RAZGOVOR: SAŠA RADULOVIĆ, PREDSEDNIK PROGRAMSKOG SAVETA „DOSTA JE BILO“

Trčimo maraton a ne sprint

Uvodna reč glavnog urednika

Priča mi prijatelj pre neki dan. Otišao kod svoje bakaJelice da joj odnese nešto od namirnica jer ponosnabaka neće da primi novac. Posedeo malo uz kafu dok

je ona krajičkom oka šacovala predsednika na ekranu, da bimu iznenada rekla: „Dede, sinko, isključi, da se predsednikmalo odmori…“

E sad mi je definitivno jasno da je reč o najčudnijoj vla-davini u novijoj istoriji – vladavini preko ekrana. I ovihđubroidnih medija, naravno. Pošto se ti udvorički mediji, presvega ova tužna državna televizija koja bi odavno riknula dazavisi od reklama, podređena volji jednog čoveka i tuđemnovcu, priprema za prenose utakmica sa Svetskog fudbal-skog prvenstva, strepim da ćemo u poluvremenima svakomalo gledati šta predsednik ima novo da nam kaže. Što je

jednom već uradio koristeći trenutak velike gledanosti. Pada, bar još jednom, čujemo neverovatni iskaz: „Zahvalansam ovim dobrim mladićima što su posle napornih sezonadošli da se bore za svoju zemlju. Očekujem odlične rezultate.Pomogli smo Fudbalskom savezu Srbije više nego ikada ufinansijskom smislu zahvaljujući i brojnim preduzećima inagrade će biti rekordne. A posle dogovora sa premijerkomovlašćen sam da kažem da ako naša reprezentacija osvojiSvetsko prvenstvo, dobiće nagradu od deset miliona evra.“

Ovaj koloplet misli je nesvakidašnji materijal za izradupoštarevog psihološkog profila. Prvo, većina „dobrihmladića“ proizvod su domaće klupsko-menadžersko-navi-jačke industrije; drugo, čemu patetično podilaženje njihovompatriotizmu kad je svuda u svetu čast i obaveza igrati za svojuzemlju; treće, cena dobrih momaka raste na tržištu ako igra-

ju za reprezentaciju (otuda u ovoj našoj gomila menadžerskihakvizicija); četvrto, zašto država i „brojna preduzeća“ ovakoizdašno ne pomažu vaterpolo, odbojku, košarku… kaomnogo uspešnije sportove koji Srbiju drže u svetskom vrhu(fudbaleri su 35!); peto, da li je cinizam obećati fudbalskojreprezentaciji nešto što ni uz pomoć predsednikove mađijene mogu ostvariti – ili je samo reč o potrebi za još jednimvelikim i javnim zasenjivanjem otupele raje; šesto, premijer-ka je „ovlastila“ predsednika da nam sve ovo kaže… E, sadmi je baš muka!

Katkad se setim reči Džimija Hendriksa: „Postoje ljudikoji kišu osećaju i oni koji samo pokisnu…“ I zapadnem udilemu: da li ovaj kišni čovek toliko voli ovaj narod i zemljupa ne može tu ljubav da artikuliše i kontroliše, ili je, ipak, rečo potpunom preziru i naroda i zemlje?!

Između ljubavi i prezira

U NASILJU NAD GRAĐANIMAZDRAVSTVENO MEŠETARENJE

NAJOPASNIJE JER - „ŠKODI ZDRAVLJU“

Korupcija u belom sve crnja

POGUBNE POSLEDICE EKSPERIMENTA NAJAVLJENOG

KAO UKIDANJE ZAKONA OUMANJENJU PENZIJA Radničko klečanje

za male pare

UDRUžENI SINDIKATI SRBIJE „SLOGA“: PSIHIČKO MALTRETIRANJE I VREĐANJE NARADNOM MESTU NEKAD SU VEĆI PROBLEM OD MALE PLATE

Nova i ozbiljnijaprevara

penzionera

Foto

: D

okum

enta

cija

Priv

redn

opg

Preg

leda

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 25 � 6. 6. 2018. � CENA 50 dinara

2 DRUŠTVO

Piše: Radenka Marković

Stariji se još sećaju kako smo se ponosili što smo prviuveli socijalističko samoupravljanje, a ono je pona-jpre značilo visok nivo radničkih prava. I što nismo

znali šta je otkaz. Njihovi bliski potomci, međutim, danas naposao idu sa grčom u želucu, sa lekom za smirenje u džepu,za svaki slučaj. Neki i sa pelenama, osim ako nemaju bašdobru petlju, pa kao neki ne moraju satima ići u toalet – jermoderni poslodavci u Srbiji idu dotle da ograničavaju iodlaske u toalet, smatrajući ih zabušavanjem i gubljenjemvremena. Nije tako samo u ozloglašenoj „Juri“. Za vremenedavnog štrajka u turskom „Kajzenu“ u Smederevu ispliva-lo je na površinu da 300 radnica ove firme ima na raspola-ganju samo jedan toalet.

Zato, kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženihsindikata Srbije „Sloga“, najveći problem radničke klase uSrbiji nije to što je uglavnom malo plaćena, jer je oko300.000 zaposlenih na minimalcu, već to što su radnici naradnom mestu obespravljeni i poniženi kao ljudi.

– Svi smo čuli za klečanje u „Juri“, tamošnje poslovodst-vo pokušalo je nekako da objasni taj snimak klečanja. Neznam šta u korejskoj kulturi znači klečanje, ali znam da unašoj znači poniženje – kaže Veselinović i dodaje da supelene i klečanje samo vrh ledenog brega.

Korejci i Turci prednjače

Ispod njega se kriju niske plate nedovoljne za osnovnetroškove života, nedopustivo dugo držanje radnika pougovorima na određeno vreme, kašnjenje u isplati zarada,neplaćanje prekovremenog rada, nezakonito davanjeotkaza, neuplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje naprave sume već na iznose minimalne zarade dok se ostatakisplaćuje na ruke.

– U „Kajzenu“, recimo, svi rade na određeno vreme iprimaju samo po 25.000 dinara mesečno iako bi trebalo dadobijaju 20 odsto više. I ta primanja im se neredovnoisplaćuju, a pola godine im nije plaćan prekovremeni rad,zbog čega su 11. maja stupili u štrajk. Tada se i videlo štase sve dešava iza fabričkih kapija ove turske firme. Kadasu radnici na društvenim mrežama objavili fotografije izfabrike, direktor je zapretio otkazima jer su tako, premanjegovom tumačenju, odali službenu tajnu. Četiri radnikasu potpisala sporazumni prekid radnog odnosa, a troma,koji su odbili da potpišu, rečeno je da će im otkazi stići nakućnu adresu – navodi naš sagovornik.

Kao poseban problem Veselinović ističe činjenicu daInspekcija rada, i kada dođe u kontrolu, žmuri na jedno ilioba oka. Tako su u „Kajzenu“, ogrezlom u problemima,inspektori rada zvanično pronašli samo dve nepravilnostiza koje je u odnosu na one suštinske „banalnost“ više negoblaga reč. Inspektori su, naime, utvrdili da radnici koji čistetoalet i skidaju fleke sa odeće nisu obučeni za poslove kojeobavljaju! Sve ostalo je u redu.

– Uostalom, šta drugo i očekivati od inspekcije koja jeod „Jure“, čiji rad treba da kontroliše, uzela dva automobi-la kao donaciju.

Željko Veselinović navodi da su retke firme i sektori gderadnici mogu da se pohvale i platama i dobrim odnosom

poslodavaca, ali da je ipak najteže radnicima u firmamakoje drže pojedini strani poslodavci, kao i zaposlenimapreko agencija za privremeno zapošljavanje.

– Radnici angažovani preko tih agencija nemaju pravoni na bolovanje, ni na godišnji odmor, ugovori im seobnavljaju na svakih nekoliko meseci i tako rade godina-ma, a u takvom statusu ne mogu, recimo, ni da dobiju kred-it u banci – kaže on.

Radničkih problema bi sigurno bilo manje, ili bi se bar snjima lakše nosili, kad bi bili sindikalno organizovani.Naime, u mnogim, pre svega privatnim firmama,sindikalno organizovanje je zabranjeno, a o tome šta se unjima događa uglavnom se saznaje iz izjava radnika medi-jima ili objava na društvenim mrežama.

– Iako smo tražili, mi ni u „Juru“ ni u „Kajzen“ nismomogli ući, jer nemamo tamo dovoljno članova da bismo

mogli da uđemo u te firme. Tražili su nam spisak radnikakoji su u našem sindikatu, budući da naš zakon dozvoljavadirektno članstvo u granskom sindikatu, ali nismo smeli daim damo imena jer bismo tako od radnika napravili glinenegolubove za odstrel.

Ali, kako ističe naš sagovornik, nisu privatne firmejedine gde se radnicima brani da se udruže u sindikat i gdesu članovi sindikata izloženi pritiscima. U poslednjevreme, kaže, to se sve češće dešava i u državnom sektoru ikao primer navodi „Parking servis“ u Beogradu, gde se,tvrdi, mesecima vrši pritisak na članove Sindikata „Sloga“i preti im se, a sve zato što su ukazivali na nepravilnosti uradu preduzeća. Zbog zabrane sindikalnog aktivizma iz„Sloge“ najavljuju i krivične prijave protiv odgovornih u„Parking servisu“.

– U „Trajalu“ je predsednik našeg sindikata VladicaTomašević ostao bez posla jer je na društvenim mrežamapozivao na podršku studentima u prošlogodišnjem protes-tu protiv diktature. Apsurdno je što je direktor te firmeMiloš Nenezić, ujedno i predsednik Unije poslodavacaSrbije, poznat i po tome što je otpustio najveći brojneposlušnih sindikalnih aktivista koji su kasnije sudskimputem vraćeni na posao.

Željko Veselinović naglašava da su se povodom takvihpostupanja prema njihovim članovima čelnici ovesindikalne centrale više puta obraćali ministru rada Zoranuorđeviću. Pozivajući se na njegove izjave da će poslo-

davci koji brane slobodno sindikalno organizovanje bitikažnjeni, a da radnici koji izgube posao zbog sindikalnogaktivizma moraju biti vraćeni na posao, tražili su sastanaksa ministrom, ali on, kako tvrde u „Slozi“, njihove dopisejednostavno ignoriše.

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 25 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 6. jun 2018.

Radničko klečanje za male pare ŽELJKO VESELINOVIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENIH SINDIKATA SRBIJE „SLOGA“, O POLOŽAJU RADNIKA U SRBIJI

�Psihičko maltretiranje i vređanje naradnom mestu nekad su veći problem od male plate

Lepeza maltretiranja

Prema rečima Željka Veselinovića, brojni su načini urušavanja radničkih prava i maltretiranja na radnom mestu, kao što su:� Mobing � Seksualno uznemiravanje� Nepoštovanje prava na pauzu za ručak� Psovanje i vređanje� Rad na visokim temperaturama bez klima-uređaja u fabričkim

halama

– Zato ćemo tražiti njegovu ostavku i da se u najavljenojrekonstrukciji Vlade Srbije upravo njegovo ime nađe naspisku ministara koje treba zameniti drugim, sposobnijim,kvalifikovanijim ljudima, jer on se i ranije kao ministarodbrane pokazao kao neko ko ne ume da pregovara i vodisocijalni dijalog.

Govoreći o metodama borbe Udruženih sindikata „Sloga“i budućim koracima ove sindikalne organizacije, njenpredsednik ukazuje na to da se zakonom i Ustavom zagaran-tovana radnička prava često ne mogu odbraniti samo meto-dama sindikalne borbe.

Država žmuri na bezakonje

– Zato se mi od osnivanja borimo da se, kao što to rade isindikati u drugim zemljama, osim u sindikalnu uključimo iu političku borbu. Na taj način bismo se kroz parlament,kako lokalne tako i republički, borili protiv zakona i uredbiuperenih protiv radnika – kaže Veselinović i navodi daosnovno sindikalno sredstvo borbe, a to je štrajk, u Srbijidanas slabo funkcioniše.

U to su se uverili mnogo puta na terenu, gde se pokazalo dasu radnici toliko uplašeni da ih je teško pokrenuti na štrajk i daoni uglavnom očekuju da neko drugi reši njihove probleme. Ato – pogotovo kada država, umesto da štiti radnike, žmuri predkršenjem njihovim prava i zakona koje je sama donela – nijemoguće.

– Radnici se boje i očekuju da se neko drugi bori umesto njih.Mi možemo da pomognemo samo kada su ljudi spremni da imse pomogne, kada sami pokažu hrabrost. Kao što smo, recimo,imali slučaj u firmi „Falk ist“ iz Knjaževca, gde smo uspeli dase posle protesta i štrajka formira sindikat, potpiše kolektivniugovor, povećaju plate. Toga ne bi bilo da radnici nisu biliuporni i hrabri, solidarni, spremni da se bez obzira na mogućeposledice bore do kraja. I uspeli su. Potpuno je drugačiji slučajbio sa vranjskim „Geoksom“. Kada smo tamo pripremaliprotest, imali smo obećanje da će iz Vranja prisustvovati na sto-

tine ljudi, ali kada smo došli iz Beograda, Vojvodine i celeSrbije, ispostavilo se da na protest nije došao nijedan radnik„Geoksa“ iz Vranja. Čak ni članovi njihovih porodica nisusmeli da se pojave. Tu nismo mogli da pomognemo – kaženaš sagovornik i dodaje da tamo gde su radnici hrabri, soli-darni i spremni da se bore sindikat može da pomogne dajućipodršku, stručnu, logističku i međunarodnu pomoć.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ članovi su Svetske fed-eracije sindikata, najstarije svetske sindikalne organizacijeosnovane 1945. koja broji oko 100 miliona članova u više od140 zemalja sveta. Najbliže odnose imaju sa grčkim

sindikatom PAME, najvećim i najborbenijim sindikatom uovoj zemlji koji okuplja više od milion članova. U „Slozi“planiraju da uče od svojih grčkih kolega i da jedna njihovadelegacija poseti PAME kad budu protestovali ili štrajkovalikako bi na licu mesta videli kako se tamošnji radnici bore zasvoja prava.

– Bojim se da smo po radničkoj borbenosti i solidarnostiveoma daleko i od Grčke i od drugih razvijenih zemalja i danemamo hrabrosti da se suprotstavimo ni bahatim poslo-davcima ni državnim institucijama koje štite takve poslo-davce – zaključuje Željko Veselinović.

3�Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ članovi su Svetske fed-

eracije sindikata, najstarije svetske sindikalne organizacijeosnovane 1945. koja broji oko 100 miliona članova u višeod 140 zemalja sveta Beogradski glas, 6. jun 2018.

Nezadovoljni time što je odloženo poništenje Zakona o privremenom uređi-vanju načina isplate penzija, kojim se većini penzionera već godinamaisplaćuju smanjene penzije, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica

Srbije organizovaće sa drugim udruženjima i sindikatima penzionera novi protestpenzionera 12. juna u 18 časova na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.

Kako ističe Jovan Tamburić, predsednik ove penzionerske organizacije, razlog zanajnovije penzionersko nezadovoljstvo i izlazak na ulicu jeste i najava ukidanjapomenutog zakona bez namere da se najstarijima vrati novac za koji su zakidaniisplatom smanjenih primanja. Takođe, i postupanje Ustavnog suda Srbije po inicija-tivama za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzi-ja i načina izveštavanja RTS-a o problemima diskriminacije penzionera.

„Neustavnim otimanjem od penzionera samo je odložena reforma javnih pre-duzeća i omogućeno zapošljavanje članova stranaka na vlasti u javnom sektoru.Ovoga puta penzioneri neće biti uspavani kao 2014. godine. Udruženje će nastavi-ti s kampanjom ’Stavimo tačku na pljačku penzionera Srbije’, koja daje početnerezultate, do povraćaja neisplaćenih delova penzija s kamatom. Samo su protesti,Međunarodni monetarni fond i Evropska unija lek protiv samovlašća i bahatostivlasti jednog čoveka u Srbiji“, navode iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnihlica Srbije i dodaju da će oštećeni penzioneri na najavu novog zakona o uređivan-ju penzija, iako Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju već postoji, odgovoritinovim protestima. R. M.

�Tamo gde su radnici hrabri, solidarnii spremni da se bore sindikat može dapomogne dajući podršku, stručnu,logističku i međunarodnu pomoć

Novi protest 12. junaPENZIONERI OPET NA ULICI

Foto

: Dok

um,e

ntac

ija P

rivre

dnog

pre

glda

Foto

: de-

stoc

k ag

ency

/Milo

š Ra

failo

vić

4 POLITIKABeogradski glas, 6. jun 2018.

RAZGOVOR: SAŠA RADULOVIĆ, PREDSEDNIK PROGRAMSKOG SAVETA „DOSTA JE BILO“

Trčimo maraton Razgovarao: Milan Bečejić

Foto: Pres služba DJB

Tek kad ga je vlast naprednih radikala shvatilaozbiljno postao je meta njihovih đubroida koji ga nisad, kad je abdicirao u pokretu „Dosta je bilo“ ne

ostavljaju na miru. Možda iz navike, možda iz straha. Ljudikoje je osnivanjem DJB iz anonimnosti lansirao u političkujavnost i koji su mu lako okrenuli leđa, mantraju da on i daljevlada iz senke, ne usuđujući se da objasne o kakvoj je tovlasti reč i šta je čija senka. Tek, Saša Radulović je i daljeprisutan, unutar ili van „senke“. Ostao je dosledan u odlucida se povuče sa čela stranke, ali ne i da odustane od progra-ma s kojim je i dospeo u političku orbitu. Sa istim elanom,istom političkom drskošću, sad kao predsednik Programskogsaveta DJB, priprema jesenje novitete.

Nakon ipak neočekivanih zbivanja u pokretu „Dosta jebilo“ (DJB), kako biste saželi svoja razmišljanja kad sadpodvučete racionalnu, a potom i emocionalnu crtu?

Osnovna ideja sa kojom sam ušao u politiku 2013. godinejeste da je Srbiji potrebna promena, sistem, ne vođa, da tajsistem mora da radi u interesu građana i domaće privrede, nekorumpiranih političkih elita koje bi da od Srbije napraveprivatnu partijsku državu i zemlju jeftine radne snage za sub-vencionisane strane investitore, i da novi sistem moraju daprave ljudi koji nisu zloupotrebljavali javne resurse iučestvovali u kreiranju današnjeg partijsko-parazitskog sis-tema. Ključno pitanje nije koliko si dugo bio u politici, već dali si zloupotrebljavao javne resurse kad si bio u prilici. Recimo,poverenik Rodoljub Šabić je već jako dugo u politici.

Drugi deo ideje je da se građanima ne mora podilaziti iprodavati jeftina demagogija, da je moguće voditi politikubez kompromisa sa osnovnom idejom i principima, da jemoguće otvoreno kazati popu pop, a bobu bob i da će glasačitu otvorenu komunikaciju razumeti. Takođe, deo te politikeje bio i princip da DJB neće ulaziti u predizborne ili pos-tizborne koalicije sa bilo kojom strankom koja je deo parti-jsko-parazitskog sistema na bilo kom nivou vlasti. Naprimer, ako u Šapcu ili na Novom Beogradu radite isto što iSNS u svim ostalim opštinama u Srbiji, saradnja DJB satakvim strankama nije moguća bez obzira na to da li ste pro-tiv SNS-a ili ne.

Sa tom i takvom politikom na izborima 2016. godine bilismo najveće iznenađenje, bez novca i medijske podrškeosvojili šest odsto glasova u republici, 11,2 odsto uBeogradu. Rekao bih da su tri stvari bitno uticale na tajrezultat. Prvo, bili smo jedini novi na političkoj sceni, prak-tično bez konkurencije. Drugo, u to vreme niko nije shvataovažnost društvenih mreža, tako da smo nesmetano, bez boto-va i napada, mogli svoj program i političke ideje da plasir-amo biračima a da ne budu zatrovane negativnim komentari-ma plaćenih botova vlasti i konkurencije. I treće, niko nasnije uzimao za ozbiljno, tako da nas praktično nisu ninapadali u tradicionalnim medijima. Sve se to jako brzopromenilo nakon tih izbora.

Ja nisam blag čovek

Politički protivnici su shvatili koliko je ideja DJB opasnapo njih i od tada smo konstantno pod napadima, a većina jebila usmerena na mene. Ja sam direktan čovek, otvorenogovorim ono što mislim i kako vidim stvari. U okruženjupotpune medijske blokade i nemogućnosti da se stavoviobrazlože biračima, uz otvorenu kampanju protiv DJB upraktično svim medijima, ova vrsta komunikacije očigledno

nije dala rezultate. Plasiran je narativ da se svađam, da nećuni sa kim, da sam arogantan, da napadam medije itd. Ja nekažem da smo sve savršeno radili niti da sam ja blag čovek.Činjenica je da smo taktički i strateški nekoliko putapogrešili, da smo trčali maraton sprintom. A isto tako je ičinjenica da se glasačima nije dopalo što smo otvoreno reklida će Vučić pobediti u prvom krugu predsedničkih izboraukoliko ne budemo imali jednog kandidata i nismo podleglihisteriji da se podrži gubitnička strategija, što smo tražili dase pravi koalicija novih ljudi koji nisu zloupotrebljavali

javne resurse, što smo ukazivali na činjenicu da se i političarikoji se predstavljaju kao opozicija ponašaju isto kao i SNStamo gde su na vlasti, što smo kazali da političari bivše vlastine mogu da pobede Vučića u Beogradu. Više se bave pitan-jem zašto nešto govorim nego da li je to tačno. Nije im sedopalo što smo ponudili koaliciju „Dverima“, NDBG iBelom zbog „Dveri“, ali bi bila u redu da su svi pristali.Koalicija bi osvojila preko 10 odsto da su svi pristali. Svestvari koje sam govorio mislim i danas.

Ja sam racionalan čovek. Cilj DJB je da pobedi na izbori-ma i sprovede svoj program. Ako moj način političke komu-nikacije nije prihvaćen i izaziva kontraefekat, onda jepotrebno da taj deo posla preuzme neko drugi. Ako glasači

nisu spremni da čuju da nema velike suštinske razlikeizmeđu bivše i sadašnje vlasti, osim što ih Vučić jako nervi-ra, onda nema razloga da im to dalje ponavljam. Na poli-tičkoj sceni ima dovoljno političara koji govore ljudima onošto oni hoće da čuju. U politiku sam ušao da to promenim. Jabih to možda i mogao da naučim, ali ne želim. A i ne bih biomnogo dobar u tome. Ima mnogo ljudi koji to umeju mnogobolje od mene. Jedna od ključnih vrednosti DJB je da nasvode najbolji.

Najbolji program za Srbiju

Vaše ostavke bile su neočekivane. Zašto ste ih podneli izašto niko od prethodnog rukovodstva DJB nije ponovoizabran na neku rukovodeću funkciju u stranci?

Mi smo ostvareni, odgovorni i ozbiljni ljudi, koji su pod-neli ostavke kao lični čin preuzimanja odgovornosti zboglošeg rezultata na beogradskim izborima. Nakon izbornogneuspeha u poslednja dva izborna ciklusa smatrali smo da jeu najboljem interesu organizacije i ideje DJB da posaovođenja organizacije preuzmu drugi ljudi. Zbog toga senismo ni kandidovali. U isto vreme, staro rukovodstvo nijenapustilo organizaciju, već je ostalo da podrži novorukovodstvo, što je jedinstven slučaj na našoj političkojsceni. I pored političkih grešaka koje smo pravili, od kojih jesigurno najveća učešće na predsedničkim izborima, niko uSrbiji, pa ni naši politički protivnici i konkurenti, ne spori daDJB ima daleko najbolji politički program za Srbiju.

„Dosta je bilo“ ima novo predsedništvo na čelu sa narod-nim poslanikom Branislavom Mihajlovićem iz Bora. Mislim

O naslednikuŠta preporučuje Branislava Mihajlovića za mesto vašeg naslednika?Nakon lošeg rezultata na beogradskim izborima bila jeneophodna promena. Predsednik DJB Branislav Mihajlović ječovek koji ima veliko iskustvo i u građenju organizacije irukovođenju timovima. Sem toga, on je ostvaren čovek,izuzetan međunarodno priznat stručnjak, jedan od najvećihstručnjaka za rudarstvo koje Srbija ima danas. Poseduje i evi-dentno političko iskustvo i veštine budući da je pod njegovimvođstvom koalicija DJB i „Dveri“ na lokalnim izborima u Boruodržanim u martu ove godine osvojila 8,17 odsto glasova.

�U DJB je ušlo mnogo neostvarenihljudi koji su tu zbog interesa a ne zbog ideje. To je politička realnost u Srbiji

5Beogradski glas, 6. jun 2018.

�Na izborima 2016. godine bili smo najveće iznenađenje, a onda su političkiprotivnici shvatili koliko je ideja DJB opasna po njih i od tada smo konstantno pod napadima, a većina je bila usmerena na mene

da je Bane napravio odličan tim koji je spoj iskustva i mla-dosti, sa novim licima koja će sigurno predstavljati velikoosveženje na političkoj sceni Srbije. Moje mesto i mestočlanova bivšeg rukovodstva je u Programskom savetu DJBkoji nema direktnu ulogu u operativnom vođenju i upravljan-ju organizacijom, i čiji je zadatak da unapređuje program„Dosta je bilo“ i podrži novo predsedništvo.

Bivši članovi vas optužuju da ste „izneverili program“,ali niko ne navodi koji deo programa. Ko je koga i zaštoizneverio?

Igra prestola u DJB je završena. Gubitnici se ljutenespremni da priznaju da politika razdora koju su kandi-dovali, dezinformacije koje su se sada očigledno pokazalenetačnim i manipulacije opravdanim nezadovoljstvom zbogloših izbornih rezultata nisu mogli da prođu u organizaciji.Suočeni sa činjenicom da su u manjini, da članstvo DJB neželi politiku podrške Vučiću da „završi Kosovo“ i ne želipolitiku „EU nema alternativu“ i suočeni sa siguranimgubitkom unutarstranačkih izbora (jer da su imali podrškučlanstva, ne bi odlazili), razmišljajući o svojim političkimkarijerama, odlučili su da je za njih lično najbolje da pokuša-ju da razore organizaciju nezadovoljni odlukama većine nastranačkim organima. Nije im uspelo. Jedino mi je iskrenožao što je ova njihova borba za preuzimanje organizacijeostavila negativne posledice na mnoge članove koji su ostalirazočarani zbog unutarstranačkih sukoba. Većina je pokušalasve da do njih ne dođe, apelovala, ubeđivala, molila. Kada sene slažete sa politikom stranke koja vas je dovela na političkuscenu, onda podnesete ostavku i vratite mandat. To je za poš-tovanje. Činjenica da su gubitnici zadržali mandate i krenuliu kampanju blaćenja organizacije koja ih je dovela na poli-tičku scenu ostavlja otvorenim pitanja o stvarnim motivima.

Da li je samo moj utisak da su „mangupi“ iz vašihredova zapravo bili „trojanski konji“ aktuelne vlast?

To je utisak mnogih. Na kraju, vreme će pokazati. Srbija jeprepuna političkih preletača koji svoje pravo lice pokažu teknakon izbornog neuspeha, kad se uplaše za svoje pozicije ipokušavaju na neki način da materijalizuju svoje mandate inekako sebi obezbede političku budućnost. Za gotovo svenjih javnost nije ni znala pre izbora 2016. godine. Svi sudobili mandate tako što im je ime stavljeno na listu DJB natim izborima. Organizacija im je poklonila poverenje. Da suljudi koji su bili dalje na listi stavljeni ispred njih, rezultatDJB na tim izborima bio bi praktično isti. Mi se te 2016.godine nismo dobro poznavali. U DJB se od 2014. do tih izb-ora učlanilo preko 5.000 ljudi. Činjenica da je objektivnoizuzetno teško znati ko će se kako ponašati kada dođe u pozi-ciju da trguje mandatom i da ne postoji zaštita od nečasnihljudi slaba je uteha biračima. Ali, nažalost, tako je. U DJB jeušlo mnogo neostvarenih ljudi koji su tu zbog interesa a ne

zbog ideje. To je politička realnost u Srbiji. Teško je ubeditiostvarene ljude sa integritetom da uđu političko blato.

I dalje trn u oku

Suština vašeg političkog koncepta jeste promena sis-tema a ne stranaka na vlasti. Vidimo da i neke opozicionestranke toga postaju svesne i diskretno preuzimaju tajkoncept. Kako to tumačite?

To je suština politike DJB. DJB original. Mislim da je dobrokada vaši politički konkurentni počnu da preuzimaju vaš pro-gram i vaše ideje. Znači da vaša politika pobeđuje. Interesantnoje da isto rade i potpuno nove političke opcije koje nastaju.

DJB je očito trn u oku ovog režima. Vidi se to i po usil-jenoj potrebi da se diskredituje vaš naslednik BranislavMihajlović, kome provladini mediji, u nedostatkuozbiljnih argumenata, pripisuju „bahatost“ jer je kaoposlanik predugo boravio u Skupštini i napravio „veliki“trošak za parkiranje(?!). Kako to objašnjavate?

Upravo tako kako ste rekli: iako oslabljen najnovijimdešavanjima, DJB je i dalje trn u oku ove vlasti. Znaju danećemo odustati i da ćemo posle poraza u jednoj bici ustati ikrenuti ponovo.

Neki od bivših saradnika su vas optužili za skretanjeudesno. Delimično zbog saradnje s „Dverima“, delimičnozbog stava o Kosovu. Da li je namenski stvorena dilemaizmeđu suštinskog i funkcionalnog patriotizma izraz poli-tičke praktičnosti ili političke nepismenosti?

Stav DJB o Kosovu je nepromenjen otkako je DJB osno-van. Moji stavovi o Kosovu su poznati još od 2006. godinedok sam pisao blog na B92. Ti stavovi su zasnovani naprincipima poštovanja ugovora i imovinskih prava, ne na

emocionalnim pražnjenjima. DJB jeuvek bio patriotska stranka. Saradnja sa„Dverima“ nije nikakvo skretanjeudesno, već tehnička saradnja koja je uBoru, na primer, dala odlične rezultate.Birači u Beogradu je nisu prihvatili.

Kriza u opoziciji

Kako sagledavate dalje učešće u poli-tičkom životu i na koji način ćete vrati-ti snagu i autoritet svom političkomčedu – pokretu „Dosta je bilo“?

Program DJB je najjači brend DJB. Njega smo postaviliDušan Pavlović i ja početkom 2014. godine, kada je osnovanDJB. Taj program je nastavak onoga što sam sa svojim timomradio kao ministar privrede. Taj program se nije menjao odpočetka do danas i, kako stvari stoje, i nakon promene rukovod-stva će ostati isti. Novo rukovodstvo radi zajedno sa bivšimrukovodstvom i sa Programskim savetom na novoj strategijikoju ćemo objaviti na jesen. Za jesenje zasedanje Skupštinepripremamo i kompletan set zakonskih predloga koji ćeglasačima jasno pokazati šta će DJB uraditi ako dobije njihovopoverenje na izborima. DJB tim je osvežen novim ljudima načelu koji zaslužuju šansu i mislimo da će glasači to prepoznati.

Šta je sa ostatkom opozicije?Opozicija Srbije je u krizi, nažalost. Aleksandar Vučić,

bez obzira na potpuno urušavanje pravne države i svihvrednosti i principa na kojima je zasnovana EU, ima direk-tnu podršku EU, pre svega Nemačke. U takvoj situaciji, uz

ogromno iseljavanje mladih ljudi iz Srbije i potpun medi-jski mrak, teško će doći do promene. Čini se da se dešava-ju nova velika i značajna geopolitička previranja. Britanijaje napustila EU. Postoje i ozbiljna zahlađenja između SADi EU. Polako postaju vidljive i značajne razlike izmeđuFrancuske i Nemačke, i celom EU u značajnoj meri počin-je da dominira Nemačka. Nemačka se značajno investiralana Balkanu i od njega, uz podršku lokalnih političara,napravila svoju ekonomsku zonu koja je praćena i domi-nantnim političkim uticajem. Vučić i SNS su garant tihinvesticija. Sledeći na redu su EPS i „Telekom“. Mi polakopostajemo kolonija sa jeftinom radnom snagom usredEvrope sa autokratom na čelu države.

U toj mračnoj slici kakva je sudbina DJB?Siguran sam da će „Dosta je bilo“, uz održavanje kontinuite-

ta u dobrim stvarima i kroz nužnu promenu onog što dosad nijedalo rezultate, uspeti da i na narednim parlamentarnim izbori-ma obezbedi ulazak u Republičku skupštinu. Okolnosti na poli-tičkoj sceni su se značajno promenile. Veliki broj glasača jenapustio Srbiju, tako da je pitanje da li uopšte ima onolikoapstinenata koliko smo mislili da ima. Da bi došlo do promena,DJB će morati da pronađe način da pridobije i glasače kojidanas glasaju za SNS.

„Dosta je bilo“ je mlada organizacija. Moramo da preležimodečje bolesti u funkcionisanju organizacije. Te 2016. godine,kada smo na izborima ušli u Skupštinu, rekli smo da trčimomaraton – ne sprint. DJB do sada nijedan svoj princip nijepogazio, ostao je veran i programu i načelima. DJB je dosledan.I tokom devedesetih su stranke prolazile kroz uspone i padove,i to je normalno za politički život. Nije pitanje da li ćete u svompolitičkom, poslovnom ili ličnom životu doživeti neki poraz.To je sigurno. Pitanje je kako ćete podneti taj poraz. Da li će vaspotpuno pobediti i vi ćete odustati ili ćete pronaći snagu daustanete i krenete ponovo. DJB ne odustaje.

a ne sprint

�Kada se ne slažete sa politikom stranke koja vas je dovela na političku scenu, onda podnesete ostavku i vratite mandat

Piše: Branislav Krivokapić

Nijedna vlast nije tako šikanirala građane.Niko nikad nije tako otvoreno govorio:uzeli smo vam i ne pada nam na pamet

da vam vratimo! Ni pre ni posle 5. oktobra 2000.nismo imali vladu koja je tako bezočno delustanovništva otimala deo Ustavom zagaranto-vanih prinadležnosti, a kada je, pod pritiskommeđunarodnih institucija, odlučila da prestane saotimanjem, to je slavodobitno proglasila kao„povećanje primanja“. Tako se u najkraćem možeopisati neočekivani potez kamarile AleksandraVučića da ukine Zakon o privremenom načinuuređivanja isplate penzije, što su pojedini medijiokarakterisali kao „kraj tenzija oko penzija“.Kamo sreće da je tako! Naprotiv, „ćeranje“ tekpočinje, a penzionerska golgota definitivno ulaziu fazu u kojoj egzistencija četvrtine stanovništvaSrbije neće zavisiti ni od stanja državnih finansi-ja, ni od stope BDP-a i inflacije, ni oddemografske situacije i globalnih prilika, većisključivo od (samo)volje jednog čoveka.

Samo nekoliko dana nakon što nas je ubeđivao da zna zašto prevaranti izMMF-a traže da se ukine zakon o umanjenju penzija, jer bi to dovelo samo dopovećanja penzija većih od 50.000 dinara, dok bi oni s malim primanjima ostali„kratkih rukava“, a što on kao poznati zaštitnik sirotinje neće dozvoliti, predsed-nik Srbije „prihvatio“ je preporuke Vašingtona i naciji predstavio paket mera zarešavanje penzionerskih problema na kom se, kako je rekao, radilo „danima inedeljama“. U tom paketu delimično je jasna jedino odluka o prestanku važenjaZakona o privremenom načinu uređivanja isplate penzija, a sve ostalo što jepredsednik izgovorio u potpunosti opravdava epitet čoveka kome je tek svakadeseta istinita. Pa i više od toga, Vučić je ovoga puta prevazišao samog sebe – nijedna jedina cifra koju je saopštio nije tačna, a ni za jednu donetu odluku ne znase kada će stupiti na snagu. Ali krenimo redom.

Ukradena još jedna godina

Objavljujući odluku o ukidanju Zakona o privremenom načinu uređi-vanja isplate penzija Vučić je rekao da je „do neba zahvalan penzionerimajer su svojim strpljenjem i snagom izvukli Srbiju iz teške krize“. Toliko imje zahvalan da je rešio da ih časti tako što će umanjenje penzija prestati davaži tek od januara 2019, a najranije od novembra ove godine. Uprkoshvalospevu o rastućem suficitu u budžetu i sjajnim stopama rasta BDP-au prvom kvartalu, uprkos najavi da ulazimo u „zlatno doba“ ekonomskogprosperiteta, bez ikakvog obrazloženja za oko 700.000 penzionera 2018.postala je još jedna ukradena godina u kojoj će im biti oteto oko 200 mil-iona evra za koje se ne zna kako će biti potrošeno.

Ako će zakon o umanjenju penzija ostati na snazi još sedam-osammeseci, čemu žurba da se njegovo ukidanje najavi toliko unapred, samona osnovu pretpostavki o ekonomskim tokovima u narednom periodu?Ekonomista Milan Kovačević smatra da „nije normalno najavljivati neštošto će možda biti primenjeno za šest meseci, a možda i kasnije, niti je nor-malno da o tome odlučuje predsednik države jer se zakoni menjaju u par-lamentu“. Vučiću je populizam sada očito potreban, jer je pre samo neko-liko dana izjavio kako njegovo rešenje za Kosovo ne podržava 80 odstograđana, pa se sada na razne načine bori za simpatije kako bi to sproveo,kaže Kovačević.

Uporedo s prestankom važenja zakona o umanjenju doći će i do povećan-ja penzija, i to progresivno – u većem procentu za one s manjim penzijama,a u manjem za one čije su penzije veće. Sve u svemu, penzije će biti veće urasponu od pet do čak 25 odsto, rekao je Vučić (nešto kasnije Vlada je objav-ila sasvim druge procente) i potom izdiktirao konkretne cifre koliko ćeiznositi penzije nakon ukidanja zakona o umanjenju i dodatnog povećanja.Ukoliko su te cifre tačne, onda nijedan od procenata koje su naveli predsed-nik i Vlada nije tačan. U odnosu na sadašnji iznos penzije će, prema predsed-nikovim podacima, od novembra ove ili januara naredne godine biti veće u

rasponu od 0,5 (za one sa najvećim penzijama)do pet odsto (za one sa penzijama do 23.000).Penzioneri sa primanjima između 40.000 i60.000 dinara, koji dominiraju među onimakoje je zakon o umanjenju ojadio i koji suVučiću posebno trn u oku, nakon ukidanjazakona o umanjenju dobiće za oko jedan odstoveće penzije u odnosu na sadašnji iznos. Pakako je onda Vučićev trust mozgova, koji je„danima i nedeljama“ smišljao penzionerskipaket mera, došao do cifre povećanja od čak 25odsto? Tako što je, na primer, penzioneru koji je2014. imao 50.000 dinara, od čega mu je pozakonu o umanjenju uzimano 5.800 dinara,povećanje računato na iznos koji je primaonakon umanjenja (44.200 dinara). Sa pripada-jućim povećanjima u 2015, 2016. i 2017. (1,25,1,5 i 5 odsto) i povećanjem koje će usleditinakon ukidanja zakona o umanjenju, ovaj ćepenzioner primati 54.541 dinar, što je svega1,09 odsto više u odnosu na sadašnju penziju,9,08 odsto više u odnosu na penziju iz 2014.

bez umanjenja, ali je zato 23,4 odsto više u odnosu na penziju iz 2014. saumanjenjem. Tako izgleda Vučićeva nemoralna računica.

Korak ka Strazburu

Koje su Vučićeve prave namere kada su penzije u pitanju? Da li, možda,želi da, posle fiskalne konsolidacije na teret penzija prebaci i socijalnu poli-tiku?! Da penzioneri s nešto boljim penzijama, umesto unuke, pomažu nje-gove „sigurne glasove“, pitanja su koja smo u „Beogradskom glasu“ postavilipre dve nedelje. Odgovor je danas apsolutno jasan. Predsednik i pravnikAleksandar Vučić rešio je da ne poštuje ni Ustav ni Zakon o penzijsko-invalid-skom osiguranju. Nevažno je šta tamo piše, do daljeg će se penzije povećavatii umanjivati onako kako on hoće. I povećanje će biti od pet do 25, iako je real-no od 0,5 do pet odsto

„Najavljeno povećanje penzija u različitim procentima za pojedine kate-

6 EKONOMIJABeogradski glas, 6. jun 2018.

Vojni penzioneri opominju Vučića

„Najavljujući ukidanje Zakona o privremenom uređivanjunačina isplate penzija i navodno povećanje penzijapredsednik Srbije, iako je kreator neustavnog inemoralnog smanjenja penzija, ponovo se bavi poslomkoji nije njegov. On ne pominje plan da se oštećenim pen-zionerima neisplaćeni deo penzije vrati s kamatom, anajavljena rešenja nekog novog zakona o uređivanju pen-zija, iako postoji Zakon o PIO koji sve to na ustavan načinuređuje, diskriminatorska su u odnosu na penzionere savećim penzijama. Predsednik Srbije, kao pravnik, još nijeshvatio da država mora pomagati građanima kojima jeugrožen socijalni položaj, ali ne novcem iz Fonda PIO,nego posebnim socijalnim programima. Ali ovoga putapenzioneri neće biti uspavani kao 2014. i nastaviće sa kam-panjom ’Stavimo tačku na pljačku penzionera Srbije’ svedo povraćaja neisplaćenih delova penzija s kamatom“,navodi se u saopštenju Predsedništva Sindikata penzion-isanih vojnih lica.

Dobra vest

Nova i ozbiljnija prevara

Loša vestSamo u Srbiji

skuplji benzin

Cena sirove nafte na svet-skim berzama u padu je većneko vreme, ali to se neprimećuje na srpskim pumpa-ma, na kojima je benzin i pro-tekle nedelje poskupeo zadinar-dva. Prema podacimaUdruženja naftnih kompanijaSrbije, u poslednjih mesecdana prosečna cena benzinaveća je za 4,8 a dizela za 6,2odsto, na šta je značajno uti-cala i država povećanjemakciza u martu za dva dinarapo litru. Od početka godinedržavna zahvatanja po litrubenzina povećana su za 2,63,a dizela za 3,07 dinara, dokvlastima ne pada na pamet damakar privremenim relaksir-anjem akcizne politike ublažeuticaj globalnih promena nacene derivata. Poslednji putVlada Srbije smanjila jeakcize 2012, što je dovelo dopada maloprodajnih cena isprečilo veće poremećaje usektorima privrede na kojecena goriva značajnije utiče.

Trosobanstan čak isamcima

Neoženjeni lekari i nastavni-ci mogli bi uskoro postativrlo privlačni udavačama.Naime, ministarka građev-inarstva, saobraćaja i infra-strukture Zorana Mihajlovićnajavila je da bi gradnja jef-tinih stanova po ceni od 500evra po kvadratu mogla dabude proširena i naprosvetare i lekare, a stanoveće, kako je rekla, moći dakupi svako ko se prijavi, paće tako i samac moći da kupitrosoban stan. U kakvoj suvezi trosobni stanovi zasamce sa politikom podsti-canja nataliteta i da li se min-istarka, kao što je SinišuMalog u šali zvala „min-istre“, našalila i sa lekarima iprosvetarima, ostaje da vidi-mo. Tek, kada je reč o jeftin-im stanovima za pripadnikeslužbe državne bezbednosti,šale nema – ove godinepočeće izgradnja na lokacija-ma u Nišu, Kraljevu, Vranju,Beogradu i Novom Sadu.

POGUBNE POSLEDICE EKSPERIMENTA NAJAVLJENOG KAO UKIDANJE ZAKONA O

7Beogradski glas, 6. jun 2018.

�Nevažno je šta piše u Zakonu, penzioni sistem funkcioniše onako kako to hoće Aleksandar Vučić. I povećanje će biti od pet do 25, iako je realno od 0,5 do pet odsto

gorije penzionera krupan je korak ka sudu u Strazburu, nakom će država Srbija da izgubi i da pretrpi značajnu štetuzbog narušavanja zakonski utvrđene formule za izračuna-vanje penzija. I populistička i socijalna politika moraju da sevode na drugi način, u okvirima zakona. Niko, a pre svihVlada Srbije, nema pravo da krši zakone i da arbitrarnoodređuje kome će da smanji a kome da poveća penzije, jerse time sasvim obesmišljava uplaćivanje doprinosa u FondPIO. Poremećeni pariteti biće predmet sudskih sporova i iza-zvaće opšti haos koji će neko kasnije morati i da plati i dapopravlja. Odnosno, platićemo svi mi, građani i poreskiobveznici“, kaže Biljana Stepanović, direktor „Biznis infogrupe“ i glavni urednik časopisa „Nova ekonomija“.

„Mnogi ljudi koji rade u samostalnim delatnostima,malim preduzećima ili su samozaposleni sigurno će posleovoga postaviti sebi pitanje – čemuuplaćivati doprinose kad uvek možeda dođe vlast koja će stečene penzijejednim potezom i nečijom arbitrarnomodlukom jednostavno da smanji i timenam oduzme ono što smo uplaćivali“,kaže Stepanovićeva.

I Katarina Stanić, istraživač Centraza socijalnu politiku, smatra da sepreko Fonda PIO ne može i ne smevoditi socijalna politika. No, kao i veći-na penzionera, ni Stanićeva na osnovunastupa predstavnika vlasti i medijskihizveštaja, kako kaže, nije shvatila štazapravo vlast planira da uradi sa penzi-jama, pa sumnja da u objavljenim pro-centima uopšte postoji neka pravilnost.

Po mišljenju Boška Mijatovića, predsednika Centra za lib-eralno-demokratske studije, u pitanju je vansistemska prom-ena koja narušava penzijski sistem Srbije. Taj sistem je, kažeMijatović, zasnovan na principu da iznos penzije pojedincazavisi samo od njegovih uplaćenih doprinosa tokom radnogveka i neprihvatljivo je menjati ga slobodnom voljom vlada-juće većine, i to bez promena penzijskog zakona koji jesasvim moderan u evropskim razmerama i nije jasno zašto bi

ga trebalo menjati.„Penzije nisu instrument socijalne politike, već zarađeno

pravo, rezultat dvosmernog pravnog odnosa između PIOfonda i aktivnog osiguranika, a ne jednosmerno socijalnodavanje države starom licu. Stoga tretiranje penzije kaosocijalnog davanja, a kroz preusmeravanje novca jednihpenzionera drugima, nije opravdano i ne spada u normalnunadležnost države. Da Vladu pobuđuje iskrena želja dapomogne siromašnima, ona bi proširila programe socijalnepomoći i dečjih dodataka, a ne bi koristila nezasluženopovećanje malih penzija. Ovako je očigledno da se radi odemagoškoj politici, zasnovanoj na kalkulaciji kako da seuveća biračka podrška vladajućoj koaliciji“, kažeMijatović.

Kaubojski upad u sistem

Male penzije, objašnjava Mijatović, obično imaju pojedincisa malo godina radnog staža, tako da je i pravedno što imajumanje penzije od drugih koji su navršili pun radni staž.Vansistemsko ujednačavanje penzija tako krši oba principarazlikovanja penzija – kako radni staž, tako i prethodnu visinuzarade izraženu penzijskim doprinosom. Upravo to je vrlinapostojećeg modela penzijskog osiguranja u Srbiji jer su penzi-je zasnovane na uplaćenim doprinosima tokom radnog veka,što podstiče pojedince da se brinu o uplati doprinosa, bilo dakontrolišu poslodavce, bilo da napuštaju sivu ekonomiju iuključuju se u formalnu, u kojoj se doprinosi plaćaju.Različitim procentima povećanja penzija Vlada narušava vezuizmeđu ranije uplaćenih doprinosa i visine penzije i time des-timuliše pojedince da se brinu o svojoj penziji. Jer zašto bi nekizaposleni tražio da poslodavac uplati penzijske doprinoseumesto da mu isplati nešto veću sumu na ruke kada ne postojiizvesnost da će Vlada poštovati penzijski sistem, odnosno, daga neće svojevoljno kršiti, kao ovog puta, pita se Mijatović uz

ocenu da je žalosno što Vladu pomenuti problemi ne zanimajui što je, zbog male političke dobiti, spremna i na vansistemskepoteze, i na činjenje nepravde, i na krvarenje penzijskog sis-tema, i na jačanje sive ekonomije, i na budžetske izdatke poeventualnoj sudskoj presudi…

Očigledno je da će kaubojski upad vlasti u sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, po mnogo čemu sličan upadu poje-dinih republika u monetarni sistem savezne države uoči raspa-

da SFRJ, imati dalekosežne ekonomsko-pravne posledice,ali i poguban uticaj na već dovoljno poremećenedruštvene odnose. I dok ekonomisti i pravnici zasaduglavnom ćute, verovatno u strahu da se ne zamereVučiću, postavlja se pitanje – da li naprednjačka vlastzaista misli da među srpskim penzionerima vlada masov-na demencija? Da samo oni koji koriste internet idruštvene mreže umeju da saberu dva i dva, dok su ostali

debili koji slepo veruju nebuloznim računicama. Sumnjam daje tako i verujem da Vučićevi pi-arovi i te kako dobro znajuda većini penzionera, čak i SNS glasačima, polako puca film.Zato su ga, valjda, i savetovali da još više nego inače udari naniske strasti, na logiku „da komšiji crkne krava“, na materi-jalnu i duhovnu bedu koja doručkuje, ruča i večera – laž.Samo takvi mogu progutati veliku penzionersku prevarukojom su, kakve li ironije, najviše oštećeni upravo oni kojenavodno štiti srpski predsednik. Jer penzioneri koji suZakonom o privremenom načinu uređivanja isplate penzijaostali bez dela primanja, kad im se penzije vrate na zakonomgarantovan iznos, imaće ipak kakvo-takvo poboljšanje stan-darda. Oni sa malim penzijama, uprkos svim povećanjima,realno će imati manje nego 2014.

Prema programu Vlade Makedonije od 2020. sve žene kojenapune 62 i svi muškarci sa navršene 64 godine života, akosu poslednjih 20 godina živeli u Makedoniji, čak i ako

nikad nisu bili zaposleni, dobijaće državnu socijalnu penziju nanivou 40 odsto prosečne starosne penzije koja trenutno iznosi 213evra. Hrvatska takođe planira da od 2021. ozakoni postojanjeposebne nacionalne penzije za oko 100.000 osoba starijih od 65godina koje nemaju drugih izvora prihoda ili nemaju dovoljnostaža za ostvarivanje starosne penzije, a najmanje 15 godina suživeli u Hrvatskoj. Visina ove penzije još nije određena, ali očeku-je se da ona bude veća od socijalne pomoći koja trenutno za samceiznosi maksimalno 900 kuna ili oko 120 evra.

U Srbiji bez penzije ili nekog drugog izvora prihoda živiizmeđu 220.000 i 250.000 ljudi, od čega 85 odsto čine žene, a u18.000 domaćinstava bez prihoda su oba supružnika. I mada deonjih prima neki vid socijalne pomoći, s obzirom na to da je pros-ečna starost stanovništva Srbije već sada veća od 40 godina, kaoi da je tokom poslednje dve decenije znatno povećan broj ljudibez penzionog osiguranja, stručnjaci procenjuju da će pitanjeuvođenja socijalnih penzija i kod nas postati sve značajnije.

Prema studiji Centra za socijalnu politiku „Socijalna zaštita ustarosti: dugotrajna nega i socijalne penzije“, čiji su autoriKatarina Stanić i Gordana Matković, uvođenje socijalnih ilitakozvanih univerzalnih penzija za sve starije od određenestarosne granice nije realna opcija za Srbiju, budući da je kod nas85 odsto starijeg stanovništva pokriveno penzijskim osiguranjem.

Dakle, socijalne penzije, kakve su predviđene u Makedoniji, uSrbiji bi mogle zaživeti samo kao poseban model socijalnepomoći za stare i to na nivou nižem od najniže penzije koja trenut-no iznosi 14.338 dinara. Isplata novčanih davanja građanima star-ijim od 65 godina koji nemaju drugih prihoda (prema podacimaCrvenog krsta, takvih je 16 odsto) predstavlja meru socijalnezaštite i ne treba je ni nazivati penzijom, a pogotovo je ne trebamešati sa penzijom iz socijalnog osiguranja. Imajući u vidubudžetske mogućnosti države, autori studije smatraju da je modi-fikovanje postojećeg sistema novčane socijalne pomoći jedinarealna opcija ostvarivanja prava na socijalnu penziju. U okviruopšteg programa socijalne pomoći poseban modul obezbeđenjaminimalnog dohotka staračkih domaćinstava podrazumevao bi ilivišu osnovicu od postojeće ili veći koeficijent za svako staro liceu porodici. Umesto koeficijenata 0,5 i 0,3, koji se koriste priizračunavanju socijalne pomoći za domaćinstva (uvećanje od 50odsto za svako odraslo lice, a 30 odsto za svako dete), kod izraču-navanja socijalnih penzija koristio bi se koeficijent 0,7 (uvećanjeod 70 odsto za svako staro lice). Za budžet bi to bio trošak odnajviše 0,3 odsto BDP-a, što je značajno manje nego kod modelagarantovanih penzija.

Prema proceni autora, ovim programom bilo bi obuhvaćenooko 130.000 lica starijih od 65 godina bez ikakvih prihoda, anjihova mesečna primanja kretala bi se od 65 do nešto više od100 evra za slučajeve bračnih parova gde su oboje bez priman-ja. Dakle, na nivou ili neznatno više od socijalne penzije uMakedoniji koja će iznositi oko 83 evra.

Najnižu penziju ili penziju ispod najnižeg iznosa prima više od400.000 penzionera. Među njima je više od polovine u penzijuotišlo sa manje od 20, a više od 85 odsto sa manje od 25 godinastaža, što znači da je u najvećem broju slučajeva niska penzijamnogo više posledica nedovoljno dugog staža nego niskih zaradatokom radnog veka. Kako danas stvari stoje, svi su izgledi da ćetakvih primera u budućnosti biti još mnogo više, što pitanju even-tualnog uvođenja socijalnih penzija daje znatno širu dimenziju.Tim pre što je trenutno osiguranjem iz radnog odnosa(zdravstveno i penzijsko) pokriveno manje od 50 odstostanovništva starosti od 20 do 65 godina. Posledice takvog stanjapostaće vidljive u penzijskom sistemu za 15-20 godina, tako štoće rezultirati vrlo niskim penzijama, velikim brojem korisnikaminimalne penzije i značajnim brojem onih koji pravo na penzijuneće ni ostvariti. Samim tim, zaključuju autori studije, troškoviFonda PIO za servisiranje penzija će se smanjivati, a socijalnepenzije će imati mnogo veći značaj nego danas.

B. Krivokapić

KAKO ZBRINUTI LJUDE BEZ IKAKVIH PRIHODA

Život bez radnog staža

Koliko je stvarno povećanje po Vučićevoj računici

penzija 2014.* penzija 2018.** Vučićev iznos*** povećanje12.000 12.949 13.596 515.000 16.186 16.995 520.000 21.581 22.660 523.000 24.818 26.060 526.000 28.055 29.132 3,8430.000 32.372 32.836 1,4340.000 43.162 43.626 1,0750.000 53.953 54.541 1,0960.000 64.744 65.331 0,9170.000 75.535 76.122 0,78*Iznos pre stupanja na snagu zakona o umanjenju **Iznos nakon ukidanja zakona, sapovećanjima u 2015, 2016. i 2017. (1,25, 1,5 i 5 odsto) ***Iznosi koje je objavila Vlada Srbije

UMANJENJU PENZIJA

�Vučić je ovoga puta prevazišao samogsebe – ni jedna jedina cifra koju je saopštio nije tačna, a ni za jednu donetuodluku ne zna se kada će stupiti na snagu

�Da li naprednjačka vlast zaista mislida među srpskim penzionerima vladamasovna demencija?

penzionera

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 6. jun 2018.

Ni cveće ne umeju da posade

Viseće saksije na kandelabrima krase po svetu centralnegradske zone, pešačke ulice i stara jezgra gradova. Ko god daje rešio da visećim cvećem oplemeni grad, uprskao je stvar.Opet. U Beogradu se ovih dana viseće saksije kače duž auto-puta, pa većina jadnih biljaka premine dan-dva pošto ihprikače za bandere. Baška što su prvo okačili pune saksije, paukapirali da biljkama treba voda. Kako su uopšte mislili da ihzalivaju! Sada uz bandere vuku neke crne cevi da isteraju voduna visinu od sedam-osam metara. I tako hiljadu puta jer otpri-like je toliko bandera „oplemenilo“ grad.

JKP „Zelenilo Beograd“ ovih dana privodi kraju akcijukojom se Grad naveliko hvali i koja nije još ni okončana, aizmetnula se u budalaštinu. Od petlje „Lasta“ do Aerodroma„Nikola Tesla“, u dužini od 22 kilometra, na 492 stuba javnerasvete kače po dve saksije. Prethodno su na isti način ukrasilibandere duž Kneza Miloša (202 saksije), Bulevara oslobođen-ja (96 saksija), Beogradske ulice (44), Ruzveltove (58) i MijeKovačevića (62 saksije). Većina odabranih lokacija apsolutnosu najvetrovitije gradske ulice, auto-put da ne pominjemo.Vetar i jara već su osušili i očerupali većinu tužnih zasada. Čaki da „Zelenilo Beograd“ ima ljudi, vremena i resursa da u cen-tru grada ubuduće vadi preminule biljke i sadi nove žrtve, sud-bina biljaka u hiljadu saksija duž auto-puta izvesna je i tužna.

I to nam se sve stvarno događa! Ni cveće ne umeju daposade kako valja! Jedna plastična jelka, to je domet ovegradske vlasti. Da ne pominjemo beskrupulozno rasipanjepara poreskih obveznika. Ni ova herbicidna parada sigurnonije jeftina.

Skalamerija

Hvale se iz Grada novim zanimljivim autobuskim stanica-ma. Kad dune košava, prvo će ovom divnom metalnom kon-strukcijom da izubija putnike, a onda da dohvati dalekovod ida sve lepo sprži. Ovaj je komentar osvanuo na „Tviter“nalogu @kravicamuuu, a reč je o projektu „Bas stop fejslift“,ostvarenom u okviru 13. Beogradske internacionalne nedeljearhitekture – BINA 2018. Dragoljub Bakić, član Akademijearhitekture Srbije, rekao je u prošlom broju na ovom mestu dase BINA pretvorila u celomesečnu „ispraznu urbanu estradu“.Mi kažemo da ispod ove skalamerije očito nema hlada, a nizaštite od kiše i snega.

„Beoinfo“ veli da su „svoj autorski pečat“ na stanicamaostavili arhitektonski studiji „Adamička Broma“ iz Poljske,SKREI iz Portugala, „SmiA“ iz Španije, MELEEM izMakedonije i tim studenata FPU. I da su tokom tri dana inten-zivnog rada, uz saradnju đaka, profesora i zaposlenih OŠ„Vlada Obradović Kameni“, arhitekti uspeli da realizuju svojezamisli i pet novih i drugačijih autobuskih stajališta sadasačekuje putnike na relaciji Surčin – Ledine – Novi Beograd –Zeleni venac.

Lepak je držao mesec dana

Jedva mesec dana daje svečano otvorena„Kombank dvorana“, aveć se raspada.Otpadaju doduše samoukrasne ploče u foajeubivšeg Doma sindikata,ali aman! Može li išta uovom gradu da se uradikako treba! Pre nekolikodana slikali smo zid ufoajeu. Crnipravougaonici nafotografiji mesta su sakojih su pločice otpale!Kad se slika uveliča,vidi se da su bileučvršćene samo poćoškovima, a sad znamoi koliko takva diletants-ka tehnika lepljenjatraje.

Lopovluk

„Rekonstrukcija pešačke staze na Brankovom mostu košta-la je 210 miliona dinara. Dužina Brankovog mosta je 450metara. Znači, 466.666,67 dinara ili oko 4.000 evra podužnom metru. J... li vam mater lopovsku.“

Još uvek traje diskusija posle ove objave na „Tviter“ nalogu@jestestrasno. Mogli smo da pročitamo još puno psovki, alisaznali smo i da radnicima „Mostogradnje“, izvođača radova,plata kasni godinu dana. Rekonstrukcija je inače završenaposle godinu dana i od pre dan-dva može da se prođepešačkom stazom na uzvodnoj strani mosta.

Najzad novi gradonačelnik

Nikola Nikodijević, predsednik gradskog parlamenta,zakazao je za četvrtak 7. juni sednicu Skupštine grada nakojoj će biti izabran gradonačelnik, njegov zamenik ičlanovi Gradskog veća koje predlaže gradonačelnik.Na sednici će biti zamenjeni i mandatiodbornika koji su podneli ostavke. Zasadsu to Siniša Mali saSNS liste iA l e k s a n d a rAntić, zbogn e s p o j i v o s t ifunkcija ministraenergetike iodbornika. Antić jetime zvanično potvrdioda se SPS ne nada mestugradonačelnika. Skupštinaće o svim postavljenimavoditi objedinjenu raspravu iglasati u paketu, zaokruživanjem „za“ ili „protiv“predloga na listiću, iza paravana.

Ravno 95 dana odugovlačenja s odlukom o izboru gradon-ačelnika teško je razumeti drugačije nego kao zamajavanjejavnosti. Naprednjaci su na izborima 4. marta osvojili apsolut-nu većinu, imaju 64 mandata u Skupštini grada. Lista DraganaĐilasa osvojila je 26 mandata, Aleksandar Šapić ima 12odbornika, a SPS i JS ukupno osam. Davno su mogli dapostave koga god na to mesto, ali nisu. Od 14 nedelja zaodluku, koliko su imali po zakonu između 4. marta i 9. juna,iskoristili su sve dane, osim dva. Javnost je okupirana još jed-nom besmislenom političkom igrankom, kao da ne znamo svida će prvi čovek Grada biti samo još jedna Vučićeva marione-ta. Čigra beskrajnih SNS obmana na unutarpolitičkoj scenivrtela se 95 dana! Zamajavala narod, ali usput je gospodarobmana ostvario još jednu korist. Na unutarstranačkoj scenidržao je 95 dana u neizvesnosti aspirante i ostalu boraniju.Pokazao da se zna čija je čigra.

Nemoguća misijaPočela je sezona godišnjih odmora, a Grad je učinio sve,

ama baš sve, da Beograđanima ogadi bekstvo iz grada. Novastanica za turističke autobuse je parking „Laste“ izmeđuMalog mokrog luga i Velikog mokrog luga i nalazi se 10 kilo-metara od Trga republike, 11,4 km od Banovog brda, 13,5 kmod novobeogradskog Bloka 45 i 8,2 km od Karaburme. Ovubeskrupuloznu gradsku odluku da smeste bogu iza nogupolazne terminale za sve polaske ka moru, planinama i evrop-skim metropolama za sada zaobilaze samo boljestojeće agen-cije. Zakupljuju parking kod „Štark arene“.

ŠIRIMO RUKE I PITAMO SE, DOKLE?! NIČU NJIHOVE NEBULOZE JEDNA ZA DRUGOM. BILO BI SMEŠN

Piše: Ružica Me vo rah Kliker da im daš, pokva

Beograd Ljvov

9Beogradski glas, 6. jun 2018.

Do parkinga „Laste“ ne ide nijedna linija javnog gradskogprevoza, već u blizini staju autobusi sa linija 38, 38L i 70. Prvedve linije su lokalne i idu na 40 minuta, pa kao da ih nema, a70 je poklon grada „Ikei“ i vozi na 20-25 minuta auto-putemsa Bežanijske kose. Nijedna od tri linije ne saobraća posle 22sata. Samo će se, znači, taksisti ovajditi od ovog bezobrazlu-ka.

Neprihvatljiva odluka

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ smatra da je velika štetanačinjena izmeštanjem stanice za turističke autobuse na novu,teško dostupnu lokaciju. „Nesposobnost gradskih vlasti dazavrši novu i dugo najavljivanu autobusku stanicu ponovo ćese slomiti po leđima građana. Podsećamo da je i prošle godineovaj problem bio u žiži javnosti zbog privremenog i veomalošeg rešenja na prostoru nekadašnjeg buvljaka, gde su auto-busi bili pomereni zbog radova na izgradnji Beograda na vodi.Na tom prostoru u međuvremenu je trebalo da bude izgrađenanova stanica, ali se sem otvaranja radova u predizbornoj kam-panji tamo ništa nije desilo. Gradske vlasti moraju da obezbe-de pristojnu i lako dostupnu stanicu za turističke autobuse,kakva dolikuje Beogradu“, navodi se u saopštenju Inicijative.

.

Kola na voz? Nikako!Ako ste planirali da letujete na Crnogorskom primorju i da

putujete auto-vozom do Bara, zaboravite na to! Auto-vozovisada kreću iz Topčidera, a vreme za utovar određuje se na danpolaska. Samo tada može da se sazna i to telefonom! Kakoobjašnjavaju nadležni, Prokop nikada nije bio predviđen zautovar i istovar praćenih automobila, niti je funkcionalnonamenjen za prevoz automobila železnicom. Planski projekatrazvoja Beogradskog čvora predviđa utovar i istovar automo-bila u stanici Zemun, ali kako ta stanica nije završena,Topčider je postao prelazno rešenje.

Do Topčidera inače ide samo tramvaj broj tri, koji povezu-je Omladinski stadion i Kneževac. Preduzeće „Srbija voz”navodno je još zimus tražilo da se pojačaju postojeće i uvedudodatne linije javnog prevoza kako bi se putnicima olakšaopristup stanici Topčider, ali, naravno, ništa nije urađeno.

Kao što rekosmo, gradska vlast je na početku sezonegodišnjih odmora učinila sve, ama baš sve, da Beograđanimaoteža bekstvo iz grada. Ma sve čega se dotaknu oni upropaste.Kliker da im daš, pokvarili bi ga, glavni je naslov ove zbirkecrtica iz svakodnevice Beograda i zbilja je teško naći istinitijikomentar za sve što rade.

Veliki popusti u „Noći knjige“

U petak 8. juna u „Laguninim“ klubovima čitalaca iknjižarama „Delfi“ od 17 sati do ponoći održaće se 18. region-alna manifestacija „Noć knjige“ pod pokroviteljstvom„Eurobank Srbija“. To će biti još jedna prilika da se po najpo-voljnijim cenama kupe svetski hitovi, knjige domaćih autora,knjige za decu i druga izdanja. Popusti na „Lagunine“ knjigesu od 25 do 40 odsto, zavisno od broja naslova, popust naknjige izdavača koji su se priključili „Noći knjige“, kao i nastrana izdanja, biće 20 odsto, a poklončići će biti deset odstojeftiniji. Svi popusti važiće i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.„Noć knjige“ održava se u 26 gradova u Srbiji i regionu na 55lokacija i ovo je deveta godina zaredom da „Laguna“ dva putagodišnje, u junu i decembru, okuplja sve koji vole da čitaju.„Beogradski glas“ je jedan od medijskih pokrovitelja mani-festacije.

Kakav crni „Beograd centar“

Glavna železnička stanica zatvara se poslednjeg danajuna, a Prokop preuzima tu ulogu 1. jula, kao što smo većpisali. „Da li se nama neko podsmeva?! Kakav crni’Beograd centar’, kad Prokop nikakve veze nema sa cen-trom! Dok stignem do Prokopa, zaboravim kad sam krenu-la. A kad konačno stignem, dočeka me zarđala armatura. Pakad se mi Beograđani jedva snalazimo, kako li je tek onimakoji nisu iz Beograda? Ovakve odluke mogu da donosesamo oni koji uopšte ne koriste javni prevoz!“ Novinar„Blica“ zabeležio je ovaj protest sredovečne Beograđanke u

trolejbusu na putu do Prokopa.Do Prokopa saobraćaju autobusi 34 i 36 i trolejbusi 40 i

41, ali više je problema sa ovim linijama i, naravno, nijed-na nije usklađena s polascima vozova; 34 ide samo doTopčidera!; 36 vozi do centra, ali na 40 minuta, vikendomjoš ređe, a trolejbusi idu češće, ali se ne spuštaju doProkopa. Kad putnici siđu kod Ortopedskog zavoda iliMuzeja istorije Jugoslavije, treba im još 10 minuta peške doželezničke stanice. U pravu je ona sugrađanka iz trolejbusa.Odluke o tome kako da Beograđanima ogade vozovedonose ljudi koji ne samo da nikad nisu ušli u voz ili auto-bus 36 nego su opasni diletanti i verovatno patološki mrzežitelje prestonice

Izabrani i sumnjivi doktoriPoverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti Rodoljub Šabić tvrdi da treba bitioprezan u korišćenju internet aplikacije „Izabrani doktor“,koju je Ministarstvo zdravlja pompezno najavilo poslednjegdana maja. Šabić kaže da postoje pravni i faktički rizici zatošto se firma koja nudi aplikaciju u dokumentima pojavljujepod dva imena „Sorsix International“ i „SorsixInternacional“. Preduzeće pod prvim imenom postoji uAPR-u, a pod drugim ne postoji. Mogućnost da je reč ogrešci komplikuje činjenica da se navodi da su obe firme izNiša, ali sa različitim adresama. Uz to, u uslovima korišćen-ja aplikacije spominje se treća firma „IzabraniDoktor App“d. o. o., koja se takođe ne nalazi u APR registru.

�Za četvrtak 7. jun zakazana je sednica Skupštine grada na kojoj ćebiti izabran gradonačelnik. Ravno 95 dana nakon izbora! Više od tri meseca zamajavanja javnosti! Ali može im se. Nažalost

NO DA NIJE OPASNO

arili bi ga

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 6. jun 2018.

Napisao: Vladisalv Kaćanski

Posmatran iz Zemuna, Beograd je u to vreme davao pravusliku jedne turske varoši, sa svojim kućicama pokrivenimćeramidom, koje su se gubile u zelenilu vrtova i stapale sa

visoravni, koja se uzdizala nad utokom brze Save u Dunav.Jednolikost i monotoniju te varoši prekidali su jedino beli, vitiminareti, koji su se na sve strane mogli videti na toj visoravni, kaoda su hteli demonstrativno da kažu: ovde islam gospodari!

Na svršetku dana, kad bi sunce zalazilo iza bežanijskih padi-na, tada bi Beograd, ovaj turski grad, zablistao u sjajnomerefleksu sa srebrnih vrhova bezbrojnih turskih džamija. A kadabi se sunce već smirilo i kada bi suton počeo da pada na varoš,tada bi se sa sviju strana začuli tihi, elegični zvuci mujezinovepesme: Ala-ih akbir!

U ovome prizoru, u ovoj vernoj slici turskoga istoka, međuovim bezbrojnim amblemima islama, ničega što bi odavalo daje ovo jedan hrišćanski grad, sem jednog jedinog zvona kodSaborne crkve, jedinog znaka hrišćanstva i pravoslavlja.Usamljen među ovim mnogobrojnim minaretima, on je izgledaokao neki obezoružani zarobljenik, opkoljen neprijateljskimstražama.

Od Kalimegdana, Kraljevog trga, sve do Dušanove ulice,pružao se turski kraj Beograda. To je bilo pravo tursko gnezdo.Uzani, krivi sokačići, jednospratne i dvospratne kuće – većinomu drvetu, sa doksatima u staklu i konkima, i sa mnogobrojnimprozorima obojenim omiljenom turskombojom zelenom i poređanim u istočn-jačkom stilu jedan do drugoga – nalazilasu se skrivena od radoznalih pogleda, uprostranim baštama, ograđenim visokimzidom. Tek retko po koja kuća izbijala jena ulicu. To su većinom bile zgrade, zastanovanje muškaraca i prijem gostiju,takozvani selamluci. Turske hanume pakstanovale su u svojim golubijim čardaci-ma, koji su se dizali u zelenilu vrta, ukome je cvetao badem i „šeftelija“,mirisan jasmin i đul, šarenile se lale izumbul, šeboj i karamfil prosipali svojopojni dah sladostrašća. Među cvetnimbademovim granama lepršale su se kum-rije; njihovo monotono elegično gug-utanje zvučalo je kao refren tihog harem-skog života. Gore, na staklenim doksati-ma, mlade turske devojke vezle su na đerđefu, dok su se u baštišiparice koje za jaš-mak i feredžu još ne behu dorasle, klackalena daski sa svojim hrišćanskim drugaricama, susetkama.

Iz svake turske bašte mala vratanca – kapidžici – vodila su ususedno dvorište i to je išlo tako redom sve dalje i dalje, tako dase kroz te kapidžike moglo da ide, čak u drugu i treću mahalu, ada se ne izađe na ulicu.

U ovome isključivo turskome kraju živela je ovde-onde iponeka hrišćanska porodica, trgovačka ili činovnička. One suuglavnom stajale u dobrim, često i prijateljskim odnosima sasvojim muslimanskim susedima. Naročito prijateljski odnosivladali su između turskih hanuma i hrišćanskih žena. Način živ-ota, i njino – slobodnije kretanje hrišćanskih žena neobično suinteresovali turske žene, izazivali njihovu radoznalost iprivlačilo ih hrišćanskim ženama. Njima je godilo, pa i laskalo,kada bi u svojim haremima, pored svojih turskih prijateljica,imale i po neku hrišćansku gospođu.

Na uglu svake druge, treće ulice nalazila se po neka manja iliveća džamija, okružena grobovima, veoma zapuštenim, u travi ikorovu. Kult mrtvih islam nije poznavao!

Najživlji krajevi turskog Beograda behu Varoš Kapija, ulica

Kralja Petra – Čaršija – Zerek i Dušanova ulica. Naročita pakživost vladala je na Velikoj pijaci (Kraljevom trgu). To je bilosredište Beograda, tu je pulzirao život. Naročito živopisnu slikuu to vreme pružala je Velika pijaca; turske zaptije i nizami ufesovima, turske hanume zavijene u jašmake i ogrnute feredža-ma, turske muftije, i hodže u čalmama, stari Jevreji sa dugimbradama i još dužim kaftanima, jevrejske žene, sa šarenimsvilenim mahramama obavijenim oko fesa, pokrivenog crnomkićankom, izgledale su kao cvet bulke, kad joj otpadnu cvetnilistići krunice. Grkinje i Cincarke zabrađene, sa dugim zulufi-ma sa obe strane uva, u svojim uzanim anterijama, građani uširokim čakširama i ćurčetu sa fesom na glavi; srpski žandari ivojnici u svojim uniformama; popovi u crnim mantijama i sadugačkom kamilavkom na glavi, srpske žene u fistanu i libade-tu sa fesom na glavi – eto ovakvu jednu živopisnu sliku pružalaje Velika pijaca. Tek retko, po koja gospođa u evropskomeodelu mogla se zapaziti u ovom prijateljskom šarenilu.

Prema Savi i Dunavu tadanji Beograd se pružio sa jednestrane do Savamale, a sa druge do Dušanove ulice. To je bio naj-naseljeniji kraj, u to vreme i centar varoši.

Varoš Kapiju i Savamalu držali su u svojim rukama hrišćani,srpski i grčko-cincarski trgovci i zanatlije. Tu su se nalazilirazni dućani, prema potrebi, zahtevu i ukusu toga vremena:bakalnice, boltadžinice, galanterijske radnje, magaze, lončarije,abadžijske i terzijske radnje, berbernice, simidžinice (pekare)

itd. Zerek (ul. Kr. Petra) i Dušanovu ulicu, behu

za sebe rezervisali turski trgovci, pomešani saJevrejima. Tu su se ređali dućani sa carigrad-skom robom, terzije, papučari, bakali i bezbrojduvandžinica. Na ćepencima viđale su segomile, čitave piramide od tankih, zlatno-žutihsvilenih vlakana divnoga duvana, koji seotvoreno prodavao na oku. Malo dalje naćepenku, povučeni u unutrašnjost dućana,klečali su križači duvana, koji su tu u „avanini“križali aromatične žute listiće, koji su svojimmirisom natapali celu ulicu. To je bilo srećnodoba za pušače! Dukat oka najfinije bošče!

Život ekonomsko-privredni u starom turskomBeogradu bio je vanredno jednostavan. Novac jeimao veliku vrednost, proizvodi su se dobijali ubescenje. Upamtio sam pričanje jednogBeograđanina iz tog vremena da je kao „čirak“

poslat na pijacu da kupi namirnice za celu nedelju dana, dobiociglo 30 para dinarskih i sa to basnoslovno malo novaca on jepokupovao sve i sa punom korpom raznih namirnica došao kući ijoš doneo kusur.

U to vreme jedna mala kuća mogla se kupiti u Beogradu za100 groša, velika kuća za 4-5000 groša (oko 1000 dinara).

Novac u prometu u to vreme bio je sav mogući; najčešće učaršiji i na pijaci opticali su austrijski cvancik i kao veća mon-eta austrijski talir, onda ruske kopejke i ruske rublje i neštomalo turskog novca. Sitan novac bio je stari austrijski velikibakarni dvadesetoparac u veličini potkovice i ruska kopejka.

U starom turskom Beogradu, najugledniji društveni položajimale su stare cincarske i grčke porodice, među ovima naročitiugled su uživale „hadžije“. Već sama titula jednog hadžijedavala mu je pravo na izuzetna poštovanja. Te grčko-cincarskeporodice živele su dosta povučeno i kod njih se mogao naćiponajveći konfor, u sravnjenju sa ostalim građanskim porodica-ma. U njihovim kućama nalazilo se dosta skupocene cari-gradske robe: svile, kadife i drugih skupocenih tkanina,skupocenih ćilimova iz Smirne i Anadola, finog bakarnog i sre-brnog posuđa i mnogo raznih drugih dragocenosti i nakita.

Vremeplov POSLE OTKRIVANJA JOŠ JEDNEDIVLJE DEPONIJE NEPOZNATE

RAZMERE OBRENOVAČKEEKOLOŠKE STRAHOTE

�Novac u prometu u to vreme bio je savmogući; najčešće učaršiji i na pijaci opticali su austrijskicvancik i kao većamoneta austrijskitalir, onda ruskekopejke i ruske rubljei nešto malo turskognovca

Udecembru 2017. krenulo je otkrivanje iotkopavanje prvih divljih deponija nateritoriji opštine Obrenovac. Sve je

počelo kada je u selu Vukićevica ustanovljeno daje Zoran Marković na svom imanju zakopao 25tona kancerogenog otpada. Tokom zimeotkriveno je još mesta na kojima su zakopavanaburad s kancerogenim materijama, ukupno jepronađeno 40 tona otpada, a očito je da još nisupoznate razmere obrenovačke ekološke strahote.

Prošle nedelje u istom selu pronađeno je iodmah izvađeno oko 25 tona otpada za koji sepretpostavlja da je kancerogen i opasan.

Novo „nalazište“ u Vukićevici, selu koje odSave deli nepunih pet kilometara, a od centraObrenovca 15 kilometara, pre nekoliko danaobišao je s novinarima Goran Trivan, ministarzaštite životne sredine. Saznali smo tada da jeZoran Marković, uhapšen u februaru 2018,provostepenom presudom osuđen na četiri i pogodine zatvora i novčanu kaznu od 600.000dinara i da je to prvi put da je u Srbiji neko odgo-varao za zločin prema životnoj sredini.

„Ministarstvo će nastaviti sa otkrivanjem nele-galno zakopanog opasnog otpada. Sumnja se daga još ima u Vukićevici i okolini“, rekao jeTrivan. „Svi koji budu vršili ovakvu vrstu krimi-nala prema životnoj sredini, svojim i našim živo-tima, moraju da budu osuđeni. Ako bismo totolerisali, imali bismo sve lošiji kvalitet života. Ieto odgovora na pitanje zašto smo toliko bolesnii zašto umiremo prerano.“

Od Trivana smo čuli i da je u poslednjih šestmeseci u Srbiji otkriveno više od 110 tonaopasnog otpada, zakonito uskladištenog, da ćetaj otpad biti prerađen ili u Srbiji ili izvezen uinostranstvo, a da će novac za to obezbeditilokalne samouprave ili Ministarstvo. Trivanpretpostavlja da opasan otpad zakopavaju „nadivlje“ firme registrovane za njegovoskladištenje i transport i najavio da će u nared-nim danima nekima od njih biti zabranjen rad.U Srbiji je registrovano 113 takvih firmi, aTrivan smatra da je samo 15 ili 20 aktivno.

„Srbija godišnje za odlaganje opasnog otpadaizdvaja 20 miliona evra. Taj novac ne odlazi zazbrinjavanje otpada već u nečiji džep, a toksičan

Spoljašnji izgled Beograda u prvoj polovini XIX veka

11Beogradski glas, 6. jun 2018.

otpadzav r š i

u našojokolini, u

zemljištu, hrani ivodi. Zato inspekcija proverava sve tefirme“, rekao je Trivan.

Još su se dva stručnjaka obratila prošlenedelje novinarima u Vukićevici. Jedan jeSlobodan Tošović, savetnik uMinistarstvu zaštite životne sredine, adrugi Ilija Brčeski, predstavljen kaosaradnik Instituta MOL, čije su analizepokazale da je otpad otkopan zimus u tomselu toksičan i opasan po zdravlje ljudi iživotnu sredinu.

„Analiza dosadašnjeg opasnog otpadapokazala je da je reč o supstancama kojesu smeša aromatičnih jedinjenja, benzena,derivata, raznih tipova ulja, kao i da sukancerogene. Bilo koje unošenje u teloovih materija dovodi do trajne oštećenos-ti i teških posledica po ljudski organizam,jer osim što su supstance kancerogeneone su i mutogene i teratogene“, rekao jeBrčeski.

„S obzirom na to da je reč o supstan-cama koje negativno utiču na ljudski

organizam, testirane su podzemne vode iobližnji bunari“, rekao je Tošović.„Analiza je pokazala da nije došlo dokontaminacije podzemnih voda. Ali tone znači da ljudi smeju da piju tu vodu.Ne zbog kontaminacije već zato što jevoda u tom kraju neispravna i uVukićevici se žitelji snabdevaju vodomza piće iz cisterni.“

Ne znamo zašto Ilija Brčeski nije pred-stavljen kao doktor nauka i vanredni pro-fesor Hemijskog fakulteta BU već kaosaradnik privatne firme, bez obzira na tošto je ona registrovana za testiranjeopasnog otpada.

Institut MOL d.o.o. iz Stare Pazove,privredno društvo za hemiju,biotehnologiju i konsalting, osnovano je1993, a kažu da zapošljavaju izmeđudeset i 50 osoba. Ovlašćeni su od državeza analitiku životne sredine, uključenisu u međunarodnu mrežu međulabora-torijskih ispitivanja, a specijalizovani suza fizička i hemijska ispitivanja vaz-duha, ambijentalnog vazduha i vazduharadne sredine, za analizu uzoraka vode,hemijsku analizu zemljišta, sedimenata imuljeva. B. G.

�Ministar Trivan prošle nedelje izjavio da je u poslednjih šestmeseci u Srbiji otkriveno više od 110 tona opasnog otpada,zakonito uskladištenog, da će taj otpad bitiprerađen ili u Srbiji ili izvezen u inostranstvo

Vukićevica, ekološkacrna rupa Srbije

Beograd, grad na groblju

Beograđani su čudna sorta – sedamdesetih i osamdesetih,dok ih još nisu opterećivale vize i besparica, do detalja suproučili rimske katakombe, grobnice u Červeteriju i egi-

patske piramide; ali se zato na prste mogu izbrojati građani kojipoznaju Tašmajdansku pećinu, lagume ispod Kosančićevog vencaili mesto hrama drevnog Mitrinog kulta ispod Beogradske tvrđave.Istina, nema takvih vodiča niti agencija koji bi ih tamo vodili, ali,da su se interesovali, možda bi se do sada neko i našao. Vrhunacuobičajene radoznalosti je poseta Rimskom bunaru, a i to više kaotest uzajamnog poverenja bračnih partnera pred iskušenjima slo-bode i pedesetmetarskog ambisa.

Doduše, možda je stvar i u najobičnijoj prezasićenosti? Dok uinostranstvu treba biti organizovani turista da bi se video neki stari kostur, dotle je uBeogradu za takvo zadovoljstvo dovoljno samo malo začeprkati ispod uglja u podrumu, ilitravnjaka u parku, pa ceo doživljaj nije nimalo atraktivan. Naravno, ovde se ne misli nasavremene gradske ekscese, poput kostura u kontejneru, već baš na materijalne tragovebeogradske prošlosti, za koje neupućeni tvrde da, s izuzetkom tvrđave, i ne postoje...

Još kako postoje! Sve što postoji u svetu imamo mi i u Beogradu! Ispod naših noguupokojeni su: neznabošci, mnogobošci, hrišćani, muslimani, mojsijevci i svi oni ostali kojeje u smrti razlikovao samo beleg iznadhumke. Samo jedna, od mnogih, rim-skih nekropola prostirala se od Trgarepublike pa do Dušanove, s jedne, iBulevara, s druge strane; keltskanekropola na Karaburmi; ugarskogroblje ispod Pionirskog parka; turskogroblje od Malog Kalemegdana, prekoStudentskog trga, pa sve do Batal-džamije – simboličnog toponima zaprostor Skupštine koja se ne sastaje;staro srpsko groblje između Varoš kapi-je i Zelenog venca – na potezuBrankove i Kosmajske ulice...

U dve hiljade godina rasta svogagrada, Beograđani su prostor na kojem se u početku živelo i ratovalo prepustili parku, apreselili se na bivša groblja. U najboljem slučaju su, poput Tašmajdana, pretvarana uzelene površine, a najčešće – u građevinsko zemljište.

E sad, šta reći o gradu na tako čudnim temeljima? Da li je njihova krivica što u Beograduljudska sreća, a u krajnosti i ljudski život, imaju tako malu cenu? Nije bitno koji razlozi –patriotski, zdravstveni ili kriminalni – stoje u čitulji; bitno je da su Beograđani previšečesto žrtve ludih, nedoučenih, neodgovornih glava – političara, književnika, lekara, ekon-omista, novinara...

Međutim, postoji i ona sreća u nesreći – Beograđani su, vekovima intimni sa smrću,naučili da iz celog rituala vezanog za nju izvuku i poneku korist. Mnogo se gladnihnahranilo po daćama, koje više podsećaju na paganske rituale no na hrišćanski obred;mnogo je talentovanih preživelo držeći posmrtna slova, u vreme dok je to još bio običaj,pred domom, radnim mestom, mestom gde se pokojnik družio i u kafani sedeo i mestomgde će biti sahranjen; mnogo je skulptora dobilo priliku da vežba; mnogo cvećara da proda;mnogo lopova da to preproda...

Izraz takvog, praktičnog, grobljanskog duha može se i danas videti na Beogradskojtvrđavi – u jednoj od srednjevekovnih kula severozapadnog bedema uzidani su redovikamenih krstaških spomenika... Zašto da propada dobar materijal, kada o belezima i inačenema ko da brine?!

Uz tako kompletirano istorijsko nasleđe, uz sav onaj mentalni haos nastao ovovekovn-im odumiranjem hrišćanskih moralnih normi koje nije imalo šta da zameni, dolazimo dosavremenog beogradskog iskustva. U duševnom smislu sadržano je u aforističkoj zapi-tanosti s početka devedesetih, iz vremena rata i inflacije: „Ima li života pre smrti“; a mater-ijalni smisao može se najbolje sagledati na groblju u Malom mokrom lugu.

Nije u pitanju samo simbolika smeštaja uz sam auto-put koji spaja sever i jug Evrope, abez mogućnosti da se na taj put izađe i njime prođe. Niti to pokojnicima treba, niti su to i zaživota uspevali – ni oni, ni država u kojoj su živeli. Stvar je u arhitekturi, u kućama za mrtveu kojima mogu da stanuju i živi, o vratima od eloksiranog aluminijuma, trpezarijskim gar-niturama, sofama i televizorima... Beograđani s ivice grada, shvativši da se urbano tkivo kaopolip širi, proždirući oranice, ali i groblja, rešili su da proces uproste, odmah prilagođava-jući grobove za buduću funkciju.

Sjajan primer simbioze života i smrti, koji će reporteri nekakvog „Diskaveri“ kanala tekmorati da otkriju. Jer samo će strancima to i biti interesantno. Domaćima je, vekovimadresiranim od istorije i svojih sposobnih vođa, već urođeno da čvrstu granicu između živ-ota i smrti – ne vide.

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

kolumna

Piše: AleksandarCrkvenjakov

�Postoji i ona sreća u nesreći –Beograđani su, vekovimaintimni sa smrću, naučili daiz celog rituala vezanog zanju izvuku i poneku korist.Mnogo se gladnih nahranilopo daćama koje više podsećaju na paganske rituale no na hrišćanskiobred

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 6. jun 2018.

U NASILJU NAD GRAĐANIMA ZDRAVSTVENO MEŠETARENJE

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Pojedini ugledni srpski lekari, različitih specijal-nosti, odavno među sobom rezignirano govore daje Medicinski fakultet u Beogradu postao

porodična zadruga. Ponekad se upitaju ko će njih lečitikad zatreba, pa se teše da ih je još dovoljno da pomognujedni drugima. Ocenjivanje po sistemu „ja ću desetkutvome, a ti mome detetu“, nepotizam, kupovina diplo-ma, sticanje zvanja bez referenci, tj. odsustvo znanja ietike, neki su od pravno-moralnih otklona koji hranepatologiju korupcije. Ona se u zdravstvu meri milioni-ma evra jer je godišnja vrednost javnih nabavki u tojsferi oko 900 miliona evra, dok 40 odsto firmi podmići-vanjem postaju „najbolji ponuđači“.

Čemu/kome služe inspektori?

U korupciji sve ima novčani ili kakav drugi ekviva-lent zahvaljujući vulgarizaciji opšteg interesa zaradličnog. Nedemantovana nezvanična tarifa u zdravstvuobuhvata zaposlenje (2.000–7.000 evra), zaobilaženje listečekanja (1.000–3.000 evra), ugradnju veštačkog kuka (2.000evra) ili kolena (1.000 evra), carski rez (500–1.000 evra),manje hirurške intervencije (200–900 evra), ležaj u bolnici(300–700 evra), porođaj (300 evra). Posredi je iznuđivanjekorupcije, a lista tog nasilja nad građanima nije iscrpljena.

Kaže se da prema svecu ide i tropar. Hirurg iz Borauhapšen je prošle godine zbog 100 evra uzetih da pomognesvom pacijentu na bolničkom lečenju. Iste 2017. pala jegrupa predstavnika farmaceutskih kuća i specijalista niškevojne bolnice: farmaceuti su periodično keširali lekarimakoji su pacijentima propisivali ortopedska pomagala, lekovei suplemente iz asortimana tih firmi. Zbog 1.000 evratraženih da invalidska penzija ne bude ukinuta, 2016. jepritvoren veštak iz Republičke komisije za reviziju, auhapšen je i lekar iz KBC „Zvezdara“ zato što bez 400 evranije hteo da izvrši operaciju za koju prima platu. Načelnik uKBC „Dr Dragiša Mišović“ uzeo je 500 evra zaoperaciju žučne kese preko reda, dok je internista izKruševca naplatio 150 evra sinu pacijentkinje kojuje lečio od kancera da je zadrži u bolnici. Takođe,za 3.500 evra može se kupiti pravo na penziju. Sveto ne nagoveštava sistemsko lečenje obolelogzdravstva.

Ne zna se šta se tačno zbiva u više od 6.000različitih zdravstvenih ustanova, ni u državnim iprivatnim centrima socijalne zaštite, fakultetimazdravstvene struke i zatvorskim bolnicama, kojipružaju neke oblike zdravstvenih usluga. Odmaja do oktobra 2014. inspektori pri Ministarstvuzdravlja, zbog višedecenijske krađe beba uporodilištima, proveravali su postupanje kodsmrti novorođenčadi ili mrtvorođenčadi, kao ikvalitet rada po prijavama zbog propusta u lečen-ju, povreda prava pacijenata, sumnji u validnost bolovan-ja, problema sa zakazivanjem pregleda, naplaćivanjazdravstvenih usluga, kvara instrumenata koji je izazvaosmanjeni obim ili prekid rada, prisilne hospitalizacije napsihijatriji...

Inspektori su 476 puta naložili otklanjanje nedostataka,izdali 35 zabrana rada, izrekli sedam mandatnih kazni, otkrili42 prekršaja i podneli pet krivičnih prijava. Ipak, u godišn-jem izveštaju nema ni reči o nezakonitostima koje su našli,ali je tu podatak da su budžet ojačali za oko 107.000 evra „naime troškova postupaka zdravstvenih inspektora i republičkeadministrativne takse“. U tom periodu su zaštitnik građana i

komore zdravstvenih radnika imali devet predmeta, pravo-suđe 52. Sve skupa, više nego minorno postignuće u odnosuna obim korupcije u belom.

Razlike i nejasnoće u podacima

Iako se korupcija u zdravstvu intenzivno razvijala godina-ma, još nisu donete mere koje bi građane, kad pođu lekaru,lišile straha hoće li imati novac za dodatno plaćanje, madakroz zdravstveno osiguranje finansiraju svoje lečenje, kažeMarina Mijatović, advokat pri „Pravnom skeneru“ (PS),NVO koju je Uprava za javne nabavke 2017. imenovala za

građanskog nadzornika.„Ukoliko dajemo novac za zdravstvo kroz osiguran-

je i direktno zaposlenima u zdravstvenim ustanovama,to znači da plaćamo duplo“, dodaje Marina Mijatović.„Nivo korupcije u zdravstvu je visok jer ne znamo kojesu nam usluge dostupne i šta sve pokriva naše osiguran-je. O reformi zdravstvenog sistema govori se više oddecenije, ali se ide na parcijalne izmene zakona i svakiput kaže da se ’time smanjuje korupcija’. Nikako daobjasne zašto neke usluge plaćamo dodatno ili participi-ramo kad je osnovni princip zdravstva da je ono u pot-punosti svima dostupno.“

PS od 2011. prati zdravstvenu zaštitu i prava pacijen-ta, iza čega se valja korupcija, naročito u javnimnabavkama, kao i u pravosuđu – u meri u kojoj je onovezano za korupciju belih mantila. Kao građanski nad-zornik kontroliše nabavke veće od milijardu dinara. PS jepratio četiri centralizovane javne nabavke lekova, koje jesproveo Republički fond za zdravstveno osiguranje(RFZO), a sada nadzire nabavku lekova za retke bolesti.

„Građanima je bitna nabavka lekova jer se obavljajednom godišnje za celu zemlju“, kaže naša sagovornica.„To su veliki iznosi. Za lekove sa lista B i D izdvaja seblizu 7,5 miliona evra, za lekove sa liste A više od 173,5miliona evra. Tu je težak koruptivni problem u određivan-ju količine lekova koje treba kupiti. Podaci o potrošnjilekova, koje elektronskim fakturama RFZO dobija direkt-no od zdravstvenih ustanova, razlikuju se od podatakaInstituta za javno zdravlje (Batut), koji evidentira potrebezdravstvenih ustanova. U toku jedne godine, prema RFZO,potrošeno je oko 1.000 komada jednog leka, a, prema’Batutu’, potrebno je 10.000 komada. Pitanje je, onda,koliko komada tog leka stvarno treba kupiti i šta je bilo saviškom od 9.000 komada iz prethodne godine. Ili – za2016. je prema RFZO trebalo nabaviti 502 ’tetraspan’rastvora, 'Batut' nije dao podatke, ali je RFZO – ne zna sezašto – kupio 1.000. I mi smo se pitali šta se zbiva, gde jerazlika, da li se baca, zašto kupujemo ako nam ne treba?

Tako veliki trošak još nismo do kraja istražili.“Koruptivni problem obuhvata i broj ponuđača

za jednu partiju, jedan lek. Ako u većini slučaje-va postoji jedan ponuđač, on nema konkurencijui diktira cenu. U ogromnom procentu cenaponuđača je u dlaku identična ceni koju jeodredio RFZO. Od 1.461 partije na listi lekovakoji se izdaju na recept, u 162 slučaja bio je samojedan ponuđač. Od toga je ponuđena cena u 72odsto slučajeva identična traženoj, a u preostalih28 odsto neznatno niža. Zaseban problem jenaduvavanje cena, koje se određuju prema cena-ma u Italiji, što je nerealno ne samo kada se imau vidu naš BDP.

Koruptivni posao počinje načinom formulisan-ja oglasa, sa više specifikacija. Radi lakšegrazumevanja, napiše se npr. da uređaj mora imati

sa leve strane crveno dugme za uključivanje, što znači daje javna nabavka nameštena za konkretnu firmu. Nekiponuđači zato dok traje postupak šalju prigovoreRepubličkoj komisiji za zaštitu prava u postupku javnihnabavki. Pamti se prigovor iz 2017. zbog opremanja KCNiš. Komisija odbija prigovor, ugovor se zaključuje iizvršava. Ipak, Komisija na kraju donosi odluku da je pos-tupak bio manjkav, ali da je kasno za poništavanje jer bišteta bila veća od koristi. Loše sproveden postupak zaštiteimao je za posledicu i to da kupljeni skener nisu mogliuneti u zdanje zato što su vrata uska.

„Utvrdili smo ogromne troškove sudskih postupaka

Agenciji vešto vezane rukeU izveštaju o radu za 2017. godinu Agencija za borbu protivkorupcije ukazuje parlamentu da se od nje očekuje „da kon-troliše nekoliko hiljada funkcionera“, ali da sa 31. decembrom2017. ima 87 zaposlenih u stručnoj službi „što iznosi 63,30odsto popunjenosti radnih mesta“. Problem su „neprecizne inejasne odredbe“ zakona koji reguliše rad Agencije, „što čestodovodi do problema u komunikaciji sa drugim institucijama“.Agencija nema neposredan pristup službenoj evidenciji i doku-mentaciji državnih organa, nije informaciono povezana sa nji-hovim bazama podataka. Nema adekvatne uslove za rad niprostor za čuvanje obimne dokumentacije. Ne poštuju seodluke Agencije u vezi sa razrešenjem funkcionera, što jegrubo kršenje zakona, „to jest pojava koja svojim razmeramamože da utiče na urušavanje i obezvređivanje čitavog pravnog,pa time i ustavno-pravnog poretka, što dovodi u pitanje pov-erenje u vladavinu prava“.

Korupcija u belom sve

13Beogradski glas, 6. jun 2018.

crnjaNAJOPASNIJE JER – „ŠKODI ZDRAVLJU“

Nova terapija spas za obolele

MOLEKULARNO-BIOLOŠKA I IMUNOLOŠKA TERAPIJA

NEDOSTUPNE VEĆINI PACIJENATA

Po učestalosti obolevanja od raka pluća Srbija zauz-ima neslavno drugo mesto u Evropi, a broj obolelihse iz godine u godinu povećava. Podaci pokazuju

da od ovog najsmrtonosnijeg oblika kancera u Srbiji svakegodine oboli blizu 6.000 ljudi, a umre više od 4.600.

Najveći broj obolelih, njih oko 60 odsto, leči se naKlinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, koja jeglavni referentni centar za dijagnostiku i lečenjeobolelih od karcinoma pluća. Kako je povodomSvetskog dana borbe protiv duvanskog dima, kaoglavnog uzročnika ove opake bolesti, izjavila prof. drVioleta Vučinić Mihailović, direktorka Klinike za pul-mologiju, svi kapaciteti Klinike su u maksimalnompogonu zbog porasta incidence obolevanja i potrebe zakvalitetnijom dijagnostikom kako bi se kod novih paci-jenata lečenje započelo pravovremeno.

Od pravovremenog otkrivanja i lečenja bolesti uvelikoj meri zavisi i ishod lečenja, pa su najveće šanseza izlečenje kod ljudi čija se bolest otkrije u ranoj fazi.Međutim, kako nauka poslednjih decenija napreduje,otkrivaju se i nove terapije koje povećavaju šanse zaizlečenje i onih pacije-nata kod kojih je bolestotkrivena u kasnijojfazi. Reč je pre svega op e r s o n a l i z o v a n o jmolekularno-biološkoj inajnovijoj imunološkojterapiji, ali je njihovavisoka cena razlog štosu kod nas dostupneveoma malom brojupacijenata, i to u oblikudonacija ili kada suuključeni u kliničkestudije.

Tako se na Klinici zapulmologiju Kliničkogcentra Srbije ovom ter-apijom leči 25 pacijenata, a kako navodi prim. drNatalija Samardžić, načelnica Dnevne bolnice, rezultatiprimene ovih lekova su veoma ohrabrujući.

– Odgovori na terapiju, kao što je potpuno ili delim-ično povlačenje tumora, kod mnogo pacijenata su dugo-trajni. Na taj način rak pluća umesto smrtonosne popri-ma karakteristike hronične bolesti, poput drugih nema-lignih bolesti – kaže doktorka, dodajući da se lekari ipacijenti nadaju da će ova grupa lekova obolelima usko-ro biti dostupna o trošku zdravstvenog osiguranja.

Svetlana Samardžić, predsednica Udruženja pacijenataza borbu protiv raka pluća „Punim plućima“, izjavila jeda uveravanja koja su pacijenti dobili od direktorkeRepubličkog fonda za zdravstveno osiguranje – da sulekovi za onkološke bolesti, a u okviru njih i oni za rakpluća prioritet za RFZO – daju nadu da se ove godinemože napraviti veliki pomak kad je reč o stavljanju savre-menih terapija za rak pluća na pozitivnu listu lekova.

Suština delovanja ovih lekova je u tome da oni nedeluju na tumor već direktno na imunski sistem orga-nizma. Rade to tako što prekidaju blokadu imunskogodgovora koju izaziva tumor i pojačavaju odblokiraniimunski odgovor organizma na tumor, čime se ubijajutumorske ćelije. Oni predstavljaju pravu revoluciju ulečenju i njihovom primenom se postižu delimična ili pot-puna povlačenja metastatskih tumora, kao i dugotrajnapreživljavanja. R. Marković

�Godišnja vrednost javnih nabavki u zdravstvu je oko 900 miliona evra, dok 40 odsto firmi podmićivanjem postaju „najbolji ponuđači“

�Prema podacima organizacije„Global heltker“,imunoterapija se2015. našla na 1.mestu top 10lekova kojiobećavaju damogu spasitiljudske živote

zbog loše sprovedenih javnih nabavki u periodu2013–2017“, ističe advokat Mijatović. „Iz privrednihsudova dobili smo podatke o tužbama protivzdravstvenih ustanova i tužbama protiv izabranihponuđača. Ponuđači tuže zdravstvene ustanove širomSrbije i, po pravilu, dobijaju sporove.“

Prema sudskoj statistici, 65 odsto tuženihzdravstvenih ustanova nije htelo da plati izabranomponuđaču isporučenu robu ili izvršenu uslugu, a 35 odstozdravstvenih ustanova tužilo je izabrane ponuđače kojinisu isporučili robu/ obavili uslugu. Ukupni troškovisamo parničnog postupka su blizu 100.000 evra, od čega80 odsto ide na teret zdravstvenih ustanova. Ne zna sekoliko novca zdravstvo duguje dobavljačima, ni kolikosu dobavljači dužni zdravstvu, procenjuje se da su uopticaju milioni evra.

„U bazi PS je 221 naručilac zdravstvenih usluga, upravosnažnim presudama pojavljuju se 44, a za ostalenema podataka“, pojašnjava naša sagovornica. „ProtivZdravstvenog centra (ZC) Valjevo vođeno je 16 postupaka,slede ZC Vranje (12), ZC Užice (11), Opšta bolnica „ĐorđeJovanović“ iz Zrenjanina (6), Opšta bolnica Sombor (4) iKlinički centar Vojvodine (4). Zajedno su platili oko 41.000evra na ime troškova parničnog postupka. Kako zdravstvo nezarađuje, kad dobavljači blokiraju račun zdravstvenih ustano-va, taj dug se prebacuje na državu i servisira iz budžeta.“

Mutna strana donacija

To važi i za prekršajne postupke koje državni revizor pokrećeprotiv direktora domova zdravlja, bolnica, kliničkih centarazbog kupovine mimo javnih nabavki. Od 2013. do 2017. doneto

je 50 odsto osuđujućih presuda, uz novčano kažnjavanje odgov-ornih rukovodilaca. Novac se ne odbija od zarade direktora, toplaća ustanova kojom rukovodi.

Fenomen koruptivne donacije, iako od2011. imamo Zakon o donacijama (koji jošnije usklađen sa pravnim poretkom!) nijedovoljno istražen.

„Na ovom zakonu se ne radi jer bi zatvo-rio puteve korupcije“, ceni JelenaGolubović, pravnik u PS. „Zbog uslovljenihdonacija veoma je važna veza između tog zakona i javnih nabav-ki. Uslovljenu donaciju imamo kad firma pokloni aparat ili ure-đaj, pa zdravstvena ustanova mora potrošni materijal da nabavl-ja isključivo od darodavca jer samo ta vrsta potrošnog materijalaodgovara aparatu. Isto je sa održavanjem aparata. Zakon mora da

uredi proceduru doniranja da bi eliminisao takve ’donacije’.“Agencija za borbu protiv korupcije izvestila je Narodnu

skupštinu da 2017. u zdravstvu nije primenjeno čak 62 odstoantikorupcijskih mera. Parlament se time ne bavi godinama.Izobičajilo se, mada su prvi zapisi o korupciji nastali pre dvehiljade godina. Setimo se onih 40 odsto preduzeća koja su

2013. navela da daju mito zarad pobede na javnoj nabavci. Tefirme učestvuju u 0,9 odsto ukupne vrednosti svih nabavki uSrbiji, pa je PS sračunao da je godišnji nivo korupcije u

zdravstvu 3.250.000 evra. Isti princip važi u obrazovanju, sportu,

pravosuđu, prostornom planiranju iizgradnji, medijima, privredi, organimajavne vlasti i ostatku društva i države.Endemska korupcija je nemoguća bezkorupcionaške prirode društveno-poli-

tičkog sistema, u kome je rukovodeći položaj samo kontraus-luga za podršku vladajućim strukturama. Kako suzbijanje oveanomalije znači, uprkos blagoj kaznenoj politici, višegodišnjizatvor, onda naša antikorupcijska borba, u kojoj je korupcijasve snažnija, usput odslikava i kapilarnu strukturu korupcije.

�Godišnji nivo korupcije u zdravstvu je 3.250.000 evra

�Ukoliko dajemo novac za zdravstvo kroz osiguranje i direktno zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, to znači da plaćamo duplo

14 FORUMBeogradski glas, 6. jun 2018.

Izvor: Južne vesti (Autor: V. Milić)

Višemilionska dugovanja koja jenekada gradska „Niška televizi-ja“ imala za zakup prostora, kao

i ona koje je napravilo bivšeakcionarsko društvo Industrija obućeBeograd više ne postoje, a iako su ovapreduzeća u privatnom vlasništvu, tepare neće se sliti u budžet jer jetako odlučilo Gradsko veće.NTV-u je otpisano skoro 27 mil-iona, dok Industrija obuće nećemorati da izmiri dug veći od petmiliona dinara. Ovim firmama„oproštene“ su i kamate i svaostala „sporedna davanja“, aGrad Niš se saglasio da ćeotpisati i ostala eventualna dugovanjakoja su nastala do kraja godina kada supreduzeća privatizovana.

Otpisuje se dug Javnog preduzeća za radioi televizijsku delatnost „Niška televizija“prema Gradu Nišu za neizmirena potraživan-ja dospela zaključno sa 31. 12. 2014. godine,po osnovu zakupa poslovnog prostora uNišu, Ulica vojvode Mišića br. 50, površine831 metar kvadratni, u ukupnom iznosuglavnog duga od 26.859.298,79 dinara, kao ipripadajuće kamate i ostala sporedna davan-ja – navodi se u odluci Veća.

Industriji obuće otpisani su dugovi koje jeovo akcionarsko društvo napravilo do kraja2015. godine zakupom poslovnih prostora uObrenovićevoj i Dušanovoj ulici.

Po osnovu zakupa poslovnog prostora uNišu, Ulica Obrenovićeva br. 124 površine67,50 metara kvadratnih, u periodu od 22.januara 2007. do 5. decembra 2011. godine iu Ulici cara Dušana br. 26, površine 40,50metara kvadratnih u periodu od 14. decem-bra 2009. godine do 30. aprila 2014. godine,u ukupnom iznosu glavnog duga od5.229.942,88 dinara, kao i pripadajućekamate i ostala sporedna davanja, piše uodluci Gradskog veća. Inače, 70 odstoimovine Industrije obuće Beograd prodato jebeogradskom proizvođaču obuće „Uno“.

Ko zapravo nije nasledio dugove?Ovim firmama dugovi su otpisani, kako se

navodi u obrazloženju, zbog toga što su pri-vatizovane. „Nišku televiziju“ je krajem2015. godine kupio konzorcijum koji čine„Narodne novine“ i direktorka Televizije„Zona plus“ Slađana Ostojić za 78.000 evra.

Inače, „Narodne novine“ su u tom trenutkubile neposredno vlasništvo VitkaRadomirovića, osnivača Televizije „Belami“, ijoš nekoliko medija na jugu Srbije koje jekupio kada su lokalni mediji privatizovani. Sdruge strane, Ostojićeva je zaposlena u medi-ju koji je u vlasništvu Vladana Gašića, sinaaktuelnog direktora BIA i potpredsednikaSNS-a Bratislava Gašića.

S obzirom na to da je Gradsko većeotpisalo dugove koji su nastali kada je NTVbilo javno preduzeće, teret njihovog vraćan-ja neće pasti na aktuelne vlasnike – a to su,neformalno, Radomirović i Gašić.

U obrazloženju Veća navodi se da je odlu-ka doneta na osnovu zaključaka Vlade Srbije,koji su u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

Naime, ovaj zakon je predvideo da Vlada

može da donese odluku da „državni poverio-ci subjekta privatizacije otpišu dug sa stan-jem na dan 31. decembar poslednje poslovnegodine prema subjektu privatizacije kojiposluje u celini ili većinskim društvenim ilijavnim kapitalom“.

Izvor UNS (Autor: J. Pešić)

Listovi „Informer“, „Srpski telegraf“ iportal srbijadanas.com, rekorderi ukršenju novinarskog kodeksa, na

ovogodišnjim konkursima za medije do sadasu dobili oko sedam miliona dinara u 12lokalnih samouprava, pokazalo je istraživan-je Udruženja novinara Srbije (UNS). USomboru, Pančevu, Beloj Crkvi, Vršcu,Kovinu, Kuli, Subotici, Plandištu, SremskimKarlovcima, Kikindi, Bačkoj Palanci i StarojPazovi „Informer“, „Srpski telegraf“ i srbi-jadanas.com dobili su ukupno 6.650.000dinara.

Prema prošlogodišnjem istraživanjuSaveta za štampu, list „Srpski telegraf“ bioje šampion u kršenju novinarskog kodeksasa 1.282 prekršaja, dok je „Informer“ bio načetvrtom mestu sa 953 prekršaja. Za devetnedelja praćenja utvrđeno je, u istraživanjuSaveta, da je portal srbijadanas.com uprošloj godini 938 puta prekršio novinarskikodeks.

Podsetimo, u Pravilniku za sufinansiranjeprojekata za ostvarivanje javnog interesa u

oblasti javnog informisanja, koje je doneloMinistarstvo kulture i informisanja, jedan odkriterijuma koje komisija prilikom odobra-vanja projekata mora da ima u vidu jeste da li jemedij koji konkuriše u poslednjih godinu danapoštovao etičke i profesionalne standarde.

U komisijama koje su podržaletabloide predstavnici

istih organizacija

Komisije koje su ove godine ocenjivaleprojekte u Somoboru, Pančevu, Beloj Crkvi,Vršcu, Kovinu, Kuli, Subotici, Plandištu,Sremskim Karlovcima, Kikindi, BačkojPalanci i Staroj Pazovi, a koje su„Informeru“, „Srpskom telegrafu“ i portalusrbijadanas.com dodelile novac, bile suformirane od predstavnika istih organizacija.

U 12 komisija koje su odlučivale u ovimloklanim samoupravama, bilo je devet pred-stavnika udruženja Nova mreža Srbije(NMS) i po tri predstavnika Asocijacijeelektronskih medija Vojvodine (AEMV) iUdruženja elektronskih medija (ComNet).

„Informer“ na konkursui u Novom Sadu

Po saznanjima UNS-a, na ovogodišnjemkonkursu za medije u Novom Sadu prijavl-jen je i list „Informer“.

Međutim, komisija za ocenjivanje pro-jekata tražila je izveštaj o pravdanju projek-ta realizovanog preko „Informera“ za koji jeprošle godine „Info IT media“, dobila mil-ion dinara i još nije odlučila da li će i ovegodine „Informeru“ dodeliti novac.

Kako UNS sazanaje, komisija treba daodrži još jedan sastanak i konačno odlučikome će sredstva biti dodeljena.

Gde su rekorderi dobili novac naovogodišnjim konkursima

Firma „Medijska mreža“ d.o.o, izdavač lista„Srpski telegraf“ je na medijskim konkursimau ovoj godini dobila 2,2 miliona, dok je „InfoIT media“ čiji je osnivač izdavač „Informera“,firma „Insajder tim“, dobila 2,5 miliona dinara.

„Info IT media“ i „Medijska mreža“ dobilesu novac na istim konkursima - u StarojPazovi, Kikindi, Vršcu, Pančevu i Somboru.Pored ovih lokalnih samouprava, firma „InfoIT media“ dobila je novac i u Kuli i Subotici.

Firme „AB media“ i „News media team“dobile su u Kovinu, Beloj Crkvi, Bačkoj Palancii Plandištu oko dva miliona dinara za projektekoji će se realizovati na portalu srbijadanas.com.

Vlasnica firme „AB media“ je AnaAbramović koja je ovu firmu registrovala udecembru prošle godine.

Firma „News media“ registrovana je kada i„AB media“, a njen vlasnik je StrahinjaVujadinović, stoji na APR-u.

KAKO JE NIŠ OTPISAO DUGOVE „NIŠKOJ TELEVIZIJI“ I INDUSTRIJI OBUĆE BEOGRAD

REKORDERIMA U KRŠENJU KODEKSA NOVINARANOVAC U 12 LOKALNIH SAMOUPRAVA

�Vlasnik jednog od medija jeVladan Gašić, sin aktuelnog direktora BIA i potpredsednika SNS-aBratislava Gašića

Kako država podržava đubroide

Kad bahatostpostane normalna

15Beogradski glas, 6. jun 2018.

Opštinski odbor „Dosta je bilo“ Novi Beograd poslao jeprilično uznemirujuće pismo dokumentovano fotografi-jama na adrese Agencije za bezbednost saobraćaja,

Opštine Novi Beograd i Skupštine grada Beograda, ukazu-jući na brojne nepravilnosti i opasnosti kojima je ugroženasaobraćajna bezbednost Novogeograđana.

Pozivajući se na Zakon o bezbednosti saobraćaja, a na osnovumnogobrojnih prijava građana, OO „Dosta je bilo“ upozorava:„Obraćamo Vam se u skladu sa članom 9. stav1. tačka 2. jer Visprovodite aktivnosti usmerene na unapređenje bezbednostivozača i drugih učesnika u saobraćaju, kao i unapređenjebezbednosti saobraćaja sa stanovišta vozila i puteva, te Vasmolimo da dolenavedene probleme rešite s ciljem povećanjabezbednosti saobraćaja kao i svih učesnika u saobraćaju.“

�Informativna tabla na kojoj su počupana obaveštenja koja voza-čima i građanima pružaju adekvatne informacije u Bulevaru ZoranaĐinđića, odmah uz ogradu Studentskog grada (gornja slika).

�Trotoar za pešake prekriven je rastinjem koje već niko godinamane čisti od korova u Ulici Marka Čelebonovića (posle raskršća saSurčinskim putem), na Bežanijskoj kosi. Pešak u gornjem slučaju nemože ispoštovati član 94 stav 1 Zakona, koji kaže: „Na putu koji imatrotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, odnosnopovršinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak jedužan da se kreće tim površinama.“ Sem navedenog, pešak nemamogućnost da bezbedno pređe na drugu stranu ulice, gde postojiprohodan trotoar jer nema pešačkog prelaza u blizini.

�Biciklistička staza koja senalazi u Ulici Marka Čele-bonovića na Bežanijskoj kosikoja nije iscrtana već se pojavlju-je odjednom, neposredno presame raskrsnice (gornja slika).Potrebno je obeležiti biciklis-tičku stazu, čime se povećavanivo bezbednosti učesnika u sao-braćaju.

�Informativna tabla koja je okrenuta od strane NN lica, čime nijevidljiva vozačima bicikala, kojima je i namenjena. Tabla se nalazi napočetku biciklističke staze, koja prelazi preko zelene površine, a uneposrednoj blizini hotela „Jugoslavija“.

�Rupa na biciklističkoj stazi stoji godinama, odnosno od radova

kad je renoviran parkingprostor ispred hotela„Jugoslavija“. Nakonradova rupa ni dan-danas nije zatvorena, tepostoji mogućnost daneko od pešaka ili bicik-lista nastrada. Potrebnoje zatvoriti rupu kako bise povećao nivo bezbed-nosti pešaka i biciklista.

�Saobraćajni znak koji obaveštava prolaznike da je tu biciklističkastaza koja nije obeležena, čime se ugrožava bezbednost pešaka i sao-braćaja biciklista na samom šetalištu u neposrednoj blizini Kejaoslobođenja 9‒7, a tačnu lokaciju prikazuje donja slika: Info-tablakoja vozača obaveštava da nailazi na kružni tok, na NovomBeogradu, pored adrese Pariske komune 2, uz Bulevar Mihajla Pupinaje loše istaknuta i išvrljana je grafitima. Kružni tok je poznat povelikom broju saobraćajnih nezgoda na kružnom toku, a i napešačkom prelazu, te apelujemo da se tabla istakne i očisti. Porednavedenog predlažemo, ukoliko za to postoje mogućnosti da se naprilazne ulice, pre kružnog toka, postave rampe kao na auto-putevi-ma iznad ulica koje bi povećale nivo bezbednosti, kao na donjoj slici:Ram koji treba da nosi informativne table je ostao, ali nedostajuinformativne table koje su bile na njemu. Potrebno je postaviti infor-mativna obeležja koja su bila tu.

� Stubovi na kojima se nalaze table sa nazivima ulica na ulasku uUlicu Pariske komune, na Novom Beogradu, zarđale su i nisunimalo čitljive. Potrebno je postaviti nove table sa nazivimaulica koje građanima i vozačima služe kao informativni orijentir.

� Stub na kom se nalazi propala tabla sa natpisom ulica koji senalazi na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Ulice MaršalaTolbuhina na Novom Beogradu. Potrebno je postaviti nove,čitke table sa natpisom ulica.

� Stub na kom se nalazi propala tabla sa natpisom ulica koji senalazi na raskrsnici Ulice Džona Kenedija i Bulevara MihajlaPupina na Novom Beogradu. Potrebno je postaviti nove, čitketable sa natpisom ulica.

� Informativna tabla koja je okrenuta od strane NN lica i samimtim ne služi svojoj nameni na raskrsnici Bulevara Nikole Teslei Trešnjinog cveta na Novom Beogradu. Potrebno je okrenutitablu i videti da li nedostaje još neki saobraćajni znak jerprimećujemo da je postojeća tabla spuštena od vrha stubanadole.

� Potrebno je ispraviti nakrivljen saobraćajni znak koji vozačeobaveštava o nailasku na pešački prelaz koji se nalazi u Ulicialeksinačkih rudara na Novom Beogradu, posle zgrade„Energoprojekta“.

� Potrebno je ispraviti nakrivljene saobraćajne znakove pre ulaskau Ulicu trešnjinog cveta. Tačnija lokacija nalazi se na donjoj slici:

� Iskrivljen saobraćajni znak je potrebno ispraviti jer ne daje vidnoobaveštenje vozačima i time, jednim delom, ometa bezbednostsaobraćaja. Saobraćajni znak se nalazi u Ulici Palmira Toljatija naNovom Beogradu (iza zgrade starog „Merkatora“) .

�Gornja slika prikazuje otvorene delove kabla, odnosno kabl kojinije adekvatno zaštićen. U blizini kioska koji se nalazi na autobuskomstajalištu „Bulevar Maršala Tolbuhina“, kod zgrade starog„Merkatora“, na Novom Beogradu nalazi se frižider za sladoled i rash-ladne vitrine za piće, koje se snabdevaju strujom, čiji kablovi leže natrotoaru, gde se mnogo ljudi šeta, odlazeći u obližnje prodavniceprehrambenih proizvoda, kao i na pijacu. Kablovi nisu zaštićeni celomdužinom od vlage, te apelujemo da se adekvatno, kako se nalažečlanom 16 stav 3 pravilnika o tehničkim normativima za električneinstalacije niskog napona RS, koji kaže: „Na naročito ugroženim mes-tima (npr. pri vođenju izolovanih provodnika i kablova u podu) mora-ju se obezbediti dodatne zaštitne mere, kao što je postavljanje u cevii kanale i sl., uz primenu odgovarajućeg stepena zaštite kućištem.“Molimo Vas da zbog bezbednosti ljudskih života izvršite provere kakoje i da li je po propisima urađena zaštita električnih kablova na drugimprivremenim objektima koji se nalaze na trotoarima grada Beograda.

�Gornja slika prikazuje otvorene delove kabla, odnosno kabl kojinije adekvatno zaštićen. Povodom gorenavedenog slučaja, 14. 9.2009. godine u „Blicu“ je objavljen članak o psu kog je ubila strujazbog električne instalacije na ulici. Osim navedenog dana, 30. 11.2016. godine, takođe u „Blicu“, najavljena je vest gospodina GoranaVesića o postavljanju novih kioska, kao i da više neće biti frižidera naulici, međutim, primećujemo da ima još dosta kioska koji frižidere zapiće i sladoled i u 2015. godini drže na ulici sa vrlo nebezbednom ilidelimično bezbednom električnom instalacijom kroz koju teče 220 V,koja leži najčešće na trotoaru, a još češće pored stajališta za auto-buse, gde prolaze ljudi, deca i kućni ljubimci. Član 37. Odluke opostavljanju privremenih objekata na teritoriji grada Beograda:

„Korisnik mesta kome je odobreno postavljanje kioska do danastupanja na snagu ove odluke, a kome je novim odobrenjem donetimu skladu sa odredbama ove odluke, mesto postavljanja potvrđeno,dužan je da tip kioska uskladi sa aktom iz prve alineje člana 7 oveodluke, najkasnije do 31. decembra 2016. godine na području grad-skih opština Vračar, Savski venac i Stari grad. Korisnik mesta kome jeodobreno postavljanje kioska do dana stupanja na snagu ove odluke,a kome je novim odobrenjem donetim u skladu sa odredbama oveodluke, mesto postavljanja potvrđeno, dužan je da tip kioska uskladisa aktom iz druge alineje člana 7. ove odluke, najkasnije do 31. decem-bra 2018. godine na području gradskih opština Barajevo, Voždovac,Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd,Obrenovac, Palilula, Rakovica, Sopot, Surčin i Čukarica.“

Zaključujemo da će vlasnici privremenih objekata na opštinamaBarajevo, Voždovac, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac,Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica,Sopot, Surčin i Čukarica morati imati tipske kioske najkasnijedo 31. 12. 2015. godine, pa se pitamo da li će neko preuzetiodgovornost ako se desi neki nesrećan slučaj, dok na snagu nestupi gorenavedena odluka i kako je moguće da odluka opostavljanju privremenih objekata na teritoriji grada Beogradane važi jednako za sve opštine? Mišljenja smo da je život jednako vredan u svim opštinama grada Beograda.

DRAMATIČNO UPOZORENJE OO „DOSTA JE BILO“ O BEZBEDNOSNIM OPASNOSTIMA PO NOVOBEOGRAĐANE

Saobraćajni haos Novog Beograda

16 REPORTAŽABeogradski glas, 6. jun 2018.

�Ja nikome od svojih stranih kolega hidrotehničara nebih smeo da pričam o Savskom nasipu jer bi ljudi rekli– pa ovo je najprimitivniji narod koji postoji!

(Prof. dr Branislav Đorđević)

Najopasnija divlja gradnja prestonice

300 VLASNIKA VIKENDICA NA SAVSKOM NASIPU UGROŽAVA CEO GRAD KAD JE REČ O VODI ZA PIĆE I ODBRANI NOVOG BEOGRADA OD POPLAVA

Sedam od deset čaša vode koju bilo kojiBeograđanin popije u svom životupotiče iz 101 beogradskog reni-bunara.

Precizno, 73 odsto pijaće vode Beograd crpi upriobalju Save, a ostatak u priobalju Dunava.Tačno 16 gradskih reni-bunara (svaki šesti kojisnabdeva vodom prestonicu), nalazi se urejonu Savskog nasipa.

Savski nasip i snabdevanje vodom Beogradaozbiljno ugrožava divlja gradnja na levoj obaliSave, gde je podignuto blizu 300 kuća odčvrste građe. Sve su nikle u poslednjih desetakgodina. Tih 300 kuća plus 300 septičkih jamakoristi, recimo, 1.200 osoba. Među njima je iTomislav Nikolić, doskorašnji predsednikSrbije, ali ima među vlasnicima tih 300objekata još javnih ličnosti, političara i biznis-mena. Postoji na tom potezu čak i zamak s višetornjeva! Ako se ima u vidu razmera štete iopasnosti po život i zdravlje svih žitelja pre-stonice, sve su to sagradili - zlikovci.

Tih, recimo, 1.200 ljudi (četiri osobe poobjektu) ugrožava osnovni životni resurs čitavog grada – milion i poBeograđana! Ako se imaju u vidu one čaše s početka teksta.

I nikome ne pada na pamet da tih 300 vikendica sruši!Pre pet godina osnovano je udruženje građana „Savski nasip“, koje se

jedino istrajno bori protiv kriminalnog poduhvata vlasnika tih 300 kuća,ali i protiv brojnih opštinskih, gradskih i republičkih nadležnih institucija,koje tolerišu ovu divlju gradnju, zanemaruju rizik po život i zdravlje.

Pet godina su društvene mreže jedini kanal komunikacije „Savskognasipa“, glavni saborci su im biciklisti, a opozicija ih se seti oko izbora.Uticajni mediji slikaju tu beogradsku bruku retko, odnosno, pišu površnoo njoj. Između ostalog i zato što niko ne može u dve-tri rečenice da objas-ni na koliko je različitih načina opasno tih 300 kuća. A dve-tri rečenice obilo čemu postale su ovde standard i zveštavanja.

Satelitski snimci pokazuju da je 2005. godine Savski nasip još uvek biou funkciji vodosnabdevanja i odbrane grada od poplava. Šta se potomdešavalo, svedoči sajt „Savskog nasipa“ (savskinasip.com), njihov profilna „Fejsbuku“ i nalog na „Tviteru“.

„Prvi stanovnici savskih blokova kažu da noću nije moglo da se spavaod kreketanja žaba sa obale reke. Krajem sedamdesetih godina Savski kejje kultivisan, a obala betonirana. Međutim, deo keja nakon Bloka 45 ostaoje netaknut, osim što je na tom prostoru, od nasipa ka redovnom toku Saveplanski sađena topola. Onda su stidljivo počele da niču prve sojenice. Zanjima i objekti od čvrste građe. Pa sportski centri. Danas šume tamo goto-vo da nema.“

Na otetom javnom prostoru i dalje se nelegalno gradi. To direktnougrožava bezbednost nasipa. Konstantna je opasnost od poplava i probi-janja nasipa pri nekoj narednoj visokoj vodi. Nelegalni objekti su preprekekoje proizvode dodatno opterećenje na krajnji bočni sud korita reke, a toje nasip, čija je namena upravo da zaštiti ljude i dobra od poplava.

„Ovo je, između ostalog, prostor vodozahvata na kome se nalazi 16reni-bunara iz kojih beogradski vodovod crpi vodu. Ono što zabrinjavajeste nekontrolisano odlaganje otpada i šuta na ovom potezu, kao i nekon-trolisano ispuštanje fekalnih voda, pranje motornih vozila, farbanjeobjekata, tretiranje zelenih površina hemikalijama.“

Nelegalan saobraćaj motornih vozila po kruni nasipaposeban je problem. Prevoze se vlasnici kuća, terenskavozila opslužuju snabdevanje i divlju gradnju, pešaci ibiciklisti su dnevno ugroženi. Ove godine aktivisti„Savskog nasipa“ primetili su još jednu opasnost. ŽiteljiSurčina i Jakova zaobilaze opterećene novobeogradskeulice i semafore, štede sebi vreme tako što Savski nasipkoriste kao gradsku saobraćajnicu.

Nisu tri kuće porodice Nikolić ili onaj zamak stornjevima vrhunac bezočnosti i bahatosti u rejonuSavskog nasipa, ima još sumanutijih poduhvata.

Jedan je „vlasnik“ u koritu za veliku vodu sagradio privatan nasip da bidošao do svoje kuće! Skrenuo je tok reke, usmerio svaku visoku vodupravo na Savski nasip! Privatni nasip tako opterećuje i podriva Savskinasip, a taj štiti Novi Beograd od poplava!

Sve nadležne institucije na svim nivoima vlasti znaju šta se dešava naSavskom nasipu. Evo jedne od službenih beležaka JKP „Beogradskivodovod i kanalizacija“.

„Sanitarni inspektori su sa predstavnicima ’Beogradskog vodovoda’, apo prijavi Gradske uprave, izašli na teren zbog ugrožene zone sanitarnezaštite na levoj obali Save. Konstatovali su da se na navedenoj lokacijinalazi 16 reni-bunara, a da su u njihovoj neposrednoj blizini izgrađeniobjekti koji otežavaju prilaz i intervencije na njima, te da su pojedina licaizvršila nasipanje terena i da su zatrpani zatvarači i ispusti na pojedinimbunarima. Ukoliko se ne spreče ovakve aktivnosti, neće biti ugroženisamo vodozahvati već će biti dovedena u pitanje i zaštita od poplava.“

Rekonstrukcija beogradskih reni-bunara počela je u aprilu 2016, kada jeGoran Vesić s novinarima obišao prvi beogradski reni-bunar, sagrađen1953. Šta li će se desiti kad na red dođe ovih 16 na Savskom nasipu?

„Savski nasip je teritorija na kojoj ne važe zakoni ove zemlje“, kažu uistoimenom udruženju. „Mi smo neformalna grupa građana okupljenihoko ideje da je neophodno da se suprotstavimo ugrožavanju naše bezbed-nosti, otimanju nasipa i naših građanskih prava. Stalo nam je do javnoginteresa, opšteg dobra i poštovanja zakona RepublikeSrbije. Zakoni koji su u javnom interesu trebalo bi davaže isto za sve. Pridružite nam se!“ R. M.

Divljanje usredBeograda

Krajem maja na konferencijipovodom proslave 150 godinaSaveza inženjera i tehničara Srbije

u SANU prof. dr Branislav Đorđević govo-rio je o dramatičnoj situaciji vodoprivred-nih sistema u Srbiji. On je istakao da nele-galna gradnja na vodozemljištu uzvodnood novobeogradskih savskih blokovaozbiljno ugrožava sistem za odbranu odpoplava, kao i najveće beogradskovodoizvorište.

Prof. dr Branislav Đorđević utemeljivačje teorije vodoprivrednih sistema. Uveo jeistoimeni predmet na Građevinski fakul-tet BU i druge eks-ju univerzitete. Ekspertje Sektora za prirodne resurse Evropskogsaveta i Komiteta za vode OUN. UProstornom planu Srbije, a to je krovnizakon kojim se utvrđuje organizacija, ure-đenje, korišćenje i zaštita prostoraRepublike Srbije u ekonomskom,ekološkom i kulturnom smislu, napisao jedeo koji se odnosi na vode i vodoprivred-nu infrastrukturu. Evo šta je nedavnorekao u SANU:

„Vodno zemljište definisano je kaoposebna kategorija u Prostornom planuSrbije i u svim drugim planskim doku-mentima i na njemu ne smeju da segrade nikakvi stalni objekti. Ono možeda se koristi za poljoprivredu i slično, alito je namenski određeno zemljište zarazvoj sistema. Kod nas se sada divlja,bukvalno divlja na vodnom zemljištu. Tuje država pokazala svoju nemoć dazaštiti od divljanja čak i najvitalnijegradove, kao što je Beograd! Najočitijiprimer je Savski nasip na kome se buk-valno divlja. Po Zakonu o vodama, član133, stav 1, motorna vozila, osim servis-nih, ne smeju da koriste nasip zaodbranu od poplava. Ja se jako bojimkad gledam slike teških transporterakoji vuku teške mašine nasipom a kojinije dimenzionisan za to! Gledao samlično kako se ruši nasip 1965. godine.Nasip se ne ruši tako što se prelije.Nasip se ruši time što ga uzdrmate i ondoživi sufoziju i eksploziju fundamena-ta, i sruši se. Hazardira se sa tako vital-nim naseljem kao što je Novi Beograd!“

Đorđević je svoje izlaganje u SANUpotkrepio brojnim snimcima divlje grad-nje na Savskom nasipu.

„Čovek je u koritu za veliku vodunasuo zemlju i napravio svoj dvorac!Uveravam vas da ne postoji država naplaneti Zemlji koja bi dozvolila da se god-inama grade kuće u koritu za veliku vodui da svi to posmatraju ravnodušno“,rekao je on. „Šta se dešava?! Time sedrastično menjaju hidraulički režimitočenja! Neposredno uz pumpne stan-ice, reni-bunare, na drenovima supodignute višespratnice! Pa su se čak jošprikopčali na elektromrežu pumpnihstanica! To im je neko dozvolio! To jeskandal! U svetu hidrotehničara, u bilokojoj zemlji, ja to ne bih smeo nikome odkolega da kažem jer bi ljudi rekli – pa ovoje najprimitivniji narod koji postoji!“�Postoji na tom potezu čak i zamak s više tornjeva!