R A K O V IR A K O V I(Crustacea)(Crustacea)

Autor: Vuk PopovićAutor: Vuk PopovićGimnazija Svetozar MarkovićGimnazija Svetozar Marković

Odeljenje IIOdeljenje II44

R A K O V I (Crustacea)R A K O V I (Crustacea)

RakoviRakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je (Crustacea) su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena, dvograne karakteristično da imaju dva para antena, dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje.izuzecima, vodene životinje.

Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrstama.su sesilne i retkim parazitskim vrstama.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće podeljeno na dva regiona:podeljeno na dva regiona:

GLAVENOGRUDNI (cephalotorax)GLAVENOGRUDNI (cephalotorax), nastao , nastao srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od vrste rakova, grudnih segmenata ivrste rakova, grudnih segmenata i

TRBUŠNI (abdomen)TRBUŠNI (abdomen), koji se sastoji od , koji se sastoji od različitog broja segmenata.različitog broja segmenata.

Građa rakaGrađa raka

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Na glavi se nalaze:Na glavi se nalaze:

očioči usni otvorusni otvor 5 pari usnih ekstremiteta:5 pari usnih ekstremiteta:

1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske 1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske draži:draži:

2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: 2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.prilikom parenja i dr.

3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i 3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;

4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji 4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji dodatno sitne hranu.dodatno sitne hranu.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem segmenata koji grade ovaj region:segmenata koji grade ovaj region:

Jedan od prva tri para su vilične noge Jedan od prva tri para su vilične noge (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera ka usnom otvoru;ka usnom otvoru;

Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni) predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni) rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta kojima se plen hvata i drobi.kojima se plen hvata i drobi.

Spoljašnja anatomijaSpoljašnja anatomija

Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.

Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je tanka što omogućava dobru pokretljivost tih tanka što omogućava dobru pokretljivost tih delova.delova.

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija

Crevni sistem je sastoji od:Crevni sistem je sastoji od:

prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja čija je uloga mehanička obrada hrane;čija je uloga mehanička obrada hrane;

srednje crevo je endodermalnog porekla i nema srednje crevo je endodermalnog porekla i nema kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao jetrajetra;;

zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe je obloženo kutikulomje obloženo kutikulom

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija

Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:

srce koje je smešteno sa leđne strane u srce koje je smešteno sa leđne strane u perikardijumu (ostatak celoma);perikardijumu (ostatak celoma);

arterijearterije sinuse.sinuse.

U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:

eritrokruorin;eritrokruorin; hemocijaninhemocijanin hemoglobinhemoglobin

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija

Rakovi dišu:Rakovi dišu:

pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;

kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore koje funkcionišu kao pluća;koje funkcionišu kao pluća;

sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da obavljaju celom površinom tela.obavljaju celom površinom tela.

Unutrašnja anatomijaUnutrašnja anatomija

IzlučivanjeIzlučivanje se obavlja jednim jedinim parom se obavlja jednim jedinim parom izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksilarne ili antenalne žlezde.maksilarne ili antenalne žlezde.

Nervni sistemNervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod je lestvičastog tipa pri čemu kod pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.

Rakovi imaju odvojene Rakovi imaju odvojene polovepolove sa izraženim polnim sa izraženim polnim dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja nove.nove.

KlasifikacijaKlasifikacija

Klasa rakova Klasa rakova deli se na potklase:deli se na potklase:

cefalokaridacefalokarida branhiopodabranhiopoda ostrakodaostrakoda mistakokaridamistakokarida kopepodakopepoda branhiurabranhiura ciripedijaciripedija malakostraka ili viši rakovimalakostraka ili viši rakovi

Slatkovodni rakoviSlatkovodni rakovi

Slatkovodni rakoviSlatkovodni rakovi potiču iz mora, a naseljavaju potiču iz mora, a naseljavaju većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje, većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje, noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama i noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama i površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im je člankovito.je člankovito.

Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata) tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata) i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima dostignu težinu do 300 g.dostignu težinu do 300 g.

Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste koje imaju privredni značaj.koje imaju privredni značaj.

POTOČNI ILI REČNI RAKPOTOČNI ILI REČNI RAK ((Astacus AstacusAstacus Astacus ) – ) – plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi temperaturu vode do 26oC.temperaturu vode do 26oC.

BELONOGI RAKBELONOGI RAK ( (Astacus pallipesAstacus pallipes ) – rostrum je ) – rostrum je dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle

boje.boje.

RAK KAMENJARRAK KAMENJAR ( (Astacus torrentiumAstacus torrentium ) – najmanji je ) – najmanji je rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka. štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka. Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i Krki.Krki.

BARSKI RAKBARSKI RAK ((Astacus leptodactylusAstacus leptodactylus ) – ima veoma ) – ima veoma tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog sliva.sliva.

Morski rakoviMorski rakovi

Rod Rod morskih rakova morskih rakova (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta (jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišu (jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišu škragama i žive u morima. škragama i žive u morima.

Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove (Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok niži (Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok niži rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni na rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni na podskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce, podskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce, škrgorepce i vitičare.škrgorepce i vitičare.

Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu, Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu, grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava je grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava je srasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu se srasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu se glava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenata glava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenata zavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su zavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su porodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.porodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.

ŠKAMPŠKAMP, norveški rak (, norveški rak (Nephrops norvegicusNephrops norvegicus ) – mali ) – mali dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu, dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu, ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm. ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm. Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30 Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30 komada. Mresti se tokom cele godine, a najviše komada. Mresti se tokom cele godine, a najviše leti. Lovi se tokom cele godine i ima najveću leti. Lovi se tokom cele godine i ima najveću privrednu važnost u Evropi.privrednu važnost u Evropi.

KRABEKRABE pripadaju rodu Decapoda. One se dele na pripadaju rodu Decapoda. One se dele na 16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina 16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina varira od 1 do preko 25 cm. Telo im je varira od 1 do preko 25 cm. Telo im je kompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu. kompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu. Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe) Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe) težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.

JASTOGJASTOG, omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi , omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema klešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i klešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i punim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim punim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim nijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45 nijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45 cm i težinu oko 1 kg i više.cm i težinu oko 1 kg i više.

LiteraturaLiteratura

Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002. Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971. Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, BeogradKrunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna

knjiga, Beograd, 1986.knjiga, Beograd, 1986. Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih

avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk KaradžićVuk Karadžić, Beograd, , Beograd,

1986.1986. Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama,

Biološki fakultet, Beograd, 2000.Biološki fakultet, Beograd, 2000. Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija,

Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.