n prirunik za odreivanje vrsta ptica n vodi po najznaajnijim podrujima

za ptice u Srbiji

PTICE SRBIJEi podruja od meunarodnog znaaja

Dragan Simi, Slobodan Puzovi

Liga za ornitoLoku akciju Srbije

Korica spolja - Ptice - 4 boje CMYK

www.ptica.org

Kako se koristi ovaj prirunik

Od oko 360 vrsta ptica koliko je zabeleeno u Srbiji, ovde je prikazano njih138, uglavnom onih koje se ee viaju. Tekst za svaku pticu pominje glavne odlike znaajne za odreivanje vrste, potom stanita u kojima se javlja i, u sluaju usko rasprostranjenih vrsta, region ili podruje u kome se gnezde. U ovom priruniku, pojam selica oznaava vrstu koja se kod nas gnezdi, pri-sutnu od prolea pa priblino do kraja leta; prolaznica vrstu koja se kod nas ne gnezdi, ve se via samo tokom seobe; zimovalica vrstu prisutnu od jeseni do kraja zime; a stanarica vrstu koja se kod nas gnezdi i via tokom itave godine, bez obzira da li se deo naih ptice moda seli (a zimi ih zamenjuju gosti iz severnijih zemalja) ili ne. Sledi duina ptice od vrha kljuna do za-vretka repa (u cm). Kod pojedinih vrsta, iza duine stoji oznaka S1, S2 ili S3. Radi se o Species of European Conservation Concern ili SPEC vrstama iji opstanak u Evropi zavisi od mera zatite. S2 su ugroenije od S3, dok su S1 globalno ugroene. Tekst za svako podruje od meunarodnog znaaja za ptice (Important Bird Area ili IBA) opisuje koje se tu vrste javljaju, koja su stanita zastupljena, stepen zatite i faktore ugroenosti. Na karti se mogu videti poloaji i veliina svakog podruja.

Prirunik je finansirao Grad Beograd Gradska uprava, Sekretarijat za zatitu ivotne sre-dine, u okviru konkursa za finansiranje projekata nevladinih organizacija u 2007. LOA se na podrci zahvaljuje i vajcarskom drutvu za zatitu ptica Schweizer Vogelschutz/BirdLife Switzerland, tampariji Publikum, preduzeu Delta Maxy, kao i Zavodu za zati-tu prirode Srbije.

Autori zadravaju sva prava na tekst i ilustracije. u ovom izdanju Dragan Simi, Slobodan Puzovi, Zbigniew Sroga, Maciej Szymanski, Jyrki Mkel, Goran Sekuli, Srdjan Belij 2008.Copyright za Srbiju 2008. LOA Liga za ornitoloku akciju Srbije, Beograd. Sva prava objav-ljivanja zadrava izdava.

Ptice Srbije i podruja od meunarodnog znaaja

Tekst: Dragan Simi, Slobodan Puzovi

Ilustracije: Zbigniew Sroga, iz izdanja Mller, Werner (1989): Vgel der Schweiz. Schweizer Vogelschutz (SVS), Zrich.

Fotografije ptica: Maciej Szymanski, Jyrki Mkel Fotografije podruja: Slobodan Puzovi, Goran Sekuli,

Srdjan Belij

Izdava:

LOA Liga za ornitoloku akciju Srbije

Dr. Ivana Ribara 91, 11070 Beograd, Srbija

Tel: (+381) 63 7669 239E-mail: loa@ptica.orgWeb: www.ptica.org

Dizajn i priprema za tampu: Studio avka (Neboja ovi)

Tira: 3000

tampa: Publikum

Liga za ornitoloku akciju Srbije LOALiga za ornitoloku akciju Srbije (LOA) nezavisno je, nevla-dino i neprofitno udruenje graana osnovano 2003. radi zatite prirode i ptica. Danas LOA ima 110 lanova. Od sa-mog osnivanja odrava bliske veze sa srodnim organizaci-jama u zemlji i inostranstvu.LOA je misiju zatite ptica usmerila na zatitu vrsta, njihovih stanita i znaajnih podruja, reju, delom, i ukljuivanjem javnosti. LOA nastoji da sprei lokalna nestajanja populacija pti-ca; smanji broj ugroenih vrsta; pobolja mere zatite svih vrsta, te zatiti kljuna podruja i stanita ptica u Srbiji.

Najznaajnije aktivnosti istraivanje i zatita:Birds in EuropeLOA je u saradnji sa vojvoanskim i crnogorskim drutvima za zatitu ptica uestvovala u me-unarodnom projektu BIRDS IN EUROPE Population estimates, trends and conservation sta-tus u organizaciji asocijacije BirdLife International; zahvaljujui kome Srbija po prvi put ras-polae procenama veliina i trendova gnezdilinih populacija ptica Srbije.

Monitoring migracija ptica movarica radi prevencije ptijeg gripa lanovi LOA su, u saradnji sa vojvoanskim Drutvom za zatitu i prouavanje ptica, smislili, rukovodili i sprovodili ornitoloki Projekt motrenja vodenih ptica selica za prevenciju ptijeg gripa u Srbiji. Statistika projekta je impresivna: 22 lana obe organizacije su tokom dve sezo-ne sprovodili monitoring 50 lokaliteta na kojima su tokom 600 obilazaka terena identifikovali 100 vrsta movarica i o njima prikupili 1.500.000 pojedinanih naunih podataka. Projekti su realizovani pod patronatom Naunog instituta za veterinu Srbije, a u okviru projekta Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

International Waterbird CensusSvakog januara, oko 15.000 posmatraa iz vie od 100 zemalja broji barske ptice u okviru me-unarodnog popisa movarica. U Srbiji 26 aktivista LOA, Fonda za zatitu ptica grabljivica i vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica aktivno prati ptice na 55 lokaliteta. IWC se u svetu organizuje od 1967. i svake godine se prebroji izmeu 30 i 40 miliona movarica, a rezultati popisa omoguavaju praenje promena u brojnosti i distribuciji vrsta, poboljava po-znavanje manje poznatih vrsta i podie javnu svest o znaaju i lepoti ovih ptica.

Najznaajnije aktivnosti edukacija i popularizacija ptica:TV film Ptiarenje za poetnikeU saradnji LOA i Ekoloke redakcije dravne televizije nastao je film Ptiarenje za poetnike u trajanju od 25 minuta. Reiju je potpisao Filip olovi. Ovo je prva emisija u istoriji RTS posve-ena temi kako posmatrati ptice. Prikazuje proces identifikacije na primerima nekoliko lakih vrsta i obiluje praktinim savetima na ta obratiti panju, o opremi i etici, problemima u iden-tifikaciji, ugroenosti ptica, te sportskom i turistikom aspektu ptiarenja.

Veliki dan pticaPopularizujui posmatranje ptica, LOA naglaava rekreaciono-sportski aspekt aktivnosti i u tom cilju je pokrenula otvoreno takmienje Veliki dan ptica. To je ekipno nadmetanje sa ci-ljem da se unutar 24 asa vidi to vie vrsta ptica (od kojih svaku vrstu mora verifikovati preko 50% lanova tima) unutar kruga prenika 50 km (svaka ekipa bira sopstveno podruje). Prvo takmienje odrano je juna 2003, a rekord je postignut 2005. i iznosi impresivnih 114 vrsta koje su zapaene na potezu od Strailova do Beejskog ribnjaka. Takmienje se odrava svake godine u danima oko 1. maja.

EuroBirdwatchU saradnji LOA i vojvoanskog Drutva za zatitu i prouavanje ptica, Evropski vikend posma-tranja ptica organizuje se u Srbiji od 2005. To su dani kada preko 40.000 Evropljana sa dvogle-dima izlazi u prirodu da bi pratilo migraciju ptica. Prole, 2007. godine je u Srbiji organizovano devet izleta na kojima je uestvovalo 114 ptiara, koji su posmatrali 23.000 ptica 111 vrsta. EuroBirdwatch se svake godine odrava tokom prvog vikenda u oktobru.Vie informacija potraite na web stranici www.ptica.org

Korica unutra - Ptice - 4 boje CMYK

CIP -

598.2(497.11)(035)

, Ptice Srbije i podruja od meunarodnog znaaja / Dragan Simi, Slobodan Puzovi; [ilustracije Zbigniew Sroga ; foto-grafije ptica Maciej Szymanski, Jyrki Mkel ; fotografije podruja Slobodan Puzovi, Goran Sekuli, Sran Belij]. - Beograd : Liga za ornitoloku akciju Srbije, 2008 (Beograd : Publikum). - 48 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira 3.000.

ISBN 978-86-911303-0-51. , [] []a) - - COBISS.SR-ID 147743500

UVOD

Pri susretu sa pticama, mnogi pronalaze vie zadovoljstva ukoliko mogu da prepoznaju o ko-jim se vrstama radi. A u Srbiji je do sada zabeleeno oko 360 vrsta. Odakle krenuti, da li je uop-te mogue sve ih zapamtiti i prepoznati? Kada pokuate da po prvi put prepoznate ptice, verovatno ete se vie zbuniti nego u tome us-peti. To nije razlog za zabrinutost, svaki posmatra je proao kroz to iskustvo. Brzo ete nauiti da prepoznajete ee vrste, a potom i one sa kojima se ree sreete. Veina moe da prepozna makar nekoliko vrsta. Odreivanje vrste moe biti sasvim jedno-stavno, npr., crno-bela ptica srednje veliine i dugog repa je svraka. Da biste prepoznali ma koju vrstu, potrebno je slediti nekoliko osnovnih saveta ime poveavate mogunost da tano odredite vrstu koju ugledate.

Identifikacija

Procenite veliinu ptice. esto je od pomoi kada je poredite sa drugim vrstama koje dobro po-znajete, posebno ako i njih posmatrate u blizini one koju ne poznajete. Da li ptica lii na neku vrstu koju ve poznajete? Kakav je va prvi utisak? Kljun i noge su poseb-no vani pri odreivanju vrste. Oblik kljuna ukazuje na nain ishrane i pomae vam da pticu smestite u neku grupu vrsta. Duina i boja nogu, kao i postojanje ili odsustvo plovnih koica meu prstima su takoe bitni detalji. Naravno, i obojenost ptice je veoma vana za tano odreivanje vrste. Zato treba da zabelei-te to vie detalja moete. Obratite panju na boju gornjeg dela tela (lea i krila), donjeg dela tela (grudi i trbuha), te glave i repa. Takoe zabeleite svaku povrinu koja bojom odudara od osnove. Da li ptica ima neku upadljivu oznaku, recimo prugu iznad oka, preko grudi ili krila? Na primer, plava mrlja na krilu ukazuje na sojku, dok e mala ptica crvenog lica sa utim poljem na krilu biti eljugar. Mladi nekih vrsta se bojom perja razlikuju od odraslih, a i mnogi odrasli menjaju obojenost tokom sezone gneenja i izvan nje.Vano je da nauite i na kakvim se mestima pojedine vrste viaju i mogu oekivati. Neke vrste, poput obinog kosa ili zebe, su iroko rasprostranjene i sreu se po razliitim stanitima. Dru-ge vrste ptica trae vrlo odreena stanita i samo se na takvim mestima mogu videti. Otuda je vano da nauite kakve ptice moete oekivati na kojim stanitima ne oekujte surog orla u svom dvoritu ili velikog detlia usred itnog polja.

EtikaPostoje pravila kako se treba vladati da se pticama ne bi naudilo. Budite uzdrani i paljivi pri-likom posmatranja, ne pravite buku, izbegavajte nagle pokrete. Ako je ptica jednom uzletela uplaena vaim nailaskom, ne prilazite joj ponovo. Drite odstojanje kada ste u blizini gnez-da, mesta na kojima se ptice okupljaju da provedu no ili na kojima se hrane. Gnezda treba prijavljivati iskljuivo strunjacima. Trudite se da za sobom ne ostavljate vidljive tragove i ne oteujete stanite. Na izletu se sluite postojeim stazama, izbegavajte nepotrebno utaba-vanje novih.

Oprema

Dvogled je najvaniji deo opreme i omoguava da se ptice vide bolje i sa vie detalja a da ih pri tom ne poplaite. Za model ire namene preporuujemo slabija uveanja, 7x ili 8x. Ako dodat-nu teinu ne smatrate optereenjem, snanija uveanja (10x) su bolji izbor za posmatranja iz zaklona ili za prostrane otvorene terene. Knjiica koju drite u rukama je va prvi prirunik ili klju za odreivanje vrsta ptica. Ipak, kako budete upoznavali one obine i este vrste vaeg kraja, javie se potreba za prirunikom koji prikazuje sve vrste koje moete susresti. Klju za ptice je neto bez ega neete moi. Pre-poruujemo knjige ilustrovane crteima u boji (a ne fotografijama), kod kojih se uz ilustraciju nalazi kratak tekst o bitnim odlikama vrste i viebojna mapa rasprostranjenosti u Evropi. Kada pokuavate da odredite neku vrstu sa kojom nemate iskustva, vano je da to vie detalja zapiete a ne da se oslonite na pamenje. U protivnom ete esto otkriti da ste zaboravili neki znaajan detalj, ili ete biti ubeeni da ste videli i ono to niste! Preporuujemo da zasebnu terensku belenicu posvetite svojim opaanjima ptica.Vie informacija potraite na internet strani http://www.ptica.org/pocetak/index.htm

PTICE VODENIH STANITA

obini galeb

leti

zimi

mladi

odrasli

malignjurac

zimi

leti

ubasti gnjurac

labud grbac

gluvara

zimi

mladi

liska

gluvara

barska kokica

krda

odrasli

leti

bela roda

veliki ronac

Obini galeb Larus ridibundusNajbrojniji od manjih galebova. U sezoni gneenja glava okoladne boje; zimi pobeli. U svim izdanjima poznaje se po veoj beloj povri na vrhovima krila. Uz retkog crnoglavog galeba (nije prikazan), jedini galeb koji se kod nas i gnezdi, po ostrvcima bara i jezera, ribnjaka i ta-lonika. Zadrava se po veim rekama, muljevitim i ljunkovitim sprudovima, njivama; tipian gradski galeb, esto se hrani na deponijama. Stanarica. 35-39 cm.

Bela roda Ciconia ciconia Izuzev crnih letnih pera, potpuno bela; crvenog kljuna i nogu. Gnezdi se pre svega po naselji-ma, na graevinama i dalekovodima, povremeno na drveu i slami. Zbog unitavanja stanita, brojnost joj polako opada. Selica. 90-110 cm. S2

Mali gnjurac Tachybaptus ruficollisNajmanji i najbrojniji od naih gnjuraca; leti riih obraza i prednje strane vrata, te sa upadlji-vom utom valom; zimi se poznaje po vertikalno odseenom svetlom podrepku. Trai stajae vode, najbrojniji po movarama i barama, ribnjacima i akumulacijama; gnezdi se i na veim, zaraslim kanalima. Stanarica, zimi rei. 25-29 cm.

ubasti gnjurac Podiceps cristatusNajvei od naih gnjuraca; leti prepoznatljive dvostruke ube; zimi se poznaje po dranju, be-lini vrata, ali i uglastom temenu usled, tada znatno manje ube. Trai stajae vode, najbrojniji na velikim jezerima, vetakim akumulacijama i ribnjacima. Stanarica, zimi rei. 45-51 cm.

Veliki ronac Mergus merganserMujak je bela patka zelene glave i crnih lea; enka preteno siva, belih grudi i rie glave. Karakteristian profil glave sa malom ubom i duim kljunom. Retka gnezdarica Uvca i moda jo koje planinske akumulacije, te Peruca i, nizvodno, itavog toka Drine; zimi ire rasprostra-njen, ali veoma malobrojan. 57-69 cm

Labud grbac Cygnus olorJedini labud koji se kod nas i gnezdi, od 1980-ih, a nakon due pauze. Od drugih labudova se razlikuje po crvenom kljunu sa crnom grbicom na njemu (otuda ime). Redak; bare, jezera, rib-njaci, akumulacije, vei kanali; gnezdi se po Vojvodini i povremeno uz Savu i Dunav, sa june strane. Zimi se koncentrie po veim vodama (reke, ribnjaci, akumulacije), posebno u Nego-tinskoj krajini. Stanarica. 152 cm.

Barska kokica Gallinula chloropusOmanja barska ptica; poznaje se po crveno-utom kljunu i beloj povri ispod repa, kojim ka-rakteristino trza dok pliva. Ne okuplja se u jata. Zarasla nizijska i brdska vodena stanita. Se-lica, iako neke zimuju kod nas. 27-31 cm.

Liska Fulica atraBarska koka crne glave u kontrastu sa belim kljunom i lisom na elu. Zarasla nizijska, ali i brdska vodena stanita. Zimi se okuplja u velika jata, koja pri uzletanju umno tre po vodi. Na zimovanju posebno brojna na Dunavu, akumulacijama i nezaleenim ribnjacima. Stana-rica. 36-42 cm.

Gluvara Anas platyrhynchosNajea i najkrupnija plovka, mujak zelene glave i karakteristinih kovrdica na repu; enka utog vrha kljuna i belog repa. Rasprostranjena irom zemlje u gotovo svim tipovima vlanih stanita, najbrojnija u dolinama. Brojnost u Srbiji u postepenom padu. Stanarica. 55-62 cm.

Krda Anas creccaMala plovka, prepoznatljiva po ukastoj povri ispod repa (po oblanom vremenu, oboje-nost glave nije upadljiva); u letu pokazuje upadljiva zelena ogledala na krilima. Povremeno se u malom broju gnezdi u Potisju i Potamiju; zimi redovna, iroko rasprostranjena i poneg-de brojna. 34-38 cm.

PTICE VODENIH STANITA

veliki vranac

egrtua

iljkanubasta patka

zvidara

rioglava patka plovkakaikara

patka dupljaica

mala bela aplja

obina igra

sinji galebmladi

odrasli

Sinji galeb Larus cachinnansNajei od krupnijih galebova, ima ute noge i veliku, jarkocrvenu pegu na utom kljunu. Kako krupni galebovi punu polnu zrelost i karakteristino sivo-belo perje stiu sa etiri godine starosti, otuda se viaju brojne mlade ptice u smedjem izdanju. Iako je brojan i via se tokom itave godine, kod nas se ne gnezdi. Zadrava se po veim rekama, muljevitim sprudovima, njivama, ljudskim naseljima; esto se hrani na deponijama. Stanarica. 52-58 cm.

Mala bela aplja Egretta garzettaManja od dve bele aplje naih krajeva; uvek crnog kljuna i utih prstiju. Gnezdi se zajedno sa drugim apljama po barama i ribnjacima Vojvodine, Negotinskoj krajini i povremeno na KiM. Selica. 53-58 cm.

Obina igra Sterna hirundoOdlikuju je crveni kljun, crna kapa, tamni vrhovi belih krila, ravast rep i lastolik let. Gnezdi se kolonijalno uz reke, po ribnjacima, ljunkarama kao i na talonicima farmi i fabrika. U Srbiji brojnost varira u zavisnosti od uslova gneenja i ishrane. Selica. 34-37 cm.

Veliki vranac Phalacrocorax carboZnatno krupniji od malog vranca; svetlih obraza, u prolee belih butina (leti, kod mladih su i grudi i trbuh beli). Gnezdi se uz vee reke i stajae vode, uglavnom u Vojvodini, ali i po brdsko-planinskim krajevima (Vlasina). Stanarica. 84-89 cm.

egrtua Anas streperaNeugledna plovka, mujak preteno siv sa crnom trticom, enka smea sa sivom glavom; u letu, oba pola pokazuju uoljiva bela ogledala na krilima. Retka stanarica; gnezdi se u Potisju i na jo par lokaliteta; malobrojna i zimi. 48-54 cm. S3

iljkan Anas acutaPlovka najdueg vrata i repa, mujak prepoznatljiv i po kontrastnoj obojenosti. Povremeno se u malom broju gnezdi po vojvoanskim slatinama sa barama; uglavnom se via od februara do aprila na veim rekama i stajaim vodama. 53-70 cm. S3

ubasta patka Aythya fuligulauba se esto ne vidi; mujak se poznaje po kontrastu belih bokova sa crnim telom, enka po bledoj povri pri osnovi kljuna. Retka gnezdarica severa Bake, Negotinske krajine i Vlasinskog jezera. Zimi ire rasprostranjena i brojnija, posebno na donjem toku Dunava. 41-45 cm. S3

Zvidara Anas penelopeMujak rie glave i utog ela se ne moe zameniti ni za koju drugu plovku; enka smea, pla-vog kljuna i svetle pruge du boka. Glasa se karakteristinim zvidukom. Ne gnezdi se kod nas, a zimi se redovno sree, uglavnom na veim rekama i stajaim vodama. 43-48 cm.

Patka dupljaica Bucephala clangulaKarakteristine obojenosti i siluete sa predimenzioniranom glavom, ne moe se zameniti ni za koju drugu vrstu. Na obrazima bele pege, kao i ogledala na krilima. Redovna zimi i na seobi, posebno brojna na Dunavu. 40-48 cm.

Rioglava patka Aythya ferinaMujak rie glave i svetlih lea se ne moe pomeati ni sa kojom drugom patkom; a enka se poznaje po plavom pojasu na kljunu (poput mujaka). Ribnjaci i akumulacije sa pojasom ve-getacije uz obalu, te nezarasle bare i jezera. Redovna gnezdarica Vojvodine, retka gnezdarica centralne Srbije i KiM. Zimi, nakon gluvare, najbrojnija patka naih voda. 44-48 cm. S2

Plovka kaikara Anas clypeataPredimenzionirani kljun nije uvek dovoljno upadljiv. Za odreivanje vrste je kod mujaka pre-sudan izrazit kontrast zelene glave, belih grudi i riih bokova; kod enke kljun. Retka gnez-darica Vojvodine; i na zimovanju retka i malobrojna (najbrojnija na prolenoj seobi u aprilu). 47-53 cm. S3

PTICE VODENIH STANITA

siva aplja

velika carska ljuka

barska ljuka

polojka

alar sljepi

bregunica

barska strnadica

trstenjak cvrkuti

vodomar

vodenkos

gak

Bregunica Riparia ripariaOmanja lasta; odozgo jednolino smea, odozdo smee grudi razdvajaju belo grlo i trbuh. Otvoreni tereni uz vode strmih obala i lesni odseci u kojima kopa brojne rupe u kojima se gnez-di u kolonijama. Selica. 12-13 cm. S3

Siva aplja Ardea cinereaNaa najrasprostranjenija i najvea aplja, svetlosiva, skoro belog vrata, u letu vidljivog kon-trasta sa crnim letnim perima. Gnezdi se i u brdskim krajevima, ali najbrojnija je u Vojvodini. Stanarica. 90-100 cm.

Polojka Tringa hypoleucosU mirovanju se poznaje po belom useku izmeu tamnog krila i vrata, te navikom podizanja repa; u letu se poznaje po trzavom zavretku zamaha krilima. Nastanjuje blatne, ali i ljunko-vite obale reka i potoka; ree se via u malim grupama (po 2-3 ptice), nikada u veim jatima. Selica, iako poneka prezimi. 18-20 cm. S3

alar slepi Charadrius dubiusMala ptica peanih ili ljunkovitih obala na kojima se teko opaa. Prepoznaje se po tamnom okovratniku i utom onom prstenu, te karakteristinom trku. Gnezdi se na podlozi, tj. ne gra-di plutajue gnezdo, pa esto strada od ljudi i poplava. Selica. 6-18 cm.

Velika carska ljuka Numenius arquataKrupna, veoma dugakog, povijenog kljuna. Od srodnih vrsta se razlikuje odsustvom pruga na glavi. Glasa se prepoznatljivim kuuurlii, koji isputa u letu, nou, na seobi. Mogua povreme-na gnezdarica severa Vojvodine. Vane livade, muljeviti sprudovi; zimi i pri seobi u jatima. Sta-narica. 48-57 cm (od toga, kljun 9-15 cm). S2

Barska ljuka Gallinago gallinagoOmanja ljuka picastih krila sa belom zadnjom ivicom; dugakog kljuna, u odnosu na veliinu ptice, najdueg meu ljukama. Beei, leti u cik-cak, uz karakteristino glasno i hrapavo gla-sanje kriii. Movare, vlane livade, muljeviti sprudovi. Retka gnezdarica, uglavnom na se-veru Vojvodine i moda po planinskim tresavama. Via se uglavnom tokom seobe, povremeno zimi, a vrlo retko tokom letnjih meseci. 23-28 cm (od toga, kljun 7 cm). S3

Vodomar Alcedo atthisSvetloplavih lea, plavozelenih krila, te narandastih grudi i trbuha, ne moe se zameniti ni sa kojom drugom pticom. Leti brzo i pravolinijski; zaranja za ribom. Reke strmih, podlokanih obala, u Vojvodini i kanali; zimi razne nezaleene vode. Stanarica. 17-19 cm (od toga, kljun 4 cm). S3

Barska strnadica Emberiza schoeniclusMujaka u sezoni gneenja odaje crna glava i grlo, razdvojeni belim brkom; dok je enka ne-to tea za odreivanje, odaju je otro ocrtani tamni obrazi. Nastanjuje movare sa trskom i rogozom. Selica, poneka i prezimi. 13-15 cm.

Gak Nycticorax nycticoraxPomalo zdepasta, zbijena aplja srednje veliine; odozdo bela, potiljak i lea crni, krila i rep sivi. Gnezdi se kolonijalno po ribnjacima i barama irom Vojvodine; ree u Pomoravlju, Nego-tinskoj krajini i KiM. Selica, ponekad mali broj prezimi. 58-65 cm. S3

Trstenjak crvrkuti Acrocephalus scirpaceusOdozgo sme, odozdo svetlosme do prljavobeo; ima bledu, jedva primetnu obrvu. Traci i bare s pojasom trske. 12-14 cm.

Vodenkos Cinclus cinclusBelo grlo i grudi odaju ovu, inae mrku pticu, kao i navika uzdizanja kratkog repa. Gnezdi se du brzih brdsko-planinskih reka i potoka, a zimuje du nizijskih vodotokova. Stanarica. 17-20 cm.

GRABLJIVICE

miar

osiar

crna lunja

eja movarica

suri orao

jastreb kobac

vetruka

lastaviar

mladi

odrasli

Miar Buteo buteoNajee opaana od svih naih grabljivica. U osnovi je sme odozgo i svetao odozdo, esto sa svetlijim pojasom preko grudi; rep sitno-prugast. Poto obojenost veoma varira, od tamnijih ka svetlijim oblicima, vano je upamtiti zbijeno telo kada stoji. Kad jedri, dri krila blago uz-dignuta, osobina koju deli jedino sa znatno krupnijim surim orlom. iroko rasprostranjen po umovitim terenima, ali i poljoprivrednim podrujima s drveem, na svim nadmorskim visina-ma. Stanarica, zimi znatno brojniji. 46-58 cm (raspon krila 110-130 cm).

Osiar Pernis apivorusPodsea na miara, ali vitkiji, dueg, svetlog repa sa tri pruge, dve u korenu i jedna vrna. Uko-liko se pruge ne vide, odaje ga sitnija glava i dui vrat od miara. Kad jedri, dri krila vodorav-no, po emu se razlikuje od miara. Proreene ume sa proplancima i livadama, na svim nad-morskim visinama; via se na i tlu gde se hrani saem sa larvama osa. Selica, dolazi veoma kasno, tek u maju, a odlazi ve krajem avgusta. 50-58 cm (raspon krila 110-135 cm).

Crna lunja Milvus migransMrkog perja, vitkih krila i dueg, ravastog repa, graom donekle podsea na eju movaricu. Retka gnezdarica, brojnost joj opada. Manje ume i otvoreni tereni u dolinama velikih reka i bara. Selica. 53-59 cm. S3

Eja movarica Circus aeruginosusVitka i dugorepa grabljivica; mujak prepoznatljivog kontrasta na smee-pepeljasto-crnim krilima; enka prepoznatljiva po utosmeoj kapi i prednjem rubu krila. Trskom obrasle mo-vare, bare i ribnjaci Vojvodine, Pomoravlje, Negotinske krajine i KiM. Selica, u manjem broju i zimuje kod nas. 48-56 cm.

Jastreb Accipiter gentilisumska grabljivica srednje veliine; odozgo siva, odozdo isprugana popreno (odrasli) ili uz-du (mladi). Oi narandaste. enka za treinu krupnija od mujaka. iroko rasprostranjen po umovitim i mozainim terenima, pa i veim parkovima. Stanarica. 48-58 cm.

Kobac Accipiter nisusOmanja grabljivica; odozgo siva, odozdo popreno prugasta (enka crnih, a mujak riih pru-ga). Oi ute. enka za treinu krupnija od mujaka. Podsea na jastreba, od koga je znatno manji, no, enka kopca se veliinom preklapa sa mujakom jastreba. umoviti tereni, mozai-na stanita, parkovi. Stanarica, zimi uz naseljena mesta. 28-38 cm.

Suri orao Aquila chrysaetosZnatno krupniji od miara i veine drugih orlova. Potiljak i osnova krila utosmee boje, na vrhovima krila izraziti prsti. Odrasli ujednaeno taman; mladi pokazuje svetlu povrinu na podlaktici krila i belu osnovu repa. Kad jedri, dri krila blago uzdignuta, osobina koju deli jedino sa miarom. Ravnomerno rasporeen po brdsko-planinskim klisurama, te podrujima gde ima stena na padinama. Stanarica. 80-93 cm (raspon krila 190-225 cm). S3

Vetruka Falco tinnunculusOmanji soko dueg repa, prepoznatljiv po estom lepranju u mestu. enka preteno smea; mujak sive glave i repa. iroko rasprostranjena po otvorenim terenima i poljoprivrednim po-drujima, takoe litice, naselja. Najbrojnija i najireg rasprostranjenja od svih dnevnih grablji-vica u Srbiji. Stanarica. 33-36 cm. S3

Lastaviar Falco subbuteoOmanji soko tamnih lea i kraeg repa, poput umanjenog sivog sokola. Izrazit crno-beli kon-trast na licu. Rie gae se u prirodi retko uoavaju. iroko rasprostranjen po otvorenim te-renima s ratrkanim drveem, pre svega u dolinama i pobru; svuda je malobrojan. Selica. 30-36 cm.

PTICE TRAVNIH I BUNASTIH STANITA

poljska eva

crnoglava travarka

vrana

gaac

vivak

fazan

jarebica

0

Poljska eva Alauda arvensisPoznaje se po maloj ubi (znatno manjoj nego kod ubaste eve koja nije prikazana, a via se na golom tlu uz puteve) i belim spoljnim repnim perima. U sezoni gneenja se poznaje po karakteristinoj dugotrajnoj i visokoj pesmi koju peva u treperavom letu, dok se strmo uzdie i sputa; pred sletanje, pesma prestaje. itna polja, livade i panjaci, planinske travne visorav-ni. Selica. 16-18 cm. S3

Crnoglava travarka Saxicola torquataMujak ima crnu glavu, bele strane vrata i narandaste grudi; kod enke crnu zamenjuje ta-mnosmea. Najee se gnezdi po rubovima kanala, uz puteve i pruge, uz ivice u dolinama, znatno ree na planinama, manji deo ptica prezimljuje u nizijama. Selica. 11-13 cm.

Vrana Corvus coroneSivog tela, te crne glave, krila i repa. U svim stanitima gde ima drvea; najea na njivama, livadama, renim obalama, naseljima. Stanarica. 44-51 cm.

Gaac Corvus frugilegusKrupna crna vrana sa golom koom pri osnovi kljuna i pernatim gaama. Okuplja se u velika jata tokom cele godine. Gnezdi se u kolonijama, najee u umarcima uz polja ili na gradskim drvoredima; hrani se na njivama. Stanarica. 41-49 cm.

Jarebica Perdix perdixSiva koka vatrenosmeeg lica, rieg repa; mujaci imaju i karakteristinu potkoviastu aru na trbuhu. Prevashodno u dolinama, po livadama i parlozima, ali ide i na planinske panjake. U Srbiji brojnost u znatnom padu. Stanarica. 29-32 cm. S3

Vivak Vanellus vanellusLako primetan, karakteristino vijugavog leta, zaobljenih krila i izrazitih svetlo-tamnih kon-trasta. Karakteristino je i glasanje vii-va. Njive, panjaci, blata i vlane livade. U poznu je-sen se na seobi okuplja u vea jata na ribnjacima, muljevitim sprudovima ili poplavljenim nji-vama. Selica, povremeno se vraa ve krajem februara, a odlazi do kraja novembra; pojedini prezime. 28-31 cm. S2

Fazan Phasianus colchicusKrupna koka dugakog repa; mujaci i zelene glave. Ptica nizija i brdskih krajeva mozainog tipa, svuda je naseljen iz vetakog uzgoja. Stanarica. 52-90 cm (od ega rep enke dostie 25 cm, a mujaka 45 cm).

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

pupavac

zelena una

strnadica utovoljka

obina crvenrepka

rusisvraak

utarica

eljugar drozd borovnjak

Pupavac Upupa epopsCrno-belih krila, svetlosmeeg tela, dugog kljuna i ube koju najee dri sputenu, ova se ptica ni sa kojom drugom ne moe pomeati. Leti poput leptira. Glasa se pu-pu-pu (otuda ime). Rubovi otvorenih i umskih stanita u ravnicama i pobru, poljoprivredni predeli sa vo-njacima i zabranima. Selica. 25-29 cm (kljun 4-5 cm). S3

Zelena una Picus viridisNaa najea una, velike crvene kape i izraenog brka. Liarske i meovite ume, vonjaci, otvoreni tereni s ratrkanim drveem; esto se na tlu hrani mravima. Stanarica. 30-36 cm. S2

Strnadica utovoljka Emberiza citrinellaKod mujaka dominiraju jarkouta glava i uto teme; enka ima tamne obraze i, uopte, ma-nje ute boje po glavi. uti trbuh i rii nadrepak pokazuju oba pola. Njive, ivice, ibljaci, ivice uma; zimi se okuplja u velika jata. Stanarica. 15-17 cm.

Obina crvenrepka Phoenicurus phoenicurusMujak ima crno lice i grlo, belu onu prugu, sivo teme i lea, te narandaste grudi sa belom povri na krilu. enka je smea, toplije obojena nego enka crne crvenrepke. Oba pola imaju rii rep. Vlanije ume sa starim drveem, vonjaci, ume renog pojasa, planinska vikend-na-selja, parkovi. Selica. 13-15 cm. S2

Rusi svraak Lanius collurioSivo teme i potiljak, ria lea i krila, sivi nadrepak i crni rep belih spoljnih pera ine mujaka lakim za prepoznavanje. enka ima tamnu onu prugu, odozgo je smea dok po grudima ima sitne polumeseaste are. Otvoreni tereni s ratrkanim bunjem na svim nadmorskim visina-ma. Selica. 16-18 cm. S3

utarica Serinus serinusVeoma kratkog kljuna, dominantna uta obojenost ukljuuje i nadrepak, dok je teme pruga-sto. Uglavnom planinske razreene borove ume i rubovi sela, mada se sree i po veim parko-vima i vonjacima. Stanarica. 11-12 cm.

eljugar Carduelis carduelisCrveno lice i uta pruga na krilu ini da ovu vrstu ne moete pomeati ni sa kojom drugom. Ivice uma, parkovi, vonjaci, sela; u jesen se esto hrani na glavicama ika. Stanarica, tokom jeseni i zime u velikim jatima. 12-14 cm.

Drozd borovnjak Turdus pilarisOvaj drozd se poznaje po sivoj glavi i nadrepku, te smeim leima i krilima. Nova i veoma ret-ka gnezdarica. Rubovi etinarskih i liarskih uma i drvoreda na planinskim visoravnima uz vodotokove; zimi po oranicama i parkovima. 22-27 cm.

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

siva muharica

poljski vrabac

vrabac pokuar

svraka

vorak

obina travarka

kukuvija

mladi

odrasli

vuga

Siva muharica Muscicapa striataNeugledna, odozgo sivosmea ptica, koju odaju uzduno prugaste grudi i uspravno dranje. Rubovi uma, drvee po obalama reka, razreene ume, vonjaci, parkovi. Selica. 13-15 cm. S3

Vuga Oriolus oriolusMujak jarkout i crnih krila; enka ukastozelena, prugastih grudi. Rubovi listopadnih uma (naroito vodoplavnih hrastovo-jasenovih), ratrkano drvee, vonjaci, parkovi. Selica. 22-25 cm.

Vrabac pokuar Passer domesticusMujak ima sivo teme i crno grlo koje se preliva na grudi; enka je smea i neupadljiva. Retko se udaljava od ljudskih naselja. Stanarica. 14-16 cm. S3

Poljski vrabac Passer montanusPoljski vrabac ima rie teme i tamnu unu mrlju na svetlom obrazu; polovi se ne razlikuju. Ma-nje vezan za oveka od vrapca pokuara. Rubovi razreenih uma, rene obale i tereni sa poje-dinanim drveem i brojnim grmljem, ak i usred njiva, naselja. Stanarica. 12-14 cm. S3

vorak Sturnus vulgarisNaizgled crna ptica, u sezoni gneenja utog kljuna, izvan nje sivosmeeg. Kada se bolje za-gledate, otkrivate prelive svetlosti na perju, kao i pege odozgo, a zimi i odozdo. Ivice uma, po-ljane sa ratrkanim drveem, drvoredi, parkovi, vonjaci, naselja. Stanarica. 19-22 cm. S3

Svraka Pica picaDugorepa i crno-bela, svraka je esta po ljudskim naseljima. Tereni sa pojedinanim drveem i bunjem, od gradskih parkova, preko vonjaka, do njiva. Stanarica. 40-51 cm (od ega rep 20-30 cm).

Obina travarka Saxicola rubetraSmea ptica tamnih obraza oivienih odozgo belom obrvom, a odozdo belim brkom. Obina po panajcima na gornjoj umskoj granici, ali i po vodoplavnim livadama i utrinama. Selica. 12-14 cm.

Kukuvija Tyto albaSrcastog lica i crnih oiju, odozdo bela ili narandastosmea. Naseljena mesta, poljoprivredni i drugi otvoreni tereni; uglavnom se gnezdi po ljudskim objektima: talama, crkvama i starim zgradama. Stanarica. 33-39 cm. S3

PTICE POLJOPRIVREDNIH PREDELA

prepelica

modrovranauk

zeba

severna zeba

iak

zelentarka

avka

zimi

uk Otus scopsVeoma mala, najmanja od tri nae sove sa unim ubama. Perje moe biti smee ili sivo. Glasa se prepoznatljivim uuk (otuda ime). Pobre i nizije s ratrkanim drveem, proreene ume, poljoprivredna podruja, vonjaci, parkovi, ruevne kue. Jedina naa sova prava selica. 19-21 cm. S2

Modrovrana Coracias garrulusGraom poput omanje vrane (mada ne spada u njih), plave glave, grudi i trbuha, riesmeih lea i modroljubiastih krila. umarci okrueni istinama, otvoreni tereni s ratrkanim drve-em i grmljem, drvoredi. Rasprostranjenje i brojnost u osetnom padu. Selica. 29-32 cm. S2

avka Corvus monedulaOmanja vrana sivog potiljka i kraeg kljuna. Litice, parkovi, njive; esta u naseljima (posebno na KiM). Stanarica. 30-34 cm.

Prepelica Coturnix coturnixMala koka prugastog, u osnovi smeeg perja. Retko se via, ee se uje njeno pu-pu-ri glasanje iz itnih polja, livada i strnjita. Nastanjuje uglavnom nizije, ali i planinske visoravni bez ume, npr. Peter i Zlatibor. U Srbiji brojnost u znatnom padu. Selica, mada se pojedine due zadravaju, ak i zimi. 16-18 cm. S3

Zeba Fringilla coelebsNajea i najupadljivija ptica naih uma; sivoplava kape, rumene grudi i upadljiva bela pru-ga na krilu odlike su mujaka; enku odaje bela pruga na krilu. U letu se oba pola poznaju po belim prugama na krilima. Svi tipovi uma, parkovi; zimi se okuplja u jata. Stanarica. 14-16 cm.

Severna zeba Fringilla montifringillaBela pruga na krilu i beli nadrepak su, zajedno sa riim grudima i belim trbuhom odlike mu-jaka. Kod nas je ova vrsta samo zimski gost, koji se u velikim jatima okuplja na vonjacima, njivama, strnjitima i drugim otvorenim terenima. 14-16 cm.

iak Carduelis spinusOba pola imaju ute povri pri osnovi repa, te uti nadrepak i prugu preko krila. Mujak se po-znaje po crnom temenu, a enka po prugastim prljavobelim grudima. Retka vrsta etinarskih planinskih uma, naroito sa smrom, u blizini panjaka i kamenjara; zimi u veim jatima po dolinama. Stanarica. 11-13 cm.

Zelentarka Carduelis chlorisMujak je ukastozelen, sa upadljivom jarkoutom povri na krilu i u osnovi repa. enka je vie sivozelena, a povri na kriliu i repu su blee ute. Ivice uma, ratrkano drvee i grmlje, parkovi, sela; zimi, kada se okuplja u jata, i na njivama. Stanarica. 14-16 cm.

PTICE URBANIH SREDINA

obini kos

crna iopa

divlji golub gugutka

kukumavka

gradska lasta

seoska lasta

crna crvenrepka

bela pliska

Obini kos Turdus merulaesta crna ptica utog kljuna, enka smea. Sve ume i ibljaci na svim nadmorskim visinama, parkovi. Stanarica. 24-29 cm.

Crna iopa Apus apusGotovo potpuno crna, osim omanjeg bledog grla. Blago ravast rep. Glasa se otrim piskom u brzom letu. Uglavnom naseljava vee gradove, gnezdi se u procepima meu zgradama i pu-kotinama litica. Selica. 17-19 cm.

Divlji golub Columba liviaKarakteristuna siva forma sa dve pruge na krilu i belim nadrepkom podsea na pravog div-ljeg goluba, danas retku i ugroenu pticu klisura i planinskih litica. Bez obzira na obojenost, golubovi naseljenih mesta predstavljaju meance divljih i raznih rasa domaih golubova, i upravo to ukrtanje ugroava pravog divljeg goluba, ija je brojnost u osetnom padu. Stana-rica. 30-35 cm.

Gugutka Streptopelia decaoctoOmanji pepeljastosivi golub sa crnom kragnom i, pri uzletanju, preteno belim repom. Nase-ljena mesta, parkovi, salai, nizije s ratrkanim drveem, vonjaci. Stanarica. 31-34 cm.

Kukumavka Athene noctuaMala i srazmerno dugonoga sova, pegava, neretko aktivna danju. Vezana za ljudska naselja ili pojedinane objekte u poljoprivrednim predelima, u kojima se gnezdi, a lovi i na otvorenim terenima s ratrkanim drveem. 23-28 cm. Stanarica. S3

Gradska lasta Delichon urbicaPlitko useenog repa, odozdo bela, a odozgo crna sa belim nadrepkom. Kao i seoska roaka, nastanjuje ljudska naselja bez obzira da li se radi o selima ili gradovima; povremeno se gnezdi i po liticama. Selica. 13-15 cm. S3

Seoska lasta Hirundo rusticaKad kaemo lasta, mislimo upravo na seosku lastu, rieg grla i ravastog repa sa karakteri-stino dugim spoljnim perima. Gotovo iskuljuivo naselja ili usamljeni ljudski objekti. Selica. 17-21 cm. S3

Crna crvenrepka Phoenicurus ochrurosMujak je crn sa belom povri na krilu, enka je prljavo siva; oba pola imaju rii rep. Ranije je naseljavala planinske predele sa kamenjarima i stenama, a u novije vreme brojna je u grado-vima u dolinama. Stanarica. 13-15 cm.

Bela pliska Motacilla albaCrna kapa, belo lice i, leti, crno grlo, uz naviku trzanja repa, odnosno talasast let, ine ovu vr-stu lako prepozntljivom. Polja i oranice uz vodu, rubovi naselja sa panjacima, obale vodenih stanita. Stanarica. 17-19 cm.

PTICE UMSKIH STANITA

sojka

utina

umska sova

veliki detli

golub grivna

drozd peva

drozd imela

obini popi

krstokljun

batokljun0

Sojka Garrulus glandariusOmanja vrana belog nadrepka i finih, plavo-crnih pokrivnih pera na krilima. Liarske i meo-vite ume, vonjaci, parkovi. Stanarica. 32-35 cm.

Utina Asio otusSrednje veliine, najea uara naih krajeva; ui obino primetne, oi narandaste. Naselja-va pre svega poljoprivredne predele, ak i naselja, a ree ume, podruja s ratrkanim drve-em; zimi se grupiu na zajednikom dnevnom spavalitu, uglavnom po parkovima naseljenih mesta. Stanarica. 31-37 cm.

umska sova Strix alucoZbijena sova smeeg ili sivog perja, krupnih crnih oiju i bez unih uba. Uglavnom stare li-arske i meovite ume, ali i ljudska naselja, parkovi. Stanarica. 37-43 cm.

Veliki detli Dendrocopos majorNajei i verovatno najupadljiviji od naih detlia, sa jarkocrvenim podrepkom i potiljkom. ume na svim nadmorskim visinama, parkovi, stari vonjaci. Stanarica. 23-36 cm.

Golub grivna Columba palumbusNajkrupniji od naih golubova. Poznaje se po veliini, te belim panelima na vratu i krilima. umska vrsta koja je tek poslednjih decenija prodrla u ljudske naseobine i parkove. Stanari-ca. 38-43 cm.

Drozd peva Turdus philomelosMalo sitniji od obinog kosa; odozgo toplo sme, odozdo izrazito pegav, pokrivna pera krila odozdo narandasta. ume i parkovi; najei u planinskim bukovim, te nizijskim vodoplav-nim umama uz reke. Selica. 20-22 cm.

Drozd imela Turdus viscivorusKrupniji od obinog kosa (na najvei drozd); odozgo hladnije sme, odozdo izrazito pegav, krila odozdo bela. Otvorenije brdsko-planinske ume sa progalama; zimi po drvoredima i ru-bovima zabrana u podnoju. Stanarica. 26-29 cm.

Obini popi Prunella modularisOdozgo prugast na smeoj osnovi, sivog lica i grudi. Gnezdi se na planinama iznad 850 m.n.m., u meovitim i etinarskim umama, u pojasu bunja na gornjoj umskoj granici; zimi se sputa u nizije. Stanarica. 13-15 cm.

Krstokljun Loxia curvirostraRumena boja mujaka i uzajamno ukrteni kljun oba pola (kojim otvara iarke radi semena) su karakteristike ove neobine ptice. etinarske ume, najei smre i bora molike, potom u umama crnog bora, jele i bora munike; povremeno naseljava i zasade etinara u Vojvodini. Stanarica sa izrazitim lutanjem. 15-17 cm.

Batokljun Coccothraustes coccothraustesMasivna, zbijena zeba velikog kljuna kojim lomi kotice i iroke svetle pruge preko krila. Li-arske ume, parkovi i, naroito, vonjaci; zimi se okuplja u vea jata. Stanarica. 16-18 cm.

PTICE UMSKIH STANITA

cari crvenda

obini zvidak

umski zvidak

brezov zvidak

mali slavuj

belovrata muharica

siva grmuacrnoglava grmua

dugorepa senica

obina kukavica

Cari Troglodytes troglodytesNaa najmanja ptica, odozgo preteno ria, kratak rep obino uzdignut. Brzo skakue kroz ko-renje i nisko bunje. Naseljava vlane umovite uvale i meovite ume sa spratom grmlja, na svim nadmorskim visinama. Stanarica. 9-10 cm.

Crvenda Erithacus rubeculaRie grudi su glavna odlika za raspoznavanje ove vrste. Svuda obian po umama, ibljacima, parkovima; ee se gnezdi u planinama, nego u nizijama. Stanarica. 12-14 cm.

Brezov zvidak Phylloscopus trochilusSvetlosmeih nogu, pljosnatog temena i ukaste obrve; sivkastozelen odozgo i prljavobeo sa primesama ukaste odozdo. Najlake se razlikuje od obinog zvidaka po pesmi, koja je tena serija opadajuih tonova. Rubovi uma, ibljaci i istine s drveem. Iako je samo brojna prola-znica tokom seobe, ptice koje kasne znaju i kod nas da ponu da pevaju. 11-12 cm.

Obini zvidak Phylloscopus collybitaCrnih nogu, zaobljenog temena i bledoukaste obrve; mutno maslinastozelenkast odozgo; odozdo prljavobeo sa primesama bledoute samo sa strane vrate. Karakteristina pesma je monotono ponavljanje if-ef. ume, ibljaci, parkovi. Selica, mada svake godine poneki prezimi kod nas. 10-12 cm.

umski zvidak Phylloscopus sibilatrixNajkrupniji evropski zvidak, odaje ga jarkouta obrva i grlo u kontrastu sa belim trbuhom. ume i njihovi rubovi bez bunja, posebno meovite sa bukvom, hrastom kitnjakom i gra-bom. Selica. 11-13 cm.

Mali slavuj Luscinia megarhynchosKada kaemo slavuj, mislimo na ovu neuglednu smeu pticu koju, mimo glasa, odaje izrazito rii nadrepak. Rubovi listopadnih uma i ikara, parkovi sa dosta bunja. Selica. 15-17 cm.

Belovrata muharica Ficedula albicollisIzraziti crno-beli kontrasti i kompletan beli okovratnik odaju ovu vrstu. Redovna u starim u-mama, kako poplavnim tako i hrastovim i bukovim na veim visinama; odsustvuje iz etinar-skih uma. Selica. 12-14 cm.

Siva grmua Sylvia borinNeugledna, odozgo sivosmea, a odozdo prljavobela ptica, sivog kljuna i nogu; sa strane vrata ima sive povri. Gnezdi se na rubovima vlanih listopadnih uma u nizijama i pobru. Retka, brojnost je u osetnom padu. Selica. 13-15 cm.

Crnoglava grmua Sylvia atricapillaMujak ima crnu, a enka riu kapu. ume, ibljaci, parkovi sa razvijenim spratom grmlja u kome svija gnezdo; znatno rea u planinskim nego u nizijskim umama. Selica. 13-15 cm.

Dugorepa senica Aegithalos caudatusSiuna ptica dugog repa; telesne proporcije su dovoljne za prepoznavanje. Najprimetnija zimi kada trai hranu u jatima od po 10-20 ptica. Rubovi listopadnih i meovitih uma, ree parko-vi; vonjaci, bira rubove otvorenih stanita. Stanarica. 13-15 cm (od ega rep 7-9 cm).

Obina kukavica Cuculus canorusOdozgo i grudi sivi, trbuh popreno prugast. Poznaje se po glasu (zvonko ku-ku), dranju i silueti na grani i u letu. Nastanjuje ume, parkove, poljoprivredne predele sa grmljem i drve-em, movare. Selica. 32-36 cm.

PTICE UMSKIH STANITA

velika senica jelova senica

ubasta senica

plava senica siva una

planinska siva senica

dugokljuni puzi

brgljez

vatroglavi kralji

kralji

siva senica

Siva una Picus canusLii na zelenu unu, ali je sitnija i razlikuje se kratkom crvenom kapom, te slabo izraenim br-kom. Najbrojnija u liarskim i meovitim umama brdsko-planinskih predela uz klisure, tako-e drveem oiviene reke; esto se hrani na zemlji. Nigde nije brojna. Stanarica. 27-30 cm. S3

Velika senica Parus majorNajkrupnija i najea od naih senica, jedina koja ima crnu prugu sredinom grudi i trbuha. e-sta u svim tipovima uma, po parkovima i vonjacima. Stanarica. 13-15 cm.

Jelova senica Parus aterJedina senica belog potiljka, to nije uvek lako uoiti; te dvostruke bele pruge na krilima. Na gneenju uglavnom u etinarskim i meovitim umama; ponegde i u etinarima po parkovi-ma naselja u nizijama. Stanarica. 10-12 cm.

ubasta senica Parus cristatusPoznaje se ubi, ali i po crnoj ari na obrazu koju druge senice nemaju. Iznad 900 m n.m., ume etinara, najee jele i smre, ali i meovitog sastava; malobrojna. Stanarica. 10-12 cm. S2

Plava senica Parus caeruleusMeu evropskim senicama, ovo je jedina sa plavom kapom. Obina u liarskim umama (ret-ka u etinarskim), vonjacima i parkovima. Stanarica. 10-12 cm.

Siva senica Parus palustrisJednolino smea krila, crna kapa i omanje crno grlo; najvie lii na planinsku sivu senicu. Najee u umama i na njihovim rubovima uz potoke i izvore, u visokom iblju i seoskim vo-njacima. Stanarica. 11-13 cm. S3

Planinska siva senica Parus montanusSvetlija povrina na letnim perima sklopljenih krila, krupnija glava, crna kapa i vee crno glo razlikuju ovu vrstu od sline sive senice. etinarske, liarske i meovite ume, visoko iblje (iznad 700 m n.m.), a najee rubovi razreenih uma sa progalama, vonjaci. Stanarica. 12-13 cm.

Dugokljuni puzi Certhia brachydactylaPerja boje izbrazdane kore drvea uz koju neprestano pue u potrazi za insektima, primeu-je se tek kada se pokrene. Od bezmalo identinog kratkokljunog puzia (nije prikazan) se ra-zlikuje obojenou delova perja i pesmom koja je kraa, glasnija i niih tonova. Listopadne i meovite ume, parkovi; uvek tamo gde drvee ima debelu, izbrazdanu koru. Stanarica. 12-14 cm.

Brgljez Sitta europaeaIzraene crne one pruge, tankog kljuna, kratkog repa, odozgo siv. Jedina meu evropskim pticama koja niz drvo silazi naglavce. ume, parkovi; uvek se nalazi na drveu; zimi se esto sa senicama udruuje u jata. Stanarica. 12-15 cm.

Vatroglavi kralji Regulus ignicapillusOd kraljia se razlikuje prisustvom crne one pruge i upadljive bele obrve. Gnezdi se u planin-skim etinarskim i meovitim umama, posebno gde ima munike, molike i omorike (iznad 1000 m n.m.); zimi silazi u nizije. Stanarica. 9-10 cm.

Kralji Regulus regulusOvu siunu pticu odaje uska uta ili narandasta temena pruga oiviena crnim. Po etinar-skim i meovitim umama iznad 800 m n.m.; zimi i u istim listopadnim umama u nizijama. Stanarica. 8-9 cm.

PTICE PLANINSKIH UMSKIH I STENOVITIH STANITA

gavran

utokljuna galica

lenjikara

kos ogrliar

priljepak

planinska trepteljka

zimi

leti

planinski popiobina beloguza

bela iopa

umska trepteljka

puzgavac

Bela iopa Tachymarptis melbaKrupna iopa izuzetno brzog leta, u kome pokazuje tamne grudi koje razdvajaju belo grlo od belog trbuha. Oko klisura, litica i zidina, po kojima se gnezdi. Selica. 20-23 cm.

utokljuna galica Pyrrhocorax graculusCrna, sa jarkoutim kljunom, ova planinska vrana se gnezdi iznad 1350 m u zavetrini udublje-nja po hladnim i vlanim liticama i propastima. Rasprostranjenje i brojnost u Srbiji u osetnom padu. Stanarica. 36-39 cm.

Gavran Corvus coraxCrn, krupan kao miar, veoma snanog kljuna; u letu pokazuje romboidan rep. Glasa se prepo-znatljivim dvoslonim kro-karr, koje neki uju i kao grob-grob. Izvan gnezdiline sezone se povremeno okuplja u vea jata. Otvoreni tereni, najei na kamenjarima po obroncima brda i planina; gnezdi se na litici, a u Vojvodini na dalekovodima. Stanarica. 54-67 cm (raspon kri-la 115-130 cm).

Lenjikara Nucifraga caryocatactesSmea sa belim pegama, lenjikara je ptica planinskih etinarskih i meovitih uma, gde e-sto slee na sam vrh drveta. Karakteristino glasanje je visoko graktanje koje se nadaleko uje. Zimi ponekad silazi u doline. Stanarica. 32-35 cm.

Kos ogrliar Turdus torquatusCrni kos belih grudi, ne moe se zameniti ni za koju drugu pticu. U planinama, u pojasu kr-ljave bukve i etinara na gornjoj umskoj granici, gde ima kamenjara i panjaka. Stanarica. 24-27 cm.

Planinska trepteljka Anthus spinolettaU periodu gneenja je odaju bledoruiaste grudi; odozgo je sivkasta. U Srbiji se via iznad 1250 m nadmorske visine na planinskim panjacima i rudinama s kamenjem i pojedinanim grmljem. Zimi silazi u doline. Stanarica. 15-17 cm.

Puzgavac Tichodroma murariaSiva ptica brdsko-planinskih klisura i vlanih litica niz koje se sliva voda, stapa se sa sivom krenjakom podlogom i veoma teko primeuje tek kada rairi krila boje crnog vina. Retka gnezdarica; svega oko 10 parova u centralnoj Srbiji. Zimi se sputa u doline i tada se via na graevinama. Stanarica. 15-17 cm.

umska trepteljka Anthus trivialisBledoruiaste noge i prugaste ukastosmee grudi treba da pomognu u odreivanju ove vrste. Poznaje se po treperavoj pesmi koju peva u letu; slee na vrhove drvea. Ivice svih vrsta uma i vei proplanci; tokom seobe strnjita i kukuruzita. Selica. 14-16 cm.

Obina beloguza Oenanthe oenantheOba pola pokazuju karakteristino obojen crno-beli rep (otuda ime). Mujak ima crne obraze, belu obrvu, te sivo teme i lea; enka tamne obraze, ali je odozgo smea a odozdo ukasto-smea. Otvoreni tereni, livade i panjaci, peane dine, gole padine, rudine; svuda gde ima krupnog kamenja. 14-17 cm. Selica. S3

Planinski popi Prunella collarisKestenjastih bokova i pirgastog grla, sa dve bele pruge preko krila. Slabo obrasle visoravni i kamenite padine iznad 1500 m. n.m.; zimi se sputa nie. Redak, kod nas se gnezdi na samo nekoliko podruja, ukljuujui Staru planinu. Stanarica. 15-18 cm.

PTICE PLANINSKIH UMSKIH I STENOVITIH STANITA

veliki tetreb

crna una

umska ljuka

leganj

sivi soko

buljina

zimovka

konopljarka

Veliki tetreb Tetrao urogallusKrupna koka tamne boje (mujak) ili sivosmee sa tamnim arama (enka). Pri udvaranju, mujak lepezasto iri veliki rep. Planinske etinarske i meovite ume. Teko se opaa, a zadr-ava se i na drveu i na tlu. Na ivici je izumiranja; najbrojniji je na Prokletijama, a ima ga jo na ar-planini, Tari, Kamenoj gori, Staroj planini i, moda, Goliji. Stanarica. 58-90 cm.

Sivi soko Falco peregrinusKrupan soko (kao vrana), upadnjivog, crnog brka. Odozgo sivi; odozdo prugasti, odrasli po-preno, a mladi uzduno. Ravnomerno rasporeen po brdsko-planinskim krajevima gde ima litica i klisura; zimi je oko i u naseljima. Stanarica, ali je svuda redak. 38-48 cm.

umska ljuka Scolopax rusticolaTeka, zbijena, dugakog kljuna. Gotovo je nemogue opaziti ovu umsku pticu boje uvelog lia; vidljiva jedino u vreme gneenja kada mujak nadlee svoju teritoriju u sumrak i svita-nje. Planinske ume sa dubokom, vlanom steljom i progalama; ponekad se gnezdi i u pobru i nizijama; hrani se na vlanom i mekom tlu. Uglavnom selica, iako manji broj svake godine prezimi. 33-38 cm (kljun 6-8 cm). S3

Zimovka Pyrrhula pyrrhulaKrupna, zbijena ptica kratkog kljuna i belog nadrepka. Oba pola dele crnu kapu, ali mujak ima rumene grudi, a enka sivosmee. Uglavnom u etinarskoj ili bukovo-etinarskoj umi, u blizini progala i potoka. Stanarica. 16-18 cm.

Crna una Dryocopus martiusNajvei od evropskih detlia, veliine vrane; crna, crvenog temena. Prepoznatljiva ali se u umi teko opaa, poznaje se po nainu dobovanja o stablo, bunom i vibrantnom nizu dvostrukih tonova. ume, posebno bukove i meovite, te stare ume hrasta lunjaka i topole. Stanarica. 40-46 cm.

Buljina Bubo buboNajvea sova, krupnog, zbijenog tela, snanih kandi, narandastih oiju i izraenih uiju. Gla-sa se dubokim huu-u. Retka, nastanjuje stare ume i stenovite brdsko-planinske klisure. Sta-narica. 59-73 cm. S3

Konopljarka Carduelis cannabinaRumeno elo i grudi mujaka, u kombinaciji sa kestenjastim leima, odlike su za identifika-ciiju. enka je smea, prugastih grudi. Otvoreni tereni sa niskim drveem ili bunjem, ivice, vonjaci, prevashodno po brdsko-planinskim krajevima; zimi na otvorenijim stanitima, kao to su njive, slatine i panjaci. Stanarica. 12-14 cm. S2

Leganj Caprimulgus europaeusPerja boje uvelog lia, leganj je noni lovac na insekte irokog zeva kojim hvata plen u letu. Pesma, koju izvodi po mraku, je dugotrajno, insektoliko zrikanje. Panjaci sa grmljem i drve-em, utrine, umska podruja s ratrkanim drveem, krevine; via se kako lei po tlu i pute-vima. Selica. 24-28 cm. S2

Pelarica

Beloglavi sup

Belorepan

Belobrka igra

Mali vranac Patka njorka

0

Mali vranac Phalacrocorax pygmeus Upola manji od dva naa kormorana; proporcionalno kraeg kljuna u odnosu na glavu, te du-eg repa. Gnezdi se uz aplje u nekoliko kolonija u Vojvodini i Negotinskoj krajini, zimi se sre-e po gotovo svim veim vodenim povrinama, a posebno je brojan u Beogradu (vie hiljada). Stanarica. 48-49 cm. S1

Patka njorka Aythya nyrocaPreteno mrka patka (na suncu se perje presijava rie), poznaje se po belom podrepku kod oba pola. Nigde nije brojna; nastanjuje prevashodno vojvoanske ribnjake, ree delimino obrasle bare, retka u centralnoj Srbiji. Selica, vrlo retko prezimi. 39-43 cm. S1

Belobrka igra Chlidonias hybridus Beli obrazi (otuda ime) razdvajaju crnu kapu od sivih grudi i trbuha. Poznaje se po brzom i nepredvidivom letu i silovitom obruavanju u vodu. Naseljava nezarasle bare sa vodenim oknima, ribnjake, akumulacije, sa plutajuom vegetacijom na kojoj uglavnom pravi gnezda. Selica. 24-28 cm. S3

Beloglavi sup Gyps fulvus Masivan strvinar tekog tela i irokih krila; odrasle ptice imaju belu paperjastu kragnicu pri osnovi vrata, mlade imaju smeu kragnu. Gnezdi se kolonijalno po stenama u klisurama Uvca, Mileevke i Trenjice. Brojnost u Srbiji je u porastu zbog unapreenja zatite i prihranjivanja. Stanarica, odlasle ptice uglavnom borave na irem prostoru gneenja dok mlade ptice lutaju na velikim distancama. 95-110 cm (raspon krila 230-265 cm).

Pelarica Merops apiaster utog grla i plavih grudi i trbuha trbuha, kestenjastog temena i utih plea, ne moe se zame-niti ni sa kojom drugom pticom. Koristi bunove i elektrine vodove kao osmatranicu odakle prate letee insekte. Travnate nizije ili pobre, poljoprivredni predeli s ratrkanim drveem i grmljem, esto blizu reka. Gnezdi se kolonijalno u rupama u strmim lesnim odsecima, renim obalama i kopovima. Selica. 25-29 cm. S3

Belorepan Haliaeetus albicilla Najvei orao Evrope; odrasl odlikuje masivni uti kljun i romboidni beli rep; mladi tamniji, ukljuijui taman kljun i rep. Redovna ali retka gnezdarica poplavnih uma uz reke, bare i rib-njake. Stanarica nizijskih predela, odrasle ptice stalno na svojoj teritoriji, dok mlade lutaju. 76-92 cm (raspon krila 190-240 cm). S1

1. Gornje podunavlje 2. Subotika jezera i pustare 3. Ribnjak Beej 4. Jegrika 5. Koviljski rit 6. Fruka gora 7. Bosutske ume 8. Zasavica 9. Obedska bara10. Dunavski lesni odsek11. Panjaci velike droplje12. Slano kopovo13. Carska bara14. Ribnjak uzdin15. Vraki breg16. Deliblatska peara17. Planina cer18. Valjevske planine 19. Planina tara20. Ovarsko-Kablarska klisura21. Uvac Mileevka22. Kopaonik23. Prokletije24. ar-planina25. Pinja26. Vlasina

27. Jerma28. Suva planina29. Stara planina Vidli30. Sievaka klisura31. Zlotska klisura Dubanica32. Resavska klisura33. Dubovac ram34. erdapska klisura35. Mala vrbica

Preko 7500 podruja u skoro 170 zemalja je do sada steklo status IBA. U Srbiji je do sada iden-tifikovano 35 IBA podruja:

Planina Tara (kanjon reke Drine)

Zasavica

PODRUJA OD MEUNARODNOG ZNAAJA ZA PTICE

Program meunarodno znaajnih podruja za ptice (Important Bird Areas ili IBA) BirdLife In-ternationala (www.birdlife.org) uz pomo domaih strunjaka radi na identifikaciji IBA po-druja, njihovom monitoringu i zatiti. Podruje stie status IBA ukoliko ispunjava stroge kriterijume zasnovane na prisustvu ugroe-nih vrsta ptica i njihovoj brojnosti. Kriterijumi su meunarodno prihvaeni i standardizovani, te nauno odbranjivi. Ptice su dobri indikatori bogatstva biodiverziteta, te se otuda koriste za odreivanje podruja koja treba zatiti. Iako je IBA mrea zasnovana na bogatstvu ptijeg sveta, zatita ovih podru-ja doprinosi ouvanju velikog broja drugih ivotinja i biljaka.

GORNJE PODUNAVLJE (br. 1 na mapi)

Gornje Podunavlje meu-narodno znaajnim ini ak 12 vrsta ptica, meu njima i vodeni bik, aplji-ca, kaiar, patka njor-ka, crna lunja i belovra-ta muharica. Unutar IBA je do sada zabeleeno preko 230 vrsta ptica od ega oko 160 gnezdarica. Predstavlja najznaajni-je nacionalno gnezdili-te orla belorepana i crne rode, kao i divlje guske.IBA zauzima 30.000 ha, i

zahvata prostrano plavno podruje uz Dunav (od 1434 do 1368 renog kilometra), naspram Kopakog rita u Hrvatskoj i nacionalnog parka Dunav-Drava u Maarskoj. Veliki kompleksi aluvijalnih uma hrasta, jasena, vrbe i topole, proarani barama, livadama i dunavcima. Deo kompleksa odvojen od Dunava nasipima. Vei deo IBA je Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje proglaen 2001. Ugroavajui faktori su podizanje plantaa topola na prirodnim stanitima, nestajanje panjaka i vlanih livada, poremeaj vodnog reima, uznemiravanje. Preduzet niz mera aktivne zatite i revitalizacije ugroenih stanita, kao i monitoring zna-ajnih vrsta.

SUBOTIKA JEZERA I PUSTARE (2)

Ukupno 11 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i crvena aplja, uta aplja, patka njorka, siva vetruka, bregunica, pelarica i trstenjak cvrkuti. Bogatstvo fa-une ptica obuhvata oko 250 zabeleenih vrsta od ega u gnezdarice spada oko 140 vrsta. IBA predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite modrovrane, crnovratog gnjurca, rioglave patke, brkate senice i sivog svraka. IBA zauzima 20.000 ha i zahvata deo Bake uz maarsku granicu, ukljuujui i Ludako i Pali-ko jezero, Selevenjsku pustaru, Subotiku pearu, Mali pesak i ribnjak Kapetanski rit sa okol-nim slatinama. IBA zahvata znaajne komplekse pearskih, stepskih, umo-stepskih i slatin-skih stanita na severu Vojvodine, sa posebno vrednom dolinom reke Kire. Na podruju IBA postoje etiri zatiena prirodna dobra. Ugroavajui faktori su eutrofikacija, korienje pe-sticida i ubriva, uznemiravanje, eroziju zemljita, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete mere aktivne zatite, revitalizacija stanita, razvijen monitoring.

RIBNJAK BEEJ (3)

est vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, meu njima crvena aplja i sabljarka. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 170 zabeleenih vrsta od ega u gnezdarice spada oko 90 vrsta. Ribnjak predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite gaka, ute aplje, velike bele a-plje i kaiara, a u novije vreme i jedno od najvrednijih gnezdilita malog vranca. IBA zauzima 4000 ha i nalazi se u blizini reke Tise i Velikog Bakog kanala, izmeu Beeja i Bakog Gradita i uglavnom zahvata prostor aranskog ribnjaka Beej, kao i deo Mrtve Tise. Osim prostora pod ribnjakom, IBA zahvata komplekse panjaka i plavnih zona reke i mrtvaja. Ribnjak ima povrinu od preko 700 ha bazena sa barskom vegetacijom. U toku je izrada stu-dije za zatitu Mrtve Tise i Bisernog ostrva, a postoje inicijative i za zatitu samog ribnjaka ili njegovog dela sa kolonijom aplji i kormorana, koja je jedna od dve najvee u Srbiji. Ugroa-vajui faktori su uznemiravanje i proganjanje ptica na ribnjaku, korienje pesticida i ubriva, melioracije, itd.

JEGRIKA (4)

Ukupno 12 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i riovrati gnju-rac, apljica, gak, uta aplja, crvena aplja, patka njorka, barski petli, rusi svraak. Da sada je zabeleeno oko 160 vrsta ptica, od ega u gnezdarice spada oko 110 vrsta. IBA predstavlja naj-znaajnije nacionalno gnezdilite vodenog bika, plovke kaikare, eje movarice, sivog barskog petlia, belobrke igre, cvria trara, brkate senice, barske strnadice i modrovoljke. IBA zauzima 5400 ha i zahvata 64 km toka Jegrike, posebno znaajne unutar meliorisanih i u poljoprivredu prevedenih prostora Bake. Vei deo Jegrike ima otvorene vodene povrine i prostrane trake, dok je nizvodni deo pretvoren u aranski ribnjak sa regulisanim reimom voda. Najlaki pristup podruju je od ablja, Gospoinaca i Temerina. Osim vodotoka, IBA za-hvata vodena stanita kod eerane, vlane livade i panjake uz abalj. Na podruju IBA nalazi se Park prirode Jegrika, proglaen 2005. Ugroavajui faktori su uznemiravanje i proganja-nje ptica, korienje pesticida i ubriva, melioracije, itd.

KOVILJSKI RIT (5)

Dve vrste ptica ine po-druje meunarodno znaajnim: crna roda sa procenjenih 8-10 gnez-deih parova i orao be-lorepan sa 4-6 parova. Ostale znaajne vrste prostora su bela roda, brojna u Kovilju i Gardi-novcima, te crna lunja, osiar, zelena una, uti volji. Na podruju IBA je do sada zabeleeno oko 175 vrsta ptica, od ega oko 130 gnezdarica.IBA zauzima 5500 ha i zahvata prostrano plavno podruje uz Dunav (od 1252 do 1228 renog kilometra), sa obe strane reke, obuhvatajui Koviljski rit, Kredinsku i Loku adu, kao i Petro-varadinski rit. Veliki kompleksi aluvijalnih uma jasena, vrbe i topole, sa brojnim barama i du-navcima. Znatan deo je preveden u plantae topola i vrba. Posebno je za migraciju ptica vana Kredinska ada sa sauvanim plavnim panjacima i depresijama. Vei deo IBA je Specijalni re-zervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit, proglaen 1997. Ugroavajui faktori su podiza-nje plantaa topola na prirodnim stanitima, nestajanje panjaka i vlanih livada, poremeaj vodnog reima, uznemiravanje. Preduzet niz mera aktivne zatite i revitalizacije ugroenih stanita, kao i monitoring.

FRUKA GORA (6)

Osam vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, meu njima i orao klikta, stepski soko, uk, umska eva. Do sada zabeleeno preko 170 vrsta ptica, od ega oko 135 gnezdarica. Predstavlja jedino nacionalno gnezdilite za orla krstaa (3 para) i jedino dokazano za crnovra-tu muharicu, a takodje i jedino gnezdilite u Vojvodini za crnoglavu strnadicu i kosa kamenjara. U starim umama u uvalama potoka gnezdi se crna roda. Na hranilitu za grabljivice okuplja se i do 15 krupnih orlova. IBA zauzima 42.000 ha i ini najvee brdovito umsko prostranstvo u Vojvodini, sa ukupno 25.000 ha uma, i jedinstvene ostatke stepskih zajednica u podnoju od velikog znaaja za fa-unu ptica. Prua se u duini od 100 km, od hrvatske granice na istok do Kredina. Nadmorska visina 100-539 m n.m. Vei deo IBA je Nacionalni park, proglaen 1960. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, irenje naselja i infrastrukture, nestajanje panjaka i livada, prekomernu

seu uma, korienje biocida i ubriva. Preduzet je niz mera aktivne zatite ukljuujui iz-gradnju hranilita za krupne grabljivice, postavljanje vetakih platformi za gneenje, sa-naciju osetljivih stanita.

BOSUTSKE UME (7)

etiri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: crna roda, bela roda, orao belorepan, umska sova. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 110 gnezdarica. IBA pred-stavlja jedno od nekoliko najvanijih gnezdilita orla belorepana i crne rode u Srbiji, a znaajno je za zimsko zadravanje crnog orla. Druge vredne vrste ukljuuju crnu lunju i crnu unu. IBA zauzima 17.500 ha uma i ini najvee umsko prostranstvo pod hrastom lunjakom u dravi. Naslanja se na granicu sa Hrvatskom i zajedno sa umama basena Spave ini najvei evropski kompleks lunjakovih uma. IBA je u postupku objedinjavanja zatite postojeih est manjih umskih rezervata. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, nestajanje vlanih livada i bara, melioracija, izostanak prirodnog podmladjivanja hrastovih uma, prekomerna sea sta-rih stabala, korienje biocida.

ZASAVICA (8)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim, a to su gak i barski petli. Predstavlja znaajno mesto prolenog zadravanja ugroene patke njorke, kao i mesto zimovanja malog vranca. Brojna su jata ljukarica, a u sve veem broju se pojavljuje i kaiar. IBA je najvanije mesto ishrane meovite kolonije aplji u blizini. Na podruju Zasavice je do sada zabeleeno 182 vrste ptica, od ega 90 gnezdarica.IBA zauzima 5200 ha i ini je vodotok reke Zasavice, dug oko 30 km, sa brojnim poplavnim depresijama i umskim zabranima. Snadbeva se vodom iz podzemnih izvora u blizini Drine. Valjevac je centralni deo podruja i najvei je panjak u severozapadnoj Srbiji. Podruje IBA je gotovo u potpunosti ukljueno u granice Specijalnog rezervata prirode proglaenog 1997. Zasavica je nominovana za Ramsarsko podruje. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, podi-zanje plantaa topola, zarastanje barskih i livadskih stanita, melioraciju, korienje biocida i ubriva, neadekvatno odlaganje otpada. Preduzete su brojne mere aktivne zatite ptica i nji-hovih stanita, uspostavljen je monitoring i vrena promocija u javnosti.

OBEDSKA BARA (9)

ak 16 vrsta ptica ine podruje me-unarodno znaajnim, izmeu osta-lih apljica, gak, bela roda, stepski soko, sivi barski petli, vodomar, ze-lena una, seoski detli, srednji de-tli, obini cvri, crnoglava grmua, belovrata muharica, dugokljuni pu-zi. Na podruju IBA je do sada zabe-leena 221 vrsta ptica, od ega oko 145 gnezdarica. Predstavlja posebno znaajno mesto gneenja barskih i umskih ptica i jedno od najvani-jih gnezdilita orla belorepana i crne

rode u Srbiji. uvena u svetu, meovita kolonija aplji i kormorana broji osam vrsta i povreme-no preko 700 gnezdeih parova. IBA zauzima 23.000 ha jedinstvenih stanita mozainog rasporeda, sa umama, barama i li-vadama. Debela gora, povrine 320 ha, sa hrastovima lunjacima starim preko 300 godina je jedinstvena u svetu. IBA je zatieno kao Specijalni rezervat prirode od 1994, a Ramsarsko po-druje je od 1977. Ugroavajui faktori su podizanje zasada plantanih topola, nestajanje bara

i livada, melioracija, izostanak prirodnog podmladjivanja hrastovih uma, korienje biocida i ubriva. Preduzete su brojne mere aktivne zatite ptica, realizovani razliiti projekti, podignu-to ostrvo ptica. Uspostavljen je monitoring i ve tradicionalni meunarodni ekoloki kamp.

DUNAVSKI LESNI ODSEK (10)

Tri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: mali vranac, vetruka i pelarica. IBA predstavlja znaajno mesto zimskog okupljanja ptica vodenih stanita na Dunavu. Vrste za-beleene unutar IBA ukljuuju i orla belorepana, crnu rodu, gusku crvenovoljku, kao i malog vranca, kaiara, itd. Do sada je zabeleeno oko 120 vrsta ptica, od ega oko 70 gnezdarica. Na visokim lesnim odsecima iznad reke postoje hiljade rupa za gneenje bregunica i pelarica, a u njima su brojne gnezdarice i vetruke i kukumavke. IBA zauzima 2500 ha koji ine najvei kompleks lesnih tvorevina u zemlji, impozantnih di-menzija. Do njega se najlake dolazi od auto-puta preko Banovaca ili Slankamena i Surduka. Podruje IBA je predloeno za zatitu. Ugroavajui faktori su uznemiravanje, divlja gradnja, kopanje lesa, korienje biocida.

PANJACI VELIKE DROPLJE (11)

etiri vrste ptica ini podruje meu-narodno znaajnim: velika droplja, kaiar, siva vetruka, sivi svraak. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 170 zabeleenih vrsta, od ega u gnezdarice spada oko 115 vrsta. IBA predstavlja jedino nacionalno gnez-dilite velike droplje sa ukupno 30 je-dinki, a tokom reproduktivnog perio-da epuri se do 11 mujaka. Podruje je i najznaajnije nacionalno gnezdi-lite za ritsku sovu i nonog potrka. IBA zauzima 8000 ha i zahvata severni deo Banata, blizu rumunske i maarske granice. Vred-ni lokaliteti unutar IBA su Jaro i Vajlerka, a planira se proirenje granica rezervata i IBA na Koovat, Siget i Crni rit. IBA zahvata najvee nacionalne komplekse panjaka na stepskim i slatinskim stanitima u regionu reice Zlatice. Na podruju IBA postoji Specijalni rezervat pri-rode Panjaci velike droplje od 1997. Ugroavajui faktori su korienje pesticida i ubriva, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete su brojne mere aktivne zatite velike droplje, uvanje jedinki, sejanje kultura za ishranu i gneenje, revitalizacija stanita, razvi-jen je monitoring.

SLANO KOPOVO (12)

Dve vrste ptica ine podruje meu-narodno znaajnim: sabljarka i mor-ski alar. Bogatstvo faune ptica obu-hvata oko 140 zabeleenih vrsta, od ega u gnezdarice spada oko 90 vr-sta. IBA predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite modrovrane, crnovratog gnjurca, rioglave patke, brkate senice i sivog svraka. Tokom jesenje i prolene seobe tu se okuplja preko 20.000 dralova, 10.000 gusa-ka i preko 30.000 raznih vrsta ljuka-rica i pataka.

IBA zahvata najvea i najouvanija slatinska podruja u Srbiji, zauzima 2660 ha i nalazi se u srednjem Potisju sa banatske strane, kod Novog Beeja. Sastoji se od lokaliteta Veliko Kopovo, Meu Kopovo i okopo (poslednje je slatkovodno). Slano jezero je vei deo godine pod vo-dom i izuzetno je stanite vodenih ptica. Okolni tereni su panjaci ili oranice. Na podruju IBA postoji Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo od 2001. Ugroavajui faktori su poremeaj vodnog reima i isuivanje, korienje pesticida i ubriva, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete brojne mere aktivne zatite, otkup privatnog zemljita i uvanje, revita-lizacija stanita, razvijen je monitoring.

CARSKA BARA (13)

Ukupno 17 vrsta ptica ine podru-je meunarodno znaajnim, izme-u ostalih mali gnjurac, vodeni bik, apljica, gak, uta aplja, velika bela aplja, crvena aplja, kaiar, patka njorka, obini galeb, pelarica, obina crvenrepka, obini cvri i sivi svraak. Do sada je zabeleeno oko 250 vrsta ptica, od ega oko 140 gnezdarica. Ovo podruje je na nacionalnom ni-vou najznaajnije gnezilite rioglave

patke, te plovki egrtue i grogotovca, kao i divlje guske. Prisutno je i nekoliko kolonija aplji i kormorana, koje mogu pojedinih godina dostii brojnost od 1000 parova. Periodino se gnezdi mali vranac, a sve ei je orao belorepan. IBA zauzima 9300 ha i zahvata prostrano plavno podruje izmeu Novog Begeja i naselja Belo Blato, kao i prostrani kompleks aranskog ribnjaka Eka. Kroz podruje se prua korito Sta-rog Begeja. Na lokalitetima Tiganjica, Perleska bara, Traktor bara, Botoki i Farkadinski rit, prostiru se veliki kompleksi vodenih stanita sa plavnim livadama, barama, vodenim oknima i jezerima, tracima i umama vrbe. Posebno je vredna Carska bara i Vojtina mlaka. Manji deo IBA je Specijalni rezervat prirode Stari Begej-Carska bara, proglaen 1994. Ugroavajui faktori su eutrofizacija i sukcesija stanita to vodi ka nestajanju osetljivih ekosistema, ispu-tanje otpadnih voda ribnjaka Eka u rezervat to izaziva zamuljivanje, poremeaj vodnog re-ima, uznemiravanje. Preduzet je niz mera aktivne zatite vrsta i ugroenih stanita, razvijen je monitoring.

RIBNJAK UZDIN (14)

Ukupno 14 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih i mali vranac, vodeni bik, gak, velika bela aplja, crvena aplja, crna roda, bela roda, kaiar, rioglava pat-ka, prdavac i sabljarka. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 200 zabeleenih vrsta, od ega u gnezdarice spada oko 120 vrsta. Na ribnjaku, kao i u Uzdinskoj umi, nalaze se gnezdilita a-plji i drugih barskih ptica. Podruje predstavlja najznaajnije nacionalno gnezdilite za patku njorku, muljau i belobrku igru, ija brojnost fluktuira. Tokom seobe i povremeno zimi na po-druju ribnjaka se zadrava vie od 20.000 razliitih vrsta pataka, gusaka, aplji i ljukarica. IBA zauzima 5500 ha i nalazi se uz reku Tami u Banatu i pre svega zahvata prostor aranskog ribnjaka Uzdin, povrine oko 500 ha, kao i okolne panjake, ume, slatine i sam rok reke. Na podruju IBA postoji omanje prirodno dobro Uzdinska uma, dok sam ribnjak nije pod zati-tom. Ugroavajui faktori su uznemiravanje i proganjanje ptica na ribnjaku, korienje pestici-da i ubriva, melioracija, poumljavanje istina plantaama topola, itd.

VRAKI BREG (15)

Pet vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim: orao klikta, siva una, zelena una, se-oski detli i mali slavuj. Do sada je zabeleeno oko 150 vrsta ptica, od ega oko 90 gnezdarica.

IBA predstavlja jedino vojvoansko gnezdilite za itav niz ptica: dugo-repu sovu, orla zmijara, kratkoprstog kopca, potonu plisku, planinskog de-tlia i strnadicu kamenjarku. Za um-sku ljuku je to najvee gnezdilite u Vojvodini. IBA zauzima 10.500 ha i ini brdovito umsko prostranstvo na krajnjem ju-goistoku Banata, na spoju Panonske nizije i Karpatskog masiva, sa ukupno 5000 ha uma i znaajnim ostacima stepskih zajednica u podnoju. Protee se od Vrca na istok do rumunske granice. Duina ma-siva je 20 km sa nekoliko jasno izdvojenih vrhova: Breg, Lisija glava, Guduriki vrh i Pale. Prostrane umske zajednice su izgraene od vie vrsta drvea, sa dominacijom hrasta, bukve, lipe, jasena i graba. Donje rubove povra uokviruju manja naselja i saobraajnice. Na severnoj strani ispod umovitog masiva nalazi se za ptice izuzetno znaajan Mali rit. Nadmorska visina 90-641 m n.m. (najvii vrh Vojvodine). Vei deo IBA je Predeo izuzetnih odlika Vrake plani-ne, proglaen 2005. Ugroavajui faktori su eksploatacija starih uma, irenje infrastrukture, uznemiravanje, korienje pesticida i ubriva. Preduzet je niz mera aktivne zatite ukljuujui izgradnju hranilita za krupne grabljivice, ienje livadskih i barskih stanita, postavljanje ve-takih duplji za gneenje sova, itd.

DELIBLATSKA PEARA (16)

Devet vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih vijoglava, siva una, umska eva, poljska eva i obina travarka. Bogatstvo faune ptica obuhvata oko 180 zabele-enih, od ega u gnezdari-ce spada oko 120 vrsta. Po-druje je naroito poznato po pticama grabljivicama, a posebno vredne gnezda-rice su stepski soko, osiar i, od skora, patuljasti orao. IBA predstavlja i najzna-ajnije nacionalno gnezdi-lite legnja, malog slavuja, pegave grmue i rusog sv-raka. IBA je najvea evropska pe-ara, obuhvata 38.000 ha i zauzima krajnji jugoistok Banata. Ima izuzetno vredne komplekse stepskih, pearskih, umo-stepskih i barskih stanita, sa jedinstvenim biodiverzitetom. Najvei deo IBA je od 2002. za-tien kao Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara. Ugroavajui faktori su poumlja-vanje stepskih i pearskih stanita, umski poari, korienje pesticida i ubriva, uznemira-vanje, unoenje alohtonih vrsta, itd. Preduzete su brojne mere aktivne zatite poput ienja stepskih panjaka zaraslih glogom, revitalizacije stanita, izgradnje hranilita za krupne gra-bljivice. Razvijen je monitoring.

PLANINA CER (17)

Tri vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: seoski detli, umska eva i rusi svraak. Ranije su se na Ceru gnezdili orlovi krsta i klikta, ali su nestali krajem 20. veka. Na podru-ju IBA je do sada zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 95 gnezdarica. Poslednjih go-dina je znaajno poveana populacija osiara, a Cer predstavlja najvee gnezdilite umske

ljuke u severozapadnoj Srbiji, sa re-dovnim svadbenim letovima muja-ka u prolee. IBA zauzima 10.200 ha i ini blago zatalasana planina na rubu Panon-ske nizije u Mavi, izmeu Loznice i apca. Planina je gotovo sasvim pod umama hrasta, bukve, lipe i graba, dok je u novije vreme podignuto do-sta zasada etinara na nekadanjim goletima i panjacima. Nadmorska visina 120-687 m n.m. IBA nije pod

zvaninom zatitom, iako postoje planovi za zatitu u narednom periodu. Glavni negativni faktor je nekontrolisana sea starih uma i njihovo opte podmlaivanje, poumljavanje pre-ostalih termofilnih goleti, unoenje alohtonih vrsta. Delimino i poljoprivreda.

VALJEVSKE PLANINE (18)

Dve vrste ptica ine podruje meunarodno znaajnim: suri orao i uk. Do sada je zabelee-no oko 130 vrsta ptica, od ega oko 95 gnezdarica. Svakako najvea atrakcija ovog podruja je

kolonija beloglavog supa koja broji do 15 parova i smetena je u klisuri reke Trenjice. Od znaajnih vrsta treba jo izdvoji-ti sivog sokola, buljinu, kamenjarku, goluba du-pljaa, kosa kamenjara, senicu ljivarku i strnadi-cu kamenjarku. IBA zauzima 11.000 ha i ini planinski sistem srednje visine uz reku Drinu, izmeu Valjeva i Bajine Bate, u koji spa-

daju planine Medvednik, Jablanik, Bobija, Povlen i Maljen. Stene, kamenjari i sipari sa klisu-rom reke Trenjice kao glavnim obelejem. Prirodne listopadne ume veoma raznolikog sasta-va na krenjaku, ispresecane brojnim potocima i proarane panjacima, livadama, vonjacima i selima. Nadmorska visina 280-1247 m n.m. IBA je delimino zatieno. Godine 1995. je pro-glaen Specijalni rezervat prirode Klisura reke Trenjice. Negativni faktori ukljuuju nekon-trolisanu seu uma, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta, upotrebu pesticida i u-briva, uznemiravanje i krivolov. Aktivna zatita se pre svega odnosi na formiranje namenskog hranilita za ptice grabljivice, koje funkcionie od 1987. i pomae ouvanju kolonije beloglavih supova. Preduzimane su kampanje za prestanak trovanja grabljivaca.

PLANINA TARA (19)

est vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim: suri orao, sivi soko, uk, siva una, ze-lena una i obina crvenrepka. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica, od ega oko 95 gnezdarica. Na Tari se nalazi jedino redovno gnezdilite velikog tetreba u Srbiji izvan kosovskih planina. Planina predstavlja najvee gnezdilite umske ljuke u zapadnoj Srbiji, sa redovnim svadbenim letovima mujaka u prolee; a takodje i najvanije gnezdilite letarke i dugore-pe sove u Srbiji. Znaajno je i prisustvo gaaste kukumavke, buljine, planinskog detlia, kosa ogrliara, puzgavca i ika. Po planinskim livadama se gnezdi prdavac.

0

IBA zauzima 36.000 ha i ini prostrani planinski krenjaki masiv, sa kompleksima najo-uvanijih uma etinara i lia-ra u dravi. Sa zapadne strane podruje uokviruje reka Drina i brojni kanjoni. Nadmorska vi-sina 230-1673 m n.m. Deo IBA je pod zvaninom zatitiom kao Nacionalni park Tara od 1981. Glavni negativni faktori su div-lja gradnja i irenje putne mre-e, nekontrolisana sea starih stabala, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta. uznemiravanje, korienje hemijskih sredstava i ubriva. U okviru Nacionalnog parka su preduzimane brojne mere aktivne zati-te ptica.

OVARSKO-KABLARSKA KLISURA (20)

Ovo podruje meunarodno znaajnim ini prisustvo malog vranca u zimskom periodu, kada njihova brojnost moe da dostigne 200 jedinki. Do sada je zabeleeno oko 120 vrsta ptica, od ega oko 90 gnezdarica. Posebna vrednost klisure su dnevne i none ptice grabljivice meu kojima treba istai surog orla, si-vog sokola, osiara, orla zmijara i buljinu. Dugi niz godina prisutna je kolonija sive aplje na drveu uz Zapadnu Moravu. Brojni su i predstavnici grupe detlia, gr-mua i strnadica. IBA zauzima 5400 ha i predstav-lja krenjaku klisuru Zapadne Morave, izmeu aka i Poege. Centralni deo podruja predstav-ljaju planinski visovi srednje vi-sine Ovara i Kablara, koji se na obe strane otvaraju prema iro-kim dolinama. Dominiraju krenjake stene, litice i kamenjari sa proreenim umama i ikara-ma, kao i prostrane livade i panjaci, sa pojedinanim kuama i vonjacima. Nadmorska visina 245-985 m n.m. Manje akumulacije na reci su formirane izgradnjom brana. Kroz klisuru pro-lazi prometna saobraajnica. Deo ovog IBA je zatien kao Predeo izuzetnih odluka Ovarsko Kablarska klisura. Glavni negativni faktori su uznemiravanje, krivolov i razvoj infrastrukture, kao i nekontrolisana sea starih uma, unoenje alohtonih vrsta.

UVAC MILEEVKA (21)

Ukupno 13 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih orao zmijar, orao klikta, suri orao, sivi soko, kamenjarka, uk, buljina, zelena una, umska eva, kos kamenjar i strnadica kamenjarka. Do sada je zabeleeno oko 140 vrsta ptica od ega oko 95 gnezdarica. Svakako najvea atrakcija podruja je prisustvo velike kolonije beloglavog supa u klisurama Uvca i Mileevke, koja stalno raste i broji blizu 80 parova. Nekada su se na ovom podruju gnezdili crni strvinar i bela kanja, ali su izumrli. Po vlanim planinskim livadama koenicama na gneenju je redovan prdavac. Znaajne vrste su takoe letarka, umska ljuka, mala sova, dugorepa sova, gaasta kukumavka, puzgavac, itd. IBA zauzima 30.000 ha i zahvata prostranu krenjaku povr ispresecanu impozantnim kli-surama reka Uvac i Mileevka izmeu planina Zlatar, Zlatibor i Jadovnik, te Sjenike visorav-

ni. Centralni deo podruja pod gu-stim, istim e-tinarskim ili me-ovitim umama, a obodni delovi ka klisurama e-sto ogoljeni i de-limino naseljeni. Postoji vei broj planinskih aku-mulacija u klisuri Uvca. Nadmorska visina 500-1625 m n.m. Obe kli-

sure su zatiene u okviru nekoliko prirodnih dobara koja zauzimaju povrsinu od neto preko 8000 ha. Glavni negativni faktori su divlja gradnja, nekontrolisana sea uma, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih vrsta, uznemiravanje. Na hranilite za ptice grabljivice, formirano 1989., se redovno iznosi uginula stoka i ostaci iz mesnih klanica.

KOPAONIK (22)

etiri vrste ptica ine podruje meu-narodno znaajnim: kamenjarka, uk, umska eva i rusi svraak. Do sada je zabeleeno oko 180 vrsta ptica, od ega oko 130 gnezdarica. Znaajno je gneenje prdavca na brdskim liva-dama, sivog sokola i surog orla po ste-novitim klisurama, kao i gaaste ku-kumavke po smrevim umama. Na Kopaoniku se gnezdi i jedna od naj-veih nacionalnih populacija umske ljuke; kao i planinske uate eve koja

nastanjuje vrhove alpijskih panjaka i goleti. Brojne su lenjikare i vatroglavi kraljii. IBA zauzima 45.000 ha i ini najvei planinski masiv u centralnoj Srbiji, dugaak preko 80 km, veoma raznolike geoloke grae, sa znatnim ueem serpentinita. Odlikuje se raznovrsnim predelima i izuzetnim diverzitetom stanita i vrsta. Prostrane etinarske ume nalaze se u centralnom delu masiva, visokoplaninski panjaci su na grebenu, dok se prostrane termofil-ne goleti proteu na padinama ka Ibru. Nadmorska visina 650-2017 m n.m. etvrtina IBA se nalazi u granicama Nacionalnog parka Kopaonik od 1981, a kosovski deo planine je sasvim nezatien. Glavni negativni faktor je nekontrolisani razvoj zimskog turizma, uz divlju gradnju i ifrastrukturno otvaranje planine, zagaivanje vodotokova, seu starih stabala, poumljava-nje temofilnih goleti, unoenje alohtonih vrsta. U okviru nacionalnog parka su preduzimane odreene mere aktivne zatite ptica, postavljane su vetake duplje za sove i senice, formirano privremeno hranilite za krupne grabljivice, itd.

PROKLETIJE (23)

ak 18 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih osiar, orao zmijar, suri orao, sivi soko, kamenjarka, uk, buljina, leganj, umska eva, kos kamenjar, kos ogrliar, rusi svraak, crnogrla strnadica i strnadica kamenjarka. Do sada je zabeleeno 172 vrste ptica, od ega ak 160 gnezdarica. Na Prokletijama ivi ak 10 vrsta od posebnog evropskog intere-sa koje naseljavaju ugroeni evroazijski alpijski biom. Najvea gnezdilita planinskog popia, buljine i utokljune galice u Srbiji nalaze se na Prokletijama.

IBA zauzima 100.000 ha i ini jedan od najveih planinskih masiva Balkana koji se prua kroz vie drava. Nadmorska visina 460-2656 m n.m. eravica je najvei vrh masiva i cele Srbije. Alpijski panjaci dominiraju Prokletijama, ali su takodje jedinstvene brojne klisure i kanjoni, kao i zajednice reliktnih borova munike i molike. Prisutne su brojne polidominantne umske zajednice. Podruje IBA ima svega nekoliko malih rezervata, a uraena je studija za proglae-nje nacionalnog parka. Glavni negativni faktor je nekontrolisana sea starih uma i izazivanje poara, krivolov, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta.

AR-PLANINA (24)

Ukupno 11 vrsta ptica ini podruje meunarodno znaajnim, izmeu ostalih suri orao, sivi soko, prdavac, buljina, poljska eva, planinski popi, puzgavac i utokljuna galica. Do sada je zabeleeno oko 170 vrste ptica, od ega 140 gnezdarica. Najznaajnija gnezdilita kamen-jarke, puzgavca, crvenoklju-ne galice i planinskog vrapca u Srbiji nalaze se na ar-pla-nini. Prisutno je nekoliko vr-sta strvinara, a povremeno se pojavljuje i prugasti orao. Posebno je brojna planinska uata eva. IBA zauzima 80.000 ha i ini izuzetno dugaak i visok pla-ninski masiv izmeu Srbi-je i Makedonije, sa brojnim cirkovima, lednikim jezeri-ma, kanjonima i brzim planinskim potocima, te sa najrasprostranjenijim alpijskim goletima i panjacima u zemlji. Dolinom Belog Drima i Prizrenske Bistrice snaan je uticaj submedite-rana, a pri vrhovima grebena rastu zajednice borova munike, molike i krivulja. Nadmorska visina 450-2651 m n.m. Podruje IBA je delom pokriveno Nacionalnim parkom ar-planina od 1986., a izraena je studija za njegovo znaajno proirenje. Glavni negativni faktor je ne-kontrolisana sea starih uma i izazivanje poara i erozije, krivolov, uznemiravanje, unoenje alohtonih vrsta.

PINJA (25)

Sedam vrsta ptica ini podruje me-unarodno znaajnim: zelena una, umska eva, mali slavuj, senica lji-varka, rusi svraak, sivi svraak i crve-noglavi svraak. Podruje je pre svega poznato po velikoj brojnosti nekoliko vrsta svraaka, ali i po prisustvu pan-skog vrapca, sivog voljia, sredozemne crnoglave grmue i crnoglave strnadi-ce. Do sada je zabeleeno oko 130 vr-sta ptica, od ega oko 100 gnezdari-ca. Pinja je jedino gnezdilite brglje-za lonara u Srbiji, a verovatno se po-slednji par bele kanje jo uvek gnezdi u ovoj klisuri. U dolini Pinje, uz granicu ali sa Makedon-ske strane, mogu se povremeno u doba gneenja videti volji maslinar i dugorepi svarak. IBA zauzima 16.000 ha i prostire se dolinom Pinje sa brojnim meandrima, uokvirenom pla-ninskim grebenima Kozjaka, Starca i vlasinskih planina. Nalazi se na krajnjem jugoistoku Sr-bije na granici sa Makedonijom i Bugarskom. Osea se jak submediteranski uticaj koji se pro-bija sa juga uz Vardar i Pinju. Predeo je vegetacijiski i ekoloki veoma raznovrstan, sa domi-

nacijom hrastovo-grabovih, uglavnom veoma degradiranih uma. Prisutni su otvoreni tereni stepskog karaktera kao i ibljaci. Nadmorska visina 410-1345 m n.m. Deo IBA se nalazi unutar granica Predela izuzetnih odlika Dolina Pinje iz 1996. Glavni negativni faktor je nekontroli-sano unitavanje umskih stanita, povremeni poari, erozija, kao i krivolov i uznemiravanje ptica, a u novije vreme divlja gradnja i probijanje saobraajnica.

VLASINA (26)

etiri vrste ptica ine podruje meu-narodno znaajnim: prepelica, um-ska eva, poljska eva i rusi svraak. Do sada je zabeleeno oko 170 vr-sta ptica, od ega oko 110 gnezdari-ca. Znaajno je gneenje prdavca po planinskim vlanim livadama, rieg miara i stepskog sokola po okolnim stenovitim terenima, kao i planinske uate eve po najviim grebenima. Na tresetnim ostrvima i po obalama je-zera gnezde se ubasta patka i crve-nonogi sprudnik, a prisutne su i najvi-

e kolonije sive aplje, velikog vranca i bregunice u Srbiji (1230 m n.m.). IBA zauzima 22.000 ha i predstavlja najveu planinsku visoravan u istonoj Srbiji, sa izuzet-no otrom klimom. Do 1948. na centralnom platou, visine 1200 metara, postojala je najvea balkanska planinska tresava gde su se gnezdili dralovi, ali je ona potopljena izgradnjom aku-mulacije 1948. Po njoj sada plutaju velika tresetna ostrva. Iznad Vlasinskog jezera uzdiu se pitomi vrhovi Vardenika, emernika i Vrtopa. Po padinama planina su bukove ume, kulture etinara i veliki panjaci izrazito stepskog karaktera sa brojnim tekunicama. Nadmorska visina 900-1874 m n.m. Deo IBA se nalazi u granicama Predela izuzetnih odlika Vlasina od 2006., a od 2008. to je i Ramsarsko podruje. Glavni negativni faktor je nekontrolisani razvoj turizma uz divlju gradnju i infrastrukturno otvaranje, zagaivanje vodotokova, poumljavanje panja-ka i goleti, unoenje alohtonih vrsta.

JERMA (27)

Ovo podruje meunarodno znaajnim ini velika brojnost gnezdeih parova malog slavuja. Do sada je zabeleeno oko 100 vrsta ptica, od ega oko 80 gnezdarica. Posebna vrednost Jer-me je prisustvo brojnih gnezdeih grabljivica, a posebno surog orla, sivog sokola, rieg miara i orla zmijara. U najuem delu kanjona gnezdi retka bela iopa. Znaajno je takodje gneenje buljine i uka. Po kamenjarima je jo uvek prisutna kamenjarka . Na obroncima Ruja i Vlake planine jo uvek se redovno sree vee jato utokljune galice. IBA zauzima 10.000 ha i prua se klisurom reke Jerme, neposredno uz granicu sa Bugarskom, ukvirene Vlakom planinom i Grebenom. Predstavlja izraeni krenjaki predeo sa brojnim ka-rakteristikama karstnog reljefa. Litice su visoke i do 700 m, sa brojnim peinama, vrtaama, kamenjariam i siparima. Okolna brda su srednje visine i uglavnom sa izraenim termofilnim karakteristikama i oskudnim umskim pokrivaem. Na padinama su razreene ume hrasta, graba i bukve, a na pratima suvi panjaci. Nadmorska visina 620-1442 m n.m. Mali deo IBA se nalazi u granicama Strogog prirodnog rezervata Jerma iz 1979., a izraena je studija za za-titu ireg prostora. Negativni faktori su sea starih uma, poari, poumljavanje goleti, uno-enje alohtonih vrsta, krivolov i uznemiravanje.

SUVA PLANINA (28)

Vrsta ptice koja ini podruje meunarodno znaajnim je uk. Na podruju IBA je do sada za-beleeno 140 vrsta ptica, od ega oko 80 gnezdarica. Podruje je znaajno na nacionalnom

nivou za gneenje planinskih pti-ca, a posebnu vrednost predstavlja-ju gnezdarice iz reda grabljivica, pre svega osiar, orao zmijar, suri orao i sivi soko. Meu sovama panju svo-jom brojnou zasluuje buljina. Na visokoplaninskim kamenitim panja-cima gnezde se planinska uata eva, planinski popi, planinska trepteljka, kos kamenjar i kamenjarka. Kao po-sebna atrakcija grebena sa liticama javljaju se gnezdarice utokljuna ga-lica i puzgavac. IBA zauzima 20.000 ha i ini markantan krenjaki planinski masiv u istonoj Srbiji sa znaaj-nim odlikama krakog reljefa (vrtae). Glavni vrhovi su Trem, Sokolov kamen, Golemo strai-te i Mosor. Sa jugozapadne strane planina je uglavnom pod panjacima, siparima, grmljem i umskom vegetacijom, a na severu se strmo obruava sa vertikalnim stenama. Potpuno je bezvodna u srednjim i gornjim delovima. Postoji zrazit kontrast stanita, od submediteranskih kamenjara i ikara u niim zonama do subalpijskih panjaka na najviim vrhovima. Nadmor-ska visina 470-1808 m n.m. IBA nije zatieno, ali je izraena strudija za zatitu Specijalnog rezervata prirode Suva planina koji e pokriti veinu njegove teritorije. Negativni faktori su nelegalna sea ume, krivolov, poumljavanje goleti, unoenje alohtonih