Srpske narodne pripovijetke

Skupio ih i na svijet izdao V uk Stef. K aradžić

U B eču u štam pariji Jerm enskog m anastira

1853

Povratak na glavni indeks Srpskih narodnih pripovjetki

Sadržaj:

Vukov oglas za "Srpske narodne pripovetke", 1853 Pismo Jakovu Grimu Predgovor. Srpske narodne pripovijetke

1. M eĊedović. 2. Ĉ ardak ni na nebu ni na zem lji. 3. N em ušti jezik. 4. Zlatna jabuka i devet paunica 5. S tojša i Mladen. 6. Đ avo i njegov šegrt. 7. Prava se muka ne da sakriti.

8. A ţdaja i carev sin. 9. Z m ija m ladoţenja. 10. O pet zm ija m ladoţenja. 11. K om e B og pom aţe, niko m u nauditi ne

m oţe. 12. Zlatoruni ovan. 13. Usud. 14. K o m anje ište, više m u se daje. 15. Milostiva snaha i nemilostiva svekrva. 16. Pravda i krivda. 17. O ĉina zakletva. 18. Z a što u ljudi nije taban ravan? 19. Đ avolja m aštanija i B oţja sila. 20. Pobratimski darovi. 21. K aluĊer i ĉetiri grješnika. 22. Kopanje blaga. 23. L ijepe haljine m nogo koješta uĉine. 24. D jevojka brţa od konja. 25. Djevojka cara nadmudrila. 26. Ĉ udnovata tica. 27. Crno jagnje. 28. C areva kći ovca. 29. Tri jegulje. 30. Ĉ udotvorni noţ. 31. Ĉ udnovata dlaka. 32. Pepeljuga. 33. Z la m aćeha. 34. M aćeha i pastorka. 35. O pet m aćeha i pastorka. 36. K ako su radile onako su i prošle. 37. Z la ţena. 38. Divljan 39. U cara T rojana kozje uši. 40. Car Dukljan. 41. Đ evojka, udovica i puštenica. 42. Jedna gobela u kao a druga iz kala. 43. Solomuna proklela mati. 44. L aţ za opkladu.

45. K ralj i ĉobanin. 46. Ko umije, njemu dvije. 47. Dva novca. 48. M eĊed, svinja i lisica. 49. Lisica se osvetila vuku.

Vukov oglas za "Srpske narodne pripovetke", 1853

O prostivši se rjeĉnika, ne dangubeći ni m alo rad sam se truditi eda bih jošte što od sm rti ugrabio i na svijet izdao. I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje m islim da će u svom e rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesm e u svom e. K ao što su pjesm e ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. K ao što sam pjesm e štam pao u razliĉnijem narjeĉijam a, kako sam koju gdje dobio , tako će biti naštam pane i ove pripovijetke: biće ih iz B aĉke, iz Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d. K njiga će ova osobito biti za m ladeţ i m ušku i ţensku, a i stari ljudi i ţene ĉitaće je s velikom radosti kako radi ĉistoga narodnog jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci um otvorine naroda našega. K njiga će ova biti oko petnaest tabaka velika, i cijena joj je za prenumerante dvije cvancike i po u srebru, ili jedna forinta u novcima od hartije koji danas ovdje idu mjesto srebra, a za prenum erante iz R usije jedna rublja u srebru (sü peresűlkoţ). P ošto knjiga iziĊe na svijet, biće joj cijena u srebru tri cvancike, a u hartiji jedna forinta i dvanaest krajcara ili tri forinte u šajnu. N ovci se ne ištu naprijed, nego samo imena od prenumeranta za koje su skupitelji uvjereni da će knjigu odm ah platiti kad je prim e. Z a skupljanje prenumeranta osobito molim onu gospodu koji su m i kupili prenum erante na rjeĉnik. V rijem e prenum eracije trajaće do svršetka m jeseca Junija. Iz S rbije opet će najbolje biti da se im ena od prenum eranta pošalju u B iograd G . Jovanu G avriloviću, naĉelniku u

popeĉiteljstvu finansije, a iz ostalijeh m jesta na m ene, dodavši na pism u auf der L andstrasse, am H eum arket N r. 517 in W ien. G ospodi skupiteljim a daće se po obiĉaju jedanaesta knjiga na dar.

M jesto ovijeh pripovijedaka m islio sam sad štam pati obiĉaje, ili upravo reći ţivot naroda našega, ali sam ovo za sad odgodio, da bih koje ljetos u Srbiji koje preko prijatelja svojijeh iz drugijeh krajeva o tom e još koješta doznao, tako će ovo, ako B og da zdravlje, biti prva knjiga m oja poslije pripovijedaka. U ovoj će knjizi biti gdjekoje stvari iz rjeĉnika u red nam ještene i m nogijem kojeĉim novijem ĉega u rjeĉniku nem a, sastavljene i potpunjene.

U B eĉu o S reteniju 1852.

V uk S tef. K aradţić

Jakovu Grimu

Slavnome Nijemcu Jakovu Grimu

P redragi i m nogopoštovani prijatelju

V i ste s pokojnijem K opitarom najviše uĉinili te su se Srpske narodne pjesme na slavu naroda Srpskoga tako razglasile po svoj E vropi i po ostalom e uĉenom svijetu. O sim toga V i ste m ene još od 1823 godine, kako sam im ao sreću u K aslu s V am a se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opom injali da naštam pam što i S rpskijeh narodnijeh pripovijedaka: evo V am ovom knjiţicom ispunjujem tu ţelju. Ja sam uvjeren da knjiţica ova nikom e ne će biti m ilija nego V am a; za to sam se i usudio ukrasiti je V ašijem slavnijem im enom . Z a m ene će bita osobita radost i sreća, ako V i naĊete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga.

U B eĉu o M uĉenicim a 1853.

V aš zahvalni prijatelj

V uk S tef. K aradţić

Predgovor.

G odine 1821 ja sam u D avidovićevijem novinam a naštam pao nekoliko našijeh narodnijeh pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam ovo kazao:

"Ja sam prije nekolike godine dana htio da izdam malu knjiţicu narodnijeh S rpskijeh pripovijedaka i zagonetaka, n bio sam im ovaj predgovor napisao:"

..N eka rodoljubivi M ušicki leti za P indarom i za H oracijem , neka se druţi i po redi s Ramlerom, s K lopštokom . s D erţavinom i s D m itrijevim ; neka duboko zam išljeni S olarić istraţuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; "N e zavidim , na ĉast svakom svoje;" a ja ću sam o gotovo da skupljam ono što je narod S rpski već izmislio."

"K oliko se ovaj posao ĉini lasan toliko je i još više širok i dugaĉak. Ĉ itav ĉovjeĉij vijek trebao bi jednom e bezbriţnom ĉovjeku da skupi sve naše narodne pjesm e, pripovijetke, pripovijesti, zagonetke, obiĉaje i rijeĉi). I kad bi se m islilo na svršetak, ne bi još ni ĉem u tom e bilo ni poĉetka, ali poĉinjaĉ m isli: sam o neka se poĉne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti nego li što iznova poĉeti i naĉiniti. A ovake narodnosti treba kupiti dok se nijesu prosvještenijem i novijem m odam a zagušile i iskorijenile."

"Pjesme, zagonetke i pripovijesti, to je gotova narodna

knjiţevnost, kojoj ništa više ne treba nego je vjerno, ĉisto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijedaka već treba, m isliti i rijeĉi nam ještati (ali opet ne po svom e vkusu nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi m ogao i uĉen ĉitati i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rjeĉniku kako je to za m ene teško! P a još vidim da i pored sve m uke i truda opet ostaju pogrješke! U tom e neka m e pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja gotovo poslije trideset godina popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio kako bi trebalo)".

O vo je kazano onda, a sad uz ovu knjiţicu valja kazati jošte što.

P ripovijetka u narodu našem u, osobito po juţnijem krajevim a, najviše se zove priĉa, kao što se govori i priĉati m jesto pripovijedati, a gdješto i gatka.

N aše narodne priĉe ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na m uške i na ţenske, kao i pjesm e. Ţ enske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva ĉudesa što ne m oţe biti (i po svoj prilici sam o će za njih biti rijeĉ gatka [...]); a m uške su one u kojim a nem a ĉudesa, nego ono što se pripovijeda rekao bi ĉovjek da je zaista m oglo biti. M noge su m uške pripovijetke sm iješne i šaljive. M uške pripovijetke opet bi se m ogle razdijeliti na dugaĉke i na kratke. P o ovom e pravilu m uške su pripovijetke u ovoj knjiţici po broju ove: 25. (Djevojka cara nadm udrila), 41. (Đ evojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna gobela u kao a druga iz kala), 44. (L aţ za opkladu), 45. (K ralj i ĉobanin), 46. (K o um ije, njem u dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ţenske. K ao što im a pjesam a za koje se upravo ne m oţe kazati ili su ţenske ili junaĉke, tako im a i pripovijedaka koje su izm eĊu ţenskijeh i m uškijeh.

P ripovijetku ovdje 1. (M eĊedović) i 49. (M eĊed, svinja i lisica) ja sam slušao od T ešana P odrugovića, pak sam ih

poslije pisao kako sam ih upam tio; 18. (Z a što u ljudi nije taban ravan?), 32. (P epeljuga), 37. (Z la ţena), 41. (Đ evojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna gobela u kao a druga iz kala), 43. (S olom una proklela m ati), 44. (L aţ za opkladu) i 48. (Sve, sve, ali zanat) slušao sam još u T ršiću, pak sam ih poslije pisao kako sam se opom injao, a 47. (D va novca) slušao sam u N ovom sadu od jednog prosjaka, pak sam je poslije pisao; 2. (Ĉ ardak, ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine knez Mihailo M . O brenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (N em ušti jezik), 4. (Z latna jabuka i devet paunica), 5. (S tojša i M laden), 6. (Đ avo i njegov šegrt), 7. (P rava se m uka ne da sakriti), 8. (A ţdaja i carev sin), 14. (K o m anje ište više m u se daje) i 39. (U cara T rojana kozje uši) pripovijedao m i je i pisao 1829 godine u Z em unskom e lazaretu G rujo M ehandţijć iz S entom aša); 16. (P ravda i krivda), 19. (Đ avolja m aštanija i B oţja sila), 20. (P obratim ski darovi), 21. (K aluĊer i ĉetiri grješnika), 22. (K opanje blaga), 23. (L ijepe haljine m nogo koješta uĉine), 24. (D jevojka brţa od kolja), 26. (Ĉ udnovata tica), 27. (C rno jagnje), 28. (C areva kći ovca), 29. (T ri jegulje), 30. (Ĉ udotvorni noţ), 31. (Ĉ udnovata dlaka), 33. (Z la m aćeha) i 40. (C ar Dukljan) poslao mi je iz Boke G. Vuk V rĉević; 25. (D jevojka cara nadm udrila) i 38. (D ivljan) poslao m i je G . pop V uk P opović iz R isna; 45 (K ralj i ĉobanin) i 46. (K o um ije, njem u dvije) pisalo m i je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno Ċaĉe iz S rpske škole; 11. (K om e B og pom aţe, niko m u nauditi ne m oţe), 12. (Z latoruni ovan), 17. (O ĉina zakletva) i 35. (O pet m aćeha i pastorka) poslao m i je L azar M arjanović, koji je bio G rĉki uĉitelj u Z em unu; 50. (Lisica se osvetila vuku) dao mi je napisanu G. Damjan G ruborović, sveštenik iz H rvatske iz sela L jubine (na suhoj m eĊi u II banskoj regem enti); 15. (M ilostiva snaha i nem ilostiva svekrva), 34 (M aćeha i pastorka) i 36. (K ako su radile onako su i prošle) poslala m i je gospoĊica M ilica Stojadinovića iz V rdnika; 9. (Z m ija m ladoţenja) i 10. (O pet zm ija m ladoţenja) poslao m i je Z em unski uĉitelj G .

D im itrije Ĉ obić; kao što je ova posljednja, ovaku m i je od prilike poslala i gospoĊica M ilica S tojadinovića, a i G . V asilije Jovanović kad je bio uĉitelj u Zemunu dao mi je jednu napisanu; 13. (Usud) napisao mi je pomenuti Grujo M ehandţijć, a i L azar M arjanović poslao je jednu od prilike ovaku.

K ao što se pjesm e po narodu razliĉno pjevaju tako se i pripovijetke razliĉno pripovijedaju: ja sam pepeljugu im ao napisanu i od gospoĊice M ilice S tojadinovića i od G . Ĉ obića, ali je ovdje naštam pana onako kao što sam je ja u djetinjstvu slušao. P ripovijetka je ova naštam pana i u L jetopisu u I. ĉ. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S . (Jovan S ubotić), i ova se od m oje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nem a ni spom ena.

G . A tanasije N ikolić naštam pao je u B iogradu 1842 i 1843 godine dvije knjiţice: "narodne S rbske pripovedke", ali šteta što jezik u ovijem pripovijetkam a niti je ĉist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njim a im a i gram atiĉnijeh pogrješaka u našem u narodnom jeziku [...] i rijeĉi kojijeh u našem u narodnom jeziku nem a [...], tako da bi ĉovjek na m nogo m jesta m ogao reći da su pripovijetke ove prevoĊene s N jem aĉkog jezika. – P oznato je da je G . Đ orĊije K . S tefanović još prije nekoliko godina skupio podosta našijeh narodnijeh pripovijedaka i poslao ih M atici S rpskoj da ih ona naštam pa, a ona ih predala nekom e da ih popravi, pak tako ostalo i do danas, samo je od njih naštam pana jedna u III ĉ. L jetopisa za godinu 1846. "S űnü carevü i tri labuda".

Ja im am još za jednu ovaku knjiţicu našijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi m i bilo vrlo m ilo kad bi m i još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što m u ih ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja rijeĉ

prem jesti ili doda ili izostavi, to ću ja ĉiniti, kao što sam radio i u ovima svima koje sam napisane dobio

U B eĉu o M uĉenicim a 1852.

v. s. k.

Srpske narodne pripovijetke

1. M eĎedović.

U nekakom e selu poĊu ţene u planinu da traţe divljega broća, i tako vrljajući po planini jedna od njih zaĊe i doĊe pred jednu pećinu iz koje iziĊe m eĊed te je uhvati i odvede unutra; i onĊe ţiveći s njom e, ţena zatrudni i rodi m uško dijete. P ošto dijete m alo poodraste, ţena se nekako ukrade i uteĉe u selo kući svojoj. M eĊed je jednako koješta donosio i dijete hranio, kao m u prije i m ater. K ad dijete naraste poveliko, ono navali da ide iz pećine u svijet. M eĊed ga stane od toga odvraćati govoreći m u da je on još m lad i nejak, a u svijetu im a zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak će ga ubiti. I tako se dijete m alo poum iri i ostane u pećini. P oslije nekoga vrem ena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga m eĊed drukĉije nije m ogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa m u reĉe: "A ko tu bukvu m oţeš išĉupati iz zem lje, onda ću te pustiti da ideš u svijet, ako li ne m oţeš, još valja da sjediš kod m ene." D ijete spopadne bukvu, pa povuci tam o povuci am o, ali ne m oţe da je išĉupa; onda se opet vrati s ocem u pećinu. K ad poslije nekoga vrem ena dijete opet navali da ide u svijet, m eĊed ga izvede pred pećinu i kaţe m u da ogleda m oţe li sad išĉupati bukvu iz zem lje. D ijete bukvu spopadne i išĉupa. M eĊed m u onda reĉe da joj okreše grane, pa zam etnuvši je

na ram e kao kijaĉu da ide u svijet. D ijete posluša oca, i idući tako po svijetu, doĊe u jedno polje Ċe su se nekolike stotine plugova bile sastale te orali spahiji. Kad doĊe k ratarim a, zapita ih eda bi im ali što da m u dadu za jelo. O ni m u odgovore da priĉeka m alo, sad će se njim a donijeti ruĉak, pa Ċe ruĉaju oni onoliki, ruĉaće i on. D ok su oni još to govorili, a to se pomole kola i konji i mazge i magarci s ruĉkom . K ad se ruĉak donese, M eĊedović reĉe da će on to sve sam pojesti. R atari se zaĉude i reku m u kako će on pojesti toliko jelo što je doneseno za toliko stotina ljudi! O n opet reĉe da hoće, i okladi se s njim a: ako ne pojede da im da svoju kijaĉu. ako li pojede da oni njemu dadu sve što je gvozdeno na njihovijem plugovim a. R uĉak se postavi, i M eĊedović se naklopi te pojede sve, i još da je bilo. O nda m u oni skupe s plugova sve što je gvozdeno na jednu gom ilu, a on usuĉe nekolike breze, pa sve poveţe i natakne na svoju kijaĉu pa zam etnuvši je na ram e otide k nekakom e kovaĉu i reĉe m u da m u od onoga gvoţĊa skuje buzdovan na onu kijaĉu. K ovaĉ se prim i toga posla, ali m u se uĉini da je gvoţĊa m nogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako. M eĊedo viću se uĉini buzdovan m ali prem a onolikom e gvoţĊu, a i ono što ga je da nije naĉinjen kao što bi trebalo. Z a to kad buzdovan nasade na kijaĉu, M eĊedović da bi ga ogledao jeli dobar, baci ga u nebo pak se podanj naĉetvoronoţi, te ga doĉeka u leĊa. B uzdovan nesrećom kovaĉevom prsne, onda M eĊedović razm ahne kijaĉom te kovaĉa ubije, pa otide u njegovu kuću i naĊe sve sakriveno gvoţĊe; i odnese ga sa onijem komadima od buzdovana drugome kovaĉu, i kaţe m u da m u skuje buzdovan na kijaĉu, ali m u reĉe da se ne šali nego od svega gvoţĊa dobar buzdovan da skuje, ako nije rad proći kao i onaj prije što ga je kovao. K ovaĉ ĉuvši još prije šta je bilo od onoga kovaĉa, skupi sve svoje m om ke, pa ono sve gvoţĊe sastave ujedno i skuju buzdovan vrlo dobar koliko se igda moglo. Kad nasade buzdovan na kijaĉu, M eĊedović opet da bi ga ogledao, baci ga u nebo, i naĉetvoronoţi se podanj, ali se buzdovan ne razbije nego odskoĉi od leĊa..... Ispravivši se

M eĊedović rekne: "S ad je buzdovan dobar," pa ga zam etne na ram e i poĊe dalje. Idu ći tako naĊe u polju jednoga ĉoeka Ċe je upregao u ralicu dva vola te ore, i došavši k njem u zapita ga eda li im a što zajelo. Ĉ ovek m u odgovori: "S ad će m oja kći donijeti m eni ruĉak, pak ćem o podijeliti što je B og dao." M eĊedović m u stane kazivati kako je on pojeo sve što je bilo pripravljeno za nekoliko stotim a ratara, "a šta će sad u jednom e ruĉku biti m eni, šta li će tebi?" U tom e eto ti Ċevojke s ruĉkom . K ako Ċevojka ruĉak postavi, M eĊedović se odm ah rukom hvati da jede, a ĉovek m u ne dadne nego m u reĉe: "Ne! dok se ne prekrstiš ovako kao i ja." M eĊedović gladan ne im ajući kud kam o prekrsti se, pa onda poĉnu jesti, i najedu se obojica i još im preteĉe. M eĊedović gledajući u ruĉkonošu, koja je bila krupna i zdrava i lijepa Ċevojka om ili m u, i reĉe ocu njezinu: "H oćeš li m i dati ovu svoju kćer da se ţenim njom e?" Ĉ oek m u odgovori: "Ja bih ti je rado dao, ali sam je obrekao B rku." M eĊedović na to rekne: "B re šta m arim ja za B rka? Ja ću B rka ovijem buzdovanom ." A ĉoek m u rekne: "B e i B rko je neki; sad ćeš ga viĊeti." U tom e stane huka sjedne strane, dok se iza brda pom oli jedan brk i u njem u trista i šezdeset i pet tiĉijih gnijezda. M alo po m alo pom oli se i drugi brk; eto i B rka. K ako doĊe k njim a a on legne niĉice Ċevojci glavom na krilo, i reĉe joj da ga pob ište. Đ evojka ga stane biskati, a M eĊedović ustavši polagano, raspali svojijem buzdovanom Brka u glavu; a Brko prstom na ono mjesto govoreći Ċevojci: ,.E to ovĊe m e nešto ujede"; a M eĊedović opet buzdovanom na drugo m jesto, a B rko opet prstom na ono mjesto: "E vo ovĊe m e opet nešto ujede." K ad ga udari treći put, B rko se opet pipne onĊe i srdito poviĉe: "T a zar si slijepa? E vo ovĊe m e nešto kolje." O nda m u Ċevojka kaţe: "N e kolje tebe tu ništa, nego te evo ĉoek bije." K ad B rko to ĉuje, on se trgne i skoĉi na noge, a M eĊedović već bacio svoj buzdovan pa bjeţi preko polja, a B rko se naturi za njim . M eĊedović polakši poizm akne pred B rkom , ali B rko nikako ne će da ga se m ahne. M eĊedović bjeţeći tako doĊe na jednu vodu,

i naĊe kod nje ljude na gum nu Ċe viju šem šu, i poviĉe im : "P om agajte, braćo, za B oga! evo m e ćera B rko. Š ta ću sad? kako ću prijeći preko ove vode?" A jedan od onijeh ljudi pruţi m u lopatu govoreći: "S jedi na lopatu da te prebacim ." M eĊedović sjedne na lopatu, a ĉoek razm ahne njome i prebaci ga na drugu stranu, a on bjeţi dalje. M alo za tijem eto ti pa gum no i B rka, pa zapita ljude: "P roĊe li ovuda taki i taki ĉoek?" A oni m u kaţu da proĊe. B rko ih zapita: "K ako prijeĊe preko ove vode?" A oni m u odgovore: "P reskoĉi." O nda se B rko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poćeraj za M eĊedovićem . M eĊedović bjeţeći uz jedno brdo vrlo sustane, a kad iziĊe na brdo, naĊe ĉoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu im ao sjem e, pa po jedan put zagrabi šakom te sije, a po drugi u usta te jede; ovom e ĉo veku poviĉe on: "P om agaj, brate, za B oga! ćera m e B rko, i evo ga sad će m e stići! N ego što ću ĉiniti? S akrij m e Ċe!" A ĉoek odgovori: "B ogm e B rko nije šala. A li ne znam Ċe ću ge sakriti; nego hodi ovĊe u m oju torbu u sjem e." I tako ga uzme u torbu. Kad Brko po tom doĊe, i zapita ga za M eĊedovića, on m u kaţe da je on odavno onuda prošao, i do sad B og zna kud je otišao. O nda se B rko vrati natrag. Ĉ oek onaj sijući ţito zaboravi za M eĊedovića, i uzm e ga jedan put sa ţitom u šaku, te m etne u usta. M eĊedović se poplaši da ga ne proguta, te po ustim a ovam o onam o dok srećom naĊe Jedan krnjav zub, te se u njem u ustavi i prićuti. K ad sijaĉ u veĉe doĊe kući, on poviĉe na snahe: "D ajdete, Ċeco, one m oje zubne ĉaĉkalice, nešto m e ţulja u onome mome pokvarenom zubu." Snahe donesu dva velika gvozdena raţnja, pa pošto on zine, poduvre jedna s jedne druga s druge strane, dok M eĊedović iskoĉi iz zuba. O nda ga se sijaĉ tek opom ene, i rekne m u: "A ţlje te sakrio! um alo te nijesam proţderao!" Iza toga pošto veĉeraju i stanu se o svaĉem u razgovarati, zapita M eĊedović dom aćina šta m u je bilo onom e zubu, te je onako m im o sve ostale pokvaren. A dom aćin m u stane ovako pripovijedati: "Jednom poĊem o nas desetak su trideset konja u D ubrovnik po so. Idući tako naĊem o

jednu Ċevojku kod ovaca, pa nas zapita kuda ćem o, a m i joj kaţem o da idem o u D ubrovnik po so; a ona reĉe: ""Š ta da se m uĉite tako daleko? E vo im a u m ojoj pletavaĉi nešto soli što je preteklo kad sam m rsila ovce, m islim da će vam svim a biti dosta."" I tako onĊe pogodivši se s njom e, ona skine s ruke svoju pletivaĉu, a m i s konja svoje vreće, pa puni i m jeri, dok napunim o vreće za sve trideset konja. P ošto se onĊe s njom e nam irim o, vratim o se natrag. O vo bijaše u jesen, i vrijem e bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasm o navrh Ĉ em erna, nešto se naoblaĉi pa okrene snijeg sa sjeverom da se pom etem o i m i i konji. U tom se još na veću našu nesreću sm rkne sa svijem , i tako tum arajući ovam o onam o, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pećinu i poviĉe: ""O vam ote braćo! E vo suhote!"" Onda mi jedan po jedan ovamo, dok svi uĊem o i uvedem o sve tridesetero konja, pa konje rastovarim o i naloţim o vatru, te prenoćim o kao u kući. K ad sjutradan svane, a to im aš šta viĊeti: m i svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše izm eĊu nekakijeh v inograda. D ok se m i tom e još ĉuĊasm o i konje tovarasm o, ne lezi vraţe! eto ti pudara od onijeh vinograda, pa uzm e onu glavu s nam a te m etne u praću, pa okrenuvši je nekolika puta sebi iznad glave, baci je preko vinograda da plaši ĉvorke, i kad padnem o na jednome brdu onda ja pokvarim ovaj zub." – I na ĉast vam laţ.

2 Č ardak ni na n eb u ni na zem lji.

B io jedan car, pa im ao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i ĉuvao kao oĉi u glavi. K ad Ċevojka odraste, jedno veĉe zam oli se ocu svom e da joj dopusti da iziĊe s braćom m alo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti. A li tek što iziĊe pred dvor, u jedan m ah doleti iz neba zm aj šĉepa Ċevojku izm eĊu braće i odnese je u oblake. B raća otrĉe brţe bolje k ocu i kaţu m u šta je bilo, i reku

da bi oni radi svoju sestru potraţiti. O tac im dopusti da idu da je traţe, i da im svakom e po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu. P o dugom e putovanju naiĊu na jedan ĉardak, koji niti je na nebu ni na zem lji. D ošavši onĊe, pom isle da ne će u onom e ĉardaku biti njihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se unj popeli, i poslije dugoga prom išljavanja i dogovora, dogovore se da jedan od njih svoga konja zakolje, i od koţe konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ĉardak prihvati, kako bi se uz nju peti m ogli. M laĊa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne, onda najm laĊi zakolje svoga, od koţe njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veţe za strijelu, pak je pusti iz luka u ĉardak. K ad doĊe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najm laĊi. P opevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiĊe pa jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru Ċe sjedi a zm aj joj m etnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bište. O na kad vidi brata svojega, uplaši se i doĉne ga tiho m oliti da bjeţi dok se nije zm aj probudio, ali on ne šćedne, već uzm e buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna m aši se rukom na ono m jesto Ċe ga je on udario pa reĉe Ċevojci: "B aš ovĊe m e nešto ujede." K ad on to rekne, a carev ga sin još jednom udari u glavu, a zm aj opet reĉe Ċevojci: "O pet m e nešto ovĊe ujede." K ad on i treći put zam ahne da ga udari, onda m u sestra rukom pokaţe da ga udari u ţivot, i on ga udari onam o, i kako ga udari, zm aj ostane na m jestu m rtav, a careva ga kći sturi s krila, pa pritrĉi bratu svom e, te se s njim e poljubi, pa onda uzevši ga za ruku stane ga voditi kroz sve sobe. Najprije ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran konj za jaslim a privezan s cijelijem takum om od ĉistoga srebra. Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treću sobu Ċe je za jaslim a bio kulatast konj i na njem u takum dragijem kam enjem iskićen. K ad proĊe te

sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je Ċevojka jedna sjedila za zlatnijem ĊerĊefom i zlatnom ţicom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga Ċevojka zlatne ţice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća Ċevojka biser nizala, i: pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvoĉka s pilićim a biser kljucala. S ve ovo obišavši i viĊevši vrati se natrag u onu sobu Ċe je zm aj m rtav leţao, pa ga izvuĉe na polje i baci na zem lju a braća kad ga vide, um alo ih groznica ne uhvati. P o tom najm laĊi brat spusti najprije sestru svoju braći, ia onda sve tri Ċevojke svaku s njezinijem radom , jednu za drugom ; spuštajući Ċevojke braći, svaku je nam jenjivao ĉija će koja biti a kad spusti treću, i to onu s kvoĉkom i pilićim a, on nju za sebe nam ijeni. B raća njegova zavideći m u što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presjeku oputu da on ne bi m ogao sići, pa onda naĊu u polju jedno ĉobanĉe kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i Ċevojkam a oštro zaprijete da nikom e ne kazuju šta su oni uĉinili. P oslije nekoga vrem ena dozna najm laĊi brat na ĉardaku da se braća njegova i ono ĉobanĉe onijem Ċevojkam a ţene. O naj isti dan u koji se najstariji brat vjenĉavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti m eĊu njih, te svoga brata, m ladoţenju, udari m alo buzdovanom u leĊa da se odm ah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u ĉardak. K ad dozna da m u se srednji brat ţeni a on u ono isto vrijem e kad su svatovi iz crkve išli, doleti na Ċogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa izm eĊu svatova opet odleti. N a pošljetku doznavši da se ĉobanĉe njegovom Ċevojkom ţeni, uzjaše na kulaša, i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te m ladoţenju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda Ċipe da ga uhvate, ali on ne šćedne ni bjeţati, nego ostane m eĊu njim a, pa se pokaţe da je on najm laĊi carev sin a ne ono ĉobanĉe, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onom e ĉardaku u kom e je on sestru našao i zm aja ubio, a to sve zasvjedoĉi i sestra i one Ċevojke. K ad

car to ĉuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oćera ih odmah od sebe, a njega oţeni Ċevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje.

3. N em ušti jezik.

U nekakva ĉoveka bio jedan ĉoban koji ga je m nogo godina verno i pošteno sluţio. Jednom idući za ovcam a ĉuje u šum i neku pisku, a ne znadijaše šta je. N a taj glas otide on u šum u da vidi šta je. K ad tam o, ali se zapoţarilo pa u poţaru zm ija pišti. K ad ĉoban to vidi, stane da gleda šta će zm ija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapoţarilo, i poţar se Jednako k n joj primicao. Onda zm ija poviĉe iz poţara: "Ĉ obane, za B oga, izbavi m e iz ove vatre!" O nda joj ĉoban pruţi svoj štap preko vatre, a ona po štapu izaĊe, pa njem u na ruku, pa po ruci dom ili do vrata i savije m u se oko vrata. K ad ĉoban to vidi, naĊe se u ĉudu, pa reĉe zm iji: "Š ta je to u zao ĉas! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija mu odgovori: "Ne boj se ništa, nego m e nosi kući m om e ocu. M oj je otac zm ijinji car." O nda joj se ĉoban staĉe m oliti i izgovarati da ne m oţe ostaviti svojih ovaca, a zm ija m u reĉe: "Ne brini se ni m alo za ovce; ovcam a ne će bita ništa; sam o hajde što brţe." O nda ĉoban poĊe sa zm ijom kroz šum u i najposle doĊe na jednu kapiju koja je bila od sam ih zm ija. K ad doĊu tu, zm ija na vratu ĉobanovu zvizne, a zm ije se sve odmah raspletu. Onda zm ija reĉe ĉobanu: "K ad doĊem o u dvor k m om e ocu, on će tebi davati štagod zaišteš: srebra, zlata i kam enja dragoga, ali ti ne uzim aj ništa, nego išti nem ušti jezik. O n će se dugo zatezati, ali će ti najposle opet dati." U tom e poĊu u dvor k ocu, i otac plaĉući zapita zm iju: "Z a B oga, sinko! gde si?" A ona m u kaţe sve po redu kako je bio opkolio poţar i kako je ĉoban izbavio. O nda car zm ijinji reĉe ĉobanu: "Š ta ćeš da ti dam za to što si m i sina izbavio?" Ĉ oban odgovori: "N išta drugo ne ću,

nego da m i daš nem ušti jezik." A car reĉe: "N ije to za tebe, jer da ti to dam , pa da kom e kaţeš, ti bi odm ah um ro, nego išti drugo štagod hoćeš daću ti." N a to m u ĉoban odgovori: "A ko ćeš m i što dati, daj m i nem ušti jezik, ako li m i to ne daš, a ti s B ogom ostaj! m eni d rugo ne treba ništa." P a poĊe da ide. O nda ga car vrati natrag govoreći m u: "S tani! hodi ovam o, kad baš to hoćeš:. Z ini." Ĉ oban zine, a zm ijinji m u car pljune u usta, pa m u reĉe: "S ada ti pljuni m eni u usta." Ĉ oban m u pljune u usta, a zm ijinji car opet ĉobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa m u onda zm ijinji car reĉe: "S ad im aš nem ušti jezik. Idi s B ogom , ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kaţeš kom e god, odm ah ćeš um reti." Ĉ oban poĊe kroz šum u, i idući ĉujaše i razum evaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu. K ad doĊe k ovcam a i naĊe ih sve na broju i na m iru, leţe m alo da se odm ori. T ek što legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i poĉnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: "K ad bi znao ovaj ĉoban, ovde gde leţi ono crno šiljeţe im a u zem lji pun podrum srebra i zlata." Ĉ oban kad ĉuje to, otide svom e gospodaru te m u kaţe, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podrum a i krenu blago kući. O vaj je gospodar bio pošten ĉovek pa sve blago dade ĉobanu govoreći m u: "E vo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi B og dao. N ego ti naĉini sebi kuću pa se ţeni, te ţivi s otim blagom ." Ĉ oban uzm e blago, naĉini kuću, i oţenivši se stane ţiveti, "i m alo po m alo iziĊe on najbogatiji ĉovek – ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Im ao je svoga ovĉara, govedara, konjušara, svinjara, m nogu im ovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na B oţić reĉe on svojoj ţeni: "S prem i vina i rakije i svega što treba, pa ćem o sutra ići na salaš da nosim o pastirim a neka se i oni provesele." Ţ ena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio. K ad sutradan otidu na salaš, onda gazda u veĉe kaţe svim a pastirima: "Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć." I tako gazda ostade i ostane kod stoke. K ad je bilo oko ponoći, ali kurjaci

zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "M oţem o li doći da uĉinim o štetu, pa će biti m esa i vam a?" A psi odgovaraju svojim jezikom : "D oĊite da bism o se i m i najeli!" A li m eĊu psim a bijaše jedan m atori pas koji sam o još dva zuba im adijaše u glavi. O naj m atori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba m eni u glavi, ne ćete vi uĉiniti štete m om e gospodaru." A to gazda sve sluša i razum e što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "Z a B oga, gospodaru, šteta je!" A gazda im odgovori: "Š to rekoh to da uĉinite." P a se opravi sa ţenom kući, i poĊu na konjm a: pod njim e bijaše konj, a pod ţenom kobila. Idući tako ĉovek izm akne napred, a ţena zaostane. O nda konj pod ĉovekom zarţe: konj veli kobili: "H ajde brţe! što si ostala!" A kobila odgovara: "E , lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ţdrebe." N a to se ĉovek obazre i nasm eje, a ţena to opazi, pa brţe obode kobilu i stigne ĉoveka pa ga zapita za što se nasm eja. O n joj odgovori: "N i za što, sam o onako." A li ţeni ne bude to dosta nego saleti m uţa da joj kaţe za što se nasm ejao. O n se stane braniti: "P roĊi m e se, ţeno, B og s tobom ! što ti je? ne znam ni sam ." A li što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše nanj da joj kaţe za što se nasm ejao. N ajposle joj ĉovek reĉe: "A ko ti kaţem , ja ću odm ah um reti." O na opet ni za to ne m areći jednako navali govoreći da drukĉije ne m oţe biti nego da joj kaţe. U tom doĊu kući. O dsednuvši s konja, ĉovek odm ah naruĉi m rtvaĉki sanduk i kad bude gotov, m etne ga pred kuću pa kaţe ţeni: "E vo sad ću leći u sanduk pa da ti kaţem za što sam se nasmejao; ali kako ti kaţem , odm ah ću um reti." I tako legne u sanduk, pa još jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj m atori pas došao od stoke i seo m u ĉelo glave pa plaĉe. Ĉ ovek opazivši to reĉe ţeni: "D onesi jedan kom ad hleba te podaj tom e psu." Ţ ena donese kom ad hleba i baci pred psa, ali pas ne će ni da gledi, a petao doĊe i stane kljuvati u kom ad; onda pas reĉe petlu:

"N esrećo nesita! tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!" A petao mu odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U m ene im a sto ţena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde naĊem , a kad one doĊu, ja ga proţderem ; ako li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da um iri." K ad to ĉovek ĉuje, on ustane iz sanduka, pa uzm e batinu i dozove ţenu u sobu: "H odi ţeno da ti kaţem ." P a sve batinom po njoj: "E to to je, ţeno! E to to je, ţeno!" I tako se ţena sm iri i nikad ga više ne zapita da joj kaţe za što se sm ejao.

4. Zlatna jabuka i devet paunica

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovim a: "K ud se to deva rod s naše jabuke!" N a to će reći najstariji sin: "Ja ću noćas ĉuvati jabuku, da vidim ko je to bere." I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je ĉuva, ali kad jabuke već poĉnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. O nda on otide k ocu i kaţe m u sve po istini. T ada se ponudi drugi sin da ĉuva jabuku, ali i o n proĊe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. S ad doĊe red na najm laĊega sina da i on ĉuva jabuku; on se opravi, doĊe pod jabuku i nam esti krevet pod njom, pa legne spavati. Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već poĉela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj ĉas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svem u carstvu. T ako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoći. P a onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da

odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo m ilo, i pohvali najm laĊega sina. K ad bude opet u veĉe, najm laĊi carev sin opet se nam esti kao i pre da ĉuva jabuku, i saĉuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. P ošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda m u braća poĉnu zlobiti, što oni nisu m ogli jabuke saĉuvati, a on je svaku noć saĉuva U tom e se još naĊe nekaka prokleta babetina koja im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku saĉuva. K ad bude u veĉe, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuĉe pod krevet i onde se pritaji. P osle doĊe i najm laĊi carev sin, te legne kao i pre. K ad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devojĉinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseĉe, a devojka odm ah Ċipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. O nda Ċipi i carev sin pa poviĉe: "Š ta je to?" Kad tamo, ali baba pod krevetom , on zgrabi babu pa je izvuĉe ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovim a. P aunice više ne doĊu na jabuku, i za to je carev sin jednako tuţio i plakao. N ajposle naum i da ide u svet da traţi svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne naĊe; pa onda otide k ocu i kaţe m u što je naum io. O tac ga stane odvraćati i govoriti m u da se m ahne toga, nego će m u on naći drugu devojku koju god hoće u svom e carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom poĊe u svet da traţi svoju paunicu. Idući tako zadugo po svetu, doĊe jedan put na jedno jezero, i onde naĊe jedne velike i bogate dvore, i u njim a jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kćer, pa zapita babu: "Z a Boga, bako! eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?" A baba mu stane kazivati: "E moj sinko, znanja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti proĊi paunica, već evo ti m oja kći, krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati." A li o n jedva ĉekajući da

vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. K ad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da ĉeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da m u jedan m ešĉić, kojim se vatra piri, pa m u reĉe: "V idiš ovaj mešĉić; kad iziĊete na jezero, a ti m u krišom sam o m alo duni za vrat, pa će zaspati te se ne će m oći s paunicam a razgovarati." N esretni sluga tako i uĉini: kad iziĊu na jezero, on naĊe zgodu pa svom e gospodaru dune za vrat iz onoga m ešĉića, a on sirom ah odm ah zaspi kao m rtav. T ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako doĊu, osam padnu na jezero, a deveta njem u na konja, pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!" A on ništa ne zna kao da je m rtav. P aunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: "Š ta je? jesu li dolazile?" A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i kako ga je grlila i budila. Carev sin sirom ah ĉujući to, da se ubije. K ad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. S luga opet naĊe zgodu te m u dune za vrat iz m ešĉića, a on odm ah zaspi kao m rtav. T ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!" A li ništa ne pom aţe: on spava kao m rtav. O nda ona reĉe sluzi: "K aţi gospodaru svom e: još sutra m oţe nas ovde doĉekati, pa nas više nikad ovde ne će videti." I tako opet odlete. T ek što one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga m u odgovori: "Jesu i poruĉile su ti da ih još i sutra m oţeš ovde doĉekati, pa više nikad ovde ne će doći." O vi sirom ah kad to ĉuje ne zna šta će od sebe da radi: sve ĉupa kosu s glave od m uke i ţalosti. K ad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trĉati da ne bi zaspao. A li opet sluga nekako naĊe zgodu te m u dune iz m ešĉića za vrat, a on odm ah padne po konju i zaspi. T ek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako doĊu, osam padnu u jezero a deveta njem u na konja, pa ga

stane buditi i grliti: "U staj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!" A li ništa ne pom aţe: on spava kao m rtav. O nda reĉe paunica sluzi: "Kad ti ustane gospodar, kaţi m u neka sm akne gornji klin na dolji, pa će m e onda naći." S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi, pa zapita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga odgovori: "D olazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla m i je da ti kaţem da sm akneš goran klin na donji, pa ćeš je onda naći." K ako on to ĉuje, istrgne sablju te oseĉe sluzi glavu. P osle toga poĉne sam putovati po svetu, i tako putujući za dugo, doĊe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li m u znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: "E moj sinko! srećan si, sam te je B og uputio kuda treba. O davde nem a do njih više od po dana hoda. S am o valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad pro Ċeš one vratnice, drţi desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori." Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa poĊe kako m u je kazao. I tako putujući naiĊe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. K ad uĊe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. K ad doĊe na vrata, ovde ga zaustavi straţa i zapita ko je i od kuda je, pa pošto se on kaţe, otidu te jave carici, a ona kako ĉuje, kao bez duše d otrĉi pred njega onako kao devojka, pa uzevši se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venĉaju se njih dvoje, i on ostane ţiveti onde kod nje. P osle nekoga vrem ena poĊe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica m u na polasku da kljuĉeve od dvanaest podrum a, pa m u reĉe: "U sve podrum e m oţeš ići, ali u dvanaesti ne idi ni po što, niti ga otvaraj, ne šali se glavom !" S otim ona otide. C arev sin ostavši sam u dvoru, stane m isliti u sebi: "Š ta bi to bilo u dvanaestom podrumu!" Pa onda stane otvarati podrume sve redom. K ad doĊe na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: šta bi to bilo u tom e podrum u! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred

podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obruĉim a odvranjeno pa iz njega iziĊe glas: "Z a B oga brate! m olim te! um reh od ţeĊi; daj m i ĉašu vode." C arev sin uzm e ĉašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obruĉ na buretu. Z a tim opet izaĊe glas iz bureta: "Za Boga, brate! um reh od ţeĊi; daj m i još jednu ĉašu vode." C arev sin opet uspe ĉašu vode, a na buretu pukne još jedan obruĉ. P o treći put iziĊe glas iz bureta: "Z a B oga, brate! um reh od ţeĊi; daj m i još jednu ĉašu vode." C arev sin uspe još jednu ĉašu vode, pukne obruĉ i treći; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je. P osle doĊu sluškinje i kaţu carevom e sinu šta je i kako je, a on sirom ah od ţalosti nije znao šta će raditi; najposle naum i opet da ide u svet da je traţi. I tako putujući po svetu za dugo, doĊe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi m alu ribicu gde se praćaka. R ibica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: "Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam , sam o je proširi m alo." C arev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idući tako po svetu naĊe lisicu gde se uhvatila u gvoţĊa. Kad ga lisica opazi, reĉe m u: "P o B ogu da si m i brat! pusti m e iz ovih gvoţĊa, ja ću ti kadgod trebati, sam o uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. O pet tako idući preko jedne planine naĊe kurjaka gde se uhvatio u gvoţĊa. I kurjak kad ga vidi, reĉe m u: "P o B ogu da si m i brat! pusti m e, ja ću tebi biti u nevolji, sam o uzm i od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga ĉoveka, pa ga zapita: "Z a B oga brate! eda li si ĉuo kad od koga gde su dvori zm aja cara?" O vaj ga ĉovek lepo uputi kaţe m u i vreme u koje valja da je tamo. Onda mu carev sin zahvali, pa poĊe unapredak i jedva jednom doĊe u grad zmajev. K ad uĊe u zm ajeve dvore, naĊe svoju ljubu, i oboje se

vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. N ajposle se dogovore da beţe. B rţe bolje sprem e se na put, sednu na konje pa beţi. K ako oni umaknu iz dvora, a zm aj na konju doĊe; kad uĊe u dvor, ali carice nem a; onda on stane govoriti konju: "Š ta ćem o sad? ili ćem o jesti i piti ili ćem o terati?" K onj m u odgovori: "Jedi i pij, stići ćem o ih, ne staraj se." K ad zm aj ruĉa, onda sedne na konja pa teraj za njim a, i za tili ĉas ih stigao. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa m u reĉe: "T i idi s B ogom , sad ti praštam za ono što si m i u podrum u dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je ţivot m io." O n sirom ah poĊe m alo, ali ne m ogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zm ajev dvor, i naĊe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, poĉeše se opet razgovarati kako bi pobegli. O nda reĉe carev sin njojzi: "K ad doĊe zm aj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja, pa ćeš m i kazati, da i ja traţim onakoga, ne bism o li m u kako utekli. "S otim otide iz dvora. K ad zm aj doĊe kući, ona m u se stane um iljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njim e razgovarati; pa m u najposle reĉe: "A la im aš brza konja! G de ga dobi? tako ti Boga!" A on joj odgovori: "E gde sam ja dobio, onde ne m oţe svak dobiti. U toj i u toj planini im a jedna baba, pa im a dvanaest konja za jaslam a da ne znaš koji je od koga lepši. A im a jedan u budţaku konj kao da je gubav, tako se ĉini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije, m oţe u nebesa ići. A li ko hoće da dobije od babe konja, valja da sluţi u nje tri dana: u babe im a jedna kobila i ţdrebe, pa tu kobilu i ţdrebe valja ĉuvati tri noći, ko za tri noći saĉuva kobilu i ţdrebe, baba m u da konja da bira kojega hoće. A ko se u babe najm i, pa za tri dana ne saĉuva kobile i ţdrebeta, on je izgubio glavu." S utradan kad zm aj otide od kuće, carev sin doĊe, pa m u ona kaţe sve šta je ĉula od zm aja. O nda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reĉe joj: "P om ozi B og bako!" A ona mu prihvati Boga: "Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?" O n joj reĉe: "R ad bih u tebe sluţiti." O nda m u baba reĉe: "D obro sinko. Z a tri dana ako m i saĉuvaš

kobilu, daću ti konja koga god hoćeš; ako li ne saĉuvaš, uzeću ti glavu." P a ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: "Daj baba glavu." Baba mu ovo sve pokaţe, pa m u reĉe: "V idiš, ovi su sv i bili u mene u najm u, pa nisu m ogli kobile saĉuvati." A li se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da sluţi. K ad bude u veĉe usedne on na kobilu la u polje a ţdrebe trĉi uz kobilu." Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoraĉio nekaku kladu pa sedi na njoj i drţi ular u rukam a. K ako to vidi, prepadne se pa skoĉi da traţi kobilu, i tako traţeći je udari na nekaku vodu. K ad je vidi, onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadivši iz m aram e onu njezinu ljusku, protre je m alo m eĊu prstim a, a ribica m u se u jedan put javi iz vode: "Š ta je pobratime?" A on joj odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A ribica m u reĉe: "E vo je m eĊu nam a, stvorila se riba a ţdrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: dura babina kobila!" Onda on udari ularom po vodi govoreći: "D ura babina kobila!" A ona odm ah postane kobila kao što je i bila i iziĊe sa ţdrebetom na obalu. O nda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ţd rebe uz kobilu. K ad doĊe kući, baba njem u da jesti, a kobilu uvede u konjušnicu, pa sve ţaraĉem : "U ribe kurvo!" A kobila joj odgovori: "Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijatelji pa m e prokazaše." O nda opet baba: "A ti u lisice!" K ad bude pred noć, on usedne na kobilu, pa u polje a ţdrebe trĉi uz kobilu. T ako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on zadrem a na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoraĉio nekaku kladu pa sedi na njoj i drţi ular u rukam a. K ad to vidi prepadne se pa skoĉi da traţi kobilu. A li m u odm ah padne na pam et što je baba kobili govorila, pa izvadi iz m aram e onu lisiĉju dlaku, i protre je, a lisica u jedan put te predanj: "Š ta je pobratime?" A on odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A lisica mu odgovori: "E vo je m eĊu

nam a, stvorila se lisica a ţdrebe lisiĉić; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularom o zem lju govoreći: "D ura babina kobila!" a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ţdrebetom obri pred njim . O nda je on zaulari i uzjaše pa kući a ţdrebe uz kobilu. K ad doĊe kući, baba m u iznese ruĉak, a kobilu odm ah uvede u konjušnicu, pa sve ţaraĉem govoreći: "U lisice kurvo!" A ona joj odgovori: "Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokazaše." O nda opet baba: "A ti u kurjake!" K ad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ţdrebe trĉi uz kobilu. T ako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći, on zadrem a i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoraĉio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drţi u rukam a. K ad to vidi, prepadne se poskoĉi da traţi kobilu; ali m u odm ah padne na pam et što je baba kobili govorila, pa izvadi iz m aram e kurjaĉju dlaku, i protre je, a kurjak u jedan put te predanj: "Š ta je pobratim e?" A on m u reĉe: "U tekla m i babina kobila, pa ne znam gde je." A kurjak m u reĉe: "E vo je m eĊu nam a, stvorila se kurjaĉica a ţdrebe kurjaĉić; nego udri ularom o zemlju, pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularem o zem lju govoreći: "D ura babina kobila!" a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ţdrebetom obri pred njim . O nda je carev sin zaulari i uzjaše pa kući, a ţdrebe uz kobilu. K ad doĊe kući, baba m u da ruĉak, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve ţaraĉem govoreći: "U kurjaka kurvo!" A kobila joj odgovori: "Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše." O nda baba izaĊe na polje a carev joj sin reĉe: "E baba, ja sam tebe sluţio pošteno, sad m i daj što sm o pogodili." B aba m u odgovori: "S inko, što je pogoĊeno ono valja da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoćeš." A on reĉe babi: "T a šta ću birati, daj m i onoga iz budţaka, gubavog, za m ene nisu lepi." O nda ga baba stane odvraćati: "K ako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!" Ali on jednako ostane na svom e govoreći: "D aj ti m eni koga ja hoću, tako je pogoĊeno." B aba ne

im ajući kud kam o, da m u gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa poĊe vodeći konja na ularu. K ad ga odvede u jednu šum u, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. O nda on usedne na njega pa ga potrĉi, a on poleti baš kao tica, i za tili ĉas donese ga pred zm ajeve dvore. C arev sin kako uĊe unutra, odm ah reĉe carici: "S prem aj se što brţe." I tako se brzo sprem e, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle m alo kad zm aj doĊe i vidi da carice nem a, rekne svom e konju: "Š ta ćem o sad? ili ćem o jesti i piti ili ćem o terati?" A konj mu odgovori: "Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, ne ćeš ga stići." K ad to zm aj ĉuje, odm ah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brţe trĉi, ali im konj odgovori: "N e bojte se, ne treba beţati." K ad jedan put, ali zm aj već da ih stigne, onda konj pod zm ajem poviĉe konju pod carevim sinom i caricom: "Za B oga brate, priĉekaj m e, hoću da crknem tebe vijajući." A ovaj m u odgovori: "A što si lud te nosiš tu alu. N ogam a uvreten, te njega o kam en pa hajde sa m nom ." K ad to ĉuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na kom ade, a konj se s njim a udruţi. O nda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svoga veka.

5. Stojša i M laden.

Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih drţao u potaji da nisu nikad na polje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. A li tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brţe pošlje sluge na sve strane da ih traţe, a pošto se sluge vrate i kaţu da ih nigde nisu m ogle naći, car se razboli i od ţalosti um re. Iza cara ostane

carica trudna, i kad doĊe vrem e da se brem e im a, ona rodi m uško ĉedo, i nadene m u im e S tojša. K ad S tojša m alo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo. Kad mu bude osamnaest; godina, zapita mater svoju: "Za B oga, m ajko, kako ti nisi više dece rodila do sam o m ene?" A ona uzdahne i zaplaĉe se, ali m u ne sm edne kazati da je im ala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi S tojša tum ario u svet da ih traţi; i tako da ne bi i njega izgubila. A li on kad vidi m ajku gde plaĉe, navali još većm a i stane je zaklinjati da m u kaţe što je. O nda m u m ata pripovedi sve po redu kako je im ala tri kćeri kao tri ruţe, i kako ih je nestalo, i kako su ih traţili uzalud na sve strane. S tojša kad sasluša m ater svoju, reĉe joj: "N em oj plakati, m ajko. Idem ja da ih traţim ." M ati kad to ĉuje, udari se rukam a u prsi: "Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!" pa ga stane odvraćati i m oliti da ne ide, kazujući m u kako je to bilo davno i B og zna jesu li već i ţive. A li se on nije dao odvratiti, nego joj reĉe: "K aţi m i, kad je m oj otac bio car, gde m u je oruţje što je pasao, gde li m u je konj što ga je jahao." O nda m ati videći da se S tojša okaniti ne će, reĉe m u da m u je otac kad je video toliku ţalost, pustio konja u ergelu a oruţje na tavan bacio. S tojša odm ah naĊe na tavanu oruţje sve prašno i zarĊalo, ali ga on lepo oĉisti i uredi te sine kao novo kovano; pa onda otide u ergelu i naĊe oĉina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrum e i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit. Kad se S tojša već sprem i da ide, reĉe m ateri: "Im aš li, m ajko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih naĊem , da bi m i verovale da sam im brat?" M ati m u plaĉući odgovori: "Im a, hrano m oja, tri m aram e što su one svojim rukama vezle," pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traţi svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vrem ena, doĊe jedan put pod jedan veliki grad. P red onim gradom bila je jedna ĉesm a s koje je sav grad nosio vodu. S tojša kad doĊe na onu ĉesm u, napije se vode pa legne m alo u hlad da se odm ori pokrivši se po licu jednom od one tri

m aram e da ga m uhe ne bi klale. U tom e doĊe jedna gospa po vodu i opazi S tojšu kraj ĉesm e u hladu. K ako opazi njega i m aram u, a ona uzdahne, po tom toĉeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoĉi vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. S tojša to opazi pa je zapita: "Š to je, snaho, što m e tako glediš? Ili davno nisi videla ĉoveka ili se u što upoznaješ?" A ona m u odgovori: "B rate, poznajem u tebe m aram u što sam je svojom rukom vezla." O nda S tojša ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona m u kaţe da je carska kći iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. K ad to ĉuje S tojša odm ah joj se pokaţe: "Ja sam tvoj brat. M oţeš li se setiti da je m ati bila trudna kad je vas vihor odneo?" A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: "Slatki brate! mi smo sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drţe svaki u svom e dvoru." O nda se uzm u za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doĉeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona m u reĉe: "B rate, sad će doći ljutit zm aj ognjeviti, sve vatra iz njega sila, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se." A S tojša joj odgovori: "S estro m oja, kaţi ti m eni šta je njegov obrok." Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tam o, ali vo peĉen, pećka hleba i akov vina," eto to m u je obrok" reĉe sestra, a S tojša kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do m rve, pa onda skoĉi na noge i reĉe: "A ha, sestro, da bijaše još!" K ad S tojša tako veĉera, reĉe m u sestra: "S ad će zm aj baciti buzdovan pred kuću da se zna da ide kući." T ek što ona to reĉe, a buzdovan zauji više kuće, a S tojša brţe istrĉi pred kuću pa m u ne dadne ni na zem lju pasti nego ga doĉeka u ruke pa ga zavitla preko zmaja ĉak na drugi hatar. K ad zm aj to vidi, zaĉudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzm e buzdovan pa s njim kući. K ad doĊe pred dvor, iziĊe careva kći predanj, a on se prodere na nju: "K o ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat". Zmaj je opet zapita: "A šta je došao?" A ona m u odgovori: "D ošao da m e vidi." O nda zm aj srdito reĉe: "B re nije on došao da te

vidi, nego da te vodi." Ĉ ujući S tojša iz dvora ovaj razgovor iziĊe i on pred zm aja, a zm aj kako ga vidi stisne se na njega, a Stojša ga doĉeka te se uhvate u koštac pa se ponesi. Jedan put S tojša obori zm aja i pripuši ga, pa m u reĉe: "Š ta ćeš sad?" A zm aj m u odgovori: "D a si ti m eni pod kolenim a kao ja tebi, ja bih znao šta bih." A S tojša m u reĉe: "Ja tebi ne ću ništa," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzm e za ruku, pa ga uvede u dvor i uĉini veselje za nedelju dana. K ad proĊe nedelja dana, zapita S tojša zm aja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne naĊe grad, gde su dvori drugoga zm aja, a onde reĉe m u da će ĉuti za trećega. P osle toga opravi se S tojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom , pa poĊe k drugom e zm aju. T ako putujući doĊe pod jedan grad, i pred gradom naĊe jednu ĉesm u, s koje je sav grad vodu nosio. S tojša se onde napije vode pa legne m alo u hlad da se odm ori pokrivši se po licu jednom od one tri m aram e da ga muhe ne bi klale. Malo vreme postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda S tojšu i m aram u, a ona uzdahne, po tom toĉeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoĉi vodu, nikako nije m og la da se otkine odande nego je sve unj gledala. S tojša to opazi pa je zapita: "Š to je, snaho, što m e tako glediš? Ili davno nisi videla ĉoveka ili se u što upoznaješ?" A ona m u odgovori: "B rate, poznajem u tebe m aram u što sam je svojom rukom vezla." Onda Stojša skoĉi na noge pa joj se odm ah pokaţe da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge sestre. A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doĉeka i ugosti, a kad b ude pred noć, ona m u reĉe: "B rate, sad će doći ljutit zm aj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A S tojša joj odgovori: "S estro m oja, kaţi ti m eni šta je njegov obrok?" O na ga onda odvede u drugu sobu, kad tam o, a to dva vola peĉena, dve pećke hleba i dva akova vina, "eto to m u je obrok" reĉe sestra S tojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoĉi na noge i reĉe: "A ha, sestro, da bijaše još!"

K ad S tojša tako veĉera, reĉe m u sestra: "S ad će pasti buzdovan pred kuću ĉak iz drugoga hatara, da se zna da ide zm aj." T ek što ona to reĉe, a buzdovan zauji više kuće, a S tojša brţe istrĉi pred kuću pa m u ne dadne ni na zem lju pasti, nego ga doĉeka u ruke pa zavitla njim ĉak na treći hatar. Z m aj kad to vidi, zaĉudi se: "K akva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. K ad doĊe pred kuću, iziĊe careva kći predanj, a on se prodere na nju: "K o ti je u kući?" A ona m u odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A šta je došao?" A ona odgovori: "D ošao da m e vidi." O nda zm aj srdito reĉe: "N ije on došao da te vidi, nego da te vodi. "Ĉ ujući S tojša iz dvora ovaj razgovor, iziĊe i on pred zm aja, a zm aj kako ga vidi, stisne se na njega, a S tojša ga doĉeka pa se uhvate u koštac te se ponesi. N ajposle S tojša obori zm aja i pripuši ga, pa m u reĉe: "Š ta ćeš sad?" A zm aj m u odgovori: "D a si ti m eni pod kolenim a kao što sam ja tebi, ja bih znao šta bih radio " A S tojša m u reĉe: "Ja tebi ne ću ništa", pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. K ad proĊe nedelja dana, zapita S tojša zm aja i za trećega zeta, i zm aj ga uputi kud će ići dok ne naĊe grad gde su dvori i trećega zeta. P osle toga opravi se S tojša na pu t, oprosti se sa sestrom i zetom , pa poĊe da traţi trećega zm aja. Idući tako dugo vrem ena, doĊe opet pod jedan grad i pred gradom naĊe jednu ĉesm u, s koje je sav grad vodu nosio. S tojša se onde napije vode pa legne u hlad da se m alo odm ori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vremena za tim proĊe, al eto ti jedne gospe po vodu. K ako ugleda S tojšu i m aram u, a ona uzdahne, po tom toĉeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoĉi vodu, nikako nije m ogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. S tojša to opazi pak je zapita: "Š to je, snaho, što m e tako glediš? Ili davno nisi videla ĉoveka, ili se u što upoznaješ?" A ona m u odgovori: "B rate, poznajem u tebe m aram u što sam je svojom rukom vezla." S tojša kad to ĉuje, skoĉi na noge, pa joj se odm ah pokaţe da je njezin brat, i pripovedi joj

kako je već bio u drugih sestara. O na kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo doĉeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda m u reĉe: "B rate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A S tojša joj odgovori: "S estro m oja, kaţi ti m eni šta je njegov obrok." Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tam o, a to tri vola peĉena, tri pećke hleba i tri akova vina, "eto to m u je obrok" reĉe sestra S tojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do m rve, pa onda skoĉi na noge i reĉe: "A ha, sestro, da bijaše još!" K ad S tojša tako veĉera, reĉe m u sestra: "S ad će pasti buzdovan pred kuću ĉak iz trećega hatara, to je znak da ide zm aj." T ek što ona to reĉe, a buzdovan zauji više kuće, a S tojša brţe istrĉi pred kuću pa m u ne dadne ni na zem lju pasti, nego ga doĉeka u ruke pa zavitla njim ĉak na ĉetvrti hatar. Kad zm aj to vidi, zaĉudi se: "K akva to sila goni od m ojega dvora!" P a se vrati natrag i uzm e buzdovan pa s njim kući. K ad doĊe pred dvor, iziĊe careva kći predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A šta je došao?" A ona m u odgovori: "D ošao da m e vidi." O nda zm aj srdito reĉe: "N ije on došao da te vidi, nego da te vodi." Ĉ ujući S tojša iz dvora ovaj razgovor, iziĊe i on pred zm aja, a zm aj kako ga opazi, stisne se na njega, a S tojša ga doĉeka te se uhvate u koštac pa se ponesi. Jedan put S tojša obori zm aja i pripuši na zem lju, pa m u reĉe: "Š ta ćeš sad?" A zm aj m u odgovori: "D a si ti pod m ojim kolenim a kao ja što sam pod tvojim , ja bih znao šta bih radio." O nda m u S tojša reĉe: "Ja tebi ne ću ništa," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku pa ga uvede u dvor i stanu se veseliti za nedelju dana. Jedan put iziĊu u šetnju, i šegajući se opazi S tojša u avliji jednu veliku jazbinu – otišla pod zem lju, pa onda reĉe: "A šta je to, zete? K ako m oţeš u svom e dvo ru trpeti toliku propast? Z a što to ne zaroniš?" Z m aj m u odgovori: "E m oj šura, ne m ogu ti od sram ote ni kazati šta je to. Im a ovam o jedan zm ajevski car, pa s nam a ĉesto im a rat, i sad

skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteĉe u ovu jazbinu ono ostane." O nda m u reĉe S tojša: "H ajde zete, da udarim o nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli." A zm aj odgovori: "Ja ne sm em ni po što pre roka." K ad S tojša vidi da oni ne sm eju da udare, onda se on sam digne da traţi cara zm ajevskoga. P ošto jedva jedan put napita, doĊe pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. O nda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi. A dvorani m u odgovore: "D a se ko naĊe da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao, sam oderao, sam isekao, sam pristavio, pa se sam skuvao; ali to ne sm e niko uĉiniti za svoju glavu." S tojša kad to ĉuje, on uzleti na konju pa skine zeca, a zec se sam odmah zakolje, sam se odere, sam iseĉe i sam se pristavi k vatri. O nda S tojša iziĊe na zm ajev ĉardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta uĉini, stanu m u govoriti da beţi: "B eţi, junaĉe, kud te dvoje oĉi vode, dok nije došao zm aj, jer ćeš zlo proći ako te zateĉe." A S tojša im odgovori: "Š ta ja m arim za vašega zm aja, neka doĊe nek se najede zeca." K ad m alo ĉas, eto ti zm aja; kako doĊe odm ah opazi da zeca nem a pa poviĉe na dvorane: "K o je to uradio?" A oni m u kaţu: "D ošao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na ĉardaku." O nda im zm aj reĉe: "Idite i kaţite m u nek m i ide iz dvora, jer ako m u doĊem , ne će m u ni kost s košću ostati." D vorani iziĊu na ĉardak k S tojši pa m u kaţu šta veli zm aj, a S tojša se oseĉe na njih: "Idite kaţite zm aju, ako m u je ţao zeca, neka m i iziĊe na m ejdan." K ad oni to kaţu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti s na ĉardak, a S tojša ga doĉeka, pa se ponesi: niti se S tojša daje oboriti, niti m oţe zm aja da obori; najposle reĉe S tojša zm aju: "K ako ti je im e?" A zm aj m u odgovori: "M oje je im e M laden." O nda m u S tojša rekne: "I ja sam najm laĊi u oca i majke;" pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugom e da će bratinski ţiveti. P osle nekoga vrem ena reĉe S tojša zm aju: "Š ta ĉekaš one zm ajeve što beţe u onu jazbinu? H ajde ti da m i udarim o na njih i prije roka." Zmajevski car pristane, i tako poĊu

njih dvojica, da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja ĉuju da se S tojša udruţio i zbratio sa zm ajevskim carem , i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziĊu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu jazbinu. O nda ova dvojica brţe vuci slam u, pa guraj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. P osle toga S tojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu drţavu, pa se digne sa svojim sestram a u svoje carstvo, i sretno doĊu k m ateri, pa m u mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.

6. Đ avo i njegov šegrt.

B io jedan ĉovek pa im ao jedinca sina. O vaj sin reĉe jedan put ocu: "B abo, šta ćem o raditi? Ja ovako ne m ogu ţiveti; nego idem u svet da uĉim kakav zanat. V idiš kako je danas: koji zna najm anje zanata, taj svaki bolje ţivi od svakoga teţaka." O tac ga je dugo odvraćao govo reći m u da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uĉi zanat. O nda se on digne u svet da traţi zanata. P utujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim ĉovekom u zelenim haljinam a, pa ga ĉovek zapita kuda ide, a on m u odgovori: "Idem u svet da traţim m ajstora kakvog da uĉim zanat." O nda m u reĉe onaj ĉovek u zelenim haljinam a: "Ja sam m ajstor, hodi k m eni pa uĉi zanat kad ti tako srce ište." D ete jedva doĉeka i poĊe s njim . Idući oni tako pokraj one vode, na jedan put m ajstor skoĉi u vodu i stane plivati govoreći detetu: "H ajde za m nom skaĉi u vodu, i uĉi plivati." Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor m u odgovori: "N e boj se ništa, nego skaĉi." D ete skoĉi u vodu i stane plivati s m ajstorom

uporedi. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. T o je bio Ċavo. O n odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uĉi, pa se opet vrati na ovaj svet. P ošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: "Moj sinko, ti m isliš da je ovaj ĉovek kakav m ajstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je Ċavo. I m ene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam krštena duša. N ego poslušaj m e što ću ti kazati. Ja ću tebe uĉiti svem u njegovu zanatu, i on kadgod doĊe, pitaće te jesi li što nauĉio, a ti m u svagda kaţi da nisi ništa, ako si rad da ga se kurtališeš i da se op et vratiš na onaj svet." P osle nekoga vrem ena doĊe Ċavo i zapita dete: "Š ta si nauĉio?" A ono odgovori: "N isam još ništa." I tako proĊu tri godine dana, i kad bi god m ajstor zapitao dete šta je nauĉilo, ono bi m u svagda odgovorilo da nije ništa. N ajposle ga zapita Ċavo još jednom : "Jesi li štogod nauĉio?" A dete m u odgovori: "N isam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao." O nda se Ċavo rasrdi pa m u reĉe: "K ad ti do sad nisi ništa nauĉio, nećeš nikad ništa ni nauĉiti, nego idi bez traga kud te oĉi vode i noge nose." D ete koje je već dobro Ċavolski zanat izuĉilo bilo, odm ah skoĉi na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziĊe na breg i otide kopu svom e. O tac kako ga ugleda, daleko istrĉi predanj govoreći: "G de si, sine, za B oga!" A sin mu odgovori: "U ĉio sam zanat." Iza toga proĊe neko vrem e i doĊe vašar u obliţnjem u jednom e selu. T ada reĉe sin ocu: "B abo! hajdem o na vašar." O tac m u odgovori: "A s ĉim ćem o, sinko, kad nem am o nigde ništa?" – "Ti za to nem aš brige," odgovori m u sin, i poĊu na vašar. Idući tako putem sin reĉe ocu: "K ad budem o blizu vašara, ja ću se stvoriti lep konj, što ga ne će biti u celom vašaru. S av vašar ĉudiće m u se. A m oj će m ajstor doći da kupi konja, i štogod zaceniš on će dati. A li se nem oj šaliti da m u daš ular, nego kad novce prim iš, odm ah m i ular skini s glave pa udri njim e o zem lju." K ad doĊu blizu vašara dete se pretvori u konja što ga nigde nem a. S tarac povede konja po vašaru, a sav se vašar sleţe oko njega, pa se svi stadoše

zgledati, jer niko ne sm e ni da zapita po što je. Kad ali eto ti m ajstora: stvorio se T urĉin pa zavio ĉalm u oko glave a spustio haljine do zem lje. K ako doĊe a on reĉe: "Ja ću toga konja kupiti. G ovori starĉe po što je." Š to je god starac zaiskao, T urĉin m u odm ah izvadi gotove novce bez reĉi. S tarac kad primi novce, skine s konja ular, pa njime o zemlju. U taj mah nestane i konja i kupca. Starac došavši kući s novcim a, zateĉe i sina kod kuće. K ad posle nekog vrem ena doĊe drugi vašar, onda sin opet reĉe ocu: "H ajdem o, babo, na vašar." O tac m u već nije hteo ništa govoriti, nego odm ah poĊe s njim . K ad su bili blizu vašara, sin reĉe ocu: "Ja ću se sad stvoriti jedna trgovina: šatra puna robe, što je na vašaru ne će biti lepše i bogatije. N i nju ne će m oći niko kupiti, a m ajstor će m oj doći, i platiće štogod zaceniš. A li ne šali se ne daji m u kljuĉeve u ruke, nego kad novce prim iš, udri kljuĉevim a o zem lju." T ako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se vašar stane diviti. A li eto ti m ajstora, opet se stvorio T urĉin kao i pre, pa pita starca: "P o što?" Koliko je god starac zacenio, toliko je T urĉin odm ah platio, a starac kad prim i novce, udari kljuĉevim a o zem lju. U taj ĉas nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od T urĉina stvori se kobac, pa poteraj goluba! D ok su se oni tako vijali ovam o onam o, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na rupi. Onda kobac padne na zem lju pa se stvori ĉovek, te otide k caru i ponudi m u se da ga prim i u sluţbu: sluţiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela, sam o da m u car da onaj prsten s devojĉine ruke. C ar ga prim i i obeća se da će m u dati. T ako je onaj sluţio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio prsten a noću lep m om ak, pak joj govorio: "K ad doĊe vrem e da m e uzm u od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zem lju." K ad se navrše tri godine dana, doĊe car ka kćeri svojoj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu

ĉizm u; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, poĊe da i ono poslednje ispod careve ĉizm e kljune, ali od zrna u jedan put postane m aĉak pa vrapca za vrat.

7. Prava se muka ne da sakriti.

B io jedan sirom ah ĉovek, pa se pribije u nekakva bogata ĉoveka da sluţi bez pogodbe. T ako je sluţio godinu dana, a kad se navrši godina, on doĊe gospodaru svom e i zaište da m u plati što m isli da je zasluţio. G ospodar izvadi jedan novĉić pa m u reĉe: "N a, to ti je sluţba." S luga uzm e onaj novĉić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. K ad doĊe na potok reĉe sam u sebi: "B oţe m ilostivi! šta je to da sam zasluţio sam o jedan novĉić za celu godinu dana? A li B og zna jesam li i toliko zasluţio. E vo ću sad da ogledam : baciću ovaj novĉić u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zasluţio, ako li potone, nisam ga zasluţio." P a se onda prekrsti govoreći: "B oţe m ilostivi! ako sam zasluţio ovaj novĉić, neka pliva povrh vode, ako li nisam , neka potone na dno." T o rekavši baci novĉić u potok, a novĉić odm ah po tone na dno. Onda se on sagne te izvadi novĉić iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreći: "G ospodaru! evo ti novĉić natrag, ja ga još nisam zasluţio, nego ću te sluţiti još jednu godinu dana." I tako stane na novo sluţiti, i kad se opet navrši godina dana, on doĊe gospodaru i zaište, da m u plati što m isli da je zasluţio. G ospodar opet izvadi novĉić pa m u reĉe: "N a, to ti je sluţba." O n uzm e novĉić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novĉić u potok govoreći: "B oţe, m ilostivi! ako sam ga pravo zasluţio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." Kako ga baci u vodu, a novĉić odm ah padne na dno, a on se sagne, te ga izvadi pa opet odnese gospodaru govoreći: "E vo ti,

gospodaru, novĉić natrag, još ga nisam zasluţio, nego ću još jednu godinu da te sluţim ." T ako opet poĉne sluţiti, pa kad iziĊe i treća godina, on otide gospodaru i zaište da m u plati što m isli da je zasluţio. G ospodar m u opet da novĉić, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi jeli ga sad zasluţio. K ad doĊe na potok, prekrsti se pa baci novĉić u vodu govoreći: "B oţe m ilostivi! ako sam zasluţio ovaj novĉić, neka pliva povrh vode, ako li nisam , neka potone na dno." K ad novĉić padne u vodu, poĉne plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novĉić, i m etne ga u dţep, pa otide u šum u i naĉini m alu kolebinu, i onde stane ţiveti. P osle nekoga vrem ena ĉuje on da se stari njegov gospodar sprem a na galiji preko m ora ĉak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novĉićem k njem u, i stane ga moliti da bi m u kupio što u drugom e carstvu za njegov novĉić. G ospodar se obeća i uzm e njegov novĉić, pa poĊe na put. P utujući tako naĊe kraj m ora nekaku decu koja su bila iznela m aĉka da ga ubiju i u m ore bace. K ad on to vidi, pritrĉi k njim a, pa ih zapita: "Š ta je to deco?" A oni m u odgovore: "Ĉ ini štetu, pa hoćem o da ga ubijem o." O nda on izvadi onaj novĉić svojega negdašnjega sluge, pa im pruţi da m u dadu m aĉka. D eca to jedva doĉekaju, pa uzm u novĉić a trgovcu dadu m aĉka. O n odnese m aĉka na galiju pa poĊe dalje putovati; i tako putujući jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri m eseca nije m ogla izaći na svoj pravi put. K ad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i pošavši još m alo dalje, doĊe pod jedan grad. K ad se ĉuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zem lje, navale m nogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na veĉeru. K ad tam o, ali gospodar od galije im a šta i videti: m iševi i pacovi trĉe na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrĉe na sto. O nda on reĉe dom aćinu: "Z a B oga, brate, šta je to?" A dom aćin m u odgovori: "T ako je, brate, uvek kod nas, da ne m oţem o od toga zverinja na m iru ni ruĉati ni veĉerati. Još kad spavam o svaki im am o svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorim o, da nam ne bi uši poizodgrizalo." O nda

se gospodar od galije seti svoga za novĉić kupljenoga m aĉka, pa reĉe dom aćinu: "Ja im am u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana." D om aćin na to odgovori: "B rate, ako im aš taku zverku, daj je ovam o, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kaţeš." P osle veĉere otide gospodar od galije te donese svoga m aĉka, i reĉe dom aćinu da leţu bez sanduka, ali oni opet ne sm ednu ni po što, nego on sam ostane tako da spava. Onda on pusti m aĉka, a m aĉak kad opazi tolike m iše i pacove poĉne ih hvatati i daviti pa sve na gom ilu svlaĉiti, a i m iši i pacovi poznavši ko je tu, stanu beţati kud koji. Kad u jutru dan osvane, i oni poustaju, ali nasred sobe velika gom ila m rtvih m iševa i pacova, a po sobi slabo je koji još trĉao, nego su izvirivali iz jam a. A posle tri dana nije se m ogao ni jedan ni videti. O nda dom aćin za m aĉka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. P o tom naš putnik poĊe s galijom kući. K ad doĊe kući svojoj, doĊe m u stari sluga njegov da ga pita šta m u je doneo za onaj novĉić. G ospodar m u iznese jedan m erm er kam en, lepo otesan na ĉetiri ugla, pa m u da: "N a, to sam ti kupio za novĉić." S luga se tom e vrlo obraduje, pa uzm e kam en i odnese u svoju kolebu te naĉini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kam en pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. K ad on to vidi, uplaši se pa otrĉi svom e gospodaru i kaţe m u: "G ospodaru, šta si ono ti m eni dao? O no nije moje, hodi da vidiš." G ospodar doĊe, i kad vidi kakvo je B og ĉudo uĉinio, onda m u reĉe: "N ije fajde, m oj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga." P a m u da sve što je god doneo na galiji, i da m u kćer svoju te se oţeni njom e.

8. A ždaja i carev sin.

B io jedan car pa im ao tri sina. Jednom najstariji sin poĊe u lov, pa kako iziĊe iza grada, skoĉi zec iza grm a a on za

njim, te ovamo te onamo dok uteĉe zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim , kad tam o, a to ne bio zec, nego aţdaja, pa doĉeka careva sina te ga proţdere. K ad posle toga proĊe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se ĉuditi šta bi to bilo da ga nem a. O nda poĊe srednji sin u lov, pa kako iziĊe iza grada, a zec skoĉi iza grm a a carev sin za njim , te ovam o te onam o dok uteĉe zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego aţdaja, pa ga doĉeka te proţdere. K ad posle toga proĊe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. O nda i treći sin poĊe u lov, ne bi li i braću našao. K ako iziĊe iza grada, opet skoĉi zec iza grm a a carev sin za njim , te ovam o te onam o dok uteĉe zec u onu rekavicu. A carev S in ne htedne ići za njim , nego poĊe da traţi drugoga lova govoreći u sebi: "K ad se vratim , naći ću ja tebe." P o tom hodajući dugo po planini, ne naĊe ništa, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tam o, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove Boga: "Pomozi Bog, bako!" A baba mu prihvati: "Bog ti pomogao, sinko!" Onda je zapita carev sin: "Gde je, bako, moj zec?" A ona mu odgovori: "Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aţdaja. T oliki svet pom ori i zatom i." Ĉ ujući to carev sin, m alo se zabrine, pa reĉe babi: "Š ta ćem o sad? tu su valja da i moja dva brata propala." Baba mu odgovori: "Jesu bogm e ali nije fajde, nego sinko idi kući, dok nisi i ti za njim a." O nda joj on reĉe: "B ako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš te napasti." A baba m u se uteĉe u reĉ: "O m oj sinko, kako ne bih! I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud." Onda on nastavi: "S lušaj dobro što ću ti kazati. K ad doĊe aţdaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaţe da joj je snaga, kao od m iline, dokle je iskušaš, pa ćeš m i posle kazati kad doĊem ." P osle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. K ad doĊe aţdaja, stane je baba pitati: "T a gde si za B oga? K uda tako daleko ideš? N ikad ne ćeš da m i kaţeš kuda ideš." A aţdaja joj odgovori: "E moja bako, daleko ja idem." Onda joj se baba stane um iljavati: "A za što tako daleko ideš? K aţi m i

gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od m iline, sve bih ono m esto ljubila." N a to se aţdaja nasm eje, pa joj reĉe: "O nde je m oja snaga u onom ognjištu." O nda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aţdaja kad to vidi, udari u sm eh da joj reĉe: "L uda ţeno! nije tu m oja snaga. M oja je snaga u onom drvetu pred kućom ." O nda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aţdaja opet u sm eh pa joj reĉe: "P roĊi se luda ţeno, nije tu m oja snaga." O nda baba zapita: "D a gde je?" A aţdaja stane kazivati: "M oja je snaga daleko, ne m oţeš ti tam o otići. Ĉ ak u drugom e carstvu kod careva grada im a jedno jezero, u onom jezeru im a jedna aţdaja, a u aţdaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onom e je vrapcu m oja snaga." B aba kad to ĉuje, reĉe aţdaji: "T o je bogm e daleko, to ja ne m ogu ljubiti." S utradan kad aţdaja otide iz rekavice, carev sin doĊe k babi, pa m u baba kaţe sve što je ĉula od aţdaje. O nda on otide kući, pa se preruši: obuĉe pastirske haljine i uzm e pastirski štap u ruke, te se naĉini pastir pa poĊe u svet. Idući tako od sela do sela i od grada do grada najposle doĊe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u jezeru bila aţdaja. D ošavši u onaj grad stane raspitivati kom e treba pastir. G raĊani m u kaţu da treba caru. O nda on upravo k caru. P ošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: "H oćeš li ĉuvati ovce?" A on odgovori: "H oću, svetla kruno!" Onda ga car primi i stane ga svetovati i uĉiti: "Im a ovde jedno jezero, i dokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odm ah idu onam o te se razvale oko jezera, ali koji god ĉoban tam o otide, onaj se više ne vraća natrag za to, sinko, kaţem ti, ne daj ovcam a na volju kud one hoće nego drţi kuda ti hoćeš." C arev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što m ogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što m oţe svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde. K ako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako doĊu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuĉe gaće i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: "O aţdajo,

o aţdajo! ta iziĊi m i danas na m ejdan da se ogledam o, ako ţena nisi." A ţdaja se odzove: "S ad ću, carev sine, sad." M alo ĉas, eto ti aţdaje, velika je, strašna je, gadna je! K ako aţdaja iziĊe, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reĉe aţdaja: "T a pusti m e, carev sine, da zam oĉim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "B re aţdajo, ne kopaj trica; da je m eni careva devojka da m e poljubi u ĉelo, još bih te više bacio." A ţdaja se na to odm ah otpusti od njega i otide u jezero. K ad bude pred veĉe, on se lepo um ije i opravi, sokola mete na rame a hrte uza se i gajde pod pazuho pa krene ovce i poĊe u grad svirajući gajde. K ad doĊe u grad, sav se grad slegne kao na ĉudo gde on doĊe a pre nijedan ĉoban nije m ogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i poĊe s ovcam a upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti. A ĉoban kako doĊe, m etne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasuĉe gaće i rukave te zagazi u jezero pa poviĉe: "O aţdajo, o aţdajo! iziĊi m i ka m ejdan da se još ogledam o, ako ţena nisi." A ţdaja m u se odzove: "S ad ću, carev sine, sad." M alo ĉas, eto ti aţdaje, velika je, strašna je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda reĉe aţdaja: "T a pusti m e, carev sine, da zam oĉim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "B re aţdajo, ne kopaj trica; da je m eni careva devojka da m e poljubi u ĉelo, još bih te više bacio." A ţdaja se na to odm ah otpusti od njega i otide u jezero. K ad bude pred noć, carev sin: krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde. K ad uĊe u grad, sav se grad uskoleba i stane se ĉuditi gde ĉoban dolazi kući svako veĉe, što pre nijedan nije m ogao. O na dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su ĉuli i videli. S ad kad car vide ĉobana gde se vrati kući, odm ah dozove k sebi svoju kćer i kaţe joj sve šta je i kako je, "nego" veli "sutra da ideš s

ĉobaninom na jezero, da ga poljubiš u ĉelo." O na kad to ĉuje, brizne plakati i stane se m oliti ocu: "N igde nikoga nem aš do m ene jedinu pa i za m ene ne m ariš da poginem." Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: "Ne boj se, kćeri m oja, vidiš, m i prom enism o tolike ĉobane, pa koji god iziĊe na jezero, ni jedan se ne vrati, a on evo dva dana kako se s aţdajom bori, pa m u ništa ne naudi. Ja se uzdam u B oga da on m oţe tu aţdaju svladati, sam o idi sutra s njim e, eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori." Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta ĉoban, usta i devojka, pa se staše oprem ati na jezero. Ĉ obanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tuţna, suze proliva, pa je ĉoban teši: "G ospoĊo seko, ja te m olim nem oj plakati, sam o uĉini što reĉem , kad bude vrem e, ti pritrĉi i m ene poljubi pa se ne boj." K ad poĊoše i kretoše ovce, ĉoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plaĉe, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: "N e plaĉi zlato, ne boj se ništa." K ad doĊu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasuĉe gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviĉe: "O aţdajo , o aţdajo! iziĊi m i na m ejdan da se još ogledam o, ako ţena nisi." A ţdaja se odzove: "S ad ću, carev sine, sad." M alo ĉas, eto ti aţdaje, velika je, strašna je, gadna je! K ako iziĊe, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi aţdaja: "T a pusti m e carev sine da zam oĉim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "B re aţdajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u ĉelo, još bih te više bacio." K ako on to reĉe, a careva devojka pritrĉi i poljubi ga u obraz, u oko i u ĉelo. O nda on m ahne aţdajom i baci je u nebeske visine, te aţdaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na kom ade razbije, skoĉi iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na ĉobanske pse: "D rţi! ne daj!" a psi skoĉe te za njim , pa ga stignu, i odm ah ga rastrgnu, ali iz vepra skoĉi zec, pa nagne preko polja, a carev sin

pusti hrte: "D rţi! ne daj!" a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drţ vrapca. K ad uhvati vrapca, reĉe m u: "S ad da m i kaţeš gde su m oja braća." A vrabac m u odgovori: "H oću, sam o m i nem oj ništa uĉiniti. O dm ah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njim a po korenu;odm ah će se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i m ladih, i bogatih i sirom aha, i m alih i velikih, i ţena i devojaka, da m oţeš naseliti ĉitavo carstvo; onde su i tvoja braća." K ad vrabac to sve iskaţe, carev ga sin odm ah za vrat te udavi. C ar glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali ĉobana, te i on gledao sve što je bilo. P ošto ĉoban tako doĊe glave aţdaji, poĉne se i suton hvatati, i on se lepo um ije, uzm e sokola na ram e a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i poĊe dvoru carevu, a devo jka pored njega još u strahu. K ad doĊe u grad, sav se grad slegne kao na ĉudo. C ar koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa m u da svoju kćer, te s m esta u crkvu pa ih venĉaju i uĉine veselje za nedelju dana. P o tom se carev sin kaţe ko je on i od kud je, a car se onda i sav grad još većm a obraduje, pa pošto carev sin navali da ide svojoj kući, car m u da m noge pratioce i opravi ga na put. K ad budu kod one rekavice, carev sin zaustavi sve pratioce pa uĊe unutra te podseĉe one tri šibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrum u svet B oţij. O nda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim , eto ta i braće njegove; on se s njim a zagrli i iţljubi. K ad već sav narod iziĊe, zahvale m u što ih je popuštao i izbavio i otidu svaki svojoj kući. A on sa svojom braćom i m ladom otide kući svom e ocu, i onde je ţiveo i carovao do svoga veka.

9. Z m ija m ladoženja.

B ila jedna sirota ţena koja nije im ala od srca poroda pak se molila Bogu da joj da da zatrudni makar zmiju rodila. B og joj da te zatrudni, i kad doĊe vrem e, rodi zm iju. Z m ija kako se rodi od m ajke odm ah uteĉe u travu i nestane je. S irota ţena jednako je ţalila za zm ijom i plakala gde joj B og ispuni ţelju te rodi, pa joj porod pobeţe neznano ni kud je ni kako je. K ad tako proĊe dvadeset godina onda zm ija doĊe i progovori m ateri: "Ja sam ova tvoja zm ijica što si m e rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam , m ajko, došla k tebi da m i prosiš u cara devojku te da m e ţeniš." M ati se obraduje iznajpre kad vidi svoj porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u cara devojku! A zm ija joj opet reĉe: "Idi m ati, ne prem išljaj ništa, jer znaš da su svakoj devojci vrata otvorena; a ako ti je baš car ne da, ne će ti glave uzeti. M akar ti šta car kazao, kad se vratiš ne osvrći se dok našoj kući ne doĊeš." N a to se ona skloni pa poĊe k paru. K ad doĊe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara, a ona se stane moliti i tako je jedva puste. K ad iziĊe pred cara, reĉe m u: "S vetli care! Eto tvoje sablje, a evo moje glave. Ja nisam dugo vreme imala od srca poroda, pak sam se molila Bogu da mi da da zatrudnim makar zmiju rodila, i on mi da te zatrudnim, a kad doĊe vrem e, rodi se zm ija, i kako se rodi, pobegne u travu i nestane je. S ad pošto je prošlo dvadeset godina, zm ija doĊe k m eni i posla m e k tebi da prosim u tebe za nju devojku." Car se na to nasmeja pa joj reĉe: "D aću ja za tvoga sina devojku, ako naĉini ćupriju od m oga dvora do svoga od bisera i dragoga kamenja." Onda se mati vrati kući ne obzirući se, i kako je išla od careva dvora, sve se za njom ćuprija gradila od bisera i dragoga kam enja do pred njezinu kuću. K ad m ati kaţe zm iji šta joj je car rekao, onda joj ona opet rekne: "Idi m ati sad da vidiš hoće

li m i car dati devojku, tak šta ti god odgovori, kad se vratiš, opet se ne osvrći do naše kuće." M ati se opet podigne, i kad iziĊe pred cara, zapita ga, eda li će joj sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin naĉini dvore bolje od m ojih, daću m u devojku." O nda se m ati vrati kući i idući putem nije se osvrtala, a kad doĊe svojoj kući, a to m esto njezine kuće dvori bolji od carevih. K ad m ati kaţe zm iji šta je car rekao, onda joj zm ija opet rekne: "Idi m ati da vidiš hoće li m i car sad dati devojku pa šta car rekao da rekao, kad od njega poĊeš ne osvrći se do naše kuće." K ad m ati doĊe pred cara ona m u kaţe da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin uzima u svom e dvoru svašta bolje nego što je u m om e, daću m u devojku." O nda m ati poĊe kući, i idući nije se osvrtala, a kad doĊe kući, ali u njenoj kući triput bolje nego u carevom dvoru: sve zlatni jeleni, košute, tice, kvoĉke, pilići, zecovi, sve zlatno. K ad m ati kaţe zm iji šta je car rekao, zm ija joj rekne: "Idi m ati opet caru, te ga pitaj hoće li m i sad dati devojku." K ad m ati otide k caru i kaţe m u da u dvoru njena sina im a svašta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj kćeri: "K ćeri m oja! T ebi sad valja poći za ovu zm ijicu, jer on svašta im a bolje od nas." T ako zm ijica skupi svatove i odvede carevu kćer te se venĉa s njom e. P osle nekoga vrem ena zm ijina ţena zatrudni. Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: "Kako ti sa zmijom ostade trudna?" A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: "Tako mi je Bog dao te sam trudna ostala." Najposle uzme je svekrva pitati: "Snaho moja, kako je to? K ako ti sa zm ijom spavaš?" O na se onda izda svekrvi govoreći: "M ati m oja! on nije zm ija, već je on m om ak da lepšega nem a. S vako veĉe on izlazi iz one zm ijinje košulje, a ujutru se opet u nju zavlaĉi." K ad m ati zm ijina to ĉuje, vrlo se obraduje i zaţeli videti svoga sina kad iziĊe iz zm ijinje košulje, pa zapita snahu kako bi ga m ogla videti, a snaha joj reĉe: "K ad poĊem o legati, ja ću izvaditi kljuĉ iz vrata, pa kad se stane skidati, onda ćeš ga videti kroz rupu." Kad mati tako vidi svoga sina, onda

stane m isliti kako bi uĉinila da on onaki ostane do veka. Jednom reĉe snasi svojoj: "H ajde, snaho, da m i njegov svlak izgorim o: ja ću uţariti peć i u vatru ga baciti neka izgori." A snaha joj odgovori: "B ojim se, m ajko, da m u što ne bude." A m ati reĉe: "N e će njem u biti ništa, nego kako ga vrućina obuzm e, a ti uzmi hladne vode pa ga pomalo polivaj dok svlak ne izgori." I tako se dogovore, te m ati uţari peć, pa kad u veĉe iziĊe m om ak iz zm ijinje koţe i legne spavati, one nekako ukradu onaj svlak pa ga bace u peć. Kako svlak stane goreti, odm ah njega stane vrućina obuzim ati, a one ga sve vodom polivaj i tako ostane ţiv. A kad ga popusti vrućina i prene se od sna, on oseti sm rad od svlaka, pa skoĉi na noge i poviĉe: "Š ta uradiste da od B oga naĊete? K uda ću ovaki?" A m ati i ţena salete ga: "P a bolje da si taki, i bolje da si m eĊu ljudim a. " I tako ga jedva utišaju. K ad to ĉuje tast njegov, odm ah m u još za svoga ţivota preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga veka.

10. O pet zm ija m ladoženja.

Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako m olila B ogu da joj da da rodi. Jedno veĉe m oleći se tako uzdahne i reĉe: "T a daj m i, B oţe, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila!" Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete. Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, d kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reĉe ocu i m ateri: "S ad hoću da m e ţenite." A oni joj odgovore: "K o će dati za zm iju devojku, koja li će devojka poći za zm iju?" "E ," odgovori im zm ija, "vi ne gledajte od carskoga ili gospodskog roda, nego onu koje će doći u carstvo da ţivi." N a to m u reku o tac i mati

da bi on sam sebi izabrao koju hoće. O n onda naĊe sam jednu sirotu i pošlje oca da m u je prosi. O tac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji poĊe rado i veselo. P osle je prstenuju, dovedu je i venĉaju ih, i zm ija stane ţiveti sa svojom nevestom, te ti ona bogme zatrudni. O nda reĉe svekrva snasi: "K ako, ćerko, za B oga, ostade trudna sa zmijom?" A ona joj ne htedne odmah kazati, ali kad je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle joj reĉe da on nije zm ija nego m om ak da ga lepšeg u svetu nem a, "preko dan je" veli "zm ija, ali kako veĉe doĊe, on svuĉe sa sebe onu zm ijinju košulju te iziĊe momak, lepota na svetu. Kad bi samo i danju onakav bio kao što noću biva, ali kako zora zabeli, on se opet uvuĉe u svoju košulju i postane zm ija." S vekrva kad to ĉuje, vrlo se obraduje, pa reĉe snasi: "E kad je tako, to ćem o m i uĉiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom ." P a se onda dogovore šta će raditi. K ad bude u veĉe, a on svuĉe košulju zm ijinju sa sebe, te je kao i prije m etne pod uzglavlje, pa legne spavati K ad ga prvi san uhvati, ţena m u polako izvuĉe košulju ispod glave, i m ateri kroz pendţer doda, a m ati je odm ah baci u vatru. K ako košulja poĉne goreti a on skoĉi od sna pa poviĉe: "Š ta to uradi, da od B oga naĊeš! S ad m e vidiš, pa m e više ne ćeš videti dok ne podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap traţeći m e, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim ." T o izreĉe pa ga nestane. Ona je posle nosila ono dete pune tri godine, i na posletku joj dotuţi pa naum i traţiti svoga m uţa. I tako naĉini gvozdene opanke i gvozden štap pa poĊe u svet. Idući tako i traţeći ga svuda, doĊe k sunĉevoj m ajci i naĊe je gde peć ţari i golim rukam a vatru izgrće. A ona kad to vidi, brţe bolje odreţe svoj skut pa joj ruke njim um ota, a sunĉeva je m ajka zapita: "O d kud ti ovde, rajska dušice?" Ona joj odgovori: "Nevolja me, majko, naterala," pa joj pripovedi kako je stradala, kako je m uţ prokleo i kako ide po svetu te ga traţi, "pa sam " veli "došla pitati tvoga sina, ne bi li m i m ogao on zanjga što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi " S unĉevoj se

m ajci na to vrlo raţali, pa joj reĉe da se skloni m alo za vrata: "E to ide sunce um orno, a m oţe biti da su ga i oblaci naljutili, pak ti u ljutini m oţe što uĉiniti, već se pritaji dok se ono ne odmori." I ona se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa nazvavši m ateri dobar veĉe, reĉe joj: "M ajko! tu m iriše rajska dušica." A m ajka m u odgovori: "N em a tu, sinko, nikoga; ta ne m oţe ovam o ni tica doleteti, a kako bi rajska dušica došla?" S unce joj odgovori: "Im a, im a, m ajko, nego neka iziĊe slobodno, ne ću joj ništa." O na onda iziĊe, pak m u pripovedi svu svoju nevolju, najposle m u reĉe: "Jarko sunce! ti sijaš po celom e svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga ĉoveka." S unce joj odgovori da ga ono nije danju nigde videlo, i pošalje je k m esecu da pita njega nije li ga on gde video noću. N a pohodu odande pokloni joj sunĉeva m ajka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k m esecu, naĊe m eseĉevu m ajku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: "P om ozi B og, m eseĉeva m ajko!" A ona joj odgovori: "B og ti pom ogao, rajska dušice. A od kud ti ovde?" O nda joj ona kaţe svu nevolju svoju, i kako je bila kod sunca, i pokaţe joj što joj je njegova m ajka poklonila, i reĉe kako je sunce poslalo da pita m eseca nije li on gde video njezina m uţa. M eseĉeva joj m ajka odgovori da se m alo skloni za vrata, jer će sad doći m esec ljutit i um oran, i ona se skloni, kad ali eto ti meseca, kako doĊe, nazva m ateri dobro jutro, pa joj reĉe: "O vde m iriše rajska dušica." A m ati m u odgovori: "N em a, sinko, nikoga; ta ovam o ne m oţe ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći?" M esec joj opet reĉe: "Im a, m ajko, im a, nego neka iziĊe slobodno, ne ću joj ništa." O nda ona iziĊe, pa m u pripovedi sve što je i kako je, pa m u najposle reĉe: "S jajni m eseĉe! ti sjaš celu noć po svem u svetu, nisi li gdegod video takoga i takog ĉoveka?" A m esec joj odgovori: "R ajska dušice, ja ga noću na zem lji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kam enje i zavlaĉi se svuda." K ad ona odande poĊe, pokloni joj m eseĉeva m ajka zlatnu kvoĉku s pilićim a. P o tom e ona doĊe k vetrovoj m ajci, te joj

pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog ĉoveka. V etrova joj m ajka na to reĉe: "U kloni se m alko za vrata, rajska dušice, jer će sad m oj sin srdit doći, pa te m oţe svu izdrapati." I ona se skloni za vrata, kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gdegod što naĊe, sav izgreben i poderan, pa kako doĊe, nazva m ateri pom oz B og! pa joj reĉe: "M ajko! ovde m iriše rajska dušica." A ona m u odgovori: "B og s tobom sinko! ovam o ne m oţe ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći?" V etar joj odgovori: "Im a, m ajko, im a, već neka iziĊe slobodno, ne ću joj ništa." I tako ona iziĊe pred vetra, i pripovedi m u nevolju svoju; a vetar joj odgovori: "Ja sam ga video, on je ĉak u drugom e carstvu, tam o se oţenio i caruje. N ego m oja će ti m ajka dati zlatan razboj sa zlatnom preĊom i ĉekrkom , pa kad doĊeš u onaj grad, a ti nam esti prem a carevom e dvoru taj razboj, pa tkaj, i pusti kvoĉku i piliće pak ih hrani, i iznesi preslicu." O na tako i uĉini. K ad doĊe u onaj grad, i opanci joj se poderu i štap prebije; ona prem a carevom e dvoru nam esti razboj, pusti kvoĉku s pilićim a, i iznese preslicu, pa stane tkati. A li je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sam a sebi: "O B oţe m oj! ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvoĉke ni pilića", i pošlje svoga slugu k ţeni da je pita hoće li prodati te stvari. O na odgovori: "Ja ne ću prodavati, nego da m e pusti carica da prenoćim jednu noć s carem njenim , pa ću joj dati preslicu." C arica obenĊeluĉi cara i dopusti joj prenoćiti s njim a. C ar kako legne u postelju, on se zanese i kao m rtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: "Svetli care, sunce ogrejalo! baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom ." A li car niti što vidi ni ĉuje. Sutradan ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom , a carica zaište i kvoĉku s pilićim a, a ona joj rekne da će joj dati ako je pusti još jednu noć da prenoći s njenim carem . C arica pristane i na to, pa cara opet obenĊeluĉi, i tako se car opet zanese i ne ĉuje kad ona stane vikati: "Svetli care, sunce ogrejalo! baci desnu

ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom." K ad bude ujutru, straţa pripovedi caru kako već dve noći ona ţena s njim e spava, i jednako viĉe da prebaci desnu ruku preko nje, ne bi li se rastala s njegovim detetom. Kad carica prim i kvoĉku s pilićim a, zaište i razboj sa zlatnom preĊom i ĉekrkom , i ţena joj obeća ako joj dopusti još jednu noć s njenim m uţem da prenoći. O na dopusti u m isli da m uţa opet opoji, ali on doznavši od slugu šta je i kako je, m etne u veĉe pod bradu sunĊer, te unj saspe ono piće koje m u carica donese, i tako ostane pri sebi. K ad legnu u krevet, on se uĉini kao da spava, a ona poviĉe: "Svetli care, sunce ogrejalo! prebaci ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom ." A car kad to ĉuje, odm ah ruku preko nje prebaci, i onaj ĉas poĉne se ona truditi, i rodi m u m uško ĉedo zlatoruko i zlatokoso. P o tom on ostavi onu zem lju i caricu a s prvom se ţenom i detetom vrati u preĊašnje carstvo svoje.

11. K om e B og pom aže, niko m u nauditi ne m ože.

B io ĉovek i ţena, pa im ali tri sina. N ajm laĊi bio najlepši i odveć dobar, pa su ga druga braća drţala za budalu. S va trojica već dorastu za ţenidbu, a otac ih ne ţeni ni jednoga, jer je bio sirom ah. O nda reĉe najstariji k ocu: "B abo, hoću da m e ţeniš." A kad to ĉuje srednji, reĉe i on: "I m ene, babo, i ja sam za ţenidbu." A kad ĉuje i najm laĊi, i on reĉe: "I m ene, babo, i ja sam za ţenidbu." S ad se otac naĊe u nevolji pa se stane dogovarati sa svojom ţenom šta će raditi. N ajposle se dogovore, te otac dozove sinove preda se pa im reĉe: "Idite u kakvu varoš te zasluţite po m aram u, pa koji donese najlepšu m aram u, onoga ću ţeniti." P o tom oni poĊu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ruţiti najm laĊega i smejati mu se, ia ga najposle oteraju od sebe, te on udari drugim putem m oleći se B ogu da m u da dobru sreću. I

tako idući doĊe na jednu vodu. N a onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je um rüo pre vrem ena i u dvoru m u ostala jedinica kći. O nu su carsku kćer m nogi prosili, ali ko je god od prosilaca došao u dvor i onde zanoćio, onaj više nije ţiv osvanuo, jer se car bio povam pirio pa dolazio noću te davio. K ad najm laĊi brat doĊe na onu vodu i stane hodati pokraj nje m isleći kako bi prešao na onu stranu, ugleda ga kroz pendţer careva kći, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu preda nju. O n kad iziĊe pred carsku kćer, m alo se zbuni i poplaši; ali careva kći kako ga vidi, zagleda se u njega pa ga zapita otkuda je i kuda je naum io; a on joj kaţe otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako im a još dva brata i kako sva trojica hoće da se ţene, a otac im sirom ah, pa im rekao da donese svaki po jednu m aram u kući pa koji donese najlepšu da će onoga ţeniti. K ad to ĉuje careva kći, rekne m u: "T i ćeš veĉeras ovde ostati kod m ene i noćiti, pak ćem o u jutru gledati za m aram u." K ad bude pred noć, nahrani ga lepo i napoji, pa ga odvede u jednu sobu svu zelenu, i reĉe m u: "N em oj da se plašiš, tu će noćas dolaziti i lupati oko tebe da te plaše, ali ti se ne boj." O n kao prostak nije m ogao ni zaspati od ĉuda, nego se jednako ĉudio gde je došao, kad ali oko ponoći stane lupa po sobi i vika: "O vaj je došao da prim i carstvo; ovom e ne m oţem o ništa uĉiniti." O n se B ogu m olio jednako i tako ta noć proĊe i on ostane ţiv i zdrav. K ad zora zabeli, on ustane pa sedne. Svi su u dvoru mislili da će ga izvući m rtva iz sobe kao i druge prosioce. K ad careva kći pošlje jednoga od dvorana da vidi jeli on ţiv, i ako je ţiv, da ga dovede preda nju, dvoranin se zaĉudi kad ga naĊe u sobi gde sedi ţiv i zdrav, pa m u onda reĉe: "H ajde, zove te naša carica." K ad on iziĊe preda nju, i ona se sam a zaĉudi kako je ostao ţiv, pa m u da doruĉak, i pošto doruĉkuje, da m u u hartiji zavijenu svilenu m aram u, zlatom vezenu, pa mu rekne: "Evo nosi svome ocu, i ako ti još što kaţe, opet doĊi ovam o k m eni." O n joj zahvali na m aram i i na konaku, pa poĊe kući; kad tam o, a to već

došla i druga dva brata. Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on svoju izvadi, svi se zaĉude, pa ona dva brata skoĉe na njega: "O tkuda tebi to? Ti si to negde ukrao." Najposle otac da bi ih um irio, reĉe im : "Z nate li šta? Idite još jedan put u svet, pa koji donese lanac da se devet puta obavije oko naše kuće, onoga ću ţeniti." T ako se braća um ire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najm laĊi upravo k carevoj kćeri, pa kad iziĊe preda nju, ona ga zapita: "Š ta ti je sad otac kazao?" A on joj odgovori: "Kazao da donesem lanac koji se m oţe obaviti devet puta oko naše kuće." O na ga opet lepo nahrani i napoji pa ga uvede u ţutu sobu i reĉe m u: "N e boj se ništa, opet će dolaziti noćas da te plaše; a ujutru ćem o gledati za lanac." T ako su i onu noć dolazile aveti i pravile stravu kojekakvu oko njega, ali on ostane zdrav i ţiv. K ad bude ujutru, opet doĊe dvoranin po njega, i odvede ga pred caricu. O na m u opet da doruĉak, i pošto doruĉkuje, da m u m alu kutijicu i reĉe m u: "E vo nosi ocu, ali ni po što ne otvaraj dok ne doĊeš kući, pa ako ti otac još što kaţe, a ti opet doĊi ovam o." O n joj lepo zahvali, pa poĊe kući i naĊe braću kod kuće. S tarija braća donela po lanac koji se nije m ogao ni jedan put om otati oko kuće; onda najm laĊi da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braća skoĉe nanj, gotovo da ga ubiju: "T i ćeš našu kuću oboriti, ti si to negde ukrao." O tac ih stane opet um irivati i tiškati, pa im najposle reĉe: "Idite, dovedite svaki dev ojku pa ću vas svu trojicu oţeniti." O nda starija braća otidu kuda su znali, a najm laĊi upravo k carevoj devojci, pa joj kaţe šta im je otac sad kazao. C arica m u na to rekne: "S ad treba još u jednoj sobi da prenoćiš, pa ćem o onda i za to gledati." P ošto ga opet nahrani i napoji, odvede ga u crvenu sobu da prenoći. O nde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego preĊašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: "T aj hoće m oje carstvo da prim i!" vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako B ogu m olio, i B og ga saĉuva zdrava i onu noć. U jutru kad ga izvedu ţiva i zdrava pred carevu kćer,

ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na koĉije i otide u crkvu te se s njim e venĉa. P osle toga ostanu u njezinu dvoru još tri dana u veselju, pa onda poĊu k ocu njegovom e, i udese te noću doĊu u njegovo selo. K ad doĊu pred kuću, ĉuju viku i vide da je veselje: ţene se ona dva brata; onda on pov iĉe ispred kuće: "O dom aćine!" K ad otac to ĉuje, on istrĉi pred kuću i zaĉudi se kad vidi takove goste pred svojom kućom . O nda ga sin zapita: "M oţem o li noćiti ovde?" A otac m u odgovori: "D rage volje, ali im am o veselje u kući, a nem am o m nogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosaĊivati." N a to on odgovori: "N išta za to; ja sam to rad, nisam nikad ĉuo; a i m oja ţena još više je rada." I tako uĊu unutra u jednu sobu, a u drugoj veselje. K ad uĊu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: "B lago tebi kad im aš dva veselja u jedan put!" A ona im odgovori: "E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo ţalost: im ala sam još jednoga sina pa otišao u svet i propao, B og zna kako je i gde je." P osle m alo izaĊe on na polje, pa preko onoga gosposkoga odela obuĉe svoje stare sirom aške haljine i poklopi se šeširom pa uĊe u onu sobu gde je bilo veselje i stane za vrata. K ad ga vide braća, poviĉu na oca i m ater: "K am o te se da vidite svoga hvaljenog sina što ide i krade koješta!" Kad ga otac opazi, reĉe m u: "N esrećo, gde si bio do sad? kam o tebi devojka?" A mati opet stane naricati: "Kuku mene kukavici, za što m e tako ubijaš!" K ad on to vidi i ĉuje, reĉe im : "N em ojte m e tako huliti; dobro će biti, ako B og da", pa onda zbaci sa sebe sirom aške haljine i ostane u onim a gosposkim a; a oni kad to vide, braća se upropaste i poplaše i stanu ga m oliti da im oprosti, a otac ga i m ati zagrle i stanu ga ljubiti. S ad se nanovo uĉini veselje za nekoliko dana. P osle najm laĊi sin odvede oca i m ater sa sobom , a braći svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki ţiveli.

12. Zlatoruni ovan.

Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziĊe predanj ovan sa zlatnom vunom . L ovac kad ga opazi potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrĉi te njega pre rogovim a ubije. L ovac padne na m esto m rtav, i društvo njegovo kad ga posle naĊe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. P osle toga ţena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin. K ad joj se sin opaše snagom, on zaište od m atere onu pušku da ide s njom u lov, a m ati m u je ne htedne dati govoreći: "N i po što, sinko! otac je tvoj poginuo s tom puškom pa hoćeš i tebi glave da doĊe?" Jednom on ukrade pušku i otide u lov. K ad doĊe u šum u, onaj ovan sa zlatnom vunom iziĊe i predanj, pa m u reĉe: "T voga sam oca ubio, pa ću i tebe." A on se uplaši pa rekne: "P om ozi B oţe!" i nategne pušku te ubije ovna. S ad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nem a, pa zdere koţu s njega i odnese kući. M alo po malo proĉuje se to do cara, i car zapovedi da m u se donese ta koţa da vidi kakvih još zverova im a u njegovu carstvu. K ad onaj m om ak odnese koţu i caru pokaţe, car m u reĉe: "Išti šta hoćeš da ti dam za tu koţu." A on m u odgovori: "N e ću je prodati ni po što." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, već zlotvor. O n reĉe caru: "K ad on ne će tu koţu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da uĉini što ne m oţe biti." I tako nauĉi cara te dozove m om ĉe i reĉe m u da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. M om ĉe kad to ĉuje, stane plakati i m oliti se da on to ne m oţe uĉiniti, niti to m oţe biti; a car m u opet reĉe: "A ko za sedam dana to ne uradiš, nije na tebi glave." O n onda plaĉući otide kući i kaţe m ateri šta je i kako je, a m ati kad ĉuje, odgovori m u: "Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvom e." P laĉući tako m om ĉe i m isleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziĊe iza sela i podobro se od njega udalji. Kad

na jedan put jedno devojĉe iziĊe predanj, i zapita ga: "Z a što, brate, plaĉeš?" A on joj srdito odgovori: "Idi s B ogom , kad m i pom oći ne m oţeš", i poĊe dalje, a devojĉe pristane za njim i stane ga m oliti da joj kaţe, "m oţe biti" veli "da ću ti pom oći". O nda on stane pa joj reĉe: "K azaću ti, ali sam B og da m i pom ogne, drugi m i niko ne m oţe pom oći", i pripovedi joj sve šta ga je snašlo i šta m u je car zapovedio. O na kad ga sasluša, reĉe m u: "N e boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će m estu da bude vinograd, pa neka ti ipšartaju, a ti uzm i torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana im aćeš groţĊa zrela." O n se na to vrati kući i kaţe m ateri kao od m uke kako se s devojĉetom našao i šta m u je kazalo. A mati kad ĉuje, reĉe m u: "Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." O nda on otide k caru i zaište m esto za vinograd i da m u se išparta gde će biti brazde. C ar m u da sve i uĉini kako je iskao; a on uzm e torbu o ram e i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posaĊen; drugo jutro – listao, – do sedam dana bilo već groţĊe zrelo u njem u, a to je bilo vrem e kad nigde nem a groţĊa. O n nabere groţĊa, izm ulja i odnese caru slatka vina i u m aram i groţĊa. K ad car to vidi vrlo se zaĉudi i svi u dvoru. O nda stric onoga m om ka reĉe caru: "S ad ćem o m u zapovediti drugo što zaista ne će m oći uĉiniti." P a nauĉi cara te dozove ono m om ĉe i reĉe m u: "O d viljevskih zuba da m i naĉiniš dvor." O n kad to ĉuje, otide kući plaĉući i pripovedi m ateri šta m u je sad car zapovedio, i reĉe joj: "O vo, m ajko, niti m oţe biti, niti ja m ogu svršiti." A m ati m u odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te B og nam erio na onu devojĉicu." O n iziĊe iza sela, i kad doĊe na ono isto m esto gde je pre onu devojku našao, ona iziĊe opet predanj pa m u reĉe: "O pet si, brate, neveseo i plaĉan." A on joj se stane tuţiti šta m u je sad zapoveĊeno. O na kad ga sasluša, reĉe m u: "L ako će biti i to; nego idi k caru i išti laĊu i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunĊera, pa kad doĊeš na laĊi tu i tu izm eĊu dve planine, zagradi vodu što je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. V iljevi će

onam o doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunĊeri onda neka im sve zube izreţu pa ih no si na ono m esto gde car hoće da m u se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov." O nda se on vrati kući i pripovedi m ateri kako je bio opet s devojkom i šta m u je ona kazala. A m ati m u opet reĉe: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pom ogne." O n otide k caru i izište sve, pa onda otide i svrši kako m u je devojka kazala: viljevi doĊu te se opiju i popadaju, a dunĊeri im iseku zube i donesu na ono m esto gde će se grad zidati; on u veĉe m etne u torbu struk bosiljka, pa otide onam o i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reĉe stricu onoga deteta, svom e doglavniku: "E sad šta da m u radim ? O vo nije ĉovek, B og zna šta je." A on m u odgovori: "Još jedno da m u zapovediš, pa ako i to svrši, zaista je nešto više od ĉoveka;" i tako opet nagovori cara, te dozove m om ĉe i reĉe m u: "S ad još da m i dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedeš, na tebi nem a glave." M om ĉe kad to ĉuje, otide materi svojoj i kaţe joj šta je car zapovedio; a ona m u reĉe: "Idi, sinko, traţi opet onu devojku, ne bi li B og dao da te opet izbavi." O n otide iza sela i naĊe onu devojku, pa joj pripovedi šta m u je opet zapoveĊeno. D evojka kad ga sasluša, reĉe m u: "Idi išti u cara galiju, i u njoj da se naĉini dvadeset dućana, i u svakom e dućanu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i išti da se izberu najlepši m om ci, pa neka ih lepo obuku i nam este za kalfe, u svaki dućan po jedan. P a ćeš onda ti poći na toj galiji i srešćeš prvo i prvo ĉoveka a on nosi ţivu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti m u podaj štogod zaište. P osle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u ĉunu, sve su m u zlatne kraljušti, i toga šarana kupi po što po to. T rećega ćeš sresti a on nosi ţiva goluba, i za goluba podaj štogod zaište. O d orla ćeš iz repa išĉupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve. K ad otideš u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve dućane i naredi neka svaki

m om ak pred svojim dućanom stoji. O nda će doći svi graĊani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje doĊu po vodu, govoriće po gradu: G ovore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga. T o će zaĉuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi. K ad ona doĊe sa svojim drugaricam a u galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepši i lepši, i sve je zabavljaj dok se m alo posum raĉi, pa kad se posum raĉi, a ti kreni galiju, – u taj će m ah pasti tam a da se ništa ne vidi. U devojke će biti tica na ram enu što je uvek kod sebe im a, pa kad vidi da laĊa ide, ona će pustiti onu ticu s ram ena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te će ti orao odm ah doći, a ti m u kaţi neka uhvati ticu, i orao će je uhvatiti. P osle će devojka baciti jedan kam iĉak u vodu, te će galija odm ah stati, a ti onda uzm i kraljušt od šarana i zapali je, i šaran će ti odm ah doći, a ti m u kaţi da naĊe i proguta onaj kam iĉak, šaran će ga naći i progutati, a galija će odm ah poći. P osle ćete dugo putovati na m iru, pa ćete najposle doći izm eĊu dve planine, onde će se galija okam eniti i veliki ćete strah pretrpeti, i devojka će te terati da joj doneseš ţive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odm ah doći, a ti m u podaj staklence i on će ti doneti ţive vode; po tom će se odm ah galija krenuti i doći ćeš sretno kući s carskom devojkom ." P ošto m om ĉe sasluša devojku, otide kući i kaţe m ateri sve, pa onda otide k caru i zaište sve što m u je trebalo; car m u nije m ogao odreći, nego m u da, i tako se on krene s galijom . P utujući tako svrši na putu sve kao što m u je reĉeno, i doĊe pod onaj grad u drugom e carstvu, i kao što m u je devojka kazala, on uĉini sve, doĉepa se carske kćeri i sretno s njom e doĊe natrag. U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendţera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reĉe doglavnik caru: "S ad ga pogubi kako iziĊe iz galije, drukĉije m u ne m oţeš dosaditi." K ad galija već stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda m om ci a najposle on, a car nam esti dţelata te kako se

pom oli iz galije, odseĉe m u glavu. C ar je m islio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziĊe iz galije, on priskoĉi k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reĉe: "K am o onaj što se trudio za m ene?" A kad vidi da m u je glava odseĉena, odm ah uzm e ţivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oţivi kao i bio. K ad car i njegov doglavnik opaze da je on oţiveo, reĉe doglavnik caru: "T aj će sad još više znati nego što je znao, jer je bio i m rtav pa opet oţiveo." C ar zaţeli doznati da li se zaista više zna kad se nanovo proţivi, pa zapovedi da i njem u odseku glavu, i da ga devojka ţivom vodom proţivi. P ošto caru odseku glavu, carska kći ne htedne ni da zna za njega, nego odm ah napiše ocu knjigu i kaţe sve kako je bilo i da ona hoće da poĊe za ono m om ĉe, a otac njezin otpiše da narod prim i ono m om ĉe za cara, ako li ne će da će on dignuti krajinu na njih. N arod odm ah p rizna da je pravo da on uzm e carevu kćer i da caruje. I tako ono m om ĉe oţeni se carevom devojkom i postane car, a ostali m om ci što su s njim išli iţene se onim devojkam a što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

13. Usud.

B ila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposliĉio i gotovo jeo i pio. I B og im da te steku u svaĉem u: u govedim a, u konjm a, u ovcam a, u svinjam a, u ĉelam a i u svem u drugom e. O naj koji je radio jednom pomisli u sebi: "Š to bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!" I tako jedan put reĉe svom e bratu: "B rate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u ĉem u ne pom aţeš, nego sam o gotovo jedeš i piješ. Ja sam naum io da se podelimo." Ovaj ga stane odvraćati: "N em oj brate, ta dobro nam je obojici, ti im aš sve u rukam a i svoje i m oje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradiš." O naj drugi ostane pri svom e, i tako se

privoli i ovaj pa m u reĉe: "K ad je tako, da ti je prosto, eto deli sam kako znaš." O nda onaj podeli sve po redu pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovĉara, za koze kozara, za svinje svinjara, za ĉele kovandţiju, pa im reĉe: "Ostavljam sve svoje dobro na vama i na Bogu;" pak stane ţiveti kod kuće kao i preĊe. A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i preĊe, ĉuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osirom aši da već nije im ao ni opanaka nego išao bos. O nda reĉe u sebi: "Idem k bratu svom e da vidim kako je u njega." I tako idući naiĊe na livadi na stado ovaca; kad tam o a kod ovaca nem a ĉobana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu ţicu. O n nazvavši joj "P om ozi B og," zapita je ĉije su joj ovce, a ona m u odgovori: "Ĉ ija sam ja onoga su i ovce." A on je zapita: "A ĉija si ti?" O na m u odgovori: "Ja sam tvoga brata sreća." O nda se on raţljuti da joj reĉe: "A da gde je m oja sreća?" D evojka m u odgovori: "T voja je sreća daleko od tebe." "A mogu li je naći?" zapita on, a ona m u odgovori: "M oţeš, potraţi je." K ad on to ĉuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. K ad ga brat ugleda, raţali m u se i zaplaĉe: "K am o se od toliko vrem ena?" P a videći ga gola i bosa, odm ah m u da jedre opanke i novaca. P osle toga pošto su se nekoliko dana proĉastili, digne se onaj brat da ide kući svojoj. K ako doĊe kući, uzm e torbu na ram e i u nju hleba, i štap u ruke, pa poĊe u svet da traţi svoju sreću. P utujući tako doĊe u jednu veliku šum u i idući kroz nju naĊe jednu sedu m atoru devojĉuru pod jednim grm om gde spava, pa izm ahne štapom te je opali po straţnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oĉi od krm elji, pa m u progovori: "M oli se B ogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka." O nda joj on reĉe: "A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?" A ona mu odgovori: "Ja sam tvoja sreća". K ad on to ĉuje stane se busati: "I ti li si m oja sreća, B og te ubio! Ko tebe meni dade?" A ona se

odm ah uteĉe: "M ene je U sud tebi dao." O n je onda zapita: "A gde je taj U sud?" A ona m u odgovori: "Idi pa ga traţi." I u taj je m ah nestane. O nda ĉovek poĊe da traţi U suda. Idući tako doĊe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pom isli u sebi: "O vde valja da je kako veselje ili slava," pa poĊe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu veĉera, a pored vatre sedi dom aćin. Ĉ ovek onaj ušavši u kuću, nazove dom aćinu: "D obar veĉe!" A dom aćin m u prihvati: "B og ti dobro dao!" pa m u reĉe da sedne do njega, pa ga stave pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osirom ašio, pa kako sad ide U sudu da ga pita za što je sirom ah. P o tom zapita dom aćina za što on toliko silno jelo gotovi, a dom aćin m u reĉe: "E m oj brate, ja sam gazda i svega im am dosta, ali svoje druţine nikako ne m ogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; sam o ćeš videti kad stanem o veĉerati šta će raditi." A kad sednu veĉerati, sve je grabilo jedno od drugoga, i onaj veliki kazan s jelom za tili ĉas proĊe. P osle veĉere doĊe reduša te pokupi sve kosti na jedru gom ilu pa ih baci za peć, a on se stane ĉuditi gde m lada baci kosti za peć, dok u jedan put iziĊu dve stare oklepan e vešti, suhe kao aveta i poĉnu sisati one kosti. O nda on upita dom aćina: "Š ta ti je ono za pećkom , brate?" A on mu odgovori: "Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovom e svetu, ne hteše crći jedan put ovoga sveta." S utradan na pohodu reĉe m u dom aćin: "B rate, opom eni se i m ene, ako gde naĊeš U suda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne m ogu svoje druţine nikako da zasitim , i za što m i otac i m ati nikako ne um iru." O n se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njim e i poĊe dalje da traţi U suda. Idući tako posle dugoga vrem ena jedno veĉe doĊe u drugo selo, pa se zam oli u jednoj kući da ga prim e na konak. O ni ga prim e i upitaju ga kuda ide, a on im kaţe sve po redu što je i kako je. O nda m u oni poĉnu govoriti: "Z a B oga, brate, kad tam o ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu." O n im se obreĉe da će pitati U suda, pak sutradan poĊe dalje. Idući

tako doĊe na jednu vodu, pa poĉne vikati: "O vodo! o vodo! prenesi m e!" A voda ga upita: "K uda ideš?" A on joj kaţe kuda ide. O nda ga voda prenese, pa m u reĉe: "M olim te, brate, pitaj U suda za što ja nem am roda u sebi." O n obeća vodi da će pitati, pa onda poĊe dalje. Idući tako za dugo, najposle doĊe u jednu šum u, i onde naĊe jednoga pustinika, pa ga upita ne bi li m u m ogao kazati što za U suda. P ustinik m u odgovori: "Idi ovud preko planine pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziĊeš pred U suda, ništa ne govori, nego štogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita." Ĉ ovek zahvali pustiniku da poĊe preko planin e. K ad doĊe u U sudove dvore, im a šta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluškinje, sve se uţurbalo, a U sud sedi sam za gotovom sofrom pa veĉera. K ad ĉovek to vidi, sedne i on za sofru pa stane veĉerati. P osle veĉere legne Usud spavati, legne i on. K ad bude oko ponoći, stane strašno tutnjiti i iz tutnjave zaĉuje se glas: "O U sude! o U sude! rodilo se danas toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš." O nda U sud ustane, pa otvori sanduk s novcim a, i stane bacati po sobi sve sam e dukate, govoreći: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nem a onih dvorova velikih, već m esto njih srednja kuća; ali i u njoj opet im a svega dosta. K ad bude pred veĉe, sedne U sud za veĉeru, sedne i on s njim , a niko ne govori ni reĉi. P osle veĉere legnu spavati. Kad bude oko ponoći, poĉne strašno tutnjiti, i iz tutnjave zaĉuje se glas: "O U sude! o U sude! rodilo se danas toliko i toliko duša, nego daj im šta ćeš." O nda U sud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat. U sud stane prosipati novce po sobi govoreći: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nem a ni one kuće, nego m esto nje stoji m anja, i tako je U sud svaku noć radio, a kuća m u se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolibica, te U sud uzm e m otiku i stane kopati, onda i onaj ĉovek uzm e motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan. Kad bude u veĉe, uzm e U sud kom ad hleba, pa odlom i od njega

polovinu te da i njem u. T ako veĉeraju, i posle veĉere legnu spavati. K ad bude oko ponoći, opet poĉne strašno tutnjiti, i iz tutnjave zaĉuje se glas: "O U sude! o U sude! danas se rodilo toliko i toliko duša, podaj im šta ćeš." Onda Usud ustane i otvori sanduk, pa stane prosipati sve sam e dţidţe i gde koji m arjaš nadniĉarski viĉući: "K ako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. O nda ga U sud zapita: "Š ta si došao?" O n m u kaţe sve po redu svoju nevolju i da je došao da ga pita za što m u je dao zlu sreću. O nda m u U sud reĉe: "T i si video kako sam prvu noć dukate prosipao, i šta je posle bilo. K ako je m eni bilo onu noć kad se ko rodio, onom e će onako biti do veka. T i si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti sirom ah do veka A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan do veka. N ego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pom oći. Im a u tvoga brata kći M ilica; ona je srećna kao i otac joj. K ad otideš kući, a ti uzm i k sebi M ilicu, pa štogod steĉeš sve kaţi da je njezino." O nda on zahvali U sudu, pa m u opet reĉe: "U tom e i u tom e selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tom e što m u se ĉeljad nikad ne m ogu da nasite: izjedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to još m alo. A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne m ogu da umru. On me je molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam šta bi to bilo." O nda m u U sud odgovori: "T o je sve za to što ne poštuje oca i m atere; njima baci iza pećke da jedu, a da ih m etne u zaĉelje, pa prvu ĉašu rakije i prvu ĉašu vina njim a da da, oni ne bi ni polak onoga jeli, i duše bi se one oprostile." P o tom on opet zapita U suda: "U tom e i u tom e selu kad sam noćio u jednoj kući, tuţio m i se dom aćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa m e m olio da te pitam šta bi to bilo." A U sud m u odgovori: "T o je za to što on o krsnom im enu najgore zakolje, a da zakolje što najbolje im a, sve bi se štrkljala goveda." O nda ga on zapita i za vodu: "Š ta bi to bilo da ona voda nema roda?" A Usud mu

odgovori: "Z a to nem a što nije ĉoveka nikad udavila; ali ne šali se, ne kazuj joj dok te ne prenese, jer ako joj kaţeš, odm ah će te udaviti." O nda on zahvali U sudu, pa poĊe kući. K ad doĊe na onu vodu, voda ga zapita: "Š ta je kod U suda?" A on joj odgovori: "P renesi m e, pak ću ti onda kazati." P o što ga voda prenese, on potrĉi, pa kad odm akne podaleko, a on se osvrne pa poviĉe: "O vodo! o vodo! nisi nikad ĉoveka udavila, za to roda nem aš." K ad voda to ĉuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beţi, te jedva uteĉe. K ad doĊe u ono selo k onom e ĉoveku što m u se goveda nisu dala, on ga jedva doĉeka: "Š ta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?" On mu odgovori: "Jesam , i U sud kaţe: kad slaviš krsno im e, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje im aš, sve bi ti se štrkljala goveda." K ad on to ĉuje, reĉe m u: "O stani, brate, u nas, eto do našega krsnog im ena nem a tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku." On ostane onde do krsnoga im ena. K ad doĊe krsno im e, dom aćin ubije najboljega junca, i od onoga ĉasa m arva se stane štrkljati. P osle toga dom aćin m u pokloni petoro goveda, a on m u zahvali i poĊe dalje. K ad doĊe u ono selo k onom e dom aćinu što je im ao nesitu ĉeljad, dom aćin ga jedva doĉeka: "K ako je, brate, za B oga! šta veli U sud?" A on m u odgovori: "U sud veli: oca i m atere ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih m etneš u zaĉelje, pa prvu ĉašu rakije i prvu ĉašu vina njim a da dati, ne bi ti ĉeljad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili." K ad dom aćin to ĉuje, kaţe ţeni, a ona odm ah um ije i oĉešlja svekra i svekrvu, pa ih lepo preobuĉe, a kad doĊe veĉe, dom aćin ih posadi u zaĉelje i prvu ĉašu rakije i prvu ĉašu vina njim a daš. O d toga ĉasa ne m ogoše ĉeljad ni polak jesti ko liko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu dom aćin da dva junca, a on m u zahvali pa poĊe kući. K ad doĊe u svoj zaviĉaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: "Ĉ ija su ti to goveda?" A on svakom e odgovaraše: "B raćo, Milice moje sinovice." K ako doĊe kući, odm ah otide bratu svome, pa ga stane moliti: "Daj mi, brate, Milicu da je m oja. V idiš da nem am nikoga." A brat m u odgovori:

"Dobro, brate, evo ti Milice." On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steĉe m nogo, ali je za sve govorio da je M iliĉino. Jedan put iziĊe na njivu da obiĊe ţito, a ţito lepo, ne m oţe lepše biti. N a to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: "Ĉ ije je to ţito?" a on se prevari pa reĉe: "M oje." U koji m ah on to reĉe, ţito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrĉi za ĉovekom : "S tani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice". I tako se ţito odm ah ugasi, i on s M ilicom ostane srećan.

14. K o m anje ište, više m u se daje.

B ila tri brata, pa na belom e svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom ĉuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć B og pošlje anĊela da vidi kako ova braća ţive, pa ako zlo ţive da im da bolju hranu. K ad anĊeo B oţij siĊe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onom e što ĉuva krušku zam oli ga da m u da jednu krušku. O n uzbere od svojih krušaka, pa m u da i reĉe: "E vo ti od m ojih krušaka, od bratinskih ne m ogu ti dati." A nĊeo m u zahvali i otide. K ad sutradan ostane drugi brat da ĉuva krušku, doĊe opet anĊeo pa ga zam oli da m u da jednu krušku. I on m u uzbere od svojih krušaka pa m u da i reĉe: "E vo ti od m ojih krušaka, od bratinskih ne m ogu ti dati." A nĊeo i njem u zahvali i otide. K ad bude red na trećega brata da ĉuva krušku, opet doĊe anĊeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku. I on m u uzbere od svojih krušaka pa m u da i reĉe: "E vo od m ojih krušaka, od bratinskih ne m ogu ti dati." K ad bude ĉetvrti dan, anĊeo se naĉini kaluĊer, pa doĊe rano ujutru i zateĉe ih svu trojicu kod kuće, pa im reĉe: "Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu." Oni poĊu za njim bez reĉi. K ad doĊu na jedan veliki potok, voda teĉe, sve uji, onda zapita anĊeo najstarijega brata: "Š ta bi ti da ti je?" A on odgovori: "D a je sve vino od ove vode, pa da je m oje." A nĊeo prekrsti štapom, a to mesto

vode poteĉe vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo ĉitavo. O nda ga anĊeo onde ostavi i reĉe m u: "E to ti što si ţeleo, sad ţivi." P a uzm e onu dvojicu i poĊe s njim a dalje. K ad doĊu na jedno polje, a tu golub prekrilio polje. O nda zapita anĊeo srednjega brata: "Š ta bi ti sad ţeleo?" A on m u odgovori: "D a su to sve ovce, pa da su m oje." B oţij anĊeo prekrsti polje štapom , a to sve m esto golubova ovce: tu su stanovi, jedne ţene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne m aslo tope; tu se naĉini i kozara, jedni seku, jedni m ere, jedni novce prim aju, ljudi rade, selo ĉitavo. O nda m u reĉe anĊeo: "E to ti što si ţeleo." P a uzm e najm laĊega brata i poĊe s njim preko polja pa ga zapita: "A šta bi ti hteo?" O n m u odgovori: "Ja ne bih ništa drugo, već da m i B og da ţenu od prave krvi H rišćanske." O nda m u anĊeo reĉe: "O ! to je teško dobiti; u svem u svetu sam o tri im aju: dve su ţene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci." Idući tako za dugo, doĊu u jedan grad gde je bio car i u njega kći od prave krvi H rišćanske. K ako doĊu u grad odmah otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni tam o, a dva cara došla da je prose i m etnuli jabuke na sto. Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda, reĉe svim a koji su se onde desili: "Š ta ćem o sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci prema njima?" Onda će anĊeo reći: "Z nate li šta? O vako da uredim o: neka uzm e devojka tri loze, pa neka posadi u bašĉi nam enjujući koju kom e hoće, pa na ĉijoj lozi sutra bude groţĊe, za onoga neka poĊe devojka." O ni svi na to pristanu: devojka posadi tri loze u bašĉi i svakom e nam eni po jednu. K ad ujutru, a to na lozi onoga sirom aha groţĊe. O nda car nem adne kud, nego da kćer onom e bratu najm laĊem u, pa odmah u crkvu te se venĉaju. P ošto se venĉaju, anĊeo ih odvede u šum u pa ih ostavi onde i oni stanu ţiveti u šum i za godinu dana. A kad se navrši godina, reĉe B og opet anĊelu: "Idi vidi kako one sirote ţive. A ko teško ţive, podaj im bolju hranu." K ad anĊeo siĊe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka pa otide k onom e što m u potok teĉe vinom i zam oli u njega ĉašu vina, a on ga odbije govoreći:

"D a ja dajem svakom e po ĉašu vina, ne bi toga bilo." K ad to ĉuje anĊeo, prekrsti štakom , a potok poteĉe vodom kao i pre, pa onda reĉe onom e bratu: "N ije to za tebe; idi ti pod krušku, pa ĉuvaj krušku."P o tom otide anĊeo odande i doĊe k onom e drugom što su m u ovce polje prekrilile, i zam oli se da m u udeli krišku sira, a on ga odbije govoreći: "D a ja delim svakom e po krišku sira, ne bi toga bilo." Kad to ĉuje anĊeo, prekrsti štakom , a to od ovaca prnu golubovi, pa onda reĉe onom e bratu: "N ije to za tebe; idi ti pod krušku, pa ĉuvaj krušku." N ajposle otide anĊeo i najm laĊem u da vidi kako i on ţivi, kad tam o, a on sa svojom ţenom u šum i ţivi sirom aški u jednoj kolebi. O n se zam oli da ga prim e da prenoći, a oni ga sa svim srcem prim e i stanu se m oliti da im oprosti što ga ne m ogu doĉekati kako bi ţeleli, "m i sm o" veli "sirom asi ljudi." A nĊeo im odgovori: "N išta za to, ja sam zadovoljan onim što im a." O ni onda šta će da rade? ţita nisu im ali da m ese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb m esili. T akovi hleb um esi ţena i sad za gosta i m etne ga pod crepnju da se peĉe. P ak stanu razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb peĉen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao, ništa ti lepše, i digao crepnju nad sobom. Kad oni to vide, dignu ruke Bogu: "H vala ti, B oţe, te m oţem o gosta ugostiti!" P ošto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom, pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. O nda anĊeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. T ada ih blagoslovi anĊeo i ostavi onde, te su sretno ţiveli do svoga veka.

15. Milostiva snaha i nemilostiva svekrva.

B ila snaha i svekrva. S vekrva bijaše lukava i nem ilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva sirota pred kuću, svekrva bi je obravnicom

oterala, a snaha bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kući, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: "Ovde mora biti kaka bubica," pak bi joj usula m leka. Š to je ona tako m ilostiva bila, svekrva je m rzila na nju, te bi je i glaĊu patila: zatvarala bi hleb od nje, i tako bi do dva po tri dava sirota gladovala. Jedan put svekrva se teško razboli, i leţeći m olila je B oga: kad um re da je pušta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti. Kad umre i sahrane je, svet je jeo i pio na daći, a kad se raziĊe, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa onda ode te pusti svinje. K ad svinje dotrĉe valovu, grde, obilaze oko njega, a ne će da piju pom ija. O na se stane ĉuditi što im je, kad tamo, a to pomija ni kapi, a oko valova zemlja suha, nisu istekle! Sutradan u veĉe opet tako, i tako za sedam veĉeri. K ad bi osm o veĉe, ona kaţe m uţu da on uspe svinjam a da jedu. K ad m uţ uspe, i pustivši svinje kad vidi kako su izm ršavile, stane ţenu grditi što ih nije hranila, već ih tako upustila da izm ršave. O nda m u ona pripovedi šta je i kako je, a on potrĉi valovu da vidi jeli prazan, kad tam o prazan! O n se stane krstiti i ĉuditi šta bi to bilo! U taj m ah njegova mati ispod valova progovori: "Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u m ukam a: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala – onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tom e trnju leţim ; a koja je sirota na m ene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam . A što sam B oga m olila da m e šalje s onoga sveta da kuću nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suĊeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjam a. A tvojoj ţeni postavljene su tri od zlata trpeze, na njim a sam a ruţa i bosiljak. P itaj je hoće li m i dati jednu da se sm irim ." M uţ onda otide ţeni u kuću, te joj kaţe sve šta je i kako je, a ona kad to ĉuje, dotrĉi k valovu da vidi svekrvu, pa kad je vidi kakva je izm uĉena, zaplaĉe se, a svekrva je stane zaklinjati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako suĊeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu, onda će joj se pola greha oprostiti, i ne će više m orati na ovaj svet dolaziti da sa svinjam a jede. S naha joj reĉe: "Ja tebi

poklanjam sve tri trpeze: što sam do sad ĉinila, neka je za tebe, a od sad da m i da B og za sebe da zasluţim ." O nda svekrve nestane, i nikad više nije dolazila.

16. Pravda i krivda.

U jednoga kralja bila dva sina, jedan bješe lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan. P ošto im otac um re, reĉe nepravedni pravednom e: "H ajde od m ene, ne ćem o više zajedno ţivljeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ta je dio od svega što nam je od oca ostalo, više ti nem a ništa." O n uzm e trista cekina i konja, pa poĊe govoreći: "Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!" P oslije nekoliko vrem ena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjm a. P ravedni nazva nepravednom e: "Pomozi ti Bog, brate!" A onaj mu odgovori: "Jaoh ti Bog dao! Š to vazda B oga spom inješ? S ad je bolja krivda nego li pravda." T ada m u reĉe dobri: "H ajde da se okladim o da nije bolja krivda od pravde." I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tom e sudi. Idući m alo naprijeda sretoše na konju Ċavola, koji se bješe pretvorio u kaluĊera, pa ga zapitaše da im kaţe ali je bolja pravda ali krivda. Đ avo reĉe: "K rivda", i tako dobri izgubi stotinu cekiva. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treću, i po osudi Ċavola koji se razliĉno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i konja. O nda reĉe: "H vala B ogu! već nem am cekina, ali imam svoje oĉi, okladiću se još jednom i u njih." T ako se okladi u svoje oĉi da je bolja pravda nego li krivda. T adar njegov brat i ne traţeći drugoga suda izvadi noţ pak m u izvadi oba oka i reĉe m u: "S ad neka ti pom oţe pravda kad si bez oĉi." O n ţalostan zahvali B oga, i reĉe: "Ja nem am oĉi za pravdu B oga, nego te m olim , brate m oj, da m i dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da um ivam rane, i da m e izvedeš i ostaviš pod jelom više izvora." B rat ga posluša i dade m u u sudu vode, i izvede

ga i ostavi pod jelom više vrela. O nĊe on jadan stojeći ĉu u neko doba noći Ċe doĊoše vile na izvor, i kupajući se poĉe jedna drugim a govoriti: "Z nate li, druge, da se ogubala u kralja Ċevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne m oţe izlijeĉiti. A li da zna pak da sad uzm e ove vode iza nas i da je njom e okuplje, u dan i noć ostala bi zdrava, a tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelio bi se od ove vode." U tom zapjevaše kokoti, i vile poĊoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oĉi i odm ah progleda; po tom zahvati u sud vode i poĊe hitro u onoga kralja što m u bješe šćer gubava, pak reĉe: "D ošao sam da izlijeĉim kraljevu šćer, ako m e pusti, u dan i noć biće zdrava." K ad kralj razum ije, pušti ga u kam aru ka Ċevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom . K ad proĊe dan i noć, Ċevojka ostade ĉista i zdrava od gube. K ralj se veom a obraduje, i dade m u pola kraljevstva i šćer za ţenu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svem u onom e kraljevstvu, te doĊe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja krivda nego pravda. O n pom isli da je onaj našao pod jelom sreću, pa poĊe i sam da je traţi: najprije uze u sud vode, i otide pod jelu, pak izvadi noţem svoje oĉi. K ad bi u neko doba noći, doĊoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izlijeĉi kraljeva šći, "valja da nas je" rekoše, "neko slušao kad sm o govorile da bi se ovom vodom iza nas izlijeĉila. M oţe biti da nas i sad ko sluša, poĊim o viĊeti. "K ad one poĊoše i pod jelu doĊoše, naĊoše onoga koji bješe došao traţiti sreću i govoraše da je bolja krivda od pravde, te ga šĉepaše za ĉetvrti pa ga rastrgoše. I tako m u prokletniku pom oţe krivda.

17. O čina zakletva.

B io jedan starac pa im ao tri sina i jednu kćer. K ad doĊe

vreme da starac umre, on dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvom e ko doĊe da je prosi, m akar ko bio. K ad po sm rti oĉinoj proĊe neko vrem e, doĊe jedan starac na dvokolicama te zaprosi devojku. Dva starija brata ne htednu mu je odmah dati, gde je star i siromah, ali najm laĊi navali da je dadu opom injući ih oĉine zakletve na samrti. I tako je dadu za starca i starac je odvede svojoj kući. P osle nekoga vrem ena otide najstariji brat sestri u pohode, kad tam o, a to kuća velika ne m oţe bolja biti. Sestra se vrlo obraduje kad vidi brata, i kad je brat zapita kako ţivi, ona m u odgovori: "D obro, ne m oţe bolje biti." K ad je brat sestri došao, starca nije bilo kod kuće, ali m alo ĉas doĊe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru pa m u reĉe: "Ĉ astićem o se i veseliti, sam o najpre da ideš na m om e konju da m u doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom , a ne gde je tebi volja." Š ura m u reĉe: "D obro, zete, hoću." P a onda uzjaše na konja i otide. Idući tako doĊe na srebrnu ćupriju; kad sagleda ćupriju i vidi da je sva od srebra, polako m i se, pa sjaše s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu govoreći: "M ogu se pom oći." P o tom nakosi trave gde je njem u volja bila ne ĉekajući dokle konj nogom : zakopa, pa uzjaše opet na konja i vrati se natrag. D ošavši kući nam esti konja u konjušnicu, i m etne travu predanj, pa otide u kuću. K ad doĊe u kuću, starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. O nda starac reĉe: "D obro, da vidim i ja." P a iziĊe u konjušnicu, kad tam o, a konj nije ni takao. S tarac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on kazao; za to odm ah isprati šuru neugošćena da ide od kuda je i došao. O naj došavši kući ne kaţe braći svojoj kako je kod zeta prošao, nego rekne srednjem u bratu: "P ozdravio te zet da m u i ti ideš u goste." P osle nekoga vrem ena otide srednji brat sestri u pohode; ali i on proĊe kao i onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad doĊe na srebrnu ćupriju polakom i se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao što m u je zet rekao, nego po svojoj volji. K ad se vrati k zetovoj kući, zet i njega uhvati

u laţi, i pošalje kući neugošćena kao i prvoga. K ad i on doĊe kući, ne kaţe nikom e kako je prošao kod zeta, nego rekne najm laĊem u bratu: "P ozdravio te zet da m u ideš u goste." P osle nekoga vrem ena otide i najm laĊi brat, sestra kad ga ugleda, vrlo se obraduje, pa m u reĉe: "S am o, brate, nem oj da uĉiniš kao što su naša braća uĉinila." O n nije znao šta su oni uĉinili, a ni sestra m u nije htela više ništa kazati do sam o to. K ad doĊe zet kući, i on se šuri vrlo obraduje, pa m u reĉe: "Ĉ astićem o se i veseliti, sam o idi najpre na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa onde da nakosiš, a ne gde je tebi volja." On uzjaše na konja i otide po travu. K ad doĊe na onu ćupriju zaĉudi se njenoj krasoti, ali m u ĉisto ţao bude što joj nem a i onih dveju talpi, pa kad doĊe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu kljuĉa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo ĉupaju. Z a tim prešavši preko ćuprije doĊe u jedno selo, i prolazeći krozanj ĉuje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se zaĉudi gde sve selo peva i veseli se, te zapita jednoga: "Kako je to, brate, u vas sve veselo?" A onaj m u odgovori: "Z a što ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega im am o izobila." K ad iziĊe iza sela, naĊe na putu dve kuĉke gde se kolju jednako; pa ih stane razvaĊati, ali ne m ogavši ih razvaditi, okani se i otide dalje. Idući tako doĊe u drugo selo i prolazeći krozanj vidi gde je u njem u sve ţalosno i plaĉno, pa reĉe jednom e: "Ja proĊoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za što je u vas sve tako ţalosno?" S eljak m u odgovori: "K ako ne će biti ţalosno, kad nas tuĉa tuĉe svake godine, pa nem am o ništa." K ad iziĊe iza onoga sela, naĊe dva bravca a oni se jednako kose. O n ih stane razvaĊati, ali zaludu, i ne m ogavši ih razvaditi, ostavi ih i poĊe dalje. Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoĉi s konja i nakosi trave, pa se vrne natrag kući. K ad doĊe kući, uvede konja u konjušnicu, pa m u poloţi travu i konj odm ah stane jesti. Z et kad vidi da m u je šura konja namirio, vrlo mu bude milo, pa mu reĉe: "T i si m oj šura;

sad ćem o se veseliti i gostiti." P a onda sednu za trpezu i stanu veĉerati. Z a veĉerom reĉe m u starac: "S ad da m i kaţeš šta si video?" A on m u odgovori: "O m oj zete, iskazati se ne m oţe šta sam video. P rvo sam video srebrnu ćupriju vrlo lepu, ali je nagrĊena gde joj nem a dveju talpi. K o ono uze, ubio ga ţivi B og!" S tarac m u na to rekne: "O no su tvoja braća ukrala; kako su ĉinili onako su i prošli. N ego m i kazuj šta si drugo video?" Š ura odgovori: "N a sredi pod ćuprijom video sam velik i kazan gde kljuĉa, i u njem u glave m rtvaĉke a odozgo ih orlovi ĉupaju." N a to zet reĉe: "O naka je veĉna m uka na onom e svetu. Š ta si još video?" Š ura nastavi dalje: "V ideo sam selo sve veselo." Z et m u na to reĉe: "O no su ljudi B ogu po volji; svakoga rado doĉekaju i ugoste i sirom aha ne teraju prazna ispred svojih kuća. K azuj šta si još video." A šura m u dalje kaţe: "V ideo sam na putu dve kuĉke gde se jednako kolju." Z et na to: "O no su dve jetrve. Š ta si još video?" Š ura odgovori: "V ideo sam drugo selo i u n jemu sve neveselo." S tarac m u reĉe: "O nde nem a nikakve pravde i nikakve sloge niti znadu za B oga. Š ta si još video?" Š ura odgovori: "V ideo sam dva brava gde se jednako kose." N a to zet: "O no su braća koja se dobro ne ţive. K azuj šta si još video." Š ura m u reĉe: "V ideo sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim ." N a to zet reĉe: "O naki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći." – P osle toga još su se dugo dana gostili i veselili. N ajposle se šura digne da ide kući, a zet ga lepo opravi sa velikim darom i reĉe m u da ga je odm ah poznao da je pošten ĉovek, što je navalio da se ispuni oĉina zakletva, i da će biti sretan a braća njegova nesretna.

18. Z a što u lju di nije taban ravan?

Kad su Ċavoli otpali od B oga i utekli na zem lju, onda su i

sunce odnijeli sa sobom , pa ga Ċavolski car nabio na koplje i nosio na ram enu. K ad već zem lja protuţi B ogu da hoće sva da izgori od sunca, onda B og pošlje svetog A ranĊela, da gleda kako da uzm e sunce o d Ċavola. K ad siĊe sveti A ranĊel na zem lju, a on se udruţi s Ċavolskim carem ; ali se Ċavolski car osjeti šta on hoće, pa se dobro uzm e u pam et. H odajući tako po zem lji njih dvojica zajedno doĊu na m ore i stanu da se kupaju; a Ċavo udari koplje sa suncem u zem lju. P ošto se m alo prokupaju, onda reĉe sveti A ranĊel: "D e da ronim o, da gledam o koji m oţe dublje." A Ċavo m u odgovori: "H ajde de." O nda sveti A ranĊel zaroni, i iznese u zubim a pijeska m orskoga. S ad treba i Ċavo da zaroni, ali se boji da m u sveti A ranĊel dotle ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka da mu ĉuva sunce dok on zaroni i iznese u zubim a m orskoga pijeska. K ako Ċavo zaroni, a sveti A ranĊel prekrsti rukom more, te na njemu postane led od devet aršina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane kreka. K ad Ċavo ĉuje svraĉij glas, onda već vidi šta je, pa se brţe bolje vrati natrag. K ad gore, ali se m ore zaledilo, ne m oţe na polje! O nda se brţe bolje vrati opet na dno mora, te uzme kamen i njim probije led, pa onda poteci za svetijem A ranĊelom ! O naj bjeţi, a ovaj za njim ! T am an kad sveti A ranĊel koraĉi jednom nogom k B ogu na nebo, onda Ċavo stigne, te m u noktim a iz tabana u druge noge išĉupa veliki kom ad m esa. K ad sveti A ran Ċel doĊe sa suncem onako ranjen pred B oga, onda zaplaĉe: "Š to ću, B oţe, ovako grdan?" A B og m u reĉe: "Ć uti, ne boj se; ja ću narediti da svi ljudi im aju tako na tabanu kao m alu dolinu." I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas.

19.

Đ avolja m aštanija i B ožja sila.

K rene jedno jutro carev sin u lov. G acajući preko snijega poĉne m u toĉiti krv iz nosa, pa gledajući kako je krv crljenu po bijelu snijegu lijepo viĊeti pom isli u sebi: "O h da m i je vjenĉati Ċevojku da je bijela kao snijeg, a rum ena kao krv!" U toj m isli idući srete jednu babu i upita je im a li Ċe takijeh Ċevojaka, a ona m u odgovori da im a naprijed u onoj gori jedna kuća bez vrata a sam o jedan prozor na kući kroz koji se ulazi i izlazi, i u toj kući da im a taka Ċevojka, "m a" reĉe m u "sinko m oj! kogod je tam o hodio da je prosi, nijedan se nije više vratio." – "Bogme ako i ne ću" odgovori carev sin, "ja idem , nego jeli ovo put?" P ošto baba to ĉu, saţali joj se pak se m aši u njedra i izvadi jedan bokunić kruha, i dade ga carevu sinu govoreći: "N a ovo kruha, ali ga ĉuvaj kao zjenicu od oĉi." O n uzm e kruh i krene dalje i do malo srete opet drugu babu. Ona ga upita kuda će, a on joj kaţe da ide prositi Ċevojku tu i tu, a baba ga stave odvraćati govoreći m u isto što i ona prva, a on joj reĉe: "B ogm e, baba, idem da bih se i ne vratio." O nda m u baba da jedan lješnik govoreći m u: "D rţi pri sebi ovi lješnik, jere će ti sluţiti." O n uzevši lješnik poĊe dalje, kad opet do m alo naĊe treću babu Ċe sjedi ukraj puta, i ona ga upita kud ide, a on joj kaţe da ide prositi Ċevojku tu i tu. K ad baba zaĉu poĉne ga plaĉući zaklinjati da se proĊe te Ċevojke kazujući m u što i one prve, ali on ni nje ne šće poslušati. O ndar m u baba da jedan orah govoreći m u: "U zm i ovi orah, ĉuvaj ga do potrebe." O n se zaĉudi ovijem darovim a, pak upita ovu treću babu što će reći da m u je ona najprva dala m alo kruha, potonja lješnik a ona orah. B aba m u reĉe: "K ruh kad doĊeš pred kuću baci onijem zvjeradm a da te ne izjedu, a kad ti do najveće m uke bude, upitaj najpriĊe lješnika pa oraha." P o tom carev sin krene dalje dok nabasa u nekaku gustu goru i u gori ugleda onu kuću. K ad doĊe pred kuću skoĉi nanj m noštvo svakojake zvjeradi, a on kako m u je rekla ona baba, baci ono kruha pa svako od zvjeradi pošto prim irisa ono kruha pade potrbuške i rep savi poda se. S ad – kuća

vrata nema a prozor visoko – ne m oţe da se pripne, dok na jedan m ah vidi Ċe niz prozor nekaka ţena spušta svoje kose zlatne, te on pritrĉi i uhvati se za one kose, te ga izvuĉe u kuću; kad ko je? ona ista Ċevojka. O beseli se jedno drugom e, pa m u Ċevojka reĉe: "M oli B oga Ċe se m oja m ater nije dom a nam jerila, nego pošla da bilje kroz goru bere da njim m ladiće zam aĊijava i u zvjerad pretvara, kao što je uĉinila svijem a onijem koji su m e prosili i tebe um alo ne rastrgoše da ti B og ne pom oţe; nego bjeţim o !" O nda oni bjeţi gorom što bolje m ogu. B jeţeći obazru se, kad li njezina m ater za njim a trĉi, oni se prepadoše, a baba već da ih stigne, ali u muci pade na um carevu sinu oni lješnik, pak ga izvadi i upita: "A h za B oga! šta ćem o sad?" A lješnik m u odgovori: "O tvori m e." P ošto ga otvori, buknuše iz njega ţestoke rijeke, te m ajci put prekidoše. A li ona taĉe štapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njim a. P ošto viĊeše da će ih opet stići, izvadi carev sin oni orah pak zavika: "A ti kazuj šta ćem o!" "R azbij m e!" odgovori m u orah, i kako ga razbi, sinu iz njega oganj da se za malo sva gora ne zapali. A li m ajka Ċevojĉina pljune u oganj, te se u oni ĉas udune, pa jednako za njim a u poćeru. O ndar carev sin viĊe da su ovo Ċavolja m aštanija, prekrsti se put istoka i kliknu jakoga B oga u pom oć, dok puĉe m unja iz neba te saţeţe Ċevojaĉku m ajku, i pod njom se zem lja prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s Ċevojkom zdravo dom a odbjeţe, Ċevojku pokrsti i vjenĉa je sebi za ţenu I B og m i te veselio!

20. Pobratimski darovi.

P riĉaju ljudi da je u stara vrem ena bio nekakav silan ĉoek koji se nikad Bogu ne m oljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni priĉešćivaše, nego u svaka bezakonja upadaše, da je cijeli grad od njega na jadim a

bio. O d više sile nije htio oţeniti se kao što G ospod B og zapovijeda, nego naum i da vjenĉa aţdaju kako će više zlo ĉiniti, i uputi se u nekaku pustinju Ċe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini zanoći. T ek što zaspao bješe, ĉuje u pećini klopot svakojakijeh veriga, tutnjavinu kao gromovi, dok u tome i probudi se. Kad evo ti na jedan put svanu u pećini kao dan, i tušta i tam a od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i ţutijeh, u razliĉite haljine obuĉeni, a pred njim a jedan starac bijele kose i brade kao ovca, na dvije dvorogaste šljake, koji m u reĉe: "koji si ti?" A on m u u strahu odgovori: "P utnik iz daleke zem lje, i vaš drug." N a to m u starac odgovori:" A ko si naš, treba da se pobratim iš sa m nom , ako ţeliš srećan da budeš." O n na to pristane i pobratim i se sa starcem . P ošto se pobratim iše, reĉe m u starac: "E pobratime, sad da se darujem o, ja ću tebe darovati snagu i blago, a ti mene za oba ova dara samo svoju dušu." O vi ĉovjek prem da je bio opak, opet prom isli hoće li dati svoju dušu, ali ga strah nagna, te se darovaše. S tarac zapahnu njega duhom , te u oni ĉas steĉe krila, rep i m ale rošĉiće na glavi, i dade m u jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreći m u: "E vo ti ovi štap, kad ti goĊ bude potreba od novaca, njim e u štogoĊ kucneš ondole će izlaziti na stotine onake aspre kake ti nam ijeniš." O braduje se ovi ĉovjek, te ujutro kad svane odvoji se od pobratim a te onaki kakav je krenu, i idavši za dugo poĉine pod jednijem velikijem kam enom , pa poĉne da kuša sreću u štapu. K ucne njim u kam govoreći: "S ve ţuti cekini da budu!" I cekini iz kam ena porevaše tako da njega pritiskoše i zam alo ne udaviše, a on zavika: "P obratim e! pobratim e! pogiboh!" U to doleće m u pobratim govoreći"E vo m e, šta je?" A on m u odgovori: "E vo pritiskoše m e cekini, hoće da m e udave." A pobratim m u reĉe: "R eci: ""dosta već"", pa ne će više izlaziti." P o što on reĉe: "dosta već" i cekini prestadoše izlaziti, reĉe m u starac: "U zm i koliko m oţeš, pak hajde od m jesta do m jesta, te kupuj duše za blago." O nda on oprostivši se s pobratim om uputi se te k jednom e gradu. K ad doĊe na

jednu raskrsnicu na jedan put nestade aspri s pleći; on se obazre i ugleda jednoga kaluĊera na jednom e ćošku Ċe sjedi i brojanice u rukam a drţi. "H a!" reĉe sam u sebi "idem onoga kaluĊera prevariti i hoću da iz njega cekini izviru." P a se prim akne kaluĊeru i kucne ga štapom govoreći: "S ve cekini i talijeri." Ali na mjesto aspri rastopi m u se štap u ruci, a kaluĊer prekrsti one brojanice pak m u ih nataĉe na glavu i reĉe: "D a vaskrsne B og!" I on se u oni ĉas strese i provrţe se ĉovjekom kakav je i bio O ndar m u kaluĊer reĉe: "O H rišćanine! H rišćan ine! pokaj se od svojijeh grijehova, i m oli se B ogu i zahvali m u koji je ĉuo plaĉ roditelja tvojijeh na nebu u oni ĉas kad si dušu svoju prodao, pak se proĊi Ċavoljijeh aspri, nego se trudi." Ĉ oek mu se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi H rišćanin do duboke starosti ţivlje. I Bog s nama!

21 K aluĎer i četiri grješnika.

B io nekakav bogougodni kaluĊer, bijele brade i glave, koji se vazda Bogu m oljaše. P utujući jednom notnjo nanese ga put pokraj jedne crkve Ċe se H rišćani kopaju. K ad doĊe pred vrata od avlije crkovne ugleda tri konja, jednoga crljena kao krv, drugoga crna kao ugalj, a trećega ţuta kao ĉafran, Ċe obigravaju tam o am o okolo grobova i okolo crkve. A li kad viĊeše kaluĊera, ne znade im se strva kao da ih zem lja proţdrije. K aluĊer pošto viĊe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, doĊoše na jedan grob i nad njim stadoše nogam a tući i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izaĊe iz groba jedan ĉoek sredovijeĉan, no grom oradna stasa, onako prekrštenijeh ruka i noga kao što su ga kad je um rüo u grob vrgli. K onji okolo njega jednako skakahu i vrištijahu, m a ga ne doticahu, niti on njim a što odgovaraše no sve plakaše. K aluĊer bojeći se da konji što ne uĉine ĉoeku,

pritrĉi k njim a iznenada, i zakle ih nebom i zem ljom da svaki stane na svom e m jestu, te konji stadoše. O nda kaluĊer taĉe štapom najpriĊe ĉoeka, pa konje redom . T ek što kojega taknu, m rtvi oţivlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: "K oji ste i što ste vi? Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako m ogoh da vam pom ognem ." O nda reĉe oni ĉoek: "O ĉe duhovni! ovo su bili moji nesretnji sinovi, i ja sam sva tri jednu veĉer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam m islio ispoviĊeti pri sm rti, ali m e ugrabi prije nego pop prispje." – "A vam a šta je?" upita kaluĊer ona tri sina. "M i roditelja svojijeh nijesm o šćeli slušati, nego protivu njihove volje sve drukĉije radili, a ne pokajali se." T adar kaluĊer izvadi iz torbice petrailj i trebnik, pa najpriĊe reĉe onoj trojici: "P itajte ocu svojem u proštenje," a ocu: "S ada ti pokaj se od grijehova;" te tako uĉiniše, pa potkupi svu ĉetvoricu pod petrailj i oĉita im oproštenu m olitvu. P o tom oni poljubiše kaluĊera u ruku i pošto se izm eĊu sebe izgrliše i iţljubiše suze roneći otidoše svaki u svoj grob, a kaluĊer svojim putem kazujući narodu da se kaje i da ne bi koji bez ispovijesti pošao s ovoga svijeta.

22 Kopanje blaga.

N ekakav ĉoek usni blago: doĊe m u na san jedno dijete krilato i kao snijeg bijelo, govoreći m u: "H ajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kam ena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna dţara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop i onĊe ostavi a aspre nosi, i nikom u se vješt ne ĉini da te ljuta guja ne uvjede." K ad se ĉoek probudi obeseli se, digne se, obuĉe se i trkom put onoga m jesta Ċe m u je reĉeno, i kad ugleda oni bor i pod njim

kam suzoviti i trorogi, onako sam uloţi kopati, i tek što je treći put kljukom udrio u zem lju, zaĉu ozdol jedan glas kao Ċetinjski: "P roĊ' se, ko si, te rabote danas!" K ad on ovo ĉu, od straha pade na zem lju i kao zaklan zaspa. U ta m u isti ĉas doĊe opet na san ono isto dijete govoreći m u: "Ti si ustanuo, umio si se, obukao si se, krenuo si na put, i rabotu si zapoĉeo, a prekrstio se nijesi; a m oli B oga za što ga m oliš: da ti nije m ene bilo, um io bi kazati šta bi ti se dogodilo; nego kad ustaneš, prekrsti se kao što B og zapovijeda; priĊe no koju m u drago rabotu zapoĉneš, vazda valja da se najpriĊe prekrstiš." K ad se ĉoek probudi i rastrijezni, kad li se ne nalazi na onom e m jestu Ċe je bio od straha panuo, nego u nekakvome bostanu punanu cvijeća, pa se prekrsti, uzm e svoju kljuku i m otiku te opet na ono isto m jesto poĊe Ċe m u je bilo reĉeno, i priĊe nego poĉne rabotati prekrsti se prem a suncu, koje u oni trem izlaţaše, u tri puta govoreći: "S unce na istok a jaki B og na pom oć!" T e uloţi da kopa zem lju, ali s nekim strahom da ne bi opet ĉuo kakav glas ozdol. K opajući i izgrćući zemlju, kad li – zasja m u se nešto kao da m u sve ţrake sunĉane u oĉi sinuše, kad li što je? zm aj spava na onom e blagu i pošto ĉoek viĊe da od njega nikako ne m ogaše blago da uzm e, u tri m aha zakum i ga da se m iĉe. N a to se zm aj probudi i reĉe m u: "Ja se odolen ne m iĉem , jer niti je tvoje ni moje blago ovo, ma sa svijem tijem , ako prebrojiš sve izvore koliko ih im a u ovoj planini i da m i doĊeš da kaţeš, m aknuću ti se s m jesta, a drukĉije nikako." K ad ovo ĉu oni ĉoek, zaĊe od izvora do izvora i poĉne ih brojiti redom po gori, ali se pomete i nikako im broja ni kraja nije m ogao naći. O nako trudan sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da takoga u svijetu nije, i zaĉuje navrh njega Ċe se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad li dolećeo vilenik i vila, i vilenik hoćaše da m u vila nešto silom kaţe, a vila bojeći se zakle m u se govoreći: "T ako m i sedam deset i sedam izvora što je u ovoj planini, ne znam ." V ila negĊe poleće, a vilenik upazi ovoga ĉoeka i reĉe m u da ide na ono blago i da ga nosi. O n poĊe kad li zm aja ne nalazi, nego diţe oni zaklop od zlata te na dţari

bješe, i poćera sve blago što u njoj naĊe, a zaklop od nje ostavi.

23. L ijepe haljine m n ogo koješta učine.

Im ao nekakav car jedinicu šćer, preko m jere lijepu, pa od više sile i nje ljepote proglasi u svijet: koji se m ladić naĊe da pogodi kakav biljeg im a ova Ċevojka i na kojem u m jestu, da će je dati njem u za ţenu i da će m u dati polovinu carstva svoga, a koji ne pogodi da će se provrći u jagnje ili ostanuti bez glave. O vo se ĉudo razglasi po svijetu tako da je na hiljade prosilaca od svakuda pristupljivalo, ali sve zaludu, i toliko sila m ladića u jagnjad se prometnula, a sila vasiljena opet bez glave ostanulo. O vi glas zaĉu i jedan m ladić, sirom ah no provrtan i dom išljat, pa se slakom i na lijepu Ċevojku i na polovinu carstva, te ode k Ċevojci, ali ne daje prosi, nego sam o da je vidi i da je nešto pita. D ošavši u carev dvor – šta ćeš da vidiš? navrvlješe okolo njega B og zna koliko jagnjića od svake vrste i skaĉući uzanj stane ih bleka, i to bješe znak kao da ga odvrate od te m isli da se ne bi i on jagnjetom provrgao, a one glave što bjehu osjeĉene i na koĉiće pobjene u redu poĉe svaka suze prolijevati. K ad on to viĊe, prepade se i hoćaše natrag da bjeţi, no ga doĉeka nekakav ĉoek vas u krvave haljine obuĉen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: "S tan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo." U to se povrati te k carevoj Ċevojci koja ga doĉeka i reĉe m u: "Jesi li došao i ti da m e prosiš za ţenu?" "N e, ĉestita carice, nego sam ĉuo da se m isliš s dobrijem ĉasom udavati, pak sam došao da te pitam jeli ti potreba od kakvijeh haljina za vjenĉanje." "K akijeh haljina im aš?" upita ga ona, a on joj odgovori: "Im am gaće od m ram ora, košulju od rose, faculet u kom e su ţice ţrake sunĉane a potka zvijezde i m jesec, i crevlje od suhoga zlata ni tkate ni kovate; sad ako ţeliš sve ovo

kupiti, zapovjedi da poĊem donijeti, m a sam o ovo da znaš: kad staneš provati jednu po jednu od ovijeh haljina, ne ću niko kod nas da bude, nego nas dvoje, pa ako ti valjaše, lasno ćem o se pogoditi, ako li ne valjaše, ondar ih nikom u ne ću kazivati nego ću ih dohraniti svojoj nevjesti." P revari se careva šćer te m u reĉe da donese sve ovo. I on poĊe i sve donese, a B og zna od kuda je on ovo dobavio i imao. Oni se onda, zatvore u jednu kamaru, i ona poĉne najprije obukovati gaće, a on podviruj ne će li joj biljegu viĊeti ĊegoĊ na nogam a, dok svojom srećom viĊe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viĊe, ništa ne reĉe, nego sam u sebi pom isli: blago m eni jutros i do vijeka! P o tom stane careva šćer provati košulju i drugo ostalo, ali on već nije ni pazio im a li kakav drugi biljeg, i sve joj poĊe kao daje o njoj krojeno. O nda se oni pogode za cijenu i ova plati koliko se pogodiše, i on novce svoje ponese, pa nakom nekoliko dana izoĊene se što najljepše m ogaše i poĊe prositi u cara Ċevojku K ad iziĊe pred cara, reĉe m u: "E ĉestiti care! Ja sam došao da prosim tvoju šćer, nego da m i je daš." "D obro" odgovori car, "nego znaš li ti kako se prosi m oja šćer? i pazi dobro, ako joj ne pogodiš biljega, ti si poginuo, a ako pogod iš, na poklon ti ona i polovina carstva mojega." On se pokloni caru i reĉe: "E valaj caru i taste m oj! kad je tako, ona je moja. Ona ima zlatnu zvijezdu na desnome koljenu." Z aĉudi se car ĉudu otkuda on ovo zna, ali m u ne bi kuĊ kamo, nego mu je da i on se s njom e vjenĉa. K ad je bilo da m u ocijepi polovinu carstva, reĉe m u zet: "N a poklon ti carstva polovina! sam o da povratiš ove jadne duše kakve su i bile." U to car reĉe da u njegovoj volji to ne stoji, nego u njegove šćere "a tvoje" reĉe "ţene". O ndar on zam oli svoju ţenu i ona m u reĉe: "P ušti m i krv ispod ove zvijezde, pa neka svako jagnje od nje samo lizne jezikom a glavu svaku pom aţi njom e po donjoj usni, pa će se jagnje svako provrći opet ĉovjekom , a glave će oţivljeti i postati ljudi kao što su i prije bili." O n tako i uradi, i pošto se svak provrţe kakav je bio, on ih sazva sve u svatove, pak s Ċevojkom dom a P jevajući i lubardajući, i tu ih ĉasti

pićem i jestivom , pa najposlije svaki svojoj kući, a on sa svojom m ladom osta, i već B og zna šta je od njih bilo, a sad se spominjalo.

24 D jevojka brža od konja.

B ila je nekaka Ċevojka koja nije roĊena od oca i m ajke, nego je naĉinile vile od snijega izvaĊena iz jam e bezdanje prem a suncu Ilijnskom e, vjetar je oţivio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila. O na je bila bjelja od snijega, rum enija od ruţice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu raĊalo nije niti će se raĊati. O na pusti glas po svijetu da će u taj i u taj dan na tom e i na tom e m jestu biti trkija, pa koji je m ladić na konju preteĉe da će biti njegova. O vo se u m alo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjma da ne znaš koji je od kojega bolji. I sam carev sin doĊe na trkiju. Đ evojka stane na biljegu i svi prosioci narede se na konjm a a ona izm eĊu njih bez konja, nego na svojijem nogam a, pa im onda reĉe: "Ja sam onam o postavila zlatnu jabuku, koji najpriĊe do nje doĊe i uzm e je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj doĊem i uzm em je priĊe vas, znadite da ćete vi svi m rtvi na ono m jesto ostati, nego pazite dobro što ĉinite." K onjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti Ċevojku, pa rekoše izm eĊu sebe: "Z nam o odista da ne će ona ni jednom e od nas na nogam a odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će B og i sreća danas pom oći." T e tako kad Ċevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem . K ad je bilo na po puta, bogm e Ċevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka m ala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše Ċevojku. K ad ona viĊe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti ĉas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci Ċe će vi kuda će, no tam o am o te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi

konje i opet je stigoše. A kad Ċevojka viĊe zlu i goru, pusti jednu suzu, dok – buknuše strašne rijeke, te se za m alo svi ne potopiše, za Ċevojkom niko više ne pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto viĊe da m u je Ċevojka odm akla, zakle je tri puta im enom B oţjim da stane i ona stade na onom e m jestu na kojem u se naĊe; onda je on uhvati, te za se na konja vrţe, i prepliva na suho, pa se uputi jednom planinom doma, ali kad doĊe u najvisoĉiju planinu, obazre se, kad li m u Ċevojke nem a.

25 Djevojka cara nadmudrila.

Jedan sirom ah ţivljaše u jednoj pećini i nem aše ništa do jednu šćer, koja bijaše m nogo m udra i iĊaše svuda u prošnju, pa i oca svoga uĉaše kako će prositi i pam etno govoriti. D oĊe jednom sirom ah k caru da m u štogoĊ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je nauĉio m udro govoriti. O vi m u odgovori okle je i kako ga je šćer nauĉila. ,.A šćer tvoja od koga se nauĉila?" upita car, a sirom ah odgovori: "B og je nju um udrio i naša jadna sirom aština." T ada m u car dade trideset jaja i reĉe m u: "P onesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka m i iz tijeh jaja izleţe pilad, pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleţe, hoću te staviti na m uke." S irom ah otide plaĉući u pećinu i kaţe sve šćeri. O na pozna da su jaja varena, i reĉe ocu da poĊe poĉinuti a da će se ona za sve brinuti. O tac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i reĉe m u da uzm e ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reĉe m u: "K ad vidiš cara, uzm i bob pak sij, i viĉi: ""haj volovi, pom ozi B oţe da rodi vareni bob."" K ad te car zapita kako m oţe roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad." S irom ah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda

cara Ċe ide, on stane vikati: "H aj volovi, pom ozi B oţe da rodi vareni bob." Ĉ uvši car ove rijeĉi, stane na putu i reĉe sirom ahu: "S irom aše, kako m oţe roditi vareni bob?" A on m u odgovori: "Ĉ estati pare, kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad." Stavi se car odm ah da ga je šćer nauĉila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruţi povjesm o lana govoreći: "U zm i to, i od toga im aš uĉiniti gum inu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu." O vi sirom ah s velikijem strahom uzm e povjesm o i plaĉući otide dom a i kaţe sve svojoj šćeri. Š ćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to uĉiniti. S jutradan uzm e m ali kom ad drveta, pak probudi oca i reĉe m u: "N a ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuĊelju i vreteno i stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njem u napraviti sve što nareĊuje." S irom ah posluša šćer i iskaţe caru sve kao što ga je ona nauĉila. C ar ĉuvši ovo zaĉudi se i stane m isliti šta će ĉiniti, pa onda dohvati jednu m alu ĉašicu i reĉe m u: "U zm i ovu ĉašicu i ponesi tvojoj šćeri neka m i njom preseka m ore da ostane polje." S irom ah posluša i plaĉući ponese šćeri onu ĉašicu i kaţe joj sve što je car rekao. Đ evojka m u reĉe da ostavi do sjutra i da će ona sve uĉiniti A sjutradan zovne oca i da m u litru stupe i reĉe "P onesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati m ore." S irom ah otide i ovako caru reĉe. C ar videći da je Ċevojka m nogo m udrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: "P ogodi, Ċevojko, šta se m oţe najdalje ĉuti?" Đ evojka odgovori "Ĉ estiti care, najdalje se m oţe ĉuti grom i laţ." T ada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodin zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda Ċevojka odgovori svijem a da nijesu pogodili, pak reĉe: "C areva brada valja koliko tri kiše ljetne." C ar se zaĉudi pa reĉe: "Đ evojka je najbolje pogodila." P a je onda zapita hoće li biti njegova ţena, i da drukĉije ne m oţe biti nego tako. Đ evojka se pokloni i reĉe: "Ĉ estiti care! kako ti hoćeš

neka bude, sam o m olim da m i napišeš na karti svojom rukom , ako bi se kad goĊ na m e rasrdio i m ene od sebe oćerao, da sam gospoĊa uzeti iz tvoga dvo ra ono što m i je najm ilije." C ar joj ovo odobri i potpiše. P ošto pasa nekoliko vrem ena, car se na nju raţljuti i reĉe joj: "N e ću te više za ţenu, nego hajde iz m oga dvora kud znaš." C arica m u odgovori: "S vijetli care, poslušaću, sam o m e pusti da prenoćim a sjutra ću poći." C ar joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri veĉeri pom iješa m u u vino rakiju i neka m irisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše m u: "P ij care veselo, jer ćem o se sjutra rastati, i vjeruj m i da ću biti veselija nego kad sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kam enu pećinu. K ad se car u pećini probudi i vidi Ċe je, poviĉe: "K o m e ovĊe donese?" A carica m u odgovori: "Ja sam te donijela." C ar je upita: "Z a što si ti to od m ene uĉinila? dali ti nijesam rekao da više nijesi m oja ţena?" O nda m u ona izvadivši onu kartu reĉe: "Istina je, ĉestiti care, da si m i to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što m i bude najm ilije u tvojem u dom u da ponesem sobom kad od tebe poĊem ." C ar videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.

26 Č udnovata tica.

B io jedan ĉoek sirom ah. Jedno jutro poĊe od kuće da dobavi otkud kruha svojoj Ċeĉici i ţeni; idući putem vidi jednu tiĉicu šarenu Ċe krilim a lepeće a njega gleda, te on nju uhvati i vrati se s njome doma. Pokrije je jednom sitkom da ne bi pobjegla, pa se opet povrati za kruh, ali ne m ogući nigĊe ni otkle dobaviti vrati se jadan i ţalostan dom a bez zalogaja kruha. T ek što uljeze u kuću, Ċeĉica skoĉe oko njega onako gladni i kaţu m u da je tica snijela dva jaja, i jedno od Ċece reĉe m u da poĊe u pazar ova dva jaja da proda, i što od njih uhvati da im za ono kruha kupi.

N asm ije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: "Jadno dijete! što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?" No ono mu odgovori da će m nogo i m nogo uhvati. O n poĊe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva ĉoeka, koji tek što viĊe jaja pritrĉa k njem u i upita ga šta ište za njih, a on m u odgovori: "Š to daš, teke da m ogu kupiti za sebe i za svoju ĉeljad kruha." Ĉ oek m u pruţi zlatni cekin govoreći: "E vo ti za njih ovi cekin, a evo ti ovi drugi da m i kaţeš otklen ti ova jaja." O n m u sve kaţe, i kad ga onaj ĉoek zapita bi li m u i ticu prodao, on odgovori da bi za dobru cijenu; te oni zajedno natrag. Kad doĊu u kuću i ovi ĉoek vidi ticu, reĉe: "E vo ti sto zlatnijeh cekina za nju!" T e m u je on da. O vi ĉoek zakolje ticu i okine glavu i izvadi iz nje srce pa reĉe: "Ispecite m i ovu glavu i ovo srce da izjedem ." O ni navrte na raţanj srce i glavu i dadu jednom e Ċetetu da obrće. O ni se ĉoek zabavi u razgovoru s ostalom kutnjom ĉeljadi, a Ċeĉica okolo onoga peĉenja skupe se i priĊe nego se dobro i ispeklo, dva Ċetića – onako gladni – izjedu jedan glavu a drugi srce, pa pobjegnu. Malo poslije evo ti onoga trgovca da vidi jeli peĉeno, pa kad vidi šta je, udri se šakom u ĉelo i zaleleĉe što je više m ogao ne ţaleći onijeh sto cekina što je za ticu izbrojio, nego što se prevario i izgubio sreću na ovom e i na onom svijetu, i kukajući otide doma. Sjutradan ujutro ona dva Ċetića probude se, kad li onom e što je izio srce osvanulo pod glavom sto zlatnijeh cekina, a oni što je izio glavu poĉne kazivati odu i m ateri štogoĊ ko ĉini u svijetu, pa i što kraljevi m isle. I tako svako jutro prvom e osvitalo po sto cekina pod glavom , a oni drugi znao što ko m isli i ĉini. T ako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za kralja, i dopade onoga što je srce izio. B rat njegov što je glavu izio od zavisti i kao najpam etniji ĉoek na svijetu, poĉne m rzjeti na svoga brata kralja, te šta će kako li će da ga sm akne s ovoga svijeta, naum i da ga ubije, i da on m jesto njega kraljuje, pa jednu veĉer kad m u brat zaspi ubije ga, pa ga raspori i naĊe u njem u ono srce od tice, pa ga izjede a utrobu svoga brata opet zašije. S jutradan glas kroz narod: "um rüo kralj! koga ćem o za

kralja?" T e tam o te am o, te više te niţe, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega. Kad postane kralj, i svako m u jutro poĉne pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara Ċevojku i car m u je da i vjenĉaju se po zakonu. N ova kraljica videći prvo i drugo jutro da njezinu m uţu osviće ispod glave po sto cekina, zaĉudi se i treće jutro kridim ice ukrade m uţu pedeset a pedeset ostavi m u; ali kad joj se m uţ probudi i ne naĊe punane sto , kidiše joj tako da je pogubi, te ona od straha baci nanj one cekine a on padne u nesvijest i poĉne bljuvati te i ono srce izbaci; u taj m ah doĊe nekaka ruka bijela kao na gori snijeg te ugrabi srce i zaĉu se glas Ċe zavika: "O vo je m oje bilo, a sad da vi je prosto." O vo je bila duša njegova brata, a ruka je bila njegova sjen. Malo po tom povrne se duh u kralja i pošto viĊe što je i kako je, poĉe se kajati od svojijeh grijehova, i do smrti svoje kajao se i siromasima dijelio.

27 Crno jagnje.

B io jedan carev sin koji se bješe zarekao da se ne će oţeniti dotlen dotlen goĊ u snu ne vidi Ċevojku koja će m u reći: "Ja sam tvoja, ja ću ti biti sretnja i rodiću ti sina sa sjajnom zvijezdom na ĉelu." I ovo nikom u ne kazivaše dok jednu noć u snu javi m u se nekakva prelijepa ţena i reĉe m u: "Š to junaĉe ĉiniš te se ne ţeniš? E no ti tri sirote Ċevojke bez oca i m ajke u jednoj kući pozem ljuši koja je na troje razdijeljena i pred svakom opleten šarapod, i svaka po sebe razliĉitu rabotu posluje: jedna veze, druga plete, a treća pjevajući prćiju šije. N ego kad se probudiš, hajde u lov, i uputi se k najbliţem u selu, na putu ćeš sresti jedno jagnje crno bez biljega sa zlatnijem rošĉićim a, i ono će te pred Ċevojaĉku kuću dovesti." K ad se ujutro carev sin probudi, obraduje se i kako m u je rekla ona ţena tako i uĉini. P odrani rano te sa slugam a u lov krene. K ad na putu sretne ono crno jagnje, reĉe slugam a: "V i hajte ća, ili m e

ovĊen priĉekajte, pa kad m e vidite, tadar m i se nadajte." Po tom on poĊe za jagnjetom dok ugleda kućicu na tri šarapoda, i u svakom e po Ċevojka Ċe rabotaju kako m u je ona ţena bila kazala; i zaĉuĊen ljepoti onijeh Ċevojaka, ne m ogaše razlikovati koja je od koje ljepša, pa im nazove: "Pomoz' bog" Jedna mu od nji, najstarija reĉe: "B og daj budi gospodinu!" druga: "D obra ti sreća delijo!" a treća: "S a srećom došao sretnji i presretnji junaĉe!" Z aĉudi se carev sin na ovake odgovore, a najviše na ovi najpotonje Ċevojke i prom isli u sebe da će biti srećan i presrećan ako ovu uzme, te snimi s desne ruke prsten i stavi joj na ruku govoreći joj: "T i si m oja zaruĉnica." P a otolen svoj put, te dom a. K azuje ocu sve šta je i kako; otac m u se vrlo obraduje i veliko veselje uĉini. O ne druge dvije sestre pošto viĊeše da im se sestra najm laĊa vjeri preko njih ţivijeh i starijih, poĉnu joj o glavi raditi i dom išljati se kako će je obestrviti, i dogovore se te dozovu jednu vješticu, babu iz sela, koja je znala m aĊijati, i obećaju joj sve što im aju ako što uĉini da se njihova sestra ne uda; te ova baba da im jednu travu i reĉe im : "D aćete joj ovu travu da popije ujutro na šte srca u vodi nenaĉetoj, i kako je popije doći će joj pam rak u glavu, te će u goru pobjeći, i kad se u gori naĊe, već se dom a ne vrće, nego će se sam odaviti u pustinji ili će je zvjerad rastrći; a kada doĊe oni ĉoek, ono je carev sin, reći ćete m u da je sam a pobjegla." K ako im ova baba reĉe, tako bezdušnice i uĉine; dadu joj onu travu u vodi, pa teke popi, poĉe tam o am o bjeţati te u pustinju kao izvan sebe. S jutra dan opet doĊe carev sin da svoju zaruĉnicu naĊe, ali m u svasti odgovore da je sam a jutros rano nekud pobjegla i da ništa ne znadu kuda se strvila, i poĉnu kao plakati i ţaliti je pred njim . C arev sin odm ah brţe bolje za njom u goru da je traţi, kao pom am ljen; kad – ĉuje negĊe da neko zavija i plaĉe, te on po glasu trĉi, kad li naĊe svoju zaruĉnicu Ċe se pribila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i plaĉa; on pretrĉi k njoj i plaĉući je prigrli i zaviĉe: "H a blago m ene, evo m i je!" O na ga poznade, i teke ĉu njegov glas, i ona njega zagrli, te od velike radosti i plaĉa

njem u na ruke ispijenu. K ad to viĊe carev sin, izvadi noţ iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje m rtvi na zem lju padoše. U ovi isti ĉas – B oţja volja! – car spavaše, i u snu ona ista ţena što je carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govoreći: "U staj na noge, tvoj je sin m rtav i tvoja snaha; nego uzm i travu što pod uzglavnicom naĊeš i trĉi u tu i u tu goru, naći ćeš ih oboje jedno do drugoga m rtvo, pa pom aţi rane sinu i dobro travu oţm i da m u od nje sok u ranu uljeze, a snasi srce nam aţi, i triput reci: ustanite nesretnji pa sretnji, ako B og da." P robudi se car i uplašen prevrne uzglavnicu i naĊe pod njom travu ţutu kao ţukovi cvijet, te poteci na konju put one gore Ċe m u je reĉeno. Kad tamo, naĊe sina i snahu prućeni jedno pokraj drugoga, i poĉne naţim ati sok od one trave sinu u rane a snasi srce m azati njom e, i ne izrekao bješe treću rijeĉ: "ustanite nesretnji pa sretnji, ako B og da!" oboje ustadoše na noge kao da im ništa nije bilo. M rtvi se zaĉude kako uskrsnuše, a otac radujući se povede ih u svoj dvor, pa ih vjenĉa, i prve godine rodi m lada carica sina sa zlatnom zvijezdom na ĉelu.

28 C areva kći ovca.

Im aše nekakav car ţenu koju preko naĉina m ilovaše. O ni od svoga srca nem adijahu ništa drugo do jednu jedinicu šćer, koja već bješe prispjela za udaju. O va carica razboli se i kad vidi da ne će ostati, nego da će um rijeti, zazove m uţa cara, i suze roneći, na ĉetiri oka reĉe m u: "E vo se pribliţila pošljednja ura m oje ĉaše, i ja ću um rijeti priĊe no treći kokoti zapoju, i ja znam da se ti ne m oţeš proći da se ne ţeniš, i bila ti sreća! i prosto ti bilo od B oga i od m ene grešnice! ali tako ti ovoga i onoga svijeta, ĉuj m e i poslušaj m e što ću ti reći: evo ti prsten, i koju Ċevojku naĊeš i isprosiš, nem oj je vjenĉati ako joj ovi prsten ne uzme dobro na prvi prst desne ruke, i zaklinjem te po

triput od neba do zem lje, da onu Ċevojku sebe vjenĉaš m jesto m ene kojoj pristane najljepše na ruku, a ako m e ne poslušaš, sve što radio i o ĉem u se B ogu m olio sve ti uzalud i naopako obršilo, i od tebe ne ostalo traga." C ar joj se obeća i zakune da ne će vjenĉati nikakve Ċevojke ako joj dobro ne uzide oni prsten, i ako je ne bi našao, da se ne će ni oţeniti. C arica m u na to odgov ori: "N aći ćeš je, samo ne prestupi kletve da te ljuta zmija ne uvjede," i tek što ovo izreĉe, izdahnu. C ar po sm rti ţeninoj pošlje sluge po onom e gradu da obiduju sve Ċevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne naĊoše, posla ih po bijelom e svijetu da traţe eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu. S luge se vrnuše nakom toliko sile vrem ena i kaţu caru da u svijetu Ċevojke ne naĊoše kojoj ne bi ili prevelik ili preuzak ovi prsten. C ar se na ĉudu naĊe šta će kako li će: htio bi se ţeniti, a Ċevojke nem a, htio bi kletvu prestupiti, ali ne smije od straha da ga ne postigne, i onako uzm uĉen u m islim a, baci oni prsten, te Ċe će? nego odskoĉi s doline te njegovoj istoj šćeri na skut, a ona videći zlatni i lijepi prsten, uzm e ga te stavi na p rvi prst od desne ruke, i pruţajući ruku put svoga oca reĉe m u: "V iĊi tata, kako m i lijepo stoji." K ad viĊe car, onesvjesnu od ĉuda, i za cijelo po dana razabrati se nije m ogao, dok njegova šćer u to skoĉi i kao da ga rukam a potkrijepi i zagrli, poĉne od ţalosti nad njim plakati, dok se na jedan put osvijesti i reĉe šćeri: "T i si m oja ţena, tako je zar B og osudio, i ti ćeš biti carica m jesto svoje pokojne m atere." Š ćer m u se stane ĉuditi šta zbori, i kao za luda i nesvijesna ĉoeka cijeniti ga, ali nakom dug oga prepiranja viĊe već da nije kuĊ kam o, te ona šta će, da je otac ne vjenĉa i da pas pasu kao prikazanije ne kazuje, naumi da ubije sama sebe, te tako i uĉini: uzm e oĉin handţar te njim e sam a sebe usred srca. O tac pošto viĊe poruĉi za bajalicu te m u ona reĉe: "E vo ti svirala, pak joj nad glavom sviri od ţraka do m raka, i oţivljeće ti." C ar tako i uĉini, i teke stane zvijukati okolo m rtve šćeri, ona sjede, a otac je zagrli i odm ah naredi da se sjutradan pripravi što treba za svadbu. K ad šćer ovo doĉuje, uzm e oĉinu sablju te sam a sebe

lijevu ruku osijeĉe, a desnu u ognju izgori. U jutru sluge pripravljaju svadbu, a jedan od njih dokaţe caru kako m u je vidio šćer bez, ruka. O tac joj poteĉe i kad je vidi, opet brţe bolje za bajalicu, te m u ona da nekakve trave, i teke joj ruĉne pateljke nam aza, iznikoše ruke kakve su i bile. C ar ondar stavi šćer pod straţu da ne bi opet što od svoga ţivota sam a sebi uĉinila, te tako ne m ogući već ništa, šetajući se tam o am o kroz kam aru ugleda negĊe u nekakvom e ćošku od kuće nek akav štap vas od suhoga zlata, na kojem u piše krvavijem slovim a: "N e tiĉi m e." O na se zaĉudi šta to m oţe biti, prihvati štap u ruke, i tek što ga poĉe prevrtati preko prsta od ruke, u oni isti ĉas ona se prom etnu ovca, i poĉe kroz kuću blejati. K ad viĊeše sluge, svi se od straha i od ĉuda prepadoše i pobjegoše kazujući caru, dok i sam car viĊe, i brţe bolje opet za bajalicu, a ona mu odgovori da lijeka ne zna nikakoga, nego da druge bajalice dobavlja. C ar po tom hoĊaše na mnoge bajalice, ali mu svaka odgovori da tome lijeka ne zna i tako ne m ogući šćeri svoje povratiti, više se ne oţeni. P o tom je ovca sveĊer uz cara skakutala i blejala, a on je njivio i gojio kao svoje dijete, i kad car umre, u oni dan umre i ovca.

29 Tri jegulje.

B ijaše jedan ribar, koji jednom za tri dana zasobice ništa drugo ne m ogaše uhvatiti u m reţu nego sam o po jednu jegulju. U hvativši treći dan treću jegulju, naijedi se i reĉe: "V rag uzeo i ovako ribanje, kad se ništa drugo ne uhvati nego po jedna jegulja." U to jedna od one tri jegulje progovori i reĉe m u: "N em oj tako, jadan ĉoeĉe, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego zakolji jednu od nas tri i prekini na ĉetvero, pa jedan kom ad daj ţeni da izije, drugi kuĉk i, treći kobili, a ĉetvrti usadi više kuće: ondar će ti roditi

ţena dva blizanca sina, kuĉka okotiti dva psa, kobila oţdrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne." P osluša ribar jegulju i uĉini sve kako m u je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi m u ţena dva blizanca, kuĉka dva hrta, kobila dva ata, a više kuće mu izniknu dvije sablje. Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reĉe ocu: "T ata! vidim da si ti ĉoek sirom ah i da nas ne m oţeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po svijetu: m lad sam , zelen sam , pa Ċe m i glava tu m i hrana." R ekavši ovo ocu obrne se k bratu govoreći: "B rate s B ogom ! ja poĊoh glavom po svijetu, ĉuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova boĉica punana vode, drţi je pri sebi, a kad vidiš da ti se voda u njoj zam uti. znadi ondar da sam ti poginuo." O vo izreĉe te otlen svoj put. H odajući po svijetu doĊe u nekakav veliki grad i šetajući krozanj upazi ga careva šćer, i unj se sm rtno zaljubi i reĉe ocu caru da ga zove u kuću, te je on posluša. K ada ovi m ladić uljeze u carski dvor, i Ċevojka kade ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve m im o i šta na svjetu lijepo, još se većm a zaljubi i ocu reĉe: "T ata! ja hoću vjenĉati ovoga m ladića." N a ovo car pristane, a ni m ladiću ne bi ţao, te stvar pogoĊena: vjenĉaju se po zakonu. Jedno veĉe stojeći on sa ţenom svojom na prozoru, ugleda ne daleko od kuće nekaku veliku goru Ċe sva u velikom e plam enu plam ti, pa upita ţenu šta je ono, a ona mu odgovori: "Ne pitaj me, gospodaru! ono je ĉudovita gora, što preko dan sijeva a po noći gori, i kogoĊ k njoj poĊe da vidi što je, ostane u oni trem m utav i na ono m jesto udureĉen." O n nje ne slušajući uzjaše na svoga konja, pripaše svoju sablju i povede svoga psa, te put ove gore. K ad doĊe u goru, upazi jednu babu Ċe sjedi na jednom kam enu stancu, i drţi u jednoj ruci štap, a u drugoj nekakvu travu. T ek što babu vidi, upita je što je ova gora ovaka, a ona m u reĉe da pristupi naprijed pak će znati. On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograĊenu kostim a junaĉkijem , a po avliji toliki ljudi m utavi i udureĉeni stoje. T ek pošto u ovu avliju uljeze,

ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome m jestu Ċe se našao. U ta isti trem zam uti se bratu mu boĉica vode, te on javi ocu i m ajci da je njegov brat a njihov sin m rtav, i da ga ide traţiti; te on od m jesta do m jesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad i pred carev dvor. Kada ga car ugleda, uhvati m uštuluk šćeri govoreći joj: "E vo ti m uţa!" O na istrĉi, i videći Ċevera koji bijaše isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videći istoga konja, istoga psa, istu sablju, pritrĉe oboje i car i šćer k njem u i poĉnu ga ljubiti i u kuću voditi m isleći car da m u je zet a šćer m u da joj je m uţ. O vi Ċetić zaĉudi se ovoj njihovoj ljubavi, dosjeti se da su ga uzeli na mjesto brata, te se i on stane pokazivati kao da je njezin m uţ i carev zet. K ad je bilo k veĉeru, poĊu lijegati, i ţena ga kao m uţa zovne šnjom e da leţe, no on tek što leţe, izvadi sablju i stavi je izm eĊu sebe i nje. O na m u se zaĉudi šta m u je, a on joj reĉe da m u se razbio san, pak se digne, stane na prozor, pa onu ĉudesnu goru kad vidi, upita je: "M a ţeno m oja! kaţi m i što ona gora gori." Ona mu odgovori: "Za Boga, da li ti nijesam još onu veĉer kazala kakva je gora." "K ako kakva je?" upita je on opet, a ona m u odgovori: "D a kogoĊ onam o poĊe, ostane m utav i udureĉen, pak sam se bila prepala da nijesi poĉem onam o pošao." Ĉ uvši on to, dosjeti se jadu, te jedva doĉeka doklen m u dan doĊe. K ad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s konjem , a nadrška psa, ne govoreći ni rijeĉi. B aba se prepane i poviĉe da je ne posijeĉe. "B rata mi na dvor!" poviĉe on. O nda m u baba dovede brata i povrati m u govor i dušu. K ad se braća viĊeše i za zdravlje raspitaše, krenu put dom a. U putu reĉe brat koji bijaše udureĉen: "A h brate za Boga, daj da se povratimo i da izbavimo one ljude koji su zatravljeni kao što sam i ja bio." T e tako i urade: povrate se i uhvate babu, te joj otm u onu travu i poĉnu m azati one ljude dok svi govoriti i m icati se poĉeše. K ad tako svi koji su onĊe zatravljeni bili oţive, ubiju onu babu, te ova dva brata k carevoj kući a ostali svaki svojoj;

i laţ ĉuo, laţ kazao, i B og m i te veselio!

30 Č udotvorni nož.

N ekakav m ladić uĉini kletvu da se ne će oţeniti drugom no carevom Ċevojkom , te jedan dan stopice krene u cara i zaprosi Ċevojku. C ar ne sm ijući m u reći da m u je ne da, reĉe m u: "D obro sinko, daću ti Ċevojku, ali najdalje do osam dana da m i dobaviš konja jednoga neokoćena bijela bez biljege, drugoga nejahana crljena s crnom glavom, i trećega nepotkivana crna s bijelom glavom i bijelijem nogam a i da ih m ene daruješ, a m ojoj carici onoliko blaga koliko bi m ogli ovi tri konja doćerati; a ako ovo ne dobaviš, tvoja Ċevojka ne će biti." M ladić kad to ĉu, nagna se na svakojake misli, pak najposlije zahvali caru na Ċevojci i poĊe s B ogom natrag kako je i došao. S rećom , kad se on s carem razgovarao, sve je slušala careva šćer i virjela m ladića, koji joj se ljepši uĉini od i kakva na ovom e svijetu ĉoeka, te ona u ta ĉas napiše knjigu poslanicu te je pošlje za njim po jednoj najvjernijoj sluzi, u kojoj mu piše da sjutra u jutro rano kradom do nje doĊe, i da inako ne uĉini ako ţeli da nju uzm e za ţenu. K ad knjigu oprem i, onu istu noć ukrade ocu iz potaje jedan ĉudotvorni noţ, pa s njim e sjutradan u jutro u susret onom e m ladiću, koji bješe pošao kako m u je ona pisala. Teke se sastanu, uhvate jedno drugo za ruku dok se poznadu i jedno drugom dokaţe da se ljube, i zakunu se da ih ne će drugo ništa razdvojiti vako crna zem lja. T adar careva šćer reĉe m u: "E vo ti ovoga konja ispod m ene, nanj uzjaši te brzo u vilenu goru put istoka, i kad doĊeš na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na lijevu dok upaziš jednu bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onaka tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj noţ i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sam i doći i kao

jagnjad padnuti pred tobom , te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti. K ad konje pohvataš, pogledaj oko sebe dok ugledaš jedan ćepariz nasred one livade, korijen m u je mjeden, grane srebrne a perja zlatna; poĊi k njem u i udri noţnicom od noţa u korijen, i otvoriće ti se silnovite i od svake siţe aspre, te uzm i i natovari one tri konja i s njim a ovam o bjeţi, te ćeš tako m ojega oca cara sm iriti i m ene će ti on pokloniti." Ĉ uvši m ladić ov o obeseli se, te uzjaše na onoga Ċevojĉina konja i zaĊene za pas onaj ĉudotvorni noţ pa uprav k onoj gori uputi se, i kad doĊe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siĊe u livadu, konji se poĉnu plašiti, a on izvadi noţ i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva koljena pred njim pada, a on poĉne birati i izabere onaka tri kakva m u je car naruĉio. K ad konje izabere, ondar stane te tamo am o pogleda i vidi nasred livade oni ćepariz, te on k njem u, kucne noţnicom od onoga noţa u korijen, dok šta ćeš viĊeti? otvore se i poĉnu se prosipati iz korijena silne aspre; ondar on napuni vreće i natovari na one tri konja, pa k caru. K ad doĊe pred cara i kad car vidi konje i aspre, zaĉudi se i već m u inako nije m oglo biti, nego m u obeća šćer za ţenu, upita ga kakvu će prćiju i koliko će prćije traţiti, a on m u odgovori: "Ĉ estiti care! Ċevojku tvoju šćer za glavno, a tvoj noţ ĉudotvorni za dobit." I ovo mu oboje car daruje, te on dom a natrag s Ċevojkom i noţem pjevajući.

31 Č udnovata dlaka.

B io je jedan ĉoek, m nogo sirom ah i punan Ċece tako da ih nikako hraniti nije m ogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada Ċe m u od gladi um iru, ali m u ţena branjaše. Jednu noć doĊe m u u snu jedno dijete i reĉe

m u: "Ĉ oeĉe! vidim da si sum ao dušu da izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju Ċeĉicu, a znam da ti je nevolja, nego ćeš ujutru naći pod svojom uzglavnicom jedno ogledalo, jedan faculet crljen, i jednu vezenu maramu, to sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome pa hajde u tu i u tu goru, u njoj ćeš naći jednu rijeku, pa hajde uza nju dok joj doĊeš na izvor, onĊe ćeš naći jednu Ċevojku sjajnu kako sunce, prosutijeh kosa niz pleći i golu kao od m ajke roĊenu, i ĉuvaj se da te ljuta zm ija ne uvije, nem oj rijeĉi progovoriti, jer ako progovoriš zatraviće te i pretvoriće te u ribu ili u što drugo pak će te izjesti; a ako reĉe da je pobišteš po glavi, obišti je, pa prebirajući njezine kose gledaj naći ćeš jednu dlaku crljenu kao krv, istrgni je i bjeţi natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom poĉne trĉati, baci joj najpriĊe vezenu m aram u, pa faculet, pa najposlije ogledalo, onda će se ona zabaviti, a ti onu dlaku prodaj kakvu bogatu ĉoeku; nego nem oj da te prevare, jer ova dlaka nebrojeno blago valja; te ćeš se tako obogatiti i svoju Ċecu prehraniti." K ad se ovi sirom ah probudi naĊe sve pod uzglavnicom kao što m u je dijete na snu reklo pa onda put one gore, kad u njoj naĊe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok doĊe na izvor. O bazrevši se da vidi Ċe je Ċevojka ugleda je nad jezerom Ċe zrake sunĉane u iglu udijeva, te po ĊerĊevu veze na postavu kojem u su ţice od junaĉkijeh perĉina. T eke viĊe, pokloni joj se, a ona ustade na noge i upita ga: "O tkuda si neznani junaĉe?" A on m uĉ'! O na ga opet zapita: "K oji si? što si došao?" i m nogo drugo koješta, a on m uĉi kao kam en, rukam a pokazujući kao da je nijem i da ište pom oći. O nda m u ona reĉe da sjede njojzi na skut, a on jedva doĉeka i sjede, a ona m u podvrţe glavu da je pobište. O n prem ećući dlake po glavi kao da je bište, jedva naĊe ovu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je. Ċipi joj sa skuta pa bjeţi natrag što bolje m oţe. O na se dosjeti pa sustopice trkom za njim. A on obazrevši se kad vidi da će ga stići, baci na put m aram u vezenu kako m u je reĉeno, a ona kad viĊe m aram u, saţe se i poĉe da je pregleda tam o am o ĉudeći se onom e vezu dok on podobro odm aĉe. A Ċevojka stavi

maramu u njedra, te opet za njim . O n kad vide da će ga stignuti, baci crljeni faculet, a ona se opet zabavi ĉudeći se i zagledajući, dok oni jadni ĉoek opet podobro odm aĉe, a Ċevojka se raţljuti te baci na put i m aram u i faculet, te trĉke u poćeru za njim . O pet on kad viĊ e da će ga stići, baci ogledalo. Đ evojka kad nabasa na ogledalo kojega još nigda nije viĊela, digne ga pa pošto sebe u njem u viĊe, ne znajući da je ovo ona nego m isleći da je nekaka druga nalik na nju zablenu se u ogledalo, te ĉoek odm akne daleko da ga već nije m ogla stići. A ona kad viĊe da ga stići ne m oţe, vrati se natrag, a oni ĉoek svojoj kući zdravo i veselo. D ošavši dom a pokaţe ţeni onu dlaku i pripovjedi sve šta m u se prikojasilo, a ona m u se poĉne rugati i sm ijati, ali on nju ne slušajući poĊe u nekakav grad da proda onu dlaku. Skupi se oko njega svakojijeh ljudi i trgovaca: neko daje cekin, neko dva, te sve više, sve više, dok doĊu do stotine zlatnijeh cekina, u tom e za ovu dlaku ĉuje i car te dozove ovoga ĉoeka i reĉe m u da će m u dati za nju hiljadu cekina, i on m u je proda. K ad šta je ta dlaka? C ar je rascijepi uzduţ s vrha do dna, i u njoj naĊe zapisano m nogo znatnijeh stvari kad se šta dogaĊalo u stara vrem ena od postanja svijeta. T ako oni ĉoek obogati i proţivlje sa svojom ţenom i Ċecom . A ono dijete što je na snu dolazilo, bio je andio poslan od G ospoda B oga koji je htio da potpom oţe ovoga jadnoga ĉoeka, i da se otkriju tajne koje nijesu bile javne do onda.

32 Pepeljuga.

P rele Ċevojke kod goveda oko jedne dub oke jam e, a doĊe nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im reĉe: "Đ evojke! ĉuvajte se vi te jam e, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu." O vo rekavši starac otide, a Ċevojke onda ĉudeći se njegovijem rijeĉim a prikuĉe se jam i još bliţe i stanu se u

nju nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljepša izm eĊu njih, izm akne vreteno iz ruke i padne u jam u. K ad ona u veĉe doĊe kući, a to joj se m ati pretvorila u kravu i stoji pred kućom . P o tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedim a. P oslije nekoga vrem ena otac se ove Ċevojke oţeni udovicom koja dovede jednu svoju kćer. M aćeha stane odm ah m rziti na svoju pastorku osobito za to što je ona bila m nogo ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se um iva, ĉešlja i preoblaĉi, i svakojako je traţila uzroke da je kara i m uĉi. Jednom joj dade ujutru punu torbu kuĊelje pa joj rekne: "A ko ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne sm otaš, ne idi m i doveĉe kući, ubiću te." Đ evojka sirota idući za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda polijeţu u plandištu, ona videći da se na kuĊelji ne poznaje što je oprela, stane plakati. K ad je vidi ona krava što joj je bila m ati Ċe plaĉe, zapita je što joj je, a ona joj kaţe sve redom što je i kako je. O nda krava tješeći je rekne joj da se za to ne brine ni m alo: "Ja ću" veli "kuĊelju uzim ati u usta i ţvakati pa će se na m oje uho pom oliti ţica, a ti je uhvati pa odm ah m otaj na kokošku." T ako i uĉine: krava stave kuĊelju u usta uzim ati i ţvakati a Ċevojka na uho njezino ţicu izvlaĉiti i m otati, i odm ah budu gotove. K ad Ċevojka u veĉe m aćesi da veliku kokošku, m aćeha joj se vrlo zaĉudi, pa joj sjutridan da još više kuĊelje, a kad ona i ovo oprede i sm ota kao i ono prije i uveĉe donese kokošku go tovu, ona pomisli u sebi da to njoj pom aţu njezine drugarice, pa joj treći dan da još više kuĊelje, ali kradom pošalje za njom i svoju kćer da gleda ko to njoj pom aţe presti i m otati. K ad se ova poslana Ċevojka privuĉe te vidi kako krava kuĊelju uzim a i ţvaće a pastorka na njezino uho preĊu m ota, ona se vrati kući i kaţe sve m ateri svojoj. P o tom m aćeha navali na svoga m uţa da se krava ona zakolje; m uţ je iznaprije ţenu od toga odvraćao, ali najposlije kad se ţena nije šćela okaniti, pristane i on na to, i kaţe joj da će je u taj i u taj dan zaklati. Kad pastorka za to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za što plaĉe i ona joj kaţe

sve što je i kako je, reĉe joj krava: "M uĉi ti, ne plaĉi, već kad m ene zakolju, da ne jedeš od m ene m esa, već kosti m oje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kam enom zakopaš u zem lju, pa kad ti bude kaka nevolja doĊi na m oj grob i naći ćeš pom oć." K ad kravu zakolju i m eso joj stanu jesti, Ċevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne m oţe, nego pokupi sve njezine kosti pa ih zakopa Ċe joj je krava kazala. Đ evojci je ovoj bilo im e M ara, ali kako je poslije toga najviše radila i slušala u kući: nosila vodu, gotovila jelo, prala sudove, m ela kuću i radila sve ostale kućevne poslove, i kako se tako najviše oko vatre nalazila, prozovu je m aćeha i njezina kći pepeljugom . Jednom u neĊelju m aćeha oprem ivši se sa svojom kćeri u crkvu prospe po kući punu kopanju prosa pa reĉe pastorci: "T i pepeljugo! ako ovo sve proso ne pokupiš i ruĉak ne zgotoviš dok m i iz crkve doĊem o, ubiću te." P ošto one otidu u crkvu, Ċevojka sirota stane plakati govoreći u sebi: "Z a ruĉak m i nije brige, lasno ću ga zgotoviti, ali ko će toliko proso pokupiti!" U tom joj padne na um što joj je krava rekla ako kad bude u nevolji da ide na njezin grob i da će naći pom oć, pa otrĉi odm ah onam o, kad tam o, ali šta da vidi! na grobu stoji velikaĉki sanduk otvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: "Maro! uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a m i ćem o proso pokupiti i ostalo sve urediti." Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od sam e svile, pak se obuĉe i otide u crkvu. U crkvi sve se, i ţensko i m uško, zaĉudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinam a, a najviše što niko nije znao ko je ona i otkuda je, a osobito joj se zaĉudi i oko na nju baci carski sin koji se onĊe desio. K ad bude ispred svršetka leturĊije, ona se iz crkve iskrade pa bjeţi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona brţe k vatri, kad tam o a to proso pokupljeno, ruĉak gotov i sve ureĊeno. M alo postoji, al eto ti joj m aćehe sa kćerju svojom iz crkve, i vrlo se zaĉude kad vide sve ureĊeno pa i proso

pokupljeno. K ad bude u drugu neĊelju, m aćeha se sa svojom kćerju opet sprem i u crkvu i na pohodu prospe još više prosa po kući pa kaţe pastorci kao i prije: "A ko to sve proso ne pokupiš: i ruĉak ne zgotoviš i ostalo sve ne urediš dok m i doĊem o iz crkve, ubiću te." P ošto njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reku: "Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a m i ćem o proso pokupiti i ostalo sve urediti." Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od ĉistoga srebra, pak se obuĉe i otide u crkvu. U crkvi joj se opet zaĉudi sve još više nego prije, a carev sin oĉiju ne sm etaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturĊije, ona se izm eĊu naroda nekako ukrade, te bjeţi kući, pak se brţe bolje svuĉe i haljine ostavi u sanduk, pa k vatri. K ad joj m aćeha sa svojom kćerju doĊe iz crkve, još većm a se zaĉude kad vide proso pokupljeno, ruĉak gotov i ostalo sve ureĊeno, i nikako se nijesu m ogle doĉuditi. K ad bude u treću neĊelju, one se opet sprem e u crkvu, pa na pohodu m aćeha prospe još više prosa po kući i kaţe pastorci kao i prije: "A ko ovo proso sve ne pokupiš, ruĉak ne zgotoviš i ostalo sve ne urediš dok m i doĊem o iz crkve, ubiću te." P ošto one otidu iz kuće, pastorka odm ah k m aterinu grobu i naĊe opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba koji joj reku da se obuĉe i da ide u crkvu a da se ne brine ni za što u kući. O nda ona uzm e iz sanduka haljine sve od suha zlata pak se obuĉe i otide u crkvu. U crkvi joj se svi zaĉude još većm a, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i prije, već da je ĉuva da vidi kuda će. K ad bude ispred svršetka leturĊije te ona poĊe da ide, a carev sin za njom ustopice, i tako ona izm eĊu naroda provlaĉeći se i bjeţeći nekako joj spadne papuĉa s desne noge, i ona ne im ajući kad traţiti je pobjegne bosonoga a carev sin uzm e joj papuĉu. D ošavši ona kući svuĉe se i haljine ostavi u sanduk pa odmah k vatri kao i prije. Carev sin potom zaĊe s onom papuĉom njezinom da je traţi po svem u carstvu ogledajući svakoj Ċevojci papuĉu na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka, kojoj uska, kojoj široka, ne

m oţe ni jednoj da pristane. I tako idući od kuće do kuće doĊe i kući njezina oca. M aćeha njezina kad je viĊela da će carev sin doći i njihovoj kući da traţi onu Ċevojku, ona nju pred kućom sakrije pod korito. K ad carev sin doĊe s papuĉom i zapita im aju li kaku Ċevojku u kući, ona m u kaţe da im aju i izvede m u svoju kćer. K ad joj papuĉu on ogleda na nogu, ali joj papuĉa ne m oţe ni na prste da se navuĉe; onda carev sin zapita im aju li u kući još kaku Ċevojku, a ona m u kaţe da nem aju više nikake. U tom pijevac skoĉi na korito pak zapjeva: "K ukurijeku, evo je pod koritom ." M aćeha poviĉe: ,.Iš, orao te odnio!" C arev sin ĉuvši to, potrĉi brţe bolje ka koritu te ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista Ċevojka što je bila u crkvi i u onijem istijem haljinam a u kojijem je treći put bila, sam o bez papuĉe na desnoj nozi. K ad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj brţe bolje papuĉu nazuje na desnu nogu, i videći da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona što joj je na lijevoj nozi, odvede je svom e dvoru i oţeni se njom e.

33 Z la m aćeha.

B io nekakav ĉoek vrlo bogat i im ao zlu i preopaku ţenu s kojom se drugi put vjenĉao, a im ao je od prve ţene sam o jednu šćer blagu kao andio, dobru kao kruh, da joj u onom e m jestu nije druge bilo, a pri tom bijaše i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka kao šibika, a rum ena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer. Ali vrag koji vazda o zlu nastoji, potakne ovu m aćehu da nije m ogla svoju pastorku koliko krv na oĉim a viĊeti, i m nogo bi je puta šćela ubiti ili Ċe obestrviti da je od svoga m uţa sm jela. Jednom doĊe zapovijest od cara da svaki ko pušku nosi ide na vojsku, te poĊe i ovi ĉoek, i kad je htio krenuti dozove svoju ţenu i zakune je svakijem kletvam a da m u ĉuva šćer da joj se ne bi što dogodilo doklen se on s

vojske vrati; i ona m u se kuĉka zakune i obeća da će je ljubiti i ĉuvati kao svoje dva oka u glavi. K ad m uţ njezin otide, ona ti bogm e u ta isti ĉas dozove sluge i naredi im da sjutra zorom odvedu ovu sirotu Ċevojku kao u prošetnju u jednu obliţnju goru, i kad je u goru uvedu, da je zavedu stramputicama i zbande od puta neka je ubiju i njezine dvije ruke osjeĉene do iza šaka i srce da joj donesu, a ako ovo ne donesu, reĉe im i zaprijeti da će ona to od njih mjesto pastorke uraditi. Ujutro u prosvitanje ustanu sluge i priprave se na put, i otidu te probude Ċevojku kazujući joj da im je gospoĊa njezina m aćeha naredila da je vode u prošetnju, na koje ona sirota ne znajući šta joj se pripravlja dobrovoljno pristane i šnjim a se uputi. K ad doĊu u nekaku gustu šum u zavedu je kako im je ona bezdušnica naredila, sveţu je za jedno drvo i hoćahu je ubiti, ali je stade piska i vid eći da je prevarena poĉne m oliti, plakati i zaklinjati da je ne ubiju, ali kad joj oni kazaše kako im je zapovjedila gospoĊa i da drukĉije ne smiju vako da obadva glavom plate, onda im ona opet reĉe: "A h nem ojte m e ubiti, a proste vam m oje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega m ogla ţivljeti." R aţali se slugam a te joj sam o ruke osjekoše a za srce dogovoriše se da odgovore gospoĊi da su ga putem izgubili, i tako se natrag vrate a nju nesretnjicu onako ostave samu u pustinji bez ruka i bez i ĉesove pom oći. K ad dom a doĊu, jave gospoĊi kao što su se dogovorili i ona ih obdari. A li B og kao B og – hvala njemu i slava! – u oni ĉas u koji su njojzi ruke osjeĉene, uĉini te ocu njezinu doĊe u snu nekakav ĉoek i reĉe m u: "V rati se dom a ovaj ĉas, jer je tvoja šćer ţivot izgubila po zapovijesti tvoje bezboţne ţene, nego traţi u vojsci crna konja bez biljega, bijelu bedeviju bez biljega, ata vrana prijed nejahana i ţdrebnu kobilu, i od svakoga uzmi po tri dlake repne, izgori na oganj, pa onijem prahom pospi rane svojoj šćeri, te će odm ah biti kao što je prijed bila." Kad se probudi nesretnji otac, vas zabunjen naĊe sve kako je snio i trĉi trkom dom a. K ad dom a upita ţenu za šćer, ona m u odgovori da je negĊe odbjegla i da

ne zna Ċe je, no on skoĉi na nju i na sluge govoreći ako m u ne kaţu Ċe m u je šćer da će ih sve sabljom iskom adati. Ţ ena aša te aša, a sluge bogm e prepanu se i sve jedno po jedno kaţu što je i kako je bilo, te on zapuĉi pred sobom dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a oni pred njim kazujući m u put doĊu u onu goru, kad li naĊu Ċevojku više m rtvu nego ţivu, nešto od m uke bez ruka, nešto od gladi i sam otinje a nešto od straha. P ošto je otac viĊe zaplaka se pa pade nad njom , i videći je bez ruka posu je onijem prahom od repova konjskijeh, te ona oţivlje u oni ĉas i druge joj ruke iznikoše – ne od mesa, nego od suhoga zlata. T ada on svoju zlatnoruku šćer odvede dom a, a ţenu priveţe konjm a za repove i naredi svojijem slugam a te je tako odvuku do onoga m jesta Ċe su m u šćeri ruke osjekli i onĊe je konji raskinu, te pasju dušu ispusti.

34 M aćeha i pastorka.

B ila jedna devojka koja je im ala m aĊiju, pa m aćija na nju m rzila da je oĉim a ne vidi za to što je ona bila lepša od m aćijine kćeri koju je dovela. P ored m aćije om rzne na nju i njezin otac i stane je psovati i biti sam o da bi ţeni ugodio. Jedan put rekne njem u ţena: "H ajde, ĉoveĉe, da m i ovu tvoju devojku pošljem o u svet neka sebi sreću traţi." A on joj odgovori: "A kuda je znam o, ţeno, poslati? kud je devojka sam a pristala?" O na m u reĉe: "T i, ĉoveĉe, ako ne ćeš to uĉiniti, ja ne ću s tobom ţiveti, nego ti nju sutra odm ah vodi od kuće, pa je zavedi gde u šum u, odakle sam a ne će znati kući doći, a ti se ukradi od nje pa beţi kući." O n siromah pristane na to i rekne joj. "Barem sprem i joj što na put, da ne um re prvi dan u šum i od gladi." M aćija joj um esi pogaĉu, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šum u, pa se ukrade od nje i vrati se kući. O na sirota ostavši sam a tum arala je ĉitav dan po šum i, ali iz nje nikako nije m ogla izići. U tom e prispe i

m rak i ona se popne na jedno drvo da prenoći, da je na zem lji ne bi izelo kako zverinje. I celu noć su kurjaci po zem lji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva ţiva ostala. Kad ujutru svane, ona siĊe s drveta i poĊe opet po šum i ne bi li kako iz nje izišla, ali šum a sve gušća a kraja nikako. K ad se prikuĉi opet veĉe, i ona stane traţiti zgodno drvo za noćište, dok u jedan put opazi gde se nešto kroz pom rĉinu u šum i belasa. O na po m isli ne će li to srećom biti kakva kuća, pa poĊe onam o. I zaista naĊe kuću lepu i veliku; vrata su bila otvorena, ona uĊe unutra, kad tam o, sobe ne m oţe lepše biti, i na astalu u jednoj sobi sveća gori. O na pom isli da je to kuća kakvih pustaija, ali se nije strašila m isleći u sebi: "P ustaija se boje sam o bogati, ljudi, a ja ih se nem am za što bojati; kazaću im da ću ih svašta slušati i raditi za onu koru hleba što će m i dati." P a izvadivši svoju pogaĉu iz torbe prekrsti se i stane jesti. T ek poĉne jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za pogaĉom , a ona m u stane po m alo m rviti. N e postaja m alo doĊe i jedna m ala vašĉica, stane se oko nje um iljavati, a ona joj odlom i parĉence pogaĉe pa je uzm e na krilo, poĉne je m ilovati, i hraniti iz ruke. Z a tim doĊe i m aĉka, ona i m aĉki odlom i pogaĉe pa joj da. N a jedan put ĉuje veliki bat i m um lanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu uĊe, ali lav odm ah stade m ahati repom , i oko nje se um iljavati; ona se m alo oslobodi, pa pruţi i njem u pogaĉe, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa poĉne lava m ilovati i hraniti pogaĉom , dok u jedan put ĉuje zveku od oruţja, i htede od straha pasti, dok eto ti u sobu uĊe nekako stvorenje u m edveĊoj koţi; petao, vaška, m aĉka i lav otrĉe odm ah predanj, i stanu se oko njega um iljavati i ciĉati od radosti. O na sirota ni pom islila nije da je to ĉovek, nego je m islila da je B og zna kaka zverka i ĉekala je sam o kad će je spopasti i rastrgnuti. A l to strašno stvorenje skide sa lica m edveĊu koţu, i zbaci m edveĊ inu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih zlatnih haljina. D evojka iza velikoga straha ĉisto se obeznani kad vidi u gosposkim haljinama prekrasnoga m ladića. A li on pristupi k njojzi, i reĉe joj: "N e boj se,

draga dušo, ništa; ja nisam nikakav rĊav ĉovek, ja sam carski sin, pa kad hoću da lovim , doĊem ovam o, a ovu m edveĊinu nosim da m e ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja ĉovek, do ti sad, nego ko m e god vidi, m isli da sam kaka avet i beţi od m ene; i u ovu kuću ne sm e niko da uĊe, ni blizu nje proĊe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plašila ovam o doći, valjada si znala da ja avet nisam?" Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kući ništa nije znala, već da je m aćija oterala, i sve redom iskaţe kako je bilo. K ad on sve ĉuje, raţali m u se zdravo, pa joj reĉe: "M aćija je na tebe m rzila, a B og te m iluje; ja hoću da te uzm em ; hoćeš li poći za m ene?" "H oću" rekne ona. S utradan on je odvede svom e ocu u dvor, i tam o se venĉaju. P osle nekoga vrem ena izm oli se ona da ide da vidi svoga oca, m uţ je pusti, i ona se obuĉe sva u zlato, pa doĊe k ocu. O tac joj nije bio kod kuće, već m aćija koja kad je vidi, uplaši se da nije pastorka došla da joj se osveti, i potrĉi pred nju govoreći: "V idiš, ja sam te na tu sreću uputila." P astorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kćerju. Z dravo joj ţao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i m aćiji dosta novaca. M aćija za njom preteći pesnicom rekne: "Ĉ ekaj nesrećo! ne ćeš ti sam a tako ići, odm ah sutra i m oja će kći." K ad u veĉe doĊe joj m uţ, a ona poĉne m u govoriti: "Z naš šta je, ĉoveĉe! ja velim neka ide i ova m oja devojka u svet da traţi sreću, vidiš, onu sm o poslali, pa se ne vraća, m oţe biti da do sad zlato na njoj trepti." Ĉ ovek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj kćeri kolaĉa i peĉenja pa je opravi sa ocem u šum u. O tac je zavede kao i onu prvu, pa ode kući. O na kad vidi da oca nem a, poĉne traţiti put kući, pa naiĊe na onu kuću u šum i odm ah; uĊe unutra, kad vidi da nigde nikog nem a u celoj kući, zakljuĉa vrata, govoreći: "S am B og da doĊe ne ću m u otvoriti." Izvadi iz torbe peĉenje i kolaĉe pa m etne na astal i poĉne veĉerati, al eto ti petla, vaške i m aĉke, stanu se oko nje um iljavati da bi im što dala, a ona kao besna: "D o Ċavola! nem am ni ja koliko m i treba, a da dam vama." Pa ih poĉne tući, a vaška stane dreĉati, a kad lav dreku ĉuje

doleti, pa šĉepa devojku, i svu rastrgne. S utradan doĊe carski sin sa ţenom u lov, ona odm ah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu parĉad od nje te odnese m aćiji, i naĊe svoga oca kod kuće, on se vrlo obraduje kad vidi svoju kćer za carskim sinom udatu. A kad ĉuje šta je sa ţeninom kćerju bilo, ţao m u bude, "ali joj je" reĉe "m ati to zasluţila kod B oga, jer je na tebe badava m rzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj kaţem ." K ad ţena ĉuje šta je od njene kćeri, ona poĉne ĉoveku govoriti: "Ja ĉoveĉe ne m ogu tvoje kćeri oĉim a gledati, već hajde da m i njih oboje ubijem o, ako ne ćeš, ja ću sad skoĉiti u bunar." "P a skoĉi!" odgovori ĉovek "ja svoga deteta ubiti ne m ogu." "Dobro kad ne ćeš, i ja je gledati ne m ogu." P a skoĉi u bunar.

35 O pet m aćeha i pastorka.

B io ĉovek udov i im ao jedno m uško i jedno ţensko dete, pa se oţeni na novo i druga m u ţena dovede pastorku. O va ţena sve je volela svom e detetu, a na ono dvoje pastorĉadi m rzila i svakojako ih m uĉila. N ajposle reĉe m uţu: "Ĉ uješ, ĉoveĉe; ja ove troje dece više ne m ogu gledati, nego ih vodi iz kuće, ili ne ćem o ni nas dvoje zajedno hleba jesti." Ĉ ovek je stane blaţiti: "T a nem oj ţeno, za B oga! kuda znam s njim a?" "M akar kuda," odgovori ţena, "odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, što im drago." N ajposle navrati m uţa te joj reĉe da će sutra odvesti decu u planinu i onam o ih ostaviti. A to sve slušala njegova kći, pa plaĉući kaţe bratu svom e, koji je bio m laĊi od nje: "m oj brate! naš otac hoće sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onam o ostavi. N ego znaš šta ćem o raditi? D a napunim o dţepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u mene nestane, onda ti, pa ćem o posle iz planine po pepelu m oći doći kući. K ad bude ujutru oni se sirote ukradu, te napune

dţepove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim , oni poĊu. Idući tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. K ad ih otac dovede usred šum e, reĉe im : "S edite ovde m alo, sad će tata doći." D eca sednu, i on se tako ukrade od njih i otide kući, a deca ĉekajući onde oca ogladne, i kad bude pred noć, ona se po pepelu vrate natrag kući; ali kad doĊu tam o, ne sm ednu odm ah ući unutra, nego se pod strehom sakriju kraj pendţera da ĉuju šta se u kući radi i govori. U to vrem e ĉovek i ţena bili su za veĉerom , pa pošto veĉeraju, rekne ţena: "D a je ovde sad ono naše dvoje dece, dali bism o im ovo m alo korica, te bi i oni m ogli veĉerati." A deca onda kroz pendţer: "E vo nas m ajko!" pa utrĉe unutra. K ad ih zapitaju kako su došli, m uškarac kaţe upravo da su došli po pepelu. K ad deca po tom veĉeraju i legnu spavati, ţena opet navali na ĉoveka da ih sutradan odm ah vodi opet, a ona će pepeo sakriti. D eca to ĉuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne našavši pepela nakupe m ekinja u dţepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati m ekinje. K ad ih otac odvede daleko u šum u, on im naloţi vatru, pa uzevši tikvu poĊe kao na vodu rekavši deci da sede kod vatre, a on će sad doći, i tako se od njih ukrade i otide kući, a deca ostanu sam a u planini. D eca su dugo sedila kod vatre i ĉekala oca, a kad vide da njega nem a, a noć se prikuĉi, ona poĊu po m ekinjam a kući, kad tamo, a to nekake zverke naišle te m ekinje sve pojele. D eca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri. U tom udare onuda nekaki Ĉ ivuti, pa kad opaze vatru, doĊu k deci pa ih zapitaju šta rade ovde, i im aju li još koga onde, a pošto im deca pripovede sve šta je i kako je, reku im Ĉ ivuti da idu s njim a i da će im u njih dobro biti. D eca pristanu na to i poĊu s Ĉ ivutim a, i Ĉ ivuti ih odvedu svojoj kući. O ni kod kuće nisu nikoga im ali do sam o jednu m ater, pa kad doĊu kući, m uško dete zatvore da se goji a devojku ostave da im m ater sluša. K ad se dete dobro uhrani i ugoji, Ĉ ivuti polazeći na posao nekakav zapovede m ateri da ga ispeĉe pa kad doĊu doveĉe s posla da ga pojedu. D evojĉica je za ono vrem e što je kod Ĉ ivuta provela, bila uvedţbala nešto

Ĉ ivutski, te je razum ela što su Ĉ ivuti m ateri kazali za njenoga brata, pa otide i kaţe bratu: "B rate, danas Ĉ ivuti odoše nekuda i zapovediše m ateri da te ispeĉe; nego m i da gledam o da babu turim o u peć." K ad bude posle podne, uţari baba peć i izvede dete da ga u nju turi, pa m u reĉe da sedne na lopatu. O nda devojĉica reĉe babi: "M ajko! on je još m lad i nejak, pa ne zna kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi." B aba to uĉini i sedne, a oni za lopatu te s njom u peć i baba se ispeĉe. O nda deca beţi iz kuće, i beţeći doĊu na jednu vodu i na njoj naĊu m ost, te brţe preĊu na onu stranu i doĊu u šum u. K ad Ĉ ivuti u veĉe doĊu gladni kući, viknu m ater da im donese jesti, ali u kući nigde nikoga, nego osete m iris od peĉenja, kad izvuku peĉenje iz peći, poznadu svoju m ater pa brţe bolje za decom u poteru. K ad doĊu na onu vodu, a to udarila plaha kiša i m ost odnela, i oni ne m ogavši preći preko vode, vrate se natrag. D eca tum arajući kojekuda po planini najposle doĊu na jedan izvor, i kod onoga izvora naĊu jednu ţenu, i nazovu joj pomozi Bog! pa se napiju vode i sednu da se odm ore. O nda reĉe ţena devojĉici: "Ć erko! da ti legnem glavom na krilo da m e m alo poišteš." A ona joj odgovori: "D rage volje, m ajko." I tako ţena legne devojci glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje. D evojĉe joj plaĉući pripovedi sve šta je i kako je, pa joj najposle reĉe: "M ajko! kako ti m iriše glava!" O nda ţena ustane s njezina krila, pogledi ţalosnu i plaĉnu devojĉicu, pa joj reĉe: "K udgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz oĉiju m esto suza, i kad govorila, ruţa ti zlatna iz usta izlazila!" P osle toga ţena pokaţe deci kuda će izaći na put, i deca otidu a ţena ostane kod izvora. D eca izišavši na put otidu kući. D evojĉica kako opazi m aćiju i oca, brizne plakati, a m aćija kako vidi da joj m esto suza biser iz oĉiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: "Blago meni kad si mi došla! A gde si m i tako bila?" D evojĉica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ruţa. O nda se m aćija još većm a zaĉudi, pa je zapita: "G de si taku blagodet na sebe dobila?" D evojĉica joj kaţe kako su u planini tu i tu našli

ţenu na izvoru pa je ţena blagoslovila. O nda m aćija zapita: "A jeli ta ţena još tam o? da i ja svoju ćer k njoj pošljem da dobije tu blagodet." D evojĉica joj odgovori da je iza njih onde ostala. I tako m aćija stane govoriti svojoj kćeri da ide onam o, a ona se zatezala i suprotila, ele najposle m ati je kojekako nam oli i ona otide i naĊe onu ţenu na izvoru. K ad doĊe na izvor, m esto da joj nazove pom ozi B og, ne reĉe joj ništa, nego u sebi promrmlja "Eto one ţenturine, ubio je B og!" P a se napije vode i sedne kod izvora kao što su joj kazali. Ţ ena odm ah pristupi k njoj pa joj reĉe: "D a ti legnem glavom na krilo da m e m alo poišteš." A ona joj odgovori: "H oću da, B og zna kakva ti je glavurina", i stane plakati: "N e bih ja ni došla ovam o, da m e nije m oja m aterešina oterala." O nda je ţena pogledi, pa joj reĉe: "T am o njoj krvave suze iz oĉiju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona prskala i balila te te ne m ogli ljudi slušati." P osle toga devojka se vrati kući m aji svojoj, a m aja je jedva doĉeka i raširi ruke pred nju, a kad ona progovori, stane prskati i baliti, da se mati upropasti šta joj je. D evojka onda okrene plakati: "T i si m i kriva," a suze krvave polete joj niz obraze. – Za onu se sirotu devojku posle proĉuje do cara, te car pošlje po nju i uzme je za svoga sina, a ona uzme i svoga brata k sebi, te su tako sretno ţiveli. A ona druga devojka sa svojom m aterom i oĉuhom ostane onako.

36 Kako su radile onako su i prošle.

B ila jedna devojka pa im ala m aćiju, i m aćija im ala kćer što je dovela, pa m rzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glaĊu i golotinjom da bi je sam o kakogod sa sveta nestalo; al što je ona nju gore drţala, to je ona sve zdravija i lepša bivala. K ad m aćija vidi da joj ovako dosaditi ne m oţe, otera je od kuće kad joj je otac nekud na put bio otišao. O na išla ne znajući ni sam a kuda,

najposle zaiĊe u šum i, pa tum arala tam o am o traţeći kud će da izaĊe, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je vatra svetlila. Kad tamo a to m ala kolebica, nepoĉišćena i u njoj vatra raštrkana i već se zgorela. O na lepo uzm e m etlu pa poĉisti kolebu, vatru skloni, i još drva donese te bolju naloţi pa sedne da ĉeka ko će doći. K ad u veĉe, B oţe! duva vetrina, krše se drva m isliš sve će iz korena izvaliti. O na se sakrije za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala ide, kako doĊe u kolebu, stade m irisati la reĉe: "O vde im a rajska duša; izaĊi, rajska dušo! ne ću ti ništa." D evojka izaĊe, onda joj ala kaţe: "Jesi li ti m oju kolebu poĉistila i m oju vatru naloţila?" A ona odgovori: "Jesam ." "D obro," kaţe ala, "sad m e m alo poišti." D evojka sedne, ala joj m etne glavu na krilo i poĉne da je poište, kad tam o, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. "Smrdi li moja glava? devojko!" zapita je ala; a ona odgovori: "N e sm rdi, m ajko! već m iriše kao sm ilj." S utradan rano polazeći ala devojci zapovedi da nahrani njenu ţivinu i da skuva veĉeru. D evojka stane m am iti ţivinu, kad al B oţe! skupiše se eje, sovuljage, vrane, kurjaci, lisice, jazavci, tvorovi, što je god u B oga ţivotinje, sve se skupi na hranu; devojka ih lepo nahrani, i sve se raziĊe. K ad u veĉe opet doĊe ala, zapita je jeli nahranila njenu ţivinu. "Jesam " kaţe. P ošto je tako stajala neko vrem e kod ale, rekne joj ala: "A ko hoćeš, idi kući; za to što si m e lepo sluţila uzm i od onih sanduka koji hoćeš, pa ponesi kući." D evojka uzm e najlakši sanduk, a ala je zapita za što uzim a najlakši. "Z nam " veli "da u njem u najm anje im a; a ja za ovo nekoliko dana nisam više ni zasluţila." I tako otide, kad doĊe kući sa sandukom i otvori ga, a to u njem u sve sam i dukati! K ad m aćija to vidi ona odm ah otera i svoju kćer da donese sanduk dukata. N jena kći naiĊe na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni sprem iti. K ad u veĉe doĊe ala onako isto s vetrom , zapita je: "R ajska dušo! što nisi m oju vatru stakla i m oju kolebu poĉistila?" A ona joj odgovori: "N isam ni kod svoje kuće ĉistila." "D obro, dobro," kaţe ala, "a ti me m alo poišti." T ek devojka zaviri u glavu,

stane pljuvati: "P i! ĉudna sm rada! ja te bogm e ne m ogu poiskati." "D obro, dobro!" opet kaţe ala. – Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da ţivinu nahrani, kad devojka vidi kakva je ţivina, uzm e batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve rastera. K ad u veĉe doĊe ala, zapita je jeli ţivina nahranjena. – "Jeste da! kakva ti je ono Ċavolska ţivina? K akva je onako sam je i nahranila, batinom ." "D obro, dobro," kaţe joj ala. K ad bude ujutru, kaţe joj da ide kući: "D osta si m e" veli "sluţila; eto uzm i koji hoćeš od tih sanduka pa nosi kući." D evojka izbira najteţi, pa odnese. K ad ga donese kući, brţe i ona i m aćija otvore ga da vide silno blago u onako teškom sanduku. K ad se nadvire nad sanduk, a dve guje iskoĉe iz njega pa jedna m ater a jedna kćer za oĉi, te im ispiju oĉi. K ako su pravo radile onako su i prošle.

37 Z la žena.

P utovao nekud ĉoek sa ţenom , pa udare preko livade skoro pokošene, onda ĉoek reĉe: "A la ţeno! lijepo ti je ova livada pokošena!" A ţena: "Z ar ti je napalo na oĉi, te ne vidiš da to nije košeno, nego striţeno!" A ĉoek opet: ,B og s tobom , ţeno! K ako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa." – I tako ĉoek dokazujući da je košeno, a ţena da je striţeno, svade se, i ĉoek udari ţenu, pa joj stane vikati da ućuti; a ţena pristane pored puta uz ĉoeka, pa m u unese dva prsta pod oĉi, i njim a strigući kao noţicam a, stane vikati: "S triţeno! striţeno! striţeno!" Idući ona tako pored puta, a ne gledaju ći preda se nego ĉoeku u oĉi i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu jam u, koja je od ozgo bila pokrivena otkosima, i u nju upadne. K ad vidi ĉoek Ċe se ona strovali i zam kne u jam u, a on reĉe: "A ! tako tebi valja!" P a otide svojim putem i ne nadvirujući se nad jam u. P oslije nekoliko dana raţali se ĉoeku pa stane u sebi govoriti: "H ajde da je izvadim , ako

još bude ţiva! K aka je taka je; a m oţe biti da će se u napredak što i popraviti;" pa uzm e uţe i otide nad jam u, pa pusti uţe u jam u i stane vikati da se uh vati za uţe, da je izvuĉe na polje. K ad već opazi da je uţe zateglo, a on onda povuci! K ad već uţe prikupi blizu kraja, ali im a šta viĊeti: m jesto ţene, uhvatio se za njega Ċavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest. Ĉ oek se uplaši, pa poĊe da upusti uţe, a Ċavo poviĉe: "D rţi, da si mi po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij ako mi ne ćeš ţivota pokloniti; sam o m e izbavi odavde." Ĉ oek prim i za B oga, i izvuĉe Ċavola na polje. Đ avo odm ah zapita ĉoeka kakva ga je tu sreća donijela d a ga izbavi, i šta je traţio u toj jam i; a kad m u ĉoek kaţe da m u je tu prije nekolika dana upala ţena, i da je došao sad da je izvadi, onda Ċavo poviĉe: "Š ta pobratim e, ako B oga znaš! P a to tvoja ţena! i ti m ogao s njom ţivljeti! I opet došao da je izvadiš! T a ja sam u tu jam u upao prije toliko vrem ena, pa m i je iz najprije istina bilo teško, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta ţena doĊe k m eni, malo za ova nekolika dava ne crkoh od njezina zla: saćerala m e bila u kraj, pa vidiš kako m i je ova strana što je bila od nje, osijeĊela, sve od njezina zla! – P roĊi je se, ako B oga znaš! O stavi je tu Ċe je; a evo ja ću tebe uĉiniti ĉestita, što si m e od nje izbavio" pa išĉupa iz zem lje jednu travku, i pruţi je ĉoeku: "na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem , pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari i popovi i kaluĊeri da je lijeĉe i da m ene ćeraju, ali ja ne ću izići dokle goĊ ti ne doĊeš; a ti se naĉini ljekar, pa i ti doĊi da je lijeĉiš i sam o je okadi ovom travom , a ja ću odm ah izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njim e." Ĉ oek uzm e travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom i rastanu se. P oslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao Ċavo u nju. S kupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluĊeri, ali zaludu, ne m oţe niko ništa da uĉini. O nda ĉoek uzm e torbu s travom , te objesi o vratu, i uzm e štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore. K ad se prikuĉi sobam a Ċe boluje carev a kći,

vidi Ċe lete ljekari i ljekarice; popovi, kaluĊeri i vladike ĉate m olitve, svještavaju m asla, drţe denija, i zovu Ċavola da iziĊe, a Ċavo jednako viĉe iz Ċevojke i ruga im se, poĊe i on tam o sa svojom torbom , ali ga ne puštaju unutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaţe da je i on ljekar, i da im a travu kojom je on do sad išćerao nekoliko Ċavola. C arica, kao svaka m ati, skoĉi brţe bolje i odvede ga Ċevojci u sobu. K ako ga Ċavo opazi, on m u progovori: "Tu si pobratime?" – "Tu sam." – "E dobro! a ti ĉini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za m nom Ċe se ja oglasim , jer ne će dobro biti" (ovo su oni tako govorili da niko drugi nije m ogao ĉuti ni razum jeti osim njih dvojice). Ĉ oek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi Ċevojku, a Ċavo iziĊe, i Ċevojka ostane zdrava kao od m ajke roĊena. S vi ostali ljekari kao posram ljeni raziĊu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu za njega svoju jedinu kćer, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekoga vremena otide onaj isti Ċavo te uĊe u kćer drugoga većega cara, koji je bio kom šija s ovijem . U dare svud po carstvu traţiti joj lijeka, a kad ne naĊu, onda razberu kako je i ovoga cara kći bila tako bolesna, pa je izlijeĉio nekakav ljekar, koji je sad njegov zet. T ada onaj car napiše knjigu tvom e kom šiji, i m oli ga da m u pošlje onoga ljekara što m u je kćer izlijeĉio, da izlijeĉi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će m u dati štogoĊ ište. K ad to car kaţe svom e zetu, a zet se opom ene što mu je najposlije kazao pobratim na rastanku, pa ne smije da ide, nego se stane odgovarati da je on već pobacio lijeĉenje, i da više ne zna lijeĉiti. K ad to odgovore onom e caru, a on pošlje drugu knjigu, i kaţe da će dignuti vojsku i zam etnuti krajinu ako m u car ne pošlje svoga ljekara. K ad ovom caru doĊe takovi glas, on kaţe svom zetu da drukĉije biti ne m oţe, nego da treba ići. K ad se carev zet vidi na nevolji, sprem i se i otide. K ad doĊe carevoj kćeri, a Ċavo se zaĉudi, pa poviĉe: "A ! pobratim e, šta ćeš ti ovĊe? N ijesam li ja tebi kazao, da ti više ne ideš za mnom?" – "E! moj pobratime!" progovori carev zet, "ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te traţim da

te pitam šta ćem o sad? izišla m oja ţena iz jam e, pa što traţi m ene, kojekako; ali tebe! što mi je nijesi dao izvaditi iz jame." – "Š ta naopako! izišla tvoja ţena!" poviĉe Ċavo, pa skoĉi iz careve kćeri, i uteĉe ĉak u sinje m ore, i više se nikad ne vrati m eĊu ljude

38 Divljan

P op i Ċak hodili kroz jednu velik u planinu, pa ih onĊe uhvati noć. V ideći oni da već ne m ogu taj dan prispjeti kuda su bili naumili, stanu gledati tamo amo kroz planinu Ċe bi prenoćili, i ugledaju oganj daleko u jednoj pećini. P rim aknu se oni blizu i nazovu: "D obar veĉe, im a li to tamo?" K ad li šta vide? ni ljudi ni nikoga drugog, do jednog divljeg ĉoeka s jednijem okom navrh glave. Z apitaju ga: "H oćeš li nas pustiti u kuću?" O n im odgovori da hoće. A li na vrata od pećine bijaše privaljena velika ploĉa, koju sto ljudi ne bi m oglo pom aći. D ivljan ustane, digne ploĉu, pusti ih unutra, pa opet ploĉu na vrata privali; potakne im veliki oganj i sjednu grijati se. P ošto se m alo razgriju, poĉne ih divljan pipati iza vrata, da vidi koji je pretlji da ga zakolje i ispeĉe, i napiplje popa pretljega, spopane ga i ubije, navrti na raţanj i m etne kraj ognja da se peĉe. K ad Ċak to vidi, dosjeti se i svom e jadu, ali uteći iz pećine nije m ogao nikako. P ošto se pop ispeĉe, zove divljan Ċaka da s njim jede, a Ċak jadni ne šćene, već mu odgovori da nije gladan. "A hoćeš" reĉe divljan "i na sram otu, ako ne ćeš pa lijepo." Đ ak šta će? već sjedne s njim , divljan prokleti jede, a Ċak m eće u usta pa opet baca u kraj. "JeĊi" stane vikati divljan, "jer ću i tebe sjutra ovako." P ošto se divljan najede, legne kraj ognja, a Ċak poĉne Ċeljati jedan m ali šiljak. U pita ga divljan: "Š ta Ċeljaš ta šiljak?" Đ ak m u odgovori da se kod ovaca sjedeći besposlen nauĉio vazda tako Ċeljati. pa da ga je i sad ta volja dopala. D ivljan zatvori oko i zaspi, a Ċak jadni

videći da se i njem u sjutra noţić pod grlo spravlja, dom isli se te oni šiljak zavrti divljanu u oko i oslijepi ga. D ivljan slijep skoĉi kao m ahnit i Ċaku reĉe: "N eka, da je B ogu hvala! izvadi ti mene ovo jedno oko, kad ne umjeh ja tebe obadva, ali m i uteći ne ćeš." K ad ujutru svane, napiplje divljan vrata od pećine i videći da su zatvorena poĉne po pećini brbati tam o am o da Ċaka uhvati, ali ga ne m ogne naći nikako, jer je im ao u pećini m nogo stoke, te se Ċak dom isli i oguli jednog ovna, pa se obuĉe u onu koţu i izm iješa m eĊu ovce. D ivljan već vidi da m u od m noge stoke ne m oţe ništa, pa poĊe na vrata od pećine, otvori jedan kraj od vrata i poĉne stoku vabiti da jedno po jedno izbaca. Đ ak u onoj koţi ovnujskoj stane se prim icati s ovcama ne bi li i njega izbacio, i tako malo po malo prim iĉući se doĊe do njega, divljan ga uhvati i izbaci m eĊu ostalijem ovnovim a. K ad se Ċak dohvati poljane, i vidi svu stoku pred sobom , vikne divljana: "N e traţi m e" reĉe, "ja sam već na polju." D ivljan kad vidi da m u je utekao, dom isli se što će, otvori vrata sa svijem , i pruţi m u jedan štap govoreći: "K ad si m i već utekao, na ti ovi štap da ćeraš stoku, jer ti bez njega ne će nijedna krenuti." Đ ak nesretni prevari se, i poĊe da uzm e štap; ali kako ga se prihvati, prijenu m u jedan prst pri njem u; viĊevši da je poginuo stane skakati oko divljana tamo amo da ga ne dohvati, u to padne mu na um britvica koju je pri sebi im ao, izvadi je i osijeĉe oni prst što m u pri štapu prijenuo bio i uteĉe. O nda se poĉne divljanu rugati i sm ijati ćerajući pred sobom stoku. Divljan onako slijep pristane za njim , te tako doĊu dojedne velike vode i Ċak vidi da će ga već m oći u vodu utopiti, pa poĉne zviţĊeti okolo njega rugajući m u se. D ivljan prim iĉući se m alo po m alo da bi ga uhvatio prim akne se uprav nad vodu, a Ċak m u onda pritrĉi iza leĊa i tisne ga u vodu te se divljan utopi. O nda Ċak s m irom i s B ogom oćera stoku i doĊe zdravo kući, ali bez popa.

39 U cara T rojana kozje uši.

B io jedan car koji se zvao T rojan. U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car T rojan bi ga zapitao šta je video na njem u, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car T rojan odmah posekao. Tako doĊe red na jednog berberina, ali se ovaj uĉini bolestan pa pošlje svoga m om ka. K ad ovaj iziĊe pred cara, zapita ga car, što nije m ajstor došao, a on odgovori daje bolestan. Onda car Trojan sedne te ga m om ak obrije. M om ak brijući cara opazi da su u njega kozje uši, ali kad ga T rojan zapita šta je u njega video, on odgovori da nije video ništa. O nda m u car da dvanaest dukata i reĉe m u da od sad uvek dolazi on da ga brije. K ad m om ak otide kući, zapita ga m ajstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaţe m u dvanaest dukata što je od cara dobio, ali m u ne kaţe da je u cara video kozje uši. O d to doba ovaj je m om ak jednako išao i T rojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car im a kozje uši. A li ga najposle stane m uĉiti i gristi gde ne sm e nikom e da kaţe, te se poĉne gubiti i venuti. M ajstor to opazi pa ga stane pitati šta m u je, a on m u na m nogo zapitkivanje najposle odgovori da im a nešto na srcu, ali ne sme nikome kazati, "a da mi je" veli "da kom e god kaţem , odm ah bi m i odlahnulo." O nda m u m ajstor reĉe: "K aţi m eni, ja ne ću nikom e kazati; ako li se bojiš m eni kazati, a ti idi duhovniku, pa kaţi njem u; ako li ne ćeš ni njem u, a ti iziĊi u polje iza grada, pa iskopaj jam u te zavuci glavu u nju pa u tri puta zem lji kaţi šta znaš, pa onda opet jam u zatrpaj." M om ak izbere ovo treće: otide iza grada u polje, pa iskopa jam u, te u nju zavuĉe glavu i u tri puta rekne: "U cara T rojana kozje uši." P a onda zagrne zem lju, i tak o se sm iri i otide kući. K ad posle toga proĊe neko vrem e, ali iz one jam e nikla

zova, i tri pruta narasla lepa i prava kao sveća. Ĉ obanĉad kad naĊu zovu, odseku jedan prut i od njega naĉine sviralu, ali kad poĉnu svitati, svirala izdaje glas: "U cara Trojana kozje uši." T o se odm ah razglasi po svem u gradu, a najposle i car T rojan sam sobom ĉuje kako deca sviraju: "U cara T rojana kozje uši." Ĉ uvši to car T rojan odm ah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita: "More šta si ti oglasio narodu za m ene?" A on se siromah stane pravdati da nije nikom e ništa kazao, ali da je video šta on im a. O nda car istrgne sablju da ga poseĉe, a on se prepadne pa sve po redu iskaţe, kako se zem lji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu "narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki glas. Onda car sedne s njim na kola i poĊe na ono m esto da vidi jeli istina, kad tam o, ali još sam o jedan prut naĊu. C ar T rojan zapovedi da se naĉini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. K ad oni naĉine sviralu i poĉnu svirati, a svirka izdaje glas: "U cara T rojana kozje uši." O nda se car T rojan uveri da se na zem lji ništa ne m oţe sakriti, pa onom e berberinu oprosti ţivot, i posle dopusti da svaki m oţe dolaziti da ga brije.

40 Car Dukljan.

Bio je jedan car te se zvao car D ukljan. Jedan dan loveći on po dubokijem alugama i gustijem grmenima ugleda jedno jezero te se šum ke prim akne k njem u eda bi što ulovio. N adnesavši se m alo nad jezero ugleda krilata konja i na njem u krilata ĉoeka zlatnijeh kosa dugijeh do peta Ċe iz jezera izlazi. K ad ih car viĊe, potaja se i stade virke da gleda Ċe će šta li će ovi ĉoek. K ad tek što na suho izide, side s konja i dohvati nekaku sviralu dugu prevjenu i šarenu kao najveća zm ija i poĉe u nju svirjeti da se od mila Boga ne m ogaše slušati, i na ovi glas poĉe se sve kam enje i drveće šikati. C ar se uplaši pa zapne strijelu na ovoga ĉoeka i ljuto ga obrani kroz obadva krila. Ĉ oek

padne s konja i vrisne od m uke i ţalosti da se do neba m ogaše ĉuti, i zaviĉe: "M oli B oga, ĉoeĉe, te si ti mene viĊeo priĊe nego ja tebe." P ošto car viĊe Ċe obrani ĉoeka, pritrĉi k njem u s golom sabljom , a on fuk te u jezero onako ranjen; onda car uhvati onoga konja, uzjaše ga te s njim bjeţi dom a. A li teke što ga bješe uzjahao, iznikoše i kralju krila, a kralj se prepade te siĊe s njega i uhvativši ga za fuzdu povede ga, i m alo idući nestade m u krila te tako dom a doĊe. D ošavši dom a kaţe sve što se zbilo, i konja uvedu u konjušnicu m eĊu ostale konje. C arev sin ĉujući za to jezero krene jedno jutro kridimice od oca, te po kazivanju oĉinu nabasa na jezero, ali ne doĊe šum ke nego sa zapetom strijelom , ali priĊe nego doĊe do jezera upazi izvan jezera jednu ţenu sredovijeĉnu Ċe raspletenijeh kosa plaĉe i njega gleda, te on na onom e m jestu pade u nesvijest kao mrtav. U koji ĉas on tu zakovrnu, u ta ĉas oni krilati konj poĉne u carevoj konjušnici vrištati i krilima udarati da se od velike uke i treske i sav carev dvor zatrese. C ar skoĉi da vidi šta m u je, dok konj reĉe caru: "A ko ţeliš sina svoga ţiva vidjeti, vrći me na mjesto oklen si me doveo." Car se prepane te onako na konja gola uzjaše, kad se konj polja dohvati, preleće kao m unja do jezera. Kad tamo, vidi car sina mrtva prostrta i nad njim onu ţenu Ċe plaĉe i Ċe m u oĉi vadi jednom dlakom iz glave. Cara stade lelek za sinom a konja vriska za onom ţenom , dok zavika konj: "S ada m ijenjajm o sina za sina, a otac da m u je prost." O nda ona ţena povrati oĉi carevu sinu i zadune ga, i kad oţivlje, dade ga caru a on njojzi konja.

( Daklem se misli da je konj bio sin one ţene, a onaj ĉovjek što ga je car ranio njegov otac.)

41 Đ evojka, udovica i puštenica.

B io ĉoek neoţenjen, pa ga jedni nudili Ċevojkom , drugi

udovicom , treći puštenicom . S ad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu da ga pita: ili je bolje uzeti Ċevojku ili udovicu ili puštenicu; a starac m u kaţe: "S inko! ja ti na to ne um ijem ništa kazati, nego idi P rem udrom e (t. j. S olom unu), on će ti znati kazati šta je bolje: pa doĊi poslije da m i kaţeš šta ti je rekao." O nda ĉoek otide S olom unovu dvoru. K ad doĊe pred dvor, pitaju ga sluge šta će, a on im kaţe da ide P rem udrom e. O nda ga uzm e jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruţi ruku na jedno dijete, koje bješe uzjahalo na štap pa trĉe po dvoru: "E no ono je P rem udri." Ĉ oek se zaĉudi, pa pom isli u sebi: "Š ta će ono dijete m eni znati kazati! A li već kad sam došao dovde, hajde da vidim šta će reći!" P a se onda uputi k S olom unu; a kad doĊe k njem u, on stane lijepo sa svojim konjem , pa ga zapita šta će, a ĉoek m u kaţe sve redom šta je i kako je. O nda m u P rem udri odgovori: "A ko uzm eš Ċevojku, ti znaš; ako uzm eš udovicu, ona zna; ako li uzm eš puštenicu, ĉuvaj se m oga konja!" pa se onda okrene, i ĉoeka m alo predre krajem štapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. O nda ĉoek pom isli u sebi: "B aš sam prava budala! ja m ator ĉoek, pa sam došao Ċetetu da m e svjetuje kako ću se ţeniti;" pa se vrati natrag, i otide onom starcu da ga pita kome ga je poslao po svjet! Kad doĊe starcu, i viĉući na njega i srdeći se kaţe m u sve kako je prošao s P rem udrijem , onda m u starac reĉe: "E m oj sinko! nije to P rem udri ništa uzalud rekao: ako uzm eš Ċevojku, ti znaš, to će reći: ona će drţati da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogoĊ ti hoćeš; ako uzm eš udovicu, ona zna, to će reći: ona je već jednom bila ţena, pa sad m isli sve da zna, za to ne će te šćeti slušati, nego će sve šćeti da ti zapovijeda; ako li uzm eš puštenicu, ĉuvaj se m oga konja (pa tebe štapom preko nogu), to će reći: ĉuvaj se da te ne oţeţe onako kao što je i prvog m uţa oţegla."

42

Jedna gobela u kao a druga iz kala.

Ţ ena P rem udroga S olom una zagleda se u nekaka drugoga cara, i nam isli da ostavi prvoga m uţa i da bjeţi ovom e drugome; ali nikako nije mogla da se ukrade, jer je je S olom un vrlo ĉuvao; za to se dogovori s ovijem drugijem carem te joj pošalje nešto te popije pa se uĉini kao m rtva. K ad ona tako um re, S olom un joj osijeĉe m ali prst u ruke da vidi jeli zaista um rla, i kad vidi da ţena ne osjeća ništa nego da je mrtva, onda je zakopa. A onaj car naredi svoje ljude, te je noću iskopaju i donesu njem u i on joj opet nekako povrati ţivot, i uzevši je za ţenu stane s njom e ţivljeti. K ad P rem udri S olom un dozna šta je bilo od njegove ţene, on se digne da je traţi, i povede sa sobom podosta naoruţanijeh ljudi, pa kad doĊe blizu stolice onoga cara što m u je ţenu uzeo, ostavi ljude u šum i kazavši im kad ĉuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njem u u pom oć noseći svaki pred sobom po zelenu šum natu granu, a on otide sam u carev dvor. K ad tam o, a to ţena sa slugam a sam a u dvoru, a car otišao u lov. K ad ţena opazi svojega prvog m uţa, ona se poplaši, ali ga opet nekako prevari te ga u jednoj sobi zatvori. Kad car doĊe iz lova, ţena m u kaţe da je došao P rem udri Solomun, i da je u toj i u toj sobi zatvoren: "nego" veli "idi sad odmah k njemu u sobu te ga posijeci; ali se nemoj šaliti da i što poĉneš s njim govoriti, jer ako ga pustiš sam o jednu rijeĉ da progovori, prevariće te." C ar s golom sabljom u rukam a otvori vrata, i poĊe k P rem udrom e S olom unu da m u osijeĉe glavu. S olom un je m irno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga Ċe ide k njem u sa sabljom, a on se nasmije. Kad car to vidi, nije se mogao uzdrţati da ga ne zapita za što se sm ije, a Solomun mu odgovori da se sm ije Ċe car cara hoće da pogubi na ţenskom uzglavlju. C ar ga onda upita: "A da kako?" A S olom un m u odgovori: "Ja sam već u tvojim rukam a; sveţi m e pa izvedi na polje iza grada te m e pogubi na vidiku, pa prije nego m e pogubiš, zapovjedi da se tri puta zatrubi u trubu da ĉuje svatko i ko hoće da m oţe doći da

vidi, pa će poći i gora da gleda Ċe car cara gubi." C ar to posluša osobito da vidi da li je istina da će i gora poći da gleda Ċe car cara gubi. P a onda sveţe S olom una i m etn e ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima i dvoranim a povede na polje da pogubi. K ad su tako išli S olom un se kroz kola bio zagledao u prednje toĉkove, što, se u jedan put nasmije. Car koji je pored njega jahao na konju zapita ga što se sm ije, a on mu odgovori: "Smijem se gledajući kako jedna gobela u kao a druga iz kala." O nda car okrenuvši glavu od njega rekne: "H vala B ogu, ljudi govore Premudri Solomun, a on budala!" Kad u tom doĊu na m jesto Ċe hoće da ga pogube, car zapovjedi te se jedan put zatrubi. K ako ĉuju trubu vojnici S olom unovi, oni se krenu. Kad se drugi put zatrubi, oni se stanu prim icati, ali se ljudi nijesu viĊeli nego sam o zelene grane pred njim a kao gora. C ar se tom e vrlo zaĉudi i uvjeri se da je istina što m u je S olom un kazao, pa zapovjedi te se zatrubi i treći put; u tom S olom unovi vojnici stignu na ono mjesto te Solomuna otmu, a cara i sve njegove momke i dvorane pohvataju i pobiju.

43 Solomuna proklela mati.

P rem udri S olom un jednoć u razgovoru reĉe pred m aterom svojom da se svaka ţena m oţe prevariti. M ati ga za to vrlo iskara govoreći m u da to nije istina. P oslije toga negĊe S olom un m ateri svojoj nekako dokaţe da je i ona kao i ostale ţene. M ati se njegova za to vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske visine. P ošto S olom un već ostari i već m u se dosadi ţivljeti na ovom e svijetu, stane se starati kako bi se oprostio materine kletve, da bi mogao umrijeti. Najprije sakuje gvozden kovĉeg, veliki kako m oţe on u njem u sjediti; na zaklopcu ovoga kovĉega utvrdi jedan kraj od gvozdenijeh veriga koje su bile tako dugaĉke kao što je od

prilike m islio da je m ore duboko. P o tom ušavši u kovĉeg zapovjedi ţeni da ga zaklopi pa da baci u m ore a ona da drţi drugi kraj od veriga, pa pošto kovĉeg padne na dno m ora, onda da ga izvuĉe na brijeg. Ţ ena kovĉeg zatvori i zaklopi i baci u m ore; ali dokle je još drţala kraj od veriga i nije m ogla kovĉega da izvuĉe, doĊe neko te je prevari da su P rem udroga s njegovijem kovĉegom zajedno već odavno ribe proţdrle i da ga već nikad na suho izvući ne m oţe, već neka pusti kraj od veriga, pa neka ide kući. O nda ona verige ispusti, te sve sa prevelikom teţom svojom pritisnu P rem udroga u kovĉegu na dnu m ora. P oslije toga Ċavoli naĊu svetoga Jovana štaku i kapu i odeţdu, pa se svade ne znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: "Hajdemo k Premudrome da nas on nam iri." I tako doznavši Ċe je P rem udri, otidu k njem u na dno m ora, i dozvavši ga kaţu m u za što su došli; a on im iz kovĉega odgovori: "K ako ću vas ja iz kovĉega nam iriti, kad niti vidim vas ni onoga oko ĉega se svaĊate? N ego m e iznesite na brijeg pa ću vas onda nam iriti." Đ avoli onda odm ah uzm u kovĉeg s P rem udrijem te iznesu na brijeg. K ad P rem udri iziĊe iz kovĉega i uzm e u ruke od Ċavola ono oko ĉega su se posvaĊali kao da vidi šta je i šta koje vrijedi, on prekrsti štakom , a Ċavoli se odm ah razbjegnu kud koji, te njem u ostane sve. T ako je P rem udri viĊeo m orske dubine, pa onda stane m isliti kako će još viĊeti nebeske visine. Za to uhvati dva noja, pa im za nekoliko dana ne da ništa jesti dok dobro ogladne, pa im onda priveţe za noge veliku kotaricu u koju on uĊe i sjedne drţeći rukam a više sebe i više nojeva na dugaĉkom raţnju peĉeno jagnje. N ojevi ţeleći da bi pecivo dohvatili, polete u visinu i tako su sve lećeli dokle P rem udri ne udari raţnjem u nebo, pa onda obrne raţanj na niţe te ga nojevi snesu na zem lju. T ako je viĊeo i nebeske visine i poslije je um rüo.

44

L až za op kladu .

Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao da ne melje nigĊe u vodenici Ċe naĊe ćosa. K ad doĊe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: "P om oz' B og, ćoso!" – "Bog ti pomogao, sinko!" – "Bih li ja mogao tu malo samljeti?" – "B i, za što ne bi, evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago." – A li dijete pom isli šta m u je otac rekao, pa iziĊe na polje i poĊe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brţe bolje uzm e m alo ţita, pa otrĉi drugijem putem prije Ċeteta, te i u onoj vodenici m alo zaspe. K ad dijete doĊe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono poĊe u treću; a ćoso opet uzm e m alo ţita, pa otrĉi drugijem putem prije Ċeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u ĉetvrtu. K ad se već Ċetetu dosadi onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leĊa i ostane da m elje s ćosom . K ad se ćosino izam elje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reĉe: "H ajde, sinko, da um ijesim o kolaĉ od tvoga brašna!" D ijete jednako drţi u pam eti što m u je otac kazao da ne melje u vodenici Ċe naĊe ćosa, ali sad već pom isli: što je tu je; pa reĉe ćosu: "H ajde de." Ć oso ustane, pa razgrne Ċetinje brašno u m uĉnjaku, a Ċetetu reĉe da donosi vodu u pregrštim a. D ijete stane donositi vodu, i ćoso poĉne pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izam elje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda um ijesi jednu veliku pogaĉu, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peĉe. K ad se pogaĉa ispeĉe i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reĉe Ċetetu: "Z naš, sinko, šta je? O vu pogaĉu ako podijelim o , nem a ni m eni ni tebi, već hajde da laţem o, pa koji koga nadlaţe onaj neka nosi svu pogaĉu." D ijete pom isli u sebi: već se sad nem a kuda, pa reĉe: "H ajde de! poĉni ti." O nda ćoso poĉne koješta lagati, ovam o onam o, a kad se već izlaţe i um ori, onda m u dije te reĉe: "E m oj ćoso! ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kaţem jednu pravu istinu. K ad ja bijah u m lado doba stari ĉoek, onda m i im adijasm o m nogo košnica, pa bih ih ja svako jutro brojio, i sve bih ĉele

prebrojio, a košnica ne m ogu. Kad jedno jutro prebrojim ĉele, a to nem a najboljega ĉelca; onda ja brţe bolje osedlam pijevca, pa uzjašem na njega, i poĊem traţiti ĉelca. K ad doćeram trag do m ora, a to on otišao preko m ora, a ja za njim tragom . K ad prijeĊem preko m ora, a to ĉoek uhvatio m oga ĉelca u ralicu, pa ore za proso. Ja poviĉem na njega: ""T o je m oj ĉelac; od kud tebi m oj ĉelac?" "A ĉoek odgovori:" "B rate! ako je tvoj, eto ti ga."" P a m i da ĉelca, i još punu torbu prosa od izora. O nda ja uprtim torbu s prosom na leĊa, a sedlo s p ijevca prebacim na ĉelca, te ĉelca uzjašem , a pijevca povedem u povodu, da se odmara. Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sve proso prospe u more. K ad prijeĊem preko m ora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s ĉelca, pa ga pustim da pase, a pijevca sveţem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem: spavati. Kad ujutru ustanem , a to vuci došli te zaklali i izjeli m oga ĉelca: leţi m ed! po dolu do ĉlanka, a po brdu do koljena. O nda poĉnem m isliti u što ću pokupiti m ed. U tom padne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zaĊem u šum u da ulovim kaku zvjerku da zgulim m ješinu. K ad tam o, a to dvije srne skaĉu na jednoj nozi. O nda ja potegnem sjekiricom, te im prebijem onu nogu, pa ih uhvatim, te zgulim s njih tri mješine, i pokupim u njih sav m ed, pa pritovarim na pijevca i odnesem kući. K ad doĊem kući, a to m i se rodio otac, pa m ene pošlju B ogu po vodicu. S ad ja poĉnem m isliti kako ću se popeti na nebo, dok m i pade na um ono m oje proso što se prosulo u m ore. Kad tamo doĊem , a to ono palo na vlaţno m jesto pa uzraslo do neba; te ja uz njega hajde na nebo. Kad se gore popnem , a to m oje proso uzrelo, pa ga B og poţnjeo i um ijesio od njega hljeb, pa udrobio u vruće m lijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to m ojom nesrećom udarila kiša, pa došlo m ore i sve proso poplavilo i odnijelo! S ad se ja zabrinem kako ću sići na zem lju! D ok m i padne na um da m i je dugaĉka kosa: kad stojim do zemlje, kad sjednem do ušiju; pa uzm em

noţ, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj. K ad stigne m rak, a ja onda zaveţem na dlaci jedan uzao, pa ostanem na njem u da prenoćim . A li šta ću sad bez vatre! K resivo sam imao, ali nema drva! U jedanput padne mi na um da imam u zubunu jednu šivaću iglu, pa je izvadim te iscijepam, pa napalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem pored vatre spavati. P ošto zaspim a m ojom nesrećom skoĉi varnica te pregori dlaku, a ja strm oglav na zem lju te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brţe otrĉim kući te donesem m otiku te se otkopam , pa odnesem vodicu. K ad doĊem kući, a to ţeteoci ţanju po polju. P rigrijala vrućina, voljani B oţe! da pogore ţeteoci. O nda ja viknem : K am o što ne dovedete ovĊe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leĊim a joj vrbe porasle; neka naĉini hlad po njivi. B rţe bolje otrĉi m oj otac, te dovede kobilu, i ţeteoci lijepo stanu ţeti po hladu. A ja uzm em ţban, pa odem na vodu. K ad tam o, a to se voda smrzla; onda ja skinem svoju glavu, te njom probijem led, i zahvatim vode. Kad donesem vodu ţeteocim a, a oni poviĉu: ""kam o ti glava?"" Ja se m ašim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brţe bolje vratim natrag; kad tam o, a to lisica došla pa vadi mozak iz moje glave te jede; a ja polagano hajde hajde, te se privuĉem blizu, pa potegnem lisicu nogom u straţnjicu, a ona se uplaši, pa od straha p.. e, i isp.. e tefter; kad ga ja otvorim , a to u njem u piše: m eni pogaĉa, a ćosi g.. . o." O nda dijete ustane, pa uzm e pogaĉu i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim .

45 K ralj i čobanin.

N ekakav kralj im ao jednu kćer, koja je bila m nogo lijepa. N je se ljepota bila razglasila po svijetu. T u su ti išli kraljevi i carevi da je prose, ili od ĉuda sam o da je vide.

Ali otac njezin nije je stio nikome drugome dati do onome koji bi se našao m udriji od njega da ga kako prevari. T o zaĉuje na daleko jedan bogati ĉoek, pa kreće iz daleke zem lje, i prošavši m noge zem lje i gradove nanese ga jedno veĉe put pred kuću jednoga bogatog ĉoeka. K ad zapita m oţe li noćiti, dom aćin ga jedva doĉeka i odgovori m u da m oţe, za što ne bi! D om aćin radi gosta odm ah zakolje brava, i kad ga iznesu za veĉeru, ostave od njega glavu ĉobanu, koji bješe u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja Ċevojku. Idući kroz planinu naĊe ĉobana od one kuće Ċe je bio na konaku, i nazvavši m u B oţju pom oć, reĉe: "D obro paseš! "A on m u odgovori: "P asem da ih napasem ." P utnik opet reĉe: "Ja sam sinoć u vas na konaku bio." A ĉoban m u odgovori: "N eka si bio; put te nanio." O nda opet putnik: "K ad sam došao u vaš dom , za m ene su brava zaklali." A ĉoban: "K ad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje." Opet putnik: "Za tebe smo glavu ostavili." A ĉoban: "G lava glavi i ide." O pet putnik: "Ĉ eljad od kuće m etnuše je na policu, a doĊe kuĉka pa izjede." A ĉoban: "Z a nju je i bila." O pet m u reĉe putnik: "T voj otac doĊe te ubi onu kuĉku." A ĉoban: "A ko su je ubili, to je i zasluţila." O pet putnik: "P ošto je ubiše, baciše je na bunište." A ĉoban: "A ko su je na bunište bacili, onĊe je i ţiva leţala." K ad putnik ĉuje Ċe ĉoban tako na svaku odgovara, vrlo se zaĉudi i pom isli u sebi da bi on bio dobar za prosca one kraljeve šćeri, pa m u reĉe: "T ako ti vjere, prim akni se bliţe da još m alo zborim o." A ĉoban m u odgovori: ,P riĉekaj m alo dok vratim ovce." P a onda ĉoban otrĉi te povrati ovce, pa se prim akne onom e ĉoeku; a ĉoek m u reĉe: "E vo sam krenuo k tom e i tom e kralju da prosim u njega Ċevojku, ali on Ċevojke svoje ne da nikom e drugom e do onom e koji bi se našao m udriji od njega da ga kako prevari. A ja viĊu da si ti hitre pam eti, i da um iješ dobro i m udro zboriti, bi li dakle pošao sa m nom k tom e kralju, eda bi m i kako Ċevojku isprosio?" N a to reĉe ĉoban: "Ja ću poći." P a otole zajedno krenu i doĊu u grad Ċe je ţivljeo oni kralj. K ad doĊu na kraljeva

vrata onĊe ih doĉeka straţa pa ih zapita: "K ud idete?" A oni kaţu straţi: "M i idem o ka kralju da prosim o Ċevojku." A straţa odgovori: "S vakom e je slobodno proći ko ide da prosi Ċevojku." P a ih propusti. K ad iziĊu gore pred kralja, onda oni bogati ĉoek progovori: "P om ozi B og, naš svijetli kralju!" A kralj m u pom oć prihvati: "B og vam dobro dao, Ċeco!" P a onda reĉe onom e bogatom ĉoeku: "Š to je došao oni vlah u gruboj robi?" A ĉoban ne dade ĉoek da odgovara, nego se sam uteĉe i reĉe: "A ko sam ja vlah u gruboj robi, ja im am više blaga nego oni u lijepoj robi, i suviše im am tri hiljade ovaca. P a u jednu dubodolinu m uzem , u drugoj sirim , a u treću sm ok slaţem ." O nda m u kralj reĉe: "T o je dobro kad ti toliko blago im aš." A ĉoban prihvati: "N ije ovo dobro, nego je zlo." A kralj m u reĉe: "O kle m oţe biti zlo kad ti kaţeš toliko dobro?" O nda ĉoban odgovori: "E , vas m i se pošteti sm ok, i uĉini se gnoj." Onda kralj reĉe: "Jazuk! toliko se štete uĉini." A ĉoban prihvati: "T o m ene nije zlo, nego m ije dobro." A kralj reĉe: "K ako, m ore?" T ada ĉoban odgovori: "Ja uzeh plug i volove, pa uzorah tri stotine dana, te sve posijah šenicu." A kralj m u onda reĉe: "T o je dobro kad si toliko šenice posijao." A ĉoban prihvati: "V alaj nije dobro, no je zlo." A kralj reĉe: "Š to, jadan?" O dgovori ĉoban: "P rom etnu m i se ona šenica: sve nikoše bukve i jele." T ada kralj reĉe: "O h, tu bi m nogo štete!" A ĉoban prihvati: "Tu mene nije štete, već m i je korist." V eli m u kralj: "K ako ti m oţe biti korist kad ti se toliko šenice prom etnu?" Ĉ oban m u odgovori: "Jere naleće jedno jato ĉela, pa sve pritište one bukve i jele, ni se viĊe grane ni korijena." Tada veli car: "To je dobro kad toliko doleće ĉela." A ĉoban prihvati: "V alaj nije dobro, no je zlo." O pet car: "Š to, m ore?" A ĉoban odgovori: "P ripeĉe sunce Ilijinsko, pa se otopi oni kljuk i med pa se prosu po dolini vas." T ada kralj reĉe: "V alaj i jest tu bilo zla." A ĉoban prihvati: "Valaj nije zla, nego dobra." Opet pita kralj: "K ako m ore?" A ĉoban odgovori: "Ja uhvatih jednu buhu, i zaklah je, pa je odrijeh na mijeh i nabih tri stotine tovara." T ada kralj reĉe: "V alaj baš jest to laţno zboriti."

A ĉoban odgovori: "A ko je laţno zboriti, ti si za istinu vjerovao. Ja sam te dosta prevario, nego daj Ċevojku, ja sam je zasluţio." C ar ne m ogne ni kud ni kam o, nego ĉobanu da Ċevojku, a ĉoban je da bogatu ĉoeku, a bogat ĉoek da ĉobanu silno nebrojeno blago.

46 Ko umije, njemu dvije.

B io stric i sinovac, pa reĉe jednoć sinovac stricu: "H ajde, striko, da idem o u ĉetu." S tric pristane i poĊu. Idući putem sustignu jednoga ĉoeka Ċe vodi dva brava na uzlici. T ada reĉe sinovac stricu: "H ajde da ukradem o ona dva brava." A stric m u odgovori: "K ako ćem o, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?" A on m u reĉe: "L asno ćem o ih ukrasti, pusti ti mene." Pa onda otide pobrzo naprijed, pa izuje jedan opanak, pa ga baci na put kuda će udariti onaj s bravima, pa se sakrije ukraj puta. K ad naljeze onaj što ćera dva brava, digne opanak pa ga opet baci govoreći: "Š to će m i ovi jedan?" Ĉ uvši to sinovac otrĉi opet naprijed, pa i drugi opanak izuje i baci na put, pa se opet sakrije. K ad onaj s bravim a opet naljeze, i vidi još jedan opanak, onda m u bude ţao što onaj prvi nije uzeo, pa sveţe svoja dva brava kraj puta za jedno drvo, pa se povrne da ga uzm e, da oba sastavi. U tom e se oni prišum a pa odriješi dva brava i odvede stricu. P oslije toga poĊu dalje stric i sinovac da ĉetuju. Idući tako vide jednoga ĉoeka Ċe ore njivu su dva vola. T ada reĉe sinovac stricu: "Hajde da mu ukrademo jednoga vola iz rala." A stric mu odgovori: "K ako ćem o, jadan bio, ukrasti vola ispred ĉoeka?" A on reĉe: "L asno ćem o ukrasti. N o poĊi na oni kamen pa sjedi i viĉi jednako: ""ĉudim se,"" pa kad on doĊe k tebi da te pita ĉem u se ĉudiš, a ti m u kaţi da se ĉudiš njem u što ore na jednom volu." S tric posluša sinovca, otide i sjedne na kam en pa ga stane vika: "Ĉ udim se! ĉudim se!" K ad se onom e ĉoeku što oraše već dod ija

slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: "Ĉ em u se ĉudiš, jadan bio?" A onaj m u s kam ena odgovori: "Ĉ udim se tebe što oreš s jednijem volom ." A oraĉ m u odgovori: "N e orem sjednijem nego su dva." P a se brţe bolje vrati k ralu da vidi jesu li mu obadva vola, kad tamo, a sinovac se prišum ao i ukrao vola iz rala. T ako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole doĊu na jednu pećinu. O nĊe stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku. A pošto ga ispeku, onda stric reĉe sinovcu: "H ajde da jedem o." A sinovac m u odgovori: "S ad ćem o, striko, dok se m alo ohladi. N ego dokle m i hajde da se plašim o, pa koji koga poplaši onaj prvi da poĉne jesti." S tric pristane na to, pa iziĊe pred pećinu i stane baukati: "B au! bau! bau!" A sinovac mu odgovori iz pećine: "N e bojim ti se ja baukanja; ti si, striko." T ada uĊe stric unutra, a sinovac iziĊe na polje pa uzm e m ješinu od zaklanoga brava, te je napuše pa udri po njoj palicom i viĉi: "Jaoh za B oga! nijesam ja, nego striko." S tric u pećini kad to zaĉuje, prepadne se m isleći da je došao onaj što su m u brave ukrali, pa na drugu stranu bjeţi dom a bez ništa, i tako sinovcu ostane, sve. – Ko umije, njemu dvije.

47 Dva novca.

B io nekakav sirom ah ĉovek, koji se svakojako prom etao, pa najposle nabere vreću m ahovine i m etnuvši odozgo m alo vune ponese na vašar da proda sve m esto vune s vrećom zajedno. Idući tako na vašar sastane se s jednim ĉovekom , koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio m alo pokrio. P ošto na pitanje šta koji im a u vreći jedan odgovori da nosi na vašar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu. O naj što je im ao m ahovinu dokazujući da je skuplja vuna od oraha zaište prida, ali kad vidi da onaj što je im ao šešarice ne da

prida ništa, nego hoće onako da pazare jedno za drugo, on pomisli da su bolji i orasi nego mahovina. I tako posle dugoga cenkanja pogode se da onaj što je im ao šešarice da onome drugom dva novca prida, ali ne imajući ni njih kod sebe ostane m u ih duţan, i kao za bolju tvrĊu da će m u ih za celo vratiti pobrate se. P rom enivši sad vreće pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu m isleći svaki da je drugoga prevario, a kad doĊu svaki svojoj kući i izruĉe hespap iz vreća, onda vide da ni jedan upravo nije prevaren. P osle nekoga vrem ena digne se onaj što je im ao m ahovinu da traţi svoga pobratim a i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najm u kaţe m u: "T i, pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj stane iskati dva novca govoreći da ono valja platiti što je obreĉeno i pobratim stvom potvrĊeno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, "nego" veli "u m oga popa za kućom im a velika jama u zemlji, u koju on ĉesto silazi, i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde doveĉe spusti ti m ene u jam u, pa kad je oplenim o, onda ćem o dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca." O vaj na to pristane. K ad bude u veĉe, popov najam nik naĊe vreću i uţe, pa otišavši s pobratim om nad jam u, uĊe u vreću, i pobratim ga sveţe preko srede, pa spusti u jam u. K ad ovaj dole iziĊe iz vreće, i po jam i tuc tam o tuc am o ne naĊe ništa do ţita, pom isli u sebi: "A ko ja pobratim u sad kaţem da nem a ništa, on m oţe otići i m ene u jam i ostaviti, pa što ću sutra od popa kad m e naĊe u jam i?" P a onda opet uĊe u vreću, i dobro se sveţe uţem , pa poviĉe pobratim u: "P obratim e, vuci vreću, puna je svašta!" V ukući pobratim vreću, pom isli u sebi: "Š ta da ja ovo delim s pobratim om ? B olje je da ja ovo nosim sam , a on neka gleda kako će izići iz jam e." P a uprtivši vreću s pobratim om na leĊa, pobegne preko sela: a za njim pristane m nogo pasa lajući i goneći ga. K ad m alo posustane, i vreća m u se niz leĊa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviĉe: "D iţi, pobratim e, ujedoše m e psi!" K ad ovaj to ĉuje, a on baci

vreću na zem lju. O nda onaj iz vreće rekne: "T ako ti, pobratim e, šćaše m ene da prevariš?" A onaj m u odgovori: "Vala i ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obreĉe onaj što je duţan dva novca da će ih jam aĉno platiti kad m u pobratim drugi put doĊe, pa se rastanu. P osle m nogo vrem ena ovaj što je bio u popa u najm u steĉe svoju kućicu i oţeni se, i jedan dan sedeći sa ţenom pred kućom opazi poizdaleka pobratim a gde se uputio u pravo k njegovoj kući, pa poviĉe ţeni: "Ţ eno! eto m oga pobratim a! D uţan sam m u dva novca. S ad se već nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me naĊe. N ego ja idem leći u kući, a ti m e pokrij, pa se prenem aţi i jauĉi, i kaţi da sam um ro, te će se on onda vratiti natrag." P a onda legne u kući naleĊaške i prekrsti ruke, a ţena ga pokrije i stane jaukati. U tom pobratim pred kuću, i nazvavši joj "P om ozi B og!" zapita jeli to kuća toga i toga; a ţena m u prenem aţući se odgovori: "Jest, kuku m ene kukavici, evo ga u kući gde leţi m rtav." O nda pobratim rekne: "B og da m u dušu prosti! O n je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako našao, barem ću ĉekati da ga otpratim do groba i da bacim zem lje nanj." Ţ ena m u rekne da će m u biti dugo ĉekati dokle ga stanu sahranjivati, već neka ide. A li on odgovori: "B oţe saĉuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratim a? Ĉ ekaću m akar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." K ad ţena u kući kaţe to m uţu polako, m uţ joj reĉe neka ide popu te m u kaţe da je on um ro, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne će li pobratim onda otići. K ad ţena otide i to popu kaţe, pop sa nekolika ĉoveka doĊe, te onoga nazovi m rca m etnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilim a ostave ga nasred crkve, da onde po obiĉaju prenoći, pak će ga sutradan opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima poĊe iz crkve, pobratim kaţe da on pobratim a svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po što ne će ostaviti sam a, nego da će ga svu noć ĉuvati. I tako ostane u crkvi. O nu noć udare onuda nekaki hajduci koji su neĉije dvore bili poharali, i m nogo blago i ruho i oruţje

bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu m eĊu sobom : "H ajdem o u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oruţjem ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci ušavši unutra posedaju i blago podele sve kalpacim a, a ruho i oruţje kako se m oglo. O ko svega se pogode i namire, samo ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan uzevši je u ruke, skoĉi na noge govoreći: "S tani da je o ovoga m rca ogledam o jeli taka kao što je hvalite: ako m u od jednom oseĉem glavu, baš je dob ra." P a onda poĊe k nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne viĉući: "M rtvi! kam o te se?" A pobratim iz ugla: "E vo nas, svi sm o gotovi." K ad hajduci to ĉuju, onaj pobaci sablju, a oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa skoĉe i pobegnu bez obzira. P ošto daleko otidu, onda reĉe haram baša: "O braćo za B oga! m i hodism o po gori i po svakim m estim a i danju i noću, bism o se s ljudim a, i udarasm o na kule i dvorove, i ni oda šta se ne poplašism o do noćas od m rtvih ljudi! Im a li koji junak m eĊu nam a da se vrati natrag da vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne ću," drugi veli: "Ja ne sm em ," treći veli: "Ja bih volij udariti na deset ţivih nego li na jednoga m rtvog," dok se najposle jedan ne naĊe te reĉe da će on ići. I on vrativši se natrag privuĉe; se polagano pod crkveni prozor eda bi što ĉuo, a u crkvi pobratim i podelili sve hajduĉko blago i ruho i oruţje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo poĉupali. H ajduk ispod prozora ništa drugo nije m ogao ĉuti do viku: "K am o m eni dva novca? D aj m oja dva novca!" U tom e onaj što je bio duţan opazi hajduka pod prozorom , pa brţe bolje rukom kroz prozor te m u zgrabi kapu s glave, pa je pruţi pobratim u: "A ratos ti dva novca! E vo ti za dva novca." K ad hajduk vidi šta od njega bi, on beţi bez obzira, i došavši u druţinu pola m rtav poviĉe: "B raćo hvala B ogu kad ţivi pobegosm o! M i blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije m oglo izići, nego uzeše m oju kapu te m u dadoše za dva

novca."

48.

SVE, SVE, ALI ZANAT.

P oĊe nekakav car sa svojom ţenom i sa kćeri da se šeta po m oru na laĊi. K ad m alo odm aknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci ĉak u nekakvu zem lju Ċe se o njegovu carstvu ništa i ne ĉuje (kao ni on o ovom e što do sad ništa nije ĉuo ni znao). K ad iziĊu na suho, on nije sm io ni kazati da je car, a novaca nijesu im ali sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se m ogli drukĉije hraniti nego se on najm i da ĉuva seoska goveda. P ošto tu preţive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaţe svom ocu i m ajci da se drugom nikakom Ċevojkom ne će oţeniti do kćeri govedara iz toga i iz toga sela! Otac i mati i drugi dvorani stanu ga odvraćati da se proĊe te sram ote: kako bi on carski sin uzeo govedarsku kćer kod tolikijeh drugijeh carskijeh i kraljevskijeh kćeri! A li sve za ludu; on kaţe: "Ja nju, ja nijednu!" K ad već vide da drukĉije ne m oţe biti, onda car pošlje jednoga svog vezira da javi govedaru da će car da m u uzm e kćer za sina. Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: "Kakav zanat zna carev sin?" Vezir se upropasti: "B og s tobom , ĉoeĉe! kako će carev sin znati zanat? Š to će zanat carevu sinu? Z anate ljudi uĉe da se hrane njim a, a carev sin im a zem lju i gradove." G ovedar kaţe opet: "E , ako ne zna nikakva zanata, ja m u ne dam svoje kćeri." V ezir se vrati, te kaţe caru šta govori govedar. S ad postane ĉudo još veće. O ni su m islili da će to za govedara biti najveća sreća i dika što m u carski sin uzim a kćer, a on pita kakav zanat zna carev sin! C ar pošlje drugoga vezira, ali govedar kaţe jedno te jedno: "D ok carev sin" veli "ne nauĉi kakav goĊ zanat, i ne donese m i svoju rukotvorinu,

dotle nem a ništa od p rijateljstva!" Kad se i ovaj vezir vrati te kaţe da govedar ne da Ċevojke dok carev sin ne nauĉi kakav goĊ zanat (sam o nek je zanat), onda carev sin zaĊe po ĉaršiji da gleda kakav je zanat najlakše nauĉiti. H odajući od dućana do dućana i gledajući kako razliĉni m ajstori rade, doĊe na dućan Ċe se pletu rogoţine, i to m u se uĉini najlakši zanat, pa ga poĉne uĉiti i nauĉi za nekoliko dana, pa onda oplete sam jednu rogoţinu, te je odnesu govedaru, i kaţu m u da je carev sin nauĉio zanat, i da je to njegova rukotvorina. G ovedar uzm e rogoţinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: "Koliko to vrijedi?" A oni m i kaţu: "Ĉ etiri pare." "E !" veli "dobro! ĉetiri pare danas, ĉetiri sjutra, to je osam , a ĉetiri prekosjutra, to je dvanaest i t. d. Da sam ja taj zanat znao, ne bih danas ĉuvao seoskijeh goveda." P a im onda kaţe ko je on i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većm a što uzim aju Ċevojku od cara, a ne od govedara, i s najvećijem veseljem vjenĉaju m om ka i Ċevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovom e caru laĊe i vojsku, te otide preko m ora i naĊe svoju zem lju.

49 M eĎed, svinja i lisica.

U druţe se m eĊed i svinja i lisica, pa se dogovore da oru zemlju i da siju šenicu da se hrane. Z apitaju jedno drugoga šta će koje raditi i kako će sjem e naći. S vinja reĉe: "Ja ću provaliti koš, i ukrašću sjem e; i ja ću svojom surlom uzorati." M eĊed reĉe: "Ja ću posijati." A lisica reĉe: "Ja ću svojim repom podrljati." U zoraše, posijaše. D oĊe ţetva. S taše se razgovarati kako će poţeti. S vinja reĉe: "Ja ću ţeti." M eĊed reĉe: "Ja ću snoplje vezati." L isica reĉe: "Ja ću klasje kupiti." P oţeše i snoplje povezaše. S ad se staše dogovarati kako će vrijeći. S vinja reĉe: "Ja ću gum no naĉiniti." M eĊed reĉe: "Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći." S vinja reĉe: "Ja ću pretresati, i

rastaviću slam u od šenice." L isica reĉe: "Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice." S vinja reĉe: "Ja ću ovijati;" a m eĊed reĉe: "Ja ću ţito razdijeliti." O vrhoše. M eĊed ţito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: jer ga svinja zamoli, te joj dade sam o slam u, a šenicu svu uze sam , lisici ne dade ništa. R asrdi se lisica, pa otide na tuţbu, i kaza im da će im dovesti jednoga carskog ĉoeka koji će ţito pravo razdijeliti. U plaši se svinja i m eĊed, pa reĉe m eĊed svinji: "Z akopaj se ti, svinjo, u slam u, a ja ću se popeti na ovu krušku." Z akopa se svinja U slam u, a m eĊed se pope na krušku. L isica otide te naĊe m aĉku, paje pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše. Z najući m aĉka da na gum nu im a dosta m iša poĊe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trĉi za ticam a. O pazi je m eĊed s kruške poizdaleka, pa kaţe svinji: "Z lo svinjo! eto lisice Ċe vodi strašnoga bum bašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tace hvata oko puta." U tom se m aĉka ukrade m eĊedu iz oĉiju, pa kroz travu doĊe na gum no, i traţeći m iša stane šuškati po slam i. S vinja podigne glavu da vidi šta je, a m aĉka pom isli od njezine surle da je m iš pa skoĉi te svinju šapam a za nos. S vinja se uplaši pa rukn e i skoĉi te nada u potok; a m aĉka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a m eĊed pom isli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zem lju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve ţito i slam a.

50 Lisica se osvetila vuku.

Jedna lisica um ijesi od zem lje kolaĉe, i ispekavši ih nam aţe ih m edom , pak onda tijem kolaĉim a doĊe k tuĉarim a i zaište jedno tuĉe u njih, a ona njim a da da m edenijeh kolaĉa. T uĉari joj ne šćenu dati tuĉeta, nego joj kaţu da ide k svinjarim a, da će joj oni dati prase. O nda ona otide k svinjarim a i zaište u njih jedno prase, a ona njim a da da m edenijeh kolaĉa. S vinjari joj ne šćenu dati

praseta, nego je pošlju ka govedarim a, da će joj oni dati tele. Onda ona otide ka govedarim a i zaište u njih jedno tele, a ona njim a da da m edenijeh kolaĉa. G ovedari joj ne šćenu dati teleta, nego je oprave ka konjušarim a, da će joj oni dati ţdrijebe. O nda ona doĊe i ka konjušarim a, pa zaište i u njih da bi joj dali jedno ţdrijebe za medene kolaĉiće. K onjušari joj dadu jedno ţdrijebe, a ona njim a kolaĉe, ali im dobro prikriĉi da ni po što ne lom e kolaĉa dok ona ne prijeĊe preko onog brda. O ni je poslušaju, ali kad poslije prelom e i zagrizu, vide da su kolaĉi od zem lje i da ih je lisica prevarila, pak onda odmah za njom u poćeru, ali ona bijaše već daleko um akla na svojoj dobiti, te se oni vrate prazni i um orni natrag. L isica došavši svojoj kući m etne ţdrijebe u košaru, i stane ga tim ariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikriĉila ţdrebetu da pazi na njezin glas i na njezine rijeĉi: "K obo, kobilice! otvori m i vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice", pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom doĊe vuk koji je više puta slušao kako lisica ţdrebetu viĉe da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." A li ţdrijebe pozna da to nije onaj tan ki glas lisiĉin, pa m u ne šće otvoriti, a vuk kad to vidi, sakrije se za sjek od košare. M alo vrem ena za tijem postoji, al eto ti lisice s vodom i sa travom . K ako doĊe pred košaru stane po obiĉaju na vratim a tanko govoriti: "K obo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.'' Ţ drijebe poznavši glas njezin odm ah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao i ona da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije šćelo otvoriti. O nda lisica reĉe: "N e o tvoraj ni po što na krupan glas, već na vrlo tanak." S jutradan kad lisica opet otide po vodu i travu, doĊe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većm a m ogao i poĉne vrlo tankijem glasom : "K obo, kobilice! otvori m i vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Jadno

ţdrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda otide a vrata se na košari za njim zatvore kao što su i bila. K ad poslije doĊe lisica, po obiĉaju stane zvati: "K obo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali niti se ko javlja niti vrata otvora. Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u košari sam o glavu i rep od ţdrebeta, odm ah se svom e jadu dosjeti, te obije vrata i stave ridati i naricati nad m rtvom glavom ţdrebetom , a najposlije od teške tuge i ţalosti otide pa se um rtvi na putu. M alo za tijem udari onuda jedan ĉoek s kolim a, i našavši lisicu na putu digne je i baci u kola m isleći kad doĊe kući da je odere. O vaj je ĉoek im ao u kolim a u torbi tri sirca. Lisica koja se bila utajala, digne se polako pak izvuĉe sva tri sirca iz torbe, pa pobjegne s njim a. K ad podobro um akne, a ona pojede dva sirca odm ah, a treći natakne na vrat, pa onda poĊe dalje. Idući tako sukob i se s vukom , koji joj je ţdrijebe ujio, a vuk kad vidi u nje sirac zapita je otkuda joj, a ona mu odgovori da je izlokala iz vode. "A Ċe je ta voda?" zapita opet vuk, a lisica m u reĉe: "H odi, ja ću ti pokazati." T o bijaše oko ponoći o uštapu, i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu, i pokazavši m u u vodi m jesec, reĉe: "E no vidiš koliki je sirac u vodi, nego loĉi, pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala." O nda sirom ah vuk loĉi, loĉi, dok m u trgne voda nazad. Lisica mu onda jamu zatisne, pa m u reĉe: "L oĉi, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk sirom ah opet loĉi, loĉi, dok m u voda trgne i na uši. L isica m u zatisne ĉ uši, pa m u opet reĉe: "L oĉi, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk sirom ah opet loĉi, loĉi, dok m u trgne voda na nos i na usta. Onda mu lisica zatisne i nos i usta, pa uzjaše nanj i reĉe da je bolesna i da ne m oţe ići, već da je on nosi. Jadni vuk poĉne je nositi, a ona otegne pjevati; "B olan zdravu nosi, bolan zdravu nosi." I kad je ona ovo jednako ponavljala, zapita je vuk: "Š ta ti, teto , govoriš?" A ona m u kaţe: "N išta, vujo, bunacam ." P a opet udesi: "B olan zdravu nosi, bolan zdravu nosi;" i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. Ĉ ujući svatovi što lisica

govori, iziĊu pred kuću i poĉnu hvaliti njezinu pjesm u, a ona im kaţe da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a za tijem i na tavan. S vatovi ih puste. P ošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoĉi s tavana i uteĉe, a jadnoga vuka svega isprebijaju. K ad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo kako uteĉe; vuk odgovori da je sav isprebijan i da je jedva utekao; tako i lisica reĉe. S ad lisica pozove vuka da p reskakuju preko jedne stoţine sijenske, koja je onĊe blizu bila. V uk je i to posluša naopako po sebe. P ošto nekoliko puta preskoĉe, reĉe lisica vuku da dobro ne preskakuje, da preveć na stranu skaĉe, a ne upravo iznad stoţine. O nda on poĊe da preskoĉi upravo iznad stoţine, te se na nju nabode. L isica videći to obeseli se vrlo i reĉe vuku: "M iĉi, vujo, m iĉi, sad ćeš saći." A vuk m iĉući doćera do dna stoţine; onda ga ona ostavi sveteći m u se: ,O davno ja oko tebe derem opanke; jer si ti m oje ţdrijebe ujio."

Povratak na glavni indeks Srpskih narodnih pripovjetki