Radovan Karadžić od mita do Haga-feljton Novosti

8/4/2019 Radovan Karadžić od mita do Haga-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/radovan-karadzic-od-mita-do-haga-feljton-novosti 1/32

Sam svoj stražar! V. N. | 03. avgust 2008.

Alternativnim identitetom Karadţi? se oslobodio jataka i postao sigurniji. Da li seRadovan skrivao od tajnih sluţbi ili su one skrivale njega

PUT koji nema prepreka ne vodi nikud. Svoju ţivotnu trku, dugu 63 godine, Radovan Karadţić istrĉao jena stipl-ĉez stazi prepunoj prepreka. Zaslepljen ţeljom da po svaku cenu, što pre, stigne do cilja, bivši voĊa bosanskih Srba pokušao je, u nekoliko odsudnih trenutaka, iz troskoka da preskoĉi ambise. Kako mu je topolazilo za rukom znaju njegovi sledbenici.

Onome ko ide - put se uvek skraćuje, zakljuĉio je Ezop. To, svakako, vaţi i za Karadţića. U prošlu sredu, u7.45, u crnom blindiranom dţipu, on je dopremljen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu. Sve svetske TVmreţe zabeleţile su trenutak kada se, iza uhapšenog Karadţića, neĉujno, kao da klize po loju, zatvaraju dvakrila velike zatvorske kapije. Oni koji su u lovu na bivšeg predsednika RS potrošili 13 godina i milionedolara, konaĉno su odahnuli. Najtraţeniji evropski begunac, optuţen za genocid, konaĉno je “pao”.Dograbile su ga ruke haške pravde. U utorak, 29. jula, sve do 23.30 Sneţana Malović, ministarka pravde, oĉekivala je da stigne ţalba naizruĉenje Radovana Karadţića Haškom tribunalu. Tad je isticao “razumni rok”. Ţalba, meĊutim, nije stigla,Karadţićev advokat nije je ni poslao. Radovan je morao da se spremi za put. Probudili su ga i rekli:“Idemo. Rešenje o izruĉenju je potpisano.”

Bilo je gluvo doba noći, “koji sekund pre pola ĉetiri”. Ispred zgrade Specijalnog suda u Beogradu dreţdalisu još poneki novinar i pas lutalica. Karadţića su, u koloni od ĉetiri blindirana dţipa, odvezli na aerodrom“Nikola Tesla”. Ukrcali su ga u avion Vlade Srbije i prebacili u Roterdam, odakle je helikopterom odvedenu Sheveningen.

SVET U ŠOKU

INTERESOVANjE za Karadţićev prvi nastup pred haškim sudijama bilo je planetarno. Kod nas se tajtrenutak išĉekivao sa velikom napetošću. Svi su se pitali kako izgleda ĉovek koji je 13 godina, kao duh,izmicao belosvetskim poterama i koji je, u meĊuvremenu, toliko promenio izgled da su ga teško mogli

prepoznati i najroĊeniji. Pojavom pravog Karadţića svi smo bili pomalo zateĉeni. Ni traga od onog simpatiĉnog gurua DraganaDavida Dabića, “istraţivaĉa u oblasti psihijatrije i bioenergije”, ĉiji je lik predstavljao uspešnu kombinaciju

“Frojda i boema iz Skadarlije”. Što se tiĉe pravog Radovana Karadţića on se, u meĊuvremenu, dobrano promenio. Malo, ili gotovo ništa utom prvom nastupu nije podsećalo na onu drskost, vrcavost i leţernost kojima je Radovan nekada plenio.

Vidno omršao, upalih obraza i oĉiju sa podoĉnjacima, delovao je nekako stegnuto i napeto. Nije mu,naravno, bilo lako. Posle toliko godina progona, skrivanja i beţanja trebalo je otvorenih oĉiju izdrţati tajstrašni udar. Na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom Karadţić je trebalo da se izjasni povodom navodaoptuţnice. Da prizna ili negira svoju odgovornost za genocid, etniĉko ĉišćenje i druga zlodela koja mu sepripisuju kao predsedniku RS i vrhovnom komandantu njene vojske. Ali do toga nije došlo, jer je tuţilacrekao da će optuţnicu dopuniti i promeniti, tako da će odgovor na to pitanje Karadţić dati 29. avgusta kadse suĊenje nastavlja. Alternativni portret Radovana Karadţića iznenadio je svet. Lider bosanskih Srba ĉija je glava bila ucenjena

na pet miliona ameriĉkih dolara i ĉetiri miliona bosanskih maraka, maestralno je redizajnirao svoj lik. U

tome je, prema tvrĊenju njegovog sinovca Dragana Karadţića, bio sam svoj majstor. Niko mu nije pomagao. Psihijatar, struĉnjak za alternativnu medicinu, pesnik, romansijer i dramski pisac došao je nafantastiĉnu ideju: umesto da se sklanjam od sveta, idem mu u susret. Licem u lice ne vidi se lice.Promeniću identitet. Bradom i dugom kosom, naoĉarima i odelom, a ne skalpelom, postaću to što ţelim. Ima, meĊutim, mišljenja da Karadţić nije sam doneo odluku da uzme novi identitet, već su mu to naloţiletajne sluţbe pod ĉijim je budnim okom, navodno, bio sve vreme u Srbiji. Po toj verziji, nije se Karadţićskrivao od tajnih sluţbi, već su tajne sluţbe skrivale Karadţića. To je trajalo sve do nedavne promene vlastiu Srbiji. Novoj vladi više je odgovaralo da bivši predsednik bude u Hagu nego u Beogradu. Struĉnjaci za dizajn kaţu da je Karadţić, pretvarajući se u Dabića, uĉinio ono što rade ţene: “optiĉkimvarkama” sakrivaju ono što ne ţele da se vidi, a upadljivim detaljima naglašavaju ono što bi bilo poţeljnoda svakom zapadne za oko.



KLETVA GUSLARA

Šta je Karadţić sakrio, a šta pojaĉao?

Najbitnije mu je bilo da promeni frizuru, da napravi rep i veţe ga na vrh glave, zatim da pusti veliku bradu istavi naoĉare. Time je dobio sasvim drugi izgled. Nestala je, recimo, njegova karakteristiĉna rupica na

bradi. Što se tiĉe obrva, tu i nije bila potrebna intervencija. Ostale su markantne, ali, su se, uokvirene jakom

bradom i kosom, prosto izgubile. Ako se tome doda boemski naĉin oblaĉenja, nije ĉudo što je Karadţićmogao da sedi u kafanici “Luda kuća” i mirno sluša guslarske pesme o sebi:

Ko no gorom Romanijom proĊe je li Lazar, je li KaraĊorĊe! Ono deset punijeh leta

Brat Radovan Romanijom šeta. Ĉujte, braćo,šta vam gusle kaţu: Ko izdao viteza srpskoga

za dukate silnika mrtvoga

prokleto mu dovijeka pleme,

kućno mu se prolomilo sljeme

krvlju mu se prolili badnjaci,

od njega se izlegli gubavci,

zatrla ga iz nebesa sila.

Prema reĉima sluţbenika ameriĉke ambasade u Beogradu do sada se niko nije javio da traţi nagradu od petmiliona dolara. Ko je i kako alternativnom Karadţiću ušao u trag zasad se ne zna. Ostala je misterija kojoj iĉijoj sluţbi pripadaju ona trojica koji su Radovana (Dabića) izveli iz autobusa za Batajnicu i odvela unepoznatom pravcu. Ono što se sigurno zna jeste da su po nalogu Specijalnog suda bivšem predsedniku RSuzeti otisci svih deset prstiju i da će to nadleţnim organima biti od velike pomoći u rekonstrukciji kretanjaovog haškog optuţenika. Gde se Karadţić krio svih ovih godina i kada je uzeo drugi identitet, za sada se ne zna. Pronosile su se vestida je u Rusiji, u Grĉkoj, da je moţda ubijen ili zarobljen. Lovili su ga na r aznim mestima - po šumama,manastirima, gradskim ĉetvrtima, ali su uvek ostajali praznih šaka.

TIH I SMIREN

NEKI struĉnjaci kaţu da se Karadţić, pošto je uzeo alternativni identitet, oslobodio mnogobrojnih jataka itelohranitelja. Jednostavno - nisu mu više bili potrebni. Što je bio dalje od njih, bio je sigurniji. Što je bilomanje organizacije oko njega - poloţaj mu je bio lakši. Dobro redizajniran mogao je da se svuda javno

pojavljuje, odlazi u trgovinu, drţi predavanja, leĉi ljude, piše ĉlanke u struĉnim ĉasopisima, ima svoj sajt, i prodaje svoje ĉudotvorne izume za potenciju. Oni koji su imali priliku da se druţe sa Dabićem (Karadţićem) kaţu da se on predstavljao kao David. Bio

je smiren, govorio je tiho, ponekad nerazgovetno, kratkim reĉenicama. Nije se upuštao u diskusije. Dolazio je i odlazio neĉujno. Retko je pominjao porodicu. Na pitanje odakle je rodom odgovarao je: izHercegovine. Imao je dva para rukavica, pletene i koţne. Kaţu da ih je nosio uvek sa sobom. Imao je dvašešira - beli za leto, crni za zimu. Garderoba mu je bila iznošena, ali ĉista. Govorio je ruski, sluţio seengleskim i nemaĉkim. Ivan Karadţić, Radovanov brat, kaţe da je na sahrani njihove majke Jovanke, koja je pre tri godine umrla u

Nikšiću, bilo više policije nego rodbine.Jedna njihova sestriĉina tvrdila je da je tada meĊu svetom videla i Radovana.

Drugi pak tvrde da je Radovan, prerušen u monaha, prisustvovao polaganju moštiju Jovana Duĉića uTrebinju.

Tim povodom episkop raško- prizrenski Artemije, za jedan list je rekao: “Sve je moguće.Mada, nije mi jasno zašto bi mu bila potrebna monaška odeţda. Ako je tada izgledao kao sada niko ga ne bi

prepoznao.”

Pre odlaska u Hag, mitropolit crnogorsko- primorski Amfilohije, ispovedio je Radovana Karadţića koji je uzatvorskoj ćeliji više dana postio.Radovanu je u posetu došao i pesnik Rajko Petrov Nogo, prijatelj iz deĉaĉkih dana. - Ĉujem da si napisao pesmu o meni - rekao je Radovan.

- Jesam. Nazvao sam je “Tajna veĉera” - kazao je Nogo.

- Kako glasi? - upitao je Radovan.

- AnĊelima su potkresana krila, a ArhaĊela strpali u ţicu.Tako je Karadţića u Hag ispratio prijatelj, pesnik.



Svoju poruku Radovanu guslari su ispleli u desetercu:

Radovane, ĉoveĉe od gvoţĊa, Srpski voţdu posle KaraĊorĊa, Odbrani nam slobodu i veru,

na studenom Ţenevskom jezeru.

Radovan je u Hag poneo slike najroĊenijih, nekoliko knjiga i ikonu Isusa Hrista. Na njegovom sajtu ostala je ispisana izreka: “Onaj ko proda svoga roda, kopa dva groba”.

BAKO, ŽIV JE

KARADţIĆEV sinovac Dragan tvrdi da je jedino on odrţavao vezu sa stricem. Traţio mu stanove, donosiohranu, novine, knjige, išao s njim na skupove struĉnjaka za alternativnu medicinu. Za tu njihovu vezu znao

je samo Draganov otac Luka Karadţić. Dragan u jednom od mnogobrojnih intervjua priznaje da je ovuveliku tajnu poverio još samo Radovanovoj majci kad je već bila na samrti. Šapnuo joj je: “On je ţiv”.

Zločin u 11 tačaka V. N. | 04. avgust 2008.

Haška optuţnica tereti bivšeg predsednika RS za najteţa krivi?na dela. Uz Radovana

Karadţi?a u optuţnici se kao saodgovorni navode Mom?ilo Krajišnik i Biljana Plavši?

POSLE dvanaest godina skrivanja i beţanja, Radovan Karadţić se poslednjeg dana jula prvi put pojavio javno pred Haškim tribunalom, gde je trebalo da se izjasni o optuţnici koja ga tereti za ratne zloĉine.

Karadţić se, meĊutim, nije izjasnio ni sa “kriv sam”, ni sa “nisam kriv” zato što je Tuţilaštvo najavilodopunu optuţbe, pa će konaĉno izjašnjenje bivšeg lidera bosanskih Srba saĉekati tridesetak dana. A šta piše u optuţnici MeĊunarodnog tribunala koja je Radovana Karadţića, posle hapšenja, ekspresnodovela u glavni grad Holandije, gde je kao što je poznato smešten Kriviĉni sud za bivšu Jugoslaviju. IzmeĊu korica predmeta pod sluţbenom oznakom IT-95-5/18 sakupljeni su - po mišljenju haških istraţitelja

- svi ratni gresi doktora Radovana Karadţića.Optuţnica koju je potpisala sada već bivša tuţiteljka Karla del Ponte tereti prvog predsednika RepublikeSrpske za genocid, zloĉine protiv ĉoveĉnosti, kršenje zakona ili obiĉaja rata i teške povrede Ţenevskih

konvencija tokom graĊanskih sukoba u Bosni i Hercegovini.

Navedene konstatacije Tuţilaštva, sroĉene su na poĉetku ovog dokumenta, saĉinjenog u 11 taĉaka, u komese osim ratnog voĊe Republike Srpske, pominju i njegovi najbliţi saradnici - Biljana Plavšić, MomĉiloKrajišnik, i general Ratko Mladić. Haški tuţitelji pripisuju Radovanu Karadţiću individualnu i komandnu kriviĉnu odgovornost, za period od1. jula 1991. do 19. jula 1996. godine, kada se definitivno povukao iz politiĉkog ţivota.Hronološki i konkretno zapisani su zloĉini koji idu na dušu nekadašnjem predsedniku RS: od Srebrenice,Sarajeva, Manjaĉe, Omarske, Sušice, Crkvina... Posle biografskih podataka o najnovijem zatoĉeniku haškog kazamata, podsećanja na kojim je sve

pozicijama Radovan Karadţić bio u RS, optuţba izmeĊu ostalog kaţe: “IzmeĊu 1. jula 1991. i 31. decembra 1992. godine, delujući individualno ili u saradnji sa drugima, meĊuostalim i sa Momĉilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić, te izmeĊu poĉetka marta 1995. i 30. novembra1995, delujući individualno ili u saradnji sa drugima, Radovan Karadţić je planirao, podsticao, naredio,

poĉinio ili na drugi naĉin pomagao i podrţao planiranje, pripremu ili izvršenja uništenja, u celosti ili

delimiĉno, nacionalnih, etniĉkih, rasnih ili verskih grupa bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, kaotakvih, u više opština, ukljuĉujući, meĊu ostalim, Bijeljinu, Bratunac, Bosanski Šamac, Brĉko, Doboj,Foĉu, Ilijaš, Kljuĉ, Kotor Varoš, Novi Grad, Prijedor, Rogaticu, Sanski Most, Srebrenicu, Višegrad,Vlasenicu, Zavidoviće i Zvornik.”

Optuţba tereti Karadţića za istrebljenja, ubistva, hotimiĉno lišavanje ţivota, progone, deportaciju,nehumana dela, terorisanje civila i uzimanje talaca tokom ratnih sukoba, i navodi da je SDS, vodeća partijana ĉijem je bio ĉelu, formirala logore za nesrbe.

HAŠKA optuţnica protiv dr Radovana Karadţića, treća, dopunjena verzija, iako je tuţilac najavio i ĉetvrtu,sadrţi sledeća kriviĉna dela: genocid, sauĉesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimiĉno lišavanjeţivota, kršenje zakona i obiĉaja rata, deportacije i druga neĉoveĉna dela, terorisanje civila, uzimanjetalaca...

U navedenoj listi zloĉina koji idu na dušu najnovijem zatoĉeniku haškog kazamata, haška optuţba



prezentira dokaze o individualnoj kriviĉnoj odgovornosti bivšeg predsednika Republike Srpske.

Hiljade Muslimana i Hrvata bilo je zatoĉeno i likvidirano u Manjaĉi kod Banjaluke, Ratkovcu kodBijeljine, Omarskoj kod Prijedora, Domu kulture u Ĉelopeku kod Zvornika, Sladari kod Rogatice,Betonirki u Sanskom Mostu, vlaseniĉkoj Sušici...U optuţnici se, potom, navodi lista likvidacija koje su poĉinili bosanski Srbi, na teritoriji opština koje su“proglašene delovima Republike Srpske”: l Ubistvo 1-2. aprila 1992. najmanje 48 muškaraca, ţena i dece, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih

Hrvata u Bijeljini

l Ubistvo, otprilike 7-8. maja 1992, 17 bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata u skladištu u Crkvini,

Bosanski Šamac l Ubistvo, otprilike 4. maja 1992, desetak muškaraca, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, u hotelu“Posavina”, Brĉko

l Ubistvo, otprilike 10. maja 1992, trideset i ĉetiri civila, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata, izsela Gornja Grapska, Doboj

l Ubistvo, otprilike 1. maja 1992, više od 60 bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata meštana selaJelaĉ, Foĉa

l Pogubljenje, otprilike 5. juna 1992, 18 bosanskih Muslimana, meštana sela Lješvo, opština Ilijaš

l Pogubljenje, otprilike 30. maja 1992, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata, meštana sela Prkovo,meĊu kojima je bilo ţena i dece, i masovno pogubljenje, otprilike 1. juna 1992, više od stotinu muškihosoba, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata iz sela Velagići, opština Kljuĉ

l Ubistvo, otprilike 13. avgusta 1992, 17 muških osoba bosanskih Muslimana iz sela Dabovići, i ubistvo, unovembru 1992, oko 120 muških osoba, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata iz sela Grabovica,

opština Kotor Varoš l Ubistvo, otprilike 23. jula 1992. oko deset bosanskih Muslimana meštana sela Ĉarakovo, opština Prijedor l Ubistvo, otprilike 25. maja 1992, više od 30 ţena i dece, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata, uselu Hrustovo opština Sanski Most l Pogubljenje, tokom celog meseca juna 1992. stotina muškaraca, ţena i dece bosanskih Muslimana izVišegrada, na raznim mostovima na Drini, i ubistvo 14. juna 1992, više od 60 bosanskih Muslimana i/ili

bosanskih Hrvata, meštana sela Koritnik - opština Višegrad

l Ubistvo, otprilike 2. maja 1992. oko 12 muških osoba bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata iz selaDrum, i ubistvo, otprilike 16. maja 1992. godine, više od 60 muškaraca, ţena i dece, bosanskih Muslimanaili bosanskih Hrvata, iz sela Vozuća - opština Zavidovići l Ubistvo, otprilike 9. aprila 1992, 15 muških osoba, bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata, izZvornika

Optuţnica koju je sroĉila i parafirala bivša haška tuţiteljka Karla del Ponte, znaĉajan prostor posvećuje

zlodelima u Srebrenici, okvalifikovanih kao genocid.U uvodu u ovaj odeljak, podseća se na odluku Saveta bezbednosti UN od 16. aprila 1993. godine, kojom se,posebnom rezolucijom, Sre brenica, Ţepa, Goraţde, Sarajevo i Tuzla svrstavaju u zaštićene zone, kojemoraju biti pošteĊene ratnih dejstava.Radovan Karadţić, meĊutim, ne poštujući proklamaciju Saveta bezbednosti šalje srpske snage u ova

podruĉja što je dovelo do ubistva hiljade Muslimana.

Njihova stratišta su poznata i tuţilaštvu i javnosti: Potoĉari, Bratunac, Tišća, Kravica, Grbavci, Orahovac,Petkovac, Cerska, Pilica, Branjevo i Kozluk. Tekst optuţnice koja će u narednih tridesetak dana bitikorigovana i dopunjena u ovom delu verovatno neće biti promenjena.U njoj se zapravo konstatuje da je prvi ĉovek Republike Srpske “znao ili imao razloga da zna da su snage

bosanskih Srba pod njegovim rukovodstvom i kontrolom poĉinile navedena dela, a da on nije preduzeomere da ih spreĉi i kazni”. U delu haške otpuţnice naslovljenom “Protivpravno terorisanje civila” navodi se da je Radovan Karadţić,individualno ili u saradnji sa drugima, planirao, podsticao, naredio, poĉinio... i podrţao granatiranje,

pucanje iz snajpera na civilna podruĉja Sarajeva.“Sarajevski romanijski korpus je u granatiranju i pucanju iz snajpera nišanio civile dok su radili u

povrtnjaku, ĉekali u redu za vodu ili hleb, prisustvovali sahranama, igrali fudbal i gledali ga, vozili setramvajima, sakupljali drva, šetali sa decom ili prijateljima”, kaţe se u optuţnici i dodaje: “Ţivot stanovnika Sarajeva postao je svakodnevna borba za opstanak. Bez struje i vode, ljudi su bili,

primorani da izlaze iz svojih domova redovno rizikujući ţivot.“Tako je, po oceni tuţilaštva, Radovan Karadţić kršio zakon ili obiĉaje ratovanja. Od ostalih dela koja terete Radovana Karadţića navodimo tvrdnju istraţitelja po kojoj je voĊa bosanskihSrba isplanirao da za taoce uzme pripadnike mirovnih snaga UN u vreme vazdušnih udara na RepublikuSrpsku 1995. godine.



KONCEPT VELIKE SRBIJEGENERALNA ideja politiĉkog programa SDS, onako kako su ga formulisale voĊe stranke, meĊu ostalimaRadovan Karadţić, Momĉilo Krajišnik i Biljana Plavšić, bilo je ujedinjenje svih Srba unutar Jugoslavijekao jedini naĉin da se zaštite srpski nacionalni interesi.Ta ideja bila je povezana sa konceptom “velike Srbije” koji je krajem osamdesetih godina poĉeo otvorenoda kruţi Socijalistiĉkom Federativnom Republikom Jugoslavijom.SDS je izdvajanje Bosne i Hercegovine iz jugoslovenskog saveznog sistema smatrao pretnjom interesima

Srba koji ţive u Bosni i Hercegovini. Ovaj stav iz optuţnice formulisan je pod naslovom “dodatne ĉinjenice”.

PRVA I DRUGA OPTUŽNICA PRVA optuţnice Haškog tribunala protiv Radovana Karadţića i Ratka Mladića potvrĊena je 25. jula 1995.i teretila ih je za genocid i druge zloĉine poĉinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine. Druga optuţnica je potvrĊena 16. novembra 1995. i odnosila se na dogaĊaje koji su se desili u Srebrenici u

julu 1995. godine. Izmenjena optuţnica protiv Radovana Karadţića potvrĊena je 31. maja 2000. godine. Ovde se jedna taĉka odnosi na teške povrede ţenevskih konvencija iz 1949. godine, tri taĉke iz kršenjazakona i obiĉaja ratovanja, dve taĉke za genocid i pet taĉaka za zloĉine protiv ĉoveĉnosti.

Krivac na drugoj adresi V. N. | 05. avgust 2008.

Akademik Kosta ?avoški: Zlo?ini pojedinaca ne mogu se pripisivati RadovanuKaradţi?u. Mladi? je javno otkazao poslušnost Karadţi?u

OPTUŢENI dr Radovan Karadţić se ne moţe smatrati odgovornim za zloĉine koje je poĉinio svaki pojedini srpski stanovnik tokom graĊanskog, etniĉkog i verskog rata koji je zahvatio Bosnu. U ovoj tvrdnjiakademika Koste Ĉavoškog, iznetoj u knjizi “Hag protiv pravde”, mogla bi se naslutiti osnovna linija

odbrane Radovana Karadţića u Hagu.Kao ĉelni ĉovek neformalnog tima za odbranu Karadţića, Ĉavoški odgovornost za Srebrenicu i mnogadruga zlodela u bosanskom paklu prenosi na druge, ne štiteći tu ni Mladića ni Miloševića. On, meĊutim,dopušta da ni Radovan nije bio u svemu bezgrešan. “Dana 14. novembra 1995.- piše Ĉavoški - tuţilac Riĉard Goldston podigao je novu optuţnicu protiv dr Radovana Karadţića i

generala Ratka Mladića. U toj drugoj optuţnici tuţilac je bar delimiĉno odstupio od pozivanja na naĉelokomandne odgovornosti, tako što je pokušao da dr Radovanu Karadţiću pripiše i neposrednokomandovanje u borbama oko Srebrenice i time napravi od njega sauĉesnika u samom planiranju,

podstrekivanju i nareĊivanju straviĉnih ratnih zloĉina posle zauzimanja ovog grada”. To je izveo tako što je prilikom opisa vojnih operacija i navodnih zloĉina koji su izvršeni u periodu od 6. do 23. jula 1995. godineu Srebrenici i okolnim mestima samo jednom pomenuo dr Radovana Karadţića u sledećem kontekstu: “Vojne snage bosanskih Srba pod komandom i kontrolom Ratka Mladića i Radovana Karadţića zarobile suhiljade Muslimana ili su im se ovi predali.” Time je pokušao da stvori utisak kao da je dr RadovanKaradţić, predsednik RS i civil, neposredno komandovao vojnim operacijama i potonjim likvidacijama

zarobljenih Muslimana. A kada mu se uĉinilo da je taj utisak uverljiv, u saţetom opisu 20 teških dela kojase dr Radovanu Karadţiću stavljaju na teret, ĉak pet puta je ponovio da je srpska vojska bila “podkomandom i kontrolom Ratka Mladića i Radovana Karadţića”. “Ova niĉim nedokazana tvrdnja - piše Ĉavoški - da je i dr Radovan Karadţić neposredno rukovodio vojnim

operacijama i potonjim izvršenjem ratnih zloĉina oko Srebrenice, bila je za Goldstona sasvim dovoljnapremisa za izvoĊenje nedvosmislenog zakljuĉka da je i dr Radovan Karadţić individualno odgovoran za“izvršenje, planiranje, podstrekivanje, nareĊivanje ili na drugi naĉin potpomaganje i podbadanje u

planiranju, pripremi i izvršenju zloĉina”, koji mu se optuţnicom stavljaju na teret. I tek posle ovakve

individualizacije Karadţićeve kriviĉne odgovornosti, tuţilac dodaje da je dr Radovan Karadţić takoĊe ilialternativno kriviĉno odgovoran i za dela svojih potĉinjenih”.

RATNA PRAVILA

ĈavoŠki zatim kaţe: “Jedva da treba reći da je ova druga vrsta odgovornosti za dela svojih potĉinjenih jedino mogućna i primenljiva u sluĉaju dr Radovana Karadţića. To je oĉigledno imao na umu i tuţilac kada je iz prve u drugu optuţnicu preneo podrobne navode o javnom i drţavnom poloţaju koji je on zauzimao i



ustavnim i zakonskim ovlašćenjima kojima je pri tom raspolagao. A kako na osnovu Ustava i zakona,Vojskom RS u miru i ratu komanduje predsednik Republike i, u skladu sa zakonom postavlja, unapreĊuje irazrešava oficire Vojske Republike Srpske (ĉlan 106. Ustava), tuţilac je sasvim ispravno zakljuĉio da je dr Radovan Karadţić, kao predsednik Republike, imao “višu vlast u odnosu na Ratka Mladića, svakog

pripadnika vojske bosanskih Srba i sve jedinice i ljudstvo dodeljeno ili pridruţeno vojsci bosanskih Srba”. Otuda se i moţe postaviti pitanje Karadţićeve komandne kriviĉne odgovornosti, koja predstavlja“odgovornost višeg zvaniĉnika za dela svog potĉinjenog ako je znao ili je imao razlog da zna da je njegov

potĉinjeni na putu da izvrši takva dela ili je to već uĉinio, a njegov pretpostavljeni je propustio da preduzmenuţne i razumne mere zarad spreĉavanja takvih dela ili kaţnjavanja njihovih izvršilaca”.

No, kao što se pitanje komandne kriviĉne odgovornosti moţe postaviti, tako se i njeno postavljanje unapredmoţe preduprediti blagovremenim preduzimanje nuţnih i razumnih mera koje tu komandu odgovornostmogu otkloniti. U svojstvu predsednika RS dr Radovan Karadţić je to upravo uĉinio. U svojoj optuţnici tuţilac, pored ostalog, navodi da je 13. maja 1992. ili tih dana dr Radovan Karadţić

preuzeo duţnost predsednika RS. I baš tog istog dana 13. maja 1992. - dr Radovan Karadţić, u svojstvu predsednika Predsedništva Srpske Republike BiH, izdaje Naredbu o primeni pravila meĊunarodnog ratnogprava u vojsci Srpske Republike Bosne i Hercegovine, objavljenu u “Sluţbenom glasniku”, kojom se za

primenu meĊunarodnog ratnog prava ĉine odgovornim komandiri i komandanti vojske i svaki pripadnik vojske ili drugog oruţanog sastava koji sudeluje u borbenim dejstvima.

PRAVA ZAROBLJENIKA

Uz to je svaki vojni starešina liĉno uĉinjen odgovornim za pokretanje postupka protiv lica koja krše pravila

meĊunarodnog ratnog prava zarad izricanja zakonom propisanih sankcija.TakoĊe je naloţeno da se radi upoznavanja s pravilima meĊunarodnog ratnog prava u vojsci redovnoorganizuje obuka.

Sastavni deo ove Karadţićeve naredbe predstavlja i Uputstvo o postupanju sa zarobljenim licima, koje jeubrzo potom izdao ministar odbrane RS pukovnik Bogdan Subotić.Njime se, pored ostalog, zabranjuje bilo kakva represije protiv zarobljenika, a potom nalaţe da se s njimaĉoveĉno postupa i pruţa im se zaštita od svakog nasilja, uvrede i zastrašivanja. Uz to se svakomzarobljeniku omogućuje da odmah po zarobljavanju pošalje po jednu dopisnicu svojoj porodici i Centralnoj

agenciji ratnih zarobljenika MeĊunarodnog crvenog krsta.Konaĉno, za organizaciju i smeštaj u zarobljeniĉkim logorima uĉinjeni su neposredno odgovornimkomandanti korpusa Vojske RS.

Karadţić je 19. avgusta 1992. izdao treću naredbu Glavnom štabu Vojske RS, ministru unutrašnjih poslovai svim centrima sluţbi bezbednosti.

Njome se iznova nalaţe pridrţavanje meĊunarodnog humanitarnog prava i izdavanje uputstava svim borcima i pripadnicima policije da poštuju zarobljenike, civile, medicinske ustanove, amblem Crvenog

krsta i predstavnike UN.

TakoĊe je posebno naloţeno spreĉavanje prisilnog preseljavanja i zlostavljanja civilnog stanovništva, uzupozorenje da eventualne potvrde o prodavanju imovine ili izjave da se izbeglice neće vratiti nemajunikakvu pravnu valjanost, te da se stavljaju van snage. Naposletku je svaki vojni ili policijski starešina, uzoni svoje odgovornosti, uĉinjen liĉno obaveznim i odgovornim da sprovede energiĉnu istragu povodombilo kakve sumnje ili znaka kršenja meĊunarodnog humanitarnog prava.

Posebnu paţnju zasluţuje tuţioĉev pokušaj da dr Radovana Karadţića, pored navodne komandneodgovornosti, uĉini liĉno odgovornim za dvadeset teških ratnih zloĉina poĉinjenih posle pada Srebrenice.Dok je dr Radovan Karadţić ranije imao kakvu-takvu kontrolu nad vojnim vrhom i vodećim generalimasrpske vojske, u vreme vojne akcije oko Srebrenice i neposredno posle toga, ovi vodeći generali potpuno suse odmetnuli od civilne vlasti i praktiĉno otkazali poslušnost svom nominalnom vrhovnom komandantu -

predsedniku Republike Srpske.Tih nesporazuma izmeĊu civilnog i vojnog vrha (ĉije ćemo poreklo uskoro objasniti) bilo je i ranije, ali suskrivani od javnosti, da bi tokom jula 1995. svom silinom izbili na videlo. To je navelo dr Radovana

Karadţića da već 2. avgusta 1995. godine postavi general- pukovnika Ratka Mladića za svog specijalnogsavetnika i time ga praktiĉno ukloni s poloţaja komandanta Glavnog štaba Vojske RS, o ĉemu je 4. avgustaiste godine doneo i odgovarajući ukaz.

Drţavni udar General- pukovnik Ratko Mladić odmah je uzvratio svojevrsnim drţavnim udarom: sazvao je sve svojegenerale i u pismu Narodnoj skupštini i predsedniku RS od 5-6. avgusta 1995. otvoreno izjavio da ne

prihvata ovaj ukaz dr Radovana Karadţića, šefa drţave i ustavnog vrhovnog komandanta.Pored Ratka Mladića, ovo pismo potpisalo je još sedamnaest generala - Manojlo Milovanović, MilanGvero, ĐorĊe Đukić, Zdravko Tolimir, Petar Škrbić, Jovo Marić, Momir Talić, Boško Keleĉević, Vladimir



Arsić, Momir Zec, Radivoje Tomanić, Novica Simić, Radoslav Krstić, Radovan Grubaĉ, Ţivomir Ninković, Boţo Novak i Grujo Borić.

Time je vojni vrh osporio viši autoritet civilne vlasti i pokazao da dr Radovan Karadţić, kao šef drţave,više ne drţi pod kontrolom Glavni štab Vojske RS.Uz to je, protivno vaţećem Ustavu, pozvao Narodnu skupštinu da ne prihvati ukaz dr Radovana Karadţićao novom postavljenju general- pukovnika Ratka Mladića, kao da takvi ukazi uopšte podleţu potvrdi odnajvišeg predstavniĉkog tela srpske drţave. U ovom sporu izmeĊu civilne i vojne vlasti RS posebnu teţinu imala je ĉinjenica da je zvaniĉni Beograd

(ĉitaj: Slobodan Milošević) stao na stranu general- pukovnika Ratka Mladića, a protiv dr RadovanaKaradţića, što pored ostalog, potvrĊuje izveštavanje ondašnje beogradske udvoriĉke televizije i štampe.To je bio pouzdan znak o tome ko je u tom ĉasu, a verovatno i tokom celog rata u Bosni, praktiĉno drţao

pod manjom ili većom kontrolom Glavni štab Vojske RS, a posle pada Srebrenice podstakao general- pukovnika Ratka Mladića da i javno otkaţe poslušnost dr Radovanu Karadţiću“ - zakljuĉuje Ĉavoški.

NEKI DRUGI KOMANDANT

“VREDNO je pomenuti - piše Ĉavoški - da, na osnovu iskaza svedoka, postaje oĉito da nisu samo srpskivojnici iz Bosne nego i vojnici iz Savezne Republike Jugoslavije (Srbija - Crna Gora) bili prisutni tokom

zauzimanja Srebrenice. Ovi vojnici su se lako razlikovali po svom jasno obeleţenom izgledu osobnimuniformama i korišćenju srpskih dijalekata. Delove Jugoslovenske narodne armije, ukljuĉujući Novosadskii Uţiĉki korpus, kao i neregularne trupe lojalne Arkanu videli su mnogobrojni svedoci u samoj Srebrenici i

njenoj okolini. Ove dodatne trupe bile su ili pod komandom osumnjiĉenih (Ratka Mladića i RadovanaKaradţića - napomena K. Ĉ.) ili pod kontrolom nekog drugog komandanta.” Sudija Rijad je skoro sverekao sem što nije pomenuo i ime tog drugog komandanta, koji je, oĉigledno, jedino mogao biti SlobodanMilošević. A kako vojska po pravilu nikada nije pod dvema komandama, ako srpska vo jska kod Srebrenice

nije bila pod kontrolom dr Radovana Karadţića, ona je morala biti pod kontrolom onog drugog vrhovnogkomandanta.“

Neću da pogazim reč V. N. | 06. avgust 2008

Kako se Radovanova majka, devojka iz partizanske Male Moskve, udala za ?etnika.

Radovanov otac Vuko bio je guslar na glasu

U VREME Mariĉke bitke (1371) preci Radovana Karadţića ţiveli su nedaleko od Skoplja, podno planineKaradţica po kojoj su, kaţu, i dobili ime. Posle teškog poraza na reci Marici, gde su Turci odneli svojuprvu pobedu nad Srbima, Karadţići su krenuli u izgnanstvo. Put ih je odveo u Crnu Goru, u oblast LijeveRijeke. Nastanili su se u selu Lopate.

No, ni tu ih nije drţalo mesto. Oko 1630. godine, krenuli su u novu seobu. Preko Zete stigli su u Banjane, ublizini Nikšića. Durmitorskim prostranstvima tada je upravljala imućna porodica Kovaĉ kojoj su Karadţići

bili dobrodošli. Valjalo je zapeti u njivi i oko stoke, ali i oruţjem braniti imanje, a Karadţići su za to bilikao stvoreni. U novom kraju glavno stecište Karadţića bilo je selo Petnjica, koje je dobilo ime po mnogim

pećinama koje ga okruţuju. Ne zna se ko je predvodio Karadţiće od skopske doline do Lijeve Rijeke. Ali se zna, zahvaljujućiistraţivanju inţenjera Krsta Karadţića, da su u Petnjicu meĊu prvima stigli Đuro Karadţić sa sinovimaMitrom, Ristom i Borom. Oni su ovde usadili svoje korene iz kojih će se razgranati durmitorska loza

porodice Karadţić. Po dolasku u Petnjicu preci Radovana Karadţića zatekli su staru crkvu sagraĊenu kad i manastir Moraĉa.

PO IZBORU SVEKRVE

Kao svoj znamen, oni su podigli Kulu Karadţića, utvrĊenje od kamena, koje je ušlo i u narodnu pesmu. Karadţići su deo plemena Drobnjaci. Vaţili su za vredne i razborite ljude, ali i za hajduke i razbojnike.Imali su snage da udare i na strašnog Smail agu Ĉengića. U teškim vremenima - a njih je ovde bilo najviše -

kad bi u Petnjici vladala glad, kretali su u oruţane pljaĉke. Otimali su od onih koji imaju. Ĉinili su to ĉestosa druţinom Baje Pivljanina. Vuko Karadţić, Radovanov otac, svet je ugledao 1912. godine. Njegov otac Stevan i majka Marica imali su

ĉetiri sina - Vuko je bio najmlaĊi. Više je, kaţu, bio sklon pesmi nego teţaĉkim poslovima. Vaţio je za



guslara na glasu i majstora za diple.

Kad je poĉeo Drugi svetski rat, Vuko je imao 29 godina. IzmeĊu dve vojske- partizana i ĉetnika- opredelio se za ove druge.

Iako je rat besneo (“isklaše se braća meĊu sobom”) Vukova majka Milica pošto- poto htela je da oţeni sina ida ga “više veţe za kuću nego za pušku”. Ona mu je i odabrala devojku. Bila je to Jovanka Jakić iz DobrihSela. Ovo mesto zvali su Mala Moskva. Svi njegovi ţitelji bili su na strani partizana, a Jakići su u tome

prednjaĉili. Iako je sve govorilo da nijedna devojka iz Male Moskve nikada neće poći za ĉetnika, to se ipak dogodilo, najviše zahvaljujući diplomatskoj veštini mladoţenjine majke. Marica Karadţić uspela je da

“zaćute i popuste ‟ĉistunci‟ sa obe strane”.Jovanka Jakić udala se za Vuka Karadţića 1943. godine. Njoj je bilo 20, a njemu 31. godina. Jovanka Jakić roĊena je 27. septembra 1923. Kao devojĉica od 12 godina ostala je bez oca. Imala je šestoro

braće i sestara. Otac joj je dobio upalu pluća, i kako tada u Drobnjacima pod Durmitorom nije bilo ni lekarani lekova, “sedmi dan je otišao pred Boga”. Kad je Radovan Karadţić došao u ţiţu naše i svetske javnosti, mnogi novinari su pokušali da razgovarajusa njegovom majkom Jovankom. Nasrtaje medija ona je izbegavala kako je znala i umela. Govorila je samo

onda kad je smatrala da sinu Radovanu, koji joj je “uvek bio oslonac u svemu”, treba da pritekne u pomoć. Najpotpuniju ispovest o sebi i svojoj porodici Jovanka Karadţić dala je Ljiljani Bulatović, koja je tu priĉuobjavila u knjizi “Radovan”. Evo ukratko njenog ţivotopisa:

Jovanka kaţe da je za oca bila “puno vezana, baš puno”. “Bila sam mu mnogo privrţena. Kad je umirao, njegove poslednje reĉi su bile: “Jovanke mi je najţalije, jer

ona ţeli da svakog zaštiti. Nikoga ne moţe da odbije, nikome neće da kaţe da nešto ne moţe da uĉini‟.Pošto sam izgubila oca, ĉinilo mi se da me više niko ne voli.”

Jovankina porodica ţivela je na tvrdoj i posnoj zemlji. Sejali su ţito, sadili krompir, gajili stoku. Kad joj jeotac umro, sve je palo na pleća njene majke. Deca su joj pomagala koliko su mogla. Najviše Jovanka. “Da

bismo zaradili oraĉe, kopaĉe, ţeteoce i kosce, morali smo da pomaţemo drugima. Namuĉili smo se ţivihmuka”, kaţe ona.

Jovanka ovako opisuje svoju udaju za Vuka Karadţića: - Jakići su listom bili u partizanima, kao i celo naše Dobro Selo. Ali, što se tiĉe liĉno naše porodice, niko

nije bio u partizanima. Otac nam je bio umro, a mi smo za vreme rata svi bili deca. Moja i Vukova majka

su se poznavale. Jednom prilikom, još kao devojĉicu, poslala me je mati u Petnjicu da pitam MaricuKaradţić ima li da joj zajmi malo ţita, dok naše sazri. Marica me je pomilovala po glavi i rekla: “Ovo jemoja devojka”. Meni je to bilo kao da je rekla - ovo je moje dete. Toliko sam tome pridavala znaĉaj.

Kasnije, kad sam se zadevojĉila, Marica je govorila svome Vuku da me potraţi i zaprosi. Gonila ga je,bogme, gonila.

Svoj prvi susret sa Vukom Karadţićem, Jovanka ovako opisuje:- Bejah krenula u NegovoĊu kod mamine braće od tetaka. Sreli smo se na putu za Bukoviĉku goru. Sneg jebio. Ja sam njega iz daleka ugledala, pa sam glavu brzo zamotala maramom da me ne bi prepoznao. Kad je

naišao, stavila sam nogu van prtine. On mi je nazvao dobar dan i ja njemu, i prošao. Vuko se tog dana bašvraćao od moje majke. Išao je da pita za mene i ona me je njemu obećala. Ja to tad nisam znala.

BOG VUKA ODBRANIO

Jovankina starija sestra udala se odmah posle oĉeve smrti, a da nije pitala majku da li se slaţe sa njenimizborom.

- Majka je zbog toga mnogo patila - kaţe Jovanka. - Govorila mi je kroz suze: “Što se ja muĉim uzalud kadme ni jedna od vas neće pitati kad se bude udavala”. Ja sam joj rekla: “E, vala, ja hoću da te pitam, pa dala

ti mene kome ili ne dala, ili me ostavila kod sebe.” I odrţala sam obećanje. Poneki od momaka mi se isviĊao, neki su ţeleli da se udam za njih, ali sam im govorila da najpre pitaju moju majku. Svoju reĉ ne bih

pogazila ni za ţivot. Bilo je to u zimu 1943. U Petnjici glad.

Ništa nije bilo rodilo - kaţe Jovanka. - Ja i jedna sestra što je bila iza mene, nosile smo list, brale brst,muĉile se, radile sve što se moglo samo da bi se ostalo u ţivotu. Jednom prilikom sestra mi reĉe da me jemajka “onom Vuku Karadţiću obećala”. Uh, kukavice sinja! Meni odmah proĊe kroz glavu da smo u ratu.Kako ću se sad udavati. Ja sam bila devojka bez ikakve mane. Ako nije sramota reći, i danas se u našemkraju za poštenu curu kaţe “kao što je bila Jovanka Jakić”. Jovanka kaţe da joj je došlo da poludi:- Kakva crna udaja usred rata! I to još za Vuka Karadţića ĉija mi se lepota nije dopadala. Ja nervozna. Nemogu da spavam, ne mogu da jedem. Majka napravila pitu i stavila na sto. Uzmem zalogaj, ja jedam njega,



on jede mene. Majka kaţe: “Jovanka, što ne jedeš?” A meni grunuše suze. “Jedem koliko mogu”, kaţem. Aona meni: “Znam ja šta je tebi. Ali ne treba da brineš. Ti nikome ništa nisi obećala, niotkoga nisi ništauzela. Od udaje za Vuka Karadţića nema ništa.”

“Kako nema”, kaţem ja. “Jesi li mu ti, majko, rekla.” “Jesam, ali to nije vaţno”, kaţe ona. “Da znaš da jevaţno. Ja sam tebi dala reĉ. Ja je neću pogaziti. A ti si njemu dala reĉ i ja ti ne dam da je pogaziš“. Dijalog izmeĊu majke i ćerke ovako se završava: Majka: Zašto nećeš da pogaziš reĉ?Ćerka: Zato što sam bez zaštite. Moja su braća mala. Oca nemam. Izloţena sam i gori, i vodi, i putu. I moţeme Vuko negde sresti, a isprošena sam, i nos mi otkinuti. Ono što sam ja rekla tebi, to ostaje. Ono što si ti

rekla njemu, to ostaje. I biće tako.I tako je bilo. Vuko je, zatim, sa ĉetnicima otišao u rat, “negde u Bosnu, po nekim vukojebinama”, kaţeLuka Karadţić, mlaĊi Radovanov brat.

POTOMAK VELIKOG PRETKA RADOVAN Karadţić je daleki potomak Mitra Karadţića. On je iz iste loze iz koje je potekao Vuk Karadţić, tvorac modernog srpskog jezika, pisma i knjiţevnosti. Idućitrbuhom za kruhom Karadţići su se, kasnije, iz Petnjice selili u druge krajeve. Mnogi su

stigli u Srbiju, menjajući prezimena u Đuriće, Divljane, Petroviće...

BOŽJA NESREĆNICA Koliko je bio teţak i ĉemeran ţivot Radovanovih predaka govore i ovi stihovi posvećenivojvodi Stojanu Karadţiću: San usnila ljuba AnĊelija, Vjerna ljuba vojvode Stojana,Na desnici Stojanovoj ruci

I bijeloj Karadţića kuli, U Petnjici boţjojnesretnici,

Đe vas Drobnjak

pritisnula tama,Oko tame opasale guje,Na javorje naslonile glave,

Pa zinule guje

na Moraĉu.

Otac na službenom putu V. N. | 07. avgust 2008

Radovan je imao pet godina kada mu je otac izašao iz zatvora. Tada ga je prvi put video

LUKA Karadţić, Radovanov mlaĊi brat, ovako opisuje ratnu odiseju njihovog oca Vuka: - Otac nam je priĉao da u Bosni nikad nije vodio bitke sa partizanima, samo sa ustašama, u stvari najviše saMuslimanima. Kad je rat bio pri kraju, vratio se u Šavnik. Nije hteo nikud da odstupa. Smatrao je da nemakrivice i da ne treba da se sklanja ni pred kim. Njega su partizani priveli na rad u komandu mesta, jer je on

bio majstor od svakog zanata, pre svega obućar. Zato im je mnogo znaĉio. O tome šta se potom dogodilo, Luka kaţe: - Onda je došla Ozna. Moj otac nije imao nikakve krivice, sem što je bio u ĉetnicima, i nije se znalo ko bimu i zašto sudio. Ali jedne noći, stigoše dvojica naoruţanih ljudi na naša vrata. Kaţu ocu: Treba da poĊešs nama u komandu mesta!“ Vuko je odmah naslutio o ĉemu se radi. Poveli su ga - jedan ide ispred, drugi

iza njega. I kako su išli, onaj prvi se naglo izmakao ulevo, a onaj drugi repetirao automat. Bilo je to odmah



iznad naše kuće, nema pedeset metara. Tata je to oĉekivao. Zgrabio je onog iza sebe za ruku, a iz automatase prosuo rafal po tati. Ruka mu je bila sprţena a kroz nogu mu je prošlo sijaset gelera. - Vuko se - priĉa Luka - skljokao kao da je mrtav. I ĉuo kako ona dvojica govore. Jedan kaţe: Potrĉi gore iviĉi - stoj, stoj, ili pucam! I opali rafal!“ Onaj drugi veli: Ali nemam bez dva metka!“ Pa ispali i ta dva!“Sve su to ĉule moja majka i strina. Kad su ona dvojica otišla, Vuko je zviznuo i one su otrĉale do njega. Nadrvene kućne stube stavile su ćebe i donele ga onako krvavog kući...“

Baba dala ime

Jovanka Karadţić kaţe: Taj prvi rafal zahvatio je Vuku butinu i desnu ruku. To je izgledalo kao da su gatesterom testerisali. A Vuko je, u ĉantri, na kaišu, nosio ognjilo i trud. Njegova je sreća bila da ga je metak zakaĉio baš tu. Eto, to je što je bio pogan. Ipak ga je Bog spasao!“

Kad je svanulo Vuko je, kaţe Luka, napisao pismo nekom Radoviću, koji je tada bio glavni partizanskiĉovek u Šavniku. Javljao mu je da su prošle noći došli da ga ubiju, ali kako to nisu uspeli da dovrše, on mu

poruĉuje da pošalje nekog drugog da ga dotuĉe ili leĉi. Jovanka je odnela to pismo u Šavnik. Kad je Radonjić video, rekao joj je: Ţao mi je, Jovanka, ali šta ćeš,tako biva. Fala Bogu, Vuko pogibe.“ Nije poginuo, no ti je pismo poslao“, rekla je Jovanka. Radović jeostao skamenjen. Proĉitao je pismo i kazao da će u Petnicu poslati neku medicinsku sestru a Jovanku jeoterao reĉima: Šta je tebi trebalo da se udaš u ĉetnike!“

- Cele zime leĉila sam Vuka - kaţe Jovanka. - Branila da se rane zatvore na kolenu, jer su mu kosti na tom

mestu bile razlomljene. Previjala sam ga voštanicom. Istina, i oni iz Šavnika hteli su da ga snesu u grad,kod lekara, da ga gone za Nikšić, ali on je to odbio.

Vuko Karadţić je uhapšen u jesen 1945. OsuĊen je na sedam godina robije. Kada se ţalio, kazna mu je povećana na 15 godina. U zatvoru je proveo ĉetiri i po godine. Zahvatila ga je neka amnestija. Ovako o stradanju Vuka Karadţića priĉa njegova porodica. Da li medalja ima i drugu stranu? Moţda, ali onjoj javno niko nije govorio. Jovanka kaţe da je zanela Radovana“ pre Vukovog odlaska u zatvor. Onakonoseća, šta sve nije ĉinila da muţa izbavi iz rešetaka. Išla od vrata do vrata. Molila, kumila. Kad je došlakod Veljka Radojevića, on je radio u Udbi, odbrusio joj je: Muĉila se, ne muĉila, kosti će mu ostati uzatvoru!“ Ali, tako nije bilo.Vuko je iz apsa izašao, a Radojević ostavio kosti na Golom otoku, kao informbirovac. Jovanka je 19. juna 1945. godine u Petnici rodila zdravo muško dete. Porodila je njena svekrva Marica.

Niko nije bio srećniji od novopeĉene bake. Svoj ĉeljadi je objavila: AnĊeli su mi doneli radost - mom sinu

Vuku rodio se sin!“ Ona je donela odluku da se njen unuk zove Radovan. Rekla je: Neka bude na radostceloj porodici!“ Baba Milica je bebu okupala vodom sa izvora reĉice Barĉice, za koju narod veruje da jeĉudotvorna.

Radovan je roĊen u znaku Blizanaca, sa podznakom u Škorpiji. Astrolozi za Blizance kaţu da su dvoliĉni, prevrtljivi, neodgovorni, sa njima se nikad ne zna na ĉemu si. Politika je polje gde se odliĉno snalaze. Lakomogu da se nametnu drugima i postignu šta hoće. Da li ova procena zvezdoĉataca vaţi i kad je u pitanju

bivši predsednik RS?

Jovank a Karadţić ispriĉala je Ljiljani Bulatović i ovaj detalj vezan za Radovana, kad je bio odojĉe odsedam meseci“: - Od sekiracije bilo mi je uteklo mleko. Valjda i od gladi. Jedne noći nisam imala ĉime da podojimRadovana, koji se bio zacenio od plaĉa. Imala sam jednu kravu, ali se nije muzla. Ja neuka, ne znam kako

da detetu pomognem. Došlo mi je bilo da se zamaknem. Izjutra doĊe nam jedna stara ţena. Uze mi dete izruku, odnese ga do prozora i poĉe da ga okreće i zagleda. Na kraju mi reĉe: Pazite da ovo dete lepo

podignete. Ono ima beleg. Ono je na ţivot roĊeno. Iz njega će biti veliki ĉovek.“

Ova starica dala je Jovanki spasonosni savet: Ako nemaš varenike, imaš skorupa. Napravi malo popare idaj mu s prsta da jede. Onda prokuvaj vodu i napravi ĉaj od šećera pa to daj da pije. A kada ti se kravaoteli, daj mu varenike da pije i da jede sve što vi jedete.“ - Tako mi je spasla dete. Nikad joj to ne mogu

zaboraviti. Radovanu sam dala u amanet: Kad ja umrem, i kad meni na zadušnice budeš palio sveću, uţdi injoj.“

Radovan je imao pet godina i tri meseca kad je Vuko izašao iz zatvora. Tad je prvi put video oca. Njihova porodica uskoro će napustiti Petnicu i otići u Šavnik. Kako Vuko nije mogao da naĊe posao, krenuli su u Nikšić. Tu su se nekako skućili vezujući na jedvite jade dan s danom i kraj s krajem. Nosili su ţig ĉetniĉke porodice“, sa svim posledicama. Porodica se vremenom uvećala za još ĉetvoro dece - Luku, Ivana,

Radisava i Ivanku.

- Bog mi je dao dobru i sloţnu decu - kaţe Jovanka. - Pomagali su i vukli jedno drugo. Sve što bi dobili,delili su meĊu sobom. Šta sve nisam ĉinila da ih sa mojim Vukom izvedem na put. Orala sam, kopala,sejala krompir i ţito. Prela, tkala, kreĉila, ribala podove u zgradi sreskog odbora u Šavniku. Kad sam išla daobiĊem muţa u zatvoru, malog Radovana ostavljala sam nekad kod moje majke, nekad kod jetrve, nekad

kod sestre od strica. Usput sam mu priĉala, kao odraslom, da će tata brzo doći kući, ako on bude dobar. Ali,



njemu nije trebalo mnogo objašnjavati, ni kao detetu. Sve je odmah dobro shvatao. Bio je radoznao. Lakšega je bilo nositi po ceo dan nego odgovarati na njegova svakojaka pitanja.

Jovanka kaţe da je njena porodica ţivela tvrd ţivot“. Uostalom, drugog izbora tada nije ni imala. Bilo jevaţno samo - preţiveti. - Što se tiĉe hrane - kaţe ona - Radovan nikad nije bio probiraĉ. Bio je zadovoljan onim što ima. Ta jakahrana koju sam mu morala davati kao detetu, pripremala ga je za ţestok ţivot. Eto, kada bi došao na raspustili na odmor, znao bi mi ĉesto reći: Ajde majko, spremi ono jelo što si nekad spremala, da se podsetimo nanaše teške dane.“

Put u Sarajevo

Radovan je osnovnu školu završio sa odliĉnim uspehom. Uvek je ţeleo da leĉi ljude. Roditeljima je rekao:Upisaću se u srednju medicinsku školu u Sarajevu.“ Ali mi tebe ne moţemo tamo školovati“, rekao jeotac. Vas petoro treba izvesti na put. Izaberi ti, Rajo, nešto ovde u Nikšiću. Eto, budi profesor.“ Šta će mito“, rekao je Radovan. Profesor je nekad nešto znaĉio, sad ih ima na sve strane.“

Roditelji su popustili. Radovan je otišao u Sarajevo, upisao se u srednju medicinsku školu i smestio uinternat. Imao je 15 godina.

Na pitanje zašto je izabrao baš Sarajevo, Jovanka kaţe: Ne znam. Sudbina ga neka ponela. Moţda ne bi bilo svega ovoga da tada nije otišao u taj grad, ali ko zna šta bi drugo bilo.“

Jovanka je u pravu. Sudbinu ne moţeš niĉim podmititi. Ona hoda na dugim nogama i kreće se tajanstvenimputevima, kao vetar.

Pre polaska u Sarajevo, Jovanka je sina opremila onako kako je mogla:

- Prevrnula sam jedan stari Vukov kaput. Bio je teget- plav, ali ubledeo. Po starim šavovima sašila sam gasa druge strane. Bio je kao nov. A kad je Radovan kupio prvo odelo, bogami ne znam. U Sarajevu je ţiveood onog što je sam zaraĊivao. On se probijao kroz ţivot. Radio je u kuhinji internata, tu se hranio. Ĉim jedobio taj posao, napisao nam je: Nemojte mi slati za hranu, samo za dom.“

OCU VUKU Grdnu smo krĉevinu napravili, Moj gorolomni oĉe, Pustoš, u gaju, i u dobu. Ali, tu šljivu, takosliĉnu vili, Nije trebalo.

Grdno smo falili.

Na nju je jutrom silazio GospodDa izvor i decu blagosilja.

Pod njom je Hrist otkivao kosu

Šta ovo bi, kad ovo poĉe?

K‟o da se Ċerdan prosu. Kao da nije bilo detinjstva,

Ni lekovitog bilja:

Leţi Petnjica,k‟o razoreno gnezdo, K‟o razvaljeno carstvo.

K‟o da je zloduh projezdio. K‟o bumbar, kao pĉele, U letnje podne ose,

romore mrtvi u

uzaludnoj ţrtvi. Uzalud vetri traţe ţita. Mrtvi opanci

ĉuvaju senokose. Radovan Karadţić

Na nišanu bosanske čaršije V. N. | 08. avgust 2008.



Sluţba drţavne bezbednosti htela je od Radovana da napravi svog špijuna, ali je on toodbio. Radovan nije guslarski tip iako zna da gusla

PESNIK Rajko Petrov Nogo vršnjak je Radovana Karadţića. Upoznali su se u Ċaĉkom domu na Bjelavamau Sarajevu. Radovan je bio upisao srednju medicinsku školu, a Nogo uĉiteljsku.Uknjizi “Radovan“ Ljiljane Bulatović Nogo kaţe: “Radovan je bio jedan izrazito visok i kao grana mršav deĉko. Imao je dugukosu. Bilo je u njemu neĉeg od Don Kihota. Videlo se to po naĉinu kako hoda i kako se oblaĉi.”

Iako odvojen od roditelja, više gladan nego sit, stalno u jednom iznošenom kaputu, Radovan se brzo

adaptirao na Sarajevo u kome je mogao da proširi svoje vidike. Posle srednje škole, koju je završio saodliĉnim uspehom, upisao se na medicinu. Poĉeo je da objavljuje pesme. Nogo kaţe da je u njegovim prvim literarnim radovima bilo “neĉeg neprevrelog, buntovnog, magliĉastog i nesreĊenog”. Nije ĉudo.Radovan nije studirao knjiţevnost, kao njegovi drugovi pesnici, već na anatomiji secirao leševe. Pokazalose, meĊutim, da medicina nije prepreka za poeziju. Miroslav Toholj, Radovanov drugar iz Sarajeva, kaţe:“Taj ĉovek je bio sav u knjiţevnosti, i sav u medicini”. Postojalo je, meĊutim, i nešto treće što je vrebalo iz prikrajka i što će kasnije odrediti Radovanov ţivotni

put. To je politika. Njen prvi plamen oprljio ga je u studentskim nemirima 1968. Gorštak iz Petnjice bio jemeĊu najgrlatijim bundţijama. Studenti su tada hteli da promene jugoslovensko društvo, a da ne skrenu saTitovog puta. Ta pobuna je pogodila u prazno.

Mladi Radovan Karadţić, koji je neko vreme bio ĉlan Saveza komunista povukao se sa tog poprišta.Završio je fakultet, specijalizirao psihijatriju i zaposlio se u bolnici na Koševu. Majci Jovanki je jednomrekao: “Nikad ĉovek ne treba da se bavi politikom. Sve ĉasno i pošteno treba da radi, ali u politiku ne trebada se paĉa nikada.”

Nogo kaţe da je Radovan u njihovoj sarajevskoj druţini u mnogo ĉemu prednjaĉio. “Prvi se oţenio, prvidobio decu. Bio je, ono što se kaţe, kućni maĉak. Krasila ga je uljudnost. Zablude su, a moţda izlonamerne priĉe, kako je on neki guslarski tip, iako guslati zna. Karadţić je bio urbaniji od svih nas. Imao

je jednu uporišnu taĉku, adresu, porodicu. Ta uporišna taĉka ĉinila ga je ozbiljnijim od nas, bez obaveza.”

Udar na ugled

LUKA Karadţić kaţe: “Što se moj brat Radovan više isticao kao lekar psihijatar i kao pesnik, sve je višezapadao u oĉi tajnim sluţbama. Bio je praćen, prisluškivan, podmetali su mu koješta. Namestili su mu jednu aferu oko nekog kredita. Bio je nekoliko meseci u pritvoru, onda su ga pustili, pa opet zatvorili.

Vrhovni sud ga je na kraju oslobodio. A optuţili su ga bez ijednog dokaza na papiru”. O pozadini tog hapšenja govori i Miroslav Toholj u knjizi Ljiljane Bulatović “Radovan”: - Za sve je kriv Karadţićev odlazak na specijalizaciju u Ameriku. Pre polaska na put bosanska SDB traţila

je da on bude njihov saradnik, narodski reĉeno - špijun, za interese bosanske politiĉke birokratije. Radovan je to odbio.

Toholj kaţe: “SuĊenje Radovanu bilo je linĉ i sramoćenje optuţenog. Najteţe je bilo Radovanovoj porodici. Trebalo je izdrţati svakodnevne laţi u novinama da je on lopov. Bio je to prljav udarac naRadovanovo dostojanstvo, knjiţevni i profesionalni ugled. Kad je kasnije stigla oslobaĊajuća presuda,

novine su to registrovale samo jednom noticom u dnu strane. Radovan je zatim vraćen na svoje radnomesto u bolnicu na Koševu, ali mu se niko javno nije izvinio”. Zbog atmosfere koja je vladala u Sarajevu, Karadţić je prešao u Beograd i zaposlio se u Domu zdravlja na

Voţdovcu. Pesnik Gojko Đogo kaţe: - Radovan je došao u Beograd s namerom da se tu zauvek nastani. Trebalo je da naĊe posao i za supruguLjiljanu i onda dovede decu. Klima u Sarajevu postajala je sve oštrija. Predosećao je da će i on doći pod

britvu. Ako neće da se pokloni, mora da se ukloni. U Sarajevu je već pod prismotrom bio ceo jedan srpskikulturni kruţok - Ekmeĉić, Leovac, braća Koljević. Posebno su na zubu bili Karadţić i Petković.

Po reĉima Đoga, u tadašnjem “politiĉkom blatu u Sara jevu, ko je iole slobodno mislio, dobru se nije mogaonadati”. On smatra da je Radovan Karadţić “ponajviše stršio i smetao sarajevskoj malograĊanskoj balijskojĉaršiji”. Ona je na njega imala najveći pik. Predosećajući šta će se uskoro dogoditi sa Jugoslavijom, posebno u Sarajevu i Bosni, Radovan je hteo da se

na vreme preseli u Srbiju. Pomišljao je da kupi stan u Beogradu. “Ali, kaţe Đogo, usprotivila su se njegovadeca, a ni Ljiljani se nije išlo. Deca su u Sarajevu imala svoje društvo, svoju ulicu, školu, i nisu htela da

idu. Radovan je uvek bio slab prema deci. Zbog porodice se vratio u Sarajevo. Po dolasku u grad na

Miljacki, nametnuli su mu neku drugu optuţnicu, i ponovo ga strpali u zatvor.”

Radovan je potom godinu dana proveo u SAD, kao stipendista IREH fondacije, gde je prouĉavao ameriĉku poeziju. Mogao je tamo da ostane, ali nije. O tome je jednom rekao: “Što zbog nostalgije, što zbog porodice, što zbog nekih planova i ambicija, vratio sam se”. Dr Ljiljanu Zelen, svoju ţivotnu saputnicu, Radovan je upoznao na prvoj godini medicine. Bila je to ljubav



na prvi pogled. Radovan kaţe: “Ljiljana potiĉe iz jedne od najuglednijih srpskih porodica u Sarajevu. Otac joj je bio ekonomista, majka profesor knjiţevnosti. Oboje smo specijalizovali psihijatriju. Jungovog smo

usmerenja. Bili smo zadivljeni dušom ĉovekovom.”

Venĉali su se posle godinu i po dana. Po završetku studija su se zaposlili i obavljali individualnu ikolektivnu terapiju. “Razmišljali smo na isti naĉin - da su pacijenti osobe koje traţe dušu. Ja sam leĉionervoze, psihoze i depresije, a Ljiljana je bila seksolog”, kaţe Radovan. “Osim ljubavi u braku”, koja traje ĉetiri decenije, Ljiljana kaţe da je sa Radovanom delila sve osim politikeza koju “jedva da ima pasivno interesovanje”. Zajedno su radili na mnogim projektima. Na molbu Ljiljane

Bulatović, autorke knjige “Radovan” da svoga muţa oceni kao liĉnost, Ljiljana je rekla: “Radovan je

odana, privrţena i dobra osoba. Poseduje osobine koje gode porodici i našim zajedniĉkim prijateljima zbogĉega su i naš brak i naša prijateljstva dugotrajni i stabilni.”

Ljiljana i Radovan venĉali su se u Sarajevu. Pre svadbe Radovan je pozvao oca i majku da doĊu kod njega iupoznaju izabranicu njegovog srca.

- Sin nas je doĉekao na stanici i odveo u stan - kaţe Radovanova majka Jovanka. - Skuvao je kafu, malo

smo posedeli, utom je došla Ljiljana. Pozdravili smo se i poljubili, a ona je rekla: “Zvao vas je moj tata dadoĊete kod nas”. Prošetali smo malo Sarajevom i otišli kod prijatelja. Ljiljana je iz fine porodice Zelen.

Mislim da su nekud od Duvna. Otac joj je bio vrlo ugledan ĉovek, direktor sarajevskog hotela “Evropa”. Unjenog oca bilo je osamnaestoro dece. Ustaše su ih sve pobili. Pretekao je samo Ljiljin tata. On je jediniuspeo da utekne u neki voz i da se skrije pod neke sanduke.

Krvave deobe

NIŠTA bolje u ratnom vihoru nije prošla ni Radovanova rodbina. Kad se pod Durmitorom 1941, naroddigao na ustanak, svi su bili kao jedan. “Moj Vuko bio je meĊu prvim ustanicima, kaţe Jovanka. Bio jekurir, pravio petokrak e”. A onda su se podelili, komunisti su proglasili “Durmitorsku republiku” i hteli da bude sve po njihovom, aĉetnici su navijali na svoje. Luka Karadţić kaţe: “Komunisti su u Petnjici likvidirali sve one za koje su

pretpostavljali da im neće pristupiti. Ĉak su neki od njih dobijali zadatke da ubijaju svoje bliţnje, ako oduna drugu stranu. Negde poĉetkom 1942. ubili su osam Karadţića i bacili ih u bunar, i devetu MilicuKaradţić.”

Batrić Jovanović u knjizi “Crna Gora u NOR” ovako opisuje bratoubilaĉki rat pod Durmitorom:

“Poĉetkom aprila u Srezu šavniĉkom otkrivena je tajna ĉetniĉka organizacija, koja je spremala puĉ. Na ĉeluzavere bio je Mitar Karadţić, bivši predsednik drobnjaĉke opštine i ĉlan kvislinškog ‟Crnogorskogkomiteta‟ koji je formirao Tomo Kršikapa, kada je kao italijanski emisar dolazio u Šavnik u aprilu 1941.godine.

“Zaverenici su imali plan da ubiju Mošu Pijade, ĉlanove Mesnog komiteta i štaba Durmitorskog odreda idruge partizanske prvake i da izvrše puĉ na slobodnoj teritoriji i time omoguće prodor ĉetnika PavlaĐurišića i Italijana u Srez šavniĉki. Mreţom zavere bili su obuhvaćeni i durmitorski bataljoni naSinjajevini. Tamo je takoĊe trebalo pobiti ĉlanove komandi partizanskih jedinica. “Središte zavere bilo je u Drobnjacima. Komanda mesta u Šavniku organizovala je hvatanje i hapšenjeuĉesnika zavere iste noći kada je trebalo da se sastanu. Pred preki sud štaba Durmitorskog odreda i prekesudove štabova bataljona izvedeni su gotovo svi vaţniji uĉesnici. Glavni organizator Mitar Karadţićpobegao je u planinu Vojnik, ali je pronaĊen i ubijen pošto se nije hteo predati. Isledni organi prekihsudova utvrdili su da su zaverenici radili veoma vešto. Prilazili su kolebljivim seljacima i drugim licima,saopštavajući im, ‟u poverenju‟, da se nalaze ‟na spiskovima za likvidaciju‟ koju su toboţe pripremilikomunisti, stoga im je ‟jedini spas‟ bio uĉešće u zaveri. Shvativši koliko ovakva ‟leva skretanja‟ mogu štetiti pokretu koji on predvodi, Tito je smenio Pokrajinskikomitet KP za Crnu Goru i Boku. Crnogorskim komunistima je poruĉio:‟“Vi bolujete od vrtoglaviceuspeha. To je opasna bolest i moţe imati katastrofalne posledice, ako se brzo i iz temelja ne izleĉi‟.”

GRANIČNA OBLAST LjILjANA Karadţić: “Radovan se za psihijatriju opredelio zato što je ona graniĉna oblast i ima veze sacelinom ljudskog bića. Psihijatrija ima dosta dodira sa umetnošću i filozofijom, a istovremeno jemedicinska nauka”.

Andrićeva zemlja čuda V. N. | 09. avgust 2008



Talas zaraznog secesionizma iz Slovenije i Hrvatske uzdrmao je prividno stabilne temelje

centralne jugo-republike Bosne i Hercegovine. Hrvati zapo?inju da se politi?kiorganizuju po nacionalnoj, odnosno verskoj osnovi

Talas zaraznog secesionizma iz Slovenije i Hrvatske uzdrmao je prividno stabilne temelje centralne jugo-

republike Bosne i Hercegovine. Muslimani, Srbi i Hrvati zapoĉinju da se politiĉki organizuju ponacionalnoj, odnosno verskoj osnovi, napuštajući Brozovu doktrinu o bratstvu i jedinstvu. Barjak Muslimana zbijenih u Stranci demokratske akcije, poneo je Alija Izetbegović, tvorac "Muslimanske

deklaracije" koja ga je koštala robije. Hrvati su svog ĉelnika Stjepena Kljujića birali po kriterijumimavrhovnika iz Banskih dvora. Srbi su se okupljali oko Srpske demokratske stranke, za poĉetak bez lidera. Temperatura u bosanskom loncu poĉela je ozbiljno da raste. U "Pišĉevim zapisima", nekoj vrsti dnevnika,Dobrica Ćosić, knjiţevnik u svojstvu svedoka, ali i uĉesnika u naporima da se sled tragiĉnih zbivanja

predupredi, beleţi: "U prvoj polovini juna 1990. pratio sam i organizovanje Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine.

Dolazili su ljudi iz Bosne da me pitaju kakvu stranku da organizuju. Savetovao sam im da se poveţu sRadovanom Karadţićem, psihijatrom, pesnikom, glavnim inicijatorom obnove slobodnog i demokratskog

ţivota Srba u Bosni i Hercegovini, koji je inteligentno i tolerantno, a uporno delovao na stvaranju stranke. Muslimani i Hrvati već su organizovali svoje stranke. Bosna se deli na tri nacije i tri vere. Nezaustavljivo inajverovatnije tragiĉno. Radovan me ĉesto u ponoć zove telefonom da me obavesti šta je radio i šta se zbiva u Bosni i Sarajevu,traţeći savet i podršku. A treba mu i novac za stranku.

KARADŢIĆ ZA PREDSEDNIKA

MOJ prijatelj Jova Rašković povezao se s nekim Srebrovom, neubedljivim i neozbiljnim, koji treba da

organizuje osnivaĉku skupštinu Srpske demokratske stranke u Sarajevu, na kojoj će Jova nastupiti i podrţati Srebrova kao predsednika. S velikim naporom sam ga ubedio da se odrekne Srebrova. PolitiĉkivoĊa i predsednik Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini moţe biti samo Radovan Karadţić.Ali Radovan ne pristaje da se prihvati duţnosti predsednika stranke. Predlaţe za predsednika NenadaKecmanovića, profesora i ĉoveka iz ugledne srpske porodice u Bosni i Hercegovini. Ja ne poznajem

profesora Kecmanovića, a onoliko koliko sam obavešten o njemu, ĉini mi se da je Karadţić sa svojomodluĉnošću i borbenošću podesnija liĉnost za voĊu bosanskih Srba. Dvanaestog jula odrţaće se osnivaĉka skupština Srpske demokratske stranke. Treba Miloševića ubediti da

primi Karadţića, ĉiju politiĉku ideologiju smatra proĉetniĉkom i monarhistiĉkom... Vratio sam se iz Sarajeva, sa susreta srpskih i muslimanskih intelektualaca. Muĉan, deprimirajući dijalog.Moja tanka nada da se Srbi i Muslimani mogu sporazumeti o zajedniĉkoj drţavi i mirnom ţivotu, da se uBosni moţe izbeći meĊuetniĉki i verski rat i nesreća koja se dogaĊa u Hrvatskoj, sagorela je u sarajevskomhotelu 'Holidej in'", beleţi Dobrica Ćosić, 18. februara 1991, i nastavlja: "Radovan Karadţić, s kojim od osnivanja Srpske demokratske stranke i njegovog izbora za predsednikaĉesto, obiĉno noću, razgovaram telefonom o tome kako da se izbegne graĊanski rat u Bosni, ima sveneubedljivije dokaze da rata neće biti. Rat izmeĊu Srba i Muslimana teško se moţe izbeći, jer Srbi ne moguda slede politiku Alijine 'Islamske deklaracije'. Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije hoće unitarnuBosnu sa svojom hegemonijom; Hrvati hoće svoju Herceg-Bosnu i ono što smatraju franjevaĉkom ibanovinskom Bosnom da prikljuĉe Hrvatskoj; Srbi hoće Jugoslaviju ili ujedinjenje sa Srbijom, a nikakoneće unitarnu Bosnu po projektu Alije Izetbegovića. Kako te tri suprotstavljene nacionalne teţnje mogu dase pomire u Andrićevoj 'zemlji ĉuda'?

Zamisao o susretu srpskih i muslimanskih intelektualaca rodila se u mom razgovoru s Alijom

Izetbegovićem pre mesec dana, kada me je posetio u mom domu. Posle neke sednice Predsedništva SFRJ,

kojoj je prisustvovao kao predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine, Izetbegović mi se javiotelefonom i izrazio ţelju da me poseti i zahvali na podršci Odbora za odbranu slobode misli i izraţavanja,koji je protestovao protiv osude na teške robije Muslimana okupljenih oko njega i njegove fatalne 'Islamskedeklaracije'. Došao je s pratnjom i obezbeĊenjem, i ĉim je stupio u predsoblje moje kuće, poĉeo je da izuvacipele. Zaustavio sam ga: 'Nemojte da se izuvate, molim vas. U ovu se kuću, gospodine Izetbegoviću, ulaziobuven'. Poslušao me je i seo u fotelju. Onda mi je tiho i ubedljivo zahvalio za odbranu njegovog prava da

slobodno misli i veruje.

Posebnu blagodarnost je izrazio Ljubi Tadiću i meni zbog prijema koji smo priredili njegovoj ćerki,ţenama nekih uhapšenih, pesniku Laticu i jednom mladom hodţi, koji su došli kod mene da me mole za

pomoć i zaštitu. Ljuba i ja smo im priredili ruĉak u 'Šeheru' i dugo s njima razgovarali, a potom ĉinilikoliko smo mogli da im olakšamo patnje.



PONUDA IZETBEGOVIĆU

Tada, kaţe Ćosić, u mojoj kući, prvi put sam sreo Aliju Izetbegovića. Paţljivo sam ga posmatrao. Gest

zahvalnosti uĉinjen smerno i ubedljivo, tihost i ozbiljnost u govoru o našem stanju i odnosima tog, sada prvog ĉoveka muslimanske Bosne, ostavili su na mene pozitivan utisak i probudili mi nadu u mogućnostsrpsko-muslimanskog zajedništva. Predloţio sam srpsko-muslimanski dijalog istaknutih intelektualaca.

Izetbegović je moj predlog odmah prihvatio. Dogovorili smo se da ostvarimo saradnju intelektualnih elitaSrbije i Bosne. On će organizaciju poveriti svom ĉoveku, potpredsedniku vlade Rusmiru Mahmutĉehajiću,profesoru elektronike.

Taj susret i dogovor s Alijom Izetbegovićem ozario me je nadom: moţda se Muslimani i mi moţemosporazumeti i izbeći raskol koji se dogodio izmeĊu nas i Hrvata. Posle nekoliko dana javio mi se telefonom Rusmir Mahmutĉehajić i predloţio datum i mesto susreta.Imenovao je ĉlanove muslimanske delegacije, ostavljajući meni da izaberem srpske predstavnike. Odluĉiosam da srpsku kulturu u tom susretu predstavljaju Predrag Palavestra, Slobodan Selenić, Darko Tanaskovići Rajko Petrov Nogo iz Beograda, i Milorad Ekmeĉić, Slavko Leovac i Sveta Koljević iz Sarajeva. Od ovih razgovora za mene je mnogo znaĉajniji bio razgovor s Alijom Izetbegovićem, koji smo vodili nanjegov zahtev. Razgovarali smo u jednom velikom salonu hotela 'Holidej in' u kome smo bili sami. Alijin

sin, mislim da je arhitekta, koji je pratio oca, sluţio nas je kafom. Kelneri se nisu pojavljivali. Naš razgovor je trajao ĉetiri sata: od šest po podne do deset uveĉe. Alija je potvrdio moje pesimistiĉko mišljenje kada je

reĉ o mogućnosti zajedniĉkog ţivota Srba i Muslimana. VoĊa Muslimana, predsednik Stranke demokratskeakcije, pisac 'Islamske deklaracije', nije za Jugoslaviju. On je ĉvrsto odluĉio da se bori za nezavisnu Bosnu iHercegovinu...

ALIJA NE VERUJE

ALIJA je izraţavao jaku bojazan od srpskog nacionalizma i strah od diktatorske prirode SlobodanaMiloševića, na koju Muslimani ne mogu da pristanu.UbeĊivao sam ga da srpski nacionalizam ne moţe imati odluĉujući uticaj na srpsku politiku, da uzajedniĉkoj drţavi Srba, Muslimana, Crnogoraca i drugih nacionalnosti Slobodan Milošević ne moţe bitidiktator. Na kraju sam mu

rekao:

'Gospodine Izetbegoviću, nemojte da se delimo. Izmešani smo i uslovljeni jedni drugima. Dajte dasaĉuvamo zajedniĉku drţavu. Mi, srpske demokrate, borićemo se da vi budete predsednik te zajedniĉkeJugoslavije koju će ĉiniti Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. DoĊite u Beograd, borićemo sezajedno'.

Alija mi nije poverovao. Ostao je u ĉvrstom ubeĊenju da je za muslimanski narod najbolje da ima svojusamostalnu drţavu, jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu. Srdaĉno smo se pozdravili i dogovorili da se što skorije ponovo sretnemo i nastavimo razgovor. Sin ga jeotpratio do automobila, ja sam se vratio prijateljima u restoran, da im ispriĉam da ni Alija Izetbegović, kaoni njegovi profesori i pisci, neće zajedniĉku drţavu sa Srbijom.“

"Sinoć sam se vratio sa Zlatara, beleţi Ćosić 16. marta 1991, a jutros me je Radovan Karadţić telefonom pozvao da odmah doĊem u hotel 'Slaviju' na vaţan dogovor. U 'Slaviji' su me doĉekali Karadţić, Koljević, Krajišnik i Buha. Radovan mi je izloţio njihov predlog da seod predstavnika svih parlamentarnih stranaka i Srba iz Bosne i Hrvatske osnuje srpsko nacionalno veće,koje će da formuliše srpski nacionalni program i potvrdi jedinstvo srpskog naroda.

Predlog mi se uĉinio razumnim i svesrdno sam ga podrţao, dodajući srpskom veću i predstavnikenezavisne, nestranaĉke inteligencije. Ja sam preuzeo obavezu da okupim takve ljude radi provere oveinicijative i prvog dogovora.

Po podne smo razgovarali s Jovom Raškovićem, Budom Košutićem, Matijom Bećkovićem i Slobodanom

Vuĉetićem. S potpunom saglasnošću, dogovorili smo se o programskom cilju i personalnom, pluralistiĉkomkarakteru Srpskog nacionalnog veća."

KAKVU BiH HOĆEMO

OBRAZLAŢUĆI program SDS, Radovan Karadţić je 1990. izmeĊu ostalog rekao: "Hrvatski drţavotvorci se hroniĉno sapliću na srpskom pitanju, i to ih pitanje košta celog poduhvata.Bosanskohercegovaĉki drţavotvorci su u drugaĉijem poloţaju, jer ni Srbi u BiH nisu u istom poloţaju, kaošto su Srbi u Hrvatskoj. Sasvim je drugo što ko podrazumeva pod pojmom federacija, a šta pod pojmom konfederacija. Na našojosnivaĉkoj skupštini gospodin Alija Izetbegović, šef SDA, izjavio je da je za njega najrealnija razumna



f ederacija, što će reći federacija koja nema ni trunke ovlašćenja više nego što je potrebno za funkcionisanjedrţave. Mi smo sa ovakvim gledanjem potpuno saglasni."

Svi Srbi - zajedno V. N. | 10. avgust 2008.

Karadţi? predloţio ujedinjenje Republike Srpske sa Srbijom, Crnom Gorom i Krajinom

PREDSEDAVAJUĆI Saveta ministara Evropske zajednice, Danac Jensen, doneo mi je ultimatumEvropske zajednice: ako ne prihvatimo ţenevski sporazum koji diktiraju Evropska zajednica i Amerika,

predstoji nam potpuna politiĉka i ekonomska izolacija, teţa od dosadašnje. Zatvaraju nam i poslednjerupice na logoru u koji su nas zatoĉili, udvostruĉujući bodljikavu ţicu i straţe. Jasno nam kaţe Jensen: "Viste odgovorni za rat u Bosni i sve njegove nesreće. Ĉeka vas mraĉna budućnost". Mraĉnija, dakle, i odsadašnjice! "Ili će Srbi da ţive zajedno sa Muslimanima, ili neće postojati", preti Jensen; tako nam je samoHitler pretio. Nova evropska demokratija neodoljivo podseća na Hitlerov" novi poredak". Oĉitao sam

politiĉku lekciju tom evropskom ignorantu, severnjaĉki drskom i surovom, i odbio ultimatum.Beleţi Dobrica Ćosić u "Pišĉevim zapisima" 9. januara 1993. godine i nastavlja:Odrţana je sednica Drţavnog saveta, kome je, pored predstavnika Republike Srpske, prisustvovala idelegacija Srpske Krajine. Raspravljalo se o stavovima za pregovore u Ţenevi, nacrtu sporazuma o Bosni iHercegoni i primeni Vensovog sporazuma u Republici Srpskoj Krajini.

NEMA UNITARNE BOSNE

Bio je to dug i muĉan razgovor, u kome su se ispoljile velike razlike izmeĊu nas iz SR Jugoslavije i voĊstva Republike Srpske. Krajišnik je referisao o odlukama njihoveskupštine, koje izraţavaju principijelnu nesaglasnost sa ţenevskim projektima. Srbiodluĉno odbijaju da uĊu u unitarnu drţavu Bosnu i Hercegovinu, za ĉiju samostalnost

nisu glasali na Alijinom referendumu, i zahtevaju da se uvaţi postojanje srpske drţave -

Republike Srpske, na principu prava naroda na samoopredeljenje koje su iskoristili svi

jugoslovenski narodi sem Srba. Oni se zalaţu za "sloţenu drţavu", koju ĉine trisamostalne nacionalne zajednice. Odluĉno odbijaju cepanje srpskog naroda na provincije

prema ponuĊenim mapama. Srbi se osećaju pobednicima i nisu spremni na radikalneustupke i kompromise, koji bi ih odveli u zajedniĉku drţavu s Muslimanima i Hrvatima, s

kojima su u straviĉnom ratu.Karadţić i Koljević su ubeĊeni da su predlozi Vensa i Ovena "provokativno antisrpski",napisani tako da ih Srbi odbiju. Vensovi i Ovenovi predlozi teţe stvaranju unitarnedrţave BiH, u kojoj će Srbi izgubiti nacionalni identitet i potpasti pod muslimansku

hegemoniju. Radovan je uveren da smo zbog "sitnih koraka" u raspadu Jugoslavije

izgubili priliku da stvorimo jedinstvenu drţavu srpskog naroda. Ako sada prihvatimoţenevske projekte, "bićemo gotovi za narod", "Srbija se neće spasti rata i biće svedena na beogradski pašaluk". Naš je spas, po Radovanovom mišljenju, da se u ovoj istorijskojkrizi ponašamo kao jedinstvena nacija. Zaloţio se za "šokantan ĉin": proglašenje

ujedinjenja Republike Srpske sa Srbijom, Crnom Gorom i Republikom SrpskomKrajinom. Tim ĉinom primorali bismo meĊunarodne faktore da "promene scenario"rešavanja jugoslovenske krize.Koljević je odluĉno podrţao Karadţića, tvrdeći da "povratka u unitarnu Bosnu - nema...

To srpski narod u BiH neće da pr ihvati, bez obzira na to kakve mi ovde odluke budemo

doneli". Nikola predlaţe "krupan potez" - sazivanje svesrpske skupštine, koja bi donelaodluku o ujedinjenju srpskog naroda u jednu drţavu. Poslednji je ĉas da ostvarimonacionalni cilj.

BESNA ATINSKA NOĆ



Novinar Dragoslav Ranĉić bio je savetnik Dobrice Ćosića, predsednika SR Jugoslavije(od juna 1992. do maja 1993. godine) i u tom svojstvu pratio aktivnosti predsednika

drţave, izmeĊu ostalog, i oko razrešenja bosanske drame. U knjizi "Dobrica Ćosić ili predsednik bez vlasti" Ranĉić svedoĉi o kakvim okolnostima je Radovan Karadţić staviopotpis na Vens-Ovenov plan u glavnom gradu Grĉke 3. maja 1993:"UzbuĊenje je vladalo širom sveta i Karadţić je bio u ţiţi: ili potpis ili smrt", pišeRanĉić. "Vens i Oven su vršili pritisak preko Micotakisa, ali je glavna rasprava voĊena u

hotelskom apartmanu, iza zatvorenih vrata, izmeĊu Ćosića, Miloševića i Bulatovića na jednoj i Karadţića, Krajišnika, Koljevića i Buhe na drugoj strani. Svu noć i sutradan dopodne ubeĊivan je Karadţić da potpiše plan. Bila je to jedinstvena politiĉka drama".Krajišnik je, inaĉe, putovao u Atinu u avionu sa Dobricom Ćosićem. U jednom trenutkuRanĉić je zapitao Krajišnika zašto bosanski Srbi, pod odreĊenim uslovima ne bi prihvatilisporazum(?) na šta je ovaj odgovorio da bi ih pobili njihovi sopstveni vojnici.Vens, Oven i Stoltenberg su davali takiĉke ustupke jedan za drugim, u nastojanju da izAtine odu sa uspehom. Milošević je vikao i psovao da se ĉulo i u hodniku, a onda jeĆosić bio prinuĊen da napravi kljuĉni zaokret; rekao je Karadţiću da će Jugoslavija prestati da pomaţe bosanske Srbe, ako on ne potpiše plan."Ćosić mi priĉa", nastavlja Dragoslav Ranĉić, "da je Micotakis zajedno sa našima vršio

pritisak na Karadţića. Raspravljalo se do tri sata ujutro. S vremena na vreme dolazio je iodlazio Ĉurkin, donoseći poruke i mišljenja Vensa i Ovena i obaveštavajući ih o tokurasprave. Njemu je mnogo stalo da se plan prihvati. Micotakis je, opet, bio toliko

zainteresovan da poduhvat uspe, kao da se radilo o Grcima a ne Srbima.

PLAN PAO NA PALAMA

Sutradan je plenarna sednica trebalo da poĉne u 9, ali je odlagana do podne. Ĉurkin jesaopštio da su TuĊman i Izetbegović spremni da ĉekaju do 13 sati, a posle toga ćeotputovati. Tada je drama dostigla vrhunac: bosanske Srbe trebalo je za 45 minuta ubediti

u stvari u koje niko nije mogao da ih ubedi cele prethodne noći. Micotakis se "u ringu"

dobro nosio sa bosanskim tvrdim glavama koje su fascinirale upornošću i ĉvrstinom uodbrani integriteta svoje republike.

U 12.40 sati Micotakis je na dokument koji je trebalo potpisati stavio svoje zlatno pero i

rekao Karadţiću: "Potpišite mojim perom i uzmite ga za uspomenu".Karadţić je ćuteći stavio na sto, uporedo svoje pero. Stiskajući slepooĉnice zur io je u

papir. Krajišnik je rekao Ćosiću: "Predsedniĉe, recite mi da skoĉim sa petog sprata i ja ćuto odmah uĉiniti. Ali nas nemojte primoravati da potpišemo ovaj papir". Koljević se,izmuĉen, povukao u svoju sobu. Milošević je, kao tigar, nervozno kruţio oko stola.

Karadţić je pognut i nem sa glavom meĊu rukama, i dalje gledao u papir. Onda je u 12.42sa uzdahom potpisao da uslovno pristaje na Vens-Ovenov plan. Potpisao je svojim

perom, a Micotakisu je vratio njegovo.Iako je jugoslovenska delegacija bila jedinstvena u pristupu i zahtevu da se plan prihvati,

shvatio sam da su postojale razlike oko mapa. Ćosić, koji je stalno isticao da je Vens-

Ovenov plan samo osnova mirovnog procesa, o mapama je mislio isto što i bosanski Srbi.Milošević i Bulatović su, opet, bili spremni da prihvate mape.

Plenarna sednica u završnici trajala je samo dvadesetak minuta. Karadţić je potpisaosaopštenje da potpisuje mirovni plan Vensa i Ovena (devet ustavnih principa, vojnisporazum, mape predloţenih provincija i dokument o prelaznom periodu). MeĊutim,njegovi potpisi, stajalo je u saopštenju, neće vaţiti ako Skupština Republike Srpske,zakazana za 5. maj, to ne odobri..."

Dva dana docnije te 1993. na Palama je zasedala Skupština Republike Srpske sa samo



jednom taĉkom dnevnog reda: Vens-Ovenov plan. Plan je jednodušno odbijen, a bosanska drama je ulazila u novi, krvavi ĉin.

BORBA ZA MIR I RAT RAT je u Bosni poprimio straviĉne razmere. Noćas se Sarajevo ruši. Srbi ţele da osvojeSarajevo. Zašto? Ĉemu to suludo srpsko suprotstavljanje ĉitavom svetu. To je konaĉnoupropašćivanje srpske stvari. To je nacionalno bezumlje izazvano ustaško-dţihadskim

zloĉinima. Moje pismo Radovanu Karadţiću, u kome stoji da se samo politikom miramoţe doći do rešenja srpskog pitanja u Bosni, nije imalo odgovarajuće dejstvo, pišeDobrica Ćosić u "Pišĉevim zapisima" 9. maja 1992. godine i nastavlja:Danas sam razgovarao s Radovanom u Beogradu. On se sa mnom naĉelno sloţio, ali jedodao: "S Muslimanima se ne moţemo sporazumeti ako ih ne pobedimo". "Ali mi ih ne

moţemo pobediti, Radovane". "Moţemo i moramo. Moramo da se borimo i za mir i zarat. Jednim naĉinom nećemo postići svoj cilj". Rastali smo se prvi put u nesaglasnosti.Taj izvanredan i darovit ĉovek, hrabar borac za ujedinjenje srpskog naroda u ovim

izuzetno teškim danima ne pokazuje dovoljno uvaţavanja realnosti. Nema ni ljudi, nisredstava, ni vremena da se organizuje. Plaši me razvoj zbivanja u Bosni. Neizvesnsot jevelika. Srbi mogu doţiveti poraz.

KO ZAPOČINJE RAT U IZJAVI za štampu, Radovan Karadţić 3. marta 1992. u Sarajevu kaţe:- Ja hoću da budem pošten ovde i neću da optuţujem nikoga, mada smo dobiliinforamcije da se Muslimani organizovano mobilišu po Sarajevu i kreću prema nekimsrpskim naseljima. Mi u Sarajevu imamo jedan broj homogenih naselja, Srba i

Muslimana. I mada su Srbi u tim naseljima napravili neke odbrambene formacije i

uznemirili se... i pozvali rodbinu iz okoline Sarajeva... ta rodbina je bila spremna da doĊeu Sarajevo. I zvali su nas i pitali: "Šta da radimo?" Mi smo rekli da ipak ostanu na

pristojnoj distanci od Sarajeva i da se uzdrţe od bilo kakvih agresivnih akcija. Ĉak smorekli da ako Srbi budu napadnuti, tri-ĉetiri sata ne smeju ni da se hrane. Nek se jasno vidi

ko je poĉeo ovaj graĊanski rat. Ko poĉne ovaj graĊanski rat svesno i namerno, na njegaće pasti velika odgovornost.

Krvavi čin bosanske drame V. N. | 11. avgust 2008

Za nepotpisivanje Vens-Ovenovog plana Miloševi? je okrivio ”tvrde bosanske glave”.Zašto je u Kninu blokirana ideja o ujedinjenju svih Srba

SVE do blokade na Drini, leta 1994, ozbiljnijih nesporazuma izmeĊu Radovana Karadţića, voĊe bosanskihSrba, i Slobodana Miloševića, voĊe svih Srba nije bilo, ako se izuzme potpis na Vens-Ovenov plan u Atini,

a potom njegov ekspresni opoziv na Palama.

Milošević je u Atini tog 2. maja 1993. godine, uz svesrdnu potporu domaćina Micotakisa, pritiskaoKaradţića da parafira ponuĊeno mirovno rešenje bosanske krize, koliko zbog zaustavljanja daljeg

prolivanja krvi, toliko zbog obećanja u obliku skidanja sankci ja SR Jugoslaviji.

Granice novih mapa, po Vens-Ovenovom planu, meĊutim, išle su preko srpskih teritorija u BiH. Kako parafirati takav plan i saĉuvati i obraz i glavu? Karadţić se dugo dvoumio, Micotakis molio, a Miloševićgalamio i u takvim uslovima predsednik RS je pribegao lukavstvu - potpisao sporazum, uslovno, dabome.

Konaĉnu odluku doneće, dakle, poslanici Skupštine Republike Srpske i, bar tada, izgledalo je da mir nemaalternativu.

LaŢna je dilema - prihvatiti Vens-Ovenov plan ili ne - govorio je predsednik RS po dolasku iz Atine u

Beograd, odbacujući tezu da sve ono što se dogaĊa Srbi u Jugoslaviji plaćaju luksuzom, a Srbi u Bosniglavama.

- Srpski narod u Bosni potpuno je jedinstven. Zapravo, u Atini smo dobili tumaĉenja na osnovu kojih mi



ocenjujemo da li moţemo da, nakon uspostavljanja mira, mirnim i politiĉkim sredstvima ostvarimo svojeciljeve.

Karadţić je potvrdio ono što je Beograd ţeleo da ĉuje, da je u glavnom gradu Grĉke bilo reĉi i o ukidanjusankcija SR Jugoslaviji. “Dobio sam obećanja predsednika Micotakisa da će odmah izaći u javnost saidejom o ukidanju sankcija. I lord Oven je nagovestio ukidanje embarga, kao uostalom i Vitalij Ĉurkin.”Zapitan da li će se jedinstvo o kome govori potvrditi na Skupštini, sutradan, Karadţić je rekao: - Pravo da vam kaţem, ne znam. Poslanici diskusiju neće shvatiti kao raspravu o jedinstvu, ali ja je takoosećam. Naši poslanici smatraju da će posle Bosne i Srbija doći na red i da će se preko Kosova rat proširitii sa ove strane Drine. Zato oni ovaj rat doţivljavaju kao bitku celog srpskog naroda.

Karadţićev potpis na Vens-Ovenov plan u Atini opozvan je na Palama, jer je plan umesto celovitekompaktne teritorije Srbima nudio rasute enklave. Tako je bosanska ratna drama ulazila u novu, joškrvaviju fazu, a od skidanja sankcija Srbiji i Crnoj Gori ostala su samo prazna obećanja, Milošević je za tokrivio prekodrinske Srbe ĉasteći ih “epitetima” kao što su “tvrde bosanske glave”, “bosanske bukve,“tvrdoglave mazge”... upućene najpre na Karadţićevu adresu. Kada je jula 1990. godine stupio na ĉelo Srpske demokratske stranke, koju je i osnovao, Karadţić je kazao:“Ne ţelimo da se zbog novog organizovanja drţave prolije ijedna deĉja suza, a kamoli da potekne ijednakap krvi. Mi ţelimo mirnu, demokratsku Jugoslaviju, i u njoj isto tako mirnu BiH.” Pola godine docnije,meĊutim, poruĉuje da “srpski narod ne treba da se boji graĊanskog rata. Treba da se pripazi od eventualneVartolomejske noći, od eventualnog juriša i pokolja za jednu noć. Niti Evropa moţe podneti graĊanski rat u

Jugoslaviji, niti neko sme udariti na Srbe da vode neki duţi graĊanski rat”. POSLE atinskog potpisa i paljanskog opoziva potpisa na plan o razrešenju bosanske krize, Karadţić se svereĊe viĊao u zdanju na Andrićevom vencu, osim po pozivu, a pozivi Miloševića retko su stizali na Pale.

ZahlaĊenje meĊusobnih odnosa je bilo evidentno, samo daleko od oĉiju javnosti. Sledilo je vreme ozbiljnihrazmimoilaţenja, koje će kulminirati, kao što rekosmo, blokadom na Drini. Kada su se u bosanskom košmaru pojavili novi nacionalni lideri smenjujući ostatke Brozove nomenklature,srpski voĊa u liku Radovana Karadţića smatran je produţenom rukom Slobodana Miloševića. Radovan nijenegirao kontakte sa Slobom:

- Moj prvi susret sa Miloševićem usledio je tri meseca nakon formiranja naše stranke. Nisam hteo da se pojavim u Srbiji dok ne postanem zvaniĉni predstavnik srpskog naroda u BiH. Nakon toga naši kontakti su postali ĉešći. MeĊusobno se informišemo i nikad nisam ĉuo nijedan savet, nalog ili izraţavanje neke ţeljegospodina Miloševića. Slušao sam iskljuĉivo njegove napore da razume zbivanja u BiH, posebno zbivanjameĊu Srbima. Jedino sam ja molio gospodina Miloševića da u susretima sa ostalim jugoslovenskim

politiĉarima zastupa stanovište Srba u BiH, jer mi zbog prirode BiH, nemamo svog predstavnika. Mada se

gospodin Izetbegović trudi da se u njegovim stavovima vide stavovi srpskog naroda u BiH. U tom smislumi smo dali gospodinu Miloševiću mandat da zastupa Srbe u BiH ukoliko doĊe do raspada Jugoslavije. A

ako se Jugoslavija oĉuva, onda dajemo mandat Izetbegoviću - kaţe Karadţić i poruĉio: - Mi smo poslušnici srpskog naroda, a ne Miloševića. Gospodin Milošević nema nikakvih personalnihţelja, on operacionalizuje srpske nacionalne interese u pogledu drţavnog, a sad i politiĉkog jedinstva. Pod parolom, smišljenom i lansiranom u Beogradu, da “mir u BiH nema alternativu”, osvanuo je 4. avgust1994. godine. Da bi Karadţića primorala da sedne za pregovaraĉki sto, Vlada u Beogradu je donela odlukuo prekidu odnosa sa Palama, prekid koji je podrazumevao ekonomsku blokadu na Drini. Dok se

rukovodstvo RS oporavljalo od šoka, u Beogradu su se reĊale optuţbe na raĉun lidera bosanskih Srba.Predsednik SRJ Zoran Lilić optuţio je Karadţića poduţom listom nedela i zlodela, premijer Srbije Mirko

Marjanović je progovorio o velikoj pomoći koja je iz Srbije išla sunarodnicima s one strane Drine... Samose Milošević nije javno oglašavao. KaradţiĆev pokušaj inicijative o ujedinjenu svih Srba doveden je u pitanje već na prvom koraku, u Kninu,gde je pozvao rukovodstvo Krajine na ujedinjenje dve prekodrinske srpske zemlje. Martić, brifovan izBeograda, uzpozorio je da bi to moglo da znaĉi napuštanje Vens-Ovenovog plana, što bi dobro došloHrvatskoj kao izgovor da krene na Knin.

Iz bojazni da se ne iritira meĊunarodna zajednica, ideja o ujedinjenju svesrpskih zemalja stidljivo je pominjana u Beogradu. Sve što je išlo prema nacionalnoj konsolidaciji srpskog naroda na prostorima bivšefederalne zajednice vezivano je za Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. Ni vreme ni

okolnosti Karadţiću nisu išli u prilog, te je on posle pada Krajine i reka izbeglica koje su krenule put Srbije, beţeći od ljutih TuĊmanovih bojovnika, odluĉio da se javno, pismom, obrati Slobodanu Miloševiću, apismo koje objavljujemo integralno svedoĉi da vreme razumevanja, saradnje i zajedniĉke brige nadsudbinom srpstva definitivno pripada prošlosti.

MILOŠEVIĆ OPET PRAVI ODLUKA Slobodana Miloševića da ne prizna Bosnu i Hercegovinu u zamenu za suspenziju sankcijaobradovala je Radovana Karadţića, predsednika Republike Srpske. - Hvala bogu da je predsednik Milošević u tom trenutku bio onaj stari... Ovoga puta on je postupio ispravno



i ako bi odluĉio da ponovo bude onaj stari, da ponovo vodi poslove srpskog osloboĊenja i ujedin jenja, svi

bismo ga podrţali - poruĉio je Karadţić nekoliko meseci pre “Oluje”.

* * * *

PISMO RADOVANA KARADŽIĆA SLOBODANU MILOŠEVIĆU

OKRENULI STE LEĐA SRPSTVU

POŠTOVANI gospodine predsedniĉe,

U trenucima rušenja jedne srpske drţave usled varvarske invazije hrvatskih i muslimanskih vojski, utrenucima kada se zatrpavaju grobnice ubijenih Srba i kada kolone sa više od stotinu hiljada Srba traţe

puteve spasa, duţan sam i pred bogom i pred Srpstvom da vam se obratim. Gospodine predsedniĉe, ako je istina da je politika umetnost mogućeg, onda vi do sada niste pokazaliveliko umeće. Bilo je moguće spreĉiti pad Zapadne Slavonije, ali to iz nerazumljivih razloga nije uraĊeno.Umesto toga, vaši su mediji i vaše politiĉke marionete okrivile rukovodstvo Republike Srpske. Bilo je,

takoĊe, moguće spreĉiti i sadašnju hrvatsku agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Umesto toga vaš reţimnudi jalove osude, što se ni u ĉemu ne razlikuje od ciniĉnih osuda meĊunarodne zajednice. Sadašnjitrenutak jasno govori da vaše dosadašnje zalaganje za srpske nacionalne interese nije bilo iskreno.

Uostalom, bilo je moguće mnogo ranije ostvariti te ciljeve odmah nakon raspada Jugoslavije. Niti su našineprijatelji bili tako snaţni da nam se uspešno suprotstave, niti je meĊunarodna zajednica imala politiĉkuvolju i potrebno jedinstvo da nas zaustavi. MeĊutim, vi ste nakon poĉetne faze buĊenja srpskog naroda iuopšte animacije ĉitavog srpskog bića u odbrani nacionalnih interesa, izneverili sopstvene ideje da svi Srbi

treba da ţive u jednoj drţavi. MeĊutim, vi ste okrenuli leĊa Srpstvu. Poĉeli ste popuštati pred spoljnim pritiscima do mere da se to graniĉi sa izdajom. Zato vas je Zapad proglasio svojom jedinom nadom. Imali ste snage, i još je uvek imate, da se oduprete pritiscima i ucenama. Mi znamo da SR Jugoslavija trpi

pod sankcijama. Ali vi ne shvatate, ili ne ţelite da shvatite, da je nastavak reţima sankcija jednostavno posledica vaše politike popuštanja meĊunarodnoj zajednici. Bojim se da ste svesno, ili nesvesno, prepustiliSrbe u Republici Srpskoj Krajini ustaškom noţu u nerazumnoj nadi da bi na taj naĉin mogli spastiJugoslaviju i svoj poloţaj. Razarali ste srpsku snagu u Republici Srpskoj Krajini politiĉkim igrama ivojskom na koju ste imali neposredan uticaj. Zavaravali ste narod garancijama o politiĉkom rešenju, a sveste uradili da ljudi poput Mikelića i njemu sliĉnih, oslabe drţavu i narod i tako bespomoćne predajuustašama na nemilost. Isto ste pokušavali uraditi i RS, što uostalom pokazuje i vaše pismo upućenogeneralu Mladiću. Takvo delovanje ne doprinosi jedinstvu srpskog naroda koje je posebno u ovom

momentu neophodno.

Jugoslavija je potpisala Vensov plan, plan kojim se garantuje bezbednost srpskog naroda u RSK do

pronalaţenja politiĉkog rešenja. I dok Republika Srpska Krajina sada nestaje pred naletom neonacistiĉkeHrvatske, koja nije prihvatila politiĉko rešenje, tako nestaje i ĉitav meĊunarodni kredibilitet Jugoslavije,kao i vaš liĉni. U zabludi ste ako mislite da Republika Srpska, pod vašim i svetskim embargom, moţesopstvenim snagama odbraniti Republiku Srpsku Krajinu. Pozivam vas, dok još nije kasno, da svojimuticajem obezbedite da Vojska Jugoslavije izvrši svoje obaveze prema Republici Srpskoj Krajini, naosnovu Vensovog plana. To, uostalom, od vas oĉekuje ceo srpski narod. Republika Srpska Krajina se moţei mora odbraniti.

Gospodine predsedniĉe, mi moţemo da se razlikujemo u politiĉkim i tehniĉkim ocenama. Ali, sada se pokušava srušiti zapadni deo Srpstva, a već je prouzrokovana ogromna ljudska tragedija. Ako se ovajproces ne zaustavi zapadno od Drine, neće se zaustaviti ni na Drini. Vi snosite najveću istorijskuodgovornost za sadašnja dešavanja. Još uvek imate šansu da se uspešno vratite na branik naših nacionalnihinteresa. Vi ste nekada uveravali svet da Srbi neće pokleknuti. Verovali su vam tada. Verovaće vam opet.

S poštovanjem,

Radovan Karadţić.

Država u mreži mafije V. N. | 12. avgust 2008

Biljana Plavši?: Radovan nije nikakav svetac, bogatio se na muci srpskog naroda



ZA jedne - Radovan Karadţić je grandiozna figura srpske istorije. Njemu je pošlo za rukom ono u ĉemuniko pre njega nije uspeo - stvorio je novu srpsku drţavu na levoj obali Drine. On je “gorostas, ravanLazaru i KaraĊorĊu”. Za druge - Karadţić je najveći zloĉinac u Evropi posle Drugog svetskog r ata, blefer i kriminalac. Ne samo

da je uĉinio genocid nad drugim narodom, već je za “vjeki vjekov” okaljao obraz i ĉast srpskog naroda. Biljana Plavšić je za vreme rata u BiH koraĉala rame uz rame sa Karadţićem. Bila je meĊu tri njegovanajvaţnija saradnika. Kad je Radovan, posle Dejtona, morao da napusti sve drţavne i politiĉke funkcije, za

predsednika RS, na njegov predlog, izabrana je Biljana Plavšić. A upravo je ona na njegov raĉun izreklanajotrovnije optuţbe. Provukla ga je kroz blato kako to nisu uĉinili ni najljući Radovanovi neprijatelji.

Pozivajući se na ono što je videla oĉima i ĉula ušima, zatim na iskaze više drţavnih i politiĉkih funkcioneraRS, ona u knjizi “Svedoĉim” Karadţića prikazuje kao ĉoveka koji nije bio dorastao istorijskom zadatku. Na

stranicama njene knjige šepuri se i razmeće neki bolesno sujetni, neodgovorni i gramzivi psihijatar, uverenda svet moţe da vrti oko malog prsta.

LAGALI PATRIJARHA

BILJANA kaţe da je kriminal bio prodro u sve pore vlasti u Republici Srpskoj, a da su najprljavije ruke

imali Radovan Karadţić i Momĉilo Krajišnik. Ona tvrdi da je ta beskrupulozna pljaĉka naroda dobila takverazmere da je morao da interveniše i srpski patrijarh Pavle. - Dragan Davinić, ministar za verska pitanja, javio mi je da na Pale dolazi patrijarh Pavle sa episkopima

Republike Srpske i da ţeli da razgovara sa Karadţićem, Krajišnikom i sa mnom - kaţe Plavšićeva.- Ja sam tada već bila predsednica Srpske. Bilo je to u martu 1997. Ĉim smo seli za sto, patrijarh je izvadio

neku cedulju, podsetnik, što je nagoveštavalo da će duţe da zbori. A onda je bez ikakvog uvoda saopštiosledeće: - Ono što ugroţava Republiku Srpsku su kriminal i korupcija. Narod je u bedi, a vas dvojica (obraća seRadovanu i Momi), sa vašom braćom, bavite se tim nezakonitim poslovima. Sada je sva odgovornost na

plećima predsednice, a to je veliki greh i prema Bogu, i prema narodu, i prema njoj. Došli smo da vamkaţemo da prestanete sa tim. Mi dobijamo informacije od naroda, koji je, u crkvi, u direktnom kontaktu sasveštenicima.

Karadţić je pokušao da odbaci optuţbe. Rekao je da predstavu o raširenosti lopovluka i korupcije šire zli jezici. “Ako toga i ima, onda je to neka periferija, prateća pojava. Glavna naša linija i osnovni privrednirazvoj su ĉisti. Sve se radi po zakonu”, rekao je Karadţić i dodao: “A moj brat Luka, kojeg spominjete, on

je siromašan ĉovek. On je za sve vreme rata pravio hleb za izbeglice i badava ga delio narodu”. Biljana kaţe da je Radovan drsko obmanuo patrijarha Pavla. Njegov brat Luka nikad nije bio pekar, nego

biznismen koji je nekoliko meseci kasnije, novinarima “Reportera”, detaljno opisao svoj biznis koji se tada

bio razgranao ne samo u Jugoslaviji i Repubici Srpskoj, već i u Bugarskoj. Krajišnik se takoĊe branio pred patrijarhom, apostrofirajući izbegliĉki status cele svoje porodice. Biljanakaţe: “Lagao je kao i Radovan. I on je za svog brata rekao da je siromašan ĉovek. A taj ‟siromaško‟

posedovao je samo na Palama ogromno skladište graĊevinskog materijala namenjenog srpskim izbeglicamaiz Sarajeva.”

Biljana istiĉe da je za Srbe, koji su posle Dejtonskog sporazuma, napustili svoja ognjišta u Sarajevu, Srbijadala materijal za podizanje tri hiljade kuća. Trebalo je izgraditi stambene jedinice od po 60 kvadratnihmetara, ali nije bilo tako. Na jveći deo materijala utrošen je za gradnju kuća od 200 i 500 kvadratnih metara,sa luksuznom opremom. Tako su, preko noći, nikla “dedinja” na Palama i na još nekim lokacijama u RS.Deo tog graĊevinskog materijala transportovan je na teritoriju Federacije BiH. U Sarajevu je prodavan

Muslimanima, kao zlato. Cena mu je bila 10 puta veća nego u Srbiji. - Privatni biznis je cvetao a drţavna kasa je bila prazna - kaţe Biljana. - Ugasila se izbeglicama nada da ćeikad dobiti krov nad glavom. Iskorišćena je njihova tragedija da rukovodstvo Republike Srpske, ĉitaj ratni

profiteri, izgrade sebi kuće i još zarade.

Karadţić i Krajišnik bili su, prema reĉima Biljane Plavšić, ukljuĉeni u biznis sa Federacijom BiH. “Od prodaje graĊevinskog materijala, namenjenog izbeglicama, lavoski deo odlazio je porodici Karadţić, kaţeBiljana. Konkretno, pare su išle “gazdarici”, Radovanovoj supruzi Ljiljani.“

U knjizi “Svedoĉim” Plavšićeva opisuje sledeću scenu: “Gazdarici” su upravo doneli torbu sa novcem. Onasedi, puši i broji nemaĉk e marke istresene na sto. Treba da ih bude 400.000. Ona konstatuje manjak od

20.000. Broji još jednom. I opet nema 20.000. Ljuta je. Traţi da joj se njen novac odmah vrati, kao da ga jesvojim rukama zaradila. Vrišti, samo što se tavanica ne sruši. Neko, srećom, u tom ĉasu javlja Radovanu zadramu sa novcem, i on spasava “sitovaciju”. Kaţe Ljiljani da su donosioci novca najpre svratili kod njega ida je on uzeo 20.000 maraka.

POSLE MENE POTOP



neki crkveni velikodostojnici izjavili su da Radovana Karadţića posle njegove smrti treba proglasiti za

sveca. “Kad to ĉujem, kaţe Biljana, prekrstim se i pomislim neka Bog ĉuva našu crkvu, a nekima i pamet.”

Osim prodaje graĊevinskog materijala Radovan i Momo kontrolisali su šverc nafte, oruţja i izlazak ljudi izopk oljenog Sarajeva. Paljani su govorili: “Ovo je Momin šleper, a ovo je Radovanov.”

Opisujući naĉin na koji je Karadţić krĉmio drţavnu imovinu, Plavšićeva iznosi sluĉaj “Telekoma” RS.Priĉa ide ovako: Jednog dana na Pale su stigli predstavnici neke afriĉke f irme. Doveo ih je Radovanov brat

Luka. Traţili su da Biljana potpiše ugovor o prodaji “Telekoma” koji je sa njima ranije sklopio Radovan.Pošto on više nije bio predsednik RS, već Biljana, oni traţe da ugovor parafiraju ona i premijer. - Ugovor sa tim crncima bio je takav da smo mogli potpuno izgubiti naš “Telekom”-kaţe Biljana.- Traţila

sam da se proveri kredibilitet te afriĉke firme i dobila odgovor da ona nigde nije zvaniĉno registrovana.Ugovor nisam potpisala. Posle nekoliko dana javio mi se Radovan. Bio je besan. Upitao je da li ja znam ko

su ljudi koji su došli sa njegovim bratom Lukom. Rekla sam da me oni ne zanimaju nego ugovor koji je ponas štetan. Radovan je jedva izdrţao da Biljana završi svoju priĉu. Rekao je: “To što vi govorite nije vaţno. Vaţno jeda su ti crnci iz istog plemena iz koga je Kofi Anan.” “Kakve veze ima generalni sekretar UN sa‟Telekomom‟ Srpske?”, upitala je Biljana. Radovan je mirno odgovorio: “Kofi Anan moţe da me oslobodihaške optuţnice”. Biljana kaţe da je uspela da spase “Telekom” Srpske, ali je zato postala meta za odstrel. “Sve što jeRadovanu bilo na putu, hteo je da ukloni. Imao je sumanutu ideju: kad ja propadam, neka propada i

Republika Srpska, ali i Srbija”, kaţe Plavšićeva. U jednom razgovoru koji je, zatim, Biljana vodila sa Radovanom on je upozorio: “Ţelim da ponovim onošto sam ti već kazao - mojom ostavkom i tvojim izborom za predsednicu Republike Srpske, ništa se nije

promenilo. Ja ću i dalje sve da vodim.” - Dakle, drţaće svu vlast, a ja ću biti samo protokolarna lutka - kaţe Biljana. - Rekla sam mu: “E, to vamneću dozvoliti. Ni majka koja rodi dete nema pravo na njegov ţivot. Vi ste, Radovane, uĉestvovali unastajanju Republike Srpske, ali je niste stvorili. Njeni tvorci su oni koji leţe ispod krstova i ranjenici na

štakama i u kolicima.” Radovan je udario šakom o sto. Njegov pogled je bio preteći. Rekao je: “Ja samstvorio Republiku Srpsku i ja na nju polaţem pravo!”

ODNEO MILIONE MARAKA

KAD je Unprofor pojaĉao potragu za Karadţićem, on se, prema reĉima Biljane Plavšić, iznenada pojavio uBanjaluci. Vozio se u ambulantnim kolima, umotan u bele ĉaršave. Iz Sluţbe društvenog knjigovodstvaodneo je tada 28 miliona nemaĉkih maraka. Biljana kaţe da je Radovan “opljaĉkao ono što je još ostalo za

pljaĉku.”

Plavšićeva tvrdi da je u najteţim trenucima po opstanak RS, kad je trebalo pokazati najviše drţavniĉkekuraţi, mudrosti i odgovornosti, Radovan sudbinu drţave i naroda prepustio nekim vraĉarama. Poĉeo je daobilazi pograniĉne delove RS i da nagoveštava predaju nekih gradova. Govorio je: “Svevišnji je odredionaše granice prema neprijatelju. Naši krstovi su van Glamoĉa, Grahova, Drvara... Postavljeni su dublje

prema našoj teritoriji. Tako je Bog odredio i ne ide se preko njegove volje.”

Biljana kaţe: “Kakva farsa! Dakle, nema naredbe o povlaĉenju, ali je Boţje predskazanje tu. Za ovakvetrikove i zloupotrebu svetinja naš voţd ima smisla i hrabrosti, a nema hrabrosti da stane pred skupštinu ikaţe: Našu teritoriju sa 72 odsto moramo da svedemo na 49 odsto. Zato se, l judi, na vreme pripremite za

seobu. Radovan nikad nije imao hrabrosti da istini pogleda u oĉi, da prizna poraz. Sa skupštinske govornicesamo se hvalio kako on i Momo uspešno vode pregovore i kako ih vile nose.”

BABA LAŽE

RODBINA Radovana Karadţića nije htela da se upušta u dublju javnu polemiku sa Biljanom Plavšić. Njeni

sporadiĉni odgovori na Biljanine optuţbe mogli bi da se ovako saţmu: To su laţi. Ta baba je prolupala uzatvoru u Švedskoj. Ako ima dokaze neka ih iznese na videlo i ide na sud. U protivnom - neka zaćuti.

SMRT NIKOLE KOLJEVIĆA U KNjIZI “Svedoĉim” Biljana Plavšić je iznela svoje sumnje da je Nikola Koljević sam digao ruku nasebe. Ona tvrdi da je on “mnogo znao, mnogo zapisao i da ga je to stajalo ţivota”. - Posetila sam Koljevića na VMA u Beogradu - kaţe Biljana. - Bilo je to nekoliko dana pošto je javljeno da

je sebi pucao u glavu. Bio je u besvesnom stanju. Radovan i Momo su rekli: “Ubi se Nikola”. Pogledalasam Nikolu, bolje reći samo zavoje i izašla iz šok -sobe. Pitala sam lekare da li ĉovek moţe sebi da ispalizaredom dva metka u glavu. Rekli su: “Ne, to je nemoguće”.



Hapšenje bilo zadnja briga V. N. | 13. avgust 2008.

Ri?ard Holbruk nije imao cilj da Karadţi?a pošalje u Hag, nego da ga ukloni s vlasti

Leta 2007. godine u beogradskim novinskim redakcijama pojavio se tekst navodnog sporazuma izmeĊuRadovana Karadţića, bivšeg predsednika Republike Srpske, i Riĉarda Holbruka, specijalnog predstavnikaSAD. Autentiĉnost ovog dokumenta, meĊutim, energiĉno je osporavana od Vašintona, pa i od samog

Holbruka, dok se nije pojavila knjiga Florens Artman u kojoj ona tvrdi da Holbrukova misija u Bosni i

Hercegovini nije imala cilj da Karadţića pošalje u Hag, nego da ga skloni sa vlasti. Štaviše, Artmanova jepotvrdila postojanje pisanog sporazuma Karadţić - Holbruk.

Kad je dobio sroĉeni tekst dogovora, ameriĉki izaslanik Holbruk je izjavio: “Dobro, SDS ide na izbore, a zaKaradţića MeĊunarodni tribunal više ne postoji.”

Tekst spornog sporazuma Karadţić-Holbruk, koji je bio dostupan autorima ovog feljtona, formulisan u tri

poglavlja, glasi:

OBAVEZE

1 R. K. (Radovan Karadţić) obavezuje se da će podneti ostavku na sve drţavne i partijskefunkcije. Odluka stupa na snagu do isteka roka od 90 dana, koliko treba za ugovaranje

neophodnih pojedinosti sa ostatkom rukovodstva. Ostavka mora biti neopoziva. Izvršitiuticaj na faktore u stranci kako bi bila olakšana ostavka i promena u hijerarhiji. 2. R. K. do trenutka ostavke neće donositi partijske niti drţavne odluke, niti uticati nadruge da ih donesu ukoliko se one bave sledećim taĉkama: 2-1. Ratna operacija na teritoriji BiH2-2. Dislociranje civilnog stanovništva

2-3. MeĊunarodni ugovori - vojni, privredni, bezbednosni, regionalne integracije

2-4. Naimenovanje drţavnih, partijskih, regionalnih, lokalnih administracija -

funkcionera2-5. Dislociranje finansijskih sredstava

3. R. K. će se povući iz javnog ţivota. To podrazumeva nedavanje intervjua, izjava (liĉnoili preko posrednika), objavljivanje publikacije politiĉke i društvene problematike 4. R. K. će se preseliti na lokaciju, o kojoj je dogovor izvršen usmenim putem. R. K. nećenapustiti teritorije BiH koje su u dokumentima srpske strane oznaĉene kao RepublikaSrpska, kao i teritorije Savezne Republike Jugoslavije.Obaveze II

1. Vlada SAD obavezuje se da neće vršiti uticaj, direktan ili indirektan na rukovodstvoSDS u smislu rasformiranja ove partije, kao i u smislu ukidanja njene teritorije

2. Vlada SAD stavlja na raspolaganje R. K. sumu od 600.000 dolara u lokalnoj valuti.

Suma je namenjena za odrţavanje trenutnog naĉina ţivota R. K. i tekuće troškove uperiodu od 5 godina

3. Vlada SAD stavlja na raspolaganje R. K. rezidencijalni objekat na lokaciji koja jedogovorena prethodnim usmenim dogovorom

4. Vlada SAD stavlja na raspolaganje R. K. fiziĉko obezbeĊenje ne manje od 6 ljudi 5. Vlada SAD duţna je da obavesti R. K. o svakom eventualnom narušavanju njegovebezbednosti

Zajedniĉke odredbe

1. Ovaj sporazum je trajan.

2. Ugroţavanje sporazuma od R. K. tretiraće se kao “ozbiljno narušavanje neformalnog



sporazuma”, u smislu stava 3.25 “Internog pravilnika” i u tom smislu će bitisakcionisano, sa trenutnim rokom izvršenja

3. Ugovor moţe biti raskinut sporazumom ili na inicijativu Vlade SAD. Radovan Karadţić, s. r.Riĉard Holbruk, s. r. Pojava ovog dok umenta, ĉija autentiĉnost, kako rekosmo, nikada nije potvrĊena, trebalo je, izmeĊu ostalog, da predstavlja logiĉno objašnjenje zašto se na haškoj poternici na

ĉelnoj poziciji nalazi ime generala Ratka Mladića, a ne Radovana Karadţića. Dasporazum nije stvar mašte nego stvarnosti tvrdili su Aleksa Buha, bivši ministar spoljnih poslova RS, Gojko Kliĉković, premijer RS, Ljiljana Zelen-Karadţić, suprugaRadovanova, Vlado Nadeţdin, šef kabineta ministra inostranih poslova Srbije... I, naposletku, Florens Artman, portparol haškog tuţilaštva. Holbruk je, po svemu sudeći, tkao na dva razboja. Prema tvrĊenju Florens Artman, on jena sastanku u Beloj kući rekao: ”KaradţiĆa i Mladića bi trebalo uhapsiti. Nije to iskljuĉivo pitanje pravde nego i pravde imira. Ukoliko ne budu uhapšeni, nijedan mirovni sporazum formulisan u Dejtonu nećeimati izglede na uspeh.”

Holbruk je na tom sastanku, nastavlja Artmanova, bio u manjini. Većina je bila saglasna

da Karadţić i Mladić ne mogu više komandovati politiĉkim i vojnim vlastima u Bosni. Otome je u Dejtonu sa Slobodanom Miloševićem razgovarao ameriĉki drţavni sekretar Voren Kristofer 2. novembra 1995. Srpske vlasti u Bosni, dva dana docnije, meĊutim,osporavaju Miloševiću bilo kakva prava u odluĉivanju o sudbini Karadţića i Mladića.Miloševiću sa Pala poruĉuje: U DEJTONU ste u naše ime mogli da pregovarate o uslovima mira, ali nikako o uslovimaza povlaĉenje iz politiĉkog ţivota Radovana Karadţića i Ratka Mladića. Po tvrdnjama Radovanove porodice, i ljudi koji su mu bili bliski, Holbruk je, ubrzo zatim

raspravljao o sudbini lidera bosanskih Srba sa Aleksom Buhom. Buha je bio “ovlašćeni”Karadţićev predstavnik. Tad je napravljen tajni dokument, otkucan na listu hartije ifaksom upućen Radovanu na Pale.

Navedeni faks predstavljen kao “aneks doslovnom tekstu rasprave izmeĊu Alekse Buhe iRiĉarda Holbruka” ĉiju je autentiĉnost Vašington kategoriĉki odbacivao, u dva navrata je publikovan u banjaluĉkim novinama. Prilikom objavljivanja falsifikovani su, navodno, potpisi Karadţića i Holbruka.

Artmanova piše da javni tuţilac Riĉard Goldston polovinom novembra 1995. najavljujenovu optuţnicu protiv Karadţića i Mladića za genocid, ovoga puta u vezi saSrebrenicom. U centrima odluĉivanja, meĊutim, smatralo se da je optuţnica došla urĊavom trenutku. Strepelo se, naime, od reakcija Karadţića i Mladića od kojih je zavisilosprovoĊenje u delo svakog mirovnog sporazuma na prostoru ove bivše jugoslovenskerepublike. Rusija - kao što će to uĉiniti i ĉetiri godine docnije kada bude optuţenMilošević - šalje izaslanika u Hag da zatraţi od tuţilaštva da obustavi istragu. Prisutna je bojazan na Zapadu, kaţe Artmanova, da je mir nametnut na raĉun pravde, pocenu prećutne amnestije najodgovornijih za ratna stradanja. Istorija nudi obilje takvihprimera. Tim pre što pitanje ratnih zloĉinaca jedva da zauzima nekoliko redaka uDejtonskom sporazumu. Sve strane su pozvane da u potpunosti saraĊuju sa Haškimtribunalom, kako u prikupljanju dokaza, tako i u privoĊenju pravdi okrivljenih. MeĊutim,sporazumom se precizira da će lica koja je MeĊunarodni tribunal optuţio, biti “iskljuĉenaiz politiĉkog ţivota”. A meĊunarodne snage, koje će biti rasporeĊene u BiH pod okriljem NATO, radi nadzora i kontrole sprovoĊenja sporazuma, imaju ovlašćenja, ali nikako iobavezu da hapse ratne zloĉince. Prilikom zvaniĉnog potpisivanja sporazuma postignutog u Dejtonu, u Parizu 14.



decembra, ameriĉki predsednik Klinton izraţava zabrinutost zbog ĉinjenice da suKaradţić i Mladić na pozicijama koje su suštinski protiv mira postignutog teškim pregovorima bez njihovog prisustva. MeĊutim, Karadţićevo i Mladićevo prihvatanjemirovnog sporazuma je neminovno zbog hitnog razmeštanja 60.000 vojnika SFOR. Nikotada, pa ni Vašington, ne pominje njihovo hapšenje... U neugodnoj situaciji, piše Artmanova, Vašington odluĉuje da u igri protiv SlobodanaMiloševića angaţuje Riĉarda Holbruka. Tako, 17. jula 1996, u Beograd stiţe neimar

Dejtonskog sorazuma. Holbrukova misija se sastoji u tome da se Karadţić ukloni savlasti, a nikako da bude izruĉen Hagu. Vašington, uostalom, to i priznaje.

Portparol Stejt departmenta na konferenciji za novinare 15. jula 1996. kaţe: “Bilo bi dobro izruĉiti ih sa lisicama na rukama u Hag. To je jedan od naših ciljeva. Alievo šta ja mislim. Budimo pragmatiĉni i realni: verujem da bi za poĉetak bilo dobro, na primer, da Karadţić bude lišen svog poloţaja i odgovornosti u svojoj partiji. On mora dase odrekne svoje uloge, ili da na to bude primoran, i takoĊe treba da bude lišen uticaja.Smatramo da bi idealno bilo da obojica budu daleko od Bosne kako više ne bi mogli davrše uticaj tokom predizborne kampanje.”

HOĆE DA GA UĆUTKAJU

Muhamed Šaćirbegović, visoki ministar inostranih poslova BiH, u izjavi mostarskom“Dnevnom listu” potvrdio je da je postojao dogovor izmeĊu Radovana Karadţića iRiĉarda Holbruka. MeĊunarodna zajednica je, po njegovim reĉima, dala “zeleno svetlo”Miloševiću, Mladiću i Karadţiću za Srebrenicu. Šaćirbegović za svoju tvrdnju navodi i svedoka. Reĉ je o Robertu Froviku, ameriĉkomdiplomati, koji je 1996. godine bio na poziciji šefa misije OEBS u Bosni i Hercegovini.“Frovik je s nelagodom priznao da je Holbruk obećao Karadţiću, u zamenu za povlaĉenjesa vlasti, izuzeće od haške optuţnice.”

Bivši šef diplomatije BiH je mišljenja da bi sada, kada je Karadţić u Hagu, moglo da se

otkrije mnogo “prljavog veša” zaostalog iz pregovora sa meĊunarodnom zajednicom, jer ako “Karadţić tone, neće potonuti sam”.

OPASAN I NEVIDLJIVSporazumom je, navodi Artmanova, bilo predviĊeno da Karadţić definitivno nestane iz politiĉkog ţivota, a da, za uzvrat, SDS uĉestvuje na izborima. Kad je dobio konaĉni tekstsporazuma, Riĉard Holbruk je rekao: “Dobro, SDS ide na izbore, a za Karadţića MeĊunarodni kriviĉni tribunal više ne postoji.” Ovu Holbrukovu izjavu potvrdio je Aleksa Buha koji je uĉestvovao u pregovorima. Holbruk, opet, to demantuje. On kaţe: - Mi ţelimo da vidimo Karadţića i Mladića, optuţene za ratni zloĉin, kako za svoja delaodgovaraju u Hagu. To je naš dugoroĉni cilj. Pošto ne moţemo da raĉunamo na NATO urealizaciji našeg cilja, moramo raditi u etapama. Najpre, trebalo bi da Karadţić napustiPale, jer, sve dok je na Palama, ĉak i kada je nevidljiv, ĉak i ako ne uĉestvuje u politiĉkom i javnom ţivotu, moje kolege i ja se nelagodno osećamo - govorio je Holbruk

22. jula 1996. na ameriĉkoj TV PBS.

Klinton protiv hapšenja V. N. | 14. avgust 2008

Predsednik SAD nije prihvatio Širakov predlog da Amerikanci sprovedu akciju hvatanjaKaradţi?a



Prvi susret Riĉarda Holbruka i Slobodana Miloševića, 17. jula 1996. u Beogradu, završio se neuspešno.Amerikanac je otišao, ali se vratio sutradan. Milošević je pozvao dvojicu srpskih zvaniĉnika iz Bosne,Momĉila Krajišnika i Aleksu Buhu. Pregovori su trajali deset sati. Sporazum koji je ponudio ameriĉkiizaslanik zahtevao je uklanjanje Karadţića sa predsedniĉkog poloţaja srpskog entiteta u Bosni i iz"nacionalistiĉke partije koja je na vlasti". Holbruk je, takoĊe, zahtevao odlazak Radovana Karadţića izBosne. "Zašto ga ne pošaljete kod njegove majke ili brata švercera u rodno selo u Crnoj Gori?" pitao je

Holbruk.

Od prisutnih, meĊutim, niko nije bio u stanju da zahteva od Karadţića da na takav naĉin zbriše iz RS.

AMERIKA DALA REČ

"Radovan Karadţić", piše Artmanova, "ne ţeli da napusti ni Bosnu ni rukovoĊenje partijom. Ovaj ratnizloĉinac razmatra ponuĊene predloge putem faksa ili telefona na Palama. Ne pristaje, nikako. Realna je,meĊutim, opasnost da njegova nacionalistiĉka partija bude zabranjena i raspuštena. Konaĉno je naĊenorešenje i - sklopljen sporazum. Milošević šalje šefa svoje tajne sluţbe Jovicu Stanišića hitno, helikopterom,na Pale da dobije potpis od Karadţića. Snage NATO doĉekuju Stanišića i prate ga do kuće optuţenog, kojipotpisuje dokument."

Stanišić se iste veĉeri vraća u Beograd, a Holbruk, sutradan, saziva konferenciju za novinare. Pred TV

kamerama on maše papirom koji je potpisao Karadţić i kaţe: "Od danas, Radovan Karadţić više nije predsednik Republike Srpske, povlaĉi se sa svog poloţaja i odustaje od svih svojih ovlašćenja.Gospodin Karadţić, takoĊe, prihvata da odmah i definitivno prestane sa svim politiĉkim aktivnostima.

Neće se pojavljivati u javnosti, na radiju ili TV, i neće ni na koji naĉin uĉestvovati u izborima. On savršeno

dobro zna da je potpisao kraj svoje politiĉke karijere.Poĉev od danas, Karadţić se odrekao poloţaja predsednika SDS i svih funkcija, ovlašćenja i odgovornostikoje iz toga proistiĉu."

Karadţićevo višegodišnje beţanje i skrivanje samo će pothranjivati sumnje u vezi sa obećanjima datim uDejtonu ili kompenzacijama datih samom Karadţiću u zamenu za sporazum od 18. jula 1996. godine.

Javnost će posle toga govoriti o tajnom paktu izmeĊu Karadţića i Holbruka, kojim se, navodno, garantujeda mu ne preti nikakva kazna. Karadţić i njegova porodica će neprestano tvrditi da sporazum postoji,misleći pri tom više na dţentlmenski sporazum, na datu reĉ, nego na neki pisani i parafirani dogovor.

MLADIĆ U BEOGRADU

Odlukom od 9. jula 1997. u Madridu ĉlanice NATO dopuštaju trupama u Bosni da zapoĉnu prva hapšenja.O tome postoji protokol izmeĊu Glavnog štaba NATO i Haškog tuţilaštva. Na osnovu mandata Tribunala,

britanske trupe kreću 10. juna 1997. u prvu akciju. U toj operaciji gine Simo Drljaĉa. Uhapšen je MilanKovaĉević, optuţen za genocid. General Ratko Mladić je u meĊuvremenu napustio Bosnu i Hercegovinu. Baš onog dana kada je NATOdobio naloge Tribunala za nova hapšenja - 17. marta 1997. Mladić nestaje iz svog glavnog štaba u CrnojRijeci, nedaleko od Han Pijeska, (ameriĉki sektor) i odlazi u Beograd.

Najodaniji ĉlanovi jedinice zaduţene za njegovu liĉnu bezbednost kreću s njim. Mladić će samo povremenodolaziti u Bosnu, nakratko. Jednom je posetio porodicu u rodnom Kalinoviku, drugi put prisustvovao

sahrani svog brata Milivoja (24. jun 2001), što neće dovesti ni do kakvih operacija snaga NATO. KARADţIĆ je marta 1997. obavešten o zadacima koalicije "Amber star" ("Ćilibarska zvezda"). Jedanfrancuski oficir mu saopštava detalje u vezi s tim. Posle rasporeĊivanja snaga NATO francuska vojnaobaveštajna sluţba odluĉuje da iskoristi ovaj "zlatni rudnik". Gurmelon će se redovno sastajati sKaradţićem na Palama sa ciljem da ga ubedi da se preda pravdi. Amerikanci koji nadziru francuskogoficira znaju za to. Postavljaju mu zamku upravo onog dana kada pokušava da navede Radovana da sepreda francuskim vojnicima. Amerikanci ţele da od Francuza preuzmu inicijativu u pregovorima sa

Karadţićem. Izbori 1996. su osigurali drugi mandat Klintonu. Vašington je poĉeo da se znatno više angaţuje u BiH.Ukoliko Karadţić jednog dana odluĉi da ode u Hag, oni ţele da imaju glavnu reĉ u pregovorima. PrisustvoGurmelona, meĊutim, smeta Amerikancima, pogotovu što je Karadţić aktivan, ĉak daje filmski intervju,snimljen januara 1997. na Palama. U tom intervjuu on izjavljuje:

"Prestonica Holandije neće imati privilegije da mi bude domaćin. Riĉard Holbruk mi je predloţiokompromis - da se povuĉem u anonimnost u zamenu za zaštitu od Tribunala u Hagu. Ja sam svoj deodogovora poštovao, a do sada su to ĉinili i Amerikanci."

PONUDE OLBRAJTOVE

U Parizu 27. maja 1997. lideri Severnoatlantskog saveza potpisuju sporazum izmeĊu NATO i Rusije, u



prisustvu Borisa Jeljcina. Ţak Širak, Bil Klinton, Helmut Kol i Toni Bler razgovaraju u Jelisejskoj palati.Širak nije zaboravio kako su dva francuska pilota kao srpski taoci vraćena u veoma lošem stanju. Mladić je pobegao u Beograd, ali je Karadţić još bio na Palama. Svi znaju gde se on nalazi. Došao jetrenutak da se on uhapsi. Klinton podstiĉe Francuze da sami izvedu operaciju. Širak odbija da njegovivojnici sami dejstvuju. Traţi ameriĉko uĉešće i saglasan je da ameriĉki vojnici operišu u francuskomsektoru kako bi uhapsili Karadţića. Klinton okleva zbog opasnosti po vojnike i istiĉe da ova operacija nesme da bude pokrenuta, a da se o tome ne obaveste Rusi.

Ţak Širak je protiv toga: Moskva se do tada energiĉno suprotstavlja hapšenju Radovana Karadţića i poţuriće da upozori begunca. Klinton insistira, uz podršku Tonija Blera, i Širak na kraju popušta. Tokom

susreta u Jelisejskoj palati 20. februara 2000. godine, Širak poverava Karli del Ponte: "Karadţić nijeuhapšen zbog protivljenja Rusa. Jeljcin mi je kazao: 'Karadţić zna previše stvari o Miloševiću', i obavestiome da će poslati avion da ga izvede iz Bosne ukoliko to bude potrebno, ali da nikada neće dopustiti daRadovan Karadţić bude uhapšen."

Madlen Olbrajt, šef ameriĉke diplomatije, koja je pratila Bila Klintona na putu u Pariz, tokom narednihnekoliko dana zapoĉinje posetu Balkanu. Olbrajtova se 31. maja sastaje sa predsednicom srpskog entitetaBiljanom Plavšić, od koje traţi da ubedi Karadţića da napusti Bosnu i da ode na neko udaljeno mesto, što

bi predstavljalo alternativu procesu pred Tribunalom. Neki tvrde da je ona predloţila Indiju, Srbiju i CrnuGoru, Juţnu Afriku, neku od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ili ĉak Grĉku.Biljana Plavšić sutradan odlazi na Pale. Karadţić joj se podsmeva da slepo sluša Amerikance, optuţuje jeda je izdala srpsku stvar i iskljuĉuje iz stranke. Poĉetkom avgusta 1997. Karadţić na Palama daje intervju minhenskom listu "Zidojĉe cajtung", u kojemkaţe da je spreman da se preda pravdi pod uslovom da mu sude bosanski Srbi. Razgovor je objavljen 8.

avgusta, onoga dana kada Holbruk stiţe u Beograd. Karadţić predstavlja smetnju miru. On i njegov klannastoje da uĉine beznaĉajnim one koji u taboru bosanskih Srba podrţavaju reforme, što nije dobro po nove parlamentarne izbore koji treba da budu odrţani sredinom oktobra. Što se Vašingtona tiĉe, Karadţić treba definitivno da bude neutralisan.

SPORAZUM NA UVO

ISTRAŢNIM organima Srbije Radovan Karadţić je potvrdio da je postojao sporazum izmeĊu njega iRiĉarda Holbruka, ali da Slobodan Milošević nije hteo da ga potpiše. U prisustvu Momĉila Krajišnika i Alekse Buhe, Karadţić se, kako je izjavio istraţnim organima, sastao saHolbrukom. Postignut je dogovor da se on povuĉe sa svih funkcija i iz javnog ţivota, a da za uzvrat neće

biti gonjen pred MeĊunarodnim tribunalom. "Holbruk mi je kazao da to nije sporazum sa njim, niti sa predsednikom Klintonom, već da iza njega stoje

Sjedinjene Drţave. Naĉinjen je i pisani sporazum, na koji je osim mene i Holbruka trebalo da stavi potpis iSlobodan Milošević", glasi Karadţićeva izjava data u Specijalnom sudu u Beogradu. Poslat je sporazum Miloševiću na potpis, ali ga on nikada nije vratio. Docnije je, po reĉima Karadţića,kazao: "Šta će ti potpisi, Radovane, kada ti garancija daje najveće svetska sila."

Postojanje dogovora sa Holbrukom, najnoviji zatoĉenik haškog kazamata potvrdio je i pred sudijama uTribunalu.

ARTMAN: DOKUMENT POSTOJAO Tvrdnjama Florens Artman i Muhameda Šaćirbegovića o tajnom dogovoru Klintonove administracije i

Radovana Karadţića pridruţio se i Vlada Nadeţdin, šef kabineta Milana Milutinovića, ministra spoljnih poslova Srbije i ĉlana delegacije SR Jugoslavije na mirovnim pregovorima u Dejtonu. "Istina je da je takavdokument postojao", kaţe Nadeţdin, "ali ne znam gde je, jer su mnoga poverljiva dokumenta nestala.Sporazum je saĉinjen u pet-šest taĉaka, a najbitnija je ona kojom se garantuje da Haški tribunal nije

nadleţan za Radovana Karadţića. Za uzvrat, Karadţić je trebalo da se povuĉe iz javnog i politiĉkog ţivota".

HOLBRUK: ODVRATNA LAŽ RiĈĈard Holbruk se nije oglašavao sve dok nije odštampana knjiga "Mir i pravda" bivše portparolkeHaškog tuţilaštva Florens Artman, u kojoj ona piše o tajnom sporazumu Karadţić-Holbruk, kojim se lideru

bosanskih Srba garantuje izuzeće od MeĊunarodnog tribunala kao ustupak za neopozivo povlaĉenje sa svih politiĉkih funkcija u Republici Srpskoj. "To je jedna odvratna laţ. Neverovatno je da neko u svetu još veruje jednom ratnom zloĉincu, a ne

Sjedinjenim Drţavama i ljudima koji su doneli mir na Balkanu. U proteklih desetak godina naslušao sam seovih tvrdnji i više se neću osvrtati na njih i odgovarati", poruĉio je Holbruk.



Junak tamo gde ima gusala V. N. | 15. avgust 2008.

General Mladi?: Mani se, Radovane, vojske, uzmi gusle i vodi svoju politiku. Ogor?ena

bitka za prestiţ izme?u Karadţi?a i Mladi?a

Prvi srpski ustanak digao je KaraĊorĊe. Drugi Miloš. Barjak trećeg podigao sam ja. Stvorio sam novu

srpsku drţavu hrabrošću KaraĊorĊa i mudrošću Miloša. Stvorio sam je više na srpskom mitu nego na sablji.Dosad sam neprijatelja tukao jednom rukom, drugu sam drţao vezanu. Teško njemu ako je odveţem... Opijen slavom i ponosom, ovako je na trogodišnjicu RS, o sebi mislio Radovan Karadţić. U sveĉanom

broju OsloboĊenja“, koje je štampano 6. januara 1995, na 224 stranice (format Novosti“), Radovan kaţe: - Vojska RS je danas najbolja u Evropi. Ona ratuje srcem. Ona je ogromne pobede izvojevala uglavnom iz

kontraofanzive. Našu vojsku nismo disciplinovali disciplinskim merama i drastiĉnim kaznama, jer je svakinaš vojnik u jednom drţavotvornom zanosu sam sebe disciplinovao. Sa zadovoljstvom mogu da kaţem dasmo stvorili drţavu, i branimo je evo već tri godine, a da nismo imali nijedno streljanje. Posto je tri-ĉetiriizreĉene smrtne kazne, ali nisu izvršene. Iako postoje uslovi za formiranje prekih sudova, ne formiraju se

jer se oslanjamo uglavnom na osećanje duţnosti naših vojnika. Kiteći slavospev svojoj nepobedivoj armadi, Radovan posebno priznanje odaje njenom starešinskom kadru.Kaţe da je on malobrojan u odnosu na ovoliku vojsku“, ali mu nema premca na Starom kontinentu. - Naše najubojitije oruţje nije artiljerija, naše najubojitije oruţje je srce u junaka - naših vojnika i oficira.

Naši neprijatelji ne mogu nas stići za 20 godina, ni po srcu ni po sposobnosti oficirskog kadra. Karadţić posebno priznanje odaje generalima Ratku Mladiću i Manojlu Milovanoviću. Takve komandantemajka više ne raĊa.

ZAPAD NAS SVAĐA

Karadţić je trogodišnjicu RS iskoristio da demantuje priĉe o raskolu izmeĊu njega i Mladića: Svespekulacije kako vojska ne sluša civilnu vlast ne stoje. Ja sam vrlo poštovan vrhovni komandant od svihoficira i vojnika. I ne bih ţeleo da su naši oficiri poslušni ili meki kao babe. Volim kad se oni sa mnom,

nateţu‟ oko rešenja. To mi pomaţe da donesem kvalitetne odluke. Ali, kad donesem odluke, oni ih briljantno izvršavaju.“

Odgovarajući na pitanje ko pokušava da zavadi civilnu i vojnu vlast u RS, Karadţić kaţe: To ĉini Zapad.On nastoji da izoluje naše vojnike i uplaši ih sudom za ratne zloĉine. Zapad se ponašao kao da je ongospodar rata. MeĊutim, iza naših oficira stojim ja, stoji Vlada, Skupština, stoji Ustav i zakon RS.“

Ova idiliĉna slika predsednika Srpske raspašće se uskoro kao balon od sapunice. Pokazaće se da je razdor izmeĊu njega i Mladića toliki da se moţe rešiti samo na jedan naĉin - smenjivanjem komandanta Vojske

RS.

Ko je veći: Karadţić ili Mladić? Ta bitka za primat poĉela je, kaţu, već prvog dana kad je Mladić naSkupštini RS (12. maj 1992), na predlog Nikole Koljevića, izabran za komandanta VRS. I pre dolaskameĊu Srbe u Bosni, Mladić je bio ovenĉan vojniĉkom slavom. Svi su znali kako je on u Dalmaciji,komandujući jedinicama JNA, odluĉno stao na stranu srpskog naroda. Ali, Mladić je došao u novu sredinukoja baš nije mirisala ni S Titove oficire“ ni crvenu petokraku na njihovim kapama. Ako se još uzme da jeMladić poticao iz partizanske porodice, onda je to bio dodatni razlog za oprez i distancu. Da sa ovim svojeglavim generalom neće biti lako izaći na kraj, videlo se odmah na poĉetku. Vojnike kojisu nosili bradu i na kapama imali kokardu, terao je da se obriju i skinu ĉetniĉke oznake“. Recimo, u

predahu izmeĊu dve bitke, u Potkozarju, Mladić se obreo na nekom slavlju. Meštani su mu ukazali velike

poĉasti. Kad su neki, u piću, poĉeli da pevaju ĉetniĉke pesme, on je skoĉio i rekao: Prekinite! Partizansko

Potkozarje to nije zasluţilo!“ Sukob izmeĊu Karadţića i Mladića eskalirao je 15. aprila 1995, u Sanskom Mostu, na 50. (jubilarnom)

zasedanju Skupštine RS. Već su kola poĉela da okreću nizastranu. NATO avijacija je bombardovala srpske poloţaje, a na zapadnim granicama RS krenula je Oluja“. Najbolja armija u Evropi“ poĉela je u panici daodstupa, a jedan po jedan grad da pada u ruke neprijatelja.

Glavna taĉka dnevnog reda skupštinskog zasedanja bio je izveštaj generala Mladića o stanju u vojsci i nafrontovima. Pozvani su mnogi gosti i novinari. Bilo ih je, kaţu, više nego poslanika. Pre nego što je uzeoreĉ, Mladić je traţio da se sednica zatvori za javnost. Rekao je da u sali ima provokatora i ljudi koji će

podatke i ocene koje on bude izneo odmah dostaviti srpskim neprijateljima. Ali ga nisu poslušali. Biljana Plavšić smatra da su ovakav scenario za skupštinu napravili Karadţić i Krajišnik. Nadali su se da ćeMladić, videvši ko je sve u sali, odustati od raporta. Ali on to nije uĉinio. Govorio je puna dva sata. General

je raspalio karteĉom. Izneo je poraznu sliku o stanju u vojsci i drţavi. Vojska je slabo naoruţana, slabo



hran jena, slabo obuĉena, a srpski ratni profiteri vuku na sve strane. Okomio se Mladić na šverc duvanom,naftom i oruţjem, na trgovinu sa neprijateljima. Rekao je da su tih dana na granici prema Crnoj Gorizaplenili veliku koliĉinu švercovanih cigareta i podel ili ih vojnicima.

Na ove njegove reĉi reagovali su poslanici. Jedan istaknuti ĉlan SDS ustao je i rekao da takve pojave trebanajoštrije ţigosati. Mladić je saslušao da on kaţe šta ima, a onda mu je skresao u lice: Te švercovanecigarete, gospodine poslaniĉe, bile su vaše!“

MeĊu onima koje je Mladić stavio na nišan bio je i Milan Ţigić, predsednik opštine Olovo, i vaţan“ ĉlanGlavnog odbora SDS. Njega je vojna policija uhvatila kad je obavljao trange-frange“ poslove saHrvatima.

- Krajišnik je - kaţe Biljana Plavšić - zahtevao da se Ţigić odmah pusti iz zatvora. Traţio je to i Karadţić,ali je Mladić odbio da švercera oslobodi. Nije kuca lajala radi sela, nego radi sebe. Radovan i Moma bili suu ovom sluĉaju liĉno zainteresovani. Bojali su se da Ţigić u zatvoru ne progovori i o svojim šefovimaupetljanim u švercerske poslove.

Na Mladićeve optuţbe reaguje Karadţić. Kaţe da se sa ljudima ne moţe tako postupati. Nije proglašenoratno stanje. Plavšićeva je zabeleţila ove njegove reĉi: Bilo je i ima lopovluka, ali taj lopovluk je

ekonomska kategorija. Onaj ko švercuje naftu omogućiće da i neki traktor obavi svoj posao. Ja ne verujemu dril, verujem u blagost. Ovaj narod je jedan od najboljih naroda. Ako ga drilovanjem budemo iscrpljivali,

pašće i reći: Daj mi Aliju, samo da me pusti da normalno ţivim‟.“

U jeku najţešće rasprave izmeĊu Radovana i Ratka, u prvi plan je izbio Tito. Za ratne neuspehe Karadţić jeokrivio Brozove generale“. Kao da je to jedva doĉekao, Mladić je iz dţepa izvadio neki papir. Drţeći ga u

ruci, rekao je: One, koji su kao deca, a većina ih je bila iz siromašnih porodica, krenuli u vojne škole iakademije, uĉili su da je Tito Bog. Pa i pored toga, mnogi od njih su progledali i to onda kada su se Brozu

neki, koji nisu prošli kroz vojne škole, divili i pesme mu pevali.“ MladiĆ je zatim proĉitao jednu pesmu oboţavanja dotiĉnog. Nastala je graja. Svi pitaju ko je autor hvalospeva. Mladić ćuti i gleda pravo u Karadţića. Ĉeka da se pesnik sam javi. Ali stihotvorac ćuti. Nauporno insistiranje poslanika, Mladić na kraju kaţe: Autor ove pesme je vaš predsednik RadovanKaradţić. Otkud njemu pravo da kritikuje druge i da starešine Vojske Republike Srpske naziva crvenimgeneralima‟?“

Zahvaljujući pobedama na bojnom polju Mladić je naglo izrastao u legendu. Postao je predmet opštegoboţavanja. I odmah je pokušao da svojom harizmom baci u senku i šefa drţave. Ali ni Karadţić nije sedeoskrštenih ruku. Na razne naĉine nastojao je da robusnom generalu da do znanja ko je u RS prva violina. Pred narodom su njih dvojica izigravali dobro uigran tandem, koji se idealno dopunjava. Ali, ispod tog

kurtoaznog uvaţavanja, tekla je nemilosrdna borba za primat. Dok su pred oduševljenim fanovima igrališah, vodili su ovakav dijalog: Mladić: Ajde Radovane, predaj partiju pa da igramo novu. Zar ne vidiš da je tvoja pozicija bezizgledna!“

Karadţić: Polako, generale, samo polako! Šah je igra nerava i neoĉekivanih poteza, kao ţivot. Pazi naodbranu. Uredi fortifikacije ispred svoga kralja.“

Mladić izgleda nije postavio dobru odbranu. Karadţić ga je 4. avgusta 1996. smenio i sebe imenovao zaglavnokomandujućeg Vojske RS. Mladića je sveo na svog savetnika. On to nije mogao da podnese. Rekao

je Radovanu: Ti nisi moj vrhovni komandant. Ti si junak tamo gde ima gusala, a gde ih nema niko ne

govori o tvojim vojnim podvizima, jer ih i nema. Mani se, Radovane, vojske, uzmi gusle i vodi svoju

politiku.“

NAPAD NA ŠVERC

Radovan se bio potpuno uţiveo u ulogu velikog ratnika i vojskovoĊe. Kad mu je reporter Si-En-Ena rekao:

Šta hoćete vi, protiv vas je ceo svet“, Karadţić mu je odgovorio: Pa šta ako smo sami. I Isus je ostaosam.“ Bio je ubeĊen da o ishodu rata u BiH odluĉuje on. Ako neko zapoĉne rat protiv nas, poruĉio je, mićemo kazati kada će se taj rat završiti.“ Pretio je da će se RS braniti i nuklearnim oruţjem. Upozoravao je,

sa podignutim kaţiprstom, da će, u sluĉaju NATO agresije na RS, izbiti treći svetski rat. Od toga, meĊutim, nije bilo ništa. Rat u BiH okonĉan je u Dejtonu, gde Karadţiću nisu dozvolili ni dapriviri. NATO avioni su bombardovali RS, a treći svetski rat nije izbio. Karadţićevo atomsko oruţje

pokazalo se kao ćorak, prevario ga Ţirinovski. Priĉa o Radovanu Karadţiću i Ratku Mladiću podseća na skasku o dva vrapca. U jesen, kad se sve savija odroda i ploda, jedan dţivdţan kaţe drugom: Ja gazda - ti gazda!“ U zimu, kad je sve prekrio sneg, onajdrugi vrabac kaţe prvom: Ja fukara - ti fukara!“

JOVO ĐOGO: SVE NA SIROTINJU Pod optuţbom da je bio jatak Ratka Mladića, pukovnik Jovo Đogo jedanaest mesci odleţao je u zatvoru.

Sećajući se zasedanja Skupštine RS u Sanskom Mostu, on kaţe: Ko god je imao nekoga svoga, izvlaĉio ga je sa fronta. Moj otac je lepo govorio: „Kad je rat, drţava daje topove, gazde daju volove, a sirotinja



sinove.‟ U ovom ratu srpska sirotinja je davala i topove i volove i sinove. Sve je palo na nju.“

Đogo kaţe da je sanska skupština nastavljena na Jahorini. Momĉilo Krajišnik je, pred njen poĉetak, odrţaosastanak sa ĉlanovima poslaniĉkog kluba SDS. Kolebljivcima je zapretio: Ako proĊe Mladićeva vojna

varijanta, pola vas će na vešala, a ono što pretekne - u prve borbene linije“.

„ LUDO KOPLJE“ ZA JOSIPA BROZA

Radovan Karadţić je imao 23 godine kad je objavio prvu zbirku pesama Ludo koplje“. U ţelji da gadobaci što dalje, jedan primerak knjige poslao je Josipu Brozu. U posveti kaţe: Cenjeni i voljeni Tito, bio

bih beskrajno srećan kada bih znao da ste ovu moju prvu knjiţicu imali u rukama. S poštovanjem, vaš

Radovan Karadţić, Sarajevo, Sutjeska 2, 20. 11. 1968. godine.“ Radovanova knjiga stigla je do maršala i našla se u njegovoj liĉnoj biblioteci, ali se ne zna da li ju je Titoikad imao u rukama.

MLADIĆ: NISAM JA TVOJA ŽENA MiloŠeviĆ, Karadţić i Mladić ĉinili su Bermudski trougao u kome su sva trojica nestala. Milošević je,

podgrevajući sujete druge dvojice, igrao ĉas na kartu jednog, ĉas na kartu drugog. Karadţić je samo prividno davao prednost Miloševiću, inaĉe su radili jedan drugom o glavi. Mladić nije zarezivao ni Slobu niRadovana. Ljubodrag Stojadinović, novinar koji je u vreme rata u BiH bio veza izmeĊu Beograda i Pala, toovako opisuje:

- Jednom prilikom, kad je uspostavljena veza, Milošević je besno poĉeo da urla na Mladića. Zapretio je daće ga streljati. U pitanju je bila priprema akcije u Srebrenici. Mladić je Miloševiću odgovorio vrlo grubo:

Nemoj da se dereš na mene, nisam ja tvoja ţena, ako na nju uopšte smeš da povisiš ton!“ I spustio

slušalicu. Ja sam tek kasnije, oko pola ĉetiri ujutru, uspeo da uspostavim vezu sa Ratkom. Pitao sam ga štada kaţem Miloševiću. Mladić je rekao: Nosite se u pizdu materinu svi, i vi i on!“

Potraga na tri fronta V. N. | 16. avgust 2008.

Radovana su jurili po planinama i onda kada on tamo odavno nije bio. Tajne sluţbe plelesu mit o neuhvatljivom beguncu

ONOG istog dana kada su Slobodan Milošević, Franjo TuĊman i Alija Izetbegović, u jednoj od sala vojnoghotela vazduhoplovne baze “Rajt Paterson”, potpisali dejtonski mirovni sporazum, a šef ameriĉkediplomatije Voren Kristofer ga “overio”, neumorni i sveprisutni mirovni mešetar Riĉard Holbruk, rekao je,

u prolazu, novinarima da je Amerika uspela da “ukroti rat na Balkanu”, a onda je dodao, kao da se neĉegaprisetio:

“Sada još treba ukloniti Karadţića...”

Karadţić tada nije bio u Dejtonu. Delegaciju bosanskih Srba predvodio je Momĉilo Krajišnik, ali ona nije

pregovorala, niti se i o ĉemu pitala. U ime njihove strane pregovarao je i odluĉivao Milošević. Karadţić jeveć bio skrajnut. Moţda je baš u tim trenucima i poĉela drama “najtraţenijeg evropskog begunca”, koja će potrajati punih 13godina, mada na njen kraj zavesa još nije spuštena. Stvari su tada za Karadţića krenule neumitnom putanjom. Nju su crtali i kreirali Amerikanci. On je 26.

juna 1996. godine na Palama potpisao i peĉatom overio akt kojim za predsednika Republike Srpske, dakle,za svog naslednika, imenuje Biljanu Plavšić, s tim da ona duţnost preuzme 30. juna te iste godine. Amerikanci i visoki predstavnik meĊunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Karl Bilt su odahnuli. Obruĉ je onda poĉeo da se steţe oko Karadţića, koji se još batrgao, preteći da će ako nastave da ga

pritiskaju izaći na izbore i “opet pobediti”. Bilo je kasno za sve. Ameriĉki Vrhovni sud je tog istog meseca na zahtev Muslimanki iz Bosne, presudio, ito jednoglasno, da se Karadţiću za ratne zloĉine moţe suditi i pred ameriĉkim sudovima! Kad Amerikanešto naumi, sve je moguće. Optuţnica iz Haga protiv Karadţića sve je više dobijala na snazi, mada će se godinama voditi polemike ilomiti koplja oko toga da li je Vašington zaista ţeleo da se Karadţić pojavi na sudu. On sam je o tome

govorio u jednom od svojih poslednjih intervjua. Dao ga je austrijskom nedeljniku “Njuz”, u junu 1997: “Moţda je za meĊunarodnu zajednicu bolje da me ubiju nego da me izvedu pred sud. U sluĉaju da senaĊem pred sudom, mogao bih nekoj gospodi napraviti velike probleme. No, ja sam spreman da idem na

sud za ratne zloĉine, ali samo pod uslovom da tamo budu i Franjo TuĊman i Alija Izetbegović. U tomsluĉaju bio bih spreman da odmah idem u Hag i da tamo odgovorim na sva pitanja koja mi se postave.”

Trebalo je da proĊe 11 godina, pa da Karadţić stigne pred taj sud, ali bez TuĊmana i Izetbegovića, koji su u



meĊuvremenu otišli bogu na ispovest. Optuţnica protiv njih nikada nije podignuta. Negde u to vreme, kada će Karadţić poĉeti da se povlaĉi u ilegalu i da stiĉe oreol “neuhvatljivog begunca”,on je još jednom upozorio meĊunarodnu zajednicu i NATO: “Za moje hapšenje”, rekao je Karadţić u tim

prvim godinama povlaĉenja, “nisu dovoljne snage NATO-a koje se trenutno nalaze u Bosni. Njima ćetrebati mnogo više ljudi nego što ih sada imaju, jer oni sami znaju da je moje obezbeĊenje dobro obuĉeno.”

Da li je Karadţić blefirao ili ne, to samo on zna, ali je jasno poruĉio ljudima iz NATO-a da se okanu

njegovog hapšenja. Rekao je: “Prvo, ne moţete me uhapsiti. Drugo, moţete izginuti, to je jasno kao dan”. Tada je i krenula “igranka” oko potrage i hapšenja Karadţića. Zapadni, a i balkanski mediji, maštovito su

pleli mapu Karadţićevog kretanja, a zapadna vojna alijansa i njene obaveštajne sluţbe su povremenim iuvek neuspelim akcijama hvatanja Karadţića, veoma uspešno gradile mit “neuhvatljivog begunca”. Tomesu doprinosile i brzoplete, i naivne izjave politiĉara i haških zvaniĉnika, istiĉući da je “pitanje dana” kadaće Karadţić i Mladić biti uhapšeni i dovedeni u Hag. Svemu tome davala je odreĊeni peĉat i ona ameriĉka kaubojska poternica preko koje je - svakom onom ko

pomogne da se Karadţić uhvati i izruĉi Hagu - nuĊeno pet miliona dolara. To je u gudure Bosne dovelorazne pustolove, profesionalne “lovce na glave”. Oko skrivanja Radovana Karadţića, koji je posle 1997. sve dublje tonuo u ilegalu, plele su se svakakveverzije. Dejvid Liki, komandant Eufora, izjavio je da Karadţić na svoje skrivanje i obezbeĊenje “trošidesetine miliona maraka koje je opljaĉkao dok je bio na vlasti”. Bilo je tvrdnji da Karadţića ĉuva nekolikostotina “vernih specijalaca”, da je mozak njegovog obezbeĊenja njegov ratni drug general Tolimir, da gaštiti mreţa jataka u kojoj su i pravoslavni kaluĊeri i popovi. U meĊuvremenu, radilo se na tri fronta. Zapadne obaveštajne sluţbe plele su mreţu oko najĉuvenijeghaškog begunca, njihove diplomatske kolege pokušavale su da se sa njima dogovaraju, a vojnici NATO-a

su “uigravali” i isprobavali razne vojne operacije hapšenja Karadţića. Francuska diplomatija, koja se borila za prestiţ s Amerikancima, nudila je Karadţiću dva predloga zadogovor. Prvi da se preda i da mu se sudi, da kaznu izdrţava u Francuskoj i da izaĊe na slobodu posle desetgodina. Drugi, da “nestane” zauvek, s tim što bi se saopštilo da je nastradao u nekom vatrenom obraĉunu.U trenutku kada je taj dogovor bio blizu kraja, Karadţić dobija dojavu da mu je ţivot ugroţen i sve pada uvodu. Ima tvrdnji da su taj dogovor minirali Amerikanci, kojima nije nikako odgovaralo da Karadţić ide uHag, što opet upućuje na njegove tvrdnje da je sa Vašingtonom imao dogovor da se povuĉe, a da gazauzvrat neće dirati. Moţda u tome treba traţiti objašnjenje i za neuspeh onih spektakularnih i jalovih vojnih akcija koje suNATO trupe iz sastava mirovnih snaga u Bosni, ali uz podršku specijalaca iz Velike Britanije i ameriĉkih

baza u Nemaĉkoj, preduzimale na Palama i na planinama na granici izmeĊu Bosne i Hercegovine i CrneGore. Liĉilo je da ga traţe da ga ne naĊu. Tako 2001. godine Francuzi pokušavaju da ga uhvate u jednom selu blizu Foĉe, gde je Karadţić navodno

trebalo da se sretne sa svojom suprugom Ljiljanom. To su im dojavila dvojica Karadţićevih pratilaca.Akcija je propala, jer je dojava bila nameštaljka. U februaru 2002. godine Amerikanci izvode spektakularni “desant na Ĉelebić”. Defiluju vojnici podratnom opremom, grme helikopteri, zuje radio-stanice, ali se akcija završava totalnim neuspehom.“Uhvatili ĉist vazduh”, napisao je u naslovu jedan beogradski list. U aprilu 2004. godine, tajnim sluţbama Sfora poznato je da se Karadţić krije na Palama u kući sveštenikaStarovlaha. Vojna operacija je izvedena spektakularno i brutalno, sveštenik Starovlah i njegov sin suosakaćeni od batina, kuća je demolirana, meštani su prestravljeni, ali od hapšenja Karadţića ni ovog puta

nije ispalo ništa. Krajem te godine zapadne obaveštajne sluţbe i vojni štabovi odluĉuju da menjaju taktiku: da umestonasilnih i desantnih vojnih akcija za Karadţićem, poĉnu da jure njegove jatake, da uništavaju i izolujunjegovu logistiku i da ga tako, kao ribu koja ostane bez vode, “isteraju na suvo”. U tim godinama, kako će se tek sada pokazati, Karadţić i nije bio u planinama, niti se skrivao po pećinamai usamljenim manastirima. On je oĉigledno shvatio da ovo nije vreme za hajduĉiju i zemunice na Romaniji.

No, svejedno, NATO ga je i dalje traţio po Bosni, usmeravajući svoja dejstva i pritiske na porodicuKaradţić. Radovanovoj ţeni i deci na Palama i njegovoj majci i bratu u Nikšiću, stizale su okrutne porukeda će im ţivot biti sve teţi ako se begunac ne preda. Te pretnje nisu bile samo verbalne. Malo-malo, pa su

vojnici NATO-a upadali u kuću Karadţića na Palama, vršili brutalne pretrese, hapsili Radovanovog sinaSašu, oduzimali dokumente i kompjutere, blokirali bankovne raĉune, oduzimali liĉna dokumenta.

U takvoj situaciji oglasila se priliĉno iznenadnom izjavom Radovanova supruga Ljiljana Zelen-Karadţić.Bilo je to 28. jula 2005. godine. Javila se, preko TV kanala ameriĉke novinske agencije AP, traţeći odRadovana da se preda.

“Ovo je poruka mom suprugu Radovanu Karadţiću”, rekla je Ljiljana Zelen. “Moram da ti se obratim ovim putem, jer drugi naĉin ne postoji. Naša porodica je pod stalnim pritiskom sa svih strana, ugroţeni smo iţivotno i egzistencijalno. Ţivimo u atmosferi stalne brige, bola i patnje. Zato sam izmeĊu lojalnosti prema tebi i deci i unucima,



morala da izaberem i

- izabrala sam. Bolno mi je i teško da te zamolim, a ipak te molim svim svojim srcem i dušom, da se predaš. To će biti ţrtvovanje za nas, za našu porodicu. U nadi da si ţiv i da odluĉuješ svojom voljom, molim te da doneseš odluku i uĉiniš to radi nas. Iz sve svoje

bespomoćnosti, sve svoje nemoći, jedino što mogu da uĉinim jeste to - ja te molim.”

Ova izjava imala je snaţan odjek i razliĉite reakcije. Najvatrenije simpatizere Karadţića koji su javnotvrdili da se on ţiv neće predati, ona je iznenadila i razoĉarala. Iz Vašingtona i drugih zapadnih centarareagovali su sasvim drugaĉije: - To je hrabra izjava. Divimo se hrabrosti gospoĊe Karadţić da uputi svom suprugu poziv k oji je ispravan i

neophodan i za Karadţićevu porodicu i za celu Bosnu- rekao je portparol Stejt departmenta Son Makormak.

Sliĉno je reagovalo i rukovodstvo Republike Srpske: - Radovan Karadţić mora da se preda, a ako se ne preda mora biti uhapšen - rekao je bivši predsednik Republike Srpske Dragan Ĉavić. On je istakao da se porodica Karadţić pod velikim pritiscima odluĉila naovakav korak.

Ljiljana Zelen-Karadţić je taj poziv svom muţu na predaju ponovila još jednom, dve godine kasnije, aliodgovora nije bilo.

- Nema nikakve reakcije od njega - rekla je u jesen 2007. godine. - Nije reagovao ni na moj poziv, ni na

smrt majke Jovanke, ni na hapšenje sina Saše u Bijeljini, Banjaluci i Beogradu, ni na operaciju našegunuka.

Dvanaestogodišnje skrivanje i beţanje Radovana Karadţića završeno je 21. jula, u autobusu za Batajnicu.

U DRUŠTVU MONAHA U MORU spekulacija o tome gde se Karadţić krije, paţnju je na sebe skrenula reporterka londonskog”Gardijana” Megi O‟Kejn. Ona ga je ”otkrila” u regionu Foĉe, Višegrada, Ĉajnića i Rudog. - Tu je njegovo kraljevstvo - napisala je. - Nije retkost videti ga kako na potezu izmeĊu Rudog, Foĉe iĈajniĉa, projezdi u svojoj staroj narandţastoj ”zastavi”, ili ponekad u vojnom dţipu. Britanska novinarka dalje otkriva da Karadţić boravi u planinama pomenutog regiona, da se maltene ne

krije, da mu ”utoĉište pruţa Srpska pravoslavna crkva, kao što je to nekada ĉinila Katoliĉka crkva sanacistiĉkim beguncima u Juţnoj Americi.”

Reporterka ”Gardijana” otkriva da je jedno od skrovišta Karadţića ”granitna crkva iz 19. veka koja senalazi u selu Rudo. Povremeno se moţe videti i u društvu monaha manastira Pive, a ponekada se pojavi i ucrkvi u Ĉajniĉu, na samoj granici sa Crnom Gorom.”

PROPAO U ZEMLJU

LANSIRANE su razne verzije o tome gde se krije. U gudurama i pećinama bosanskih icrnogorskih planina - tvrdili su jedni. Nije nego je u Ostrogu, ili nekom drugom

manastiru, prerušen u monaha, zaštićen od sveštenika - kazivali su drugi. Sklonio se na

Svetu goru, u Hilandar - pisali su “dobro obavešteni” novinari. Ne, otišao je u Rusiju,Belorusiju, a moţda i u Grĉku...

(KRAJ)

Documents

Radovan Karadžić od mita do Haga-feljton Novosti