj GLAGOL (BDB 431, KB 432) je IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV.


254

POSTANJE 43:26-34 (SSP)26Kada je Josif došao kući, oni mu dadoše darove koje su uneli u kuću i pokloniše mu se dozemlje. 27On ih upita kako su, pa reče: »Kako je vaš stari otac, o kome ste mi pričali? Je li jošživ?« 28»Tvoj sluga, naš otac, još je živ i zdrav«, odgovoriše oni, pa mu se duboko pokloniše.29Josif ih dobro pogleda i vide među njima Venijamina, sina svoje majke, pa upita: »Je li ovovaš najmlađi brat, onaj o kome ste mi pričali?« Onda reče: »Neka Bog bude milostiv prematebi, sinko.« 30Silno uzbuđen što vidi svoga brata, Josif izjuri napolje, jer samo što nijezaplakao. Uđe u jednu odaju, pa se tamo isplaka. 31Kada se umio, izađe, pa reče, savlađujući se:»Poslužite jelo.« 32Njega poslužiše odvojeno, njegovu braću odvojeno, i Egipćane koji su s njimjeli odvojeno. Egipćani ne bi mogli da jedu s Jevrejima, jer bi im to bilo odvratno. 33Braćaposedaše pred njim prema svojoj starosti, od prvorođenog do najmlađeg. I samo su se zgledali učudu. 34Kada su im donosili jela sa Josifove trpeze, Venijaminov obrok bio je pet puta veći odsvih ostalih. Tako su se s njim gostili [NASB – pili i gostili].

43:27,29 Josif im je postavio niz pitanja o njihovoj porodici. Oni su se sigurno sećali kako je njihov otacburno reagovao što su otkrivali takve podatke (vidite: Postanje 43:6).

1. „Kako je vaš stari otac“ (ovde nema GLAGOLA, za reč šalom vidite Postanje 29:6)2. „Je li još živ“ (bez GLAGOLA)3. „Je li ovo vaš najmlađi brat“ (bez GLAGOLA)

43:29 „Neka Bog bude milostiv prema tebi, sinko“ Josif je izdvojio Venijamina posebnim pozdravom(„bude milostiv“, BDB 335, KB 334, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV).

Zapazite da Josif ovde izražava svoj teološki pogled na svet.

43:30 „Silno uzbuđen što vidi svoga brata, Josif izjuri napolje“ Ovo je prevedeno doslovno „njegovasaosećanja se zagrejaše“ (BDB 485, KB 481, PERFEKAT nifala, vidite: Prva o carevima 3:26). Reč„saosećanje“ (BDB 933) doslovno znači „osećanja za one koji su iz iste utrobe “ (tj. bratska ljubav).

43:31 „Poslužite jelo“ Ovde doslovno piše „postavite hleb“ (BDB 962, KB 1321, IMPERATIV kala).Zanimljivo je što u Postanju 43:31-33 vidimo da su Egipćani tokom jela sedeli na stolicama oko stola,dok su hanaanski Jevreji ležali naslonjeni na svoj levi lakat. Postojala je napetost između kultureEgipćana i kulture Hanaanaca (u ovom slučaju Jevreja), vidite: Postanje 43:32. To se potanko uklapa sistorijskom situacijom i pokazuje istoričnost ovog izveštaja – vidite u knjizi Džejmsa Frimana (JamesM. Freeman) Manners and Customs of the Bible173, str. 52.

43:32 „Njega poslužiše odvojeno“ Izgleda da Venijamin nije imao samo posebnu stolicu, nego je dobioi posebnu hranu (vidite: Postanje 43:34). Josif je ostalu braću očigledno hteo da učini ljubomornima, dabi video njihovu reakciju. Pokušao je da vidi da li u njima još postoje iste crte ličnosti koje sueksplodirale u njegovoj situaciji pre dvadeset godina ili su ipak postale blaže tokom godina.

� „Egipćani ne bi mogli da jedu s Jevrejima, jer bi im to bilo odvratno“ Ovo bi moglo bitiobjašnjenje za Postanje 39:6, za pitanje zašto se Potifar starao za pripremu svoje hrane. Neki ovdenavode Herodota, 2:41, kao istorijsku podršku za ovaj stav. Izgleda da su Egipćani s prezirom gledali nasve koji jedu krupnu stoku, jer su je oni smatrali svetom, slično današnjim Indusima. To bi moglo bitiobjašnjenje i za Postanje 46:34 i za Izlazak 8:26.


255

43:33 Egipatske sluge su izgleda posele braću po uzrastu. Kako su to znali? Josif je nastavljao daotkriva svoj identitet.

43:34 „Venijaminov obrok bio je pet puta veći od svih ostalih“ Veoma je verovatno da je broj „pet“bio važan u Egiptu, jer se često pojavljuje u ovom izveštaju (vidite: Postanje 43:34; 45:6,11,22;47:2,24). Čitalac se pita šta su braća mislila kad ih je Josif poslužio sa svog ličnog stola i daoVenijaminu toliko veći obrok.

Reč „obrok“ (BDB 673) označava komad mesa (vidite: Druga o Samuilu 11:8; Jestira 2:18; Jeremija40:5). To nije bila junetina!

� „Tako su se s njim gostili [NASB – pili i gostili]“ Ovi GLAGOLI („piti“, BDB 1059, KB 1667, i„napiti“, BDB 1016, KB 1500) zvuče veoma slično (vidite: Postanje 9:21). To je bila prava žurka!

256

POSTANJE 44



Josifova braća vraćena Josifov pehar Josif proverava svoju braću poslednji put

Nestali pehar Josifov pehar u Venijaminovom džaku

44:1-5 44:1-5 44:1-5 44:1-5 44:1-2

44:3-5

44:6-13 44:6-13 44:6-13 44:6-9 44:6-13

44:10-13

44:14-17 44:14-17 44:14-17 44:14-15 44:14-17

44:16

44:17

Juda preklinje za Venijamina

Juda preklinje za Venijamina

Judino zastupanje

44:18-34 44:18-34 44:18-34 44:18-23 44:18-34

44:24-29

44:30-34




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

257


POSTANJE 44:1-5 (SSP)1Josif naredi svom domoupravitelju: »Napuni džakove ovih ljudi hranom, koliko god mogu daponesu, i svakom odozgo u džak stavi njegov novac. 2A moj pehar, onaj srebrni, stavi odozgo udžak najmlađega, zajedno s novcem kojim je platio žito.« I ovaj učini kao što je Josif rekao.3Kada je svanulo, otpremiše braću i njihove magarce na put. 4Dok još nisu odmakli daleko odgrada, Josif reče svom domoupravitelju: »Smesta [NASB – ustaj] pođi za onim ljudima, pa kadih stigneš, kaži im: ‚Zašto uzvraćate zlo za dobro? Zašto ste ukrali srebrni pehar mogagospodara? 5To je pehar iz koga moj gospodar pije i koji mu služi za gatanje. Učinili ste zlo!‘«

44:1 Ovo je drugi put da Josif to čini (vidite: Postanje 42:25).1. napuni, BDB 569, KB 583, IMPERATIV piela2. stavi, BDB 962, KB 1321, IMPERATIV kala

44:2 Stavljanje Josifovog srebrnog pehara (vidite: Postanje 44:5) u Venijaminov džak bilo je novo. Josifje i dalje proveravao svoju braću, da vidi da li je prestala njihova ljubomora i nasilništvo protivnjegovog rođenog brata (protiv Rahiljine dece).

Treba zapaziti da reč prevedena kao „pehar“ (BDB 149) u stvari označava neku veću posudu.Možda je u pitanju bila zdela, a možda čak i krčag (vidite: Jeremija 35:5). Uobičajena reč za pehar se urečniku BDB nalazi pod brojem 468 I (vidite: Postanje 40:11,13,21; Druga o Samuilu 12:3; Psalam 16:5;23:5; Poslovice 23:31).

44:4 „od grada“ Od toga koji grad je bio u pitanju zavisi i koji faraon je bio u pitanju. Kasnije uPostanju se izgleda vidi da je Josif u istom danu razgovarao sa svojim ocem u gošenskoj oblasti i sfaraonom u glavnom gradu. To verovatno znači da je glavni grad bio u oblasti delte Nila, a tamo suHiksi imali svoje glavne gradove. Sledeći faraon koji je pomerio glavni grad u ovu oblast bio je Seti I.On je bio faraon koji je okrutno postupao s Izraelcima pre Izlaska, koji se dogodio verovatno tokomvladavine Ramzesa II.

Vidite Pregled Starog zaveta u Uvodu u Izlazak na adresi www.freebiblecommentary.org .

� Josif je svojim slugama zapovedio šta da učine:1. „ustaj“, BDB 877, KB 1086, IMPERATIV kala2. „pođi za onim ljudima“, BDB 922, KB 1191, IMPERATIV kala3. „kad ih stigneš“, BDB 673, KB 727, PERFEKAT hifila upotrebljen kao IMPERATIV s vremenskim

elementom. Ovo je lovački izraz za gonjenje plena. Upotrebljen je i za Lavana kad je gonioJakova (vidite: Postanje 31:25).

4. Optuži ih za krađu (postavljajući pitanje)! � „Zašto uzvraćate zlo za dobro?“ Septuaginta (koju slede i engleski prevodi NRSV, TEV) nakon overečenice dodaje reči: „Zašto ste ukrali srebrni pehar moga gospodara?“, a u Pešiti nema ovog dodatka.

44:5 „To je pehar iz koga moj gospodar pije i koji mu služi za gatanje“ Josif je u ova tri poglavljapleo varku da proveri narav svoje braće. Ipak, donekle je čudno što ovde spominje gatanje (BDB 638,KB 690) u gramatičkoj konstrukciji koja pojačava silinu izraza, a to je spoj APSOLUTNOG INFINITIVA iIMPERFEKTA istog GLAGOLA (vidite: Postanje 44:15). To je mogao biti samo još jedan način na koji seJosif pretvarao da je Egipćanin, jer je većina egipatskih vođa u ovom razdoblju gatalo ili koristilogataoce. Ova reč je izvorno značila „šaputati“ ili „siktati“ (vidite: Levitska 19:26 i Ponovljeni zakoni

258

http://www.freebiblecommentary.org./

http://www.freebiblecommentary.org/

18:10, gde je to kasnije osuđeno). Ova reč je u Septuaginti prevedena rečju koja znači „znamenje“, aodnosila se na saznavanje Božije volje posmatranjem ptica u letu.

U Jerusalimskoj Bibilji se u jednoj napomeni (str. 58 u izdanju Kršćanske sadašnjosti, prim. prev.)spominje da je gatanje vršeno na sledeće načine:

1. po tome kako bi voda pala u šolju (vodogatanje)2. po zvuku vode koja pada u šolju3. po obliku koji bi kapljice ulja napravile kada se sipaju u šolju (gatanje uljem)

Svi ovi načini su korišćeni na Starom bliskom istoku, a Drajver (S. R. Driver) dodaje još jedannačin:

4. komadi srebra, zlata ili dragog kamenja bacani su u čašu i zatim se tumačio njihov raspored(vidite: Handbook on Genesis174, str. 989, izdavač: UBS).

Imamo velik broj podataka o tehnikama gatanja koji potiču iz starih vavilonskih tekstova otumačenju znakova (zapazite i kasnije tehnike u Jezekilju 21:21). Nemamo mnogo podataka oegipatskim metodima gatanja iz ovog razdoblja istorije – vidite u knjizi Džejmsa Frimana (James M.Freeman) Manners and Customs of the Bible175, str. 52-54).

POSTANJE 44:6-13 (SSP)6Kada ih je domoupravitelj stigao, on im ponovi sve ove reči, 7a oni mu na to rekoše: »Zaštonam tako govoriš, gospodaru? Daleko bilo da mi, tvoje sluge, učinimo tako nešto! 8Čak smo ti izHanaana vratili onaj novac koji smo našli odozgo u našim džakovima. Zašto bismo onda kralisrebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? 9Ako se to nađe kod jednoga od nas, tvojih slugu, togaubijte, a mi ostali ćemo postati tvoji robovi, gospodaru.« 10»Dobro kažete«, reče on. »Ali nekabude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni [NASB -nedužni].« 11Tada svaki od njih brzo spusti svoj džak na zemlju i otvori ga. 12Domoupraviteljpretraži džakove počevši od najstarijeg brata, a završivši kod najmlađeg. I pehar se nađe uVenijaminovom džaku. 13Na to oni razdreše svoju odeću, pa svi natovariše svoje magarce ivratiše se u grad.

44:6-13 Ovi stihovi beleže razgovor između Josifovog domoupravitelja (zapazite i Postanje 43:16-25) idesetorice Josifove braće.

44:9 Ovaj odgovor je bio veoma sličan odgovoru koji je Jakov dao Lavanu kad ga je ovaj stigao (vidite:Postanje 31:32). To je bio iskren odgovor, ali oni su ipak zažalili što su tako govorili kad je peharpronađen u Venijaminovom džaku.

44:10 „»Dobro kažete«, reče on. »Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati mojrob, a ostali će biti slobodni.«“ Izgleda da je i ovo bila varka da bi se videlo da li će braća napustitiVenijamina ili će se držati zajedno kao porodica. Mogli su veoma lako da ostave Venijamina (vidite:Postanje 44:17) i da odjure na sigurno (kao što su učinili kad je Simeon bio utamničen).

Reč koja je prevedena kao „nedužni“ (BDB 667) obično se prevodi kao „besprekorni“, a koristi sena nekoliko načina:

1. u pravnom smislu, Izlazak 23:72. vezano za zakletvu, Postanje 24:41; Isus Navin 2:17,203. uopšte za ljude, Jov 4:7; 9:23; 17:8; 22:19,30; 27:17; Psalam 10:8; 15:5; Poslovice 1:11Ova izjava Josifovog domoupravitelja najavljuje Josifovu izjavu iz Postanja 44:17.

174 Priručnik za Postanje, prim. prev.175 Ponašanje i običaji u Bibliji, prim. prev.

259

44:12 „počevši od najstarijeg brata, a završivši kod najmlađeg “ Ovo poznavanje redosleda kojim suJosifova braća rođena ih je i ranije iznenadilo (vidite: Postanje 43:33), a sada je domoupravitelj znao iove podatke.

Ovaj domoupravitelj je bio veoma blizak Josifov sluga od velikog poverenja. Čitalac se pita kolikood Josifovog života i vere mu je bilo poznato.

44:13 „oni razdreše svoju odeću“ Reči nisu mogle da izraze njihovu potresenost! Ovo je jedan odnekoliko znakova tugovanja u jevrejskoj kulturi. Vidite Posebnu temu – Obredi oplakivanja, kodPostanja 37:29.

POSTANJE 44:14-17 (SSP)14Kada su Juda i njegova braća ušli u Josifovu kuću, on je još bio tamo. Oni padoše ničice prednjim, 15a on im reče: »Šta ste to uradili? Zar ne znate da se čovek kao ja bavi gatanjem?« 16»Štada ti kažemo, gospodaru?« odvrati Juda. »Šta da kažemo? Kako da dokažemo da smo nedužni?Bog je razotkrio krivicu nas, tvojih slugu. Mi smo sada tvoji robovi, gospodaru – mi i onaj kodkoga se našao tvoj pehar.« 17Ali Josif reče: »Daleko bilo od mene da tako nešto učinim! Samo ćečovek kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svom ocu.«

44:15 Ovo je lažna izjava koju je Josif izrekao da bi povećao napetost situacije. On nije gatanjem saznaoza njihovu krađu, jer on ju je lažirao!

44:16 Juda je bio glasnogovornik grupe. On je postavio Josifu nekoliko retoričkih pitanja:1. Šta da ti kažemo, gospodaru?2. Šta da kažemo?3. Kako da dokažemo da smo nedužni (BDB 842, KB 1003, IMPERFEKAT hitpaela)?4. Pitanje je postavljeno i u Postanju 44:18,5. a zatim i u Postanju 44:196. i u Postanju 44:34

� „Bog je razotkrio krivicu nas, tvojih slugu“ Izgleda da su njihova izdaja i prodavanje Josifaponovo izazvali ovaj osećaj krivice pred Bogom (BDB 730, vidite: Postanje 4:13; 15:16; 19:15) koji ihje pratio sve ove godine (vidite: Postanje 42:21-22,28). Ipak, izgleda da su se njegova braća stvarnopromenila, jer su sada bili ujedinjeni u odbrani Venijamina, a Juda je čak ponudio sebe kao zamenu(vidite: Postanje 44:18-34, posebno Postanje 44:32-33). Ova molba je na istom nivou kao zastupničkemolitve Avraama, Mojsija i Palva.

POSEBNA TEMA – ZASTUPNIČKA MOLITVA

44:17 „Daleko bilo od mene da tako nešto učinim“ Ovo je idiom kojim neko izražava da ne želi daučini nešto što bi prekršilo verska merila ili pravdu (vidite: Postanje 18:25; Isus Navin 22:29; 24:16;Prva o Samuilu 2:30; 20:2,9; 22:15; Druga o Samuilu 20:20; 23:17).

� „a vi ostali se u miru vratite svom ocu“ Ovu zapovest (BDB 748, KB 828, IMPERATIV kala) im jeočigledno dao da još poveća napetost situacije. Braća nisu mogla da se vrate kući bez Venijamina, jer suse plašili da bi Jakov umro (vidite: Postanje 44:30-31) i stoga im se činilo da nema nade za mir!

260

POSTANJE 44:18-34 (SSP)18Tada mu Juda priđe i reče: »Molim te, gospodaru, dopusti meni, svome sluzi, da ti neštokažem [NASB – da nešto kažem u tvoje uši] i ne ljuti se na mene, svoga slugu, iako si ravansamom faraonu. 19Ti si, gospodaru, pitao nas, svoje sluge: ‚Imate li oca ili brata?‘ 20i mi smoodgovorili: ‚Imamo starog oca, a on ima još jednog sina, najmlađeg, koji mu se rodio u starosti.Brat mu je mrtav i samo je on ostao od sinova svoje majke, i otac ga voli.‘ 21Ti si onda rekaonama, svojim slugama: ‚Dovedite mi ga, da ga i ja vidim.‘ 22A mi smo ti, gospodaru, rekli:‚Dečak ne može da ostavi oca, jer ako ga ostavi, otac će umreti.‘ 23Ali ti si rekao nama, svojimslugama: ‚Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči!‘ 24Kad smo se vratilitvom sluzi, mom ocu, rekli smo mu šta si ti, gospodaru, kazao. 25Naš otac tada reče: ‚Vratite se ikupite nam još malo hrane‘, 26a mi rekosmo: ‚Ne možemo da idemo. Ići ćemo samo ako našnajmlađi brat pođe s nama, jer ne smemo onom čoveku na oči bez svog najmlađeg brata.‘27Tvoj sluga, naš otac, reče nam: ‚Znate da mi je žena rodila dva sina. 28Jedan je otišao odmene, i ja sam rekao: »Sigurno je rastrgan na komade«, i nisam ga više nikad video. 29Ako mi iovoga odvedete, pa ga snađe neko zlo, oteraćete moju sedu glavu jadnu u Šeol.‘ 30Ako se sad javratim tvom sluzi, mom ocu, pa moj otac, čiji je život usko povezan sa dečakovim, 31vidi dadečak nije s nama, umreće. Tako ćemo mi, tvoje sluge, oterati sedu glavu našeg oca tužnu u Šeol.32Ja, tvoj sluga, zajemčio sam svom ocu za dečaka. ‚Ako ti ga ne dovedem nazad‘, rekao sam,‚celog života ću biti kriv pred tobom!‘ 33Zato, gospodaru, daj da ja, tvoj sluga, ostanem ovdemesto dečaka kao tvoj rob, a ti dečaka pusti da se vrati sa svojom braćom. 34Jer, kako da sevratim svom ocu ako dečak nije sa mnom? Ne bih mogao da gledam jad koji bi ga snašao.«

44:18-34 Juda je ispričao Josifu šta se dogodilo u raspravi o povratku braće u Egipat radi kupovinehrane i o napetosti koja je vladala kod kuće zbog Venijaminovog polaska na ovaj put.

44:18 „da nešto kažem u tvoje uši“ Ovo je idiom koji znači „mogu li nešto otvoreno da ti kažem“(vidite: Postanje 20:8; 23:10,13,16; 50:4; Ponovljeni zakoni 5:1; 31:11,28,30).

� „ne ljuti se na mene“ Juda je molio (BDB 354, KB 351, JUSIV kala) Josifa da se ne razljuti još više(vidite: Postanje 30:2; 39:19), nego da mu dozvoli da objasni njihovu porodičnu situaciju vezanu zanajmlađeg brata.

44:28 „Sigurno je rastrgan na komade“ Ovo je gramatička struktura koja pojačava silinu izraza (spojAPSOLUTNOG INFINITIVA i PERFEKTA istog GLAGOLA, BDB 382, 380), koju nalazimo i u Postanju37:33.

44:30 „Ako se sad ja vratim tvom sluzi, mom ocu, pa moj otac, čiji je život usko povezan sadečakovim“ Ovo donekle pokazuje da je Jakov preterano voleo Venijamina. Ovaj pojam povezanihživotâ (BDB 905, KB 1153, PASIVNI PARTICIP kala) upotrebljen je i u Prvoj o Samuilu 18:1 da se opišeogromna ljubav i prijateljstvo između Davida i Jonatana. Jakov je bio potišten od kad je izgubio Josifa iutešio se usredsređujući se na jedinog preostalog sina svoje omiljene, preminule žene, Rahilje.

44:33 U ovom stihu se nalaze dva JUSIVA. Juda je preklinjao za Venijaminovo oslobоđanje i povratak:1. „daj da ja, tvoj sluga, ostanem“ (doslovno: „sit“), BDB 442, KB 444, JUSIV kala2. „dečaka pusti da se vrati sa svojom braćom“, BDB 748, KB 828, JUSIV kala

261




1. Zašto je Josif tako okrutno postupao sa svojom braćom?2. Zašto nam se u ovom poglavlju čini da Josif tako čudo postupa sa svojom braćom?3. Zašto je Josif želeo da Venijamin dođe u Egipat?4. Nabrojte teološke posledicе stava da greh učinjen s predumišljajem određuje nečiju sudbinu.

262

POSTANJE 45



Josif pokazuje dobrotu svojoj braći

Josif se otkrivasvojoj braći


Josif svojoj braći otkriva ko je


45:1-3 45:1-15 45:1-3 45:1-8 45:1-2

45:3-8

45:4-15 45:4-15

45:9-11 45:9-13

45:12-13

45:14-15 45:14-15

Faraonov poziv

45:16-20 45:16-20 45:16-20 45:16-20 45:16-20

Povratak u Hanaan

45:21-23 45:21-24 45:21-24 45:21-24 45:21-24

45:24-28

45:25-28 45:25-28 45:25-26 45:25-28

45:27-28




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

263

PROUČAVANJE POZADINE

A. Josif je u Postanju 42-44 proveravao svoju braću, da vidi da li se njihov manipulativni stavpromenio, posebno prema Rahiljinim sinovima. To se pre svega pokazalo u njihovom odnosuprema Venijaminu.

B. Postanje 45 i 46 sačinjavaju završni deo priče o Josifovom usponu na najuzvišenije mesto i o

ispunjenju Božijeg nauma za fizičko izbavljenje Jakova i porodice s kojom je Bog u savezutokom sedam godina gladi.

C. Postanje 45:5-9 je izvanredno važno, jer tu veoma jasno vidimo Božiju ruku u naizgled tragičnim

okolnostima Josifovog života. Kad bismo mogli da naučimo ovu istinu u svom životu to bi namdonelo velike promene. S Božijom decom se ništa ne dešava slučajno – vidite knjigu Hane VitholSmit (Hannah Whithall Smith) The Christian's Secret of a Happy Life176.


POSTANJE 45:1-3 (SSP)1Josif nije više mogao da se savlađuje pred svojim slugama, pa povika: »Neka svi izađu!« Takonikog nije bilo s Josifom kada je otkrio svojoj braći ko je. 2Ali toliko glasno je plakao da su ga iEgipćani čuli, pa se za to saznalo i na faraonovom dvoru. 3Josif reče svojoj braći: »Ja sam Josif!Je li mi otac još živ?« Ali oni se toliko zaprepastiše da nisu mogli da mu odgovore.

45:1 „Josif nije više mogao da se savlađuje“ Ovo je GLAGOL (BDB 407, KB 410, negacija PERFEKTAkala i KONSTRUKTNOG INFINITIVA hitpaela, BDB 67, KB 80) koji je bio upotrebljen za Josifa i uPostanju 43:31, gde je uspeo da ovlada svojim osećanjima. On je ovde plakao toliko glasno (vidite:Postanje 45:2) da su ga svi čuli kako plače!

� „Neka svi izađu!“ Ova zapovest (BDB 422, KB 425, IMPERATIV hifila) je verovatno bila izdata naegipatskom, jer je bila izdata svim njegovim slugama (čak i njegovom posebnom domoupravitelju).Ostao je nasamo s jedanaestoricom svojom braće.

� „kada je otkrio svojoj braći ko je“ Kakav trenutak! Josif je izlio svoja osećanja, a zatim i oni(vidite: Postanje 45:3).

45:2 „Ali toliko glasno je plakao da su ga i Egipćani čuli, pa se za to saznalo i na faraonovomdvoru“ Josif je sve svoje egipatske sluge poslao van prostorije (1) da ne bi osramotio svoju braću ili (2)da ne bi pred Egipćanima pokazao tako velika osećanja u ovom ličnom pitanju. Ali sluge su ga ipak čulezbog istočnjačke prakse glasnog plakanja. Josifa su očigledno veoma voleli u Egiptu i njegove sluge subile zabrinute lično za njega ili su se zabrinuli da će njegova stručnost i upravljanje Egiptom bitiizgubljeni, pa su stoga preneli faraonu ono što su čuli.

45:3 „Ja sam Josif!“ Ovo je bio uzvik bez GLAGOLA. Pretpostavlja se da je tu govorio hebrejskimjezikom, pošto je najlogičnije pretpostaviti da njegova braća nisu govorila egipatski, a nijedan tumač

176 Tajna srećnog hrišćanskog života, prim. prev.

264

nije bio prisutan. Josif ih prenerazio obraćajući im se na njihovom maternjem jeziku i dajući takodramatičnu izjavu (vidite: Postanje 45:4).

� „Je li mi otac još živ?“ Neki komentatori su sumnjali u istinitost ovog stiha, jer je Josif već postavioto pitanje u Postanju 43:27. Ipak, čini se mogućim da ova reč (BDB 311, vidite: Prva o Samuilu 25:6)označava više od fizičkog života. Izgleda da je on ovde mislio na očevo dobrostanje, koje se, kakosaznajemo iz kasnijih stihova, promennilo od kad je pomislio da je Josif umro (vidite: Postanje 45:27).

� „oni se toliko zaprepastiše“ Ovo je jak GLAGOL (BDB 96, KB 111, PERFEKAT nifala, vidite: Sudije20:41; Prva o Samuilu 28:21; Druga o Samuilu 4:1; Jov 21:6; 23:15; Psalam 6:3; 30:8; 48:6; 83:17;90:7; 104:29; Isaija 13:8; 21:3; Jezekilj 7:27).

POSTANJE 45:4-15 (SSP)4Tada im Josif reče: »Priđite.« Kada su prišli, reče: »Ja sam vaš brat Josif, onaj koga steprodali u Egipat! 5Ali ne uzrujavajte se i ne ljutite se na sebe što ste me ovamo prodali, jerBog me je pred vama poslao da se sačuvaju životi. 6Već dve godine vlada glad u zemlji, a jošpet godina neće biti ni oranja ni žetve. 7Bog me je poslao pred vama, da bi vam velikimizbavljenjem spasao život i omogućio vam da preživite177. 8Tako me niste ovamo poslali vi,nego Bog. On me postavio za najvišeg faraonovog službenika178, za gospodara nad svimfaraonovim domom i za vladara nad celim Egiptom. 9A sada požurite nazad [NASB – vratitese gore] mome ocu i recite mu: ‚Tvoj sin Josif kaže ovako: Bog me postavio za gospodara nadcelim Egiptom. Dođi k meni bez oklevanja. 10Živećeš u gošenskom kraju i bićeš mi blizu – ti,tvoja deca i unuci, tvoja sitna i krupna stoka, i sve što imaš. 11Ja ću se tamo starati o tebi, jerdolazi još pet godina gladi. Tako nećete oskudevati ni ti, ni tvoji ukućani, niti iko tvoj.‘ 12Samimožete svojim očima da se uverite, kao i vaš brat Venijamin, da to zaista ja [NASB – mojausta] s vama razgovaram. 13Ispričajte mom ocu o svoj časti koja mi je ukazana u Egiptu i osvemu što ste videli. I brzo mi dovedite oca ovamo!« 14Onda zagrli svoga brata Venijamina izaplaka, a i Venijamin je plakao u njegovom zagrljaju. 15Potom plačući izgrli i izljubi svusvoju braću. Posle toga se njegova braća ispričaše s njim.

45:5 „ne uzrujavajte se i ne ljutite se na sebe što ste me ovamo prodali“ Reč „uzrujavati“ (BDB 780,KB 864, IMPERFEKAT nifala upotrebljen kao JUSIV) je u nifalu upotrebljena u sledećim stihovima: Prvao Samuilu 20:3,34; Druga o Samuilu 19:2 i Nemija 8:10,11. Njeno osnovno značenje je „povređenost“,„bol“, „tuga“.

Reč „ljutiti“ doslovno glasi „goreti“ (BDB 354, KB 351, JUSIV kala, vidite: Postanje 31:36; 39:19;Izlazak 32:11).

Josif će sada izneti jedno od najzadivljujućih veroispovedanja koje nalazimo u Svetom pismu. Ovajstih sadrži teološku svrhu cele priče o Josifu! Usred zlostavljanja i izdaje, on je verom uspeo da vidiBožiju (Elohimovu) ruku. Stihovi 5-9 sadrže jedno od najjačih potvrđenja Božije dobrote i prisustva, čaki u životnim teškoćama i problemima.

Evo još jednog zapažanja o ovom moćnom i divnom tekstu. Uvek sam se pitao: „Da li Bogovako postupa samo sa porodicom s kojom je u savezu?“ Očigledno je da je Bog činio sve što jeneophodno da podrži Avraamovu porodicu (vidite: Rimljanima 9-11), ali šta je s običnim vernicima?Da li je njegova ljubav samo za večnost (večno otkupljenje) ili je i za ovaj život i za večnost? Da li

177 omogućio vam da preživite Doslovno: da vam se sačuva ostatak na zemlji (napomena iz SSP-a)178 za … službenika Doslovno: faraonu za oca (napomena iz SSP-a)

265

je on i s nama na isti način? Ovaj svet je jedno zlo, pobunjeničko mesto – vidite Venamovu(Wenham) knjigu The Goodness of God179. Vernici pate, doživljavaju progonstva i progonitelji ihubijaju! Rekao bih da se u Novom zavetu jasno vidi istina da je Bog s nama i za nas, čak i usredokolnosti koje ne možemo da objasnimo – vidite knjigu Hane Vithol Smit (Hannah Whithall Smith)The Christian's Secret of a Happy Life180. To je pretpostavka utemeljena na veri i otkrivenju izSvetog pisma da su vernici dragoceni za Boga! Život je misterija, ali neviđena (još nespoznata)Božija ruka je s nama iz časa u čas. Naš mir treba da počiva na njemu, na njegovoj reči i nanjegovom Sinu, a ne na okolnostima (vidite: Prva Korinćanima 10:13; 13:8-13). Mi smo Avraamovaporodica (vidite: Rimljanima 2:28-29)!

45:6 „Već dve godine vlada glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve“ Ovo jevezano za ono otkrivenje kroz faraonov san da će nastupiti sedam godina teške gladi.

45:7 Josifova izjava u Postanju 45:7, koja govori o tome da će im se sačuvati „ostatak“ (BDB 984), tičese njegovog delovanja, a ne kasnije teološke upotrebe reči „ostatak“, koja se odnosi na onaj deojevrejskog naroda koji veruje i koji je veran.

POSEBNA TEMA – OSTATAK, TRI ZNAČENJA

NASB, NKJV, NJB „velikim izbaveljenjem“NRSV „mnogi preživeli“TEV „da potomci prežive“LXX „veliki ostatak (potomci)“JPSOA „izvanredno izbavljenje“

Ovde doslovno stoji reč „pobeći“ (BDB 812, vidite: Jeremija 25:35) i PRIDEV „velik“ (BDB 152). To štoje Josif pomogao svojoj porodici zbog toga što je bio uzdignut u sam vrh Egipta nazvano je velikimizbavljenjem koje je osmislio sam Jahve (vidite: Postanje 45:5,8; 50:20).

45:8 „On me postavio“ Teološki problem vezan za učenje o predodređenju ne leži u pitanju da li Bogzna i sprovodi ljudska dela (kao i događaje u fizičkom svetu), nego do koje mere je on odgovoran zaljudski greh (dvouzročnost)? Teolozi Strong (Strong), u knjizi Systematic Theology181 (drugo izdanje, str.423-425), i Erikson (Erickson), u knjizi Christian Theology182 (drugo izdanje, str. 424-426), ponudili sunekoliko teorija koje pokazuju da je Bog uključen u ljudska grešna dela, ali nije njihov pokretač (vidite:Jakov 1:14; Prva Jovanova 2:16).

1. On može da spreči delo (vidite: Postanje 20:16)2. On može da dozvoli delo (vidite: Psalam 81:12-13; Rimljanima 1:24,26,28)3. On može da usmeri delo (vidite: Postanje 37:21-22; 45:5,7,8; 50:20)4. On može da ograniči delo (vidite: Prva Korinćanima 10:13)

POSEBNA TEMA – IZABRANJE / PREDODREĐENJE I POTREBA ZA TEOLOŠKOMRAVNOTEŽOM: Kalvinizam nasuprot slobodne volje (arminijanizma)

179 Božija dobrota, prim. prev.180 Tajna srećnog hrišćanskog života, prim. prev.181 Sistematska teologija, prim. prev.182 Hrišćanska teologija, prim. prev.

266

� „za najvišeg faraonovog službenika, za gospodara nad svim faraonovim domom i za vladaranad celim Egiptom“ Izgleda da je ovo trostruki opis Josifovog posla u Egiptu:

1. On je imao jedinstveni odnos sa faraonom. Arheološki je potvrđeno da ovo zvanje postoji bar od3000. godine p.n.e. i izgleda da se odnosi na položaj velikog vezira.

2. Izraz „za gospodara nad svim faraonovim domom“ se izgleda odnosi na upravljanje faraonovomličnom imovinom (vidite: Postanje 41:40; 47:20-26).

3. Izraz „za vladara nad celim Egiptom“ označava njegovu uključenost u vladanje egipatskomzemljom (vidite: Postanje 41:41, 48-49, 55-56; 42:6-7).

Rolan Devo (Roland deVaux) u knjizi Ancient Israel: Social Institutions183 (tom 1, str. 49) pokazujeda je reč „otac“ postala naziv za jednog od faraonovih glavnih savetnika. Očevi su bili najvažniji uiteljidece nakon što ova dostignu određenu zrelost, a pre toga je to bio zadatak majke. I sveštenici su za sebeupotrebljavali reč „otac“ (jevrejski učitelji mudrosti u Poslovicama takođe uzimaju ovo zvanje, kao isveštenici u Sudijama 17:10 i 18:19).

45:9 Josif se obraća svojoj braći koristeći nekoliko zapovesti:1. „požurite“, BDB 554, KB 553, IMPERATIV piela, vidite: Postanje 45:132. „vratite se gore“, BDB 748, KB 828, IMPERATIV kala3. „Dođi k meni“, BDB 432, KB 434, IMPERATIV kala4. „bez oklevanja“, BDB 763, KB 840, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV

45:10 „Živećeš u gošenskom kraju“ Iz stihova koji slede nije sigurno da li oni to treba da prenesu ocu(vidite: Postanje 46:31), ili je to prosto bilo logično zbog toga što su tamo živeli pastiri. Gošenski kraj(BDB 177) je bio na severu, na istočnoj strani Nila, blizu Hanaana. Kasnije je nazvan Ramzesova zemlja(vidite: Postanje 47:6,11). To je bio deo Egipta gde se gajila stoka (vidite: Postanje 46:32-34).

� „i bićeš mi blizu“ Ovaj stih se često koristi kao dokaz da su faraoni kojima je Josif služio pripadalidinastiji „pastira careva“, tj. Hiksima, koji su osvojili Egipat koristeći kompozitne lukove i strele i bornakola koje su vukli konji. Oni su vladali od 1720. do 1580, godine p.n.e. Znamo da su bili semitskogporekla i da je stoga za drugog semita, poput Josifa, bilo lakše da se među njima uzdigne na položaj.Pripadnici semitskih naroda su tokom egipatske istorije zauzimali važne položaje u vlasti. Glavni gradcarstva Hiksa nalazio se u Tanisu ili Coanu (vidite: Psalam 78:12,43), koji je bio veoma blizu gošenskogkraja, a glavni grad kasnijih faraona koji su po narodnosti bili Egipćani bio je Teba, koja je više od 600km južno. I dalje nismo potpuno sigurni u datum Josifove vladavine u Egiptu i ovaj tekst se ne možekoristiti kao nedvosmisleni dokaz.

45:12 „Sami možete svojim očima da se uverite, kao i vaš brat Venijamin, da to zaista ja [NASB –moja usta] s vama razgovaram“ Tačno značenje svake od ovih fraza je donekle nesigurno (ovdeverovatno nije koristio tumača), ali sveukupno značenje se lako shvata. Venijamin je bio povezan sJosifom na jedinstven način, jer su obojica bili Rahiljini sinovi. Izraz „moja usta“ je izgleda upotrebljenkao idiom za vlast (vidite: Postanje 45:21 i Rašijevo tumačenje).

� „Venijamin“ Rahilja ga je prvobitno nazvala „sin moje tuge“, zato što je umirala dok ga je rađala(vidite: Postanje 35:18), ali Jakov mu je promenio ime u „sin moje desne ruke“. Josif i Venijamin suJakovu bili veoma posebni zbog njegove jedinstvene ljubavi prema Rahilji.

45:13 „o svoj časti koja mi je ukazana“ Ovo je hebrejska reč kavod (BDB 458). Njeno osnovnoznačenje (BDB 458 II) jeste „težina“ (vidite: Postanje 41:31, u engleskom prevodu NASB se još prevodi

183 Drevni Izrael: Društvene ustanove, prim. prev.

267

i kao „žestok“, a u Izlasku 4:10 se pojavljuje u izrazu „teškog jezika“). Ta reč se upotrebljavala za neštošto je vredno. Zapazite sledeće načine upotrebe ove reči:

1. bogatstvo, Postanje 31:1; Isaija 10:3; 61:62. veličanstvo/uspeh, Postanje 45:133. lepota, Isaija 35:24. teška glad, Postanje 12:10; 41:13; 43:1; 47:4,135. čast, Brojevi 24:116. gorko, Postanje 50:10,11 (misli se na naricanje)

POSEBNA TEMA – SLAVA (STARI ZAVET)

45:14 „Onda zagrli svoga brata Venijamina i zaplaka, a i Venijamin je plakao u njegovomzagrljaju“ U ovom stihu mogu da se vide preterivanja jevrejskih tumača, čak i kod dobrog komentatorakao što je Raši. Oni kažu da je Josif plakao zbog uništenja Šatora u Šilu, koji je bio na području koje jekasnije dodeljeno Josifu (vidite u Knjizi Isusa Navina), a da je Venijamin plakao zbog uništenja Hrama,pošto je Jerusalim u stvari bio na području koje je bilo dodeljeno Venijaminovom plemenu. To pokazujesklonost jevrejskih egzegeta da potpuno uklone istorijske okolnosti nekog stiha i da ga primene na bilokoji važan događaj iz života Izraela.

POSTANJE 45:16-20 (SSP)16Kada je do faraonovog dvora došla vest da su stigla Josifova braća, faraon i njegovi službenicise obradovaše. 17Faraon reče Josifu: »Kaži svojoj braći: ‚Uradite ovako: Natovarite svoježivotinje hranom, pa se vratite u Hanaan. 18Onda dovedite svog oca i svoje porodice meni, a jaću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se nauživati obilja ove zemlje.‘ 19A naređuje ti se ida im kažeš: ‚Uradite ovako: Uzmite sebi nekoliko kola iz Egipta za svoju nejač i žene, papovedite svog oca i dođite. 20Ne žalite za svojim stvarima, jer će najbolje u celom Egiptu bitivaše.‘«

45:16 Braća su se oporavila (1) od preneraženosti zbog toga što im se Josif otkrio, (2) od straha od Bogazbog onog što su učinili Josifu i (3) zbog straha od samog Josifa.

45:17-20 Ovo je faraonova poruka Josifu i njegovoj porodici:1. „Kaži svojoj braći“, Postanje 45:17, BDB 55, KB 65, IMPERATIV kala2. „Uradite ovako“, Postanje 45:17, BDB 793 I, KB 889, IMPERATIV kala 3. „Natovarite svoje životinje“, Postanje 45:17, BDB 381, KB 378, IMPERATIV kala (ovaj GLAGOL

se u Starom zavetu pojavljuje samo ovde)4. „pa se vratite u Hanaan“, Postanje 45:17, BDB 229, KB 246, IMPERATIV kala5. „dođite“ (nema u engleskom prevodu NASB; ni kod nas u SSP-u, prim. prev.), Postanje 45:17,

BDB 97, KB 112, IMPERATIV kala6. „dovedite svog oca i svoje porodice“, Postanje 45:18, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala7. „[dođite] meni“, Postanje 45:18, BDB 97, KB 112, IMPERATIV kala8. „a ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu“, Postanje 45:18, BDB 678, KB 733, KOHORTATIV

kala9. „pa ćete se nauživati obilja ove zemlje“, Postanje 45:18, BDB 37, KB 46, IMPERATIV kala

10. „Uradite ovako“, Postanje 45:19, BDB 793 I, KB 889, IMPERATIV kala11. „Uzmite sebi nekoliko kola“, Postanje 45:19, isti GLAGOL kao pod 612. „povedite svog oca“ (doslovno: donesite), Postanje 45:19, BDB 669, KB 724, PERFEKAT kala

upotrebljen kao IMPERATIV

268

13. „dođite“, Postanje 45:19, isti GLAGOL kao pod 5 i pod 7, ali PERFEKAT kala upotrebljen kaoIMPERATIV

14. „Ne žalite za svojim stvarima“ (doslovno: „neka vaše oko ne žali za vašim posudama“, Postanje45:20, BDB 299, KB 298, JUSIV kala; isti idiom upotrebljen je u Ponovljenim zakonima 7:16,13:8, 19:13,31 i 25:12)

POSTANJE 45:21-23 (SSP)21I Izraelovi sinovi učiniše tako. Josif im dade kola, kao što je faraon zapovedio, i hrane za put.22Svakome od njih dade novo odelo, a Venijaminu dade tri stotine srebrnjaka i pet odela. 23Aovo posla svom ocu: deset magaraca natovarenih onim najboljim što ima u Egiptu, desetmagaraca [NASB – magarica] natovarenih žitom, hlebom i namirnicama za njegov put.

45:21 „kola“ Ova reč je pozajmljena iz egipatskog jezika, a znači „kola s dva točka, koja vuče stoka“(BDB 722, vidite: Prva o Samuilu 6:7) i ne odnosi se na egipatska borna kola (BDB 939, vidite: Postanje41:43). Kola su u Egiptu bila česta zbog veoma ravnog zemljišta, dok su u Palestini bila retka, a možda inepoznata, zbog teškog, brdovitog zemljišta. Filistejci su mogli da vladaju priobalnim pojasom izmeđuostalog i zbog upotrebe gvozdenih kola. Ipak, Izraelove prve pobede dogodile se su se u brdskompredelu, gde borna kola nisu mogla da se koriste. Kola koja se spominju u ovom stihu su sigurno bilaveoma neobičan prizor u Hanaanu.

45:22 „novo odelo“ To je verovatno bila svečana odeća (Izlazak 3:22; 12:35), koja je bila jedan odizvora bogatstva u drevnom svetu. On je to možda učinio da bi njegova braća bila prikladno obučena zasvoju novu kulturu (egipatski elitni stalež, vidite: Postanje 41:14). Ipak, moguće je da je u pitanju samonova odeća koja nije bila posebno skupa (uporedite: Ruta 3:3).

„� a Venijaminu dade tri stotine srebrnjaka i pet odela“ Josif bi trebalo najbolje da zna za problemekoji nastaju zbog miljeništva, ali on je u ovoj situaciji obasipao svog rođenog brata pažnjom (vidite:Postanje 43:34).

45:23 Setite se kako je Jakov u Postanju 43:11 poslao darove „čoveku“ u Egiptu, i zato mu je Josif sadauzvratio darovima, jer se to očekivalo u ondašnjoj kulturi:

1. „deset magaraca natovarenih onim najboljim što ima u Egiptu“ (SPOJ hebrejskih reči BDB 375 iBDB 595)

2. „deset magaraca [NASB – magarica] natovarenih žitom, hlebom...“Sjajno! Šta li je Jakov pomislio kada je video da sve ovo stiže niz put!

POSTANJE 45:24-28 (SSP)24Onda otpremi svoju braću i na odlasku im reče: »Ne svađajte se na putu!« 25Tako oni krenušeiz Egipta i stigoše svom ocu Jakovu u Hanaan. 26Kada su mu rekli: »Josif je živ! I vlada nadcelim Egiptom!« Jakov se prenerazi i ne poverova im. 27Ali, kada su mu ispričali sve što im jeJosif rekao i kada je video kola koja je Josif poslao da ga odvezu, njihov otac Jakov živnuduhom. 28Tada Izrael reče: »Uverio sam se! Moj sin Josif je živ. Ići ću da ga vidim pre nego štoumrem.«

269

45:24 „na odlasku im reče: »Ne svađajte se na putu!“ Ovaj GLAGOL (BDB 919, KB 1182,IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV, u Postanju je upotrebljen jedino ovde i samo još dva puta uPetoknjižju) može da se protumači na sledeće načine:

1. procenjivanje krivice zbog svojih postupaka prema Josifu u Postanju 37 (Raši)2. strah (vidite: Izlazak 15:14; Ponovljeni zakoni 2:25) da se vrate s celom porodicom jer bi Josif

mogao tada da se osveti3. razmišljanje o tome zašto je Venijamin onda dobio više hrane (Postanje 43:34), a sada i više

odeće, a i srebra (Postanje 45:22)On ih je na istančan način podsetio da je sam Bog upravljao svim tim okolnostima, što ne znači da

njihova dela nisu bila grešna (vidite: Postanje 42:21,28; 44:16), nego da je Bog na umu imao viši cilj(vidite: Postanje 45:5,7,8; 50:20; Dela 7:9). Bog koristi čak i zlo za svoje ciljeve (vidite: Dela 2:23).

45:26 „Jakov se prenerazi“ Ova reč je izvorno značila „ukočiti se od hladnoće“ (BDB 806, KB 916,IMPERFEKAT kala, vidite: Psalam 77:2; Avakum 1:4). Braća su očigledno morala da priznaju svom ocušta su učinili toliko godina pre, iako se to izričito ne spominje u tekstu. Zanimljivo je zapaziti da su seJosifovi snovi konačno ispunili. Jahve zna istoriju i upravlja njome. Predskazujući snovi i proroštva sujak dokaz jedinstvenosti Svetog pisma i Božije naravi.

� „ne poverova im“ Ovaj GLAGOL (BDB 52, KB 63) je PERFEKAT hifila. Jakov im nije potpunoverovao ni po pitanju Josifove smrti (vidite: Postanje 37:31-35). Njegovi sinovi su mu često lagali i onje to osetio! Vidite Posebnu temu – Verovanje, pouzdanje, vera i vernost u Starom zavetu.

45:27 „Jakov živnu duhom“ Izgleda da se ovde podrazumeva da je Jakov, od kad je poverovao da jeJosif mrtav, bio potišten i da nije bio čovek kakav je bio pre. Ponekad smrt omiljenog deteta može darazori roditelja gotovo do tačke iz koje nikad ne može da se oporavi.

45:28 Zanimljivo je da je ovaj praotac izraelskog naroda u Postanju 45:27 nazvan Jakov, što govori onjegovom starom životu, dok je u Postanju 45:28 nazvan svojim novim imenom, Izrael. To je verovatnozbog (1) njegovog obnovljenog stava vere prema Bogu i Božijem obećanom savezu koji je bio vezan zaJosifa ili (2) zbog toga što je Jakov trebalo da donese odluku koja će uticati na ceo Božiji narod.

Ime Izrael je uvek bilo teško za tumačenje. Evo nekih teorija zasnovanih na Postanju 32:28-29:1. “neka El istraje“2. „neka El sačuva“3. „vladanje s Elom“4. „Božiji carević“Vidite Posebnu temu – Izrael (ime). Mislim da ova različita imena ne ukazuju na to da je ova knjiga

sastavljena na osnovu različitih izvora (kao što to tvrdi teorija JEDP)! Bez obzira na pitanje koji je tačankoren ovog imena, ono je usvojeno kao poseban naziv za Božiji narod. Ono se nakon 922. godine p.n.e.upotrebljavalo samo za deset severnih plemena, a nakon povratka iz Izgnanstva, 538. godine p.n.e,ponovo je postalo naziv za ceo Božiji narod.

Jakov se odazvao na četiri načina:1. „Uverio sam se!“, u hebrejskom nema GLAGOLA (BDB 912 I)2. „Moj sin Josif je živ“, ni ovde nema GLAGOLA3. „Ići ću“, BDB 229, KB 246, KOHORTATIV kala4. „da ga vidim “, BDB 906, KB 1157, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV

270

POSTANJE 46



Jakov se seli u Egipat Jakov putuje u Egipat Jakov se seli u Egipat Jakov i njegova porodica idu u Egipat

Jakovljev odlazaku Egipat

46:1-4 46:1-7 46:1-4 46:1-2a 46:1-5

46:5-7 46:5-7 46b-46:3-4

46:6-7

Ko je došao u Egipat Jakovljeva porodica

46:8-27 46:8-15 46:8-27 46:8-15 46:8a

46:8b-15

46:16-18 46:16-18 46:16-18

46:19-22 46:19-22 46:19-22

46:23-25 46:23-25 46:23-25

46:26-27 46:26-27 46:26-27

Jakov se naseljavau Gošenu(46:28-47:12)

Jakov i njegovi sinovi senastanjuju u Egiptu(46:28-47:12)

Jakov i njegovisinovi u Egiptu(46:28-47:12)

Kako ih jeJosif dočekao

46:28-34 46:28-34 46:28-34 46:28-30 46:28-30

46:31-34 46:31-34




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

271

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Jakov je želeo da mu Jahve potvrdi da je preseljenje u Egipat njegova volja. To je verovatnoučinio iz sledećih razloga:

1. Setio se porodičnog predanja koje govori o ropstvu Avraamovih potomaka u Egiptu koje jeBog predskazao Avramu u Postanju 15:13-16

2. Uplašio se jer je Isaaku bilo zabranjeno da ide u Egipat3. Oklevao je da napusti obećanu zemlju

B. U napomenama engleskog prevoda NKJV (izdavač: Nelson, 1982.) nabrojane su različiti oblici

imenâ iz ovog teksta koji su upotrebljeni u Brojevima 26 i Prvim letopisima 4 i 7.

OVDE U BROJEVIMA i PRVIM LETOPISIMA1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.

Jemuel, Postanje 46:10, Izlazak 6:15Ohad, Postanje 46:10Jahin, Postanje 46:10 Cohar, Postanje 46:10 Puva, Postanje 46:13, Brojevi 26:33 Jov, Postanje 46:13 Cifjon, Postanje 46:16 Ecbon, Postanje 46:16 Arodi, Postanje 46:16 Hupim, Postanje 46:21 Hušim, Postanje 46:23 Jahceel, Postanje 46:24 Šilem, Postanje 46:24

Nemuel, Brojevi 26:12; Prvi letopisi 4:24(nema ga na drugim spiskovima)Jariv, Prvi letopisi 4:24Zara, Prvi letopisi 4:24Pua, Prvi letopisi 7:1Jašuv, Brojevi 26:24; Prvi letopisi 7:1Cefon, Brojevi 26:15, LXXOzni, Brojevi 26:16Arod, Brojevi 26:17Hufam, Brojevi 26:39Šuham, Brojevi 26:42Jahaciel, Prvi letopisi 7:13Šalum, Prvi letopisi 7:13

C. U rečniku NIDOTTE (tom 4, str. 354) postoji zanimljiv sažetak različitih načina na koje se Jahveotkrivao u Postanju:

1. Reči, Postanje 12:1-3; 13:14-17; 21:12-13; 22:1-22. Viđenja, 15:1-6; 46:2-43. Snovi, Postanje 20:3-7; 28:12-15; 31:10-13,24; 37:5,94. Ukazanja, tj. bogojavljanja, Postanje 12:7; 16:7-14; 17:1; 18:1; 26:2,24; 35:1,9; 48:35. Anđeo Gospodnji, Postanje 16:7-13; 18:2,16,17-33; 21:17-19; 22:11-12,15-18; 31:11,13;

48:15-16Oduševljava me što je Bog na svaki mogući način pokušavao da komunicira s ovomposebno izabranom porodicom, kroz koju će se on otkriti celom svetu. Bog komunicira!Bog se otkriva!


POSTANJE 46:1-4 (SSP)1Tako Izrael krenu na put sa svime što je imao. Kada je stigao do Beer-Ševe, prinese žrtvu Bogusvog oca Isaaka. 2Bog noću progovori Izraelu u viđenjima i pozva ga: »Jakove! Jakove!«»Molim!« odgovori Jakov. 3»Ja sam Bog, Bog tvoga oca«, reče. »Ne plaši se da ideš u Egipat, jerću tamo od tebe načiniti velik narod. 4Ići ću s tobom u Egipat i opet ću te iz njega vratiti. A Josifće ti svojom rukom sklopiti oči.«

272

46:1 „Tako Izrael krenu na put sa svime što je imao. Kada je stigao do Beer-Ševe“ Iz Postanja37:14 je jasno da je Jakov sve to vreme živeo u Hevronu i da se sada zaustavio u ovom južnom gradu,oko 40 km južno od Hevrona, na mestu gde je bio poseban bunar. Postanje 21:22-31 i 26:33 navode dvarazličita korena za izraz „Beer Ševa“ (BDB 92). To mesto je bilo posebno povezano s Avraamom (vidite:Postanje 21:31-33; 22:19) i Isaakom (vidite: Postanje 26:24-25; 28:13).

Jakov je uzeo svu svoju imovinu (vidite: Postanje 46:5-7). Ova selidba u Egipat je za njega bilatrajna.

� „prinese žrtvu Bogu svog oca Isaaka“ Zanimljivo je da su izraelski praoci prinosili žrtve običnonakon što bi im se Bog ukazao u viđenju, ali Jakov je ovde želeo da mu Bog potvrdi da treba da sepreseli u Egipat.

Možda je to učinio iz sledećih razloga:1. Setio se porodičnog predanja o tome da će Jevreji biti robovi u Egiptu, predanja koje je Avraam

primio u Postanju 15:13-162. Plašio se da ide jer je Isaaku bilo zabranjeno da ode u Egipat3. Oklevao je da napusti obećanu zemljuIzraz „Bogu svog oca Isaaka“ ne označava nedostatak Jakovljeve lične vere u Boga, nego je

upotrebljen da se naglasi da je u pitanju drevni Bog saveza koji je pozvao Avraama iz Ura i dao mupotomke u obećanoj zemlji Hanaan.

46:2 „Bog noću progovori Izraelu u viđenjima“ Iako je Josif značajna ličnost u poslednjimpoglavljima Postanja, Bog mu nikad nije neposredno govorio u viđenju kao što je govorio izraelskompraocu Jakovu. Stoga je prikladnije da se ova poslednja poglavlja Postanja podele u veće odlomke kojise tiču Jakovljevog života. Ovo je bilo poslednje noćno viđenje koje je Bog dao nekom od izraelskihpraotaca.

� „Jakove! Jakove!“ Ovo je bio izraz ljubavi (vidite: Postanje 22:11).

� „Molim!“ Ovo je bio uobičajeni idiom za odaziv kada Bog nekoga oslovi (vidite: Postanje22:1,7,11,18; 27:1,18; 31:11; 37:13; 46:2).

46:3 „Ja sam Bog, Bog tvoga oca“ Ovo je Božije zavetno zvanje (vidite: Postanje 26:24; 28:13; 43:23).Tu doslovno piše „ja sam El, Elohim tvoga oca.“ Reč El (BDB 42) je bila zajednička imenica za boga naStarom bliskom istoku. Potiče od korena „biti jak“, a MNOŽINA ove reči (Elohim, BDB 43) je u prvimpoglavljima Postanja često korišćena da opiše Boga kao tvorca. Vidite Posebnu temu – Božija imena.

� „Ne plaši se da ideš u Egipat“ Neki smatraju da se ovaj strah (BDB 431, KB 432, IMPERFEKAT kalaupotrebljen kao JUSIV) tiče sledećeg:

1. Porodičnog predanja vezanog za Avraamovo viđenje iz Postanja 15:13-162. Zabrane Isaaku da ide u Egipat (Postanje 26:2)3. Straha od napuštanja obećane zemljeNekoliko Božijih poruka sadrži ovu reč (Postanje 15:1; 21:17; 26:24; 46:3).

� „jer ću tamo od tebe načiniti velik narod“ Ovo su nove informacije, koje Bog nije rekao niAvraamu ni Isaaku, a tiču se ispunjenja obećanja koje je Bog dao Avraamu u Postanju 12:2, 17:4,6,20 i18:18, gde je Bog rekao da će Avraamovih potomaka biti kao zvezda na nebu, peska u moru i prašine nazemlji.

Bog će biti s Jakovljevom porodicom i oni će se brzo umnožiti (vidite: Izlazak 1), slično kao što jebio s Jakovom u Haranu i zbog toga su se Jakovlje pegave i šarene životinje brzo razmnožavale.

273

Brojčani rast bio je jedan od znakova Božijeg blagoslova. Ovaj ubrzani rast je izazvao probleme skasnijim vlastima u Egiptu (tj. Seti I; Ramzes II).

46:4 „Ići ću s tobom u Egipat“ Božije lično prisustvo je njegovo najveće obećanje. Ono pokazuje da jeBog po prirodi preduzimljiv otkupitelj (vidite: Postanje 26:3, 24; 28:15; 31:3; Psalam 23:4; 139:7-12).Ova gramatička struktura u hebrejskom služi za naglašavanje (a i sledeća), a pokazuje i da Jahve nijeograničen samo na Hanaan, nego je Bog celog sveta (vidite: Ponovljeni zakoni 32:8).

� „i opet ću te iz njega vratiti“ Bog je izraelskim praocima obećao hanaansku zemlju, ali Jakov setrajno selio u Egipat. Ovo je Božije obećane da će se Izraelci vratiti u Hanaan (vidite: Postanje 15:16;28:15).

� „A Josif će ti svojom rukom sklopiti oči“ Ovo je hebrejski idiom koji opisuje prisustvo voljenihosoba u vreme smrti (vidite: Postanje 50:1), i na zatvaranje kapaka preminulog rukom.

POSTANJE 46:5-7 (SSP)5Potom Jakov krenu iz Beer-Ševe. Izraelovi sinovi povezoše svog oca Jakova i svoju nejač i ženena kolima koja je faraon poslao za njihov prevoz. 6Sa sobom povedoše svoju stoku i ponešeimovinu koju su stekli u Hanaanu, pa Jakov i sve njegovo potomstvo odoše u Egipat. 7On uEgipat povede svoje sinove i unuke, kćeri i unučice – sve svoje potomstvo.

46:7 „kćeri i unučice“ Stručnjaci se pitaju da li to znači da je Jakov imao više kćeri, a ne samo Dinu, ilise ove reči odnose na njegove snahe.

POSTANJE 46:8-27 (SSP)8Ovo su imena Izraelaca – Jakova i njegovih potomaka – koji su otišli u Egipat: Ruvim,Jakovljev prvorođeni sin. 9Ruvimovi sinovi: Hanoh, Palu, Esrom i Karmi. 10Simeonovi sinovi:Jemuel, Jamin, Ohad, Jahin, Cohar i Saul, sin jedne Hanaanke. 11Levijevi sinovi: Geršon,Kehat i Merari. 12Judini sinovi: Er, Onan, Sala, Fares i Zara. Er i Onan su umrli u Hanaanu.Faresovi sinovi: Esrom i Hamul. 13Isaharovi sinovi: Tola, Pua, Jašuv i Šimron. 14Zavulonovisinovi: Sered, Elon i Jahleel. 15To su sinovi koje je Lija rodila Jakovu u Padan-Aramu. Ona muje rodila i kćer Dinu. Ovih njegovih sinova i kćeri bilo je ukupno trideset troje. 16Gadovi sinovi:Cifjon, Hagi, Šuni, Ecbon, Eri, Arodi i Areli. 17Asirovi sinovi: Jimna, Jišva, Jišvi i Berija.Njihova sestra bila je Serah. Berijini sinovi: Hever i Malkijel. 18To su deca koju je Jakovu rodilaZilpa, koju je Lavan dao svojoj kćeri Liji – ukupno njih šesnaest. 19Sinovi Jakovljeve ženeRahilje: Josif i Venijamin. 20Josifu je u Egiptu Osnat, kći Potifere, sveštenika u Onu, rodilaManasiju i Efrema. 21Venijaminovi sinovi: Bela, Beher, Ašbel, Gera, Neman, Ehi, Roš, Mupim,Hupim i Ard. 22To su Rahiljini sinovi koji su se rodili Jakovu – ukupno njih četrnaest. 23Danovsin: Hušim. 24Neftalimovi sinovi: Jahceel, Guni, Jecer i Šilem. 25To su sinovi koje je Jakovurodila Bilha, koju je Lavan dao svojoj kćeri Rahilji – ukupno njih sedam. 26Svih koji su sJakovom otišli u Egipat – njegovih rođenih potomaka, ne računajući njegove snahe – bilo ješezdeset šest. 27Sa dva Josifova sina koja su se rodila u Egiptu, bilo je ukupno sedamdesetčlanova Jakovljeve porodice koji su otišli u Egipat.

46:10-24 Ovi stihovi su veoma slični spisku iz Brojeva 26 i Prvih letopisa 4-7. Postoje još dva spiska sdrugačijim oblicima imenâ i u nekim slučajevima s drugačijim imenima (vidite: Uvidi iz konteksta, pod

274

B. Smatram da se ovo može objasniti usmenim predanjem, ili da su ljudi u tom razdoblju često imali podva imena.

46:10 „Saul, sin jedne Hanaanke“ Mnogo se raspravlja o tome zašto je ova osoba ovde spomenuta, jeročigledno nije u pitanju uobičajeni obrazac. Raši kaže da to bilo Dinino dete koje je začela sa Sihemom(vidite: R. 80).

46:12 Stihovi 10-27 bi trebalo da sadrže spisak svih ljudi koji su s Jakovom otišli u Egipat, ali pošto sutu navedena i dva Judina sina koja su već bila mrtva (tj. Er i Onan, vidite: Postanje 38:7,10) to pokazujeda je taj deo spiska dodat u kasnije vreme. To ne znači da je taj deo spiska netačan, nego da izvorno nijepripadao ovom odlomku.

46:13 „Jašuv“ Mnogi komentatori smatraju da bi ovo ime trebalo da glasi „Jov“ (BDB 398, ויוב), alinjegovo ime je u Prvim letopisima 7:1 i Brojevima 26:24 navedeno kao „Jašuv“ (BDB 1000, ויׁשוב).

46:15 „njegovih sinova i kćeri bilo je ukupno trideset troje“ Stihovi 15, 18, 22 i 25 navode različitedelove Jakovljeve porodice:

1. U Postanju 46:15 su Lijini sinovi i kćeri2. U Postanju 46:18 su sinovi Lijine sluškinje Zilpe 3. U Postanju 46:22 su Rahiljini sinovi 4. U Postanju 46:25 su sinovi Rahiljine sluškinje BilheU Postanju 46:26 je navedeno da je ukupan broj ljudi u svim ovim grupama zajedno bio „šezdeset

šest“, a u Postanju 46:27 je navedeno da ih je bilo „sedamdeset“.Mnogo se raspravlja o odnosu između ovog spiska i ova dva broja. Neki kažu da se broj

„sedamdeset“, kad mu se doda kći Dina koja se spominje u Postanju 46:15, uklapa s brojem „sedamdesetjedan“ kad se od njega oduzmu Er i Onan koji se spominju u Postanju 46:12 i kad se oduzmu Josif injegova dva sina, Efrem i Manasija (Postanje 46:27). Drugi smatraju da broju „šezdeset šest“ iz Postanja46:26 treba dodati Jakova, Josifa i njegove sinove da bi se dobio broj „sedamdeset“. Zanimljivo je da jeStefan u Delima 7:14 spomenuo sedamdeset pet osoba, ali taj broj potiče iz Septuaginte, gde je očiglednonabrojano i petoro Josifove unučadi. Vidite kod Glisona Arčera (Gleason Archer), Encyclopedia of BibleDifficulties184, str. 378-379 i u knjizi Hard Sayings of the Bible185, str. 521-522.

46:17 „Njihova sestra bila je Serah“ Pošto je tu zabeležena i ova kći, to znači da su i kćeri zabeleženena ovom spisku. Moguće je da se u ovoj porodici rodilo više sinova nego kćeri.

46:20 Josifu je žena Egipćanka rodila dva sina. Jakov ih je kasnije usvojio i tako je broj njegovih sinovaporastao na trinaest.

Izgleda da je Josif dobio dvostruko nasledstvo, koje se obično čuvalo za prvenca, ali mu nije bilodato da postane poglavar porodice, nego je to mesto bilo sačuvano za Judu, Lijinog četvrtog sina. Oveneobične odluke pokazuju da je Bog vodio ovu porodicu s kojom je bio u savezu!

Od Efrema će kasnije nastati najveće i najmoćnije pleme severnog Hanaana, a od Jude će nastatinajveće i najmoćnije pleme na jugu.

Septuaginta u ovom stihu navodi prošireni spisak. Neki stručnjaci smatraju da je taj deo tekstanamerno izostavljen u masoretskom tekstu zbog Ponovljenih zakona 32:8 (Preliminary and InterimReport on the Hebrew Old Testament Text Project186, str. 70, izdavač: UBS).

184 Enciklopedija biblijskih teškoća, prim. prev.185 Teški delovi Biblije, prim. prev.186 Uvodni i prelazni izveštaj o radu na hebrejskom tekstu Starog zaveta, prim. prev.

275

46:21 „Venijaminovi sinovi“ Izgleda da su ovde nabrojani Venijaminovi sinovi, ali u Prvim letopisima7:6 se spominju samo tri njegova sina. Neki komentatori smatraju da su drugi ljudi koji su ovdenabrojani u stvari njegovi unuci (vidite: Brojevi 26:38-40; Prvi letopisi 7:6 i dalje; 8:1 i dalje).

46:26 „njegovih rođenih potomaka“ Ovaj deo spiska je donekle zbunjujuć iz sledećih razloga:1. Nabraja imena sinova koji su već umrli2. Neka imena su u množini i izgleda da se odnose na kasnija plemenska bratstava3. U Postanju 46:21 piše da je Venijamin imao deset sinova, umesto tradicionalniheg podatka da je

imao tri

POSTANJE 46:28-34 (SSP)28Jakov posla Judu napred Josifu da mu Josif pokaže put u Gošen. Kada su stigli u gošenskikraj, 29Josif naredi da mu se upregnu kola, pa ode u Gošen da se sretne sa svojim ocemIzraelom. Čim je stao pred oca, baci mu se u zagrljaj i dugo ostade u njegovom zagrljajuplačući. 30Izrael reče Josifu: »Sada mogu da umrem, pošto sam se svojim očima uverio da si jošživ.« 31Tada Josif reče svojoj braći i porodici svog oca: »Idem da razgovaram sa faraonom. Rećiću mu: ‚Došla su mi braća i drugi ukućani mog oca, koji su živeli u Hanaanu. 32Ti ljudi supastiri – bave se stočarstvom i sa sobom su doveli svoju sitnu i krupnu stoku i sve što imaju.‘33Kada vas faraon pozove i upita: ‚Čime se bavite?‘ 34vi recite: ‚Mi, tvoje sluge, bavimo sestočarstvom od svoje mladosti, kao što su to činili i naši preci.‘ Tako ćete moći da se nastanite ugošenskom kraju, jer su Egipćanima svi pastiri odvratni.«

46:28 „Jakov posla Judu napred Josifu“ Nije baš sve jasno u masoretskom tekstu. Engleski prevodRSV sledi Septuagintu i kaže „da se pojavi pred njim u Gošenu“. To bi značilo sledeće:

1. Da je Juda trebalo Josifu da pokaže put do njihovog oca u gošenskoj zemlji2. Da je trebalo da se pojavi pred Josifom u gošenskoj zemljiOvim nije uspostavljeno Judino vođstvo u porodici.

46:29 „da mu se upregnu kola“ Postojale su najmanje tri vrste „kola“ s dva točka koja su vukleživotinje:

1. Kola koja su vukli volovi, vidite: Postanje 45:212. Borna kola koja su imala metalne oklopne delove. Neka od tih kola su bila za jednu osobu, ali

bilo je i većih, u koja su mogle da stanu dve osobe. Većinu su vukli konji (zbog brzine), vidite:Izlazak 14:7

3. Obredna kola koja se često mogu videti naslikana na egipatskim zidovima. Ova kola su bilaukrašena, a vukli su ih konji. Ona su bila obeležje položaja (kao beli magarci u Palestini), vidite:Postanje 46:29

46:34 „jer su Egipćanima svi pastiri odvratni“ Neki smatraju da je to bio slučaj iz sledećih razloga:

1. Egipćani iz gradova su bili netrpeljivi prema polunomadskim stočarima2. To je bila egipatska reakcija na Hikse, to jest „pastire-careve“ koji su vladali u Egiptu tokom

XVII dinastije i koji su bili semiti, a ne Egipćani. Josif Flavije to spominje u svojoj knjiziJudejske starine (11.7.5). Hengstenberg (Hengstenberg) smatra da je nacionalna svest Izraelacabila očuvana upravo ovom egipatskom isključivošću i odvratnošću koju su osećali premastočarima.

3. Egipćani su slavili bikove i stoga im je svako ko jede junetinu bio odvratan (vidite: Postanje43:32; Izlazak 8:26, veoma slično kao kod današnjih Indusa)

276




1. Zašto je Josif u Postanju 45:1 zapovedio svojim egipatskim slugama da izađu?2. Objasnite značajno teološko načelo koje je Josif izgovorio u Postanju 45:5-9.3. Objasnite značenje reči „Jakov“ i reči „Izrael“ i način na koji se upotrebljavaju u Svetom pismu.4. Zašto se Bog ukazivao Jakovu u viđenjima, a Josifu nije?5. Zašto se spiskovi u Brojevima 26 i Prvim letopisima 4-6 razlikuju od spiska Jakovljevih

potomaka iz Postanja 46:8-27?6. Koji problemi su vezani za broj „sedamdeset“ u Postanju 46:27?7. Kako je Bog upotrebio egipatsku mržnju prema pastirima u životu pridošlih Izraelaca?

277

POSTANJE 47



Jakovljeva porodica se nastanjuje u Gošenu

Jakov se nastanjujeu Gošenu(46:38-47:12)

Jakov i njegovi sinovi senastanjuju u Egiptu(46:28-47:12)

Jakov i njegova porodica u Egiptu(46:28-47:12)

Prijem kod faraona

47:1-6 47:1-6 47:1-6 47:1-3a 47:1-5a,6b

47:3b-6

47:5b,6a-11

47:7-12 47:7-12 47:7-12 47:7-8

47:9-12

47:12

Josif rešava glad The Famine Josifovapoljoprivredna uredba

47:13-19 47:13-19 47:13-19 47:13-15 47:13-14

47:15-17

47:16-17

Posledica gladi 47:18-19 47:18-19

47:20-26 47:20-26 47:20-26 47:20-24 47:20-22

47:23-26

47:25-26

Josifovazakletva Jakovu

Jakov usvaja i blagosiljaEfrema i Manasiju(47:27-48:22)

Jakovljevaposlednja želja

Jakovljeveposlednje želje

47:27-28 47:27-31 47:27-28 47:27-30a 47:27-31

47:29-31 47:29-31

47:30b

47:31



278


1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 47:1-6 (SSP)1Josif ode i reče faraonu: »Moj otac i braća, sa svojom sitnom i krupnom stokom i sa svim štoimaju, stigli su iz Hanaana i eno sada su u gošenskom kraju.« 2Onda povede petoricu svojebraće i dovede ih pred faraona. 3Faraon upita njegovu braću: »Čime se bavite?« »Mi, tvojesluge, pastiri smo«, odgovoriše mu oni, »kao što su to bili i naši preci.« 4A rekoše mu i ovo:»Došli smo da izvesno vreme živimo ovde, jer je glad u Hanaanu strašna i nema paše za stadatvojih slugu. Zato, molimo te, dozvoli nama, svojim slugama, da se nastanimo u gošenskomkraju.« 5Faraon reče Josifu: »Došli su ti tvoj otac i braća. 6Egipat ti je na raspolaganju: nastanisvog oca i braću u najboljem kraju zemlje. Neka žive u gošenskom kraju. A ako znaš da međunjima ima sposobnih, postavi ih za nadglednike moje stoke.«

47:1 „Josif ode i reče faraonu“ Izgleda da je ovaj sastanak Josifove porodice s faraonom bio unapreddogovoren (vidite: Postanje 46:33). Na taj susret se misli i u Delima 7:13.

� „sada su u gošenskom kraju“ Postanje 46 i 47 su povezani na jedinstven način zato što je Josifuputio članove svoje porodice šta da kažu da bi dobili carevu dozvolu da žive u gošenskoj zemlji. Tazemlja je bila poznata po plodnim pašnjacima, a u Postanju 47:6,11 je nazvana „najbolji kraj zemlje“(vidite: Postanje 45:18).

47:2 „povede petoricu svoje braće“ Uvek su postojala nagađanja o tome zašto je izabrao samopetoricu. Rabini kažu da je uzeo najslabije i najružnije među njima da ih faraon ne bi uzeo u vojnuslužbu, ali to objašnjenje mi je sumnjivo. Komentatori serijala The Anchor Bible Commentary187

smatraju upravo suprotno i kažu: „uzeo je najistaknutije među njima“ (str. 350). Stvarno postojimogućnost da je broj pet imao poseban značaj za Egipćane, pošto se često pojavljuje u ovim poglavljima(vidite: Postanje 41:34; 43:34; 45:22).

47:3 „Mi, tvoje sluge, pastiri smo«, odgovoriše mu oni, »kao što su to bili i naši preci“ Veoma jevažno zapaziti da su tvrdili da su potoci pastirâ (vidite: Postanje 13:7,8; 26:20; 46:32,34) i da zbog togaznaju samo kako se obavlja pastirski posao. Očekivalo se da sinovi naslede životni poziv svoga oca. Napastire (koji čuvaju krupnu stoku) se u Egiptu gledalo s prezirom (vidite: Postanje 43:32; 46:34; Izlazak


279

8:26). To bi moglo značiti da Jakovljeve potomke manje-više niko nije dirao po dolasku u Egipat (1)zbog rasne arogancije Egipćana (2) i zbog netrpeljivosti njihove kulture prema pastirima. To je važno,jer je iz Postanja 38 jasno da su Jakovljevi potomci počeli da se utapaju u hanaansku kulturu. Tako jeboravak u Egiptu stvorio priliku da se izdvoje kao prepoznatljiva nacionalna i verska zajednica.

47:4 „A rekoše mu i ovo“ Ovde vidimo četiri strane njihovog odgovora koji treba da ublaži strahovekoje je faraon možda imao od njih: (1) bili su pastiri, (2) bili su došljaci, (3) bili su primorani da dođu uEgipat i (4) tražili su dozvolu da se nasele u zemlji na ograničeno vreme

47:5-6 U masoretskom tekstu postoji problem koji je postaje očigledan kad ga uporedimo s drugimdrevnim prevodima Postanja. Faraon bi trebalo da se obraća petorici braće, a ne Josifu.

47:6 „ako znaš da među njima ima sposobnih, postavi ih za nadglednike moje stoke“ I faraon jeimao stoku u gošenskoj oblasti. To je možda još jedan način da se pokaže njegovo staranje za njih zbogJosifa, ili možda da se pokaže da je želeo fizičko blagostanje koje je bilo povezano s Bogom ovih ljudi(vidite: Postanje 30:27; 39:5).

POSTANJE 47:7-12 (SSP)7Onda Josif uvede svog oca Jakova i dovede ga pred faraona. Jakov blagoslovi faraona, 8afaraon ga upita: »Koliko imaš godina?« 9Jakov mu odgovori: »Godina moga lutalačkog životaima sto trideset. Malo ih je i teške su, i ne dostižu broj godina života mojih praotaca.« 10TadaJakov blagoslovi faraona i ode. 11Tako Josif nastani svog oca i braću u Egiptu i dade im imanjau najboljem delu zemlje, u Ramzesovom kraju, kao što je faraon naredio. 12Josif snabdehranom svog oca i braću i sve ukućane svog oca prema broju nejači.

47:7 „Jakov blagoslovi faraona“ Mnogo se raspravlja o tome zašto je Jakov dva puta blagosloviofaraona (vidite: 47:10). Neki smatraju da je to bio uobičajeni istočnjaki pozdrav prilikom dolaska iodlaska (vidite: Postanje 31:55; Ruta 2:4, engleski prevod NJB), ali ipak je neobično što se to ovdespominje dva puta. Veći uvek blagosilja manjeg (vidite: Jevrejima 7:7). Martin Luter je rekao da jeJakov propovedao faraonu evanđeje i da se njegov dvor obratio, a kao dokaz za to obraćenje je naveoPsalam 105:22. Kad uzmemo u obzir Božiji blagoslov koji je bio na Avraamovoj porodici i na ljudimakoji su s njom bili u dodiru, ovo blagosiljanje faraona koji ih je toliko podržavao se čini sasvimprikladnim (vidite engleske prevode NRSV, TEV, NIV). U Bibliji Jewish Study Bible188 su na 93. str.nabrojani stihovi koji opisuju kako su ljudi doživljavali blagoslov prilikom dodira s porodicom koja jebila u savezu sa Bogom (vidite: Postanje 12:3; 22:18; 26:4; 28:14; 30:27-30; 39:5,23).

47:9 „Godina moga lutalačkog života“ Jakov je sigurno bio depresivan prethodnih godina imelanholija njegovog duha (koja je nastala kad je čuo za Josifovu smrt) vidi se u ovom stijhu.

47:11 „i dade im imanja u najboljem delu zemlje, u Ramzesovom kraju, kao što je faraonnaredio“ Očigledno je da su „Ramzesov kraj“ (vidite: Izlazak 1:11; 12:37; Brojevi 33:3) i gošenskazemlja u stvari ista oblast. Ramzes se ovde spominje (1) kao dodatak nekog kasnijeg pisara ili (2) zatošto je tamo postojao grad tog imena i pre nego što su ga Jevreji ponovo izgradili u čast Ramzesa II.Izgleda da je on bio faraon u vreme Izlaska i da to potvrđuje da se Izlazak dogodio 1290. godine p.n.e. Uprilog tome govori i činjenica da je položaj egipatskog glavnog grada tokom razdoblja Hiksa biorelativno blizu gošenske zemlje, a tako i arheološki dokazi o osvajanju Palestine oko 1250. godine p.n.e.


280

47:12NASB „u skladu s njihovim mališanima“NKJV „u skladu s brojem članova u porodicama“NRSV „u skladu s brojem usta“TEV „uključujući i najmlađe“NJB „sve do najmanjeg među njima“JPSOA „sve do mališana“LXX „za svaku osobu“Pešita „u skladu s njihovim porodicama“

Izraz „nejač“ (BDB 381, KB 378, vidite: Brojevi 14:3,31; 31:17) se možda odnosi na svakog članaporodice koji je dobio određenu količinu hrane (vidite: Postanje 45:11). Rabini kažu da deca trošemnogo hleba i da je ovo idiom koji pokazuje da im je Josif obilno dao. Moguće je da je izraz „nejač“ ustvari bila intimna porodična metafora za sve članove porodice koja je u savezu sa Bogom (vidite:Postanje 47:24).

POSTANJE 47:13-19 (SSP)13Nigde na celom onom području nije bilo hrane, jer je glad bila vrlo teška, pa se Egipat iHanaan iznuriše od gladi. 14Josif je sakupljao sav novac kojim je narod Egipta i Hanaanakupovao žito i donosio ga je u faraonov dvor. 15Kada je nestalo novca u Egiptu i Hanaanu, sviEgipćani dođoše Josifu i rekoše: »Daj nam hrane. Zašto da pomremo tebi naočigled? Novca višenema.« 16»Onda doterajte svoju stoku«, reče Josif. »Daću vam hranu u zamenu za vašu stokupošto više nemate novca.« 17I oni doteraše Josifu svoju stoku, a on im dade hranu u zamenu zanjihove konje, stada sitne stoke, stada goveda i magarad. Te godine ih je prehranio hranom kojuje zamenio za svu njihovu stoku. 18Ta godina prođe, a sledeće godine oni mu opet dođoše irekoše: »Ne možemo da sakrijemo od tebe, gospodaru, da nemamo novca i, pošto naša stokapripada tebi, više ništa nije ostalo za tebe, gospodaru, osim nas samih i naše zemlje. 19Zašto datebi naočigled propadnemo i mi i naša zemlja? Kupi nas i našu zemlju u zamenu za hranu, paćemo zajedno sa svojom zemljom postati faraonovi robovi. Daj nam semena, da preživimo, dane umremo i da zemlja ne opusti.«

47:13-26 Mnogi komentatori smatraju da je Josif okrutno postupao s egipatskim narodom, ali on seponašao u skladu s uobičajenom teološkom pretpostavkom da je faraon, kao predstavnik Raa, bogasunca, bio vlasnik egipatske zemlje i to je sproveo u praksi.

47:13 „iznuriše“ Ovaj GLAGOL (BDB 529, KB 520, IMPERFEKAT kala) se u Starom zavetu pojavljujesamo na ovom mestu. Njegovo osnovno značenje je „onemoćati“. Hanaanska zemlja nije rađala i bila jepod prokletstvom iz Postanja 3:17-19 (vidite: Rimljanima 8:20-22), a deo tog prokletstva su i neredovniprirodni ciklusi. Jahve je u to upotrebio (a ne izazvao) za svoje ciljeve. Ovo upravljanje klimom se vidi iu odlomku o „prokletstvima i blagoslovima“ u Ponovljenim zakonima (vidite: Ponovljeni zakoni 28-29).Ova glad je bila ozbiljna (vidite: Postanje 12:10; 41:31; 43:1; 47:4,13).

47:16 „doterajte svoju stoku“ Oni su već prodali sve što su imali da bi kupili hranu, a sada je i njihovastoka bila ugrožena. Uzimanje stoke („doterajte“, BDB 396, KB 393, IMPERATIV kala, vidite: Postanje47:15,16) koju oni nisu mogli da hrane i koja bi svakako uginula u stvari predstavlja znak milosrđavlasti, a ne iskorišćavanja.

281

POSTANJE 47:20-26 (SSP)20Tako Josif kupi svu obradivu zemlju u Egiptu za faraona. Svi Egipćani prodadoše svoje njive,jer ih je glad strašno pritisnula. Zemlja postade faraonova, 21a narod s kraja na kraj Egiptapostade njegovo roblje [NASB – on ih doseli u gradove od jedne egipatske granice do druge].22Nije kupio jedino obradivu zemlju koja je pripadala sveštenicima, jer su oni dobijali redovanprihod od faraona i od njega su živeli, pa zato nisu prodavali svoju zemlju. 23Josif reče narodu:»Pošto sam danas za faraona kupio vas i vašu zemlju, evo vam seme, pa zasejte zemlju. 24Ali,kada se bude ubirala letina, jednu petinu dajte faraonu, a četiri petine neka ostanu vama kaoseme za njive i kao hrana za vas, vaše ukućane i nejač.« 25A oni rekoše: »Spasao si nam život.Pošto si nam se smilovao, gospodaru, bićemo faraonovi robovi.« 26Tako Josif donese uredbu ozemlji u Egiptu, koja i danas važi, da petina letine pripada faraonu. Samo zemlja sveštenikâ nijepostala faraonova.

47:20 „Tako Josif kupi svu obradivu zemlju u Egiptu za faraona“ U šestoj godini gladi, nakon što jesva stoka bila prodata, Egipćani su faraonu (BDB 888, KB 1111, vidite: Postanje 47:19,20,22,23) prodalisvoju zemlju i same sebe. Oni su u stvari postali njegovi kmetovi (vidite: Postanje 47:23-24). IzHamurabijevog zakonika, iz arheoloških otkrića u Ugaritu i iz tablica iz Nuzija znamo da su ljudi čestopadali u kmetstvo u kulturama Starog bliskog istoka. Josifovo zvanje koje se spominje u Postanju 41:40i 45:8 pokazuje da je on bio upravnik faraonovih ličnih poslova. Stihovi 20-26 pokazuju kako je on,upravljajući Egiptom, donosio korist lično faraonu. Čitavo ovo iskustvo je „donekle“ dokumentovano uegipatskim istorijskim zapisima.

47:21 „narod s kraja na kraj Egipta postade njegovo roblje [NASB – on ih doseli u gradove odjedne egipatske granice do druge]“ Mnogi komentatori smatraju da je Josif to učinio radi organizacijepodele hrane, jer ljudi svakako nisu mogli da obrađuju zemlju. Ipak, u Septuaginti i SamarjanskomPetoknjižju stoji: „on ih učini robovima“ („gradovima“, BDB 746, ,לערים „robovima“, BDB 713,.(לעבדים Ovaj prevod je usvojen u engleskom prevodu RSV i izgleda da se uklapa s kontekstomPostanja 47:19 i 25 i sa davanjem semena u Postanju 47:23. Raši kaže da ih je Josif primorao da sepresele u grad da bi im dokazao da više nisu vlasnici svoje zemlje. U Pešiti i Onkelovom targumu stoji:„on ih je preselio iz grada u grad“, što je upravo suprotno od masoretskog teksta.

47:22 Ovo nije uticalo na sveštenike i njihovu imovinu (vidite: Postanje 47:26).

47:24 „kada se bude ubirala letina, jednu petinu dajte faraonu“ Iz Hamurabijevog zakonika, izugaritskih tekstova i iz arheoloških otkrića u Nuziju saznajemo da to nije bio velik postotak. Izmesopotamijskih i drugih istorijskih spisa znamo da je bilo uobičajeno da se daje od 40 do 60 posto.Josif je postupao s ovim ljudima veoma pošteno, a oni su to znali, što se jasno vidi iz Postanja 47:25.

POSTANJE 47:27-28 (SSP)27Izraelci se nastaniše u Egiptu, u gošenskom kraju, i tamo stekoše posed. Bili su plodni i silno senamnožili. 28Jakov je živeo u Egiptu sedamnaest godina, pa tako broj njegovih godina dostižesto četrdeset sedam.

47:27 Ovo postavlja pozornicu za sledeću egiptasku vlast koja će se plašiti Izraelaca.

282

47:28 „broj njegovih godina dostiže sto četrdeset sedam“ Ovo je jedan od nekoliko stihova uPostanju koji se koriste za datiranje glavnih događaja. Zanimljivo je što je Jakov mislio da će umretimnogo pre nego što se to zaista desilo, kao što je to mislio i njegov otac Isaak u Postanju 27:2. Topokazuje da su oni, iako su bili veliki Božiji ljudi, ipak imali telesne teškoće koje dolaze sa starošću i dasu imali sumnje. Poznavanje Boga ne izuzima čoveka od problema koje donosi starost.

POSTANJE 47:29-31 (SSP)29Kada se primaklo vreme da Izrael umre, on pozva svog sina Josifa i reče mu: »Učini mi ovumilost: stavi mi ruku pod bedro i obećaj da ćeš mi pokazati ljubav i vernost: Nemoj da mesahraniš u Egiptu. 30Kada umrem, iznesi me iz Egipta i sahrani me tamo gde su sahranjeni imoji očevi.« »Učiniću tako kako kažeš«, reče Josif. 31»Zakuni mi se«, reče, i Josif mu se zakle.Tada se Izrael pokloni Bogu na uzglavlju svoje postelje.

47:29 „Kada se primaklo vreme da Izrael umre“ Smrt je u Božijoj ruci, a nisu u pitanju slučaj ilisudbina ili Zli. Ne postoli neumoljiva Smrt koja nosi kosu, samo Božiji anđeo.

Smrt nije neprijatelj, nego ponovni sastanak sa ljudima koji imaju odnos sa Jahveom. U Svetompismu smrt nije tragedija, a tragedijom se smatraju samo rana smrt ili nasilna smrt. Nakon pada uPostanju 3 (vidite i Postanje 5) smrt je postala prirodni kraj fizičkog života. Kad je čovek star, smrt jeblagoslov!

� „stavi mi ruku pod bedro“ Izgleda da je ovo bo idiom koji je označavao zaklinjanje među drevnimJevrejima. Postoje dva moguća razloga za ovaj postupak: (1) bedro je najveći mišić u telu i stoga jepovezano s idejom snage; (2) bedro je blizu polnih organa i stoga se odnosi na obećano „seme“. Izgledada je smisao ovog postupka bio da se naglasi da je pravi cilj ovog zaklinjanja vezan za Jakovljevopotomstvo. Sve to je očigledno bilo povezano s Božijim zavetnim obećanjima da će se njihovopotomstvo vratiti u Hanaan (vidite: Postanje 12:1-3).

NASB „dobrotu i vernost“NKJV „dobro i istinito“NRSV „odano i istinito“NJB „verna ljubav“LXX „milosrđe i istinu“Pešita „milostivo i istinito“REB „odano i verno“JPSOA „postojanu odanost“

Ovo su posebne reči vezane za savez: hesed (BDB 388, דסח, vidite: Postanje 20:13; 21:23) i emet (BDB.Vidite Posebnu temu – Ljubav (hesed) .(אמת ,54

VEROVANJE, POUZDANJE, VERA I VERNOST U STAROM ZAVETU (אמן)

47:30 „iznesi me iz Egipta“ Ovo je najava Izlaska. Jakov je možda znao za to iz porodičnog predanjakoje potiče od Avraama (vidite: Postanje 15:12-16), a izgleda da se to podrazumeva i u Postanju 48:21.Jakov je znao da sudbina Jevreja nije da ostanu u Egiptu.

283

47:31 „Zakuni mi se“ Jakov je veoma snažno naglasio (BDB 989, KB 1396, IMPERATIV nifala) da neželi da ostane u Egiptu i nije tražio od svog sina samo da se zakune stavljajući svoju ruku pod njegovobedro, nego i da mu se zakune rečima.

NASB, JPSOA „na uzglavlju svoje postelje“NKJV, NRSV „kod uzglavlja svoje postelje“LXX „oslonjen na vrh svoga štapa“Pešita „naslonjen na vrh svoga štapa“REB „na uzglavlju svoje postelje“

Hebrejska reč za krevet je mita (BDB 641), a za štap je mate (BDB 641). Zapazite da tu ne postojiproblem samo sa suglasnicima, nego i sa samoglasnicima. Postoje mnoge rasprave o ovom izrazu izmasoretskog teksta. Septuaginta (vidite: Jevrejima 11:21 gde pisac sledi Septuagintu) menja ovumetaforu u reči „vrh svoga štapa“. Ovo deluje veoma moguće, jer je štap bio znak vlasti u starom Egiptui to bi značilo da je Jakov pognuo svoje čelo i dotakao Josifov štap. To je moglo da simbolizuje sledeće:

1. Da Jakov ispunjava Josifov san iz Postanja 37:6-92. Jakovljevo poštovanje prema Josifu koji je ispunio Božiji naum za spasenje njegove porodice3. Čin Jakovljevog priznanja Josifovog položaja (vidite: Postanje 48:2; Prva o carevima 1:47)




1. Zašto je Josif želeo da se njegova porodica naseli u Gošenu?2. Zašto je Josif poveo samo petoricu braće pred faraona?3. Zašto je Jakov bio tako melanholičan u Postanju 47:9?4. Zašto je Jakov dva puta blagoslovio faraona?5. Zašto ime Ramzes u Postanju 47:11 podržava kasniji datum Izlaska?6. Da li se Josif okrutno odnosio prema egipatskom narodu tokom godina gladi?7. Zašto je Jakov želeo da se Josif zakune na dva različita način da će ga odneti iz egipatske

zemlje?

284

POSTANJE 48



Izraelovi poslednji dani Jakov blagosilja Josifove sinove

Jakov usvaja i blagosiljaEfrema i Manasiju(47:27-48:22)

Jakov blagosiljaEfrema i Manasiju

Jakov usvaja Josifova dva sina i blagosilja ih

48:1-7 48:1-7 48:1-7 48:1-4 48:1-6

48:5-7

48:7

48:8-16 48:8-16 48:8-16 48:8 48:8-12

48:9a

48:9b-12

48:13-16 48:13-16

(15-16) (15-16) (15-16) (15-16) (15-16)

48:17-22 48:17-22 48:17-22 48:17-18 48:17-19

48:19

(20) (20) 48:20(20)

48:20(20)

48:21-22 48:21-22




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

285


POSTANJE 48:1-7 (SSP)1Posle nekog vremena rekoše Josifu: »Otac ti je bolestan«, pa on povede svoja dva sina,Manasiju i Efrema, i ode k njemu. 2Kada su Jakovu rekli: »Došao ti je sin Josif«, Izrael prikupisnagu i sede u postelji. 3Jakov reče Josifu: »Bog Svesilni mi se pokazao u Luzu u Hanaanu itamo me blagoslovio 4i rekao mi: ‚Učiniću te plodnim i mnogobrojnim. Od tebe ću učinitimnoštvo narodâ i ovu zemlju dati u večan posed tvojim potomcima.‘ 5Neka sada tvoja dva sina,koja su ti se rodila u Egiptu pre nego što sam došao ovamo, budu moji. Neka Efrem i Manasijabudu moji, baš kao što su Ruvim i Simeon moji. 6A deca koja ti se rode posle njih, neka budutvoja. Neka se njihovo nasledstvo vodi pod imenom njihove braće Efrema i Manasije. 7Kadasam se vraćao iz Padana, na moju žalost, Rahilja umre u Hanaanu dok smo još putovali,nedaleko od Efrate, pa je sahranih kraj puta za Efratu«, to jest Vitlejem.

48:1 „rekoše Josifu“ Rabini kažu da je Efrem redovno učio sa svojim dedom Jakovom i da je upravo onovo rekao Josifu, ali rabinski komentari su veoma često zasnovani na pretpostavkama, a ne na podacimaiz konteksta ili iz teksta. Uvek je ispravno reći ljudima koji tvrde da govore za Boga: „Pokaži mi gde sito našao u Svetom pismu“.

� „pa on povede svoja dva sina, Manasiju i Efrema“ Ovi dečaci su bili polu Egipćani. Sada sepostavljala pozornica za praotački blagoslov (tj. usvojenje) kojim će oni postati punopravni naslednici.

48:3 „Jakov reče Josifu: »Bog Svesilni...“ Ovo je tradicionalno ime koje su izraelski praoci koristili zaBoga (vidite: Izlazak 6:3), ime El Šadaj. El je zajednička imenica „bog“ i potiče od korena koji znači„biti jak“, a šadaj potiče od korena za „dojku“ i verovatno znači „svedovoljni“. Vidite opširniju beleškukod Posebne teme – Božija imena.

� „mi se pokazao u Luzu u Hanaanu i tamo me blagoslovio“ Luz je hanaansko ime za Betel (vidite:Postanje 28:17,19; 35:9-15). Jahve je blagoslovio Jakova, a Jakov je sada nameravao da blagosloviJosifove sinove. Zanimljivo je zapaziti da se Jahve nikad nije ukazao Josifu kao što se ukazivaopraocima, iako je Josif bio toliko pobožan (vidite belešku kod Postanja 46:2). To pokazuje da je čak iovaj deo knjige koji govori o Josifu u stvari odlomak o Jakovljevom životu.

48:4 „Učiniću te plodnim i mnogobrojnim“ Ovde su tri specifična blagoslova koja su vezana zaAvraamov blagoslov iz Postanja 12:1-3: (1) učiniću te plodnim i mnogobrojnim, (2) učiniću od tebemnoštvo naroda, (3) daću zemlju tvojim potomcima.

Zanimljivo je što Jakov nije uključio ovu rečenicu iz Postanja 35:11 (5. red): „biće careva međutvojim potomcima“. Taj blagoslov se očigledno čuvao za Judu (vidite: Postanje 49:10). Blagostanje iobilje će pratiti ovu porodicu, ali carevi će poteći od Jude (tj. Pomazanik, Isaija 9:6-7; Mihej 5:2).

� „u večan posed“ Ovo je hebrejska reč 'olam. Nju treba tumačiti u skladu s kontekstom. Kad uzmemou obzir razdoblje izgnanstva, očigledno je da ova reč ne podrazumeva neprekidnost. Vidite Posebnutemu – Doveka ('olam).

48:5 „Neka Efrem i Manasija budu moji, baš kao što su Ruvim i Simeon moji“ Zanimljivo je što seManasija spominje pre Efrema u Postanju 48:1, ali će se od Postanja 48:5 i Postanja 48:14 Efremnavoditi pre Manasije. Izgleda da je Jakov baš to i naumio (vidite: Postanje 48:13-14). Efrem i Manasija

286

će zameniti Simeona i Ruvima kao prvence i kao Jakovljevi najugledniji naslednici (vidite: Prvi letopisi5:1). Mlađi, Efrem, biće jači od dvojice. To nije uticalo na Judin položaj poglavara porodice (vidite: Prviletopisi 5:2)! Ovo je istovremeno bilo uključivanje Josifovih sinova i kazna za Ruvima (vidite: Postanje35:22; 49:4; Prvi letopisi 5:1) i Simeona (vidite: Postanje 34:25; 49:5-7). Zamena suprotna očekivanjimase nije dogodila samo po pitanju Manasije i Efrema (kao i s Isavom i Jakovom), nego i po pitanju Josifai Jude (vidite: Postanje 49:8-12). Josif je bio očigledan izbor za poglavara porodice, ali odluka je bilaJahveova i nije bila određena kulturom (setite se Davida i njegove braće).

48:6 „A deca koja ti se rode posle njih, neka budu tvoja“ Ovo je nagoveštaj da je Josif možda imaoviše dece, ali o njima nemamo zapis u Bibliji.

48:7 Ovo je istorijski sažetak o Josifovoj majci. Rahiljina smrt je bila bolna i potresna za Jakova. Onje ova dva unuka Rahiljinog prvog sina Josifa smatrao Rahiljinim potomcima. Oni će se smatratipotpunim Rahiljinim „sinovima“ (u smislu nasledstva) i ona će zbog toga biti srećna čak i uzagrobnom životu!

POSTANJE 48:8-16 (SSP)8Spazivši Josifove sinove, Izrael upita: »Ko su ovi?« 9A Josif odgovori ocu: »To su moji sinovikoje mi je Bog ovde dao.« Tada Izrael reče: »Dovedi mi ih, da ih blagoslovim.« 10A Izraelove očibile su oslabile od starosti, pa je jedva video. Josif mu dovede svoje sinove sasvim blizu, a njegovotac ih poljubi i zagrli. 11Izrael reče Josifu: »Mislio sam da više nikad neću videti tvoje lice, a,evo, Bog mi dade da vidim i tvoje potomstvo.« 12Josif ih tada skide s očevih kolena i ničice sepokloni. 13Onda uze obojicu, Efrema sebi zdesna, prema Izraelovoj levoj ruci, a Manasiju sebisleva, prema Izraelovoj desnoj ruci, pa mu ih primaknu. 14Ali Izrael pruži desnu ruku i položi jena Efremovu glavu, iako je Efrem bio mlađi. Onda, ukrstivši ruke, položi levu ruku naManasijinu glavu, iako je Manasija bio prvorođeni.

15Tada Izrael blagoslovi Josifa i reče:»Bog, pred kojim su moji očevi Avraam i Isaakživeli čineći njegovu volju189,Bog koji mi je pastir celog mog života do dana današnjeg,

16Anđeo koji me izbavljao od svakog zla,neka blagoslovi ove dečake,da sačuvaju moje imei ime mojih očeva Avraama i Isaakai da se silno namnože na zemlji.«

48:8 „Spazivši Josifove sinove“ Iz Postanja 48:10 saznajemo da mu je vid bio veoma slab, ali da ganije potpuno izgubio. Jakov je (sećajući se kako je prevario svog oca) želeo da bude siguran koga ćeblagosloviti!

48:9 „A Josif odgovori ocu: »To su moji sinovi koje mi je Bog ovde dao.«“ Rabini kažu da je Josifmorao da pokaže Jakovu svoj venčani list da bi ga uverio da se njegova žena obratila, ali ja bih rekao daovaj stih naglašava da je Josif video Božiju ruku u svim oblastima svog života.

� „Dovedi mi ih, da ih blagoslovim“ Ova dva GLAGOLA su u sledećim oblicima:

189 48,15 pred … njegovu volju Doslovno: pred kojim su hodali (napomena iz SSP-a, prim. prev.)

287

1. Dovedi, BDB 542, KB 534, IMPERATIV kala2. Blagoslovim, BDB 138, KB 159, IMPERFEKAT piela upotrebljen kao KOHORTATIVReč „blagosloviti“ ovde ima potpunije teološko značenje i obuhvata metaforično usvojenje ova dva

unuka i prenošenje na njih potpunih naslednih prava, kao što ih imaju Jakovljevi sinovi. Od tada postojitrinaest plemena.

48:10 „njegov otac ih poljubi i zagrli“ Ovo iskustvo je bilo poseban izraz ljubavi, ali i zakonski čin(vidite: Postanje 48:12).

48:12NASB, NRSV „skide s njegovih kolena“NKJV „skloni od njegovih kolena“TEV, REB „skide iz Jakovljevog krila“LXX „uze s njegovih kolena“Pešita „skloni od njegovih kolena“

Ovo je bio obred usvojenja o kom se govorilo u Postanju 48:5. Provođenje dece ispod slabina je izgledabio sastavni deo postupka usvojenja (kao što žene rađaju među kolenima, 30:3; Jov 3:17, napomena izJB, str. 73).

48:14 „Izrael pruži desnu ruku i položi je na Efremovu glavu“ On je ukrstio ruke da bi mu desnaruka – ruka prvenstva – blagoslovila mlađeg sina, koji će imati prvenstvo nad svojim bratom (kao Jakovnad Isavom). Zamena redosleda koji se očekivao u onoj kulturi (vidite: Postanje 48:18) pokazuje Božijeupravljanje i svevlast (vidite: Postanje 48:19). To je prvi biblijski izveštaj u kom se pri blagoslovuspominje polaganje ruku i to od tog trenutka postaje redovna praksa.

POSEBNA TEMA – POLAGANJE RUKU U SVETOM PISMU

48:15-16 Stihovi 15-16 su dodatak porodičnom blagoslovu koji je zabeležen u Postanju 49. Jakov ukonačnom blagoslovu za celu porodicu ne spominje Josifova dva sina po imenu (vidite: Postanje 49:22-26). Ovaj blagoslov je u obliku pesme (kao i Postanje 48:20). Zapazite tri načina na koji je Jakovoslovio Boga: (1) Bog praotaca, (2) pastir, (3) Anđeo. Očigledno je da Anđeo iz Postanja 48:16 mora bitiAnđeo Gospodnji koji je fizička pojava (vidite: Postanje 16:7-13; 18:2,16,17-21,22-23; 22:11-15;31:11,13; 48:15-16. Vidite Posebnu temu kod Postanja 12:7).

48:15 „blagoslovi Josifa“ Ova dva dečaka (Postanje 48:16) su primila praotački blagoslov koji jepripadao Josifu (Postanje 48:15). Čini se da Josif od Postanja 49 prima dvostruka nasledna prava(vidite: Postanje 49:22-26), koja su obično pripadala prvencu, a Juda će primiti Pomazanikovu lozu(vidite: Postanje 49:8-12).

� „hodali“ Ovaj GLAGOL (BDB 229, KB 246) je često korišćen kao metafora za život po veri (vidite:Postanje 5:22,24; 6:9; 24:40; Efescima 4:1,17; 5:2,15). Bog to zahteva (vidite: Postanje 17:1), jer želiljude koji odražavaju njegovu narav izgubljenom svetu u potrebi (tj. narodima). Izraelski praoci suuprkos svim svojim nedostacima živeli pred Jahveom poslušno, verno i kajući se!

Drugim rečima, večni život je vidljiv. Mi nismo spaseni samo zato da bismo bili sa Bogom kadumremo, nego da bismo bili sa Bogom sada! Cilj biblijske vere je hristolikost u sadašnjosti (vidite:Rimljanima 8:28-29; Efescima 1:4; 2:10; 4:13)! Biblijski savezi imaju određene zahteve:

1. Vera (i početna i svakodnevna)2. Pokajanje (početno i svakodnevno)

288

3. poslušnost (kao način života)4. istrajnost tokom životaSažetak ovih zahteva nalazimo u Ponovljenim zakonima 8:6; 19:9; 26:17; 28:9; 30:16!

48:16 „koji me izbavljao od svakog zla“ Ovo je reč go'el (BDB 145 I, KB 169, PARTICIP kala, vidite:Izlazak 6:6; 15:13), koja označava rođaka-otkupitelja (Ruta 4:6) ili krvnog osvetnika (vidite: Ponovljenizakoni 19:6; Isus Navin 20:3). Odnosi se na bliskog rođaka koji bi osvetio ili otkupio nekoga iz ropstvau slučaju novčane propasti ili kad bi neko postao ratni zarobljenik. Ova reč se pojavljuje u Ruti 4:6,Brojevima 5:8, Prvoj o carevima 16:11 i Jovu 19:25.

POSEBNA TEMA – OTKUPNINA, OTKUPITI

� „da sačuvaju moje ime“ Ovo bi moglo biti vezano za drevni stav da je čovek nastavljao da živi usvojoj deci (tj. Druga o Samuilu 18:18; NIDOTTE, tom 3, str. 677), ili, što je još verovatnije, da će seJakovljeva zavetna vera (vidite: Postanje 48:16, treći red) preneti na ova dva dečaka.

Poslednja tri GLAGOLA u Postanju 48:16 su u IMPERFEKTU koji je upotrebljen kao JUSIV:1. Blagoslovi, BDB 138, KB 159, IMPERFEKAT piela2. Sačuvaju, BDB 894, KB 1128, IMPERFEKAT nifala3. Namnože, BDB 185, KB 213, IMPERFEKAT kala

POSTANJE 48:17-22 (SSP)17Kada je Josif video da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efremovu glavu, to mu ne bimilo, pa uze očevu ruku da je premesti sa Efremove glave na Manasijinu. 18»Ne, oče«, reče mu.»Ovaj je prvorođeni – na njegovu glavu položi desnu ruku.« 19Ali njegov otac odbi i reče:»Znam, sine, znam. I od njega će postati narod, i on će postati velik, ali će njegov mlađi brat bitiveći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo narodâ.«

20Tako ih on toga dana blagoslovi i reče:»Izrael će vas pominjati kad bude blagosiljao:‚Neka te Bog učini kao Efrema i Manasiju.‘«Tako je Efrema pretpostavio Manasiji. 21Onda Izrael reče Josifu: »Evo, uskoro ću umreti,

ali Bog će biti s vama i vratiće vas u zemlju vaših praotaca. 22A tebi dajem nešto više [NASB –deo više] nego tvojoj braći: planinski greben koji sam svojim mačem i lukom oteo odAmorejaca.«

48:17 „to mu ne bi milo“ Ovaj GLAGOL je u kalu (BDB 949, KB 1269, IMPERFEKAT kala), a u pitanjuje snažan GLAGOL koji izražava Josifova osećanja po pitanju ove zamene. Ovaj GLAGOL može da imasledeća značenja:

1. Uzrujati se, Postanje 21:11,122. Nezadovoljstvo, Brojevi 11:10; Isus Navin 24:15; Prva o Samuilu 8:6; 18:8; Druga o Samuilu

11:25; Nemija 2:103. Žaliti, Ponovljeni zakoni 15:10; Prva o Samuilu 1:8; Nemija 2:34. Zla volja, Ponovljeni zakoni 15:9; 28:54,565. Ne militi se, Postanje 38:10; Druga o Samuilu 11:276. Razjariti, Psalam 106:32; Druga o Samuilu 20:6Broj 2 se očigledno najbolje uklapa u ovaj kontekst, ali to je jaka reč. Josifova osećanja o

Jakovljevom postupku nisu bila mala stvar! On je prekinuo blagoslov u pokušaju da pomeri Jakovljevuruku. Čak ni Josif nije uvek znao Gospodnju volju. Jakov, a ne Josif, bio je praotac porodice koja je usavezu sa Bogom.

289

48:19 GLAGOL „znam“ (BDB 393, KB 390, dva PERFEKTA kala) ponovljen je dva puta radi naglaska.Jakov je znao šta radi (očigledno pod Božijim vođstvom). Zamene suprotne očekivanjima će senastaviti.

48:20 „Izrael“ Reč „on“ iz prvog reda odnosi se na Jakova, tj. Izraela, ali reč „Izrael" u drugom redumogla bi se odnositi na narod (vidite engleski prevod TEV).

� „Neka te Bog učini kao Efrema i Manasiju“ Ovo će biti uobičajene reči blagoslova koje će sekoristiti u Božijem narodu.

48:21 „Evo, uskoro ću umreti, ali Bog će biti s vama i vratiće vas u zemlju vaših praotaca“ Jakov jebio izraelski praotac. Ovo je još jedno ukazivanje na to da će cela porodica biti izbavljena iz Egipta i daće se vratiti u obećanu zemlju (vidite: Postanje 15:12-16).

48:22 „A tebi dajem nešto više [NASB – deo više] nego tvojoj braći“ Hebrejska reč „deo“ (BDB 1014I) doslovno znači „rame“. To je ime grada Sihema. Neki misle da se ove reči odnose na taj grad kaopodsetnik na Postanje 48:22 i pokolj Sihemaca, ali ovo je malo verovatno, pošto je to bio veoma lošdogađaj. Drugi smatraju da reč „rame“ znači da su dobili veći položaj, to jest nasledili dvostrukonasledstvo, poput prvenca. Neki kažu kako to znači da će Efrem naslediti područje Sihema, a drugi kažuda je to zbog toga što će Josif biti sahranjen u Sihemu (vidite: Isus Navin 24:32). Manasija će nasleditizemlju s obe strane Jordana (to će biti jedino takvo pleme), a Efrem će biti najmnogoljudnije pleme snajvećim područjem (Juda će biti drugi). Efrem će biti glavni u severnom delu Hanaana, a Juda ujužnom. Izraelski vođa Isus Navin bio je iz Efremovog plemena, a tako i Samuilo!

� „koji sam svojim mačem i lukom oteo od Amorejaca“ Izgleda da je u pitanju određeni istorijskidogađaj, ali o njemu nemamo zapis. Rabini nagađaju da su nakon pokolja Sihemaca drugi hanaanskicarevi krenuli protiv Jakova i da ih je on porazio u bici, ali o tome ne postoji nikakav zapis.

Reč „Amorejac“ je imenica koja se odnosi na sva hanaanska plemena (vidite: Postanje 15:16).Vidite Posebnu temu – Stanovnici Palestine pre dolaska Izraelaca.

290

POSTANJE 49



Izrael prorokuje o svojim sinovima

Jakovljeve poslednje reči sinovima

Jakov blagosilja svojih dvanaest sinova

Jakovljeveposlednje reči

Jakovljevo zaveštanje

49:1-2 49:1-27 49:1-27 49:1-27 49:1-27

(2) (2) (2) (2) (2)

49:3-4(3-4)

(3-4) (3-4) (3-4) (3-4)

49:5-7(5-7)

(5-7) (5-7) (5-7) (5-7)

49:8-12

(8-12) (8-12) (8-12) (8-12) (8-12)

49:13(13) (13) (13) (13) (13)

49:4-15

(14-15) (14-15) (14-15) (14-15) (14-15)

49:16-18

(16-18) (16-18) (16-18) (16-17) (16-17)

(18) (18)

49:19 (19) (19) (19) (19) (19)

49:20

(20) (20) (20) (20) (20)

49:21

(21) (21) (21) (21) (21)

49:22-26

(22-26) (22-26) (22-26) (22-26) (22-26)

49:14:27 (27) (27) (27) (27) (27)

49:28-33 49:28 49:28 49:28 49:28

Jakovljeva smrt i sahrana (49:29-50:14)

Jakovljeva smrt i Josifovi poslednji dani (49:29-50:26)

Jakovljeva smrt i sahrana (49:29-50:14)

Jakovljevi poslednji trenuci i smrt

49:29-33 49:29-33 49:29-33 49:29-32

49:33

291




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

3. Treći pasus

4. Itd.

UVIDI IZ KONTEKSTA

A. Ova pesma je teška za tumačenje. Postoje razlike između masoretskog teksta i drevnih prevoda, ahebrejski tekst je veoma težak zbog

1. retkih reči,2. pesničkih podudarnika,3. i brojnih idioma.

B. Korisno je uporediti kako je Jakov, na svojoj samrtničkoj postelji, opisao plemena koja su nastala

od njegovih sinova i koja su nasledila njihove čudne osobine s opisom ovih plemena koji jeMojsije izrekao pre svoje smrti u Ponovljenim zakonima 33.

C. Iako ovde postoje mnogi teški problemi, smatram da je 10. stih ključni. Tumači uvek treba da sečuvaju onoga što njihova omiljena doktrina, sistematska teologija ili denominacijska predanjanameću kao značenje nekog teksta. Na kraju krajeva...

1. kontekst2. uporedni odlomci3. i zdrav razum

...treba da vode svakoga od nas u ovim ključnim, važnim, ali dvosmislenim tekstovima!

D. Spisak sinova je vezan za njihove majke:1. Lija (navedeni redosledom rađanja)2. Zilpa (Lijina sluškinja)3. Bilha (Rahiljina sluškinja)4. Rahilja (navedeni redosledom rađanja)

292


POSTANJE 49:1-2 (SSP)1Jakov tada pozva svoje sinove i reče im: »Okupite se oko mene da vam kažem šta će se s vamakasnije desiti.

2»Okupite se i čujte, sinovi Jakovljevi,čujte svog oca Izraela.«

49:1-2 U ovim prvim stihovima se nalazi niz zapovesti:1. „Okupite se“, Postanje 49:1, BDB 62, KB 74, IMPERATIV nifala2. „da vam kažem“, Postanje 49:1, BDB 616, KB 665, KOHORTATIV hifila3. „Okupite se“, Postanje 49:2, BDB 867, KB 1062, IMPERATIV nifala4. „čujte ... čujte“; Postanje 49:2, BDB 1033, KB 1570, dva IMPERATIVA kala

49:1 „Jakov tada pozva svoje sinove i reče im“ Ovo je poslednji blagoslov, koji je bio uobičajen kodpatrijarhalnih vođa i imao veliku težinu u onoj kulturi. Isaak je učinio isto u Postanju 27, Mojsije uPonovljenim zakonima 33, Isus Navin u Knjizi Isusa Navina 24, a Samuilo u Prvoj o Samuilu 12. Lijinisinovi će biti prvi spomenuti, a Rahiljini poslednji.

U ovom blagoslovu ima mnogo toga dvosmislenog. U pitanju je poezija s mnogim igrama reči(vidite: Postanje 29:30-30:24). Ovaj izraelski praotac je uputio blagoslov svakom od svojih dvanaestsinova.

Celo ovo poglavlje podrazumeva da Bog ne upravlja samo sudbinama narodâ, nego i sudbinamapojedinaca (doslovno: „šta će vas snaći u danima koji dolaze“)!

NASB „u danima koji dolaze“TEV „u budućnosti“

Ovaj izraz (SPOJ reči BDB 31 i 398) se u masoretskom tekstu koristi za poslednja vremena (vidite:Brojevi 24:14; Isaija 2:2; Jezekilj 38:16), ali to razdoblje ne odgovara ovom kontekstu. Ovaj blagoslovje za trinaest plemena (Josif je postao Efrem i Manasija) koja su nastala od Jakova i stoga se moraodnositi na osvajanje (Isus Navin) i naseljavanje (Sudije, vidite: Ponovljeni zakoni 31:29) Hanaana. AkoPostanje 49:10 zaista govori o vladaru iz Davidove loze, onda je moguće da se ovaj blagoslov tiče iranog razdoblja carevine (Prva o Samuilu).

49:2 „Jakovljevi ... Izrael“ Očigledno je da je ovo podudarnik. Kad savremeni komentatori pretpostaveda dva imena predstavljaju dva pisca (kao što to kažu i za imena Elohim i Jahve), to više govori o njimai njihovim pretpostavkama nego o značenju teksta. Drevni hebrejski jezik je imao svoje književneoblike, idiome i obrasce!

POSTANJE 49:3-4 (SSP)3»Ruvime, moj prvenče.

Ti si moja snaga,prvi znak moje muškosti.Ističeš se čašću, ističeš se snagom.

4Ali uskovitlan kao vodanećeš se više isticati,

293

jer si se popeo na očevu postelju,na moj ležaj, i ukaljao ga.«

49:3 „Ruvime“ Treći stih je pun hvale (u njemu nema GLAGOLA) za snagu Jakovljevog prvenca, aliPostanje 49:4 opisuje oštre posledice razmetanja tom snagom. Ruvim je počinio sramno delo spavavši sočevom naložnicom Bilhom (vidite: Postanje 35:22). Taj događaj pokazuje njegovu prekomernupožudu. Neki smatraju da je on na taj način pokušao prevremeno da nasledi Jakovljevu imovinu, aliizgleda da se to više odnosi na seksualnu požudu, nego na pohlepu.

49:4NASB, NJB „neobuzdan“NKJV, NRSV „nepostojan“LXX „drzak“, „razuzdan“Pešita „zastranio“

Ova reč (BDB 808) ima sledeća moguća značenja:1. bezobziran (arapski, vidite: Sudije 9:4; Jeremija 23:32)2. goropadan (akadski)3. nepostojan4. razuzdan (vidite: Sofonija 3:4)Rečnik BDB objašnjava značenje ove reči kao „kipuću vodu“ koja se preliva iz posude. Ruvim je

potpuno odbacio očekivana merila ponašanja. Ova reč opisuje lične želje koje nadvladavaju svakouobičajeno svladavanje.

NASB „nećeš biti najistaknutiji“NKJV, Pešita „nećeš se isticati“NRSV, JPSOA „više se nećeš isticati“TEV „nećeš biti najvjažniji“NJB „nećeš biti najistaknutiji“LXX „nemoj nasilno da provališ“

Ovaj GLAGOL (BDB 451, KB 451, JUSIV hifila) ima sledeća značenja u hifilu:1. preostati, ostati, Izlazak 10:15; Ruta 2:14,18; Druga o carevima 4:43; Drugi letopisi 31:102. ostaviti ostatak, Jezekilj 6:83. sačuvati, Psalam 79:11 (samo tu)4. isticati, Postanje 49:4 (samo tu)5. imati više nego dovoljno, Izlazak 36:7; Druga o carevima 4:43; Drugi letopisi 31:106. učiniti obilnim, Ponovljeni zakoni 28:11; 30:9Ova IMENICA je dvaput upotrebljena u Postanju 49:3! To ponavljanje ističe Ruvimovu snagu, ali

zbog drugog i trećeg reda tog stiha sva njegova snaga bila je uzalud. Greh ima posledice i ostavlja trajneožiljke!

POSTANJE 49:5-7 (SSP)5»Simeon i Levije su braća;

mačevi im oruđa nasilja.6Na njihova većanja ja ne ulazio,njihovim se skupovima ne pridružio,

294

jer su u svom gnevu ubijali ljudei u svojoj obesti sakatili volove.

7Proklet bio njihov gnev, tako žestok,i njihov bes, tako okrutan.Razdeliću ih po Jakovu,raspršiti ih po Izraelu.«

49:5 „Simeon i Levije su braća“ Ova dva brata vrele krvi očigledno su bila začetnici nauma za pokoljmuškaraca u Sihemu (vidite: Postanje 34:25-30). U ovom tekstu stoji da su u svom gnevu (BDB 60 iBDB 720) osakatili čak i volove toga grada, što ne saznajemo iz Postanja 34. Možda je u pitanju idiomkoji označava vodeće ljude Sihema.

� U izvornom tekstu Postanja 49:5 nema nijednog GLAGOLA.

NASB, NRSV „njihovi mačevi“NKJV „boravišta“NJB „naumi“LXX „izbor postupaka“REB, JB „saveti“Pešita „priroda“

Nismo sigurni koji je smisao ovog hebrejskog teksta (BDB 468), ali ova reč (koja se pojavljuje samoovde) znači „oruđa“. Neki smatraju da su oni otišli u Sihem naoružani samo poljoprivrednim alatkama ida niko nije sumnjao da žele da učine zlo dok nisu počeli da napadaju ljude koristeći svoje alatke.

U knjizi Preliminary and Interim Report on the Hebrew Old Testament Text Project190 (izdavač:UBS) navedene su dve mogućnosti u kojima se nalaze isti suglasnici:

1. njihovi mačevi (stručno nagađanje na osnovu sličnosti s grčkom rečju; tako je prevedeno uengleskom prevodu NRSV)

2. njihova razaranjaPisci knjige su izabrali ovu drugu mogućnost, ali su je ocenili ocenom C (što znači da postoji

prilična sumnja).Postoji i treća mogućnost, da se radi o etiopskom korenu koji znači „savetovati“ – vidite u knjizi

Džejmsa Bara (James Barr) Comparative Philology and the Text of the Old Testament191, str. 57, i uengleskim prevodima JB i REV.

NASB „alati“NKJV „oruđa“NRSV, TEV „oružje“

Ova reč (BDB 479) u osnovi znači „pribor“ ili „posuda“, a može da se odnosi na sledeće:1. na kućni pribor2. na novac3. na prtljag4. na ukrase5. na oružje za lov

190 Uvodni i prelazni izveštaj o radu na hebrejskom tekstu Starog zaveta, prim. prev.191 Uporedna filologija i tekst Starog zaveta, prim. prev.

295

6. na ratno oružje7. na muzičke instrumente8. na jaram9. na pastirsku torbu

10. na lonac za kuvanjeOva reč očigledno ima širok raspon značenja. U ovoj pesmi je podudarna reči „mačevi“ (tj. reči BDB

468, šta god ona značila). Ova reč (BDB 479) stoji prva u masoretskom tekstu, a zatim stoji reč BDB468. U engleskom prevodu JPSOA stoji „njihovo oružje je oruđe bezakonja“. Nejasnoća ovog stiha sevidi u razlikama među drevnim prevodima.

Ipak, očigledno je da se ovaj stih odnosi na pokolj koji su ova dva brata izvršila nad Sihemcima(vidite: Postanje 34).

U knjizi Preliminary and Interim Report on the Hebrew Old Testament Text Project192 (str. 77)navedena su dva načina za razumevanje ove hebrejske fraze:

1. oružje nasilja2. odlučili su oOni su usvojili mešavinu ove dve mogućnosti – izraz „oružje nasilja“ – ali su mu dali ocenu B (što

znači da postoji određena sumnja).

49:6NASB „moja duša ... moja slava“NKJV „moja duša ... moja čast“NRSV, Pešita „ja ... ja“NJB, REV „moja duša ... moje srce“JPSOA „moje sopstvo ... moje biće“LXX „moja duša ... moja nutrina“

Prva reč (BDB 659, vidite belešku kod Postanja 35:18) je reč nefeš, koja znači „životna sila neke osobeili životinje“ (tj. bića koje diše). Ona je u Postanju 46 upotrebljena nekoliko puta (46:15,18,22,25,26[dva puta], 27 [dva puta]), ali je prevedena na razne načine.

Druga reč (BDB 458) je reč kavod, koja znači „obilje“, „čast“ ili „slava“ (vidite Posebnu temu –Slava). Ona se u ovom obliku pojavljuje samo ovde, u Postanju 31:1 i u Postanju 45:13. Ove dve reči sezajedno pojavljuju u Psalmu 7:5. Ipak, ona se u ovom kontekstu odnosi na samog Jakova i podudarna jereči nefeš. Obe reči se pojavljuju u JUSIVU u podudarnim delovima rečenice.

Prva dva reda poezije u Postanju 49:6 sadrže idiome kojima Jakov izražava da ne želi da budepoistovećn s naumima i delima svoja dva starija sina, koji su s predumišljajem pobili sve muškarcehanaanskog grada Sihema.

� „jer su u svom gnevu ubijali ljude“ Jakov nije želeo da bude poistovećen s naglim, nasilnim delimaove dvojice svojih sinova.

� „i u svojoj obesti sakatili volove“ Ovaj red je podudaran s trećim redom ovog stiha i očigledno opokolju u Sihemu govori pomoću idioma. Ova dva brata su sa svim muškarcima Sihema postupila kaosa životinjama. Jakov ovde možda cilja na njihovo sporo kretanje (jer su bila prošla tri dana od njihovogobrezanja).

49:7 „Proklet bio“ Ovo (BDB 76, KB 91) je PASIVNI PARTICIP upotrebljen kao uzvik (vidite: Postanje3:14,17; 4:11; 9:25; 27:29; Brojevi 24:9; Ponovljeni zakoni 27:15-26; Sudije 21:18; Prva o Samuilu


296

14:24,28). Ova reč se u Postanju 12:3 i 27:29 upotrebljava na poseban način u sklopu saveza sAvraamom, ali ovde ne može imati to značenje, jer su Jakovljevi sinovi bili deo tog saveza! Ovoprokletstvo je sigurno vezano za to što su njih dvojica bili odbačeni kao predvodnici porodice (gubitakprava prvorodstva). Jakov ovde proklinje njihov „gnev“ (BDB 60), a ne njih. Ipak, zapazite da ove rečigovori sam Jahve („Razdeliću ih po Jakovu, raspršiti ih po Izraelu“, BDB 323, KB 322, IMPERFEKATpiela, PRVO LICE JEDNINE).

Zapazite jasne dopunjujuće podudarnosti između prvog i drugog reda i između trećeg i četvrtog redaPostanja 49:7. Ovaj primer dobro predstavlja strukturu većeg dela hebrejske poezije (vidite članak ohebrejskog poeziji).

� „Razdeliću ih po Jakovu“ Iz istorije znamo da je Simeonovo pleme, pošto mu je bilo dodeljenopodručje blizu Filistejaca (vidite: Isus Navin 19:1-9), brzo bilo desetkovano i stopilo se s Judinimplemenom. Levijevo pleme je postalo zamena za prvence (vidite: Izlazak 13) i od njih su postalisveštenici koji su živeli širom zemlje, posebno u četrdeset osam levitskih gradova. Jedan od razloga dase veruje u drevno poreklo ovog blagoslova jeste nedostatak blagoslova za raspršivanje Levita koji jeprisutan u Mojsijevom blagoslovu plemenâ u Ponovljenim zakonima 33.

POSTANJE 49:8-12 (SSP)8»Judo, tebe će hvaliti braća.

Rukom ćeš neprijatelja držati za vrat.Sinovi tvog oca tebi će se klanjati.

9Judo, ti si lavić.Sine moj, dižeš se od plena.Kao lav leži on potrbuške,kao lavica – ko sme da ga razdraži?

10Od Jude se neće udaljiti žezloni vladarska palica od njegovih nogu,dok ne dođe onaj kome pripada,kome će se pokoriti narodi.

11On vezuje magarca za čokot,magare za najbolju lozu.Svoju odeću pere u vinu,svoje odelo u krvi od grožđa.

12Oči su mu tamnije od vina,a zubi belji od mleka.«

49:8-12 „Judo“ Reč „Juda“ (BDB 397) znači „veličanje“ (BDB 393, vidite: Postanje 29:35). On jeopisan kao jako vojno pleme (vidite: Postanje 49:8-9) i kao carski vladar (vidite: Postanje 49:10-12)Jakovljevih sinova. Ova metafora se nastavlja opisom Jude kao mladog lava (SPOJ reči BDB 158 i BDB71). Ova hebrejska reč ne označava mladunca, nego mladog lava koji upravo ulazi u punu snagu (vidite:Brojevi 24:9).

49:8 „neprijatelja“ Ova reč (BDB 33, KB 38, AKTIVNI PARTICIP kala) je česta u Starom zavetu, ali ječetrdeset puta upotrebljena izričito za careve neprijatelje (vidite: NIDOTTE, tom 1, str. 366). To je uovom carskom blagoslovu još jedan znak Judinog vrhovnog položaja.

� „Sinovi tvog oca tebi će se klanjati.“ Ovaj GLAGOL (BDB 1005, KB 295, IMPERFEKAT hištafela[OTPG] ili hitpaela [Owens, AKOT] označava čin klanjanja) upotrebljen je i u Josifovom snu u

297

Postanju 37:7,9. Josifovoj braći (uključujući i Judu) nije se dopala ideja da treba da se poklone bilo komsvom bratu, ali Jakov ovde tvrdi da će se svi oni klanjati Judi u Hanaanu kao što su se klanjali Josifu uEgiptu. Juda će biti carsko pleme!

49:10 „žezlo ... vladarska palica“ Ove reči (BDB 986 i BDB 349, KB 347, PARTICIP poela) supodudarne i naglašavaju da će car ujedinjenih plemena poteći iz Jude.

Frazu „vladarska palica od njegovih nogu“ treba shvatiti u skladu s drevnim slikama vladarâ saStarog bliskog istoka koji drži znak svog položaja (obično palicu ili koplje) među svojim nogama doksedi na prestolu. Treba zapaziti da ova reč označava simbol vlasti vojnog predvodnika (vidite: Brojevi21:18).

NASB, NKJV „Dok ne dođe Šilo“NRSV „Dok mu ne stigne danak“TEV „Narodi će mu donositi danak“NJB „dok mu se ne donese danak“LXX „dok ne dođe ono što je bilo pripremljeno za njega“Pešita „dok ne dođe Onaj kome pripada žezlo“JPSOA „da bi mu stigao danak“REB „dok ne primi ono što mu pripada“Young (doslovni prevod) „dok njegovo SEME ne dođe“

Postoje mnoge rasprave o značenju ove fraze:1. Možda je u pitanju lično ime (Sanh 98b)2. Možda je u pitanju ime mesta, ali to bi bilo čudno, jer se u tom malom gradu u Severnom carstvu

nije dogodio nijedan važan događaj ni u Judinom životu, ni u Davidovom životu, ni u životuPomazanika.

3. Neki smatraju da je u pitanju skraćeni zapis fraze „dok ne dođe ono što je njegovo“. Ovaj stih jetako preveden u Septuaginti i u Onkelovom targumu.

4. Neki kažu da je ova fraza citirana u Jezekilju 21:26-27, sa značenjem „dok ne dođe punopravnicar koji je Judejin iz Davidove loze“, što označava Pomazanika. Ovaj stih je tako preveden uengleskom prevodu RSV.

5. Ovaj stih je u nekim targumima preveden rečima „dok ne dođe Pomazanik kome pripadacarstvo“

6. Postoji malo verovatna mogućnost da reč „Šilo“ potiče od vavilonskog korena koji znači„carević“

U knjizi Preliminary and Interim Report on the Hebrew Old Testament Text Project193 navedene su sledeće mogućnosti:

1. „on ne dođe Šilu ili dok Šilo ne dođe“2. „dok ne dođe onaj kome pripada“ (promena samoglasnika)3. „dok mu se ne donese danak“Mogućnost pod brojem 1 su ocenili ocenom A (visoka verovatnoća) i povezali Šilo s jednim

Judinim sinom (njegovo ime se piše „Šela“, vidite: Postanje 38:5,11,14,26; 46:12; Brojevi 26:20; Prviletopisi 2:3; 4:21).

Ovaj stih govori o Pomazaniku iz Davidove loze, ali nismo sigurni u njegovo tačno značenje. Idrevna sinagoga i prva crkva smatrale su da ovaj stih govori o Pomazaniku. Juda će vladati nad dvanaestplemena, ali Pomazanik (Judin potomak) će vladati svim carstvima sveta (vidite: Otkrivenje 11:15).


298

Ideja o caru Izraela koji će uticati na ceo ljudski rod najavljena je u Postanju na više mesta:1. Proroštvo Avraamu, Postanje 17:6,162. Proroštvo Jakovu, Postanje 35:113. Proroštvo Judi, Postanje 49:8-124. Valaamovo proroštvo o Izraelu, Brojevi 24:75. Mojsijeva uputstva za cara, Ponovljeni zakoni 17:14-206. Izričita obećanja Davidu, Druga o Samuilu 7

NASB, NKJV, NRSV „poslušnost narodâ“TEV „pokloniti pred njim u poslušnosti“NJB „narodi će mu biti poslušni“JPSOA „narodi će mu se klanjati“LXX „njega očekuju narodi“Pešita „narodi će ga iščekivati s radošću“

U masoretskom tekstu piše „će biti poslušnost narodâ“ (SPOJ reči BDB 429 i 766), bez GLAGOLA. USeptuaginti i Pešiti podrazumevaju da se to tiče Pomazanika (tj. reč BDB 766 je u MNOŽINI [vidite:Postanje 27:29] i redovno se prevodi kao „narodi“, a odnosi se na narode koji nisu potekli od Avraama[na neznabošce]), a posebno i izričito u Psalmu 2:8 i Danilo 7:13-14!

49:11 „On vezuje magarca za čokot, magare za najbolju lozu“ Stihovi 11 i 12 obrazuju idiom koji seodnosi na blagostanje. Izvrsnog vina će biti u tolikom izobilju da se on uopšte neće ustručavati da vežeživotinju za najbolju lozu, iako ta životinja može da je pokida pokušavajući da se oslobodi.

� „Svoju odeću pere u vinu, svoje odelo u krvi od grožđa.“ Ovo je hebrejski podudarnik koji govorio obilju grožđa. Ipak, moguće je da se odnosi i na Judu kao izvršioca Božije kazne (vidite: Isaija 63:1-6;Otkrivenje 19:13,15).

49:12 „Oči su mu tamnije od vina, a zubi belji od mleka“ Ovo je još jedna metafora za blagostanjekoja govori o obilju vina (engleski prevod TEV prevodi kao „oči su mu krvave“ [BDB 314]) i o obiljumleka (tj. zdravih stada).

Vidite Posebnu temu – Biblijski stavovi prema alkoholu i alkoholizmu, kod Postanja 14:18.

POSTANJE 49:13 (SSP)13»Zavulon će živeti na morskoj obali,

lađama će biti utočište;granica će mu se pružati do Sidona.«

49:13-14 „Zavulon ... Isahar“ Osim Simeona i Levija, i Zavulon i Isahar su povezani u tekstu.Zavulonovo pleme će biti veoma usredsređeno na trgovinu, a Isahar će biti veoma jako, ali izgledaneambiciozno pleme.

49:13NASB „prebivati na morskoj obali“NKJV „prebivati kraj morske luke“NRSV „će se naseliti na obali mora“

299

TEV „će živeti kraj mora“NJB „će živeti kraj morske obale“LXX „boraviti na obali“

Ova fraza se doslovno prevodi „na morskoj obali“ (SPOJ reči BDB 342 i 410). Ovo pleme nikad nijeboravilo baš na moru (vidite: Isus Navin 19:10-16), jer se Asir naselio između njega i okeana. Ipak,bavili su se trgovinom sa Tirom i Sidonom (vidite: Postanje 49:13c; Ponovljeni zakoni 33:19c i d).

POSTANJE 49:14-15 (SSP)14»Isahar je koščato magare

koje leži među bisagama.15Kad vidi da je mesto počinka dobro,

a zemlja lepa,pleća će podmetnuti pod tovari pristati da kuluči.«

49:14 „Isahar je koščato magare koje leži među bisagama“ Ova dva reda poezije se tumače na dvanačina:

1. neki smatraju da je u pitanju koren koji znači „nadničar“ (TEV)2. drugi smatraju da to što leže među brdima, bisagama (TEV), ili torovima (NRSV, NJB) znači da

su bili lenji i da će postati robovi (vidite: NIDOTTE, tom 2, str. 994, pod 4)Nismo potpuno sigurni šta to znači, ali poenta je da će Isaharovo pleme odbiti da iskoristi svoju

situaciju. Septuaginta ove reči prevodi na pozitivan način.

NASB, NRSV, NJB, JPSOA „torovi“NKJV „dva tereta“TEV (napomena u NASB) „bisage“LXX „među nasledstvima“Pešita „kraj glavnih puteva“REB „u torovima“

Hebrejska reč המׁשפתים može da ima sledeća značenja:1. BDB 1046

a. ognjištab. gomile pepela (tj. sela)c. tor (vidite: Sudije 5:16)

2. KB 652a. dve (hebrjska dvojina) vreće za magarca – iz arapskog, prema Olbrajtu (Albright)b. kotao na ognjištuc. razdeljeni torovi (vidite: Psalam 68:13)

Da, savremeni ljudi bi voleli tačno da znaju šta ova reč znači, ali celina ovog teksta čak i pored ovevišesmislenosti obrazuje određenu sliku. Moramo čekati na nove leksičke i istorijske podatake, a do tadase moramo osloniti na širu sliku. Značenje ove reči nije među ključnim pitanjima!

300

49:15 Ovaj stih se može shvatiti na dva suprotna načina:1. Isahar je bio lenj i postao rob2. Isahar je prepoznao plodnost svog nasledstva i vredno radio da postigne blagostanjeTumačenje je vezano za smisao reči „leži“. Da li se taj izraz odnosi na lenjost ili na odmor nakon

napornog rada?

POSTANJE 49:16-18 (SSP)16»Dan će svom narodu pribavljati pravdu

kao jedno od plemena Izraelovih.17Dan će biti zmija pored puta,

guja pored staze koja konja ujede za petu,pa se jahač preturi na leđa.

18»GOSPODE, tvoje spasenje čekam.«

49:16 „Dan“ Ovo je igra reči s imenom Dan (BDB 192), koje znači „suditi“ (BDB 192), a Dina (BDB192) je ženski oblik te reči i znači „sudija“. Ako je to istina, onda ova fraza govori o Danu kao o malom,ali smrtonosnom plemenu.

49:17 „Dan će biti zmija pored puta“ Jedan od mojih omiljenih starozavetnih komentatora, Lupold(Leupold), tumači Postanje 49:17,27 na pozitivan način (zapazite Postanje 49:18). Ipak, sagledano ukontekstu, ti stihovi bi mogli biti negativni. Imamo neke biblijske primere ljudi iz Danovog plemena(vidite: Sudije 18). Ipak, pošto su Sudije 18 prvi opis idolopoklonstva među biblijskim plemenima i poštoje Dan napustio svoje područje koje mu je Isus Navin dodelio, mnogi smatraju da je Danovo plemežigosano tim delima. Dan je izostavljen sa spiska plemenâ u Otkrivenju 7:5-8. Mnogi od ranih crkvenihotaca – Irinej, Amvrosije, Avgustin i Teodor, smatrali su da će Antihrist poteći iz Danovog plemena.

49:18 „GOSPODE, tvoje spasenje čekam“ Postoje rasprave o tome koja je uloga ovog izliva molitve udatom odlomku. Da li je to rekao Jakov ili Dan? Da li je u pitanju zahvalnost zbog Božijeg (jedinaupotreba imena Jahve u Postanju 49) staranja, na koje je Jakov pomislio kad je spomenuo reč „zmija“ uPostanju 49:17, misleći pri tome na Postanje 3? Možda je to bila molitva da Danovo pleme prepoznasvoju zabludelost i da se vrati veri u Jahveovu zaštitu i izbavljenje (tj. na izvorno područje dodeljenotom plemenu, područje kojim su vladali Filistejci).

POSEBNA TEMA – SPASENJE (STAROZAVETNI POJAM)

POSTANJE 49:19 (SSP)19»Gada će napadati razbojnici,

a on će im biti za petama.«

49:19 „Gada će napadati razbojnici, a on će im biti za petama“ Ovde postoji očigledna igra reči skorenom ovog imena (BDB 151), koji se u ovom stihu pojavljuje četiri puta. Gadu će biti dodeljenopodručje koje okolni narodi mogu lako da napadnu (tj. područje istočno od Jordana), ali on će ići zanjima i uspevaće da povrati plen (tj. biće bogat i napredan).

Hebrejski tekst spominje reč „peta“ (BDB 784, I,a), ali rečnik BDB spominje da bi u pitanju moglabiti hebrejska reč עקבמ (slovo מ je prvo slovo sledećeg reda poezije, Postanje 49:20). Ako je to istina,onda značenje ne bi bilo „peta“, nego „napadaće ih s leđa“ (BDB 784, I,c).

301

POSTANJE 49:20 (SSP)20»U Asira će biti hrane izvrsne,

poslastica za careve.«

49:20 „Asir“ Osnovno značenje imena Asir jeste „srećnik“ (BDB 81). To se možda odnosi na kontrolutrgovačkih puteva koji prolaze kroz područje koje im je Isus Navin dodelio i zbog kog su postali veomabogati. Isto tako, plodnost njihove zemlje omogućiće im da proizvode hranu za carsku trpezu (vidite:Ponovljeni zakoni 33:24-25).

POSTANJE 49:21 (SSP)21»Neftalim je košuta puštena na slobodu

koja lepu lanad donosi na svet.«

49:21NASB, NKJV „košuta puštena na slobodu“NKJV, JPSOA „jelen pušten na slobodu“TEV „jelen koji slobodno trči“NJB „brza košuta“LXX „razgranata biljka“Pešita „strelovit glasnik“REB „razgranata smrdljika“

Ovaj GLAGOL (BDB 1018, KB 1511, PASIVNI PARTICIP kala) može da ima sledeća značenja:1. poslati

a. ljudeb. stvaric. poruku

2. baciti3. rastegnuti (tj. raširiti, vidite: LXX, REB)4. odaslati (vidite: Postanje 3:23)5. osloboditi (vidite: Psalam 50:19)

NASB „on govori divne reči“NKJV, Pešita „on govori dobre reči“NRSV, TEV, NJB, JPSOA „rađa lepu lanad“LXX „prenosi lepotu svom plodu“REB „koji širi divne grane“

Reč prevedena kao „lepota“ ili „divne“ (BDB 1051 I, ׁשפר, vidite: Psalam 16:6) ima ista tri suglasnikakoja tvore reč koja se može prevesti kao „rog“ (vidite engleski prevod Rotherham's EmphasizedBible194).

194 Roterdamova naglašena Biblija, prim. prev.

302

U knjizi Handbook on Genesis195 (izdavač: UBS) nalazimo ovo korisno zapažanje: „Promena od reči'košuta' u reč 'smrdljika' i reči 'lanad' u reč 'reči' nastala je promenom hebrejskih tačkastih samoglasnika“(str. 1094).

Pošto su životinjske, a ne biljne metafore česte u Postanju 49, i pošto postoji podudarnost izmeđuredova ove pesme, reči „lepu lanad“ ili „lanad lepote“ se u 21. stihu čine kao najbolji izbor.

POSTANJE 49:22-26 (SSP)22»Josif je plodan čokot,

plodan čokot pokraj izvora;loze mu se preko zida popele.

23Ogorčeno su ga napadali strelci,strele dušmanski odapinjali na njega,

24ali njegov luk ostade čvrsti mišica gipkazbog ruke Jakog Jakovljevog,zbog Pastira, Stene Izraelove,

25zbog Boga tvoga oca, koji ti pomaže,zbog Svesilnoga, koji te blagosiljablagoslovom sa nebesa odozgo,blagoslovom iz dubina odozdo,blagoslovom dojke i utrobe.

26Blagoslovi tvoga oca veći suod blagoslovâ drevnih gora [NASB – mojih predaka],od obilja prastarih bregova [NASB – večnih bregova]:neka se spuste na glavu Josifovu,na čelo posebnoga među svojom braćom.«

49:22-26 „Josif“ Kao što je Juda bio istaknut među Lijinim sinovima i primio poglavarski položaj uporodici (tj. Pomazanikovu lozu), tako je Josif sada istaknut među Rahiljinim sinovima tako što jeprimio dvostruko nasledstvo (tj. Efrem i Manasija). Ovo je veoma poetska, ali i snažno naglašenapotvrda Josifovog prvenstva.

49:22 U ovom stihu postoji jedna igra reči i jedna metafora:1. dva puta se pojavljuje AKTIVNI PARTICIP kala, BDB 826, KB 9632. u drugom redu ovog stiha „čokot“ je doslovno „sin“, a u trećem redu doslovno „kći“Ovo su poljoprivredne metafore za snažan rast i plodnu biljku (vidite: Ponovljeni zakoni 33:13-16).Neki komentatori su sumnjičavi zbog napuštanja životinjskih metafora (vidite: Postanje

49:9,14,17,21,27, i uporedni odlomak u Ponovljenim zakonima 33:17) i smatraju da se radi o poetskojslici divljeg magarca na brdu (vidite: JPSOA, TEV). Kad razmatramo poeziju koja je napisana nadrevnom jeziku i koja koristi retke reči – na klizavom smo terenu!

Stih 22 postavlja mnoga pitanja o hebrejskom tekstu!

49:23-25 Ovi stihovi metaforično govore o sledećem:1. O Josifovom iskustvu s braćom, s Potifarom i o njegovom životu u zatvoru2. O plemenima Josifovih sinova (tj. Efrema i Manasije) i njihovog osvajanja područjâ koja su im

kasnije dodeljena u Hanaanu (Isus Navin)

195 Priručnik za Postanje, prim. prev.

303

Zapazite ova različita Božija zvanja:1. Jaki Jakovljev, Postanje 49:24, SPOJ reči BDB 7 i 784, vidite: Psalam 132:2,5; Isaija 49:26

(„Silni Izraelov“, Isaija 1:24)2. Pastir, Postanje 49:24, BDB 944, KB 1258, AKTIVNI PARTICIP kala, vidite: Psalam 23:1; 80:1

(sličan pastirski idiom se nalazi i u Psalmu 78:52)3. Stena Izraelova, Postanje 49:24, SPOJ reči BDB 6 i 975, vidite: Isaija 30:29; moguće je da je ovo

zvanje povezano s mesijanskim zvanjem „ugaoni kamen“ u sledećim stihovima: Psalam 118:22;Isaija 28:16 (vidite sledeću Posebnu temu)

4. Bog tvoga oca, Postanje 49:25, vidite: Postanje 26:3,24; 28:13; 32:9 (tj. Avraama i Isaaka;zapazite JEDNINU kojom se naglašava da je u pitanju Jakovljev Bog)

5. Svesilni (doslovno: šadaj, vidite: JPSOA), Postanje 49:25, BDB 994, vidite: Postanje 17:1; viditePosebnu temu – Božija imena

POSEBNA TEMA – „KAMEN“ (BDB 6, KB 7) I „UGAONI KAMEN“ (BDB 819, KB 944)

49:25 „blagoslovom sa nebesa odozgo, blagoslovom iz dubina odozdo, blagoslovom dojke i utrobe“Ovo je trostruko obilje: plodova, stada i broja potomaka. To je Jahve želeo da učini s celim ljudskimrodom u Edenu.

Reči „nebesa“ i „dubina“ upotrebljene su kao metafore za najsveobuhvatnije i najveće mogućeblagoslove. Obe se tiču vlage koja je potrebna za obilne useve i travu (vidite: Ponovljeni zakoni33:13).

49:26 Drugi i treći red ovog stiha tvore podudarnik, ali u oba reda postoje teškoće u hebrejskom jeziku:1. blagoslov drevnih gora (BDB 249) ili predaka (BDB 223 pretpostavlja da se to istovremeno

odnosi i na večne gore, a isto je i u Septuaginti i u uporednom odlomku iz Ponovljenih zakona33:15; u masoretskom tekstu piše „predaka“, ali to bi bila jedina upotreba te reči u tom obliku)

2. blagoslov večnih bregovaU kontekstu ovih podudarnika oba reda se verovatno odnose na gore i brda, što je bio idiom za

snagu i trajnost.

� „na čelo posebnoga među svojom braćom“ Reč „poseban“ (BDB 634) potiče od korena od kogpotiče i reč „nazirej“, koja znači „odvojiti“ (vidite: TEV) ili „osveštan za“. Moguće je da se odnosi nacarevića ili zvaničnika (vidite: Nahum 3:17), a možda se odnosi na Josifov poglavarski položaj uEgiptu.

POSTANJE 49:27 (SSP)27»Venijamin je grabežljivi vuk;

ujutro plen proždire,a uveče deli opljačkano.«

49:27 „Venijamin“ On je opisan kao grabežljivi vuk (BDB 382, KB 380, IMPERFEKAT kala). Nekismatraju da je pojeo svih pet obroka koji su bili postavljeni pred njega (vidite: Postanje 43:34). Otac jeznao za njegove navike u ishrani! Stih 27 je negativan (zapazite Sudije 19-21).

Lupold (Leupold) tumači Postanje 49:17,27 na pozitivan način. Hebrejska poezija je veomadvosmislena kao žanr, između ostalog i zato što koristi retke reči da bi se postigao odgovarajući ritamteksta (naglašeni slogovi).

304

� „plen“ Hebrejski koren obično označava večitost (tj. Postanje 49:26; najčešće se (BDB 723 I) עד pojavljuje u Psalmima i Isaiji), ali u malom broju tekstova (vidite: ovde; Isaija 33:23; Sofonija 3:8)označava plen uzet u bici, pa je tako u pitanju metafora „plen grabljivice“.

POSTANJE 49:28-33 (SSP)28Svi ovi su dvanaest Izraelovih plemena, a ovo im je otac rekao kada ih je blagosiljao, svakognjegovim posebnim blagoslovom. 29Onda im Jakov naloži ovako: »Uskoro ću umreti [NASB –Uskoro ću biti pridružen svom narodu]. Sahranite me sa mojim očevima u pećini na poljuEfrona Hetita, 30u pećini na polju Mahpeli, kod Mamre u Hanaanu, polju koje je Avraam kupiood Efrona Hetita da mu bude mesto za sahranjivanje. 31Tamo su sahranjeni Avraam i njegovažena Sara, tamo su sahranjeni Isaak i njegova žena Reveka, a tamo sam i ja sahranio Liju.32Polje i pećina na njemu kupljeni su od Hetitâ.« 33Kada je Jakov tako naložio svojim sinovima,diže noge na postelju, izdahnu i umre.

49:29 „pridružen svom narodu“ Ovo je idiom za smrt i sahranu (vidite: Postanje 25:8,17; 35:29;49:33; Brojevi 20:26; 27:13; 31:2; Ponovljeni zakoni 32:50; Sudije 2:10; Druga o carevima 22:20).Nismo sigurni da li podrazumeva ponovni sastanak s porodicom u Šeolu ili su možda su u pitanju rečikoje označavaju porodične grbove ili pećine za sahranjivanje. Zbog klanjanja terafimima (vidite:Postanje 31:19,34,35; vidite Posebnu temu kod Postanja 31:19) je moguće da ove reči imaju i šireznačenje (vidite: Matej 22:31-32).

U knjizi Hard Sayings of the Bible196, na str. 127-129, možete videti kratku raspravu o tome da seova fraza odnosi na zagrobni život.

� „u pećini“ U pitanju je mesto za sahranjivanje izraelskih praotaca koje je kupljeno od Efrona Hetita,što je opisano u Postanju 23:1-19. U tom smislu, članovi porodice koja je bila u savezu sa Bogom zaistasu se ponovo okupljali u zagrobnom životu.

Jakov ovde na posredan način govori da njegova porodica neće ostati u Egiptu, nego će se uodređenom trenutku vratiti u Hanaan (vidite: Postanje 15:12-21). Josif je, prorokujući, postavio istizahtev u Postanju 50:24-25. Egipat je bio privremeno sklonište koje će se pretvoriti u tlačionicu.

49:31 „Reveka ... i ja sahranio Liju“ Ovo je prvi izveštaj o njihovim sahranama. Rabini kažu da jeJosif možda bio ljut što je njegova majka bila sahranjena negde kraj puta, ali izgleda da je u pitanjuproročko ukazivanje na vreme kada će severna plemena otići u zarobljeništvo i kad će Rahilja plakati zasvojom decom kad ih vidi kako prolaze putem kraj kog je sahranjena dok ih budu odvodili u izgnanstvo(vidite: Jeremija 31:15).

49:33 „diže noge na postelju“ Ako je Jakov sedeo sve to vreme, ovo prosto znači da je sada legao, a ako jeležao, onda to znači da je privukao noge da legne u položaj fetusa. Zatim je izdahnuo (to je idiom za smrt).




305


1. Zašto je Jakov usvojio Efrema i Manasiju?2. Koji je značaj trostrukog oslovljavanja Boga u Postanju 48:15-16?3. Kako su blagoslovi u Postanju 49 vezani za imena Jakovljevih sinova koja nalazimo u Postanju

29:30–30:24?4. Koja dva sina su dobila najveći blagoslov i po kojim delovima tog blagoslova ih pamtimo?

306

POSTANJE 50



Izraelova smrt Jakovljeva smrti sahrana(49:29-50:14)

Jakovljeva smrt i Josifovi poslednji dani(49:29-50:26)

Jakovljeva smrti sahrana(49:29-50:14)

Jakovljeva sahrana

50:1-3 50:1-3 50:1-3 50:1-3 50:1-3a

50:3b-6

50:4-6 50:4-11 50:4-6 50:4-5

50:6

50:7-11 50:7-14 50:7-9 50:7-9

Sahrana u Mahpeli 50:10-11 50:10-11

50:12-14 50:12-14 50:12-14 50:12-13

50:14

Josif umirujesvoju braću

Josif umirujesvoju braću

Od Jakovljeve do Josifove smrti

50:15-21 50:15-21 50:15-21 50:15-17 50:15-17

50:18 50:18-21

50:19-21

Josifova smrt Josifova smrt Josifova smrt

50:22-26 50:22-26 50:22-23 50:22-26 50:22-25

50:24-26

50:26




1. Prvi pasus

2. Drugi pasus

307

3. Treći pasus

4. Itd.


POSTANJE 50:1-3 (SSP)1Josif se baci na svog oca, rasplaka se nad njim i poljubi ga. 2Onda naredi lekarima koji su bili unjegovoj službi da balsamuju njegovog oca Izraela, i oni ga balsamovaše. 3To potraja četrdesetdana, jer toliko traje balsamovanje. A Egipćani su ga oplakivali sedamdeset dana.

50:1 Ovj stih pokazuje tri znaka tugovanja zbog smrti bližnjega:1. „baci na svoga oca“, BDB 656, KB 709, IMPERFEKAT kala, slično kao u Postanju 33:42. „rasplaka se nad njim“, BDB 113, KB 129, IMPERFEKAT kala3. „poljubi ga“, BDB 676, KB 730, IMPERFEKAT kala

50:2 „lekarima“ Ovo je AKTIVNI PARTICIP kala GLAGOLA „lečiti“ (BDB 950, KB 1272, vidite: Drugiletopisi 16:12). Postojali su ljudi koji se profesionalno bave balsamovanjem, ali moguće je da je Josifangažovao lekare kako bi zaobišao religijske elemente egipatskog balsamovanja (vidite: NASB StudyBible197, str. 73). Jakov je sačuvan da bi kasnije mogao da bude sahranjen u porodičnoj grobnoj pećini uHanaanu (vidite: Postanje 49:29-32).

� „balsamovaše“ Ovaj GLAGOL (BDB 334, KB 333, KONSTRUKTNI INFINITIV kala) znači „začin“,„napraviti začin“ (vidite: Pesma nad pesmama 2:13) ili „balsamovati“. To je bio isključivo egipatskipostupak i u Starom zavetu se spominje samo na ovom mestu. Balsamovanje je bilo povezano s verom uOzirisa, a počelo je oko 2700 godina p.n.e. Bilo je povezano i s egipatskim verovanjem u zagrobni život.

Pri balsamovanju se preduzimalo sledeće:1. Uklanjanje unutrašnjih organa i njihovo čuvanje u posebnim posudama2. U kasnijem razdoblju uklanjali su i mozak i čuvali ga u posebnoj posudi3. Umotavanje tela u lanenu tkaninu natopljenu smolomJedini pisani izveštaji o postupku balsamovanja nalaze se u Herodotovoj istoriji (History 2:85-90) i

u istoriji kod Diodora sa Sicilije (History 1.91). Za potpuniju raspravu vidite rečnik ABD, tom 2, str.490-495, i knjigu Džejmsa Frimana (James M. Freeman) Manners and Customs of the Bible198, str. 56-58.

Ova rasprava nije povezana sa savremenim postupccima balsamovanja. Oni nemaju nikakvereligijske prizvuke, ra zarliku od egipatskih rituala. Mnogi smatraju da je prokletstvo iz Postanje 3:19 idalje važi. Lično smatram da ostaci ljudskih tela nisu toliko važni!

POSEBNA TEMA – KREMIRANJE

POSEBNA TEMA – POGREBNI OBIČAJI

197 Biblija za proučavanje (prevod NASB), prim. prev.198 Ponašanje i običaji u Bibliji, prim. prev.

308

50:3 „četrdeset dana“ Broj četrdeset (BDB 917) može da bude doslovan i figurativan. Jevreji su svojepoglavare oplakivali trideset dana (vidite: Brojevi 20:29; Ponovljeni zakoni 34:8). To je bio znakpoštovanja.

� „sedamdeset dana“ Jakovljeva sahrana je bila carska. Samog faraona su oplakivali sedamdeset dvadana (prema grčkom istoričaru Diodoru [1.72]). Egipćani su oplakivali Jakova iz poštovanja premaJosifu.

POSEBNA TEMA – SIMBOLIČNI BROJEVI U SVETOM PISMU

POSTANJE 50:4-6 (SSP)4Kada je prošlo vreme žalosti, Josif reče faraonovim dvoranima: »Učinite mi ovu milost:razgovarajte s faraonom u moje ime. Recite mu: 5‚Moj otac je tražio da mu se zakunem i rekao:»Uskoro ću umreti. Sahrani me u grobu koji sam sebi pripremio [NASB – iskopao] u Hanaanu.«Pusti me da idem da sahranim svog oca, a onda ću se vratiti.‘« 6Faraon reče: »Idi i sahrani svogoca kao što si mu se zakleo.«

50:4 „Učinite mi ovu milost“ Ovo je bio idiom kojim se traži odobrenje (vidite: Postanje 18:3; 47:29;Izlazak 33:13). Uvek ga je upotrebljavao podređeni obraćajući se nadređenom (npr. Ruta 2:13). Josif jeovde ukazao poštovanje faraonu.

50:5-6 U Postanju 50:5 Josif saopštava faraonovim dvoranima zakletvu (BDB 989, KB 1396, dvaPERFEKTA hifila, Postanje 50:5,6) kojom se zakleo svom ocu Jakovu (vidite ispod pod 1 i 2) i obećaomu da će ga vratiti u Hanaan (vidite ispod pod 3).

1. „Pusti me da idem“, BDB 748, KB 828, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao KOHORTATIV2. „da sahranim svog oca“, BDB 868, KB 1064, KOHORTATIV kala3. „a onda ću se vratiti“, BDB 996, KB 1427, KOHORTATIV kalaFaraon je u Postanju 50:6 odgovorio na ovaj zahtev:1. „Idi“, IMPERATIV kala2. „sahrani“, IMPERATIV kala

50:5 „iskopao“ Rabinski midraš (i Pešita i REV) zamenjuju ovu reč rečju „kupio“ (vidite: Postanje23:17-20; 47:27-31; 49:29-32). U pitanju je isti hebrejski koren:

1. kopati, BDB 500 I, vidite: Postanje 26:25; Brojevi 21:182. kupiti, BDB 500 II, vidite: Ponovljeni zakoni 2:6

POSTANJE 50:7-14 (SSP)7Tako Josif ode da sahrani oca. Pratili su ga svi faraonovi službenici – svi dostojanstvenici sanjegovog dvora i svi dostojanstvenici Egipta – 8uz sve Josifove ukućane, njegovu braću i sveukućane njegovog oca. U Gošenu ostade samo njihova nejač i njihova sitna i krupna stoka. 9A snjim pođoše i kola i konjanici. Bila je to vrlo duga povorka. 10Kada su stigli do Atadovoggumna, istočno od reke Jordan, počeše glasno i gorko da nariču, i Josif tamo održasedmodnevnu žalost za ocem. 11Videći žalost kod Atadovog gumna, Hanaanci koji su tamo živelirekoše: »Kako Egipćani svečano nariču!« Zato to mesto istočno od reke Jordan nazvaše Avel

309

Micrajim199. 12Jakovljevi sinovi postupiše kao što im je otac zapovedio: 13odneše ga u Hanaan isahraniše u pećini na polju Mahpeli, kod Mamre, polju koje je Avraam kupio od Efrona Hetitada mu bude mesto za sahranjivanje. 14Kada su sahranili njegovog oca, Josif se vrati u Egipat,zajedno sa svojom braćom i sa svima koji su pošli s njim da ga sahrane.

50:7-8 Stihovi 7-8 pokazuju koliko velika pogrebna povorka je otišla u Hanaan:1. Josif2. faraonovi službenici3. dostojanstvenici s faraonovog dvora4. dostojanstvenici Egipta5. svi Josifovi ukućani6. Josifova braća7. Jakovljevi ukućani8. vojna pratnja, Postanje 50:9Stih 9 ukazuje na vojnu pratnju. Možda je faraon tako želeo da osigura povratak svog najboljeg

upravnika i savetnika.

50:8 „ostade samo njihova nejač i njihova sitna i krupna stoka“ To je osiguralo njihov povratak!

� „U Gošenu“ Vidite beleške kod Postanja 45:10; 46:28.

50:10 „Atad“ Ova reč doslovno znači „trnje“ (BDB 31). Rabini kažu da je to bila zaštitna živica. Tomesto nam je nepoznato, mada Jeronim kaže da se nalazilo blizu Jerihona. Tu je obavljeno obrednonaricanje, ali ne i sahrana!

� Silina njihove tuge opisana je na sledeće načine:1. počeše ... da nariču2. glasnim3. i gorkim4. naricanjem5. sedmodnevna žalost6. vidite belešku kod Postanje 50:11

� „istočno od reke Jordan“ Ova fraza doslovno glasi „preko Jordana“ (SPOJ reči BDB 81 i BDB 719 I,vidite: Postanje 50:11) i ne saopštava izričito da li je u pitanju istočna ili zapadna obala, nego to zavisiod položaja govornika.

50:11 Ovo je igra reči avel (BDB 5 II), koja znači „livada“ (doslovno: „rast zelene trave“) i reči avel(BDB 5 I) koja znači „oplakivanje“ (u rečniku AB navedena je i treća mogućnost: „tok vode“, str. 376).

50:12-14 Ovo je sažetak koji opisuje njihovo obećanje Jakovu.

50:13 „u pećini“ Ovo je ona pećina o kojoj se govori u Postanju 23:16-20.

199 50,11 Avel Micrajim znači »egipatsko naricanje« (napomena iz SSP-a, prim. prev.)

310

POSTANJE 50:15-21 (SSP)15Pošto im je otac umro, Josifova braća rekoše: »Šta ako je Josif ljut na nas, pa nam istommerom vrati za sve zlo koje smo mu učinili?« 16Zato poručiše Josifu: »Otac je ovako zapovediopre nego što je umro: 17‚Ovako recite Josifu: »Molim te, oprosti svojoj braći prestup i greh kojisu počinili kada su onako rđavo s tobom postupili.«‘ Zato, molimo te, oprosti prestup slugamaBoga tvoga oca.« Kada su mu preneli njihovu poruku, Josif zaplaka. 18Onda njegova braćadođoše, padoše ničice pred njim i rekoše: »Tvoji smo robovi.« 19Ali Josif im reče: »Ne bojte se.Zar sam ja na mestu Boga? 20Vi ste to naumili za moje zlo, ali Bog je to naumio za dobro, da biizvršio ono što se danas događa, da spase mnoge živote. 21Dakle, ne bojte se. Ja ću se starati ovama i vašoj nejači.« Tako ih je umirio blagim rečima.

50:15 Silina zabrinutosti njegove braće izražena je na sledeći način:1. Pomoću GLAGOLA „ljut“ (BDB 966, KB 1316), koji je ranije bio upotrebljen za Isava (27:41) i

čiji odjek nalazimo u Postanju 49:23. Upotrebio ga je i Jov (Jov 16:9; 30:21). To je veoma jakGLAGOL.

2. Pomoću izraza „pa nam istom merom vrati“, koja sadrži APSOLUTNI INFINITIV hifila iIMPERFEKAT hifila istog GLAGOLA (BDB 996, KB 1427).

50:16-17 Ovde su zabeležene Jakovljeve nepoznate reči koje su braća navela da bi dobila Josifovunaklonost.

50:17 Ovaj stih postavlja pozornicu za Josifovo veroispovedanje u Postanju 50:19-20. Strah njegovebraće i njihova želja za oproštenjem mogu se videti u sledećim rečima:

1. „Molim te, oprosti“, BDB 609, KB 724, IMPERATIV kala2. preklinjemo te (dodatak u engleskom prevodu NASB)3. svojoj braći prestup i greh (vidite: Postanje 37:18-28)4. rđavo s tobom postupili5. molimo te, oprosti prestup6. Vidite 18. stihNjihova molba je bila zasnovana samo na sledećem:1. Na Jakovljevim rečima, Postanje 50:16-172. Na tome što su sluge Jakovljevog Boga, Postanje 50:17

50:19NASB, NKJV, NRSV „Zar sam ja na mestu Boga“TEV „ne mogu sebe da stavim na mesto Boga“NJB „zar sam dostojan da se stavim na mesto Boga“LXX „jer ja sam Božiji“Pešita „jer ja sam Božiji sluga“JPSOA „zar sam ja zamena za Boga“

Ovo je bio Josifov način da kaže kako sebe smatra Božijim sredstvom za očuvanje Avraamove porodice(vidite: Postanje 45:5-15; Psalam 105:16-24)! On to objašnjava u Postanju 50:20. Sebe nije smatraosudijom, jer to može biti samo Bog! Pitanje u hebrejskom postavljeno je tako da se očekuje odgovor„ne“. Isti taj izraz nalazimo i u Postanju 30:2.

311

50:20 „Vi ste to naumili za moje zlo“ Josif nije opravdavao greh svoje braće, ali je video Božiju„nevidljivu ruku“ u svom životu i okolnostima! Kada bismo samo i mi, po veri, mogli da prepoznamo„nevidljivu ruku“ u svojim životima!

Milard Erikson (Millard Erickson) je u knjizi Christian Theology200 (drugo izdanje, str. 425-426)napisao dobar članak o tome kako Bog koristi grehe ljudi da postigne svoje ciljeve.

� „Bog je to naumio za dobro“ Ovo je dobar primer značenja odlomka iz Rimljanima 8:28-29.

50:21 Josif im je rekao šta će učiniti za porodicu:1. Ne bojte se, BDB 431, KB 432, IMPERFEKAT kala upotrebljen kao JUSIV, kao u Postanju 50:192. Ja ću se starati o vama, BDB 465, KB 463, IMPERFEKAT pilpela, vidite: Postanje 45:11; 47:123. Ja ću se starati o vašoj nejači, BDB 465, KB 463, IMPERFEKAT pilpela, vidite: Postanje 45:11;

47:124. Tako ih je umirio, BDB 636, KB 688, IMPERFEKAT piela5. Blagim rečima (doslovno: „govorio njihovom srcu“, vidite: Postanje 34:3; Sudije 19:3; Ruta

2:13)

POSTANJE 50:22-26 (SSP)22Josif ostade da živi u Egiptu zajedno sa porodicom svoga oca. Živeo je sto deset godina 23ivideo treće koleno Efremove dece. A doživeo je da vidi i decu Manasijinog sina Mahira [NASB –rođeni su na njegovim kolenima]. 24Josif reče svojoj braći: »Uskoro ću umreti, ali Bog će vamsigurno priteći u pomoć i izvesti vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avraamu, Isaaku iJakovu.« 25I Josif zakle Izraelce: »Kada vam Bog pritekne u pomoć, ponesite moje kostiodavde.« 26Josif umre kada je imao sto deset godina. Kada su ga balsamovali, položiše ga usanduk u Egiptu.

50:22 „sto deset godina“ Ovo je bila idealna starost u egipatskoj književnosti tog razdoblja.

50:23 „Mahir“ Vidite: Isus Navin 17:1 i Sudije 5:14. Ovo ime bi moglo biti povezano s istim korenomkoji označava „robu“ ili „vrednost“ (BDB 569).

� „rođeni su na njegovim kolenima“ Ovo očigledno ne treba shvatiti doslovno. To je idiom koji je biočest u kulturama Starog bliskog istoka i koji se koristio za usvojenje (vidite: Postanje 30:3; 48:12) ili zaprimanje nekoga u porodicu.

50:24 „Bog će vam sigurno priteći u pomoć“ Josif je verovao da će se Bog starati za Avraamovuporodicu kao što je i obećao ( vidite: Postanje 15:16)! Josif je bio Božije oruđe, ali pošto je napuštaoovaj svet, Bog je podigao druga oruđa (tj. Mojsija, Aarona, Isusa Navina, itd.).

Silina Josifovih reči pojačana je upotrebom APSOLUTNOG INFINITIVA kala i IMPERFEKTA kalaistog GLAGOLA (BDB 823, KB 955, ova reč doslovno znači „posetiti“, a upotrebljena na poseban načinza Božije prisustvo i staranje, vidite: Izlazak 3:16; 4:31; Ruta 1:6; Sofonija 2:7). Ovaj oblik nalazimo i uPostanju 50:24 i u Postanju 50:25!

50:25 „ponesite moje kosti odavde“ On je znao da će se oni vratiti u obećanu zemlju i želeo je da budesahranjen tamo, kao njegov otac (vidite: Izlazak 13:19; Isus Navin 24:32).

200 Hrišćanska teologija, prim. prev.

312

50:26 „sanduk“ Ova reč (BDB 75) može da ima sledeća značenja:1. kovčeg (saveza, Izlazak 25:22; 26:33; 30:6; Brojevi 10:33; Ponovljeni zakoni 10:8; 31:9; Isus

Navin 3:3), to je bio sveti, obredni kovčeg2. sanduk, samo ovde (Izraelci nisu koristili sanduke)3. kutija za novac (Druga o carevima 12:10; Drugi letopisi 24:8,10,11)Druga hebrejska reč koja se prevodi rečju „kovčeg“ (BDB 1061) upotrebljena je u sledećim

slučajevima:1. Za nojevu barku (Postanje 6:14)2. Za Mojsijevu košaru od papirusa (Izlazak 2:3)




1. Zašto je Jakov sahranjen kao egipatski carevi?2. Zašto Josifova braća nisu imala poverenja u Josifa?3. Zašto Postanje 50:19-20 ima tako veliki značaj, pogotovo kada ga uporedimo s Postanjem

45:5-15?

313

VREMENSKA OSA STAROG ZAVETA

314

Događaji koji se ne mogu datirati (Postanje 1-11)1. Stvaranje (Postanje 1-2)2. Čovekov Pad (Postanje 3)3. Nojev potop (Postanje 6-9)4. Vavilonska kula (Postanje 10-11)

Događaji koji se mogu datirati1. Razdoblje izraelskih praotaca (Postanje 12-50 i Jov) 2000. p.n.e.2. Izlazak iz Egipta (Izlazak) 1445. ili 1290. p.n.e.3. Osvajanje Hanaana (Isus Navin) 1440. ili 1250. p.n.e.4. Ujedinjeno carstvo (Saul, David, Solomon) 1000. p.n.e.5. Podeljeno carstvo (Rovoam, Jarovam I) 922. p.n.e.6. Pad Samarije (Izraela) pod Asiriju 722. p.n.e.7. Pad Jerusalima (Jude) pod Vavilon 586. p.n.e.8. Kirov proglas o povratku iz izgnanstva (Persija) 538. p.n.e.9. Obnova hrama 516. p.n.e.

10. Kraj starozavetnog razdoblja (Malahija) 430. p.n.e.

Spisak carevaA. Ujedinjeno carstvo

1. Saul (a)2. David (b)3. Solomon (c)

B. Izrael1. Jarovam I (e)2. Ahav (f)3. Jarovam II (g)

C. Juda1. Rovoam (d)2. Ozija (h)3. Ezekija (i)4. Manasija (j)5. Josija (k)6. Jehoahaz (l)7. Jehojakim (m)8. Joahin (n)9. Cidkija (o)10. Gedalja (p)

D. Asirija1. Tiglatpileser III (745-727)2. Salmanasar V (727-722)3. Sargon II (722-705)4. Sanherib (705-681)5. Esarhadon (681-669)6. Asurbanipal (669-663)

E. Vavilon1. Nabopolasar (626-605)2. Navuhodonosor (605-562)

315

3. Nabonid (556-539)4. Valtasar

F. Persija1. Kir II (550-530)2. Kambiz II (530-522)3. Darije I (522-486)4. Kserks I (486-465)5. Artakserks I (465-424)

316

BOBOVO VEROISPOVEDANJE

Ne marim posebno za načela verovanja ili veroispovedanja i više mi je stalo da istaknem istinitostBiblije. Ipak, shvatam da veroispovedanje može ljudima koji me ne poznaju da pomogne u prosuđivanjumojih doktrinarnih stanovišta. S obzirom na to da u razdoblju u kom živimo ima mnogo teološkihgrešaka i obmana, stavljam vam na raspolaganje kratak sažetak svoje teologije:

1. Biblija – i Stari i Novi zavet – jeste jedina, bogonadahnuta, nezabludiva, merodavna, i večnaBožija reč. Ona je Božije samootkrivenje koje su zabeležili natprirodno vođeni ljudi (viditePosebnu temu – Bogonadahnutost). Ona je naš jedini izvor jasne istine o Bogu i njegovimciljevima (vidite Posebnu temu – Jahveov večni naum o otkupljenju). Ona je i jedini izvor vere iprakse za Božiju crkvu.

2. Postoji samo jedan večni Bog stvoritelj i otkupitelj (vidite Posebnu temu – Jednoboštvo[monoteizam]). On je tvorac svega, vidljivog i nevidljivog. On se objavio kao brižan Bog punljubavi, ali i kao pravedan i pravičan. Objavio se u tri različite osobe: Ocu, Sinu i Duhu, koji suistinski različite osobe, a ipak su jednosuštni (vidite Posebnu temu – Sveta Trojica).

3. Bog aktivno upravlja svojim svetom. Postoji večni nepromenjivi naum za njegovu tvorevinu, alii naum koji je usredsređen na pojedince i omogućuje čovekovu slobodnu volju. Ništa se nedogađa bez Božijeg znanja i dozvole, a on ipak i anđelima i ljudima dozvoljava lične odluke.Isus je Očev izabrani čovek i u njemu svi mogu da budu izabrani. Božije predznanje odogađajima ne svodi ljude na predodređeni, unapred napisani program. Svi smo odgovorni zasvoje misli i dela (vidite Posebnu temu – Predodređenje [kalvinizam] nasuprot slobodne volje[arminijanizma]).

4. Iako je bio stvoren na Božiju sliku i slobodan od greha, ljudski rod je izabrao da se pobuni protivBoga. Iako ih je iskušavalo natprirodno biće (vidite Posebnu temu – Svesna zla bića), Adam iEva su bili odgovorni za svojevoljnu samodovoljnost. Njihova pobuna je ostavila posledice i naljudski rod i na ostatak tvorevine. Svima nam trebaju Božije milosrđe i milost, kako zbog našegzajedničkog stanja u Adamu, tako i zbog naše lične, svojevoljne pobune.

5. Bog se postarao za način da pali ljudski rod primi oproštenje i obnovljenje. Isus Hristos, Božijijedinstveni sin, postao je čovek, živeo bezgrešnim životom i svojom zameničkom smrću platiokaznu za grehe ljudskog roda. On je jedini put do obnovljenja i zajedništva s Bogom. Nemadrugog načina za spasenje sem kroz veru u njegovo dovršeno delo.

6. Svako od nas mora lično da prihvati Božiju ponudu oproštenja i obnovljenja u Isusu. To sepostiže putem svojevoljne odluke da se veruje u Božija obećanja kroz Isusa i putem svojevoljnogokretanja od znanih greha. Vidite Posebnu temu – Šta znači „prihvatiti“, „verovati“,„ispovediti/priznati“, i „zazvati“?

7. Svima nam je potpuno oprošteno i svi smo obnovljeni na osnovu svoje vere u Hrista (viditePosebnu temu – Vera u Novom zavetu) i svog pokajanja od greha (vidite Posebnu temu –Pokajanje u Novom zavetu). Ali treba da postoje vidljivi dokazi ovog novog odnosa sa Bogom –život koji je promenjen i koji se neprestano menja. Božiji naum za ljude nije samo da jednogadana budu u nebu, nego da budu hristoliki već sada. Oni koji su istinski otkupljeni će, iakopovremeno zgreše, nastaviti u veri i pokajanju do kraja života.

8. Sveti Duh je „drugi Isus“ (vidite Posebnu temu – Isus i Sveti Duh). On je prisutan u svetu da biizgubljene doveo Hristu i da bi razvijao Hristolikost u spasenima. Darovi Duha se primajuprilikom spasenja. Oni su Isusov život i služba koji su razdeljeni u njegovom telu, Crkvi. Darovi,koji su u osnovi Isusovi stavovi i pobude, treba da budu pokrenuti plodom Duha. Duh je aktivanu naše vreme kao što je bio i u biblijska vremena.

317

9. Otac je vaskrslog Isusa Hrista učinio vrhovnim sudijom. On će se vratiti na Zemlju da sudicelom ljudskom rodu. Oni koji su verovali Isusu i čija imena su zapisana u Jagnjetovoj Knjiziživota primiće svoja večna proslavljena tela kad se on vrati. Oni će s njim biti zauvek. A oni kojisu odbili da se odazovu Božijoj istini večno će biti odvojeni od radosti zajedništva s TrojedinimBogom. Oni će biti osuđeni zajedno s đavolom i njegovim anđelima.

Ovo veroispovedanje svakako nije ni sveobuhvatno ni podrobno, ali se nadam da će vam pružitipredstavu o teološkim bojama moga srca. Sviđa mi se sledeće načelo:

„U bitnom – jedinstvo, u sporednom – sloboda, a u svemu – ljubav.“

318

Documents

Razdoblje praotaca: Postanje 12-50 - freebiblecommentary.org · i ti moŽeŠ razumeti sveto pismo! razdoblje praotaca: postanje 12-50 bob atli penzionisani profesor hermeneutike (tumaČenja