Psihosocijalni Problemi i Potrebe Starih Osoba

7/27/2019 Psihosocijalni Problemi i Potrebe Starih Osoba

1/21

psiholog Nedeljko Platia

Klinika za medicinsku rehabilitacijuNovi Sad


2/21


3/21

Definisanje starosti preko socijalnih konstrukata se bazira natumaenju linosti, promene socijalne uloge i socijalnih

odnosa pojedinca.

Jedna grupa autora se zalae za samodefinisanje kaoosnovni kriterijum odreivanja nekog kao stare osobe. Ponjima,stara osoba je ona koja sebe ocenjuje kao staru,

Psiholoke teorije posmatraju proces starenja kao jednu odfaza razvoja (ivota) krozdefinisanje stadijuma razvoja linosti.

Prema psiholooj teoriji Erika Ericksona, staro doba jeperiod ivota kada se osoba osvre na svoj dotadanji ivot irezimira ta je u ivotu radio i stvorio i ta iza njega ostaje.


4/21

Promene na soc i jalnom planukoje ostarela osoba

doivljava su:-penzionisanje

-promena socijalne uloge i mogu gubitak uticaja iautoriteta u porodici i zajednici

-proreeni kontakti sa prijateljima, kolegama, komijama,-osamostaljivanje dece i odlazak iz porodinog doma(primarne porodice)

-gubitak branog partnera, dragih osoba

Kako moemo pomoi: Moemo da organizujemodruenja i posete komija, komijske dece, aktivistaudruenja penzionera/starih ljudi,moemo pozvati staru

osobu u posetu, povesti je na druenje, ohrabriti je da seukljui u rad i aktivnosti udruenja penzionera ili nekodrugo udruenje, pozvati ih na odlazak u crkvu ili na nekadruga mesta sa drutvenim sadrajima...


5/21

STARENJE I PROMENE-usporavanje psihomotornih funkcija-promene u ulnoj osetljivosti vid, sluh, ukus i miris

-promene u uenju i pamenju-opadanje intelektualnih sposobnosti-izmene na planu kreativnosti originalnost, imaginativnost,edinstven nain reavanja problema, fleksibilnost i

fluentnost idejaU svim oblastima stvaralatva imamo primere odravanjastvaralatva do duboke starosti. U odnosu na stvaralatvo sene mora sa pesimizmom gledati na pozne godine.-promena vitalnih i voljnih dinamizama (libido, apetit,san...).-klilmaktetrijum i promene u seksualnom nagonu.

U starosti se komponenta zadovoljstva transformie ali jedanoblik seksualnosti zasnovan na zadovoljstvu po svoj priliciostaje do kraja ivota.


6/21

Promene na psihikom planu koje se pojavljuju kod ostarelihosoba su dobroudna zaboravnost, neraspoloenje,dangrizavost, nespokojstvo, strah, sumnjiavost,

neraspoloenje, oseanje usamljenosti i odbaenosti, apatija,depresija...

Kako moemo pomoi: Treba da razgovaramo sa staromosobom, da je paljivo sluamo, ne vrednujemo, da jeohrabrujemo, da podstiemo staru osobu da iskae svojaoseanja i razume svojepotrebe. Moemo da pomognemoostareloj osobi da zadovolji neke neostvarene elje , moemo dapotraimo savet strunjaka psihologa, socijalnog radnika....


7/21

Psihopatoloke promene

U starosti se najee javljaju depresivni poremeaji,

akutna konfuzna stanja i paranoidni poremeaji.DEPRESIVNI POREMEAJIUslovi za razvoj depresivnih poremeaja u starosti subrojni: bioloki proces starenja sa optim padom svih

vitalnih dinamizama. Dolazi do slabljenja perceptivnih,ulnih mogunosti, smanjenja psihike fleksibilnosti,slabljenja pamenja sveih dogadjaja kao i opadanjamotornih sposobnosti. Od velikog znaaja supsihosocijalne promene: penzionisanje, gubitak branog

druga, odlazak dece iz domainstva, umiranje veeg brojavrnjaka, usamljenost, sve ee i tee telesne smetnje imodane bolesti kao i suoavanje sa neumitnim krajem smru.


8/21

ORGANSKE DEPRESIJE

DEPRESIVNA PSEUDODEMENCIJA

SENILNA MELANHOLIJA

AGITIRANE DEPRESIJE

REAKTIVNA DEPRESIJA

MASKIRANA DEPRESIJA


9/21

DEPRESIVAN I NESREAN OVEK NISU ISTO (V. Jeroti) obekategorije se lee antidepresivima iako je druga kategorija

prvenstveno socijalno - reaktivne etiologije.

AKUTNA KONFUZNA STANJAPoremeaj sadraja svesti (kvalitativni) gde dolazio dodezorijentacije.U starih osoba najee nastaju posle operativnih zahvata uz primenu

opte anestezije kao i kod istovremene primene veeg broja razliitihlekova gde moe doi do izbijanja akutnog konfuznog ili delirantnogstanja.Delirijum- konfuzno stanje sa potpunom dezorijentacijom, praenozastraujuim ulnim obmanama, strahom i nemirom.

PARANOIDNI POREMEAJObino se javlja kod osoba koje su u zrelom ivotnom dobu bilenesigurne, podozrive, sumnjiave i pripadale su paranoidnom tipulinosti. Osnovna svojstva linosti, njene karakterne osobine se ustarosti mogu naglasiti i pojaati sve do karikaturalnosti.


10/21

Osobe esto pokazuju svoja suicidalna oseanja takoto:

-se povlae u sebe i ne komuniciraju sa drugima-imaju ve gotove ideje o tome kako da izvre samoubistvogovorei kako zavravaju poslove i obaveze za ivota

-priaju kako se oseaju izolovano i usamljeno-izraavajuoseanja,neuspenosti,beskorisnosti,potitenosti,

beznaa i gubitka neuspenosti,-stalno se zadravaju na problemima za koje ne postojereenja

-izraavaju gubitak osnovne ivotne filozofije, poput vere

NE POSTOJE JEDNOSTAVNI ODGOVORI NA SUICIDALNAOSEANJA, ALI MOE BITI OD POMOI KADA SE O NJIMAPRIA SA NEKIM KO STVARNO SLUA!


11/21

MMSE Mini Mental State Exsamination (Folstein i sar. 1975)Primena 5-10 minuta. Maksimalni skor 30. Skor manji od 24ukazuje na postojanje kognitivnog pada.

-Orijentaciju u vremenu (datum, dan, mesec, godina, god. doba)5 poena

-orijentaciju u prostoru (gde se nalazimo, sprat, mesto, region,drava) 5 poena.

-neposredno ponavljanje tri rei (reka, plavo, sloboda) 3 poena-odloeno priseanje ove tri rei 3 poena

-umetnuta distrakcija izmedju ova dva zadatka u vidu serijskogoduzimanja 100-7 . Pet tanih povezanih rezultata od kojih svakinosi po 1 poen (alternativa: izgovaranje unatrake rei od 5slova).

-Izvravanje trostrukog verbalnog naloga 3 poena-Imenovanje dva predmeta (olovka, sat) 2 poena

-ponavljanje fraze teke za izgovor 1 poen-itanje napisanog naloga i njegovo izvravanje (zatvoritie oi) 1poen

-pisanje reenice 1 poen-precrtavanje slike ukrtenih petouglova 1 poen


12/21

GERIJATRIJSKA SKALA ZA PROCENU DEPRESIVNOSTI( Sheikh i Yesavage, 1986)

Na skali su ajtemi dati u obliku pitanja koja obuhvataju pojedinesimptome depresije a odgovori su potvrdni ili odreni (DA/NE). Svakit i p i a n o d g o v o r b o d u j e s e s a j e d n i m p o e n o m . U k u p a n z b i r v e i o d 5

u k a z u j e n a d e p r e s i j u .

GDS1. Da li ste u osnovi zadovoljni svojim ivotom? DA NE2. Da li ste izgubili mnoga od svojih interesovanja i aktivnosti? DA NE3. Da li oseate da Vam je i v o t p r a z a n ? DA NE4. Da li se esto dosadjujete? DA NE5. Da li ste najvei deo vremena dobro raspoloeni? DA NE6. Da li se plaite da e Vam se neto runo dogoditi? DA NE7. Da li ste sreni najvei deo vremena? DA NE8. Da li esto oseate bespomonost? DA NE9. Da li vie volite da ostanete kod kue nego da DA NE

izadjete i radite neto novo?

10. Da li oseate da imate vie problema sa pamenjem od ostalih? DA NE11. Da li mislite da je divno iveti? DA NE12. Da li se sad oseate prilino bezvredno? DA NE13. Da li ste puni energije? DA NE14. Da li Vam se ini da je Vaa situacija beznadena? DA NE15. Da li mislite da je veina ljudi u prednosti u odnosu na Vas? DA NE


13/21

STARI, SLOBODNO VREME, HOBI

Odlaskom u penziju, stari ljudi se suoavaju sa dodatnim slobodnimvremenom koje je potrebno smisleno popuniti.

Prilikom osmiljavanja slobodnog vremena i aktivnosti starih ljudipotrebno je voditi rauna o njihovom zdravstvenom stanju,potrebama i mogunostima.

Obino je to neki fiziki laki posao (aktivnost) koju stari vole darade, aktivnost za koju nije potreban precizan vid i sluh, ali moe dabude i posao koji zahteva vee strpljenje, sistematinost, istrajnost,odgovornost.

Hobi je veoma dobar nain popunjavanja slobodnog vremena. Tomoe da bude runi rad, rad u radionicama (drvo, kanap, platno...),gajenje cvea, povra, ivotinja, posete muzejima, bioskopu,fotografisanje, etnja...

Jedan od veoma poeljnih naina aktiviranja starih lica je uee uaktivnostima udruenja graana - starih lica (penzionera) ili nekimdrugim.


14/21

PORODICAPorodicu najvei broj naunika smatra za osnovnu i veoma znaajnu elijudrutva.

Porodica ima nekoliko funkcija za sve svoje lanove:a) bioloka funkcija,b) vaspitna, kroz koju se deca formiraju u linosti,c) zatitna funkcija, koja ima za cilj daobezbedi socijalnu sigurnost svojimlanovima,d) socijalna funkcija koja se oituje kroz razvijanje socijalnih uloga i

odgovornosti.

Kod starih osoba, u svim navedenim funkcijama dolazi do, manje-vie,radikalnih promena. Stara osoba vie nije ona koja ima kljunu ulogu uobezbeivanju ispunjenja osnovnih egzistencijalnih potreba lanovaporodice, sve manje se pitaju pri donoenju bitnih odluka, njihov uticaj i

autoritet iz dana u dan slabe.

Neminovno se suoavaju sa gubitkom sebi dragih osoba kroz smrtsuprunika, prijatelja, kolega, ali, delimino, i dece kroz njihovoosamostaljivanje iformiranje sopstvene porodice.


15/21

Znaaj porodice je za staru osobu toliko veliki da,koliko god razumeo svoju decu i potrebu za

osamostaljivanjem, negde se, intimno, oseaodbaenim.

Uloga osoba koje uestvuju u pruanju podrke

starima je da pokuaju da na razliite nainepopune prazninu koja je nastala u njihovimivotima (ali da ne zauzimaju mesto dojuaranjihukuana) i da pomognu starima da odravajukoliko je mogue intenzivnije kontakte sa svojimnajdraima.


16/21

Razumevanje potreba starih ljudi

Potrebe su nai razlozi (unutranji porivi) zbog kojih neto

elimo, traimo, preduzimamo.

Potrebe se razlikuju od nagonajer su sloenije i ireuzrokovane (fizioloki, drutveno, individualno) i od eljajer suosnovnije (elje proistiu iz potreba).

Abraham Maslov (Abraham Maslow, 1907-1970) jepredstavio ljudske potrebe i njihovu strukturu i dinamiku prekomodela piramide.

Prema ovoj teoriji, postoji hijerarhija potreba. Neke potrebe suosnovnije od ostalih i jedna osoba moe da zadovolji neku viupotrebu samo ukoliko su zadovoljene one osnovnije.


17/21

Samoispunjenjerazvoj sopstvenih

sposobnosti i linosti__________________

Pozitivno miljenje o sebisamopotovanje, status, autoritet__________________________

Drutvene potrebeprijateljstvo, pripadanje i prihvaenost

___________________________________

Sigurnost - potreba za zatitom i sigurnou_______________________________________

Fizioloke potrebe - e, glad, toplota, seksualnost______________________________________________

MASLOVLJEVA PIRAMIDA


18/21

Veina starih ljudi se uspeno prilagoavapromenama koje im donosi starost. Meutim, imastarih ljudi koji se suoavaju sa dodatnimproblemima zdravstvenim, materijalnim i dr. sakojima ne mogu da se sami nose, ili ne mogu daprihvate

uobiajene promene koje donosi starost.Takve osobe moraju da se oslone na pomo ipodrku drugih ljudi iz okoline, bilo da su to lanoviporodice, ili drugih ljudi kako bi zadovoljili svoje

potrebe, jer:U osnovi ovekovih problema, posebno u poznimgodinama, stoje neostvarene potrebe!


19/21

Prikazaemo neke od potreba koje su veoma izraene kodstarih osoba, i koje probleme moe da uzrokuje njihovo

neostvarivanje:P O T R E B E P R O B L E M I

Soci jalna sigurno st

da li postoji ekonomska

nezavisnosti da li su zadovoljene osnovneegzistecijalne potrebe?

Neadekvatna materijalna obezbeenostekonomska nezavisnost moe daprouzrokuje oseanje ponienosti,nesree, beskorisnosti, gubitkadostojanstva..

Stambena obezbeenost

da li uslovi stanovanja odgovarajufiziolokim promenama stare osobe,umanjenoj sposobnosti kretanja,oslabljenom sluhu i vidu, refleksima?...

Neusklaenost uslova stanovanja sa

mogunostima stare osobe moe daizazove oseanje nemoi, beskorisnosti,

da dovede do oslabljenih kontakata sa

poznanicima i okolinom, neredovne

kontrole zdravlja...


20/21

Potreba za pr ip adan jem

da li osoba ima zadovoljenupotrebu kroz kvalitetne kontaktei odnose sa porodicom koja brineo njoj, prijateljima?

Nezadovoljena potreba zapripadanjem moe da izazoveoseanje odbaenostiusamljenost tugu, bes, negativanstav prema ivotu...

Pot reba za sm is lomda li je osoba prihvatilapromenu naputanja svoje

profesije, promenuuloge u porodici,telesne promene?

Nezadovoljenje ove potrebemoe da prouzrokuje potitenost,sumnjiavost, negiranje svegapovien kriticizam


21/21

Ostale potrebe:

Potreba za poverenjem, potreba za adekvatnom ishranom,

potreba za radom aktivnou, kulturno-obrazovne potrebe,religiozne potrebe, potreba za potovanjem, potreba zabliskou, potreba za podrkom, potreba za razvojem, potrebaza ravnopravnou.

Kako da prepoznamo probleme i utvrdimo potrebe stare osobe?

O veini svojih potreba i problema stara osoba e biti voljna darazgovara.

Nekada e sam razgovor sa starom osobom pomoi da se onaosea bolje i da sama doe do ideje za reavanje svojihproblema. Kroz razgovor i paljivo sluanje moemo da

sakupimo potrebne informacije koji e nam pomoi darazumemo staru osobu. Nekada stare osobe nee direktnoiznositi probleme koji ih mue. Stoga, treba da budemo strpljivi isa razumevanjem da ih sluamo kako bi mogli da na adekvatannain pruimo podrku starim licima.

Documents

Psihosocijalni Problemi i Potrebe Starih Osoba