Muzika starih naroda

7/25/2019 Muzika starih naroda

http://slidepdf.com/reader/full/muzika-starih-naroda 1/34

Otkuda muzika?U XIX veku javljaju se prve teorije o postanku muzike:• Herbert Spenser (Herbert Spencer): plod suviška

enerije! nastaje u a"ektu• #arls $arvin (%&arles $ar'in): sredstvo selekcije u

evoluciji privlai partnera• *arl +i&er (*arl +,c&er): proizvod rada• -il *ombarje (.ules %ombarieu): deo maijsko

obreda



#arls $arvin (/0123/004)

3 Poreklo čoveka (/05/)3 poreklo muzike vezano je zanjenu ulou u evoluciji3 oru6e u selekciji i pret&odnica

jezika3 jedno od (prirodni&) sredstavau procesima selekcije tokom

biološke evolucije oveka78ispuštanje zvukova9 radiprivlaenja partnera



Herbert Spenser (/0413/21)

Poreklo i funkcija muzike

(The Origin and Function of Music! /0;5<)9Sva muzika je prvobitno bila vokalna< Svi vokalnizvuci proizvode se radnjom odre6eni& miši=a< Ovimiši=i! kao i svi ostali koji ine telo! podstaknuti su

na kontrakciju prijatnim i bolnim ose=anjima< I zatose ose=anja ispoljavaju u zvucima! kao i u pokretima<>



Izvori za prouavanje praistorijskodoba

/< materijalni ostaci:a) predstavljanje instrumenata na pe=inskim crteimab) instrumenti

/< savremene zajednice koje nisu došle u dodir sacivilizacijom (+ušmani! @imeji! stanovnici @apua AoveBvineje! itd<)



@redstavljanje instrumenata na pe=inskimcrteima

• kraj poslednje ledeno doba: ljudi se kriju upe=inama ili se zaklanjaju ispod stena (C1<1113/1<111< p<n<e<)

• veliki broj ovakvi& naseobina na6en je u Dpaniji i uErancuskoj

• mou=a pore6enja sa instrumentima koji se sviraju udanašnjim plemenskim društvima

•

pretpostavka: lovci crtaju ivotinje i bodu i& kopljima!prate=i ritual nekom vrstom napeva



Fenera iz Gaussela! Erancuska (4/<111 < p<n<e)o antilope! %&ad



uziki luk@e=ina na juu Erancuske (/;<111 p<n<e<)

Svira iz Obale Slonovae



Aarod Sukuma! Janzanija



@e=ina Šove (Chauvet ! /22C)



@e=ina Šove (Chauvet ! /22C)





Elauta od kostiC1<1113;<111 < p<n<e

nalazište kod Ulma (Aemaka)! 4112< odine







uzika stari& istoni&civilizacija

Neolitska revolucija (oko 10.000 g. pre n.e.)

• nestajanje kulture lovaca i sakupljača i nastanakpoljoprivrede: pripitomljavanje životinja i proizvodnjazrnaste hrane

• trajna naselja

• stvaranje vika hrane vodi ka ekonomskom viku irazvoju kulture i umetnosti

!ormiranje ro"ovlasničkih drutava• #esopotamija

• $gipat



esopotamija• kolevka civilizacije: nastala izme6u Jirisa i Ku"rata!

na podruju današnje Iraka• napredna civilizacija još pre L111 odina• animizam• radovi3drave oranizovane oko &ramova• svaki rad je imao monumentalni &ram sa

stepeniastim tornjem• u &ramovima su oboavani boovi! uz re i pesmu• muzika odobrovoljava boove





Sumer! Miurat u Uru



Gira: kraljevska robnica iz Ura(4L1134C11 p<n<e<)! +ritis& useum



Orkestar kralja Aabukodonosora(Aovi Favilon L< vek p<n<e<) opisan u knjizi

$anilovoj (Stari zavet)

% glasnik povika glasno: Narodi& plemena i jezici& vamase govori.'ad čujete rog& svirale& kitare& gusle& psaltire& pevanje i

svakojake svirke & popadajte i poklonite se zlatnom liku&koji postavi car Navuhodonosor.% ko ne "i pao i poklonio se& onaj čas "ie "ačen u peognjenu užarenu.ato svi narodi kako čue rog& svirale& kitare& gusle&

psaltire i svakojake svirke & popadae svi narodi& plemenai jezici& i poklonie se zlatnom liku koji postavi carNavuhodonosor.



Kipat (/11 < pre n<e< 11 < n<e<)

• muzika je irala znaajnu ulou u društvu• muziari su pripadali višoj društvenoj klasi• izvori za prouavanje:/< slike! relje"i i kipovi po zidovima &ramova! palata!

robnica4< sauvani instrumenti< stari knjievni spomenici• nema traova amatersko bavljenja muzikom• Kip=ani nisu imali notaciju• dve razliite uloe muzike:/< obredna4< zabavna



Kipat (/11 < pre n<e< 11 < n<e<)



Kipat (/11 < pre n<e< 11 < n<e<)

uzika kao element reliiozno obreda• dva eipatska boanstva bila su posve=ena muzici

(Hator i +es)

• uloa muzike je bila da umiri boove i da uini daboovi uzvrate ljudima dobrim• muziari u &ramu (naješ=e ene) posve=eni jednom

boanstvu imali su najviši klasni status

• sistrum N las! a ponekad i &ar"a iili drue udaraljke• Kipatska knjia mrtvi&



+oinja Hator i sistrum





Mvuk sistruma





Kipatska knjia mrtvi& ✗ porebne zbirke ilustrovani& tekstova! ini! &imni!

molitvi! litanija i maijski& "ormula pisani& na papirusu ✗ tekstovi su po&ranjivani zajedno sa telom pokojnika

kako bi mu pomoli da postine blaenstvo uzarobnom ivotu

✗ knjia mrtvi& sadri skoro 411 polavlja! ali nijednaknjia nije prona6ena u celosti

✗

redosled polavlja razliit je od papirusa dopapirusa! ine=i jedinstvenu zbirku koja nosi imeumrlo

✗ poznati su papirusi Pni! Hune"er i P&&ai



*njia mrtvi& pisara Hune"era! detalj



@apirus Hune"er! /0;< polavlje

3 oboavanje boa Ozirisa3 enska "iura sa

sistrumom i cve=empapirusa

3 tekst &imne: QR &eartcomes to Rou bearintrut&! mR &eart &as no"alseness< aR Rou rant

t&at I be amon t&elivin and t&at I "aredo'nstream andupstream in Rour land<Q



Kipat (/11 < pre n<e< 11 < n<e<)

uzika kao zabava• muziari zabavljai svirali su na "estivalima i

zabavama! esto prate=i plesae• zastupljene sve znaajne rupe instrumenata:

udaraljke! duvaki i iani instrumenti7• ansambli izvo6aa (lira! lauta! "lauta! bubanj)• akcenat na udaraljkama• slike esto pokazuju tapšanje rukama i udaranje

noama







Documents

Muzika starih naroda