Radio Veze - Propagacija Signala_seminarski Rad

7/27/2019 Radio Veze - Propagacija Signala_seminarski Rad

1/15

MASTER STUDIJ: TELEKOMUNIKACIJE

PREDMET: MULTIMEDIJALNE KOMUNIKACIJE

RADIO VEZE PROPAGACIJA SIGNALA(SEM INARSKI RAD)

STUDENT: PROFESOR:

Branimir Lazendi, dipl.in.saob. prof. dr Zlatko Bundalo

BROJ INDEKSA: ASISTENT:

47-II/11 mr Aleksandar Stjepanovi, dipl.el.in.

Doboj, februar 2013.

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVUSAOBRAAJNI FAKULTET

DOBOJ


2/15

1

SADRAJ

SKRAENICE.............................................................................................................................................21. UVOD ......................................................................................................................................................3

2. PROSTIRANJE (PROPAGACIJA) SIGNALA ...................................................................................4

3. PRIMJERI ...............................................................................................................................................7

3.1. Primjer 1 ...................................................................................................................................... 7

3.2. Primjer 2 ...................................................................................................................................... 8

3.3. Primjer 3 .................................................................................................................................... 10

4. ZAKLJUAK....................................................................................................................................... 13LITERATURA ......................................................................................................................................... 14


3/15

2

SKRAENICE

VSAT - Verry SmallAperture Terminal- veoma mali otvor terminala (otvor na anteni)

PCS - PeraonalComunication Systems - lini komunikacioni sistemiPSTN - Public SwitchedTelekommunication Network- javno ukljuena telekomunikaciona

mreaFSLFree Space Lossgubitak slobodnog prostora pri prenosuLOSL ine ofSightlinja vidljivosti radio veze (link-a)


4/15

3

1. UVOD

. (), . , , , . - , .

-, ,. . , - . -

-. -,

. - , () . - -.

,

. , () .
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosferahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosferahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosferahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81


5/15

4

2. PROSTIRANJE (PROPAGACIJA) SIGNALA

U toku propagacije signala kroz realan radio-kanal (prostiranje u slobodnom prostoru)

prisutan je niz pojava koje utiu na kvalitet prenosa signala.

Refleksija se deava kada emitovani radio talas naie na prepreku ije su dimenzije velikeu poreenju sa talasnom duinom emitovanog talasa. Signal se tipino reflektuje od povrineZemlje ili od zidova graevinskih objekata.

Difrakcija se deava kada emitovani radio talas naie na ivicu prepreke koja se nalazi naputanji prostiranja signala. Ovim mehanizmom radio signal mijenja pravac inei moguimprijem i iza prepreke, odnosno kada je linija direktne vidljivosti (LOS) izmeu predajnika iprijemnika blokirana. Na visokim frekvencijama, difrakcija, kao i refleksija, zavisi od

geometrijskih karakteristika prepreke, kao i od amplitude, faze i polarizacije emitovanog talasa u

taki difrakcije.

Rasijanjese deava kada se radio signal prostirekroz sredinu koja sadri nehomogenostiije su dimenzije male u poreenju sa talasnom duinom emitovanog talasa, i kada jekoncentracija nehomogenosti u jedinici zapremine velika. Rasijani talasi se prostiru u svim

pravcima, a uzrok su im grube povrine isiuni objekti.

2-1 Prostiranje u slobodnom prostoru

Model prostiranja u slobodnom prostoru se koristi za predikciju nivoa snage primljenog signala u

sluaju kada u oblasti u kojoj se odvija komunikacija ne postoje prepreke, tako da se signal odpredajnika do prijemnika prostire samo po direktnoj putanji (LOS). Takva situacija je prikazanana Slici 2-2. Snaga primljenog signala Pr opada sa kvadratom rastojanja d izmeu predajnika iprijemnika, i data jeFriis-ovom formulom, [Shan, 2001]:

0,4 2

2

2

dLd

GGPdP rttr

. (2-1)

Ovdje je Pt emitovana snaga, Gt i Gr dobitak predajne i prijemne antene, respektivno, radnatalasna duina, i L1 faktor koji predstavlja hardverske gubitke u sistemu koji nemaju veze sapropagacionim gubicima. Proizvod PtGt se naziva efektivna izotropna izraena snaga (EIRP) i

predstavlja maksimalnu snagu koju zrai predajnik u pravcu maksimalnog dobitka antene(pravac glavnog snopa zraenja).


6/15

5

PtG

tP

rG

r

d

Predajnik Prijemnik

Slika 2-2Model prostiranja u slobodnom prostoru

Gubitak snage signala koji se prostire u slobodnom prostoru (gubitak u slobodnom prostoru) Lfree

dat je sa:

22

2

4log10log10dB

d

GG

P

PL rt

r

tfree

. (2-2)

Ako pretpostavimo da antene imaju jedinini dobitak, gubitak u slobodnom prostoru se moeizraziti kao:

dLfree

4log20dB . (2-3)

Znajui da je=c/f (c je brzina svjetlosti u vakuumu,fradna frekvencija) i uzimajuifu [MHz] idu [km], jednainu (2-3) moemo napisati u obliku:

dfLfree log20log2044.32dB

. (2-4)


7/15

6

U idealizovanomsluaju (idealizovani radio-kanal)

pretpostavlja se:

o da u prostoru izmeu predajnika i prijemnika ne postoje nikakvi objekti koji bimogli da apsorbuju ili reflektuju radio-talas;

o da se atmosfera ponaa kao idealno uniforman i neapsorbujui medijum;o da je Zemlja beskonano udaljena od signala koji propagira (nema refleksije od

povrine Zemlje).

U sluaju realnog radio kanala propagacija je znatno sloeniji mehanizam nego u sluaju

idealizovanog radio kanala. Ako se uzme u obzir da atmosfera nije uniformna kao i da sekomunikacije koje su nama od interesa (mobilni komunikacioni sistemi) deavaju blizu zemlje,postoji nekoliko pojava u propagaciji koje se razmatraju kao to su refleksija, difrakcija irasijanje. Posljedica ovih pojava i njihovih kombinacija je viestruka propagacija signalna (eng.multipath propagation).

Radio sistemi u telekomunikacijama rade u frkventnom opsegu otprilike od 3 [MHz] 300[GHz]. Ovi sistemi ukljuuju LOS mikrotalase, defrakcije/rasprivanja veze, satelitske veze iVSAT sisteme. Takvi sistemi mogu se opisati kao irokopojasni (eng. broadband).

Takoe imamo i uskopojasne sisteme visoke frekvencije u opsegu od 3 30 [MHz],mobilne radio sisteme i PCS sisteme. Ovakvi sistemi su najee deo veeg sistema, donosnoPSTN sistema.

U sledeem poglavljubieprikazana propagacija signala na osnovu nekoliko uraenihprimjera.


8/15

7

3. PRIMJERI

U primjeru 1 i 2 obraeni su zadatci vezani za gubitak slobodnog prostora linijevidljivosti radio veze, odnosno istoe Frenelove zone.

U primjeru 3 dato je objanjenje slabljenja snage.

3.1. Primjer 1

Izraunati FSL LOSradio veze duine 29 mi i frekvencije 6135 GHz. Udvostruiti frekvenciju iizraunati FSL. Prepoloviti rastojanje i izraunati FSL. Obrazloiti rezultate FSL-a za zadaneuslove.

29 29 1,609344 46,671d mi km kmkm

6135 6135 1000 6135000f GHz MHz MHzMHz

) ?a FSLdB

za 2MHzf fMHz

) ?b FSLdB

za2

dkmd

km

Rjeenje

FSL se rauna po formuli:

20log 4 /FSL d dBdB ,odnosno

21,98 20log /dBFSL d dB .

Pretvaranjem talasne duine u dobropoznat lan frekvencije i koristei kilometre km za duinui megaherceMHzza frekvenciju, imamo:

32,45 20log 20logFSL d f dBMHzdB km .

)a 32,45 20log(46,671) 20log(2 6135000)FSLdB 32,45 20log(46,671) 20log(12270000)FSL

dB

32,45 33,38 141,77FSLdB

207,6FSL dBdB


9/15

8

Obrazloenje dobijenog rezultata:

Na dobijenu vrijednost slabljenja od 207,6 dB, na rastojanju od 46,671 km uticalo je dvostruko

poveanje frekvencije od 6 135 000 MHz. Poveavajui vrijednost frekvencije, poveava se i

FSL.

)b 46,671

32,45 20log( ) 20log(6135000)2

FSLdB

32,45 20log(23,3355) 20log(6135000)FSLdB

32,45 27,36 135,76FSLdB

195,57FSL dBdB

Obrazloenje dobijenog rezultata:

Na dobijenu vrijednost slabljenja od 195,57 dB, pri vrijednosti frekvencije od 6 135 000 MHzuticalo je dvostruko smanjenje rastojanja od 46,671 km. Smanjujui vrijednost rastojanja,

smanjuje se i FSL.

3.2. Primjer 2

LOS radio veze (link-a) je duine 12 mi i radi na frekvenciji 6 GHz. Izraunati istou prveFrenelove zone (minimalna istoa je 0,6) za prepreku udaljenu 3,6 mi od jednog kraja sveze,kao na slici 1.

Slika 1. Radio veza (link) sa preprekom


10/15

9

3,6 3,6 1,609344 5,791d mi km km

8,4 8,4 1,609344 13,522

d mi km km

6f GHz

1 ?r

Rjeenje

Frenelova zona predstavlja zonu koju obuhvata obrtni elipsoid, koja u sebi ne bi trebala

da ima ni jednu prepreku, da bi se omoguila maksimalna snaga na prijemu u beinimkomunikacijama.

Izmeu predajnika i prijemnika se moe konstruisati familija elipsoida spajanjem svih taaka za koje je viak duine puta sekundarnog talasa umnoak cijelog broja polovine talasneduine.Ovako definisane zone su ograniene elipsoidom u ijim iama se nalazi predajna i prijemna taka. U praksi se obino zahtjeva da je slobodno 60% prve Frenelove zone. Na slici je prikazana familija elipsoida koja buhvata Frenelove zone razliitih redovna.

Slika 2. Frenelove zone

Za izraunavanje radiusa rprve Frenelove zone u metrima za duinu veze d mjerenu ukilometrima, frekvenciju fmjerenu u gigahercima, koristimo sljedeu formulu:

1

1 217,3

1 2

d dr m

f d d


11/15

10

5,79 13,5217,3

1 6 19,31r

1

78,280817,3

115,86

r

14,221r m

Slobodan radius rprepreke prve Frenelove zone se rauna:

Slobodan radius prepreke 0,6 radius prve Frenelove zone Slobodan radius prepreke 0,6 14,22

Slobodan radius prepreke 8,53 m

Uobiajeno, potrebna je istoa 0,6 Frenelove zone ivice snopa (3 dB take) zbogprepreka na putu. Pruajui istou 0,6 Frenelove zone obino je dovoljno da se obezbedi da jeslabljenje usled prepreka ili blizu putanje snopa zraka zanemarljivo.

Iskustvo je pokazalo, da bi se izbjegle komplikacija difrakcije i rasejanja na radio putnji,

preporuljivo je dodati 3m na minimalnu istou 0,6 prve Frenelove zone. Naravno, za LOSmikrotalasnih putanja, antenski stubovi morajubiti vii, da bi obezbijedili vieistoe. Rezultatekonomskog uticaja na sistem materijalnih trokova (ocijene kotanja) mora se uzeti u obzir.

3.3. Primjer 3

SLABLJENJE

Slabljenje se definie kao bilo koje vrijeme variranja faze, polarizacije i / ili nivoaprimljenog signala. Veina osnovnih definicija slabljenja ukljuuje termine mehanizamapropagacije: refrakciju, refleksiju, difrakciju, rasipanje, slabljenje i voenje (kanalisanje) radiotalasa. Ovo su osnovne, jer one odreuju statistiko ponaanje sa vremenom na terenu mjerljivihparametara, ukljuujui amplitudni nivo, fazu i polarizaciju, kao i frekvenciju i izbor prostornogslabljenja. Kada su ovi mehanizmi zadovoljeni, bice razvijena pomona sredstva da se izbjegnu

ili ublae efekti.

Slabljenje je uzrokovano odreenom geometrijom terena i meteorolokim uslovima kojinisu nuno meusobno iskljuivi. Svi sistemi radio prenosa u frekventnom opsegu od 0,3 - 300GHz mogu da trpe slabljenje, ukljuujui zemaljske satelitske terminale koji rade na niskimvisinskim uglovima i / ili za vrijeme obilnih padavina.


12/15

11

SLABLJENJE SNAGE

Rezultati slabljenja snage iz pomeranja snopa od prijemne antene mogu nastati zbog

jednog ili nekoliko sledeih razloga:

Zakrivljenostipovrine Zemlje ili atmosferskih slojeva na putu prostiranja; Razdvajanje antene zbog varijacije indeksa prelamanja gradijenta

(varijacije K-faktora);

Djelimine refleksije iz viih slojeva koji su meupozicionirani na putu snopa zraka Kada je jedna od antena terminala u formaciji voenja Padavina na putu prostiranjaSlabljenje zbog zakrivljenosti Zemlje. Kada postoji pozitivan gradijent subrefrakcije

indeksa prelamanja, slabljenje snage moe se oekivati zbog difrakcije od zemljinepovrine, kaoto je prikazano na slici 3. Mogu se oekivati dubine slabljenja od 20-30 dB sa dugotrajnimtrajanjima slabljenja od nekoliko sati ili vie. Ovaj normalni tip slabljenja ne moe ublaitirazliitost frekvencije, ali se moe smanjiti ili potpuno izbei pravilnim podeavanjem visinetornja antene.

Smjernice za istou Frenelove zone moraju biti modifikovane na tim mikrotalasnimputevima linije vidljivosti gde se nalazi subrefrakcioni indeks nagiba (tj. gdje je K manje od 1).

istoevee od jedne Frenelove zone se preporuujunaroito kada se put posredovanja blagopribliava zemlji. U planinskim predjelima, gdje su antene postavljene na dominantnimgrebenima ili vrhovima, istoa jedne Frenelove zone bi bila dovoljna. Sline smjernice se mogu

koristiti gdje je sukobljen ogranieni opseg indeksa prelamanja gradijenata.


13/15

12

Slika 3. Slabljenje zbog zakrivljenosti Zemlje

Slabljenje zbog voda i sloja. Slabljenje oko 20 dB ili vie moe da se javi zbogatmosferskih vodova i viih slojeva. Ova slabljenja mogu trajati satima ili danima, a vie surasprostranjena tokom mraka. Ni prostor, ni razliitost frekvencije ne ublaava ovaj tip

slabljenja.

Vii vod se esto karakterie kao kombinacija sloja superrefrakcije iznad slojasubrefrakcije. Takvo stanje ima efekat voenja ili fokusiranja signala du voda. Obrnuti uslov,naime, sloj subrefrakcije iznad sloja superrefrakcije, e teiti da defokusira energiju signalapredstavljenu sa kombinacijom sloja. Efekat defokusiranja proizvodi slabljenje snage.

Jedan oigledan lijek za ovaj tip slabljenja je repozicioniranje jedne ili obije antene.Drugi bi bio da izaberete druge strane.


14/15

13

4. ZAKLJUAK

Sredina za prenos je okruenje, atmosfera. Da bi se generisao EMT (elektromagnetnitalas) treba da postoji pretvara. To su elementi koji zrae signale to su antene. FormiranjeEMT-a je mogue sa elementima ije su fizike veliine reda kao EMT koji se zrae.

Prelaskom na vie uestalosti se smanjuju dimenzije antena za nekoliko stotina puta.Zraeim elementima se smanjuju dimenzije a isto tako izborom razliitih uestalosti se postieda se moe slati vie signala. Prijemnici koriste elemente za prihvatljive EMT - to su isto antene.

Beini prenos omoguava zatitu emisije i mobilnost jedne strane ili obe strane, ukomunikacijama. Ovim prenosom se pokriva odreema teritorija a broj korisnika mora da budeodreen dok god je kvalitet signala dovoljno dobar.

S obzirom na odreene zone koje su odreene parametrima emisija mogue je u drugimzonama pokazivati frekvenciju.

Beine mree za prenos podataka koriste radio talase ili svetlosne signale s tim da suradio talasi daleko ee u upotrebi jer za njihovo korienje nije potrebna optika vidljivost.

Kroz uraena 2 primjera u ovom radu objanjeno i prikazano je kako gubitak slobodnogprostora linije vidljivosti i prepreka u Frenelovoj zoni utie na slabljenje prilikom prenosasignala od odailjake do prijemne antene. Takoe je u zadnjem primjeru objanjen pojamslabljenja (fadding).


15/15

14

LITERATURA

[1] Roger L. Freeman, RADIO SYSTEM DESIGN FOR TELECOMMUNICATIONS, Third

Edition, IEEE, New York, 2007.

[2]http://sr.wikipedia.org/sr/

[3]http://telekomunikacije.etf.rs/predmeti/ot4ppr/Propagacija%20i%20parametri%20u%20pozicioniranju.pdf

[4]http://www.etfbl.net/dokument.php/6521/1/Telekomunikacioni%20sistemi.doc
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BEhttp://telekomunikacije.etf.rs/predmeti/ot4ppr/Propagacija%20i%20parametri%20u%20pozicioniranju.pdfhttp://telekomunikacije.etf.rs/predmeti/ot4ppr/Propagacija%20i%20parametri%20u%20pozicioniranju.pdfhttp://telekomunikacije.etf.rs/predmeti/ot4ppr/Propagacija%20i%20parametri%20u%20pozicioniranju.pdfhttp://www.etfbl.net/dokument.php/6521/1/Telekomunikacioni%20sistemi.dochttp://www.etfbl.net/dokument.php/6521/1/Telekomunikacioni%20sistemi.dochttp://www.etfbl.net/dokument.php/6521/1/Telekomunikacioni%20sistemi.dochttp://www.etfbl.net/dokument.php/6521/1/Telekomunikacioni%20sistemi.dochttp://telekomunikacije.etf.rs/predmeti/ot4ppr/Propagacija%20i%20parametri%20u%20pozicioniranju.pdfhttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE

Documents

Radio Veze - Propagacija Signala_seminarski Rad