Univerzitet u BeograduFilozofski fakultetodeljenje za arheologiju

predmet: Arheologija ranog srednjeg veka

seminarski radtema:Ranovizantijske ostave alata na teritoriji severnog Ilirika

mentor: student:doc. dr Perica pehar DraganGogi (AR/10-2)

Beograd, jun 2014.Uvod

Alat je od davnina imao veliku vrednost za ljude nieg socijalnog statusa, obzirom da su zanatlije i zemljoradnici, upotrebljavajui ga, sebi i svojim porodicama obezbeivali sredstva za ivot. Iz tog razloga oni su esto u sluaju neposredne opasnosti sakrivali svoje dragocenosti s ciljem, bolje reeno, u nadi da e se ponovo vratiti na to mesto i pronai ih. Podruje severnih oblasti Ilirika, prosperitetno do kraja IV veka, u naredna dva stolea bilo je, kao i ostali delovi Balkana, ozbiljno uzdrmano estim upadima raznih varvarskih plemena. Iako su u 1/2 VI veka uinjeni veliki napori u cilju oporavka Carstva, dogaaji iz druge polovine istog pokazali su da su ogromna ulaganja bila nedovoljna da bi se ukrotili neobuzdani talasi avarskih i slovenskih prodora koji su poetkom VII veka okonali vizantijsku vlast na najveem delu Balkana. Naravno da je tokom ove nemirne epohe provincijsko stanovnitvo esto osealo nesigurnost i strah, a brojni pljakaki upadi uzrokovali su pojavu brojnih ostava raznovrsnog karaktera: ostava novca, linih predmeta, liturgijske opreme, pa i alata. Na teritoriji severnog Ilirika do danas je otkriveno 11 ostava alata iz perioda VI i poetka VII veka, i to sa est lokaliteta: Diana, Saldum, Bosiljkovac, Hisar, Cariin grad i Gradina na Jelici (sl. 2). Pre nego to se pristupi njihovom pojedinanom prikazivanju i tumaenu, ukratko e biti predstavljene administrativne podele Carstva u kasnoantikom i ranovizantijskom periodu, kao i najvaniji dogaaji iz vremena seobe naroda, to e omoguiti sagledavanje promatranog fenomena u okviru odgovarajueg istorijskog konteksta.

Administrativne podele

Nakon naputanja provincije Dakije, do kojeg je dolo 272. godine severne granice carstva u oblasti jugoistone Evrope ponovo su se nale na obalama donjeg i srednjeg toka Dunava. U cilju stvaranja teritorijalno manjih administrativnih celina, koje bi omoguile lake upravljanje, suzbijanje unutranjih nereda i prodora varvara, zapoet je proces administrativne reorganizacije. Verovatno ve za vreme cara Proba (276-282) osnovane su provincije Dacia Ripensis i Dacia Mediterranea, a u istom smeru nastavljene su reforme u vreme vladavine Dioklecijana (282-302), kao i kasnije tokom IV veka. Administrativne celine su svoj konaan oblik i raspored u najveoj meri dobile tek deobom Carstva na dva dela 395. godine, nakon ega je dolo tek do manjih promena. 395. godine dolo je i do deobe dijeceze Ilirik na istoimenu prefekturu, na istoku, i dijecezu (zapadni) Ilirik, na zapadu, od kojih je prefektura stavljena pod jurisdikciju Konstantinopolja a dijeceza je inila deo prefekture Italija, tj. bila je pod kontrolom vlasti u Rimu ( 1980: 19). Prefektura Ilirik bila je podeljena na Daku dijecezu na severu i Makedonsku na jugu, i sastojala se od 11 provincija, odnosno 12, u trenutku postojanja provincije Macedonia Salutaris. Severniju, Daku dijecezu sainjavale su provincije Moesia Superior, Dacia Ripensis, Dacia Mediterranea, Dardania i Prevalis (sl. 1), a njene severne oblasti, one koje okvirno odgovaraju teritoriji koja ulazi u sastav dananje republike Srbije juno od Save i Dunava, mogu se u najuem smislu smatrati prostorom severnog Ilirika.Pregled istorijskih dogaaja

Da bismo razumeli promenu koja se u VI veku desila u balkanskim provincijama Carstva potrebno je prvo potsetiti se situacije u kojoj se nalo stanovnitvo ovih prostora u periodu od kraja IV do kraja V veka. Dovoljno je pomenuti strahovit prodor Huna koji su tokom 441. i 442. zauzeli mnoge gradove i utvrenja, to su ponovili i 447, stigavi do Termopila ( I 1950: 7-12, i nap. 3). Neki gradovi, kao to su Viminacijum i Naisus, nisu izdrali posledice ovih napada, u Sirmijumu i Romulijani je jo i pre ovih razaranja zabeleen rapidan proces ruralizacije i dezintegracije gradskog jezgra ( 2003: 242-251), a druge, meu kojima Singidunum, Ulpijanu, Stobi, Herakleju Linkestis i Solun, ekale su u narednim godinama opsade Ostrogota.Nedugo nakon odlaska ostrogotskog kralja Teodoriha i njegov brojnih pratilaca u Italijuj Vizantija je u poslednjim godinama V i poetkom VI veka pristupila ponovnom uspostavljanju kontrole nad severnim oblastima istonog i centralnog Balkana. Meutim, jedna od posledica pomenutih varvarskih prodora bio je i prekid ivota u naseljima lociranim u dolinama umesto kojih se, poevi od 30-ih godina VI veka, uglavnom nastanjuju oblasti na nadmorskim visinama od 500 do 1500 m ( 2012: 300, 303-304). Pored ovih obnovljena su i utvrenja na limesu. Justinijan i njegovi saradnici ozbiljno su pristupili obimnom projektu izgradnje novih i obnove starih utvrenja na Balkanu ( I 1955: 53-70), pa su sva naselja bila i adekvatno zatiena bedemima. O ovom poduhvatu obavetava nas Prokopije, navodei pritom oko 460 znaajnijih fortifikacija u prefekturi Ilirik ( 1980: 39). Arheoloka istraivanja su pokazala da je broj utvrenja bio i znatno vei, ali i to da ona nisu bila vojnog ve prvenstveno civilnog karaktera, pri emu su najbrojnija zapravo bila utvrena sela ( 2012: 305-306, 309). U ovo vreme se u Iliriku, kao i irom mediteranskog prostora, javlja i novi tip naselja, tzv. sekundarni centri ili naselja sa ulogom centralnog mesta, koja se samo uslovno mogu nazvati gradovima (Morrison, Sodini 2002: 179-181; Milinkovi 2012: 307-309).Istovremene konsolidaciji vizantijske vlasti na Balkanu bile su pretnje novih varvarskih plemana. Krajem V veka na levoj obali donjeg toka Dunava pojavilo se pleme Bugara, dok je u vreme vladavine Justina I zabeleen i prvi upad Anta. Od vremena gepidskog zauzimanja Sirmijuma 536. godine otpoelo je razdoblje njihovih, a delom i herulskih pljakakih upada, koji su najee pogaali Gornju Meziju ( 1980: 33). Istone oblasti Ilirika prvi put su ugroene od strane Bugara i Slovena 540, a prodor slovenske vojske kroz Ilirik do Draa koji se dogodio 548. godine praen je i prvim, sigurno posvedoenim, osvajanjem mnogih tamonjih utvrenja od strane ovih varvara ( I 1955: 38; 1980: 33-34). Zatim je usledio niz prodora u periodu od prolea 550. do kraja 551. godine, koji su pogodili prvenstveno Trakiju i severni Ilirik, ali delimino i Dalmaciju. U tom periodu zabeleeno je zauzimanje Topira ( I 1955: 42-44); veliki prodor koji je bio usmeren ka Solunu, ali je prisustvom vizantijske vojske u Serdiki bio osujeen i preusmeren od Nia preko ilirskih planina do Dalmacije ( I 1955: 45, 46; 1980: 35); strahovito pljakanje gotovo celog Balkana uz prezimljavanje na toj teritoriji, koje je krunisano nanoenjem poraza vizantijskoj vosjci kod Hdrijanopolja ( I 1955: 47; 1980: 35). Nakon ovih dogaaja situacija u severnom Iliriku je tokom narednih 10 godina bila relativno mirna, obzirom da je prodor Kutrigura 559. godine preko Skitije i Gornje Mezije ugrozio Trakiju, predgrae Konsta-ntinopolja i oblasti u blizini severne i zapadne obale Egejskog mora ( I 1955: 77-79). Nakon unitenja gepidske drave 567. i odlaska Langobarda za Italiju naredne godine, dolo je do znaajne promene na severnim granicama Carstva. Vizantija je uspela da nakon dueg vremenskog perioda povrati Sirmijum, ali je upravo taj in istovremeno pokrenuo sukobe sa novim severnim susedima, Avarima, koji e neto due od pola veka predstavljati izuzetno veliku pretnju za opstanak vizantijske vlasti na Balkanu. Avari se nisu smirili dok 582. godine nisu uspeli da zauzmu Sirmijum ( I 1955: 88-90, 92-98), a kratkotrajan mir koji je usledio prekinut je 584, Avarskim osvajanjem Singidunuma, Viminacijuma i Avguste i opsedanjem Anhijala ( I 1955: 106-107). U ovo vreme Sloveni iz donjeg Podunavlja su izvrili invaziju koja je u periodu od 581. do 584. godine, a moda i neto due potresala Trakiju i Makedoniju ( 1980: 46). Ona je kulminirala prvim slovenskim napadom na Solun, koji je imao negativan ishod. Krajem 586. brojna avaro-slovenska vojska ponovo je bezuspeno opsedala Solun ( I 1955: 176-184). O ugroenosti vizantijske vlasti u Iliriku tokom 90-ih godina VI veka jasno govore, izmeu ostalog, i pisma pape Grgura I. U jednoj njegovoj okrunici iz 597. godine nisu uopte navedene mitropolije u Gornjoj Meziji, Priobalnoj Dakiji i Dardaniji,1 to jasno govori o sudbini glavnih gradova ovih provincija ( 1980: 49). O stanju u kojem su se usled ovih dogaaja nalazili gradovi na Balkanu jo reitije podatke dala su arheoloka istraivanja. Uruavanje urbane strukture u Histriji, Dinogeciji, Cariinom gradu, Herakleji i Stobima na upeatljiv nain svedoi o sudbini vizantijskih gradova tokom 2/2 VI i poetka VII veka. Poslednje horizonte nastanjivanja ovih gradova karakterie podizanje kua i radionica od kamena i ilovae ili od drveta na prostorima ranijih portika, atrijuma, trgova i pozorita; smanjenje nastanjenog prostora i osnivanje malih naseobinskih celina ruralnog karaktera; izgradnja ogradnih prostora za smetaj stoke unutar naselja, kao i pojava velikog broja poljoprivrednog alata ( 2003: 251-257). U njima trai sigurnost lokalno seosko stanovnitvo koje obrauje okolno zemljite, pa nekadanji gradovi postaju izolovana uporita, sa iskljuivo stratekim znaajem ( 2003: 239, 258). Sklopivi mir sa Persijom Mavrikije je prebaci vojsku sa istonog fronta na Balkan i u perodu od 592. do 602. godine Vizantija je vodila relativno uspenu borbu protiv Slovena u donjem i Avara u srednjem Podunavlju ( I 1955: 110-126). Kakvo je stanje bilo na ilirskom delu limesa polovinom ovog rata pokazuje podatak koji je zabeleio Teofilakt Simokata. Prisk je, naime, skupivi vojsku krenuo da osvoji Singidunum, a stigavi u Gornje Nove2 preko poslanstva je od kagana primio poruku da je prekrio mir, poto je stupio na avarsku teritoriju ( I 1955: 120). Teite sukoba u ovom ratu preneto je na levu obalu ______________________________________________________________________________1 Smatrajui da je Iustiniana Prima pripadala Dardaniji, (Maksimovi 1980: 49.), pogreno zakljuuje da u pismu nije navedena mitropolija Sredozemne Dakije. 2 Smatra se ( I, 1955:120, nap. 67.), da se ovaj naziv odnosi na utvrenje na teritoriji dananje Srbije, za razliku od Nova u dananjoj Bugarskoj.Dunava i na trenutak se inilo da je ponovo u pravom smislu uspostavljena stara severna granica Carstva, ali nakon 602. godine Vizantija ubrzano gubi teritorije na veem delu Balkana. Sloveni su poeli neometano da nastanjuju delimino opustele balkanske prostore, obzirom da se veliki deo autohtonog stanovnitva pred opasnou povlaio u bezbednije primorske gradove ili u planinske prostore. Smatra se da su i poslednji gradovi i utvrena naselja u severnom Iliriku bili naputeni pre 618. godine, obzirom da su Sloveni te godine pokuali da osvoje Solun, kao jedini u njihovoj sredini neosvojen grad, koji pritom prua utoite svim izbeglicama iz Podunavlja, Panonije, Dakije, Dardanije i ostalih provincija i gradova ( I 1955: 195). Istorijat istraivanja

Pitanjem ranovizantijske privrede i alatima iz tog perioda od srpskih arheologa intenzivno se bavila jedino Ivana Popovi, i to od 80-ih godina XX veka. U njenoj monografiji sa kraja 80-ih obraeni su svi do tada poznati nalazi antikog orua od gvoa na teritoriji Srbije. Ova knjiga postala je osnova za budue istraivae koji su se, bavei se drugim oblastima ranovizantijske arheologije, samo povremeno i usputno osvrtali i na privredu, odnosno nalaze alata. Od pomenutih 11 ostava samo je ona iz Bosiljkovca promatrana kao zaseban fenomen, dok su 2 od 4 ostave iz Cariinog grada adekvatno obraene uz sav ostali, do tada poznati, gvozdeni alat sa tog lokaliteta. Alat iz preostale dve ostave iz Cariinog grada samo je popisan u dnevniku iskopavanja, dok su ostave iz Salduma i sa Hisara usputno pomenute u dva lanka, pri emu je prva prepoznata kao ostava kovakog a druga kao ostava poljoprivrednog alata, mada njihov taan sadraj nije predstavljen. Alati iz ostav sa lokaliteta Dijana objavljeni su samo kao pojedinani nalazi. Ostave sa Gradine na Jelici predstavljene su krajnje sumarno, pa je nihovo pozavanje ostalo na nivou nekoliko prepoznatih orua i opservacija vezanih za vreme njihovog pohranjivanja. Ostave sa jelike Gradine obraene su i u najskorije verme u radovima koji se, u potpunosti ili bar delimino, tiu ostava alata na jednom irem prostoru, ali je i u tim sluajevima izostao trud da se itaocu predstave svi rezultati novih razmatranja, na osnovu kojih je ostalo jasno jedino to da je revidirano datovanje ostave br. 2, ali se ne moe u potpunosti shvatiti na osnovu ega se dolo do novih zakljuaka u tom pogledu. Ivana Popovi je pre skoro 30 godina smatrala da je prouavanje rimskog orua grana klasine arheologije koja tek u narednom preiodu treba da se razvije i dobije svoju pravu fizionimiju. to se tie ranovizantijskog perioda tek je u novije vreme dolo do pomaka u tom smeru, prvenstveno zahvaljujui angaovanju Perice pehara.

Ostave

-Dijana

Na lokalitetu Karata, koji se nalazi na desnoj obali Dunava u sredinjem delu tzv. Kljua, na oko 10 km. severozapadno od Kladova, istraeni su ostaci rimskog i ranovizantijskog utvrenja koje je, na osnovu natpisa na jednom tu pronaenom rtveniku, identifikovano kao antika Dijana (sl. 2) (B. 1987: 43-44). To mesto je bilo gotovo kontinuirano nastanjeno od poetka I do poetka VII veka, a pored injenice da je utvrenje bilo jedna od vanih karika u lancu fortifikacionog sistema igralo je i ulogu znaajnog ekonomskog centra sa renim pristanitem (J. Kondi 1996: 86). Prvobitno je podignut zemljano-palisadni, a u vreme Trajana kameni legijski logor koji je u vie navrata obnavljan i dograivan, ruen i ponovo podizan. Na prostoru izvan bedema istraena je i nekropola, kao i ostaci veoma razvijenog civilnog naselja (. 1987: 44). Nakon hunskih najezda logor je zapusteo, a obnovljen je poetkom VI veka. Malo se zna o ivotu u Dijani tokom VI veka, obzirom da rezultati dugogodinjih istraivanja lokaliteta jo uvek nisu adekvatno objavljeni. Logor je pao kao jedna od rtava avaro-slovenskih napada, to se naverovatnije desilo 596. godine, nakon ega ivot u njemu nije obnavljan ( 1987: 15).U utvrenju su otkrivene dve ranovizantijske ostave. Kao to je ranije ve reeno, alati iz ovih ostava su objavljeni kao pojedinani nalazi ( 1988: 40, 67, 78, T. XLIV/1, 97, T. XLVII/1, 121, 141, T. LI/3; pehar 2010: 96, kat. br. 385, 99, kat. br. 413, 100, kat. br. 424, 102, kat. br. 435, 105, kat. br. 460). Na osnovu uslova nalaza druga ostava je opredeljena u VI vek ( 1988: 78, 97, 121) a prva neto preciznije u poetak VI veka ( 1988: 40, 67, 141). Na alost, uslovi nalaza na osnovu kojih je izvreno datovanje nisu predstavljeni, tako da se na predloeno vreme ukopavanja ostava moemo osloniti uz odreenu dozu opreza. Nije nam ak poznato ni u kom delu lokaliteta su ostkrivene ostave (unutar ili izvan utvrenja, unutra nekog objekta ili kule i sl.). Sadraj ni jedne od ostava nije u potpunosti ilustrativno predstavljen, ve nam je poznat jedino crte motike (sl. 3) iz prve ostave i fotografije ekia (sl. 4) iz iste, kao i makaza (sl. 5) i kosira (sl. 6) iz druge. U prvoj ostavi su pronaeni pomenuti eki i motika, kao i jedna sekira i iljasti gvozdeni predmet a u sastav druge je, pored kosira i makaza, ulazila i alatka koja je prepoznata kao struga-dleto. Motika iz prve ostave ima seivo oblika trapeza sa sva etiri otra ugla (sl. 3), na osnovu ega je svrstana u varijantu a tipa A prema tipologiji I. Popovi ( 1988: 40, . II/3). Brojni analogni primerci sa nalazita na teritoriji Srbije datovani su u period I-VI veka ( 1988: 40, A, a, . 1-12, 14-18, T. II/3). Sekira je prema tipologiji istog autora opredeljena u tip F, koji se karakterie povijenim seivom koje se ravnomerno iri od masivne pravougaone uice ka otrici i jako izraenim trougaonim krilcima sa obe strane krunog otvora za drku, dok je na suprotnoj strani uica masivna ploa ( 1988: 66, T. X/1). Analogne sekire poznate su sa veeg broja lokaliteta u Srbiji, gde su opredeljene u period III-VI veka ( 1988: 66-67, F, . 1-3, 5-16, T. X/1; Bavant 1990: 225, cat. no 218, pl. XXXVIII/218). eki sa dva kruno profilisana kraka, od kojih je jedan na kraju suen (sl. 4), jedini je primerak svrstan u tip B prema I. Popovi ( 1988: 141, T. XXVII/5, T. LI/3).Lune makaze iz druge ostave imaju trougaona seiva trougaonog preseka (sl. 5). Na teritoriji Srbije su zastupljene na brojnim lokalitetima u periodu od IV do VI veka ( 1988: 97, , . 2-12, T. XVII/4; 2007: 57, 58, I , . . 115,. XI/115; 2003: 145-146, . . 281-282; Bavant 1990: 216-217, cat. no 164,166-167 Fig. 153, Pl. XXXV/164, 166-167; 2010: 56, 153, . 33, 210) Kosir iz ove ostave se prema dimenzijama (duina 30 cm, irina 4,5 cm.) svrstava u vee kosire koji su sluili za krenje uma i okresivanje grana pojedinog voa, za razliku od manjih koji su upotrebljivani pri kultivaciji vinove loze (pehar 2010: 99). Ovaj primerak ima iroko seivo na prvoj polovini tela, koje se potom luno savija i suava ka picastom zavretku, dok se na drugom kraju nalazi trn za nasaivanje na drku (sl. 6). Ivana Popovi ga je opredelila u tip A, u koji su svrstani i brojni njemu analogni primerci sa lokaliteta u Srbiji, uglavnom datovani u razdoblje IV-VI veka, izuzev pojedinih neto mlaih (III-IV vek) i iroko datovanih (I-VI vek) nalaza ( 1988: 77-79, , . 1-15, 17-35, T. XIII/1). Pored ovih, moe se navesti i kosir iz sluajno otkrivene ostave sa lokaliteta Bosiljkovac (, 2011: 35, . . 42, . 7/42), o kojoj e u ovom radu biti neto vie rei kasnije. Poslednja alatka iz ostave ima valjkastu drku na ijoj se jednoj strani nalazi dleto pravougaonog oblika i preseka, a na drugoj struga u vidu kaike (pehar 2010: 102, kat. br. 435). Slini strugai-dleta otkriveni su i na drugim lokalitetima na erdapskom delu limesa (pehar 2010: 102, kat. br. 434. 436-438), a poznati su i sa drugih lokaliteta na teritoriji Srbije (, 2011: 32, . . 33, . 6/33 2003: 146, . . 283; Bavant 1990: 226, cat no 221, Pl. XXXIX/221; Ivanievi, pehar 2006: 146, Fig 8/8-11). Od strane I. Popovi ovo orue je prepoznato kao svrdlo i sa brojnim analognim primercima, datovanim u razdoblje od III do kraja VI/poetka VII veka, svrstano u varijantu c tipa A ( 1988: 120-122, . 1-3, 5-22, T. XXII/5), mada su u novije vreme iskazane sumnje u ovako iroko datovanje, umesto kojeg je predloeno opredeljivanje strugaa-dleta u vreme V i VI veka (Ivanievi, pehar 2006: 147).

-SaldumUtvrenje na lokalitetu Saldum (sl. 2) podignuto je na blago uzdignutoj kosi na severnim padinama planine Kuaj, na levoj obali potoka Koica u blizini njegovog ua u Dunav, na poziciji koja se nalazi nekoliko stotina metara uzvodno od poetka katarakti Gornje klisure i koja je pogodna za prelazak na levu obalu Dunava, ali i za prodor na jug, irokom dolinom uz korito potoka ( 1984: 129, sl. 3; Jeremi 2009: 9-10, Fig. 1, Fig. 2 a,b, Fig. 5). Dok se na osnovu istorijskih i arheolokih podataka vezanih za oblast erdapa, kao i pokretnog arheolokog materijala sa samog lokaliteta pretpostavlja da su Rimljani ovde osnovali zemljano-palisadno utvrenje ve sredinom I veka n.e, kameni logor je izgraen kraje I ili poetkom II stolea ( 1984: 129-130). Nakon nekoliko obnova starih bedema utvrenje je porueno u jednom od prodora Gota izmeu 378. i 380. godine, nakon ega je ostalo naputeno do poetka Justinijanove vladavine. Justinijanovom obnovom plan utvrenja je neznatno promenjen. Trasa novog severnog bedema ne poklapa se sa ostacima ranije odbrambene arhitekture na tom delu utvrenja, a u severoistonom uglu izgraena je kula osnove pravougaonika sa polukrunim proirenjem na istonoj strani ( 1984: 131-132; Jeremi 2009: 35-47, Fig. 19).3Na osnovu analize pokretnog materijala izdvojene su dve faze ivota u utvrenju tokom VI veka. Tokom Justinijanovog vremena garnizon smeten u utvrenju imao je iskljuivo zadatak obezbeivanja granice i bio je redovno snabdevan potreptinama iz distributivnih centara, dok e u 2/2 i krajem VI veka, usled oteanih i proreenih kontakata sa dravnim centrima, dolo do ruralizacije ivota poto su vojnici bili primorani da sami sebi obezbede uslove za ivot (Jeremi 2009: 226).Verovatno je upravo u to vreme, usled nekog od varvarskih prodora, dolo do ukopavanja ostave kovakog alata, iji taan sastav naalost nije zabeleen. Ostava je mogla doprti u zemlju i u vreme Justinijanove vladavine, obzirom da su prodori varvarskih plemena na ovom delu limesa bili esti jo od 40-ih godina VI veka o emu, izmeu ostalog, svedoe i ostave novca iz Akvisa i Hajduke Vodenice iji je nastanak doveden u vezu upravo sa tim dogaajima (pehar 2010: 135-136, Tabele 1 i 2). S druge strane, postojanje kovanice nije pokazatelj ruralizacije, ve je angaovanje kovaa u vojnom logoru, gde je popravka, a moda i izrada, oruja i vojnike opreme relativno esto bila neophodna, logino pretpostaviti, to pokazuje i nalaz iz istovremenog utvrenja na lokalitetu Svetinja (. 1987: 28).

-BosiljkovacLokalitet Bosiljkovac nalazi se u ataru sela Voluja u blizini Kueva, na zapadnim obroncima planine Severni Kuaj, nad desnom obalom Peka (sl. 2, 7). Tu je prilikom zemljanih radova otkrivena ostava od ukupno 127 predmeta, od ega 119 gvozdenih i 8 bronzanih (, 2011: 25). Predmeti iz ostave se prema nameni mogu podeliti na funkcionalne delove ode i nakit, rudarski alat, orue za obradu drveta, alat za obradu metala, poljoprivredno orue, okove, alat za obradu kamena, alat za obradu koe, alat nepoznate namene, vedrice, lance i kuke, oruje, noeve, graevinske elemente, gvozdene predmete raznovrsne namene i bronzane predmete raznovrsne namene.Meu alatom ima najvie motika. Ostava je, naime, sadrala 16 primeraka motika, pri emu su svi imali trapezoidan oblik seiva i tulac za nasaivanje drke, postavljen pod uglom od 45o u odnosu na radnu povrinu (T. 2). Sluile su za razgrtanje rude, a usled upotrebe seiva su im oteena, mada je tome u znatnoj meri doprinela i korozija. I. Popovi je rudarske motike izdvojila kao zaseban tip G, objavivi do tada poznata 4 nalaza sa teritorije Srbije koje je _____________________________3 Miljenje P. Petrovia da je najmlae utvrenje osnovano u vreme Valentinijana I dok je Justinijanova obnova predstavljena obnovom tri bedema i dve kule ( 1984: 131-132, 133, sl. 2) revidirano je novijim tumaenjima, koja u vreme Valensa i Valentinijana I opredeljuju naselje limitana koje je bilo ili otvorenog tipa ili od drvenih palisada i po strukturi slino naseljima kulture ernjahov-Sintana de Mure (Jeremi 2009: 33-35). datovala u vreme IV-V veka ( 1988: 43, G, T. III/6). Pritom je zanimljivo primetiti da su sva etiri primerka otkrivena u blizini Bosiljkovca. Tri potiu sa lokaliteta Bunar u selu evica kod Kueva a jedan sa lokaliteta Kraku-lu Jordan, koji se nalazi oko 3 km. istono od Kueva, takoe u dolini Peka (sl. 7). Brojne su i alatke za obradu drveta. Pronaeno je njih 19. Od dve sekire jedna je ostala tipoloki neodreena (T. 3/23) a druga (T. 3/22) je svrstana u tip F prema tipologiji I. Popovi (, 2011: 30, . . 22, . 6/22; 1988: 66-67, F, . 1-16, T. X/1), iji se primerci javljaju na teritoriji Srbije u periodu III-VI veka. Nalaz iz ostave u Bosiljkovcu je fragmentovan, tako da mu se samo nazire poetak otvora za dralju, koji je verovatno bio krunog oblika, dok uice nisu ouvane (T. 3/22). Zbog loe ouvanosti nije mogue zakljuiti ni da li je sekira imala krilca na bonim stranama otvora. Ovakvo stanje nalaza ne dozvoljava, dakle, mogunost provere tri od pet kriterijuma na osnovu kojih je tip F izdvojen kao zaseban. Samo na osnovu povijenog seiva koje se ravnomerno iri ka otrici ne bismo mogli biti stoprocentno uvereni da je u pitanju primerak koji treba svrstati u pomenuti tip. to se tie njihove namene, s obzirom na male dimenzije (11,2 i 9,3 cm) smatramo da nisu koriene za obaranje stabala nego u kasnijim etapama obrade drveta. U okviru ostave pronaen je i jedan keser. Imao je kruan otvor za drku i valjkasto izvedeno ojaanje sa zadnje strane, a sa prednje luno povijeno seivo priblino pravougaonog oblika i preseka (obzirom da se pri vrhu blago proireno, dok je presek suen) (T. 3/24). Svrstan je u varijantu a tipa A prema tipologiji I. Popovi, a kao analogni nalazi navode se 4 primerka iz Cariinog grada, jedan keser iz ostave u Boljetinu, datovane u IV vek i jedan keser sa prostora Donjeg grada Beogradske tvrave, otkriven na mestu gde su istraeni ostaci kanaba ( 1988: 52, A a, . 1-6, T. VI/1). Keser sa Beogradske tvrave je prvobitno datovan u III-IV vek, prema ostalim nalazima ( 1988: 52), mada je u novije vreme skrenuta panja da zapravo potie iz hronoloki neoprerdeljenih celina ( 2007: 47-48, . . 100, . X/100, . 22). Sledeu vrstu alata namenjenu za obradu drveta ini 7 primeraka dleta razvrstanih u tri tipa. Prvi tip ima trapezoidnu radnu povrinu pravougaonog preseka i tulac za nasaivanje drke koji je na prednjoj strani otvoren (T. 3/25), na osnovu ega ga treba svrstati u varijantu a tipa B prema tipologiji I. Popovi ( 1988: 133, , , T. XXV/4). Analogni primerci sa teritorije Srbije datovani su u period od III/IV do VI/poetka VII veka ( 1988: 133, . 1-2, 4-6), izuzev jednog nalaza iz Sirmijuma, koji je iroko datovan od I do VI veka ( 1988: 133, . 3, T. L/5). Dlta svrstana u druga dva tipa nainjena su od gvozdene ipke pravougaonog preseka, proirene radne povrine iji je poetak naglaen najveom visinom alatke. Razdvojeni su u razliite tipove na osnovu toga to se gornji deo alatke kod 4 dleta nalazi u istoj ravni kao i radna povrina (T. 3/26-29), dok je kod dva primerka on povijen pod uglom od 90o (T. 3/30-31). Prva 4 primerka pripadaju tipu C prema tipologiji I. Popovi, koja smatra da dleta ovog tipa slue za pravljenje rupa ( 1988: 134, . XXVI/1). Dva analogna dleta datovana su u IV vek i potiu iz Boljetina, od kojih je jedno, znatno veih dimenzija, pronaeno u ostavi alata ( 1988: 134, . 1-2), dok je po jedno pronaeno u Dijani (pehar 2010: 103, kat. br. 453, T XXVI/453), i Saldumu (Jeremi 2009: Cat. no. 526, Fig. 83/526). Kao posebna vrsta drvodeljskog alata izdvojene su dvojne alatke, strugai-dleta. Dva su potpuno ouvana (T. 3/32-33), dok su od dva ouvana samo svrdla oblika kaike, pa nije mogue ustanoviti kom tipu pripadaju (T. 3/34-35). Oba dobro ouvana nalaza pripadaju tipu A prema tipologiji I. Popovi, s tim to je onaj sa trougaonim dletom (T. 3/32) svrstan u varijantu c ( 1988: 120-122, T. XXVII/6), a onaj sa pravougaonim u varijantu d ( 1988: 122, T. XXVII/5). Varijanti c pripadaju i nalazi iz Gamzigrada, Rtkova-Glamija I, Pontesa, Dijane i Sapaje, gde su datovani u IV-VI vek ( 1987: 124, . III/10; 2003: 146, . . 283; pehar 2010: 102, kat. br.439-441, T. XXVI/439; 1988: 122, . 3-4 ), dok se kao najstariji (II/III vek) izdvaja struga-dleto sa lokaliteta Ue kod Obrenovca ( 1988: 122, . 1). Analogni dvojni alati sa pravouglim dletom se na lokalitetima na teritoriji Srbije opredeljuju u vremenski raspon od III do VI/poetka VII veka ( 1988: 120-122, . 1-3, 5-22; pehar 2010: 102, kat. br. 437, 438; Bavant 1990: 226, cat. no 221; T. XXXIX/221; Ivanievi, pehar 2006: 147, Fig. 8/8-11), a meu njima je i ranije predstavljena alatka iz ostave br. 2 u Dijani.Probojci su sluili za obradu drveta pravljenjem perforacija razliitog oblika. Pet probojaca je razvrstano u tri tipa. Prvom tipu pripadaju dva primerka kupastog oblika sa relativno kratkim i irokim elipsoidnim tulcem na kom je mogao postojati i kruni otvor za zakivak (T. 3/36-37). Dva probojca imaju valjkasto telo sa neto duim, kruno izvedenim tulcem (T. 3/38-39), a poslednji takoe ima valjkasto telo, ali je ono pri vrhu piramidalno proireno (T. 3/40). lat za obradu kamena predstavlja jedan nosa kamenih blokova. Alatka je sainjena od gvozdene ipke, na gornjem kraju povijene u obliku krune petlje, a u donjem savijene pod pravim uglom i blago prorene (T. 3/45). Nosai kamena sluili su za podizanje i prenoenje manjih kamenih blokova, polufabrikata i finalnih proizvoda, i to najverovatnije tako to je pod pravim uglom povijeni deo ubacivan u ureze na bonim stranama kamena. Nakon to je tako postavljeno vie nosaa, kroz ije je petljaste zavretke provlaena alka, alke su meusobno povezivane duom ipkom provuenom kroz njih, koja je na gornjem kraju takoe imala alku, koja je kaena na kuku za podizanje (pehar 2008: 98). Prisustvo ovih alatki zabeleeno je na brojnim lokalitetima na prostoru Srbije, gde su datovani u vremenski raspon od IV do VII veka, pri emu se najvei deo njih vezuje za VI vek, mada su neki pogreno protumaeni kao strugai ili noevi za dubljenje drvenih recipijenata ( 1988: 90, 92, C, c, T. XVI/1; Popovi 1990: 281-282, Type A, variante c, Fig. 189/c; 1987: 129, T. V/12-13).Livaka kaika je sluila za sipanje tenog metala u kalupe. Primerak iz ostave ima kruno oblikovan konini recipijent i u istoj ravni postavljenu drku, koja je na zadnjem kraju povijena na dole pod uglom od 90o a zatim savijena u ravan paralelnu prethodnoj, tako da je ponovo formiran ugao od 90o (T. 3/41). Slian primerak pohranjen je karajem IV ili poetkom V veka u ostavu u Romulijani, a poznata je i livaka kaika iz metalurkog kompleksa u Ulpijani,datovana u vreme od kraja III do V veka (navedeno prema , 2011: 34). Nalaz iz Bosiljkovca zapravo moe predstavljati varijantu tipa A koji je izdvojila I. Popovi, od koga bi se razlikovao samo po savijenom zadnjem kraju drke ( 1988: 151, . XXX/6). Jedini alat iz ostave koji se koristio u poljoprivredi je kosir (T. 3/42) koji, kao i primerak iz ostave br. 2 u Dijani o kojem je ranije bilo rei, pripada tipu A, u koji su svrstani brojni analogni nalazi, uglavnom datovani u vreme IV-VI veka, uz pojedine starije primerke ( 1988: 77-79, , . 1-35, T. XIII/1). I ovaj kosir je veih dimenzija (duina 28,4 cm.) te je s razlogom zakljueno da je sluio za okresivanje umskog rastinja.Za perforaciju konih predmeta sluio je fragmentarno ouvan probojac, nainjen od ipke kvadratnog preseka, koji je imao trn za nasaivanje na drku, dok mu je donji deo nedostaje (T. 3/46).Na kraju predstavljanja dela ostave koji su inili alati treba pomenuti i dva okova krunog oblika, koja su mogla biti delovi alatki (T. 3/43-44).Pored ovih ostavu je sainjavalo i 22 predmeta raznovrsne, u pojedinim sluajevima neodreene namene, od kojih je 14 izraeno od gvoa (T. 6) a 8 od bronze (T. 7). Meu njima vredi pomenuti bronzanu vedricu (T. 7/120) i cediljku za vino od istog materijala (T. 7/122), kao i jedan zanimljiv etvorokraki gvozdeni predmet kod koga su dva naspramna kraka pri samom kraju povijena na dole i picasto oblikovana dok su suprotna dva povijena na gore i petljasto zavrena, ali sa iljastim dodatkom sa donje strane (T. 6/110). Za ovaj nalaz je izneta pretpostavka da bi mogao sluiti za hodanje po zaleenoj povrini (, 2011:43) Obzirom da se ovaj rad bavi ostavama alata, neemo se detalnije osvrtati na ostale nalaze ve emo ih samo saeto predstaviti, izmeu ostalog i zbog toga to neki od njih slue kao osnovni oslonci pri hronolokom opredeljivanju ostave. U njih spadaju funkcionalni delovi odee (tri fibule i kopa) (T. 1/1-4), prsten (T. 1/5), tri drke za vedricu (T. 4/48-50), lanac i est kuka (T. 4/51-57), koplje (T. 4/58), sedam noeva (T. 4/59-65), 40 primeraka graevinskih elemenata (klinova i klamfi) (T. 5) i td. Od njih nam za uspostavljanje preciznije relativne hronologije mogu posluiti kopa, jedna od tri fibule i koplje. Kopa ima preicu u obliku latininog slova D, sa narebrenom prednjom stranom i povijen trn koji prelazi preko prednje ivice kope (T. 1/1). Na osnovu analogija je datovana u neto iri vremenski raspon, izmeu 440. i 570. godine (, 2011: 26). Najbolje ouvana od tri fibule iz ostave (T. 1/3) na osnovu slinosti sa fibulom iz groba br. 3 istraenog na lokalitetu Burdelj datovana je u period od 360/70. do 460/70. godine (, 2011: 26). Analogna fibula iz pomenutog groba je u novije vreme pripisana tipu sa ovako predloenim datovanjem (Ivanievi, Kazanski, Mastykova 2006: 18, fig. 9/1-6), dok je ranije bila svrstana u tip Viminacijum, koji je zastupljen u periodu od 2/3 do kraja V, a u manjem broju i tokom 1/2 VI veka (Schulze-Drrlamm 1986: 606-608, 690, T. 2/3). Koplje ima seivo u vidu lovorovog lista i tulac za nasaivanje drke (T. 4/58). Ovaj tip oruja je zastupljen kod velikog broja zajednica tokom seobe naroda, a datuje se iroko, od 460/70. do 600/10. (, 2011: 39).

-Hisar

Lokalitet Hisar nalazi se na isturenom ogranku planine Kukavice, u dolini June Morave (sl. 2). O znaaju lokaliteta jasno govori injenica da je, uz neto krae ili due periode nenaseljenosti, bio nastanjen jo od oko 6000. godine p.n.e, pa sve do danas (, , 2007: 34-35). Najistureniji deo lokaliteta predstavlja plato povrine nekoliko hektara, iji je severozapadni deo bio utvren i u rimskom periodu, verovatno od III/IV veka, pa do prodora Huna u 2/4 V veka (, , 2007: 33, 35). Utvrenje je obnovljeno u vreme Justinijana, a o njegovom izgledu, osim podatka da su pored platoa bile zaposednute i padine, nemamo preciznije podatke, obzirom da su ostaci usled unitavanja i razgraivanja ouvani delimino na severnoj, istonoj i junoj strani platoa, i to velikim delom samo u negativu (, , 2007: 33-34). Naselje je stradalo krajem VI ili poetkom VII veka, usled prodora Avara i Slovena. Na lokalitetu je istraen izvestan broj objekata, a tokom viegodinjih iskopavanja pronaen je i veliki broj pokretnih nalaza od kosti, stakla, bronze, gvoa, keramike (meu kojima i fragmenti amfora), kao i novca, iji je fond dopunjen i jednom ostavom. To meutim nije i jedina ostava iz ranovizantijske faze ovog naselja. Kao to je ve reeno, otkrivena je i ostava poljoprivrednog alata koja naalost jo uvek nije obraena i publikovana, niti su pobrojani nalazi koji su je sainjavali, to onemoguava njenu analizu a time i precizniju rekonstrukciju naina ivota stanovnika naselja.4

-Cariin Grad

Osnivanje grada u blizini rodnog mesta Justinijana I zapoeto je u prvim godinama njegove vladavine. Prokopijev saet opis novopodignute varoi prepun je pohvala na raun carevog poduhvata i iskazuje opinjenost lepotom i veliinom grada ( I 1955: 56). Dugogdinja istraivanja Cariinog grada iznedrila su brojne pokretne i nepokretne nalaze koji u hronolokom smislu odgovaraju vremenu od etvrte decenije VI do druge decenije VII veka, a svojim izgledom i kvalitetom odgovaraju Prokopijevom opisu, pa su mnogi strunjaci iz oblasti ranovizantijske istorije i arheologije skloni da u ostacima ovog grada prepoznaju Justinijanu Primu. Stambene etvrti u Donjem i Gornjem gradu rasporeene su du prostranih ulica oivienih tremovima. Jaki bedemi graeni u tehnici opus mixtum opasuju grad na povrini od oko 10 ha a podgraa su bila zatiena rovovima i zemljano-palisadnim bedemima. Akropolj, kao sakralno-rezidencijalna celina sa episkopskom palatom, predstavlja krunu grada u kojem se nalazilo osam bazilika, a na krunom trgu u severnom delu Gornjeg grada bila je postavljena carska statua koja je na sopstven nain iskazivala ugled koji je grad uivao. ______________________________________________________________________________4 Dopunu za ovaj nedostatak predstavljaju nalazi komada gvozdene zgure, gvozdeni slitak, amorfni komad gvoa i fragmenti posude za livenje metala, otkriveni u veem broju jama u nekoliko objekata istraenih na jugoistonoj padini . , . , . 2007: 33-34.Meutim prosperitet grada znaajno je usporen ve 40-ak godina nakon osnivanja i od 70-ih godina VI veka sreu se prvi tragovi ruralizacije. Dezintegracija urbanog prostora izazvanaje podizanjem zemunica, kua od drveta ili kamena vezanog blatom, koje se osnivaju na slobodnim prostorima, u porticima uz ulice, u atrijumima, narteksima i aneksima crkava, a u kojima su pronalaena ognjita, zanatske pei, rvnjevi, alati, rukom raena keramika, ali i vizantijski novac (, 1977: 169-170; 2003: 256-257, . 19-20). Kao najraniji primer ove pojave navodimo jedan pregradni zid u atrijumu spoljnih termi, raen od lomljenog kamena vezanog blatom, u kojem je pronaen jedan folis Justina II i Sofije kovan u Kiziku 573-574. godine (, 1977: 171). U drugoj deceniji VII veka Cariin grad je stradao u poaru izazvanom varvarskom opsadom. Ovaj dogaaj hronoloki je odreen ostavom novca sakrivenom u prozoru graevine jugozapadno od krunog trga u ijem sastavu su najmlai primerci kovani 613. godine, dok Iraklijev heksagram kovan u Konstantinopolju izmeu 615. i 625. predstavlja najmlai numizmatiki nalaz u gradu. (, 1977: 170; Ivanievi 2012: 62). Malopre pomenuti objekti graeni od loijeg materijala tokom poslednje faze ivota u gradu relativno su esti i podizani su kako na prostoru izvan bedema tako i u Donjem i Gornjem gradu (Popovi 1990: 269, Fig. 202-206). Posebno su brojni na prostoru severozapadno i jugozapadno od krunog trga (sl. 8), a upravo su na tim mestima pronaene etiri ostave alata: ostave br. 1 i 3 u prvom a ostave br. 2 i 4 u drugom kvartu. Pritom je bitno naglasiti da su u tim kvartovima pronaene dve pei (sl. 8, a-b), nastale takoe u poslednjim godinama ivota u gradu, na osnovu kojih je zakljueno da su se tu nalazile kovanice sa ijom se aktivnou, uz odreen oprez, dovode u vezu na tim mestima pronaeni alati - kako oni iz ostava tako i pojedinani nalazi (Popovi 1990: 295).Ostave pronaene severozapadno od trga bolje su dokumentovane, pa tako znamo da su ukopane u sloj garei koji je nastao osvajanjem grada (Popovi 1990: 295), a raspolaemo i crteima i fotografijama nekih od nalaza.Alat iz prve ostave inili su sledei nalazi: budak, dvozuba motika, kramp, dve sekire-krampa, bradva, kosir, tri alatke protumaene kao noevi za dubljenje drveta, jedna testera, struga, svrdlo, jedan struga-dleto i tri dleta. Pored njih u ostavu su sakriveni i jedan obru, postolje, poluga, dva kljua, deo brave, dva okova, dve kuke i kopa.Budak pripada tipu C koji je izdvojila I. Popovi5 ( 1988: 37-38, . 1, T. XXXVIII/1) a karakteriu ga trougaona ojaanja na uicama, od kojih se sa jedne strane ravnomerno iri seivo pravougaonog oblika, a sa suprotne strane krae seivo sekirastog oblika (T. 8/1). Dva analogna primerka potiu iz samog grada, jedan iz ostave alata br. 3 a drugi iz graevinskog kompleksa koji se nalazi juno od bazilike sa kriptom (Popovi 1990: 270-271, ______________________________________________________________________________5 Za tipologiju alata sa Cariinog grada bie, kao i u prethodnom delu rada, koriena nomenklatura koju je I. Popovi nainila pri tipologizaciji do tada poznatog alata sa teritorije Srbije. Isti autor je nekoliko godina kasnije, iz tehnikih razloga, napravio novu nomenklaturu pri obradi alata pronaenih u Cariinom gradu. Pri navoenju analognih nalaza koji potiu iz Cariinog grada upuivaemo na mlai rad autorke, koji se tie iskljuivo nalaza sa tog lokaliteta, budui da su u njemu preciznije odreene lokacije u gradu na kojima su alati otkriveni. Type B, Fig. 176 b). Budak iz villa rustica-e izmeu Cusum-a i Bononiae datovan je u IV vek, a osim primerka pronaenog u kovanici u dolini Japre, u kasnoantiki period se datuje i jo nekoliko analognih budaka sa teritorije dananje Bosne (Popovi 1990: 271, nap 2). Dvozuba motika je iskovana od jednog komada gvoa, a sastoji se od dva paralelna seiva, povijena normalno u odnosu na telo orua na kojem se nalazi kruni otvor za drku. Obzirom da je telo kod otvora za drku trougaono proireno sa gornje i donje strane alatka je svrstana u varijantu a tipa A ( 1988: 45, . 1, T. IV/1), sa kojom je analogan primerak pronaen u oblinjem graevinskom kompleksu juno od bazilike s kriptom, kao i dva primerka iz Pernika (Popovi 1990: 271, 272, Type A, variante a, Fig. 177 a) a takoe i jedna dvozuba motika iz ostave br. 4 u Boljetinu, koja se datuje u IV vek ( 1988: 45, . 4, T. IV/1). Kramp sa obe strane uice, koja ima kruni otvor i trougaona bona ojaanja, ima blago povijene uske krake sa ravnom radnom povrinom (T. 8/2). Ivana Popovi ga je svrstala uvarijantu b tipa A, ali joj nisu bile poznate analogije iz ranovizantijskog perioda (Popovi 1990: 273, Type A, Fig. 180).Prva sekira-kramp ima blago luno povijena seiva sa obe strane uica sa krunim otvorom za drku, koje su ojaane trougaonim krilcima na bonim stranama. Sekirasti krak je krai od kraka u obliku krampa, to ovaj primerak opredeljuje u varijantu a tipa A prema tipologiji I. Popovi ( 1988: 59, . 9, T. VII/6). Dva analogna primerka pronaena su na Cariinom gradu. Jedan u graevinskom kompleksu juno od Bazilike s kriptom a drugi u kolibi prislonjenoj uz bedem blizu ulaza u kulu kod istone kapije Gornjeg grada (Popovi 1990: 273, 274, Type A variante a, Fig. 181 a). Pored analognih primeraka iz ostava alata koje se datuju u III-IV vek (Popovi 1990: nap. 7), poznati su nam i srodni nalazi iz Boljetina i sa lokaliteta Kraku-lu Jordan, koji se datuju u vreme IV-V veka ( 1988: 59,. 2-3,10-11).Drugi primerak sekire-krampa iz ove ostave istog je oblika kao prethodni, ali ima oba kraka priblino iste osnove (T. 8/3), na osnovu ega je svrstan u varijantu b istog tipa ( 1988: 59-60, . 2, T. VIII/1). Vrlo slian primerak pronaen je i u zapadnom portiku june ulice Gornjeg grada, na lokalitetu Lece u blizini Cariinog grada, kao i u ranovizantijskom utvrenju kod eglice u severozapadnoj Bugarskoj (Popovi 1990: 274, Type A variante b, Fig. 181 b). Stariji primerci potiu iz dve ostave alata pronaene kod Obrenovca i apca koje se datuju u III-IV vek ( 1988: 60, . 4-5).Telo bradve iz ostave br. 1 je priblino pravougaonog oblika. Na krajevima unutranje strane telo se zavrava otrim vrhovima, a ka blago luno povijenom seivu njegova se debljina srazmerno smanjuje sa obe strane, tako da ima presek ravnokrakog trougla. Na sredinjiem delu unutranje strane telo se produava u uspravno postavljen usadnik pravougaonog preseka i pravougaonog otvora za drku. Pri vrhu usadnika sa jedne strane se nalazi luni klin koji je sluio za osiguravanje spoja drke i tela pomou kanapa (T. 8/4). Ova bradva, dakle, ima sve karakteristike tipa B, prema tipologiji antikog alata iz Srbije koju je sprovela I. Popovi, a njoj analogni primerci iz vremena od III-IV do VI veka poznati su iz Ravne, Kladova, Karataa, Boljetina, ostave alata u Broviu kod Obrenovca i sa lokaliteta Kuva kod Begea ( 1988: 73, . 1, 3, 7-11, T. XII/3). Kosir ima trn za nasaivanje na drku i telo na kojem se sa spoljne strane, pre luno povijenog dela, nalazi pravougaoni dodatak (T. 8/5). Dugaak je 25,1 cm a irok 4,8 cm, pa se moe svrstati u vee primerke, koji su sluili za krenje uma i orezivanje grana pojedinog voa, za razliku od manjih koji su su upotrebljivani pri kultivaciji vinove loze (phar 2010: 99). Analogne primerke sreemo u Gornjem Streocu (Ivanievi, pehar 2006: 145, Fig. 6/6), na ranovizantijskom utvrenju Gradite u selu Porodinu na Malom Jastrepcu ( 2003: 89-90, . 15), a I. Popovi, koja je ovakve kosire svrstala u varijatu a tipa C, pored nalaza iz Sremske Mitorvice i Brovia navodi i primerke sa nekoliko lokaliteta u srpskom Podunavlju ( 1988: 80; . 1, 3, 6-8, 11, T. XIII/3), od kojih su oni iz Pontesa i Hajduke Vodenice opredeljeni u VI vek. Od tri alatke protumaene kao noevi za dubljenje drveta i svrstane u varijante a-c tipa C, prema tipologiji antikog gvozdenog alata sa teritorije Srbije koju je sprovela I. Popovi ( 1988: 90-92, C a, . 1, C b, . 3, C c, . 1, T. XV/5-6, T. XVI/1), samo se poslednji primerak definitivno moe opredeliti kao alatka za noenje kamena. Iako alatke opredeljene u varijante a i b potseaju na nosa kamena, ne bi bilo logono protumaiti ih na taj nain obzirom da se jedna zavrava usadnikom (T. 8/6) a druga trnom pa je nemogue pretpostaviti postojanje petlje na njihovom kraju, kroz koju bi bila provuena ipka za meusobno povezivanje vie nosaa. Kakva je bila njihova namena nije nam poznato, ali emo ih ipak, uz veliku rezervu, posmatrati kao nosae kamena, uz pretpostavku da je postojao i drugaiji sistem za njihovo meusobno povezivanje i podizanje kamenog bloka. Testera se sastoji od pravougaonog gvozdenog okvira koji na donjem delu jedne bone strane ima trn za nasaivanje drvene drke, i od ravnog nazubljenog seiva, fiksiranog za unutranjost bonih strana okvira (T. 8/7). Ouvan je okvir i deo seiva. Svrstana je u tip A, kao jedinstven primerak sa prostora Srbije ( 1988: 110-111, A, . 1), a najbliu analogiju predstavlja testera iz ostave alata pronaene u Stupu kod Sarajeva, mada se ona datuje u period III-IV veka (Popovi 1990: 283, nap 25).Struga ima luno povijeno pravougaono seivo i dva trna za nasaivanje na drvene drke, normalno postavljena u odnosu na radnu povrinu (T. 8/8). Dva strugaa istog tipa pronaena su u kolibi prislonjenoj uz bedem blizu ulaza u kulu kod istone kapije Gornjeg grada, a jedan u istonom portiku june ulice Gornjeg grada (Popovi 1990: 284, type B, Fig. 192 c). I. Popovi je analogne strugae prepoznala i meu nalazima sa lokaliteta Markovi Kuli u Makedoniji, na lokalitetu Symiz u Albaniji, ostavi alata iz Stupa kod Sarajeva (Popovi 1990: 284, nap. 30), kao i na nekoliko lokaliteta u Srbiji, gde se ire datuju u razdoblje od IV do VII veka ( 1988: 115, B, . 1, 3-4, 6-7, 10). Jedno svrdlo ima telo kvadratnog preseka koje je na jednom kraju ravno zvreno a na drugom prelazi u seivo kaikastog oblika (T. 8/9). Analogije za ovaj tip alatke nalazimo u Boljetinu, Saldumu i Kladovu, gde se datuju u vreme od III-IV do VI veka ( 1988: 120, , . 1-2, 4, . XXII/3), dok jedno svrdlo sa oteenom kaikom potie sa ranovizantijskog utvrenja Gradite u Porodinu ( 2003: 94, . 1, . 29).Ivana Popovi je prvobitno u sastav ostave ubrajala jo sedam primeraka svrdla sa zadnjim krajem drke trapezoidnog oblika ( 1988: 120-121, , . XXII/5, . 10-16), ali je tokom obrade nalaza alata iz Cariinog grada dola do zakljuka da samo jedan od njih potie iz ostave (T. 8/10), dok je mesto nalaza preostalih est nepoznato (Popovi 1990: 286, type A variante b, fig. 194 b). U novije vreme ovakve alatke se tumae kao dvojne, obzirom da pored kaikastog seiva imaju suprotni kraj drke izveden tako da je mogao sluiti kao dleto (Ivanievi, pehar 2006: 147, fig. 8/8-11; pehar 2010: 102, kat. br. 434-442, T. XXVI/434, 439; , 2011: 32-33, kat. br. 32-33, sl. 6/32-33). Brojni analogni primerci sa teritorije Srbije datuju se u vreme III-VII veka ( 1988: 120-122, . 1-10, 17-22, T XXII/5; 2003: 146, . . 283), a kao to je ve pomenuto, ovakvo datovanje se od strane nekih istraivaa smatra previe irokim (Ivanievi, pehar 2006: 147). Jedno dleto pripada varijanti a tipa A, obzirom da ima pravougaono telo i ravnu otricu. Analogije su poznate sa velikog broja kasnoantikih lokaliteta na teritoriji Srbije, meu kojima su i jo pet primeraka sa raznih lokacija u gradu ( 1988: 130-132, . 1-2, 9, 11-17, 21-23 . XXV/1; Popovi 1990: 287, type A variante a, fig. 196 g). Preostala dva dleta imaju telo krunog preseka koje obuhvata oko 1/3 duine alatke. Telo je zatim pravougaono profilisano i blago se iri, pa zatim naglo suava ka uiljenom vrhu (T. 8/11). Slina dleta su otkrivena u Hajdukoj Vodenici i Sremskoj Mitrovici, a poznati su i iz grobova zlatara u Mezbandu u Transilvaniji i Brnu u ekoj ( 1988: 134, D , . 1, 4, . XXVI/2; Popovi 1990: 289). Ostava alata br. 3 pronaena je u tzv. kui sa stubovima, smetenoj sa unutranje strane zapadnog portika severne ulice Gornjeg grada (sl. 8). Njen sadraj inili su samo budak i dve dvozube motike. Budak pripada istom tipu kao i primerak iz prve ostave, a pored jo jednog slinog budaka i Cariinog grada ostali analogni nalazi su mahom datovani u kasnoantiki period.6 Obe dvozube motike iz ostave br. 3 imaju iste tipoloke karakteristike. To su alatke iskovane od jednog komada gvoa koje imaju dva pljosnata paralelna kraka, normalno postavljena u odnosu na horizontalni deo orua (T. 8/12-13). Za razliku od dvozube motike pohranjene u ostavi br. 1, kruni otvor za drku koji se nalazi na horizontalnom kraku nema nikakva ojaanja, na osnovu ega su ova dva primerka svrstana u varijantu b istog tipa ( 1988: 45-46, . 1, 3, . IV/2). Pored istovremenih analognih nalaza sa Zlate i iz Sipa, poznate su nam i sline dvozube motike sa lokaliteta Kadin Most u Makedoniji i iz ostave alata pronaene u Blgarinu u Bugarskoj, obe datovane u IV vek (Popovi 1990: 272, nap. 3). Sadraj ostava br. 2 i 4 poznat nam je, naalost, samo iz spiska predmeta priloenog u dnevniku iskopavanja, koji je I. Popovi predstavila u monografiji o antikom oruu od gvoa u Srbiji ( 1988: 252, 253). Ostavu br. 2 inili su brudak, sekira, kramp, no za dubljenje,7 iak, posuda, drka situle, reza, no, ekseri i deo lania. Kao nalazi pronaeni u ostavi br. 4 u dnevniku iskopavanja su popisani svrdlo, dleto, uica sekire, fragmenti noeva, dva kljua, delovi brava, bakarni lim, klamfe i dugme. __________________________________6 Analogije su predstavljene uz prikaz budaka iz ostave br. 1. Vidi gore str. 12.7 Obzirom da je I. Popovi noevima za dubljenje drvenih recipijenata, u najveem broju sluajeva, smatrala alatke -Gradina na Jelici

Gradina na planini Jelici kod aka je utvreno naselje VI veka sa ulogom regionalnog centra, moda i jedan od retkih gradova na severu Ilirika. Dosadanjim iskopavanjima dobijeni su podaci o arealu ranovizantijskog grada (oko 20 ha, od ega oko 10 ha utvrenog prostora), njegovoj stukturi, bedemima, nekropolama i sl. Istraeno je 5 crkava, i arheoloki gotovo u celosti ispitano 10 objekata rezidencijalnog, stambenog i delom privrednog karaktera, mada je njihov broj svakako bio znatno vei. ivot na Gradini u ranovizantijskom periodu okonan je poetkom VII veka poarom koji je zahvatio gotovo itavu povrinu nastambe. Upravo je u tom nemirnom periodu dolo do ukopavanja dve ostave u okviru Bazilike C, iji sastav u najveoj meri ini alat.Prva ostava pronaena je u jugoistonom uglu severoistonog aneksa, a druga u simetrino suprotstavljenom severoistonom uglu jugoistonog aneksa (sl. 9). Obe ostrave su ukopane u sloj ruenja, a za prvu se navodi da je otkrivena na oko 0,80 m. ispod nivoa substrukcije poda ( 1988: 72; 2010: 152-153). Ostava iz severoistonog aneksa sastoji se od bronzanog zvona sa klatnom od gvoa, gvozdenog katanca sa lancem, dvostruko nazubljene gvozdene alatke, dva olovna slitka, etiri gvozdene alke razliitog prenika i jednog veeg komada gvoa (sl. 10). Zatreena je u poreme-enom stanju, na povrini od 1 m2, do ega je verovatno dolo usled vaenja kamena koji je u XX veku korien kao graevinski materijal, a zbog ega se ne moe pouzdano znati da li je njen je njen sastav potpun ( 2010: 153).Dvostruko nazubljena alatka (sl. 10/4) protumaena je kao grebeno za vunovlaenje ( 2010: 153), mada je mogla sluiti i za eljanje lana (rehar 2010: 106). Alatka je oteena, tako da su bolje ouvana jedino po dva bona zupca u oba reda. Najbliu analogiju predstavlja grebeno za vunovlaenje iz Rifnika u Sloveniji, koje je datovano u V-VI vek (Bitenc, Knific 2001: 57, kat. br. 165), a moemo pomenuti i grebeno iz Dijane (prehar 2010: 106, kat. br. 472, T. XXVII/472), za koje nam nije poznato da li je moda pored postojea etiri zuba imao i zube postavljene u suprotnom smeru, koji se usled oteenosti nisu ouvali ili je pak imalo izgled slian dananjem. to se tie naeg primerka, moda se na osnovu ouvanog dela alatke moe, uz nuan oprez, pretpostaviti da su zubi na jednoj strani bili postavljeni na veem meusobnom rastojanju u poreenju sa zubima na suprotnoj strani, koji bi u tom sluaju moda bili namenjeni za finije raeljavanje. Za pomenuti komad gvoa (sl. 10/3), iako oteen na jednom kraju, s obzirom na njegov konian oblik i ravnu povrinu ire strane izneta je pretpostavka da se moda radi o manjem nakovnju ( 1988: 73). Pretpostavku smatramo ispravnom a vrlo slian nakovanj sreemo u Dijani, gde je prema prateim nalazima opredeljen u VI vek ( 1988: 148, , T. XXIX/6, LII/1). ___________________koje se danas tumae kao nosai kamena (uporedi 1988: 90-92, -, . XV/5-6, T. XVI/1), uz izvesnu uzdranost moemo pretpostaviti da se i u ovom sluaju radi o jednom takvom nosau.Zvono je kalotastog oblika sa petljom na spoljnoj strani, koja je sluila za kaenje zvona, i petljom za klatno u unutranjosti kalote (sl. 10/1). Klatno je imalo kuku za kaenje o petlju i proiren suprotni kraj. Iako se smatralo da je funkcija zvona bila kultna ( 1988: 73), treba imati u vidu da bi ono u tom sliaju, kao jedini nalaz religijskog karaktera, odstupalo od ostalih predmeta iz ostave, dok bi, s druge stane, prisustvo grebena za vunovlaenje u istoj ostavi moglo upuivati na namenu zvona u stoarstvu. Nasuprot ovome stoji izgled zvona koji odaje utisak briljive i precizne izrade, za razliku od poznatih nalaza klepetua sa veeg broja ranovizantijskih lokaliteta na teritoriji Srbije, meu kojima je i jedan nalaz sa Gradine na Jelici ( 2010: 75, . 60), ali i vee dimenzije primerka iz ostave na Jelici u poreenju sa manjim zvonima koja su obino imala funkciju klepetue. Cilindrini katanac ima tri ojaavajua prstenasta obrua i na jednom kraju privren delimino ouvan lanac (sl. 10/2). Analogn katanac pronaen je u ranovizantijskom utvrenju kod Bregovine ( 1994: 55; 1999: 104 . 33), kao i u Saldumu gde je primercima novca Valensa i Valentinijana datovan u 2/2 IV veka (Jeremi 2009: 186-187, Fig. 88, Cat no. 620, 188). Ostava ukopana u severoistoni ugao jugoistonog aneksa sastojala se od 23 predmeta, uglavnom poljoprivrednog i drvodeljskog alata, pre deponovanja upakovana u konu ili tekstilnu torbu iji je jednostavan kotani mehanizam za zatvaranje ostao sauvan (T. 9/24) ( 1994: 55; 2010: 153). Pored odreenog broja gvozdenih predmeta za koje se ne zna emu su sluili u ostavi je pronaen fragment kose (. 9/3), klin (. 9/4) i tri vrste strugaa, od kojih jedan (T. 9/7) podsea na eagiju bez ouvanog trna za nasaivanje na dralju ( 1988: 75-76, T XII/6 , XLIII/6) a drugi (T. 9/6) na, za sada neposvedoenu laku varijantu bradve tipa B koji je izdvojila I. Popovi ( 1988: 73-74, T. XII/3, T. XLIII/4). Trei primerak predstavlja struga za uklanjanje kore drveta, i to tip sa drkom i seivom postavljenom u istoj ravni (T. 9/10), kakvi se sreu u kasnoantikom horizontu na Gradini na Vrsenicama (Popovi, Biki 83, sl 59/6), u ostavi na lokalitetu Grdavov hrib u Sloveniji (Bitenc, Knific 2001: 14, kat. br. 15/3), koja je iroko datovana od sredine III do kraja IV veka, kao i meu ranovizantijskim nalazima iz Gornjeg Streoca (Ivanievi, pehar 2006: 147, fig. 8.7), Ua Poreke reke (pehar 2010: 101, kat. br. 432-433, T. XXV/432) i Ajdovskog gradeca u Sloveniji (Bitenc, Knific 2001: 52, kat. br. 146/7).Od dva kosira jedan (T. 9/8) pripada tipu B prema tipologiji I. Popovi, sa analognim nalazima mahom datovanim u IV vek ( 1988: 79-80, . 1-12, T. XIII/2), dok bi drugi (T. 9/9) predstavljao neto manju i po obliku seiva malo drugaiju varijantu kosira koji je otkriven u Hajdukoj Vodenici i prema uslovima nalaza opredeljen u VI vek ( 1988: 81, G, T XIV/2; pehar 2010: 99, kat. br. 412, T. XXIII/412). S obzirom na njihove dimenzije (jedan primerak oko 32 a drugi oko 27 cm) verovatno su sluili za orezivanje umskog rastinja i voa sa neto jaim stablima i granama, a ne za uzgoj vinove loze.Sekira ima kruni usadnik za drku i telo koje je na gornjoj strani ravno a na donjoj blago konkavno, dok na suprotnoj strani uice nema nikakav dodatak (T. 9/12). Na osnovu raspoloive literature nismo uspeli pronai analogne primerke za ovaj osobeni oblik sekire. Meu predmetima iz ostave I. Bugarski i V. Ivanievi su prepoznali jedan nalaz koji je slian gvozdenim nosaima kamena pohranjenim u jednoj od tri ostave iz Gamzigrada koje obrauju u radu,8 mada mu nedostaje petlja na gornjem kraju (T.9/16) (, 2013: 139, 141, . 6/20-21, . 7/11). O ovim alatkama, njihovom datovanju i pogrenom tumaenju njihove upotrebe ve je bilo rei povodom nalaza iz ostave otkrivene u Bosiljkovcu.Makaze (T.9/23) pripadaju dobro poznatom tipu koji je na teritoriji Srbije zastupljen na brojnim lokalitetima u periodu od IV do VI veka ( 1988: 97, , . 2-12, T. XVII/4; 2007: 57, 58, I , . . 115,. XI/115; 2003: 145-146, . . 281-282; Bavant 1990: 216-217, cat. no 164,166-167 Fig. 153, Pl. XXXV/164, 166-167). Prvi primerak budaka sa jedne strane krunog otvora za drku ima blago povijeno telo koje se od sredine svoje duine ravnomerno iri ka konveksno izvedenom seivu, a sa druge krai i ui krak pravougaonog oblika i preseka (T. 9/13). Svoje analogije ima u primerku duine 23 cm, pronaenom u kasnoantikoj ostavi iz Sremske Mitrovice, koji je od strane I. Popovi svrstan u tip D ( 1988: 38, . 1, T. II,2 i T XXXVIII, 2). a dosta podsea i na na budak- eli neto veih dimenzija (20 cm) otkriven u Cariinom gradu, kojeg je I. Popovi odredila kao jedinog predstavnika tipa C ( 1988: 49-50, T. V/5) Drugi budak je, kao i prvi, malih dimenzija (12 cm). Ima neto izraenije povijeno telo koje se nakon neto manje od 1/3 svoje duine blago i ravnomerno iri ka ravnom seivu, dok se sa druge strane uica, ojaanih bonim proirenjima, nalazi kratko ojaanje iroko koliko i telo na drugoj strani elipsoidnog otvora za drku (T. 9/18). Analogne primerke iz perioda III-VI veka nalazimo na nekoliko laokaliteta u Sloveniji. Po jedan nalaz potie sa lokaliteta Vranja pe i iz ostava alata otkrivenih na lokalitetima Ljubina i Limberk, a tri budaka iz ostave sa lokaliteta Grdavov hrib (Bitenc, Knific 2001: 14-15, 32, 55, kat. br. 14/5, kat. br. 15/16, 19-20, kat. br. 87/15, kat. br. 153/2). Pritom gotovo svi primerci imaju male dimenzije koje se kreu u rasponu od 14,3 cm, kod primerka iz ostave u Ljubini, do 15,5 cm koliko ima najmanji budak iz ostave otkrivene u Grdavovom hribu, to, uzevi u obzir da preostala dva budaka iz te ostave imaju dimenzije 16,6 cm i 17,4 cm, pokazuje da su u kasnoantikom periodu korieni budaci i manjih i veih dimenzija.Preostala dva budaka su neto veih dimenzija (15 i 20 cm), a oblika su vrlo slinog prethodnom primerku (T. 9/21, 22). Pored navedenih analogija sa slovenakih lokaliteta poznati ______________________________________________________________________________8 O datovanju ove ostave postoje razliita miljenja. Prvobitno je objavljena kao kasnoantika, i to na osnovu nalaza krstolike fibule ( 1987: 133). Zatim je na osnovu pretpostavke da je fibula znatno starija od ostalih predme-ta iz ostave i uz pozivanje na nalaz uzengije datovane u XI vek, pronaene u istom, gotovo neistraenom, delu nase-lja u kojem je ukopana i ostava zakljueno da ostavu treba datovati u vreme IX-X veka. (, 2013: 139). Treba ipak primetiti da je pomenuta uzengija pronaena na prostoru palate ( 2003: 153, . . 309), ostava na oko 15-20 m. severozapadno od palate ( 1987: 118-plan lokaliteta sa poloajem na kojem je otkrivena ostava), zbog ega verovatno ne treba pomenuti pojedinani nalaz dovoditi u vezu sa skupnim.su i primerci sa teritorije dananje Srbije, gde se takoe sreu u vremenu od III do VI veka. To su nalazi iz Gornjeg Streoca (Ivanievi, pehar 2006: 143, fig. 6.2), Dijane (pehar 2010: 97, kat. br. 391, T. XXI/391) i sa jo nekoliko lokaliteta, koji su prema tipologiji I. Popovi opredeljeni su u varijantu b tipa B ( 1988: 37, br. 1-3, T. I/5). Njihove dimenzije se kreu u rasponu od 20,4 cm (budak iz Dijane) do ak 34 cm, koliko je dugaak budak iz Gornjeg Streoca.Obe ostave, prema njihovom sadraju, mestu na kom su pohranjene (simetrino suprotstavljeni uglovi aneksa Bazilike C) i nainu na koji su deponovane (ovo se odnosi na drugu ostavu, upakovanu u torbu od koje je sauvan kotani mehanizam za zatvaranje), datovane su u kraj VI ili poetak VII veka (Milinkovi 2002: 102). U novije vreme F. Kurta je izneo drugaije miljenje o vremenu pohranjivanja ostave iz jugoistonog aneksa Bazilike C. On je prema predmetima iz ostave za koje je bilo mogue ustanoviti tipologiju (Curta 2011: 328) ostavu opredelio u period IX-X veka i njen nastanak doveo u vezu sa irenjem Bugarske drave (Curta 2013: 830, 831, 835, Fig. 6, 7, T. 1). Isti autor je sekiru iz ostave na Jelici protumaio kao bojnu, i svrstao u klasu II Aa prema tipologiji Bartokove, odnosno klasu I A prema tipologiji V. Jotova (Curta 2011: 328). Protivno ovom miljenu, Bugarski i Ivanievi smatraju da sekiru, imajui u vidu njene dimenzije (22 cm.), treba posmatrati kao orue (, 2013: 141). Treba primetiti da od tipova orua iz ostave koje je Kurta odredio u radu iz 2011. samo dva tipa u koje su, prema tipologiji J. Heninga, svrstani budaci (K10 i K15) pripadaju oruu koje je u svom radu objavljenom dve godine kasnije isti autor naveo kao tipino srednjovekovno, dok je bojnu sekiru klase II Aa prema tipologiji Bartokove naveo kao jednu od tipinih nalaza u ostavama VI veka (Curta 2013: 829-830, 831). F. Kurta, dakle, ostavu datuje u mlai period prvenstveno na osnovu tipova budaka, koje prepoznaje kao lake primerke koji su korieni u ranosrednjovekovnom dobu (Curta 2011: 328; Curta 2013: 830, 831, 835). Meutim, kao to je ranije pokazano, laki budaci su korieni i tokom kasnoantikog perioda, i to istovremeno sa masivnijim primercima to, pored budaka iz ostave u Grdavovom hribu, ilustruju i nalazi iz ostave ukopane u jugoistoni aneks Bazilike na jelikoj Gradini.Na kraju treba dodati da za razliku od nalaza alata, koji su manje hronoloki osetljivi, za odreivanje vremena pohranjivanja ove ostave daleko sigurniji oslonac predstavlja zatvara za torbu (T. 9/24) koji je tipian nalaz ranovizantijske materijalne kulture, na osnovu ega i definitivno smatramo da i ostavu br. 2 treba datovati u vreme kraja VI/poetka VII veka.

Zakljuna razmatranja

Alati iz gore predstavljenih ostava upotrebljavali su se u razliite svrhe. Pri eksploataciji rude koriene su rudarske motike iz ostave u Bosiljkovcu, dok su za obradu metala sluili livaka kaika iz iste ostave, alat iz ostave u Saldumu i nakovanj iz ostave br. 1 sa Gradine na Jelici. Drugu po brojnosti grupu nalaza ine alati koji su korieni u raznim etapama obrade drveta, od obaranja stabla (vee sekire), preko njegove grublje i finije obrade (testera, bradve, manje sekire, keser, strugai, dleta, strugai-dleta, probojci). eki iz ostave br. 1 sa Dijane sluio je pri obradi kamena, dok su za prenos kamenih blokova sluili nosai. Pri prvoj etapi obrade vune koristile su se makaze za striu ovaca, pronaene u ostavi br. 2 na Dijani i ostavi br. 2 na Gradini na Jelici, dok je za kasniju obradu sluilo grebeno iz ostave br. 1 sa Jelice. Jedini nalaz koji je sluio za obradu koe je jedan probojac iz ostave u Bosiljkovcu. Najbrojniju grupu nalaza ini poljoprivredni alat, koji se koristio u ratarstvu (motike, budaci, krampovi i krampovi sekire), vinogradarstvu (dvozube motike iz Cariinog grada), stoarstvo (eagija i kosa iz ostave br. 2 sa Gradine na Jelici) kao i onaj koji je imao vienamensku primenu-kosiri, koji su sluili za krenje uma i rastinja ili oreivanje voa. Kao to je pokazano, u sastav nekih ostava su pored predmeta ija namena nije poznata ulazili i nalazi poput kljueva, brava, katanca, klinova, klamfi, kuka, ika, kopi, fibula, prstena, slitaka i sl. Takvi nalazi pronaeni su u ostavama u Bosiljkovcu, Cariinom gradu (ostave br. 1, 2 i 4) i ostavi br. 1 sa Gradine na Jelici. Iz ovoga se moe zakljuiti da su u ostavama pohranjivane raznosvrsne vrednije stvari koje su pripadale odreenoj osobi ili grupi ljudi, a injenica da je u njima alat najbrojniji dovoljno govori o njegovom velikom znaaju.U ostavi br. 1 na Dijani alat za poljoprivredu, obradu drveta i obradu kamena zastupljeni su ravnopravno sa po jednim primerkom (grafikon 1), a isti je sluaj sa poljoprivrednim alatom, alatkom za obradu vune i alatom za obradu drveta iz druge ostave sa tog lokaliteta (grafikon 2). Tako je polovina alata iz ostava sa Dijane namenjena za poljoprivredu, dok alat za obradu drveta ini 33,3% nalaza, a alat za obradu kamena 16,7% (grafikon 3). U ostavi sa lokaliteta Bosiljkovac alat za obradu drveta je bio zastupljen sa 19 primeraka, sledi zatim 16 rudarskih motika, dok je prisutan po jedan primerak alata za obradu metala, koe i kamena, kao i jedna poljoprivredna alatka (grafikon 4). U ostavi br. 1 sa Cariinog grada najbrojniji je alat za obradu drveta (7 primeraka) a neto su manje brojne poljoprivredne alatke (6 nalaza), dok su tri nosaa sluila za prenos manjih kamenih blokova (grafikon 5). Meu malobrojnim alatima iz druge ostave sa tog lokaliteta dve su poljoprivredne alatke, sekira je sluila za obradu drveta, a pohranjen je i jedan nosa kamenih blokova (grafikon 6). Ostavu br. 3 sainjavao je u potpunosti poljoprivredni alat, a u ostavi br. 4 sav alat je bio namenjen za obradu drveta. Posmatranjem alata iz sve etiri ostave sa Cariinog grada dolazi se do sledee statistike: 42,35% ine poljoprivredne alatke, a istim procentom je zastupljen i alat za obradu drveta, dok 4 nosaa za kamene blokove ine 15,30% nalaza (grafikon 7). U ostavi ukopanoj u severoistonom aneksu Bazilike na jelikoj Gradini jedna je alatka namenjena za obradu metala a jedna za obradu vune (grafikon 8). U drugoj ostavi sa Gradine na Jelici poljoprivredni alat je najbrojniji. ini 61,53% alata iz ostave, dok su za obradu drveta namenjene 3 alatke a za obradu kamena i vune po jedna (grafikon 9). Tako od ukupnog broja alata iz obe ostave sa pomenutog lokaliteta 59,94% ini poljoprivredni alat, 19,98% alat upotrebljavan pri obradi drveta, 13,32% alat za obradu vune, a po 6,66% alat za obradu metala i kamena (grafikon 10). Na osnovu sastava nekih ostava moemo moda zakljuiti ime se bavila osoba koja ju je zakopala. Alat iz ostave pronaene u Saldumu najverovatnije je pripadao jednom kovau. Zbog velikog broja motika sa specifinom namenom ostava iz Bosiljkovca je pripisana rudartima, bez obzira to su sa malo vie primerak bili zastupljeni alati za obradu drveta, koji su, meutim, sluili za izradu i popravku greda, dralica alata i sl. (, 2011: 48). Povodom ostave sa Hisara ne moemo rei nita odreenije od toga da se vlasnik predmeta pohranjenih u njoj najverovatnije bavio poljoprivredom. Dok se ostava ne publikuje ostae nam nepoznato da li se osoba koja je sakrila alate intenzivnije bavila stoarstvom, ratarstvom ili recimo voarstvom. Dok se na osnovu alata iz ostave br. 3 na Cariinom gradu moe rei da se osoba koja ih je posedovala bavila uzgojem vinove loze, a kao vlasnik alata iz ostave br. 4 se moe pretpostaviti jedan drvodelja, dotle se u tom smislu ne mogu donositi sigurniji zakljuci za ostave br. 1 i 2. Prva ima gotovo podjednak broj alatki koje se koriste pri razliitim etapama obrade drveta i poljoprivrednog alata na osnovu kog se moda moe pretpostaviti da je uzgoj vinove loe ili nekog drugog voa bila delatnost u kojoj je ta grupa nalaza nala svoju primenu. Zbog malobrojnosti i raznovrsnosti alat iz druge ostave ne dozvoljava bilo kakva razmiljanja u ovom smislu. Povodom ostava sa Cariinog grada svakako je pri ovakvim razmiljanjima neophodan poseban oprez, obzirom da su, da potsetimo, sve etiri pronaene u blizini pei (sl. 8 a-b) koje su pripisane dvema kovanicama iz poslednje faze ivota u gradu. Imajui u vidu ovu okolnost ne moe se iskljuiti ni mogunost, ma koliko malo verovatna ona bila, da je jedan kova, beei iz grada, sa sobom poneo alat koji je upotrebljavao pri radu, dok je alate koje je izradio moda sakrio pod zemlju u nadi da e se uskoro vratiti u grad. Za ostave br. 1 i 3 smo takoe ve rekli da su ukopane u sloj garei nastao usled poslednjeg pustoenja grada. U kojoj se meri u tom sluaju raznovrsnost namene alata iz ostave br. 1 moe dovesti u vezu sa mogunou da ih je osoba koja ih je pohranila prikupila na raznim mestima u naselju nakon katastrofe ostae pitanje na koje ne moemo dati pouzdan odgovor. Za ostavu br. 1 sa Gradine sa Jelici, na osnovu dva slitka i jednog nakovnja moemo, uz nuan oprez, samo pretpostaviti da je u pitanju ostava nekog kovaa. to se tie ostave br. 2 sa tog lokaliteta moemo pretpostaviti da se, pored voarstva, osoba koja je skrila taj alat bavila jo i stoarstvom. Ostave sa Gradine na Jelici su ukopane u sloj nakon ruenja Bazilike , pa se ni ovde ne moe iskljuiti mogunost da alati prvobitno nisu pripadali osobi koja ih je ukopala u zemlju. Meusobnim poreenjem sastava ostava ne dolazi se ni do kakvih znatnijih zakljuaka u pogledu regionalnih razlika u privreivanju. Primetno je da su jedino u ostavi br. 3 iz Cariinog grada pronaene alatke koje definitivno ukazuju na uzgoj vinove loze (dve dvozube motike). Ako se pak uzmu u obzir rezultati istraivanja ranovizantijskog utvrenja na lokalitetu Jatrus-Krivina, moglo bi se doi do zanimljive pretpostavke. Naime, u pomenutom pograninom utvrenju u Donjoj Meziji otkriveni su ostaci znatnog broja raznovrsnih itarica, povra i voa, meu kojima i vinove loze (Morrison, Sodini 2002: 196, i nap. 149), pa bi se, s obzirom na sline geografske odlike terena, moglo pretpostaviti da je uzgoj vinove loze vren i u okolini utvrenja na severozapadnoj granici Priobalne Dakije. To bi prvenstveno vailo za utvrenja na prostoru koji je na jugu i jugozapadu bio ogranien padinama dok je predeo prema dunavskoj obali bio ravniarski, a takva oblast zavrava se upravo kod Dijane (sl. 2). Ovome u prilog idu i pokretni nalazi iz ranovizantijskih slojeva sa nekih lokaliteta u Djerdapskoj klisuri, mada je njihov broj mali. Ni jedan alat koji bi ukazivao na uzgoj vinove loze nije pronaen na Dijani, ali je dvozuba motika otkrivena u Sipu, dok je jedan kosir malih dimenzija pronaen na lokalitetu Mihailovac-Blato (pehar 2010: 96, 99, kat. br 388, 417, T. XX/388, T. XXIII/417). Od ukupnog broja poljoprivrednih alatki otkrivenih u ranovizantijskim utvrenjima u oblasti erdapa za vinogradarstvo je upotrebljavano 5,56% njih (pehar 2010: 149), to je podatak koji ne treba zanemariti. Interesantno je i to da bi se posmatranjem sadraja ostava moda moglo doi do zakljuka da je stoarstvo zastupljeno i na limesu (Dijana-makaze iz ostave br. 2) i na Gradini na Jelici (grebeno, eagija, kosa i makaze), bez obzira na znatnu razliku u nadmorskoj visini (sl. 2). To se, meutim, samo na osnovu pomenutih nalaza ne bi moglo i definitivno tvrditi, obzirom da makaze prvenstveno ukazuju na obradu vune, a samo posredno na stoarstvo. Ipak treba imati u vidu sa su padine u zaleu utvrenja u Dijani (sl. 2) svakako pruale pogodne uslove za stoarstvo, na ta neposredno ukazuju dva zvona-klepetue i jedna kosa, a posredno veliki broj alata i orua za obradu vune i koe koji su pronaeni na tom lokalitetu (pehar 2010: 98, 99-100, 104-114). Meu alatom iz ostava otkrivenih na Cariinm gradu nema nalaza koji bi ukazivali na stoarstvo, ali na ovu delatnost ukazuju kosa i nekoliko noeva za obradu koe koji su pronaeni u slojevima iz poslednje faze nastanjivanja grada (Popovi 1990: 278, type A, fig. 186; 280, type A-C, fig. 188). U prilog arheolokim nalazima koji ukazuju na intenzivnije stoarstvo u poslednjim etapama ivota u gradu idu i najnovija istraivanja arheozoolokog materijala, sprovedena dodue na malom uzorku. Naime, na osnovu stepena sraslosti epifiza goveeta, koze i ovce dolo se do zakljuka da su ove ivotinje u periodu od oko 570. godine pa do okonanja ivota u gradu mnogo vie koriene za eksploataciju sekundarnih sirovina (radna snaga, mleko, vuna) nego u prvim decenijama ivota, kada su uglavnom uzgajane zbog mesa (Markovi 2013: 9-10, 13-14, sl. 3, 6). Goveda su dakle krajem VI i poetkom VII veka koriena i pri oranju, o emu svedoi i nalaz simetrinog raonika (Popovi 1990: 279, type A, fig. 187). Obzirom da su oni retki na lokalitetima VI veka9 ( 1988: 100-103), jasna je vanost ovog nalaza, koji svedoi o injenici da su stanovnici Cariinog grada i tokom poslednjih godina vizantijske vlasti na Balkanu negovali antiku tradiciju obrade zemlje.Alati za eksploataciju rude konstatovani su jedino u ostavi iz Bosiljkovca, u kojoj je konstatovana i livaka kaika, a alat za obradu metala posvedoen je jo i u ostavi iz Salduma i u ostavi br. 1 na Gradini na Jelici. Obrada metala na Jelici je posvedoena i situacijom konstatovanom u Objektu III ( 2010: 75-76). Tokom dosadanjih istraivanja ranovizantijskih utvrenja na prostoru erdapske klisure nije konstatovano postojanje metalurkih radionica a pronaen je samo po jedan alat za obradu metala na svega dva lokaliteta, to verovatno predstavlja posledicu nedovoljnog stepena istraenosti ali u izvesnoj meri stoji i u saglasnosti sa pretpostavkom da su se kovanice nalazile izvan bedema, na prostoru koji nije podrvgnut arheolokim istraivanjima (pehar 2010: 104, 149, 150, kat. br. 456-457, T. XXVI/ 456, nap. 91). Iako alat za obradu metala nije konstatovan meu nalazima iz ostava sa Hisara i ______________________________________________________________________________9 Nalazi koji ukazuju na obradu zemlje plugom tokom ranovizantijskog perioda ipak su posvedoeni na nekoliko lokaliteta na teritoriji dananje Srbije. Raonici datovani u VI vek pronaeni su u Romulijani, Bregovini i Graditu u Ljubincima ( 2003: 147, . . 286; 1999: . 7/b; 2010: 36-37, . 14), sa kog potie i jedno crtalo, kakvo je pronaeno i na lokalitetu Ukosa u Grad Stalau ( 2010: 36-37, . 14; 2003: 86, . 8).Cariinog grada, nalazi komada gvozdene zgure, gvozdeni slitak i livaka posuda sa Hisara,10 kao i jedan eki (Popovi 1990: 290, type B variante a, fig. 198 c), tri nakovnja (Popovi 1990: 291, type A-B, fig. 199 a-b) i kovake pei (sl. 8 a-b) na Cariinom gradu, govore o postojanju metalurkih radionica i prisustvu kovaa i u ovim mestima. Na osnovu ovih primera jasno je da postoji ogranienost u mogunosti prouavanja celokupne privrede u jednoj naseobini samo na osnovu nalaza alata pohranjenih u ostavama. No ipak one na specifian nain svedoe o poslednjim godinama ivota autohtonog romanizovanog stanovnitva u naseljima na severu Ilirika i pokazuju ta su stanovnici nekadanjih gradova i razvijenih znaajnih utvrenja smatrali velikim bogatstvom i stoga eleli da ga sakriju od nadolazeih osvajaa.

_____________________10 vidi gore nap. 6 Spisak ilustracija

sl. 1.: karta dijeceze Dardanije po V. Ivanievisl. 2.: karta sa poloajem lokaliteta sa ostavama alata po M. Milinkovisl. 3.: Dijana: motika iz osatave 1 po P. peharsl. 4.: Dijana: eki iz ostave 1 po I. Popovisl. 5.: Dijana: makaze iz ostave 2 po I. Popovisl. 6.: Dijana: kosir iz ostave 2 po I. Popovisl. 7: karta oblasti metalla Aeliana Pinciensia po S. Duani T. 1.: 1-5 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 2.: 6-21 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 3.: 22-47 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 4.: 48-65 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 5.: 66-105 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 6.: 106-119 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharT. 7.: 120-127 ostava iz Bosiljkovca po D. Jacanovi, P. peharsl. 8.: C. grad: prostor oko krunog trga sa kasnijim graevinama po . Mano-ZisiT. 8.: C. grad: deo alata iz ostava br. 1 i br. 3 po Kondi, Popovi; Popovi; Popovisl. 9.: Gradina na Jelici: Bazilika sa poloajem ostava po M. Milinkovisl. 10.: Gradina na Jelici: ostava iz severoistonog aneksa po M. Milinkovi T. 9.: Gradina na Jelici: ostava iz jugoistonog aneksa po M. Milinkovigrafikon 1.: Dijana: ostava br. 1: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 2.: Dijana: ostava br. 2: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 3.: Dijana: ostave br. 1 i 2: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 4.: ostava iz Bosiljkovca: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 5.: Cariin grad: ostava br. 1: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 6.: Cariin grad: ostava br. 2: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 7.: Cariin grad: ostave br. 1-4: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 8.: Gradina na Jelici: ostava br. 1: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 9.: Gradina na Jelici: ostava br. 2: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogigrafikon 10.: Gradina na Jelici: ostave br. 1 i 2: zastupljenost poljoprivrednih delatnosti D. Gogi

Bibliografija

, ., (.), 1955. , I, , 7-16., ., (.), 1955. , I, , 17-72., ., (.), 1955. , I, , 73-80., ., (.), 1955. Miracula s. Demetrii I, I, , 173-184., ., M, ., (.), 1955. , I, ,103-126.Bavant, B. 1990. Les petits objets, in: Cariin Grad II,d. B. Bavant, V. Kondi, J.-M. Spiser,BelgradeRome, 191257.Bitenc, T., Knific, T., 2001. Od Rimljanov do Slovanov: predmeti, Ljubljana., ., , ., 2013. , Starinar LXIII, , 131-152.Ivanievi, V. 2012. Barbarian settlements in the interior of Illyricum: The case of Cariin grad,in: The Pontic-Danubian Realm in the period of the Great Migration, ed. V. Ivanievi,M. Kazanski, Paris-Beograd, 57-69.Ivanievi, V., Kazanski, M., Mastykova, A. 2006. Les ncropoles de Viminatium lpoque desGrandes Migrations, Paris.Ivanievi, V., pehar, P., 2006. Early Byzantine Finds from ean and Gornji Streoc (Kosovo), LV, , 133158.Jeremi, G. 2009. Saldum. Roman and Early Byzantine fortification, Belgrade., ., 1987. Statio cataractarum Diana, IV, Beograd, 4344., ., , ., 1977. . , .Kondi, J., 1996. The Earliest Fortifications of Diana, in: Roman Limes on the Middle and Lower Danube, ed. P. Petrovi, Beograd, 8186., ., , ., (.), 1955. , I, , 85-98., ., 1987. O (), 24, B, 117134., ., 1980. VI , XIX, , 1753.

, ., 1988. 1987. 1988. , XVIII, , 61-80.

, ., 1994. 1989. 1994. , XXIV, , 49-57., ., 1999. , : , , . . ., . , , 87-115.Milinkovi, ., 2002. Die byzantinische Hohenanlage auf der Jelica in Serbien - ein Beispiel aus dem nordlichen Illyricum des 6. Jh, XLI, , 71130. , ., 2010. - , ., ., 2012. 6. - , : II, . . , ., . , , 299-311. Morisson, C., Sodini, J.-P., 2002. The Sixth-Century Economy, in: The Economic History of Byzantium from the seventh through fifteenth Century I, ed. A. E. Laiou, Washington, 171220., ., 1984. , , Starinar XXXIII/XXXIV, , 129-134., ., 2003. 5. 7. . ., , : , , 239-258., ., 1988. , .Popovi, I., Les activites professionnelles a Cariin Grad vers la fin du VIe et le debut du VIIe siecle d`apres les outils de fer, in: Cariin Grad II, ed. B. Bavant, V. Kondi, J.-M. Spieser, Belgrade-Rome, 269306., ., 1987. , , XXXVIII, , 137.Popovi, M., Biki, V., 2009. Vrsenice-kasnoantiko i srednjovekovno srpsko utvrenje,Beograd.Rankov, J., 1987. Statio cataractarum Diana ( 1982. ), IV, , 536., ., 2003. , 9/10, , 81100., ., 2010. - , 5, , 29-40.Schulze Drrlamm, M. 1986. Romanisch oder germanisch? Untersuchungen zu den Armbrust -und Bgelknopffibeln des 5. und 6. Jahrhunderts n. Chr. aus den Gebieten westlich des Rheins und sdlich der Donau, JRGZM 33, 593-720., ., , ., , ., 2007. , XLVII, , 29-40. Curta, F., 2011. New Remarks on Early Medieval Hoards of Iron Implements and Weapons,Studien zur Archologie Europas, Band 14, Bonn, 309332.

Curta, F., 2013. Horsemen in Forts or Peasants in Villages? Remarks on the Archaeology of Warfare in the 6th to 7th c. Balkans, in: War and Warfare in Late Antiquity, ed. A. Sarantis, N. Christie, Leiden-Boston, 809-850., ., 2007. , .pehar, P., 2008. Obrada kamena u Cariinom gradu, u: Francusko-srpska saradnja u oblastiarheologije, ur. V. Ivanievi, Beograd, 92-101.pehar, P., 2010. Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvrenja u erdapu, Beograd., ., , ., 2011. , Viminacivm 16, , 25-58., ., 2003. Felix Romvliana: 50 , .

sl. 1: karta dijeceze Dakije u ranovizantijskom periodu

sl. 2: karta sa poloajem lokaliteta na kojima su pronaene ostave alata

sl. 3: Dijana: motika iz ostave 1

sl. 4: Dijana: eki iz ostave 1

sl. 5: Dijana: makaze iz ostave 2

sl. 6: Dijana: kosir iz ostave 2 sl. 7: karta pretpostavljene oblasti metalla Aeliana Pinciensia

T. 1: ostava iz Bosiljkovca: funkcionalni delovi odee i nakit

T. 2: ostava iz Bosiljkovca: rudarske motike

T. 3: ostava iz Bosiljkovca: okovi, alat za poljoprivredu, obradu drveta, metala, koe, kamena i alatka nepoznate namene

T. 4: ostava iz Bosiljkovca: drke, lanac, kuke, koplje i noevi

T. 5: ostava iz Bosiljkovca: klinovi i klamfe

T. 6: ostava iz bosiljkovca: gvozdeni predmeti raznovrsne namene

T. 7: ostava iz Bosiljkovca: bronzani predmeti raznovrsne namene

sl. 8: Cariin grad: prostor oko krunog trga, sa kasnijim graevinam

T. 8: Cariin grad: deo ostave alata br. 1 (1-11), deo ostave alata br. 3 (12-13)

sl. 9: Gradina na Jelici: Bazilika C sa poloajem ukopanih ostava

sl. 10. Gradina na Jelici: ostava br. 1 i pojedinani prikazi dela nalaza iz nje

T. 9: Gradina na Jelici: ostava br. 2

grafikon 1: Dijana-ostava br. 1: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 2: Dijana-ostava br. 2: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 3: Dijana-ostave br. 1 i 2: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 4: Ostava iz Bosiljkovca: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 5: Cariin grad-ostava br. 1: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 6: Cariin grad-ostava br. 2: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 7: Cariin grad-ostave br. 1-4: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 8: Gradina na Jelici-ostava br. 1: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 9: Gradina na Jelici-ostava br. 2: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata

grafikon 10: Gradina na Jelici-ostave br. 1 i 2: zastupljenost privrednih delatnosti na osnovu nalaza alata