Rad sa mineralnim đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja

Svi uzročnici povreda, oboljenja i nesreća u poljoprivredi mogu se podeliti na :

• đubriva –organska i veštačka

• sredstva za zaštitu bilja

• semenska roba

• otrovne biljke i plodove

• mehaničke povrede

Praksa pokazuje da se uslovi rada pogoršavaju

• -ako se ne koriste manje opasna sredstva ili

• -ako se ne upotrebljavavaju zaštitna sredstva za bezbednije čuvanje zdravlja i života

Mineralna đubriva

• Pored povećanja prinosa imaju i negativne posledice.........

Osnovne komponente đubriva su

• Fosfati PO4

• Nitrati NO3

• K jon

• Amonijum jon

• Karbamid CO ( NH2)2

Podela mineralnih đubriva

Azotna đubriva

• amonijačno nitratna (npr.NH4NO3)

• nitratna đubriva ( npr.NaNO3)

• amidna đubriva ( npr. CaNCN)

Fosforna đubriva

• monokalcijumfosforna đubriva CaH4(PO4)2H2O

• termofosfati NaCaPO4

• dikalcijumfosforna đubriva

• alkalna kalcijumfosforna đubriva

• fosforiti

Kalijumova đubriva

• Kalijumova so 40 : 50

• Kalijummagnezijumovo

• Kameks

• Kalijumsulfat.....

Mineralna đubriva mogu da podležu različitim

transformacijama usled neadekvatnog čuvanja( hidroliza, oksidacija, bakterijska razgradnja)

Najčešći negativni uticaji na ljude

• putem organa za disanje

• putem otvorenih rana na koži

• putem očiju

• Najopasnije veštačko đubrivo kalcijum-cijan amid i ona koja se kombinuju sa pesticidima i herbicidima

Čuvanje i skladištenje

• Papirne ili plastične vreće u slojevima do

2 m

U rinfuzi u posebnim skladištima na uzdignutim podlogama

Čuvanje i zaštitne mere u skladu sa uputstvima proizvođača !

skladištenje

                         

skladištenje

                                                             

pakovanje hemikalija za agro - industriju

                                                                 

                                                                 

Prevoz

• relativno bezopasnih -sprečiti prosipanje

• sa primesama otrovnih jedinjenja – koristiti hermetički zatvorene sudove sa rukohvatima

Osnovno pravilo zaštite

• radnik ne sme imati otvorenu ranu na rukama ( pogotovo ako je đubrivo mešano sa otrovnim sredstvima)

zaštitna odela

• pri radu sa cijanamidom kalcijuma ( CaNCN) potrebna zatvorena zaštitna odela, a otkrivene delove tela namazati vazelinom

• voditi računa o higijeni radnog odela

• Ne sme se konzumirati alkohol, pušiti i jesti

• rasipanje samo u pravcu vetra

Hemijska sredstva za zaštitu bilja

• 1945 proizvedeno 100.000 tona pesticida

• 1975 1 800.000 tona pesticida

• danas 3.000.000 tona godišnje

• Nema pesticida koji bi bio delotvoran, a istovremeno neškodljiv za čoveka i korisne životinje, odnosno biljke.

• Radi se samo o odnosu učinka na štetočine i na korisne vrste.

• Akutna toksičnost se izražava kao LD50 na 24 sata

Podela :

• insekticidi• insektoakarcidi ( istovremeno deluju na insekte i

grinje)• akarcidi• fungicidi• insektofungicidi• akarofungicidi• herbicidi

• rodenticidi ( glodari)

• limacidi ( puževi)

• repelenti ( životinje – npr zečevi)

• avicidi ( štetne ptice – vrane)

Pesticidi se proizvode kao :• prašivo ( 5 % aktivne materije, ostalo razređivač i

nosač)• koncentrat za suspenziju ( obrazuje se dodatkom vode)• koncentrat za emulziju (obrazuje se dodatkom vode)• rastvor ( obrazuje se bez razređenja)• koncentrisani rastvor• pesticidi za zadimljavanje• pesticidi za zamagljivanje• granule• aerosoli

u hemijskom sastavu dominiraju

• orgafanofosforna jedinjenja

• karbamati

• organohlorna jedinjenja

• antikoagulanti

Podela prema otrovnosti

• I grupa letlna doza manja od 50 mg po kg

• PRVA GRUPA OTROVA ORALNA DOZA MANJA OD 50 MG PO KG

• DRUGA GRUPA OTROVA 50 –250 MG PO KG

• TREĆA GRUPA OTROVA 250 –1000 MG PO KG

• ČETVRTA GRUPA 1000 DO 5000 mg po kg

SZO prema podacima iz 1992 preporučuje podelu na :

• Ia ekstremno opasni otrovi

• Ib visoko opasni otrovi

• II umereno opasni

• III malo opasni

• U.H. nije verovatno da predstavljaju akutnu opasnost

• N.E. nije izvršena provera

Skladištenje

• posebni prostor sa predprostorom udaljena od stambenih objekata

• Posebno obeleženo

• koncentracija gasova i prašine ne sme da pređe MDK

• zabranjeno je spavati, pušiti , jesti

Lice koje radi u skladištu - skladištar

• mora biti obučeno za čuvanje i manipulisanje pesticidimaodržavati red u skladištu

strogo je zabranjeno rukovanje hemijskim sredstvima sa oštećenom ambalažom i etiketom

obezbediti da

• sredstvo ne dospe u vodu

• ne ugroze pčele i divljač

• voditi evidenciju o vrsti, dozi i rokovima tretiranja

Zaprašivanje iz aviona

• vršiti pomoću posebnog uređaja za tu namenu

• avion ne sme leteti kroz maglu hemijskih sredstava

• na uređaju se nakon upotrebe mora zatvoriti ventil

zaštita pri radu sa pesticidima

• dugačke gumene rukavice

• naočare• respirator• vodootporni šešir• zaštitno odelo• gumene čizme

zaštitne naočari

zaštita od kontaminacije kroz slušni kanal

Zaštitne rukavice

Zaštitna maska za jednokratnu upotrebu

respiratori sa kertridžem i kanistrom

• sadržaj kanistra ili kertridža apsorbuje isparljive pesticide dok vazduh prolazi kroz respirator

• ne pruža zaštitu kod smanjene količine kiseonika

potpuna zaštita od visoko toksičnih pesticida

Tretman semena

• tretitano seme se mora automatski pakovati

• paziti da ne dođe do kontaminacije

• upozoriti javnost na opasnost od trovanja na tretiranim parcelama

  

glavni uzrok profesionalnih trovanja u poljoprivredi je :

• loša zaštitna odeća ( 42,7 %)

• nedovoljna pažnja ( 9,2 %)

• loši radni uslovi ( 7,3 %)

• Poseban problem kontakt neprofesionalnih lica sa pesticidima

Rad u stočarstvu, ribarstvu i pčelarstvu

• Stajske prostorije :

• svetle, prostrane , suve, umereno tople, lake ze održavanje higijene

• dovoljno vazduha i termička izolacija

( krovna ventilacija ili otvori na zidovima)

poseban ulaz za dopremanje hrane, iznošenje đubreta i unutrašnji transport

• odvojeni prostori u boksovima za svaku vrstu stoke

• prilaz hranilištu za zloćudnu stoku, van boksa, koji su ojačani i snabdeveni upozoravajućim natpisima

Zakon predviđa posebne mere opreza pri radu sa bikovima

primer :

nosne alke kod rasplodnih životinja

koristiti lanac i bolnu palicu pri vođenju ovih životinja, zasenčene oči...

udaljiti ih od ženki...

• stoka mora nositi brnjicu

• ular ili lanac se ne smeju obmotavati oko ruke

• stoka se ne sme dražiti

• obolela stoka se mora držati u posebnoj prostoriji i sa njom moraju raditi samo veterinarska osoblja

na svim ulazima moraju biti natpisi sa upozorenjima o vrsti

bolesti• lica koja rade sa zaraženom stokom moraju

biti upozorena • neophodna dezinfekcija i veterinarski

nadzor• zabrana rada licima sa ispucalom kožom

• Napomena ovde se radi o biološki štetnim agensima

sredstva za ličnu zaštitu u stočarstvu

• zaštitno odelo• kecelja• gumene čizme• marame

mere bezbednosti na radu u ribarstvu

• pri đubrenju ribnjaka iste mere kao i kod upotrebe sredstava za zaštitu bilja

• sredstva za zaštitu od insekata i nepovoljnih klimatskih uslova( bunda, kišna kabanica, čizme)