Mrezno racunarstvo sripta

7/25/2019 Mrezno racunarstvo sripta

1/45

1.REFERENTNI MODELI

Nekada je u projektovanju RM glavnu ulogu imao HWmedutim dana! je !lu"aj potpuno

o#rnut i $W je taj koji je u glavnoj ulo%i i njogova !truktura je !lo%ena i organi%ovana je!lojevitodakle kao !kup !lojeva&L'(ER$) ili nivoa&LE*EL$).$vaki nudi u!loge vi!im

!lojevima.

$kup pravila %a komunika"iju i%medu dva i!ta !loja na%iva !e protokol(protocol).

I%medu dva !u!edna !loja n i n+1 nala%i !e interfejs(interface).To je !kup u!luga i

opera"ija koje donji !loj nudi gornjem.I!pod !loja 1 nala%i !e fizicki medijum kojim !e

%apravo i odvija komunika"ija.

$kup !lojeva i protokola na%iva !e arhitektura mreze.Li!ta protokola koju kori!ti

odredeni !i!tem na%iva !e skup protokol(protocol stack).

Primer fiozofa i prevodioca.

,.Re-erentni modeli %a RM&O$IT/0I/)


2/45

OSIje model koji !e %a!niva na predlogu I$O i tre#alo ja da #ude prvi korak ka

medunarodnoj !tandardi%a"iji protokola koji !e kori!te u ra%li"itim !lojevima&1234 god).

Dakle model O$I ima 5 !lojeva!lede"i prin"ipi doveli !u do kreiranja i!ti67

1.Tre#a napraviti !loj kad god je potre#na no"a ap!trak"ija

,.$vaki !loj tre#a imati ja!no de-ini!anu -unk"iju

4.Funk"iju !valog !loja tre#a i%a#rati imaju"i u vidu de-ini!anje medunarodno i%a#rani6prorokola

8.9rani"e !lojeva tre#a i%a#rati tako da !e minimi%uje protok in-orma"ija i%medu !lojeva


3/45

:.;roj !lojeva tre#a #iti dovoljno veliki da #i !e -je "ije !e namene ja!no ra%likujugrupi!ale u %a!e#ne !lojeve a opet dovoljno mali da ar6itektura ne #i po!tala previ!ekomplikovana.

O$I model je vi!e teori!ki nego pratki"an.Njegovi !e protokoli dana! veoma retkokori!te.Medutim !am model je !veo#u6vatan i idalje je va%e"i a !voj!ta !vakog !loja !uveoma va%na.

$lojevi !u !lede"i i u kratkim "rtama opi!ani&po potre#i vi!e u!meno)

1.Fizicki sloj(physical layer)

)u!po!tavljanje ve%e i prekid

ve%e./rojektanti !e #ave me6ani"kimelektri"nimi medu!klopovima !a!in6roni%a"ijukao i -i%i"kim medijumima %a preno!.

.Sloj veze(data link layer)


4/45

Omugu"ava kori!ni"ima na ra%li"itim ra"unarima da medju!o#no u!po!tave!e!iju.$e!ija nudi ra%li"ite u!luge7upravaljanje dijalo"om(dialo" control)+rad sazetonima(token mana"ment) i sinhronizovanje(synchronization).

,.Sloj prezentacije(presentation layer)

?a ra%liku od ni%i6 !lojeva koji uglavnom preme!taju #itove ovaj !e !loj #avi!emantikom i !intak!om preneti6 in-orma"ija.Da #i ra"unari koji podatke pred!t@avljajuna druga"ije na"ine mogli da medu!o#no komuni"iraju potre#no je !trukture podatakaap!traktuju i kodiraju na !tandardi%ovan na"in.To je uloga ovog !loja.

-.Sloj aplikacija(application layer)

Ovaj !loj !adr%i vi!e protokola naj"e!"e potre#ni6 kori!ni"ima.Najva%niji je P.

%P/IP

$uprotno O$I modelu T/0I/ model dana! nema !iru primenu ali !e njegovi protokolinala%e !vuda.To je model koji je kori!ti!"en u 'R/'NETu prete"ni dana!njeginterneta.Odno! i%medju !lojeva O$I i T/0I/ modela pred!tavljen je na !li"i7

#edjumrezni sloj(internet layer)

/red!tavlja !pajali"u "itave ar6itekture.?adatak mu je da pakete koje ra"unari u#a"uju umre%e ne%avi!no po!alje na odredi!te&paralela !a po!tom).Ovaj !loj de-ini!e %vani"ni-ormat paketa i Internet protokol(internet protocol&IP).Tre#a da i!poru"i pakete naodredi!te ./ro#lemi !u u!meravanje i i%#egavanje %agu!enja.

ransportni sloj(transport layer)


5/45

Namenjen je komunika"iji i%medju ravnopravni6 pro"e!a na po"etnom i krajnjemra"unaru.Ovde !u de-ini!ana dva protokola7%P(transmission control protocol)%adu%en %a pou%dano u!po!tavljanje direktne ve%e i omogu"ava da !e tok #ajtovai%medju ra"unara !provede #e% gre!ke.Drugi nepou%dan protokol je 0P(0ser

data"ram protocol) namenjen aplika"ijama koje !ame ume!to T/a ureduju !vojepakete.

Sloj aplikacija(application layer)

On !adr%i !ve protokole vi!eg nivoa72342+FP+S#P+4S+P i 44P.

Sloj za povezivanje racunara sa mrezom

I!pod medjumre%nog !loja %japi velika pra%nina i T/0I/ model ne de-ini!e ja!no !ta !etu de!ava o!im !to de-ini!e da ra"unar mora da !e pove%e !a mre%om preko nekog od

protokola kako #i joj !lao I/ pakete.

anen5aumov model

Aako je O$I model veoma #itan a tako i protokoli T/0I/ modela model koji "emo mikori!titi je 6i#ridan i li"i na O$I ali je modi-ikovan7

'.$6P$42

/ri"a po"inje pede!eti6 godina ,=tog veka./o!le gotovo dve de"enije prepu"avanjai%medju ra%li"iti6 ogranaka ameri"ke voj!ek %adataj je dodeljen 'R/'.$6P$($dvanced 6esearch Project $"ency)je mala agen"ija&jedna kan"elarija) koja

je 12B5 pri6vatila %adatak umre%avanja. Dotada!nji tele-on!ki !i!tem u ameri"i je imaoveliku manu u !lu"aju nuklearnog rata!ve je i!li preko veliki6 "entrala i kada #i !e oneuni!tile !i!tem #i !e ra!pao na nekoliko i%olovani6 o!trv"eta.


6/45

/ri6va"ena je ideja da !e i%gradi podmre%a !a komutiranjem paketapri "emu !vakiumre%eni ra"unar ima !voj u!meriva"./odmre%a #i !e !a!tojala od mini ra"unara %vani6o5radjivaci poruka na interfejsu(Interface messa"e processors+I#Ps ).;ili !u pove%ani linijama #r%ine :Bk#0! i radi ve"e pou%dano!ti !vaki IM/ #i #io pove%an!a jo! makar dva IM/atako da je poruka mogla da !e preu!meri drugom

putanjom!amim tim poruka je #ila datagram!ka.$vaki !e "vor !a!tojao od IM/a iumre%enog ra"unara koji !u #ili u i!toj pro!toriji i pove%ani kratkim ka#lom.$vaki ra"unar#i mogao da !alje poruke du%ine 3=B4 #ita koje je ra%#ijao u pakete du%ine 1==3 #itovai ne%avi!no i6 !lao ka odredi!tu.Ovo je mre%a koja je po !i!temu komutiranja #ila!a"uvaj i pro!ledi.Dakle na ovaj na"in je re!en pro#lem "entrali%ovane mre%e i otklonjene !e njene mane.Ovde je anarhija do5ra7 Primer sa zeleznicom.

Furijeova analiza

?an C ;apti!t Furije doka%ao je da !e !vaka normalna periodi"na -unk"ija g&t) periode Tmo%e pred!taviti kao %#ir &mo%da #e!kona"nog) #roja !inu!ni6 I ko!inu!ni6 -unk"ija.

9de je - 1 0 T o!novna -rekven"ija an I #n !u amplitude n tog 6armonika a " jekon!tanta. Tako ra%lo%ena periodi"na -unk"ija na%iva !e Furijeov ni%.$ignal podataka koji ima ograni"eno trajanje mo%e !e ra!taviti u Furijeov ni% ako !e

njegov pro-il !talno ponavlja tj. Da !e pro-il i% intervala od = do T i!tovetno ponavlja uintervalu od T do ,T

0predena parica

?a mnoge primene neop6odna je direktna ve%a a jedan od naj!tariji6 preno!ni6medijuma koji to omogu"uje je upredena pari"a.


7/45


8/45

'ko !e !vetlo!ni %rak od#ija pod druga"ijim uglom &!lika #) vlakno !a ovim !voj!tvomna%iva !e multimodno.


9/45

2lektroma"netni talasi

Aada !e elektroni kre"u oni proi%vode elektromagnetne tala!e koji !e pro!tiru kro%okolinu &"ak I u vakumu). ;roj o!"il"ija u !ekundi na%iva !e -rekven"ija. &-) I meri6er"ima. Ra!tojanje i%medju dva minimuma ili mak!imuma na%iva !e tala!na du%ina

koja !e uvek o%na"ava gr"kim !lovom lam#da .Aada !e elektri"ko kolo !poji !a antenom elektromagnetni tala!i !e mogu !lati kro%pro!tor gde i6 na nekoj udaljeno!ti mo%e primiti odgovaraju"i prijemnik. $ve #e%i"nekomunika"ije %a!nivaju !e na navedenom prin"ipu.$vi elektromagnetni tala!i u vakumu !e kre"u i!tom #r%inom. Ta #r%ina o#i"no %vana#r%ina !vetlo"ti &") i%no!i pri#li%no 4 1=3.$vi delovi elekotromagnetnog !pektra kada !e amplitudno-rekventno ili -a%nomoduliraju mogu !e kori!titi %a preno! in-orma"ija.

Skokovito frekventno sirenje spektra Frequency hopping spread spectrum

/redajnik !ka"e ! jedne -rekven"ije na drugu vi!e !totina puta u !ekundi. /ri takvomemitovanju nema !la#ljenja %#og ra%li"iti6 putanja tala!a jer direktan !ignal uvek prvi!ti%e do prijemnika. Od#ijeni !ignali do prijemnika !ti%u ka!nije kada je on mo%da ve"promenio -rekven"iju I ne prima !ignale na !taroj -rekven"iji "ime !e elimini!einter-eren"ija direktni6 I od#ijeni6 !ignala. Ovu te6nologiju kori!te 3=,.11 o ;luetoot6.

Direktno sekvencijalno sirenje spektra Direct sequential spread spectrum

$ignal !e i!tovremeno pro!tire kro% !iroko -rekventno podru"je. Aori!te je neki !i!temimo#ilne tele-onije druge I tre"e genera"ije %a6valjuju"i !vojoj e-ika!no!ti ui!kori!"avanju -rekventnog !pektra otporno!ti na !um I drugim !voj!tvima.


10/45

;eostacionirana or5ita+ sateliti

$ateliti koji kru%e na velikoj vi!ni do#ili !u na%iv 9EO &eng. 9eo!tationarG Eart6 Or#it)!ateliti.Da #i !e i%negla inter-eren"ija naj#olje je da !e 9EO !ateliti ne ra!poredjuju oko

ekvatorijalne ravni na ra!tojanjima manjim od , !tepena tako da i6 na ne#ui!tovremeno mo%e #iti !amo 4B= 0 , 13=. Medjutim !vaki !atelit!ki tran!ponder mo%eda kori!ti vi!e -rekven"ija I ra%li"itu polari%a"iju da #i pro!irio propu!ni op!eg.Ograni%a"ija IT< dodelila je odredjena -rekventna podru"ja %a !atelitki preno! od koji6!u glavna prika%ana na !li"i.

Dana! !e !atelit!ki !nop deli na vremen!ke intervale koje kori!ni"i nai%meni"noupotre#ljavaju kori!te"i vremen!ko I -rekven"ij!ko multiplek!iranje.Najnovije do!tignu"e na ovom polju je!u je-tine mikro!tani"e terminali !a vrlo u!kimemi!ionim !nopom &eng. *erG $mall 'perture Terminal! *$'T!). Imaju antene pre"nika1m ili manje I emituju !nagom od oko jednog vata. Ova te6nologija kori!ti !e %a

jedno!meran preno! u !atelit!koj T* di-u%iji.< mnogim *$'T !i!temima mikro!tani"e nemaju dovoljnu !nagu da direktnokomuni"iraju jedna ! drugom ve" !e %a to kori!ti ra%vodnik &eng. 6u#) C %emalj!keantene vi!okog u"inka.< %avi!no!ti od ra!tojanja i%medju kori!nika I %emalj!ke !tani"e I vi!ine !atelita i%nad6ori%onta vreme putovanja i%no!i i%medju ,:= I 4==m!.

#odemi (modulacije)

Da #i !e preva%i!li pro#lemi u ve%i !a !lanjem !ignala jedno!mernom !trujom naro"itona tele-on!kim ve%ama !ignali !u !lati pomo"u nai%meni"ne !truje.


11/45


12/45

Modemi !u !pori jer !u tele-oni !mi!ljeni %a preno! ljud!kog gla!a a tele-on!ki !ignal jeoptimi%ovan %a tu !vr6u propu!ni op!eg od oko 4AH% tako da je preno! podatakaograni"en na ovu u!ku o#la!t.Trik koji omogu"ava da D$L radi !a!toji !e u tome !to !e ula%na linija !paja !a!kretni"om koja nema -iltar I tako !tavlja na ra!polaganje "itav propu!ni op!eg.

Di!kretan vi!eton!ki !i!tem &Di!"rete MultiTone DMT) C u njemu !e u !tvari ra!polo%iviop!eg lokalne linije od 1.1MH% deli na ,:B ne%avi!ni6 kanala. Aanal = kori!ti !e %a/OT$ C !tandardnu tele-on!ku liniju. Aanali 1 C : kori!te !e da #i !e govorni !ignal !to#olje odvojio od !ignala podataka. Od preo!tali6 ,:= kanala dva !e kori!te %aupravljanje &po jedan %a !vaki !mer preno!a) tako da %a kori!ni"ke podatke o!taje ,83kanala

.

Davala" u!luge odredjuje koliko "e kanala kori!titi %a preno! ka "entrali a koliko %apreno! ka kori!niku. O#i"no !e re%ervi!e 3= C 2=K kanala %a preno! ka kori!niku jer !eu prak!i poka%alo da taj !mer %a6teva ve"i kapa"itet preno!a. ?#og toga u!luga 'D$Lpo"inje !lovom ' C a!imetri"na.Tele-on!ka kompanija mora da in!talira mre%ni inter-ej! kod kori!nika &eng. NetorkInter-a"e Devi"e NID). Odma6 pored NID Ca &ponekad I u kom#ina"iji !a njim) nala%i !era%delnik &eng. !plitter) analogni -iltar koji ra%dvaja podru"je = C 8=== H% C koje kori!ti

/OT$ od podataka. /OT$ !ignal !e u!merava ka po!toje"em tele-onu ili -ak!u a !ignalpodatakaka 'D$L modemu. 'D$L modem je uredjaj %a o#radu digitalnog !ignalapode!en tako da radi kao paralelan !kup od ,:= J'M modema ra%li"iti6 -rekven"ija.< tele-on!koj "entrali takodje !e in!talira ra%delinik. Ovde !e i%dvaja gla!ovni deo!ignala I !alje kla!i"noj govornoj tele-on!koj "entrali. $ignal i%nad ,B kH% u!merava !eka multiplek!oru pri!tupa digitalnoj pretplatni"koj liniji C D$L'M Cu koji !adr%i i!tu vrtuuredjaja %a o#radu digitalnog !ignala kao 'D$L modem. /o!to !e !ignal prevede u tok#itova o#ra%uju !e paketi I !alju davao"u Internet u!luga.

#o5ilna telefonija trece "eneracije ';

IT< je %ami!li!la jedin!tvenu te6nologiju kako #i proi%vodja"i pravili jedin!tven uredjajkoji #i !e prodavao I mogao kori!titi #ilo gde na planeti.edin!tvena te6nologija #i olak!ala %ivot mre%nim operaterima I o6ra#rila mnogepoten"ijalne kori!nike da !e pretplate na ove u!luge./ojavilo !e vi!e predloga ali preo!tala !u !amo dva. Eri"!!on je dao prvi predlog7!irokopoja!ni DM' &engl. Wide#and DM' WDM'). $i!tem koji kori!ti direktno!ekven"ijalno !irenje !pektra radi !a propu!nim op!egom : MH% I projektovan je %apove%ivanje !a 9$M mre%ama I ako !a njima nije kompati#ilan. On medjutim


13/45

odmogu"ava da kori!nik i!tupi i% WDM' "elije I udje u 9$M "eliju a da !e pri tomeve%a ne prekine. E< je !na%no podr%ala Eri"!!onov predlog I na%vala ga


14/45

Modem %atim odredjuje !voju udaljeno!t od ra%vodnika tako !to !alje !pe"ijalan paket Imeri vreme do !ti%anja odgovora. /omo"u ovog parametara modem u!kladjuje na"in!lanja podataka I i!pravno !e !in6roni%uje. To je t%v. odredjivanje ra!tojanja. /oda"i koje!e !alju dele !e vremen!ki na miniintervale. Du%ina miniintervala %avi!i od mre%e. Ono#i"no mo%e da pri6vati 3 #ajtova.

Aanalima %a preno! podataka ka !tani"ama upravlja !e druga"ije nego kanalima %apreno! ka "entralnom ra%dvojniku. Na prvom me!tu kod nji6 po!toji !amo jedanpo!iljala" &"entralni ra%dvojnik) pa !uko#ljavanje nije mogu"e I nema potre#e %adodeljivanjem miniintervala !to je u !tvari !amo multiplek!iranje !a !tati"kom podelomvremena. ?atim !ao#ra"aj od "entralnog ra%dvojnika o#i"no je mnogo ve"i nego kanjemu tako da !e kori!te paketi -ik!ne veli"ine ,=8 #ajta. < paket ula%i Rid $olomonovkod %a i!pravljanje gre!aka kao I neki drugi !i!tem!ki poda"i tako da %a kori!ni"kepodatke preo!taje 138 #ajta.Da #i !e !pre"ila medju!o#na pri!lu!kivanja !u!eda !av !ao#ra"aj je u o#a !mera!i-rovan. ?a !i-rovanje !e kori!ti Di-iHelmanov algoritam.


15/45

0okvirivanje

Da #i pru%io u!luge mre%nom !loju !loj ve%e podataka mora da i!kori!ti u!luge koje mu

nudi -i%i"ki !loj.Fi%i"ki !loj pri6vata tok !irovi6 podataka i poku!ava da ga i!poru"i na

odredi!te pri "emu ne garantuje #e%gre!nu i!poruku.;roj primljeni6 #itova !e mo%e

ra%likovati od #roja po!lati6 ili nji6ove vredno!ti mogu niti i%menjene.$loj ve%e podatakaima %adatak da otkrije gre!ke i da i6 i!pravi.

$loj ve%e podataka o#i"no deli tok podataka u okvirekona"ne veli"ine i i%ra"unava

checksum.Aada okvir !tigne "6e"k!um !e proverava i ako nije i!ti do!lo je do gre!ke

okvir !e od#a"uje i !alje !e i%ve!taj o tome.Deljenje u okvire je te%e nego !to

i%gleda.edan na"in i #io da !e i%medju ovira u#a"i pra%an intervalno !ta ako !e on

i%gu#i ili ode gde netre#a.

Ra%vijene !u druga"ije metode7

1./re#rojavanje %nakova

,.


16/45

u%a!topni6 1 on ume"e =.To je umetanje 5itova analogno je umetanju E$ %naka.Aad

primala"a naidje na : 1 i%a koji6 je = on i%#a"uje =.Ovo je potpuno nevidljivo mre%nom

!loju./rimenok ove metode nedvo!mi!leno !e utvrdjuje grani"a i%medju okvira.

?adnja metoda !e mo%e preminiti !amo na mre%ama gde je kodiranja -i%i"kog nivoa

redudantno...

8ontrola "resaka

$ad kada !mo uvrdili grani"e ovira naila%imo na !lede"i pro#lem7kako #iti !iguran da !u

!vi okviri !tigli i to pravim redom./otre#na nam je otvrda o pri!pe"u okvira kao i

negativna o nepri!pe"u.'li da #i i%#egli gre!ke koje !e javljaju kada !e i potvrda i%gu#i

uvodimo redne #rojeve %a !vaki okvir./o!toje dve o!novne metode %a o#radu

gre!aka.edna je da !e u% !vaki po!lati #lok podataka uklju"i i ni6ov vi!ak koji #i #io

dovoljan da da primala" %aklju"i !ta !u #ili !tvarni poda"i a druga je da uklju"eni vi!ak

podataka #ude dovoljan da primala" %aklju"i da !e dogodila gre!ka u preno!u./rvametoda kori!ti kodove za ispravljanje "resaka a druga kodove za otkrivanje

"resaka. $vaka od ovi6 metoda ima primenu u po!e#noj o#la!ti.< vi!oko pou%danim

kanalima npr opti"kom vlaknu je-tinije je kori!titi kod %a otkrivanje gre!aka i da !e

povremeno po!alje ponovo o!te"eni okvir.Tamo gde !u gre!ke u"e!tale kori!te !e

kodovi %a i!pravljanje gre!aka. Da #i ra%umeli odklanjanjegre!aka moramo %nati kako

gre!ka i%gleda.Okvir !e !a!toji od m #itova podataka i r redudantni6

#itova&nm+r).edini"a od n #itova !e na%iva kodna rec. ;roj #itova u kojima !e dve

kodne re"i ra%likuju na%iva !e hamin"ovo rastojanje.

8odovi za otkrivanje "resaka

Aori!te !e na kanalima !a velikom po%dano!"ugde !e gre!ke dogadjaju retko i gde je

i!plativije ponovo po!lati okvir a ne i!pravljati gre!ku.Tre#a napomenuti da je %a

i!pravljanje gre!aka potre#no u #loku od 1=== #itova potre#no 1= kontrolni6 #itova a %a

otkrivanje !amo #it parno!ti dakle 1.

'ko !e #loku priklju"i !amo jedan #it parno!ti !an!e da i%o#li"en #lok !a duga"kom

ra-alnom gr!ekom #ude otkriven !u =.:.*erovatno"a !e %natno pove"ava ako !e #lokovi

po!matraju kao matri"e #itova dimen%ija nk.;it parno!ti !e i%ra"unava po!e#no %a

!vaku kolonu i priklju"uje kao po!lednji red matri"e.'ko !e #ilo koji od #itova parno!ti ne

!la%e onda !e "eo #lok !alje ponovo.

Najpri6va"enija metoda u prak!i je ciklicna provera redudanse(%yclic 6edundancy

%heck+%6%) ili polinomski kod.


17/45

u !kladu !a pravilima alge#ar!ke teorije polja.Nema preno!a pri !a#iranju niti

po%ajmljivanja pri odu%imanju.I !a#iranje i odu%imanje pred!tavljaju POR.Duga"ko

deljenje !e o#avlja kao #inarno o!im !to !e odu%imanje vr!i po modulu ,.Deljitelj ide u

deljenik ako imaju i!ti #roj #itova./o!iljila" i primala" moraju !e !lo%iti oko

"eneratorsko" polinomaprvi i po!lednji #it polinoma moraju #iti jedini"e.Da #i !e

i%ra"unao kontrolni z5ir %a okvir !a m #itova koji odgovara polinomu M&) okvir mora

#iti du%i od generator!kog polinoma./olinom koji pred!tavlja okvir !a@ kontrolnim

%#irom mora da #ude deljiv !a 9&) ina"e je do!lo do gre!ke.

Protokol za jenosmerno slanje podataka 5ucnim kanalom

Ra%motri"emo uo#i"ajni kanal u kome !e okviri mogu o!tetiti ili potpuno

i%gu#iti./retpo!tavi"emo da "e o!te"eni okvir #iti otkriven ali ako je je konrolni %#ir o!tao

neo!te"en&mala verovatno"a) ovakav "e okvir #iti propu!ten mre%nom !loju.Na prvi

pogled %igleda da@ #i dodavanje tajmera re!ilio pro#lem./o!iljila" !alje okvir a primala"potvrdu o !ipravno primljenom okviru.Aada primi o!te"en okvir primalala" ga od#a"uje i

ne !alje potvrdupo!liljio"u i!tekne tajmer i on ga ponovo !aljei tako dok ne !tigne

i!pravan.Medjutim u ovom pro"e!u po!toji #itna mana!ta kada okvir !tigne a potvrda

!e i%gu#i !ti"i "e duplikat i redo!led "e #iti naru!en !to %na"i da je protokol #a! %a#rljao.

Mora !e %nati da li primala" vidi okvir prvi put ili netrivijalno re!enje je dodavanje

rednog #roja okvira u njegovo %aglavlje./o!tavlja !e pitanje du%ine rdnog #roja./o!to

%aglavlje tre#a #iti !to manje a gre!ka mo%e #iti !amo i%medju dva !u!edna okvira

odgovor je jedan #it&= ili 1).Ovakvi !e protokoli na%ivaju protokoli sa potvrdjivanjem i

ponovnim slanjem.

Protokoli tipa vrati se 4 i sa selektivnim ponavljanjem

Aada vreme putovanja okvira i vreme "ekanja potvrde primao"a nije %anemarljivo kratko

javlja !e pro#lem male i!kori!"eno!ti propu!nog op!ega.To je direktna po!ledi"a krutog

pravila koje ka%e da !e po!iljila" "eka potvrdu o prijemu paketa pre nego li po!alje

!lede"i.'ko !e to pravilo malo ola#avi mo!e !e mnogo e-ika!nije kori!titi propu!ni

op!eg.Re!enje le%i u tome da !e po!liljio"u do%voli da po!alje paketa a ne jedan.


18/45

?a o#radu gre!aka pri proto"nom !lanju podataka po!toje dve metodejedna je vrati se

n: i podra%umeva da primala" kada do#ije pogre!an ovir od#a"i !ve !lede"e ne !alju"i

potvrdu %a nji6.Drugim re"ima primala" od#ija da primi okvir druga"iji od onog koji

upravo tre#a da pro!ledi mre%nom !loju.'ko !e pro%or po!iljio"a popuni pre nego li

i!tekne rok tajmera ve%a "e po"eti da !e pra%ni.

Drugi pri!tup pri o#radi gre!aka pri proto"nom !lanju podataka je selektivno

ponavljanje. Ovde !e nei!pravan okvir od#a"uje ali !e i!pravni okviri koji ga !lede

!me!taju u #a-er. Aada i!tekne rok tajmera po!liljio"a po!iljila" !alje !amo naj!tariji

nepotvrdjeni okvir. 'ko on na odredi!te !tigne u i!pravnom !tanju primala" mo%e da

mre%nom !loju i!poru"i redom !ve okvire i% #a-era. $elektivno ponavljanje !e "e!to

dopunjava time !to primala" po!liljio"u !alje negativnu potvrdu &N'A) kada otkrije

gre!kuna primerako !e kontrilni %#ir ne !lo%i ili ako okvir dodje van o"ekivanog

ra!poreda. $elektivnom ponavljanju odgovara da pro%or primao"a #ude ve"i od 1.$vaki

okvir u pro%oru mo%e #iti pri6va"en i !me!ten u #a-er !ve dok !e pred6odni okviri ne

pro!lede mre%nom !loju. ?a takav pri!tup mo%da je potre#na velika koli"ina memorijeako je pro%or veliki.Od ova dva opi!ana alternativna pri!tupa jedan !tedi memoriju a

drugi propu!ni op!eg pa !e upotre#ljava jedan ili drugi u %avi!no!ti od toga koji je

re!ur! tanji.

Sta je #$%>

< mre%ama u kojima !e kori!ti neu!mereno emitovanje glavni pro#lem je kako odrediti

ko "e kori!titi kanal kada ima vi!e takma"a.Aanali %a neu!mereno emitovanje !e

na%ivaju kanali %a vi!ekori!ni"ki pri!tup ili kanali %a !lu"ajan pri!tup. /rotokoli kojima !e

odredjuje !lede"i kori!nik takvog kanala pripadaju pod!loju ve%e podataka po%natomkao #$%(medium access control).M' je po!e#no va%an %a lokalne mre%e gde !e

naj"e!"e kori!ti kanal !a !lu"ajnim pri!tupanjem.M' pred!tavlja donji deo !loja ve%e

podataka.

Pure $3O$

Ideja koja le%i u o!novi !i!tema alo6a je veoma jedno!tavna7do%voliti kori!ni"ima da

emituju uvek kada imaju podatke %a !lanje.Naravno da "e #iti !uko#ljavanja i

i%o#li"avanja okvira ali %a6valjuji"i tome !to !e pri neu!merenom emitovanju generi!u

povratne in-orma"ije po!iljila" uvek %na da li je njegov okvir uni!ten ako o!lu!kuje kanal

kao i drugi kori!ni"i. < lokalnim mre%ama povratne in-orma"ije !ti%u trenutno a u

!atelit!kim %a oko ,5= m!.'ko nije mogu"e o!lu!kivati tokom emitovanja potre#ne !u

potvrde o prijemu okviraako je on o!te"en po!ljila" "e "ekati na!umi"no oda#rano

veme&da !e ne#i !udarali mora #iti na!umi"no) i po!lati ga ponovo.$i!temi u kojima vi!e

kori!nika dele i!ti kanal na na"in koji mo%e dov!ti do !uko#ljavanja !e na%ivaju

konkurentski.Aada dva kori!nika i!tovremeno poku!aju da %au%mu kanal dola%i do


19/45

i%o#li"avanja okvira pa makar !e i !amo jedan #it preklopio.Aontrolni %#ir ne tre#a da

vodi ra"una kolika je gre!ka gre!ka je gre!ka.

Sloted $3O$

9odine 125, Ro#ert! je o#javio metodu dupliranja kapa"iteta 'LOH' !i!tema.On je

predlo%io da !e vreme podeli u kona"ne intervale i da !vaki interval odgovara jednom

okviru.Takav pri!tup podra%umeva dogovaranje kori!nika oko grani"a vremen!ki6

intervala.edan na"in da !e to po!tigne je da po!e#na !tani"a emituje po!e#an !ignal

na po"etku !vakog intervala !li"no !atu.< !loted alo6a !i!temu je %a ra%liku od pure

alo6e %a#ranjeno ra"unarima da emituju podatke !vaki put kda !e une!e %nak %a novi

red. Tada je du%an da !a"eka po"etak !lede"eg intervala. Na taj na"in kontinualna "i!ta

alo6a je pretvorena u di!kretnu.$ada je period ranjivo!ti prepolovljen a #roj u!pe!no

po!lati6 okvira udvo!tru"en.Najvi!e !to mo%emo da o"ekujemo od !loted alo6e je 45K

pr%ni6 intervala 45K u!pe!no po!lati6 okvira i 1BK !uko#ljeni6&ako je 91).'ko !e 9pove"ava !manjuje !e #roj pra%ni6 in tervala ali !e #roj !uko#ljeni6 okvira

ek!ponen"ijalno pove"ava.$loted alo6a je va%na %a ne!to !to nije o"igledno

%S#$

< !loted 'LOH' ma!kimalno i!kori!"enje kanala je 10e i to na! ne i%nenadjuje !a

o#%irom da !e !tani"e pona!aju po !op!tvenoj %elji ne o#ra"aju"i pa%nju na druge

!tani"e.< lokalnim mre%ama !tani"a mo%e utvrditi !ta rade druge !tani"e i prema tome

pode!iti !voje pona!anje.< takvim mre%ama kori!"enje mo%e #iti %natno ve"e./rotokoli

koji predvidjaju o!lu!kivanje no!io"a podataka i pona!anje !tani"a !6odno tome

na%ivaju !e protokoli za osluskivanje sao5racaja na nosiocu podataka(carriersense protocols). $M' je protokol u kome kada !tani"a ima podatke %a !lanje ona

prvo o!lu!ne kanal da #i utvrdila da li je %au%et. ako na kanalu ima !ao#ra"aja ona "eka

da on uti6ne a tek onda !alje !voj okvir.'ko dodje do !uko#ljavanja !tani"a "eka tokom

na!um"no oda#ranog peroida i %atim !ve po"inje i% po"etka. trajni "!ma je onaj gde

!tani"a !a verovatno"o jedan !alje podatke kada utvrdi da je kanal !lo#odan.Do

!uko#ljavanja dola%i %#og #r%ine preno!a podatakatj po!toji mogu"no!t da jedna

!tani"a po"ne da em ituje pre nego !to je ve" po!lat !ignal !tigao do nje.$to du%e !ignal

putje od jedne do druge !tani"e !la#e pre-orma!ne !i!tema.I pored toga ovaj je protokol

#olji od o#e 'LOHE.Drugi protokol je nopersistant %S#$ (povremeni %S#$).Aod

njega je u"injen napor da !e !amnji po6lepa radni6 !tani"a.Takodje !tani"a o!lu!kuje

da li ima emitovanja i "eka da !e %avr!i da #i ona po"ela.Medjutim ako je %au%et kanal

ona ne"e neprkidno o!lu"kivati i onda po"etiemi!iju ve" ""ekati na!umi"no oda#ran

period.Ovde je kanal #olje i!kori!"en ali je vremen!ka %adrka i%medju okvira ve"aIamo i

p&trajni %S#$.On !e primenjuje u vremen!ki ra!podeljenim kanalim ai radi na !lede"i

na"in7kada !tani"a utvrdi da je kanal pra%an ona emituje !a verovatno"om pa !a

verovatno"om @p1 ona odu!taje do !lede"eg vremen!kog intervala.Ovo !e ponavlja


20/45

dok okvir ne #ude po!lat.Ovo !u !ve #ili napred"i u odno!u na 'LOH' ali dodadnto

po#olj!anje je mogu"e ako !tani"e detektuju !uko#ljavanje i ako ga ima odma6

prekidaju !a emitovanjem.Ovim !e !tedi i vreme i propou!ni op!eg.Taj protokol je

po%nat kao %S#$ !ith collsion detection %S#$/%. On je !iroko kori!"en i

pred!tavlja o!novu popularne Et6ernet mre%e.

?itmap protokol

< !vim do !ada!njim protokolima iako kada !tani"a %au%me kanal nema !uko#ljavanja i

dalje do i!tog mo%e do"i kada konkuri!u dve ili vi!e !tani"a.To je ra%vilo potre#u %a

protokolima u kojima nema suko5ljavanja(collision free protocols).< njima imamo

ta"no N !tani"a !a -ik!nim adre!ama od = do N1./rvi "emo pomenuti 5itmap

protokol.Aod ovog protokola !vaka period konkurentnog pri!tupanja je podeljen na

ta"no N intervala.'ko !tani"a = ima okvir %a !lanje ona tokom nultog intervala !alje #it

1. Nijednoj drugoj !tani"i nije do%voljeno da emituje tokom tog intervala. ;e% o#%ira na

to !ta radi !tani"a = !tani"a 1 do#ija priliku da po!alje #it 1 tokom intervala 1 ali !amoako ima okvir u redu "ekanja. < prin"ipu !tani"a j mo%e da o#javi da ima okvir %a !lanje

tako !to "e #it 1 umetnuti u interval j. Nakon !to prodje !vi6 N intervala !vaka !tani"a je

u potpuno!ti o#ave!tena o tome koje !tani"e %ele da emituju. < tom trenutku one po"nu

da emituje numeri"kim redo!ledom. $ o#%irom da !e !vi !la%u u tome ko je !lede"i

nikad ne"e do"i do !uko#ljavanja. Aada i Nta !tani"a po!alje !voj okvir po!tupak

po"inje ponovo. Ovakvi protokoli %ovu !e protokoli za rezervisanim vremenom

emitovanja.Tre#a napomenuti da ovaj protokol nije pravedan prema !vim !tani"ama

one !tani"e !a vi!im adre!ama imaju predno!t.

2thernet i ka5liranje ethernet&aEt6ernet je najpopularnija lokalna mre%a do#ila je ime po Et6ru i ra%vijana je na

Havaj!kom univer%itetu. Aod et6erneta preno!ni medijum nije #io vakuum ve" de#eli

koak!ialni ka#l&et6er) duga"ak do ,: km !a repetitorom na !vaki6 :==m. /omo"u

primopredajnika pove%ani6 na ka#l na njega !e moglo pove%ati do ,:B ra"unara. Aa#l

na koji je paralelno pove%ano vi!e r"a"unara na%iva !e ka5l sa vise prikljucaka

( multidrop ca5le) . $i!tem je radio #r%inom preno!a ,28M#0!. /rvo !e pojavio

popularni de5eli 2thernet 1@?ase*. Aa#l je pod!e"ao na %uto #a!ten!ko "revo !a

o%nakama na !vaki6 ,:m na me!tima gde tre#a u#o!ti ra"ve. ve%a !a ka#lom !e

o!tvaraju pomo"u u5odnih racvi(vempire taps) "ija !e igla uti!ne u je%gro koak!ilnog


21/45

ka#la. Radio je #r%inom od 1=M#0!.

8omutiranje paketa tehnikom cuvaj i prosledi

uvaj i pro!ledi je protokol mre%nog !loja dakle njegova je uloga da paket u!meriodgovaraju"om putanjom. Ra"unar koji ima paket %a !lanje upu"uje ga naj#li%em

u!meriva"u na !op!tvenoj lokalnoj mre%i ili preko linije od ta"ke do ta"ke u!meriva"u

preno!io"a podataka. /aket !e tamo "uva dok ne !tigne u potpuno!ti da #i mogao da

mu !e proveri kontrolni %#ir. ?atim !e on na i!ti na"in !alj !lede"em u!meriva"u na

putanji !ve dok ne !tigne na odredi!te gde !e i!poru"uje. To je po%nati me6ani%am

9cuvaj i prosledi:.

Poredjenje podmreza sa virtuelnim kolima i data"ramskih podmreza

Mre%ni !loj je mogu"e organi%ovati na dva na"ina u %avi!no!ti od u!luge koju nudi. 'ko

!e nudi u!luga #e% u!po!tavljanja direktne ve%e paketi !e pojedina"no u#a"uju upodmre%u i u!meravaju ne%avi!no jedan od drugog ni!ta !e ne pode!ava unapred. >>).Dakle pro#lem je

!to nijedna !trana ne %eli da ra!kine ve%u ako ne %na pou%dano da je i druga !trana

!premna na to.< prak!i !e kori!ti tro!tepeno u!agla!avanjeiako ono nije #e% mana

o#i"no je !a!vim primereno %adatku.

0P

Internet ima dva glavna protokola u tran!portnom !lojujedan !a i jedan #e% u!po!tave

direktne ve%e.;e% je 0P+!a je %P.

koji !e !a!toje od 3#ajtnog %aglavlja i kori!ni"ki6 podataka.Aada !tigne


34/45

Iako !e programi teoret!ki mogu o#ra"ati ra"unarimapo!tan!kim !andi"i"ima i drugim

re!ur!ima preko I/ adre!a te adre!e ljude te!ko pamte.Takodje adre!e !e "e!to

menjaju %#og toga !u uvedena tek!tualna imena kojima !e ime ra"unara ra%dvaja od

njegove adre!e.Medjutim mre%a ra%ume !amo adre!e i mora po!tojati me6ani%am koji

prevodi tek!tualna imena u adre!e.< 'R/H'NET< jer po!tojala datoteka 6o!t.tt !a

li!tom imena i nji6ovi6 I/ adre!a.$vi ra"unari !u je !vake no"i preu%imali.$a

pove"enjem #roja ra"unara ovakav !i!tem je po!tao nemogu"%a to je !tvoren omain

4ame Sistem.$u!tinu DN$ "ini 6ijerar6i!ka !truktura imana %a!novana na domenima i

!i!tem di!tri#uirani6 #a%a podataka %a reali%a"ij te 6ijerar6i!ke !trukture.On !e

prven!tveno kori!ti %a pre!likavanje imena ra"unara i odredi!ta elektron!ke po!te u I/

adre!e.< najop!tijim "rtama to radi na !lede"i na"in7da #i !e pre!likala ime u adre!u

aplika"ija i% #i#lioteke po%iva pro"eduru resolver pre!ledjuju"i kao parametar

ime.Re!lover !alje


35/45

kori!ni"i imaju vi!e naloga i !a vi!e ra"unara pri!tupaju po!ti %ato je na!tao novi

protokol %a ktanju i!poruku7Internet #esse"e $ccess Protocol+I#$P.?a ra%liku od

/O/4 predpo!tavlja !e da poruke tre#a neograni"eno da !toje na !erveru u ra%li"itim

po!tan!kim !andi"i"ima.IM'/ o#e%#edjuje !lo%ene me6ani%me %a "itanje porukakao i

%a !a!tavljanje#ri!anje i manipuli!anje porukama.

E2?

Eorld Eide E2?+EEE pred!tavlja !trukturu namenjenu %a pri!tupanje pove%anim

dokumentima na milionima ra"unara !irom neta.Tokom !amo jedne de"enije ona je od

alatke %a !lanje podataka u o#la!ti -i%ike #r%i6 "e!ti"a evolvuirala u aplika"iju koja

dana! milionima pred!tavlja !inonim %a internet.$voju popularno!t duguje 9


36/45

Navigator v! Mi"ro!o-t Eplorer.9odine 28 ERN i MIT potpi!ali !u Eorld Eide Ee5

%onsortium.Tokom vremena !u !e pridru%ili #rojni univer%iteti i kompanije.

Pre"led arhitekture E2?&a

$a gledi!ta kori!nika Wen je ogromna glo#alna %#rka dokumenta %vani6 Ee5

strane.Na !vakoj !trani mogu po!tojati 6iperve%e ka drugim !tranama #ilo gde na

!vetu&klik).$trane !e gledaju pomo"u programa koji !e %ove ?ro!ser. On preu%ima

!tranu tuma"i njen tek!t i komande %a -ormatiranje i prika%uje je i!pravno

-ormatiranu.Delovi tek!ta koji !u ve%e ka drugim !trani"ama %ove !e hyperlinks i "e!to

!u podvu"eni ili druge #oje.9ru#o mo%emo podeliti We# na klijent!ki deo i !erver!ki

deo.

Alijent!ki7

$erver!ki7

063 je jedin!tvena adre!a re!ur!a i ona nam re!ava tri pro#lemakako !e %ove!trani"agde !e nala%i i kako joj !e mo%e pri!tupiti>


37/45

preu%imanje javno do!tupni6 dokumenata takav model rada #io je pri6vatljiv ali kada je

e# po"eo da !e kori!ti i %a druge !vr6e do!lo je do pro#lema.Npr kada kori!nik tre#a

da !e regu!truje kako da !erver ra%likuje redgi!trovae od ne regi!trovani6 kori!nnika&ili

e trgovina).I/ adre!a nije pomo".Da #i !e pr#lem re!io net!"ape je uveo toliko

kritikovane kola"i"e.$amo ime poti"e i% pra!tarog program!kog %argona kada je

program po%ivao pro"eduru i od nje do#ijao ne!to !to je morao ponovo poka%ati i!toj

kako #i mu ona o#avila neki po!ao&Npr de!kriptor datoteka u


38/45

toga je%i"i %a o%na"avanje !adr%e i%ri"ite komande %a -ormatiranje&tagovi

U#5oldU0#).

?a opi! i%gleda !trani"e kori!ti !e $$.?a !kupljanje podatake klijent ka !erveru kori!te

!e o5rasci!adr%e polja ili dugmad koja kori!ni"ima omogu"uju da ne!to upi!u li

i%a#eru.Te !e in-orma"ije !alju natrag vla!niku e# !trane.HTML !a o#ra!"ima ili #e%

nji6 ne omogu"ava nikakvo !truktuiranje e# !trani"e.Na!tankom etrgovine i drugi6

aplika"ija pora!la je potre#a %a tim.?#og toga je HTML pro!iren i to u dva novaje%ika7etennsi5le #arkup 3an"ua"e+#3 %a opi! !truktuirane e# !trane i etesi5le

Style 3an"ua"e S3+%a opi! -ormatiranja ne%avi!no od !adr%aja.

inamicki Ee5 dokumenti

< po"etku ra%voja e#a !av !adr%aj je #io !tati"an.< novije vreme je po!tao

dinami"antj vi!e !e ne i!poru"uje !amo gotov !a di!ka ve" !e generi!e.$adr%aj !e

mo%e generi!ati na !erver!kom ili klijen!kom ra"unaru.Do generi!anja na !erver !trani

dola%i kada je potre#no da neka aplika"ija&ili !kripta) koja !e nala%i na !erveru&o#i"no

nakon upotre#e o#ra!"a npr korpa %a ekupovinu) predtra%i #a%u podataka koja !e

nala%i na !erveru na o!novu podataka do#ijeni6 od kori!nika.Nakon toga !kripta

generi!e !trani"u i vra"a je kori!niku.


39/45

$a o#ra!"ima i drugiminteraktivnim We# !tranama naj"e!"e !e radi pomo"u !i!tema

%vanog %ommon ;ate!ay Interface+%;I.Taj inter-aj! omogu"ava We# !erverima

komunika"iju !a programima ili !kriptama koji mogu da pri6avate ula%ne podatke i da

kao odgovor generi!u HTML !trane.O#i"no !u to /erl&ponekad /Gton) !kripte i prema

dogovoru !e !me!taju u -older "gi#in koji je vidljiv u


40/45

P

/rotokola %a preno! podataka koji !e kori!ti !irom We#a %ove !e ypereDt ransfer

Protocol+P.Nime !e de-ini!u poruke koje klijenti mogu da !alju !erverima koa i

odgovori !ervera. $vaka interak"ija !adr%i jedan tek!tualni %a6tev&'$II) i odgovor tipa

MIME prema !tandardu RF 3,,.$vi klijenti i !vi !erveri moraju da po!tuju ovaj

protokol.

8ripto"rafija

I%ra% poti"e i% gr"kog je%ika i %na"i tajno pi!anje.I!torija !e%e 6iljadama godina

una%ad./ro-e!ional"i prave ra%liku i%medju sifre i koda.$i-ra omogu"ava %amenu #iti

po #it&%nak %a %nak)#e% o#%ira na je%i"ku !trukturu poruke.$ druge !trane kodom !e

%amenjuje jedna re" drugom re"ju ili !im#olom.&/rimer Nava6o indijana"a).I!torijk!i

po!matrano kriptogra-iji !u doprino! dale 8 grupe ljudi7vojni"i diplomate letopi!"i i

lju#avni"i.$ve do pojave ra"unara jedna od glavni6 prepreka #ila je ne!po!o#no!t

kriptogra-a da po!ao o#avi u!pe!no.Druga je nemogu"no!t #r%og prela!ka !a jedne nadrugu metodu.

/oruka koju tre#a !i-rovati po%nata je kao plainteDt i tran!-ormi!e !e pomo"u kljuca .

Re%ultat je sifrovani tekst. /retpo!tavimo da uljez mo%e tajno da "uje i ta"no %api!e

"eo !i-rovani tek!t medjutim on ne %na klju" i ne mo%e lako da de!i-ruje poruku.Ovo je

pa!ivan ulje%aktivan je onaj koji mo%e da u kanal u#a"uje !o!ptvene poruke ili menje

legitimne. *e!tina ra%#ijanja poruka %ove !e kripto"rafija.

9de je / o!novni tek!tA klju" a !i-rovan tek!t je .E i D !u !amo matemati"ke -je.


41/45

Alju" je kratak tek!tualni ni% kojim !e #ira jedan od vi!e mogu"i6 na"ina

!i-rovanja.Dalke imamo !at#ilnu op!tu metodu ali "iju !u parametri de-ini!ni klju"em i

lako !e menjaju.Da !u algoritmi po%nati a da tajno!t le%i u klju"evima na%ivamo

8erkofov principGsvi al"oritmi moraju 5iti javni samo su kljucevi tajni.

O#e%#edjivanje kro% prikrivanje nikada ne dovodi do re%lutata.

Bednokratna zastita

Nepro#ojna !i-ra !e u!tvari mo%e veoma lako napraviti te6nika je po%nata ve"

da"enijama.Najpre %a klju" i%a#aremo na!umi"an ni% #itova.?atim o!novni tek!t

pretvorite u ni% #itova kori!te"i npr '$II kod.I%vr!imo POR i%medju dva ni%a #itova#it

po #it.Tek!t je nemogu"e provaliti jer !e !avko !lovo digra- ili trigra- pojavljuju pri#li%no

i!ti #roj puta.Ova metoda po%nata je kao jednokratna zastita.Otporna je na !ve

!ada!nje i #udu"e napaed #e% o#%ira kavkim ra"unarom ra!pola%e napada".Ra%log le%i

u teoriji in-orma"ija7u poru"i nema in-orma"ija jer !u !vi delovi o!novnog tek!ta i!te

du%ine podjedanko verovatni.

I u !avremenoj kriptogra-iji !e kori!te ideje i% kla!i"neali je nagla!ak na drugim!tvarima./re !u kori!"eni jedno!tavni algoritmi a dana! je "ilj napraviti !to !lo%enije tako

da ni !am kriptoanaliti"ar ne #ude u !tanju da #e% klju"a de!i-ruje poruku. $l"oritmi za

sifrovanje simetricnim kljucem !ui oni kod koji6 !e %a !i-rovanje i de!i-rovanje kori!ti

i!ti klju".?lok&siframa !e n#itni #lok o!novnog tek!ta pretvara u n#itni #lok

!i-rovanog.Ariptogra-!ki algoritmi !e mogu reali%ovati 6ardver!kir%o) ili

!o-tver!ki&-lek!i#ilno).Tra!nponovanje i !up!titui!anje !e mogu i%ve!ti pomo"u

jedno!tavni6 elekron!ki6 kola.P&kutija&permutacija+S&kutija&suptituisanje.*reme

prola!ka kro% kutiju mo%e #iti kra"e od 1 p!.$voju mo" ovi elemenit poka%uju tek kada

!e pove%u u kom5inovani uredjaj za sifrovanje.anuara 1255 pri6ava"eno je

kom#inovano !i-rovanje koje je ra%vio I;M kao %vani"an !tandard %a javne

in-orma"ije.Taj !e !tandard na%iva ata 2ncription Standard+2S.DE$ !i-ruje o!novni

tek!t u #lokovima od B8 #itaalgoritam ima 12 !tupnjeva i parametre do#ija od :B#itnog

klju"a./rvi !tupanj je tran!ponovanje B8#itnog #loka #e% upotre#e klju"a a %adnji ta"na

njegova inver%ija.< predpo!lednjem !e 4, #ita !a leva %amenjuju !a 4, #ita !a de!ne


42/45

!trane.O!tali6 1B !tupnjeva !u -unk"ionalno jednaki u%imaju"i parametre koji !u ra%li"iti

kori!enjem ra%li"iti6 -ja klju"a.

2S!e oja"ava te6nikom koja !e %ove iz5eljivanje+i!klju"iva di!junk"ija proi%viljnog

B8#itnog klju"a !a !vakim #lokom tek!ta pre nego !to udje u DE$.


43/45

8riptoanaliza

Ariptoanali%a je ima "etiri najva%nija unapredjenja./rvo je diferencijalna

kriptoanaliza.Tom te6nikom !e mo%e napa!ti #ilo koja #lok!i-ra./o"inje !e tako !to !e

uo"e par #lokova o!novnog tek!ta koji !e ra%likuju !amo u nekoliko #itova i pa%ljivo !e

prati !ta !e !a njima dogadja u !vakoj internoj itera"iji tkom !i-rovanja.Neke !ekve"e

#itova !u "e!"e od drugi6 a to je otkri"e koje omogu"ava napad !tati!ti"kim metodama.

Drugo unapredjenje je linearna kriptoanaliza+njom !e mo%e ra%#iti DE$ u% !amo , na84 po%nati6 #itova o!novnog tek!ta.Radi !e tako !to !e i%ve!ni #itovi o!novnog i

!i-rovanog tek!ta podvrgavaju medju!o#noj i!klju"ivoj di!junk"ijia %atim !e tra%e

nji6ove karakteri!ti"ne !ekven"e.Aada !e anali%a ponovi vi!e puta jedna polovina

%#irnog re%lutata #i tre#alo da #udu nule a druga jedini"e.Tre"e unapredjenje je

u!mereno na anali%iranje potri!nje elektri"ne energije.Ra"unari o#i"no #it 1

predt!avljaju naponom od 4* a#it o naponom od =*. Na taj na"in ra"unar tri!i vi!e

energije na o#radjivanje jedini"a nego nulaako kriptogra-ki algoritam pred!tavlja petlju

u kojoj !vi #itovi klju"a o#radjuju !e redomnapada" %ameni glavni !i!tem!ki !at !porijim

!atom i priklku"i !e na no%i"e pro"e!oratada mo%e ta"no pratiti potro!nju elektri"ne

energije pri !vakoj ma!in!koj in!truk"iji.I% ti6 !e podataka mo%e lako i%vi"u klju".?#ogtoga pri projektovanju algoritama tre#a o#ratiti pa%nju da potro!nja e.energije nema

nikave ve%e !a glanim niti !a klju"evima pojedina"ni6 rundi.etvrto unapredjenje je

vremen!ka anali%a.'lgoritmi !a !i-rovanje prepuni !u nard#i i- pomo"u koji! !e

proveravaju #itovi u klju"evima pojedina"ni6 rundi.'ko !e nared#e t6en i el!e i%vr!avaju

ra%li"iti dugo u!poravanjem !i!tem!kog !ata i anali%iranjem vremena trajanja !vakog

koraka mo%e !e do"i dom klju"eva pojedina"ni6 rundi.Aada !e %naju klju"evi !vi6 rindi

mo%e !e i%ra"unati i glavni.Aom#inovanjem anali%a e.energije i vremen!ke %adatak

po!taje jo! lak!i i ove dve metode !u veoma mo"ne i mogu ra%#iti !vaku !i-ru koja

nema od#ranu #a! protiv nji6.

$l"oritmi za sifrovanje javnim kljucem

I!tori!ki po!matrano di!tri#uiranje klju"eva je oduvek #ilo naj!la#ija ta"ka kripto!i!tema.

;e% o#%ira na nepro#ojno!t !amog !i!tema ako neko u!pe da nadje klju" !va mu !e

vrata otvaraju.


44/45

Di--ie i Hellman !u 125B predlo%ili da !e kori!te ra%li"iti klju"evi %a !i-rovanje i

de!i-rovanje koji !e ne mogu lako i%ve!ti jedan i% drugog.'lgoritam %a !i-rovanje E i

algoritam %a de!i-rovanje D moraju da i!pune tri !lede"a u!lova7

/rvi %a6tev %na"i da primenom algoritma D na !i-rovanu poruku E&/) tre#a da do#ijemo

orginalni o!novni tek!t poruke /.;e% i!punjenja tog %a6teva lagitimni primala" ne #i

mogao da de!i-ruje poruku.Drugi je %a6tev ja!ana tre"i je neop6odan jer ulje% mo%e da

ek!perimenti!e !a algoritmom do mile volje.


45/45

/rvi u!lov je neop6odan u -ina!i!kim !i!temima. Aada kori!nik i%da neki nalog %a

kupovinu ra"unar u #an"i mora da ima na"in da proveri da ra"unar !a kojeg je po!lata

poruka !tvarno i pripada onom koji !e pred!tavio kao vla!nik.Drugi u!lov !titi !tranu koja

pru%a u!lugu od pori"anja kori!nika da je ikada po!lao poruku.$voj!tvo koje

o#e%#edjuje da nijedna ugovorna !trana ne mo%e da tvrdi da ugovor nije po!tojao ili ga

nije potpi!ala na%iva !e nemo"ucnost poricanja(nonrepudiarion). Tre"i u!lov !titi

kori!nika od druge !trane da ni ona ne mo%e poni!titi ugovor.

Documents

Mrezno racunarstvo sripta