Sistem za distribuciju preciscene vode

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Automatizacija ventilacije tunelske pei za proizvodnju opekeAutomatizacija silosa za sitno zrnaste materijale

Departman:Raunarstvo i automatikaOdsek:Automatika i upravljanje sistemima

Projektni zadatak iz predmeta:Projektovanje sistema automatskog upravljanja

Tema:

Automatizacija sistem silosa za sitno zrnaste materijale Student:

Profesor:Maja Spasojevi, RA83/2011

dr Dragan Mati

Asistent:

mr Perica NikoliSeptembar 2015. GodineSadraj:41.Projektni zadatak

52.Koncepcija nadzorno-upravljakog sistema

62.1Reimi rada

62.2Automatski reim rada

72.3Runi reim rada

83.Tabela sa oznakama elemenata za merenje

83.1Tabela signala merenja

94.Tehnike karakteristike ureaja i opreme

94.1Procesorska jedinica SIMATIC S7-1200

104.2Analogni I/O modul

114.3Komunikacioni procesor

124.4Komunikaciona kartica

134.5Touch Panel

154.6SITOP razvodnik napajanja za 24 VDC

164.7Frekventni regulatori

174.8Pumpe sa motorom

184.9Senzori i transmiteri

184.9.1Transmiter pritiska

194.9.2Senzor protoka

204.9.3Senzor nivoa(detekcija min)

204.9.4Senzori nivoa(hidrostatski)

214.10Orman automatike i sitna oprema

214.10.1Razvodni orman automatike

224.10.2Sitna oprema

265.Predmer i predraun opreme

276.OPTI TEHNIKI USLOVI

276.1Primenjeni propisi i standardi

29Opti uslovi

316.2Kablovski razvod

346.3Razvodni ormani, kutije i kasete

397.PRILOG O ZATITI NA RADU

397.1Zatita na radu

397.2Zatita od elektrinog udara

407.3Zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem strujnog kola

407.4Zatita od poara

417.5Zatita od vlage, praine, eksplozivnih i zapaljivih materijala i hemijskih uticaja

417.6Opasnost od statikog elektriciteta

417.7Izjava odgovornog projektanta o primenjenim merama zatite na radu

1. Projektni zadatakIzraditi elektro projekat automatike nadzora i upravljanja sistemom silosa za lagerovanje ita. Sistem se sastoji od tri silosa, visine 10m. Silosi se pune primenom lanastog transportera koji je zajedniki i nalazi se iznad silosa, postavljen je horizontalno. Sirovina se na lanasti transporter doprema primenom kofiastog transportera koji je postavljen vertikalno. Transporteri se pogone trofaznim asinhronim motorima M1 i M2, nominalne snage 7,5 i 5,5 kW analogno.

Potrebno je obezbediti detekciju minimalnog i maksimalnog nivoa kao i kontinualno merenje nivoa sirovine u svakom silosu. Svaki silos ima klapnu za punjenje i pranjenje kojima se manipulie primenom pneumatskih cilindara. Instalacija instrumentalnog vazduha nije predmet ovog projekta. Realizovati merenje vlanosti sredine u svakom tanku i informacije proslediti u PLC.

2. Koncepcija nadzorno-upravljakog sistemaKoncepcija upravljakog sistema se zasniva na upotrebi savremenih ureaja i tehnika za akviziciju podataka i upravljanje sistemima, pod im se podrazumeva upotreba programabilnog logikog kontrolera (PLC), frekventnog regulatora (FR) sa odgovarajuim softverom projektovanim i napisanim u skladu sa specifinostima i zahtevima konkretnog sistema.Upotreba programabilnog logikog kontrolera (PLC) podrazumeva: akviziciju podataka sa mernih taaka; koncentrisanje prikupljenih signala; i upravljanje radom frekventnih regulatora. Projektom je predvien PLC, proizvoaa Siemens, tip Simatic S7 1200. U sistemu se koriste dve pumpe (Pedrollo CP250AR) nominalne snage 11kW iji je zadatak odravanje priblino konstantnog pritisaka odnosno protoka u cevovodu. Pre i posle pumpi su postavljeni po jedan ventil kako bi se u sluaju kvara pumpe mogla izvriti popravka ili zamena iste.

Iza pumpi je postavljen senzor pritiska (MBS 3200, Danfoss), kao i senzor sa transmiterom za merenje protoka (MAG 5100 + MAG 5000, Siemens). Oba ova signala (i sa senzora pritiska i sa senzora protoka) se vode na analogne ulaze PLC-a, i na osnovu toga PLC generie odreeni izlaz (brzinu frekventnog regulatora). Senzor za merenje protoka je aktivan, to znai da je za njegovo funkcionisanje potrebno napajanje iz mree.

Pumpe se pokreu sa trofaznim motorima snage 11kW koji se nalaze u sklopu pumpi.

Za automatsku kontrolu brzine obrtaja motora a time i pumpi, koriste se dva frekventna regulatora (Siemens Micromaster 430) jaine 11kW, po jedan za svaku pumpu.

Signali sa senzora se vode na ulaze PLC-a, i na osnovu njih PLC moe da prorauna potrebno upravljanje kako bi se postigao eljeni pritisak i protok ka potroaima.

Nakon to PLC prorauna potrebno upravljanje za pumpu, on to upravljanje sa analognih izlaza prosleuje frekventnom regulatoru na koji je povezana ta pumpa, a on na osnovu njega poveava ili smanjuje broj obrtaja motora na pumpi.

Pored toga PLC preuzima odreene podatke sa frekventnih regulatora, a to su: kvar pumpe kao i struju pumpe. Signal koji predstavlja kvar pumpe se vodi na digitalni ulaz, dok se struja pumpe vodi na analogni ulaz PLC-a.

Nakon to PLC prikupi sve navedene ulaze on rauna potrebno upravljanje i na kraju postavlja odreene izlaze na neke vrednosti. Po jedan digitalni izlaz, za svaku pumpu, se vodi na frekventni regulator i slui za paljenje i gaenje motora na pumpi. Taj signal se vodi na programibilni ulaz frekventnog regulatora.

Spoljanje osvetljenje objekta obezbeeno sa lampom od 120W, koja se pale automatski pomou senzora pokreta ili runo pomou prekidaa.

Odreene informacije PLC alje panelu. To je obezbeeno komunikacijom koja postoji izmeu ova dva ureaja. Ureaji su povezani preko RS 485 konektora i komuniciraju po MPI protokolu.

Na panel se alju odreene vrednosti koje se prate u vremenu. Signali koji se alju na panel su informacija o izlaznom pritisku, protok kao i nivo vode u bunaru.

Ovo je neophodno pri redovnim kontrolama sistema, da se ne bi otvarao orman, jer sve potrebne informacije se nalaze na panelu.

Celokupna stanica se napaja preko jednog glavnog prekidaa preko kojeg se vri prekidanje i uspostavljanje napona za celu podstanicu.2.1 Reimi rada

Postoje dva osnovna reima rada postrojenja:

1. automatski reim;

2. runi reim;

Izbor reima rada (RUNO-AUTOMATSKI) je mogu runim prebacivanjem grebenaste sklopke koja se nalazi na vratima ormana u eljeni poloaj kao i sklopke koja je sastavni deo elektromotornog ventila2.2 Automatski reim rada

U normalnom radu postrojenje treba da je u automatskom reimu. Automatski reim rada podrazumeva da PLC upravlja svim ureajima u skladu sa implementiranim softverom, a u zavisnosti od podatka o trenutnom nivou u bunaru, protoku i pritisku u cevovodu, PLC zadaje FR eljenu vrednost pritiska i bira odgovarajui setup FR. Celim sistemom upravlja na osnovu unapred zadate i merenih vrednosti u cevovodu, uz ogranienja nivoa u rezervoarima (max. i min. dozvoljeni nivo). Uslovi pokretanja pumpe su:

1. da nije proradila zatita na suvo;

2. da postoji dozvola za rad koja se daje postavljanjem grebenaste sklopke u odgovarajui poloaj;.2.3 Runi reim rada

U sluaju potrebe za runim upravljanjem nekim od ureaja prelazi se na runi reim rada postavljanje grebenaste sklopke u poloaj RUNO.Runi reim rada se koristi kada je PLC u otkazu i tada se eljene vrednosti FR zadaju direktno regulatoru. Iskljuenje pumpe je mogue na ta panelu na taster STOP.U sluaju naruene bezbednosti radnika ili maina (kvar, povreda radnika i sl.) neophodno je trenutno zaustaviti rad itavog pogona. To se postie postavljanjem glavnog prekidaa u poloaj 0, koji vri prekidanje i uspostavljanje napona za itav pogon.

3. Tabela sa oznakama elemenata za merenje3.1 Tabela signala merenja

SIMBOL

INSTRUMENTA NAZIVULAZIZLAZ

AIDIAODO

PT 111Pritisak vode u cevovoduX

FT 121Protok vode na izlazu cevovodaX

LT 132Kontinualno merenje nivoa vode u bunaruX

LIAL 131Detekcija MIN nivoaX

II 142, II 144Struja motora pumpeX

HS-2/2Komanda

Runo/automatski motora pumpeX

MS -1, MS -2 On/Off motori pumpiX

MSP-1,MSP-2Referenca brzine motoraX

MER-1, MER-2Greka motoraX

EERNeovlaeni ulazakX

Tabela 1. Tabela signala merenja4. Tehnike karakteristike ureaja i opreme 4.1 Procesorska jedinica SIMATIC S7-1200Signali koji se prikupljaju iz objekta dovode se na PLC kako bi se obradom podataka generisali signali za kontrolu procesa. Za ovaj sistem odabran je PLC proizvoaa Siemens tip S7 1200. Izabran je CPU 1211C (6ES7211-1AE31-0XB0) koji ima intregrisana 6 digitalnih ulaza, 4 digitalna izlaza, 2 analogna ulaza (0 10 V ). Zbog broja analognih ulaza i izlaza bilo je potrebno dodati kartice za analogne ulaze i izlaze.

Slika 4. Siemens SIMATIC S7-1200, CPU 1211CTehniki podaci:Specifikacija6ES7211-1AE31-0XB0

Dimenzije x V x D (mm)45 x 100 x 75

Teina180 g

Napon napajanja24 V DC

Ulazni opseg napona10 V, 5 V, 2.5

Ulazni opseg struje4-20 mA, 0-20 mA

Memorija30 KB

Tip memorijeEEPROM

Vreme konverzije (po kanalu)625s

Stepen zatiteIP20

Tabela 3. SIMATIC S7-1200,CPU1211C4.2 Analogni I/O modul Za analognu ulaznu karticu izabrana je Siemens Siplus SM 1231 (6ES723-4HD32-0XB0) sa po 4 12-o bitnih izlaza, sa napajanjem od 24 VDC.

Slika 5. Siemens SIMATIC SM-1231

Tehniki podaci:Specifikacija6ES723-4HD32-0XB0

Dimenzije x V x D (mm)45 x 100 x 75

Teina180 g

Zatita od pogrenog vezivanja napajanjaPostoji

Strujno napajanje transmiteramax. 30 mA po ulazu

El. Izolacija izmeu ulaza kao i osnovne magistrale i napajanjaPostoji

Struja (Sa napajanja L+, sa magistrale)max. 100 mA max. 50 mA

Vreme ciklusa625 s

Stepen zatiteIP20

Tabela 4. Siemens Simatic SM 1231

Zbog realizacije projekta potrebna je jo jedna kartica sa analognim ulazima i izlazima. Izabrana je kartica Siemens Siplus SM1234 (6AG1234-4HE32-4XB0) koja ima integrisana 4 analogna ulaza i 2 analogna izlaza.

Slika 6. Siemens SIMATIC SM-1234

Tehniki podaci:Specifikacija6AG1234-4HE32-4XB0

Dimenzije x V x D (mm)45 x 100 x 75

Teina220 g

Napon napajanja24 V DC

Vreme ciklusa625 s

Tabela 5. Siemens Simatic SM 12344.3 Komunikacioni procesor Za prenos podataka putem GPRS, odrabrana je kartica Siemens Communication processor CP 1242-7 (6GK7242-7KX30-0XE0 ).

Slika 7. Siemens CP 1242-7

Tehniki podaci:Specifikacija6GK7242-7KX30-0XE0

Dimenzije x V x D (mm)30 x 100 x 75

Teina133 g

Napon napajanja24 V DC

Prenos podataka GPRS

Uplink (max)

Downlink (max)43 kbit/s

86 kbit/s

PodravaSMS, GSM

Radna frekvencija850 MHz, 900 MHz, 1800 MHz,1900 MHz

Tabela 7. Siemens CP 1242-74.4 Komunikaciona karticaZa komunikaciju izmeu PLC- i touch panela je potrebna kartica sa RS 485 komunikacijom. Izabrana kartica je Siemens Siplus CM1241 (6AG1241-1CH30-4XB0) a RS485 komunikaciju. Slika 8. Siemens CM 1241

Tehniki podaci:Specifikacija6AG1241-1CH30-4XB0

Dimenzije x V x D (mm)30 x 100 x 75

Teina150 g

Napon napajanja24 V DC

Integrisani drajver protokol

ASCIIDa

USSDa

Tabela 8. Siemens CM 12414.5 Touch PanelZa panel je odabran Siemensov Siplus HMI TP700 Comfort 7 (6AG1124-0GC01-4AX0).

Slika 9. Siemens HMI TP700Tehniki podaci:Specifikacija6AG1124-0GC01-4AX0

Dimenzije x V x D (mm)214 x 158 x 63

Teina1.6 kg

Stepen zatiteIP20 i IP65

Ekran

TipTFT

Veliina7

Dimenzije x V (mm)152.4 x 91.4

Broj boja16777216

Rezolucija800 x 480

Osetljiv na dodirDa

Opte karakteristike

Napon napajanja24 V DC

Potronja energije12 W

Procesorx86

Operativni sistemWindows CE

Memorija

FlashDa

RAMDa

Korisna memorija za korisnike pod.12 MB

Memorijska karticaDa

Tabela 9. Siemens HMI TP7004.6 SITOP razvodnik napajanja za 24 VDCDa bi se obezbedio napon napajanja od 24 V DC za module PLC-a i pojedine senzore, koriten je SITOP razvodnik, koji vri pretvaranje ulaznog napona od 220 V AC u izlazni napon od 24 V DC.Tehniki podaci:SpecifikacijaSITOP 24 VDC

Ulazni napon120-230/230-500 VAC

Mreno baferovanje> 25 ms (120/230 V)

Frekvencija

Ulazna struja2.2 to 1.2/1.2 to 0.61 A

Izlazni napon24 VDC

Tolerancija3%

Status indikatorLED dioda (zelena)

Izlazna srtuja5A

ZastitaIP20

Opseg temperature0 do 60C

Dimenzije( x V x D)70 x 125 x 125

Teina1.2kg

Tabela 10. SITOP razvodnik napajanja 24 VDC4.7 Frekventni regulatori

Slika 10. Siemens Micromaster 430Za realizaciju projekta korieni su Siemens-ovi Micromaster 430 (6SE6430-2AD31-1CA0) frekventni regulatori, nominalne snage 11kW.Tehniki podaci:Specifikacija6SE6430-2AD31-1CA0

Dimenzije x V x D (mm)185 x 245 x 195

Teina5.7 kg

Napajanje380 V...480 V

Radna temperatura-10 C do +40 CS

Stepen zatiteIP20

Faktor snage0.95

Tabela 11. Siemens Micromaster 430

4.8 Pumpe sa motoromZa realizaciju projekta koritene su pumpe tipa PEDROLLO CP250AR sa integrisanim motorom. Ova pumpa nam omoguava zadovoljenje uslova navedenih u funkcionalnom opisu.

Slika 11. PEDROLLO CP250ARTehniki podaci:SpecifikacijaPEDROLLO CP250AR

Brzina obrtanja2900 o/min

Nominalni protok900 L/min (54 m/h)

Nominalna visina70 m

Kuite pumpeNerajui elik

Materijal impeleraNerajui elik

max. temperatura ambijenta40 C

Nominalna snaga11 kW

Snaga koju pumpa zahteva11 kW

Frekvencija napajanja50 Hz

Nominalni napon3 x 220-240 D / 380-415 Y V

Efikasnost motora pri punom optereenju90%

Efikasnost motora pri optereenja90-89,5 %

Efikasnost motora pri optereenja88-87 %

Teina107 kg

Ulazni otvor4 inca

Izlazni otvor3 inca

Duina598 mm

irina294 mm

Visina392

Tabela 12. PEDROLLO CP250AR4.9 Senzori i transmiteri4.9.1 Transmiter pritiska

Kompaktni transmiter pritiska Danfoss MBS 3200. Dizajniran je za upotrebu u skoro svim industrijskim aplikacijama, i nudi pouzdano merenje pritiska.

Slika 12. Danfoss MBS 3200Tehniki podaci:

SpecifikacijaDanfoss MBS 3200

Opseg merenja0..40 bar

Pritisak koji dovodi do prekida rada400 bar

Tanost0.5% od punog opsega

Napajanje, zatieno od promene polariteta9..34 V DC

Nominalni izlazni signal, zatien od kratkog spoja4-20 mA

Strujno ogranienje28 mA

Temperatura medijuma-40..125 C

Temperatura ambijenta-40..100 C

Stepen zatiteIP 65

Teina0.2-0.3 kg

Tabela 13. pritiska Danfoss MBS 32004.9.2 Senzor protoka

Za merenje protoka je odabran Siemens-ov Sitrans FM MAG 5100 senzor protoka i MAG 5000 transmiter.

Slika 13. Siemens MAG 5000

Tehniki podaci:

SpecifikacijaMAG 5100

Pritisak ( bar/psi)max. 40/600

Temperatura tenosti (C/F)-10 ... 70/-14 ... 160

ZatitaIP67/IP68

Izlazi1 strujni

1 digitalni, 1 relejni

Smer protokaUni/bidirekcioni

ZatitaIP67, IP20

Napajanje12 ... 24 V AC/DC

115 ... 230 VAC

Digitalni ulaz

Vreme aktivacija

Struja11 ... 30 VDC, Ri=4.4 k

50 ms

Idc 11V=2.5mA, Idc 30V=7mA

Strujni izlaz

Optereenje0/4 ... 20 mA

< 800

Maksimalna greka merenja0.5 % nominalne vrednosti

Temperatura ambijenta

Operativna

Skladina-20 ... +60 C (-4 ... +140 F)

-40 ... +70 C (-40 ... +158 F)

Teina0,75 kg

Tabela 14. Sitrans FM MAG 5100W4.9.3 Senzor nivoa(detekcija min)Za realizaciju projekta,kao odgovarajui senozor za merenje minimalnog nivoa. odabran je Nivelco NIVOPRESS, NPK 26A -1.Tehniki podaci:

SpecifikacijaNivelco NPK 26 A

Napajanje12 V30 V DC

Procesna temperature-10 C do +60 C

Izlaz4-20 mA /HART or 0 V10 V

ZatitaIP68

Tabela 15. Nivelco NPK 26 A4.9.4 Senzori nivoa(hidrostatski)

Za realizaciju projekta,kao odgovarajui senozor za konstantno merenje nivoa,odabran je senzor: Deltapilot M FMB50.

Slika 14. Endress+Hauser Deltapilot M FMB50

Tehniki podaci:SpecifikacijaDeltapilot M FMB50.

Napajanje24V DC

Opseg merenja0,1 10 bar

Analogni izlaz4 20 mA

Teina2,5kg

Temperatura ambijenta-40 to +85 C

Temperatura procesa-10 to +100 C

Tabela 16. Endress+Hauser Deltapilot M FMB50.4.10 Orman automatike i sitna oprema4.10.1 Razvodni orman automatike

U razvodnom ormanu automatike i energetike predviena je odgovarajua pomona oprema koja omoguava distribuciju ulazno/izlaznih signala i njihovo prilagoenje prema zahtevanim naponskim nivoima. Upotrebljen je slobodno stojei metalni Himel ormar, dimenzija 1800x800x400 mm, u koji se ugrauju sledei elementi:

Osigurai, topljivi i automatski,

Sklopke (grebenaste i peurkasta sklopka),

Klem-lajsne i stezaljke,

Motorne zatitne sklopke,

Pomoni releji,

Plastini kanali i sitan materijal.

Slika 15. Ormar za elektrinu opremu Himel

4.10.2 Sitna oprema

4.10.2.1 Kablovi

Za napajanje motora ventilatora korien je kabl tipa: PP00 4x1.5 mm firme FKS industrija kablova Jagodina. Kablovi su etvoroilni.

Slika 16. Kabl tipa: PP00 4x 1.5 mm

Tehniki podaci:

Nazivni napon: 1 kV

Ispitni napon: 4 kV

Tip: PP 00 i PP 00-A

JUS: N.C5.220

Opis konstrukcije:Provodnik: ica ili ue od mekog odarenog bakra ili aluminijuma. ila: Provodnik izolovan beavnim slojem PVC mase. Jezgro kabla: ile pouene. Meduprostori ispunjeni PVC nitima, a iznad je omot od termoplastinih traka. Za okrugle preseke provodnika ispuna je od nevulkanizovane gume. Plat: Beavna cev od PVC mase crne boje.

Primena:

Za razvod energije u gradskim mreama, industrijskim postrojenjima, termo i hidro centralama.

Tabela 19. Tehniki podaci kabla tipa: PP00 4x 1.5 mm

Za napajanje senzora i njihovo povezivanje na ulaze PLC-a, korien je kabl tipa LiYCY. LiYCY kablovi upotrebljavaju se kao napojni i komandni vodovi u mernoj i regulacionoj tehnici i industrijskoj elektronici.Odabrani kablovi su dvoilni i troilni, etveroilni shodno elektrinoj konekciji senzora. Njihovi nazivni preseci iznose 2x0.75mm2, 3x0.75mm2,4x0.75mm2. Proizvoa kablova korienih u instalaciji je Elektronapon iz Subotice.

Slika 17. Kabl tipa: LiYCY

Tehniki podaci:

Konstrukcija:

Provodnik: bakarna ica.Izolacija:Polivinil hlorid (PVC).Element pouavanja: ila, parica.Jezgro kabla: koncentrino.Pojasna izolacija: termoplastine trake.Elektrostatika zatita: oplet u obliku mreice od bakarne kalaisane ice.

Primena:

Upotrebljavaju se kao napojni i komandni vodovi za elektroakustine tonfrekventne sisteme, u mernoj i regulacionoj tehnici i industrijskoj elektronici. Postojanje irma eliminie uticaj smetnji.

Tabela 20. Tehniki podaci kabla tipa: LiYCY 4.10.2.2 Osigurai

Osigurai su sklopne naprave koje tite instalacione vodove i kablove od preoptereenja i kratkih spojeva iskljuenjem napajanja. Postavljaju se na poetku strujnog kola. Kada se u tom strujnom kolu pojavi proboj izolacije ili kratak spoj delovanjem osiguraa kolo se prekida, kvar se lokalizuje i ostatak instalacije nesmetano nastavlja rad.

Korieni su sledei osigurai:

1 tropolni topljivi osigura od 80 A

2 tropolni topljivi osigura od 10 A

5 jednopolna topljivi osiguraa od 6 A

2 jednopolna topljivi osiguraa od 3 A

1 jednopolna topljivi osiguraa od 2 A

4.10.2.3 Redne stezaljke

Stezaljke slue za nastavljanje i grananje provodnika u razvodnim kutijama i razvodnim ureajima. Za realizaciju projekta potrebno je 12 klemlajsni sa ukupno 55 rednom stezaljkom. Klem lajsne su smetene u razvodni orman automatike. Preko rednih stezaljki se komandno signalni kablovi vezuju sa opremom u ormaru. 4.10.2.4 Releji

Izlazi na izlaznoj digitalnoj kartici su preko releja (napon napajanja 24V DC ) spojeni sa izvrnim organima (frekventnim regulatorima, signalnim sijalicama i zvunom signalizacijom). Svi releji su smeteni u razvodni ormar merne automatike . Potrebno je 3 pomona releja,marke FINDER, napona napajanja 24 VDC. Start/Stop pumpa1 (K6, napon napajanja 24 VDC) Start/Stop pumpa2 (K7, napon napajanja 24 VDC)

Alarm (K8, napon napajanja 24 VDC)

4.10.2.5 Grebenasta sklopka

Na lokalni orman u kojem je smetena oprema, montirane su dve grebenaste sklopke.Jedna tipa MOELLER T0-1-154511 za izbor reima rada (runo-automatski). Sklopke su stepena zatite IP 65, tipa IEC i otporne su na koroziju. Nominalna radna struja pri naponu napajanja u opsegu od 13 do 32 VDC iznosi 10A po kontaktu. Na vratima ormara automatike i energetike montirana je i dvopoloajna grebenasta sklopka glavnog napajanja.

4.10.2.6 AlarmKao zvuna signalizacija postavljena je sirena proizvoaa Werma. Sirena radi na naizmeninu struju, pri naponu napajanja od 230 V i uestanosti 50 Hz. 5. Predmer i predraun opremeRB.PROIZVODKOLIINACENA

UKUPNO

1.CPU 1211C (6ES7211-1AE31-0XB0)1180180

2.SM 1221 (6ES7221-1BF32-0XB0)1105105

3.SM 1231 (6ES723-4HD32-0XB0)1337337

4.SM1234 (6AG1234-4HE32-4XB0)1342342

5.CM1241 (6AG1241-1CH30-4XB0)1130130

6.Siemens Micromaster 430 (6SE6430-2AD31-1CA0)210532106

7.Razvodni ormar HIMEL110201020

8.Pedrollo pumpa CP 250 AR220004000

9.Siemens Siplus HMI TP700 Comfort 7

(6AG1124-0GC01-4AX0)115361536

10.Transmiter pritiska Danfoss MBS 32001151151

11.Hidrostatski senzor nivoa

Deltapilot M FMB501472472

12.SITOP razvodnik napajanja za 24 VDC11 242*1 242*

13.Transmiter protoka Siemens MAG 114201420

14.Senzor nivoa Sitrans LVS2001323323

15.Motorni zatitni preida MOELLER1194194

UKUPNO:13 558

6. OPTI TEHNIKI USLOVI

6.1 Primenjeni propisi i standardi

Prilikom izrade projekta primenjeni su sledei propisi i standardi:

Zakon o planiranju i izgradnji objekata, Slubeni glasnik RS, br. 47/03.

Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona, Slubeni glasnik SRS, br. 53/88, 54/88 i 28/95.

Zakon o zatiti na radu, Slubeni glasnik RS, br. 42/9.1

Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima, Slubeni glasnik SRS, br. 21/89.

JUS N.B2.730:1984 Elektrine instalacije u zgradama, Opte karakteristike i klasifikacija.

JUS N.B2.741:1989 Elektrine instalacije u zgradama, Zahtevi za bezbednost, Zatita od elektrinog udara.

JUS N.B2.742:1995 Elektrine instalacije u zgradama, Zahtevi za bezbednost, Zatita od toplotnog dejstva.

JUS N.B2.743:1995 Elektrine instalacije u zgradama, Zahtevi za bezbednost, Zatita od prekomernih struja.

JUS N.B2.751:1988 Elektrine instalacije u zgradama, Izbor i postavljanje elektrine opreme u zavisnosti od spoljanjih uticaja.

JUS N.B2.752:1988 Elektrine instalacije u zgradama, Elektrini razvod, Trajno dozvoljene struje.

JUS N.B2.754:1988 Elektrine instalacije u zgradama, Uzemljenje i zatitni provodnici.

JUS N.B2.754/1:1988 Elektrine instalacije u zgradama, Uzemljenje i zatitni provodnici, Izmene.

JUS N.A0.351:1983 Automatsko upravljanje, Termini i definicije.

JUS N.A3.003:1987 Grafiki simboli za primenu u elektrinim emama, Provodnici i pribor za spajanje.

JUS N.A3.007:1986 Grafiki simboli za primenu u elektrinim emama, Rasklopne aparature i zatitni ureaji.

JUS N.A3.137:1991 Elektrotehnika, eme, dijagrami, tabele, Izrada logikih ema.

JUS IEC 1082-1: Priprema tehnike dokumentacije, Opti zahtevi.

JUS IEC 1082-2: Priprema tehnike dokumentacije, eme delovanja-funkcionisanja.

JUS IEC 1082-3: Priprema tehnike dokumentacije, eme, tabele i liste vezivanja.

JUS M.A0.100:1979instrumenti i ureaji za merenje i regulaciju u industrijskim procesima - grafiki simboli osnovni principi

JUS M.E4.021:1998eme procesnih postrojenja vrste ema

JUS M.E4.022:1998eme procesnih postrojenja uputstva za crtanje

JUS M.E4.023:1998eme procesnih postrojenja grafiki simboli

JUS M.E4.024:1998eme procesnih postrojenja oznake

JUS N.A3.002:1983grafiki simboli za primenu u elektrinim emama simboli elemenata, simboli namene i drugi simboli opte namene

JUS N.A3.131:1988elektrotehnika eme, dijagrami i tabele definicija i klasifikacija

JUS N.A3.133:1991elektrotehnika eme, dijagrami i tabele opti zahtevi

JUS N.A3.134:1991elektrotehnika eme, dijagrami i tabele izrada ema kola

JUS N.A3.750:1989elektrotehnika oznaavanje opreme, ureaja i elemenata

Ovi uslovi su sastavni deo projekta i kao takvi obavezuju investitora i izvoaa, da se pri izradi projektovanog sistema upravljanja i instalacija, pored ostalog pridravaju istih jer oni sadre mnoge elemente koji nisu navedeni u tehnikom opisu i ostalom delu projekta, a vani su za izvoenje radova.

Opti uslovi

1.Ovi tehniki uslovi su sastavni deo projekta i kao takvi obavezni su za naruioca (investitora) i izvoaa radova na izgradnji objekta.

2.Pre poetka izvoenja radova projekat mora biti odobren od strane nadlenih organa ili od naruioca radova.

3.Oprema predviena ovim projektom, treba da bude izvedena u svemu prema tekstualnoj i grafikoj dokumentaciji ovog elaborata, tehnikim propisima i pravilnicima vaeim za izvoenje ovih vrsta instalacija.

4. Za izvoenje radova naruilac mora da odredi svog nadzornog stalnog organa, a izvoa rukovodioca radova i stalnog vrioca unutranje kontrole kvaliteta.

5. Za izmene odstupanja ma koje vrste i znaaja, kako u pogledu tehnikog reenja, tako i u pogledu izbora materijala potrebno je pribaviti pismenu saglasnost strunog lica za tu vrstu izmena od strane nadzornog organa i od projektanta. Za promene tehnikog reenja bez saglasnosti projektanta odgovoran je nadzorni organ ili naruilac.

6. Sva oprema koja e se upotrebiti ili ugraditi mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta. Oprema koja ne ispunjava ove uslove ne sme biti upotrebljena. Nadzorni organ moe zahtevati naknadno ispitivanje opreme, ukoliko posumnja u ispravnost. Trokove naknadnog ispitivanja snosi izvrilac, ako oprema ne zadovoljava, a ako zadovoljava trokove snosi naruilac.

7. Izvoa sme pristupiti montai opreme tek po pismenom odobrenju nadzornog organa: da je oprema prispela na radilite ispravna; da odgovara karakteristikama iz projekta; da su obezbeena sredstva rada i transporta; da je obezbeena zatita na radu za sve uesnike radova.

8. Izvoa je duan da pre poetka radova proveri projekat na licu mesta, te ako nae da postoje razlike izmeu projekta i izvedenih graevinskih ili drugih radova, mora da obavesti nadzornog organa i projektanta. Ukoliko su promene takve prirode da utiu na ugovorenu cenu, izvoa e promene izvesti tek na pismeno odobrenje nadzornog organa, s tim da se obrauna razlika izmeu projektovanog i izmenjenog reenja u opremi i radovima.

9. Izvoa je duan da pre poetka radova u zajednici sa nadzornim organom i izvoaima drugih radova saini vremenski plan i dinamiku izgradnje objekta, kojih se u toku izgradnje mora striktno pridravati. Za bilo kakvo odstupanje od utvrene dinamike mora unapred pribaviti pismenu saglasnost nadzornog organa. U protivnom, eventualno nastale tete za investitora ili drugih izvoaa snosie izvoa.

10. Buenje konstrukcija moe se vriti samo uz pismenu saglasnost graevinskog nadzornog organa.

11. Kod izvoenja radova mora se voditi rauna da se to manje otete ve izvedeni radovi i postojee konstrukcije. Sva oteenja koja nastanu usled izvoenja radova moraju biti otklonjena/popravljena, a objekat doveden u stanje pre zapoinjanja radova o troku izvoaa.

12. Izvoa je duan da za svu opremu ili delove opreme koju sam proizvodi ili izgrauje, izradi svu potrebnu radioniku dokumentaciju i da na istu pre poetka izrade dobije pismenu saglasnost nadzornog organa. Ukoliko ne postupi ovako, bie duan da na zahtev nadzornog organa, o svom troku i bez prava na produenje roka, izvri sve eventualne potrebne izmene, ili ak i zamenu isporuene i ugraene opreme.

13. Rukovodilac radova izvoaa duan je da vodi svakog dana, graevinski dnevnik i graevinsku knjigu, koje mu overava nadzorni organ.

14. Izvoa radova na gradilitu je jedino odgovoran nadzornom organu i sa njim opti preko graevinskog dnevnika. Naredbe nadzornog organa telefonom, telefaksom, teleksom ili dopisom obavezne su za izvoaa, tek kada se upiu u graevinski dnevnik. Na sve zahteve izvoaa nadzorni organ donosi reenja u dogovorenom roku. U protivnom izvoa ima pravo na produenje roka ili na naknadu tete usled zastoja.

15. Izvoa je duan da sve potrebne radove izvede strunom radnom snagom, isto, solidno i kvalitetno. Sve nedostatke, koje nadzorni organ ustanovi u toku pregleda radova i upisa u graevinski dnevnik, izvoa je duan da otkloni u najkraem moguem roku i o svom troku.

16. Izvoa je duan da natpise, uputstva i natpisne ploice postavi prema projektnoj dokumentaciji na vidnom mestu, a rezervne oznake postavi na pristupanom mestu sa unutranje strane ormana ili poklopaca.

17. Izvoa treba da u toku radova unosi sve izmene i dopune u tehniku dokumentaciju za svu opremu obraenu ovim elaboratom, u jednom primerku sa potpisom nadzornog organa koji treba predati naruiocu za izradu projekta izvedenog objekta.

18. Izvoa je duan da, pri predaji radova, preda nadzornom organu ateste i overene garantne listove za svu ugraenu opremu.

19. Kao zavretak montanih radova smatra se dan kada izvoa podnese nadzornom organu pismeni izvetaj o zavretku ugovorenih radova, nadzorni organ pismeno potvrdi u graevinskom dnevniku i zatrai pismeno od naruioca da obrazuje komisiju za tehniki prijem.

20. Za tehniki prijem izvrenih radova izvoa i naruilac (investititor /korisnik) duni su da kompletiraju barem sledeu dokumentaciju: Odobrenje za gradnju; Kompletnu investiciono tehniku dokumentaciju sa unoenim dopunama i izmenama; Atestnu dokumentaciju upotrebljene opreme; Ocenu ovlaene strune ustanove da su primenjene projektovane/propisane mere zatite na radu; Zapisnike o izvrenim ispitivanjima opreme; Graevinski dnevnik rada; Uputstva sa emama za putanje u rad; Dokumentaciju izvedenog objekta.

21. Komisija za tehniki prijem izvrenih radova duna je da pregleda navedenu dokumentaciju i kompletno izgraen objekat. Komisija moe zahtevati od naruioca ili izvoaa i dodatnu dokumentaciju, koju su ovi duni da obezbede. Sve uoene nedostatke komisija je duna da navede. Po zavrenom radu komisija za tehniki prijem daje pismeno miljenje da li su radovi izvedeni po projektu i da li su ispunjeni uslovi za putanje u rad i pod kojim uslovima objekat mora biti puten u rad.

22. Izvoa je duan da o svom troku i u najkraem moguem vremenu otkloni sve nedostatke, koje ustanovi komisija za tehniki prijem objekta. Ukoliko se izvoa pokae aljkav ili ne eli da pristupi otklanjanju ustanovljenih nedostataka, naruilac ima pravo da otklanjanje nedostataka poveri drugom kvalifikovanom preduzeu ali o troku izvoaa.

23. Izvoa garantuje ispravnost ugraene opreme i izvedenih radova za period utvren ugovorom. Garantni period poee da se rauna od dana zavrenog tehnikog prijema radova. Za sve havarije koje bi se u garantnom periodu pojavile zbog ugradnje neodgovarajue opreme ili nesolidno izvedenih radova, izvoa je duan da izvri opravku i dovede opremu u projektovano / izvedeno stanje, bez prava na naknadu.

24. Ukoliko se pokae da su neki nedostatci u opremi nastali usled nesavesne upotrebe ili preoptereenja, izvoa je duan da na zahtev naruioca otkloni nedostatke, ali o troku naruioca.

25. Za sve to nije izriito navedeno u ovim tehnikim uslovima Izvoa je duan da se pridrava vaeih propisa i standarda.

6.2 Kablovski razvod

Opte napomene

Pri polaganju kablova voditi rauna o sledeem:

Kablovi se ne smeju vui preko otrih ivica ili drugih predmeta koji mogu dovesti do njihovog oteenja;

Prilikom prenosa i razvlaenja kablova primeniti postupke koji spreavaju naprezanje ili oteenje ile, izolacije ili zatitnog omotaa;

Polaganje i savijanje se ne sme vriti pri temperaturama niim od 5 oC;

Poluprenik savijanja kabla kod izvoenja radova ne sme biti manji od 20 D, a kod konano poloenih 15 D, gde je D spoljni prenik kabla;

Pri prolazu kroz zidove i podove kablove treba provui kroz cevi, a zatim izvriti zaptivanje cevi oko kabla;

1.Kablovski razvod u instalacijama niskog napona mora zadovoljiti zahteve iz gore navedenih propisa i standarda.

2.Komandno-signalni kablovi se takoe delom polau na regale a delom kroz fleksibilne cevi, koje u isto vreme slue i kao izolacija i kao mehanika zatita.

3.U istu instalacionu cev ili kanal mogu se postavljati samo provodnici koji pripadaju istom strujnom kolu osim provodnika upravljakih i pomonih kola.

4.U isti omota ili cev ne smeju se postavljati provodnici razliitih naponskih nivoa osim ako je ugraena izolaciona pregrada koja podnosi ispitni napon razvoda vieg napona.

5.Kablove odmeravati i sei tek nakon premera trase i odreivanja potrebnih duina na licu mesta. Nastavljanje i spajanje provodnika i kablova moe se vriti samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, spojem koji ne sme uticati na smanjenje preseka ili oteenje provodnika ili izolacije. Spoj mora biti izolovan stepenom izolacije koji odgovara tipu razvoda.

6.Elektrini razvod se postavlja u blizini drugih neelektinih instalacija na udaljenost koja onemoguava meusoban tetni uticaj a najmanje 30mm. Elektrini razvod se mora zatititi od uticaja (zagrevanje, kondenzacija ...) drugih instalacija i sredine.

7.Signalnim kablovima za prenos analognih signala moraju se uzemljiti irmovi u cilju zatite od elektromagnetnih smetnji.

8.Svi kablovi moraju se jasno i trajno obeleiti u skladu sa projektnom dokumentacijom. Oznaka mora da sadri: tip kabla, duinu i oznaku prema projektu. Kraj kabla se obeleava na mestu gde je uveden u razvodni orman u blizini mesta gde je skinut spoljni omota. Kablovi se rasporeuju tako da je pristup lagan a ploica sa oznakom vidljiva.

9.Kontrolni kablovi treba da budu raznobojni, sa PVC izolacijom, otporni na oteenje u uslovima koji se oekuju na pojedinim mestima instaliranja. Kablovi za digitalne i analogne signale treba da imaju zajedniku zatitnu mreu od metalnih niti, jezgra treba da budu uvijana u parovima. Minimalni presek svakog jezgra ice kontrolnih kablova treba da je 0,75 mm2. U svim sluajevima, maksimalni pad napona u kablu ne bi trebalo da pree 5% u najloijim temperaturnim uslovima. Kabl sa vie od 7 ila treba da ima priblino 10% rezervnih ila.

10. Po izvrenom polaganju kablova, sve kablovske otvore i prodore (izuzev u sluaju kablovskih uvodnica) zaliti vatrootpornom zaptivnom masom.

11. Svi kablovi moraju biti slabo zapaljivog tipa. Svi kablovi moraju da budu za primenu na mestima sa pojaanim vibracijama. Na svim energetskim kablovima i na svim signalnim kablovima, treba da budu izvreni sledei testovi:

-test zapaljivosti kao za I.E.C.-332,

-emisija kiselog gasa za I.E.C.-754-1 ograniena na maksim. 20C,

12. Tamo gde je neophodno, kablovi treba da budu otporni na dejstvo vode, sunevu svetlost, hemikalije, koje se koriste. Identitet proizvoaa i godina proizvodnje treba da budu oznaeni du kabla.

13. Ukoliko nije drugaije utvreno, kablovi treba da budu poloeni po kablovskim trasama, po regalima, u cevima i buirima. Sve trase kablova treba da obezbede mehaniku zatitu kablova. Zatita kablova treba da bude perforirana. Kablovi treba da budu dobro fiksirani, odgovarajuim zavrtnjevima adekvatne veliine, ili plastinim spojkama.

14. Komandni kablovi i energetski kablovi treba da budu poloeni odvojeno, najmanja distanca 300 mm, uz striktno potovanje njihovog dozvoljenog radijusa savijanja. Pri ukrtanju komandno signalnih kablova sa energetskim kablovima ugao ukrtanja mora biti to blii 90o, a ne sme biti manji od 45o.

15. Vuenje i fiksiranje kablova i postavljanje na prikljuna mesta treba da bude strogo u saglasnosti sa instrukcijama proizvoaa, uz upotrebu odgovarajuih alatki.

16. Svi kablovi treba da budu odgovarajui za primenu na rudarskim mainama. Materijal bakar. Minimalni presek 2,5 mm2. Kod pogona sa frekventnim pretvaraima koristiti odgovarajue oklopljene (irmovane kablove).

17. Na svim zavrecima ila i kablova, izolacija treba da bude uredno skinuta bez oteenja vlakana provodnika. Radi zatite provodnika ili krajnjih prikljuaka, treba upotrebiti flane ili stezaljke. Spojevi i navlake koje se koriste na krajnjim prikljucima, klemama, treba da budu odabrani tako da prate radnu temperaturu uslova pod kojima kabl funkcionie.

18. Kablovi treba da budu testirani u laboratoriji u skladu sa primenjivim standardima. Test treba da ukljui:

-faktor dielektrinog gubitka sa poveanjem temperature;

-merenje otpora izolacije;

-merenje gustine oplate i zatite (samo uzorci);

-merenje otpora jezgra;

-test visokog napona.

19. Svi elementi za elektrina povezivanja treba da budu od materijala koji je zatien od korozije ili je otporan na nju. Veze i pribor treba da odgovaraju primenljivim standardima. Veze posebnih jedinica na sabirnice treba da budu ostvarene savitljivim spojevima ija duina treba da osigura fleksibilnost zbog vibracija.

6.3 Razvodni ormani, kutije i kasete

1.Razvodni ormani, kutije i kasete moraju zadovoljiti zahteve iz gore navedenih propisa i standarda.

2.Svi elementi u ormanima moraju biti jasno obeleeni sa naznakom kojem strujnom krugu pripadaju. Svi provodnici, zavretci kablova i prikljune kleme moraju takoe biti jasno obeleeni. Sve oznake moraju odgovarati onima iz projekta. Oznake moraju biti jasne, vidljive i trajne.

3.Savitljivi provodnici moraju se voditi samo kroz instalacione kanale, cevi ili fleksibilne spiralne omotae. Veze elemenata na vratima ormana sa unutranjou izvode se obavezno savitljivim provodnicima. Instalacioni kanali se montiraju samo horizontalno ili vertikalno.

4.Boje provodnika i kablovskih ila moraju odgovarati propisima: plava za nulti, uto-zelena za zatitni provodnik, crna i/ili braon za fazne provodnike. Za pozitivni pol jednosmernog napajanja koristi se crvena, a za negativni plava ili crna boja izolacije.

5.Svi provodnici moraju biti jednoznano obeleeni jasnim i trajnim oznakama. Nakon izvoenja radova oznake provodnika se unose u projekat izvedenog objekta.

6.Na krajeve fleksibilnih provodnika obavezno se postavljaju zavretci u vidu iglica ili cevica-hilzni, presovanjem.

7.Oprema razliitih naponskih nivoa i struja moraju se grupisati u ormanu i vidno odvojiti od opreme drugih karakteristika.

8.Svi rasklopni ureaji moraju se montirati i povezati tako da se ne dovede u pitanje njihova efikasnost i funkcionalnost.

9.Zatitni rasklopni ureaji ne smeju se postavljati u nulti provodnik.

10.Svi provodni delovi pod naponom i oni koji mogu doi pod napon moraju biti zatieni izolacijom, poklopcima ili pregradama. Svi delovi kod kojih se moe javiti korozija moraju biti zatieni odgovarajuim premazima i bojama.

11.Oprema na vratima ormana titi se od dodira prozirnom izolacionom ploom montiranom na odstojnike.

12.Svi elementi za koje je to mogue montiraju se na standardnu W inu prema JUS N.K5.005. Sve redne stezaljke se montiraju na standardnu asimetrinu inu (EN 50035).

13.Prikljune kutije i kasete za prikljuak elemenata izvan ormana i za nastavak kablova izraene su od poliestera i zaptivene (IP55). Montiraju se na zid ili na drugi deo konstrukcije pazei da se montaom ne narui zaptivenost. Oznaavaju se u skladu sa projektom jasnim oznakama otpornim na dejstvo sredine.

14.Svi kablovi i provodnici se u zaptivene kasete i kutije uvode kroz zaptivne uvodnice sa gumenim prstenom.

a.NN razvodna oprema, kontrolne table, ormari

1.Ormane kompletno ispitati u pogledu funkcionalnosti. U sluaju bilo kakvog neslaganja sa opisom, traiti odobrenje od nadzornog organa odnosno projektanta.

2.Sva elektrina oprema predviena je da se uzemlji preko samih limenih ormana. Zbog toga i metalni delovi konstrukcije moraju biti vrsto povezani (zavrtnjima ili zavarivanjem) za limene elije. Na isti nain se i ormani povezuju na uzemljivaku traku.

3.Ormani se emiraju provodnicima P/F odgovarajueg preseka koji se postavljaju u plastine kanalice. Na krajevima provodnika postavljaju se zavrne i okrugle zavrne stopice, presovane odgovarajuim alatom.

4.Sva oprema u ormanima mora biti obeleena odgovarajuim oznakama iz ema. Oznake moraju biti trajne i itljive, a moraju se nalaziti na svakom elementu i na mestu na koje se taj element postavlja. Oznake se moraju nalaziti i na svim elementima smetenim van ormana.

5.Provodnike koji se zavravaju na rednim stezaljkama klemama, obeleiti odgovarajuim brojevima klema na aparatima. Obeleavanje vriti plastinim brojevima koji se navlae na provodnik.

6.Vrata ormana su sa prednje strane, minimalnog ugla otvaranja 135o i treba da omogue nesmetan pristup rekovima modulima, prikljunim stezaljkama za vezu sa procesom i ugraenom opremom za napajanje.

7.Vrata i telo ormana treba da budu elektrino povezana da ostvaruju jednu potencijalnu ravan.

8.Elektro ormari treba da budu vrsti, napravljeni od napregnutih savijenih elinih delova sa ugraenim ploama i okvirima za montiranje opreme. Svi delovi treba da budu zatieni od korozije. Samostojei elektro ormari treba da budu snabdeveni elementima za fiksiranje za pod. Manji ormari, za PLC i pripadajuu opremu montiraju se na zid elektro sale, ili pulta, i moraju da imaju pripadajuu opremu za montau.

9.Odgovarajua zatita od dodira treba da bude obezbeena kako bi se spreio pristup ivim delovima dok su vrata ormara otvorena.

10.Gde god je neophodno treba instalirati adekvatne absorbere vibracija i udara.

11.Svi ormari treba da budu snabdeveni bravama, osvetljenjem, prikljunom kutijom za radni napon (220V).

12.Sabirnice treba da budu sposobne da izdre sva elektro i termika naprezanja. Treba predvideti i dilataciju sabirnica usled temperaturnih varijacija.

b.Elektro motori

1.Motori moraju biti proverene izrade, i moraju udovoljavati zahtevima ovde specificiranim.

2.Moraju biti opremljeni prikljuenim ormariima, kablovskim prirubnicama. Motori moraju biti standardni, odnosno lako zamenljivi. Svi motori treba da budu u zatiti IP54. Motori su asinhroni sa kaveznim rotorom.

3.Izolacija motora treba da bude klase F i treba da bude podesna za rad u uslovima vlage, za sluajni kontakt sa korozivnim nagrizajuim gasovima i parama i za uslove kolebanja temperature. Namotaji statora treba da budu privreni tako da onemogue dejstvo sila koje potiu od direktnog pokretanja.

4.Motori treba da budu potpuno zatvorenog tipa i da se hlade sopstvenim ventilatorom, klase zatite IP 54, u skladu sa IEC Preporukama 34-35.

5.Dijagram vezivanja treba da bude trajno postavljen na unutranjoj strani poklopca prikljunog ormara. Ako su motori podeeni za samo jedan smer obrtanja, to treba da bude jasno naznaeno.

6.Prikljuni ormari treba da bude potpuno zatvoren i projektovan tako da sprei prodor vlage i praine. Svi spojevi treba da budu oivieni zaptivkom. Svaki motor treba da ima adekvatan zavrtanj za uzemljenje.

7.Motori treba da budu statiki i dinamiki balansirani, kako bi se izbegle tetne vibracije.

c.Programabilni kontroleri

1.Programabilni kontroleri se smetaju u razvodne ormane slobodno stojee ili za montau na zid odgovarajueg stepena zatite.

2.Ureaj mora omoguiti jednostavno i brzo nalaenje i otklanjanje kvarova.

3.Ureaj treba da obezbedi automatsku dijagnostiku greke i signalizaciju kvara na nivou modula, pristupane ispitne i rastavne take, jednostavnu zamenu modula.

4.Ukupan kapacitet modula za spregu sa procesom treba da bude jednak ili vei od projektovanog. U ormanu (reku) treba ostaviti 20% rezervnog kapaciteta za prihvat novih modula, koji e se ravnopravno tretirati kao i ostali moduli.

5.Ulazno/izlazni signali moraju biti na neki od poznatih naina spregnuti sa sistemom i to na nivou svakog signala posebno. Galvanska izolacija mora iznositi barem 1 kV izmeu signala i elektronike ureaja.

6.Informativni podaci o algoritmima-procedurama upravljanja su dati u okviru projektne dokumentacije. Obaveza izvoaa je da izradi detaljne algoritme i aplikativni softver, za koji je u potpunosti odgovoran.

d.Montaa, ispitivanje i putanje u rad

1.Izvoa je duan da izvri sve pripremne radnje neophodne za montau i ispravan rad opreme: proveru opreme pre montae, proveru prikljunih mesta prema procesu i drugim razvodnim ormanima, proveru prostorija u kojima e se vriti montaa opreme, odnosno ambijentnih uslova, proveru trasa za polaganje kablova.

2.Pre povezivanja kablova izvrie se ispitivanje instalacije, gde otpor izmeu vodova kao i otpor prema zemlji treba da iznosi najmanje 1000o po 1 V.

3.Izvriti povezivanje kablova na ureaje u svemu prema ovom projektu i dokumentaciji proizvoaa opreme, a bez ukljuivanja ureaja. Objekat se ne iskljuuje u celosti u toku izvoenja radova i putanja u rad, ve se iskljuuju pojedine funkcionalne celine a da to ne utie na rad ostalih delova objekta.

4.Ureaji se putaju u rad iskljuivo u prisustvu nadzornog organa. Nakon pregleda ugraene opreme i izvedenih veza, privodi se napon i ureaj ukljuuje.

5.Izvriti instalaciju aplikativnog softvera nadzorno upravljakog sistema, nakon ega sledi njegovo testiranje, podeavanje i otklanjanje eventualnih nedostataka, ime je sistem doveden u funkcionalno stanje.

6.Program finalnog ispitivanja ureaja, odnosno sistema, odreuje nadzorni organ.

7.Prijem ureaja, odnosno sistema se vri prema vaeim propisima, komisijski, o emu je potrebno sainiti poseban zapisnik u koji treba uneti sve nalaze, rezultate merenja, kao i rokove za eventualno dovoenje ureaja u deklarisano ispravno stanje.

8.Nakon tehnikog prijema nadzorno upravljakog sistema, mogue je sistem pustiti u probni rad.

7. PRILOG O ZATITI NA RADU

Ovim prilogom su obuhvaene zatitne mere kojih se mora pridravati pri rekonstrukciji i eksploataciji odlagaa, a koje proistiu iz:

Zakon o zatiti na radu, Sl. glasnik RS br. 42/1991. g., 53/93, 67/93 48/94.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o zatiti na radu, Sl. glasnik RS br. 42/1998. g.

7.1 Zatita na radu

Radnici koji izvode radove po ovom projektu, moraju biti upoznati sa potrebnim merama koje moraju preduzeti radi line zatite u procesu rada. Sa merama zatite na radu radnike upoznaju odgovarajue slube. Za primenu mera zatite u procesu rada odgovorni su rukovodilac radova i sam radnik. Radnik mora biti snabdeven odgovarajuim sredstvima line zatite i linom zatitnom opremom. Orua, ureaji i druga sredstva za rad moraju biti snabdevena zatitnim ureajima i propisanim ispravama o njihovoj ispravnosti za bezbedan rad. Izvrenje radnih zadataka mora biti organizovano tako da svaki radnik moe raditi bez opasnosti po svoj ivot i zdravlje, kao i bez tetnosti za sredstva za rad.

Radnik moe biti rasporeen samo na poslove koji odgovaraju njegovom strunom i zdravstvenom stanju. Radnik mora poslove obavljati sa punom panjom i namenski koristei zatitna sredstva i opremu. Radnik je duan da neposrednom rukovodiocu prijavi svaki nedostatak, dogaaj ili sumnjivu pojavu koja bi mogla prouzrokovati neeljene posledice na radnika, proces rada i okolinu. Rukovodilac radova i radnici moraju biti obueni za pruanje prve pomoi radniku koji je povreen.

7.2 Zatita od elektrinog udara

Zatita od direktnog dodira je obezbeena pravilnim izborom kablova, opreme i ureaja. Delovi pod naponom su potpuno pokriveni izolacijom. Za fabriki izraenu opremu izolacija mora odgovarati jugoslovenskim standardima. Kod druge opreme izolacija mora biti tako izraena da trajno izdri mehanike, hemijske, elektrine ili toplotne uticaje. Svi ormani su opremljeni bravicom sa kljuem i imaju stepen zatite IP55. Unutar ormana postavljaju se tablice sa opomenom.

Zatita od indirektnog dodira obezbeena je primenom zatite automatskim iskljuenjem napajanja. Za elektrinu opremu primenjen je IT sistem zatite od indirektnog dodira prema JUS N.B2.741. Provera efikasnosti zatite od indirektnog napona dodira sastavni je deo projektne dokumentacije. Na poetku svakog strujnog kola postavljen je osigura za zatitu od kratkog spoja.

7.3 Zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem strujnog kola

Iskljuivanje strujnog kola u cilju mehanikog odravanja predvieno je sledee: unutar elektro-ormara nalazi se glavni prekida za komandi napon.

Iskljuivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluaju hitnosti obezbeeno je postojeim primarnim sigurnosnim krugom. Nadzorno-upravljaki sistem ne uestvuje aktivno u zaustavljanju pogona osim to se svi izlazni signali dovode u neaktivno stanje.

Upravljaka strujna kola motora su tako projektovana da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona.

7.4 Zatita od poara

Zatita od poara obezbeuje se pravilnim izborom elektrine opreme i pravilnim dimenzionisanjem provodnika. Kuita elektrine opreme treba da imaju najmanje stepen zatite IP5X. Pravilno dimenzionisani provodnici su provodnici zatieni od preoptereenja i kratkih spojeva. Ureaji za zatitu se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara. Predviena elektrina oprema ne sadri zapaljive tanosti, a kablovi i provodnici zatieni su od prekomerne struje i zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema JUS N.C0.075.

7.5 Zatita od vlage, praine, eksplozivnih i zapaljivih materijala i hemijskih uticaja

Zatita je obezbeena pravilnim izborom karakteristika opreme i naina i mesta montae.

7.6 Opasnost od statikog elektriciteta

Opasnost od statikog elektriciteta se otklanja pravilnim izvoenjem uzemljenja.

7.7 Izjava odgovornog projektanta o primenjenim merama zatite na radu

Ovim izjavljujem da sam prilikom izrade ovog projekta ugradio sve propisane mere zatite na radu u skladu sa tehnolokim projektnim zadatkom i da prilog o primenjenim merama zatite na radu u potpunosti objanjava sve mere koje su predviene u tehnikoj dokumentaciji da se opasnosti po ivot i tetnosti po zdravlje radnika i graana koje se mogu pojaviti pri korienju odlagaa otklone ili svedu u dozvoljene granice.

Maja Spasojevi, RA83/2011

13

_1485093323.unknown