1

Seminarski rad

iz predmeta:

Metodologija stručnog i naučnog rada

Tema:

Računarstvo u oblaku

Cloud computing

Sanja Petrović 1110/2012

Matematički fakultet

Maj 2013.

2

Uvod

Za svaki posao koji želimo da obavimo na računaru (obrada teksta, slušanje muzike, izrada prezentacija,

obrada fotografija,…) potrebno je da imamo instaliranu odgovarajuću aplikaciju. Za složenije zadatke su

nam potrebne kompleksnije aplikacije što zahteva hardverski jaču mašinu, što opet daje iziskuje više

ulaganja u sam računar. Naravno, na tu cenu se dodaju i cene licenci za dati softver, koje za složenije

aplikacije dostižu nekoliko stotina pa i hiljada evra.

Ukoliko često putujemo i potrebno je da imamo pristup svim podacima, onda je jedino rešenje da sa

sobom nosimo eksterni hard disk ili notebook računar.

Koncept koji nam omogućava da ovakve probleme izbegnemo jeste Računarstvo u oblaku (Cloud

computing).

Termin “Računarstvo u oblaku” je danas sve prisutniji u mnogim sferama našeg života. Svuda po internet

se možemo susresti sa različitim sajtovima koji nude neku vrstu cloud servisa.

3

Računarstvo u oblaku (Cloud computing) je novi koncept u računarstvu koji se intenzivno razvio od

2006 godine.

Računarstvo u oblaku predstavlja isporuku računarskih resursa i skladišnih kapaciteta kao uslugu za

heterogenu grupu krajnjih korisnika. Koncept računarstva u oblaku se oslanja na deljenje resursa preko

mreže, najčešće Interneta. Krajnji korisnici pristupaju aplikacijama u oblaku preko web pregledača ili

desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok se softver i korisnički podaci nalaze na serverima na

udaljenoj lokaciji.

Dakle, možemo reći da je računarstvo u oblaku oblast računarstva u kojoj se informatičke usluge (npr.

servisi, hardverski resusrsi, softver, baze podataka, dokumenti, slike, video, informacije,…) isporučuju

potrošačima putem interneta.

Osnovna ideja računarstva u oblaku se sastoji u tome da će se u budućnosti informacione tehnologije

tretirati kao usluga i ugovaraće se kao usluga za telefon, električnu energiju ili gas.

Šta se sve nalazi u oblaku?

Server koji omogućavaju izvršavanje aplikacija

Diskovi za skladištenje podataka

Sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa

Interfejs prema klijentu

Postoje tri osnovna tipa računarstva u oblaku:

Softver kao usluga, SaaS (Software as a Service)

Platforma kao usluga, PaaS (Cloud Platform as a Service)

Infrastruktura kao usluga, IaaS (Cloud Infrastructure as a Service)

Osnovu računarstva u oblaku čine konvergentna infrastruktura, koju čine različite IT tehnologije

povezane u jednu logičku i funkcionalnu celinu, kao i deljenje resursa.

4

U modelu računarskog oblaka razlikujemo dva odvojena dela sistema: eksterni ili prednji deo (front

end), koji je korisnički deo i obuhvata sve delove infrastrukture koji su pod kontrolom korisnika kao i sam

način pristupa korisnika usluzi, i zadnji deo (back end) koji obuhvata infrastukruru klaud provajdera.

Zagovornici računarskog oblaka tvrde da ovaj model dozvoljava preduzećima da podignu i koriste

aplikacije mnogo brže, sa boljom kontrolom i manje održavanja, što omogućava IT sektoru preduzeća da

brže i efikasnije ispuni promenljive i nepredvidive zahteve poslovanja.

Ključne karakteristike računarstva u oblaku

Pružanje usluge na zahtev korisnika (On-demand self-service) - Korisnik može samostalno odabrati i

pokrenuti računarske resurse. Može birati vreme korišćenja i mrežni prostor za skladištenje podataka.

Većina provajdera klaud usluga svoje usluge temelji upravo na pristupu da korisnici plaćaju usluge u

zavisnosti od vremena i obima u kojem ih koriste.

Samouslužnim organizacijama omogućava stvaranje elastične okoline koja se povećava i smanjuje u

zavisnosti od potrebe i ciljnih performansi.

Širok mrežni pristup (Broad network access) - Mogućnosti su dostupne putem mreže i njima se pristupa

koristeći standardne mehanizme koji omogućuju heterogenu upotrebu „tankih“ ili „bogatijih“ klijentskih

platformi kao i tradicionalnih programskih usluga temeljenih na „oblaku“.

Udruživanje resursa (Resource pooling) - Računaski resursi provajdera usluga spajaju se kako bi

poslužili sve korisnike koristeći model više zakupljenih jedinica (Multi-Tenantmodel), s različitim fizičkim i

virtualnim resursima, koji se dinamički dodeljuju i uklanjaju prema zahtevima korisnika. Primeri resursa

uključuju mrežni prostor, procesore, memoriju, mrežnu propusnost, virtualne mašine.

Brza elastičnost (Rapid elasticity) - Mogućnosti koje korisnicima nudi računarski oblak mogu biti ubrzano

i elastično pokrenute, u nekim slučajevima i automatski, kako bi se po potrebi ostvarilo proporcionalno

povećanje ili smanjenje resursa kada oni više nisu potrebni. Krajnjem korisniku resursi koje koristi mogu

izgledati kao da nemaju ograničenja i mogu se kupiti u bilo kojoj količini u bilo koje vreme (na

primer AmazonEC2).

Izmerena usluga (Measured service) - Sistemi automatski proveravaju i optimizuju uporebu resursa. To

se postiže merenjem sposobnosti apstrakcije prikladne potrebnom tipu usluge (na primer skladištenje

podataka, aktivni korisnički računi). Upotreba resursa se može pratiti proveravati i o njoj se mogu raditi

izveštaji pružajući tako transparentan uvid o provajderima usluge i korisnicima.

5

Modeli pružanja usluga

Softver kao usluga

Korisniku je pružena mogućnost upotrebe dostupnih aplikacija koje se nalaze u infrastrukturi oblaka.

Aplikacije su dostupne putem Interneta s različitih klijentskih uređaja, koji mogu biti tanki klijenti (PDA

uređaji, tableti, mobilni telefon) i bogati klijenti (desktop i laptop računari).

Ovakav način pristupa omogućava optimalno korišćenje aplikacije i smanjenje troškova koji bi nastali

kupovinom licenci, instaliranjem i obezbeđivanjem hardverskih resursa neophodnih za njihovo

funkcionisanje, ali i troskova koji bi proistekli iz procesa održavanja svih ovih resursa, za koje je sada

zadužen provajder.

Aplikacije mogu biti besplatne, a ukoliko se plaćaju najčešći model je pretplata, mesečna ili godišnja.

Nedostatak ovog modela nabavke softvera je što su aplikacija univerzalne, odnosno korisnik ima

ograničene mogućnosti podešavanja aplikacije, što onemogućava prilagođavanje specifičnim potrebama

korisnika. Provajder je vlasnik pozadinske infrastrukture, uključujući mrežu, servise, operativne sisteme,

kao i konkretnog sofvera koji je dostupan velikom broju korisnika preko internet pretraživača. Provajder

klaud usluge ima kontrolu nad kompletnom infrastrukturom, dok korisnik jedino može definisati pravo

pristupa iznajmljenom softveru, npr. ko u okviru firme može pristupati iznajmljenom softveru. Korisnici

dele resurse provajdera na kojima se nalazi iznajmljeni program. Neki od primera su: Google Apps,

Microsoft Office 365.

Platforma kao usluga

Usluga se odnosi na razvojno okruženje i potreban paket softverskih podsistema. Korisnik može razvijati,

testirati i ditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreću na infrastrukturi provajdera klaud usluge. Provajder

obezbeđuje platformu i izvršno okruženje koja najčešće uključuje servere, mrežnu infrastrukturu, centar

za skladištenje podataka, operativne sisteme i programske jezike. Neki provajderi daju mogućnost

automatskog prilagođavanja obima resursa tako da ih korisnik ne mora dodatno alocirati. Korisnik ima

kontrolu nad aplikacijama i posredničkim slojem dok provajder klaud usluge kontroliše ostale slojeve

infrastrukture, ali korisnik može imati mogućnost izbora strukture okoline. Pogodnost je što tim koji radi na

razvoju softvera nije ograničen geografskom lokacijom, resursa ili ostalih članova tima. Neki od primera

su: Amazon Elastic Beanstalk, Google App Engine, i Microsoft Azure.

Dakle, nije potrebno preuzimanje i inastalacija softvera za projektante, IT menadžere ili krajnje korisnike.

Samim tim nestaju troškovi vezani za kupovinu, instalaciju i održavanje softverskih I hardverskih resursa i

upravljanje ovim resusrsima.

6

Infrastruktura kao usluga

Osnovni model klaud usluge gde je korisniku kao usluga pružena mogućnost korišćenja računarske

infrastructure, uglavnom kao virtualne platforme. Korisniku je pružena mogućnost upravljanja obradom,

umrežavanjem i drugim osnovnim računarsnkim resursima. Korisnik može pokrenuti različite vrste

programske podrške, od operativnog sistema do aplikacija i on je odgovaran za održavanje softvera.

Korisnik može imati i ograničeni nadzor nad odabranim komponentama umrežavanja.

Dakle, umesto da kupi servere, softver, data centar prostor, mrežnu opremu korisnik sve pomenute može

da koristi u obliku virtuelnih servisa.

Neki od primera su: Amazon CloudFormation (EC2), Rackspace Cloud, Google Compute Engine.

Vrste oblaka

Javni oblak

Klaud provajder omogućava pristup resursima kao što su aplikacije, skladišta za podatke i drugi resursi

dostupni za javnost, nezavisno da li se radi o pojedincima ili organizacijama, putem interneta. Usluge

mogu biti besplatne ili se koristi model plaćanja po korišćenju (pay-per-usage). Infrastruktura se nalazi u

vlasništvu provajdera i nije dostupna za uvid ili kontrolu korisnicima. Infrastruktura javnog oblaka

podrazumeva deljene resurse za korisnike. Najčešće provajderi omogućavaju pristup preko Interneta,

Direktna komunikacija nije moguća. Delovi javnog oblaka mogu biti i pod isključivom upotrebom samo

jednog korisnika, čineći tako privatni centar podataka.

Privatni oblak

Privatni oblak je napravljen isključivo za upotrebu jednog klijenta, rezervisan centar podataka za tog

klijenta, koji može biti unutar organizacije ili hostovan od strane klaud provajdera. IT službe kompanija ili

provajder klaud usluga grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje poseduju privatni oblak

imaju potpunu kontrolu nad strukturom oblaka.

Zajednički oblak

Zajednički oblak je oblak koji deli nekoliko organizacija. Infrastruktura podržava posebne zajednice koje

imaju zajedničke potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slično. Njima mogu upravljati same organizacije ili

neko drugi (provajder usluga). Ovde se troškovi dele između samo nekoliko klijenta tako da su

mogućnosti uštede ograničene.

7

Hibridni oblak

Strukturu oblaka čine dva ili više različitih oblaka (privatni, zajednički ili javni) koji ostaju jedinstveni

entiteti, ali su međusobno povezani standardizovanim ili prikladnim tehnologijama koje omogućavaju

efikasan prenos podataka ili aplikacija. Hibridni oblaci povezuju javne i privatne modele oblaka.

Mogućnost proširivanja privatnog oblaka s resursima javnog oblaka može se koristiti za održavanje

uslužnih nivoa kako bi se lakše izdržala velika opterećenja. Hibridni oblak se takođe može koristiti za

upravljanje planiranim velikim opterećenjima. Hibridni oblaci susreću se sa složenosti određivanja kako

raspodeliti aplikacije po javnom i privatnom oblaku.

Bezbednost

Bezbednost u računarstvu u oblaku predstavlja poddomen oblasti kao što su bezbednost mreže

računara, bezbednost informacija. Obuhvata različite polise, regulative, standarde i tehnologije koje

kontrolišu prenos podatak i aplikacija kao i njima dodeljene računarske infrastrukture računarskog oblaka.

Složenost okruženja otežava procenu rizika, tako da korisnici mogu angažovati neutralnu treću stranu za

procenu rizika i odabir provajdera. Pitanje bezbednosti se moze podeliti u nekoliko generalizovanih

kategorija koje su: sigurnost i privatnost, usklađenost i pravna regulativa.

Sigurnost i privatnost

Svako preduzeće ima implementiran sistem menadžmenta indentiteta pomoću koga upravlja pristupom,

informacijama i računarima. Provajder klaud usluge može integrisati klijentov sistem menadzmenta

indentita na svojoj infrastrukturi ili ponuditi svoje rešenje u zavisnosti od toga koji nivo usluge je zakupljen.

Provajder usluge treba da obezbedi maskiranost podatka kako bi samo autorizovani korisnici mogli imati

pristup podacima u čitljivom obliku. Indentiteti moraju biti zaštićeni kao i bilo koji podatak koji provajder

sakuplja ili nastaje korisnikovom aktivnošću u oblaku. Pristup podacima korisnika mora biti

dokumentovan, na nivou svake mašine na kojoj su pohranjeni podaci tog korisnika.

Usklađenost

Pored praćenja logova i revizije putanje provajderi usluga u dogovoru sa korisnicima obezbeđuju

potrebnu sigurnost podataka ,i čuvaju se onoliko koliko korisnik to zahtava.

Pravna regulativa

Pravna regulativa zavisi od regiona. Korisnikova odgovornost je da ispoštuje važeću lokalnu regulativu,

jer kao vlasnik podataka on je odgovoran za bezbednost.

8

Preporuke

Provajder usluge je dužan da obezbedi sigurnu infrastrukturu i da korisnikovi podaci i aplikacije budu

zaštićeni, dok korisnik treba da bude siguran da su odgovarajuće mere za zaštitu njegovih podataka

preduzete. Korisnik bi trebalo da se informiše i razmotri sa provajderom nekoliko ključnih tačaka koje

predstavljaju potancijalne rizike za bezbednost.

Privilegovan pristup korisnika - Kada se obrađuju i nalaze izvan preduzeća podaci nose nivo rizika, jer

spoljašnji servisi prevazilaze fizičku logičku kontrolu kao i kontrolu osoblja. Potrebno je znati ko ima

pristup tim podacima i koja je procedura kontrole pristupa.

Regulativna uskladjenost - Kompanija je odgovorna za bezbednost i integritet podataka čak i ako se oni

nalaze kod klaud provajdera. Provajderi klaud usluga su izloženi spoljnom praćenju i bezbednosnoj

sertifikaciji.

Lokacija podataka - Neophodno je znati lokaciju podataka i da li je provajder spreman da ispoštuje

lokalne pravne regulativa za klijenta. Neki provajderi pružaju mogućnost klijentu da izabere lokaciju na

kojoj će biti čuvani podaci.

Zaštita podataka – enkripcija - Ukoliko korisnik koristi samo softver kao uslugu i nema uvid ni kontrolu

nad skladištenjem ovih podataka, zaštita podataka i enkripcija su veoma bitni za bezbednost. Potrebno je

definisati pravo pristupa nad podacima.

Oporavak podataka - U slučaju da usluga nije dostupna iz bilo kog razloga ili su izgubljeni podaci

potrebno je odrediti potrebne akcije i definisati vreme oporavka. Korisnik je odgovoran za rezervne

podatake ali može osigurati podatke kod druge kompanije za ovakve slučajeve.

Pomoć u istrazi - Ukoliko dođe do korupcije podataka treba znati kakvu vrstu podrške je provajder

spreman da pruži, ovo se najčešće odnosi na eDiscovery.

Pre potpisivanja ugovora sa provajderom korisnik treba da napravi detaljnu procenu rizika samostalno ili

da angažuje stručnog konsultanta, u kojoj će razmotriti sve aspekte bezbednosnih rizika.

9

Zaključak

Možemo reći da je suština Oblaka:

da nam više ne trebaju klasičan softver i hardver, zahtev za hardverom postaje minimalan i za rad su

dovoljni smartphone, tablet, notebook ili neki najjeftiniji PC, takođe svojim aplikacijama i dokumentima

možemo pristupiti sa bilo kog mesta koje ima pristup internetu, sa bilo kog uređaja.

Oblak uvodi novinu koja se ogleda u tome da se svo opterećenje prenosi sa naših računara na oblak.

Tačnije, sve aplikacije kore koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi kao korisnici pristupamo samo preko

web pretraživača na našem računaru.

Rad se odvija brzo i lako, dovoljan je web pretraživač i pristup internetu.

Sve usluge su merljive i optimizovane potrebama korisnika i on njohovo korišćenje plaća provajderu.

Prednosti:

Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija. Sve aplikacije su nam dostupne sa oblaka preko

web pretraživača

Isključena je potreba za jakim mašinama

Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj servera

Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu

Olakšano deljenje podataka

Nedostaci:

Sigurnost podataka

Zavisnost od distributera usluga

Neki servisi koji rade na principu oblaka:

Gmail, Yahoo, Hotmail

Google Apps

Amazon

Windows Live

DropBox

10

Literatura

Wikipedia, the free encyclopedia

Razliciti članci i tesktovi pronađeni na internetu