PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI TERMINALNIH STANJA.ppt

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI TERMINALNIH STANJATERMINALNIH STANJA

Prof.dr M.Cvjetković-BošnjakProf.dr M.Cvjetković-Bošnjak

TERMINALNA STANJATERMINALNA STANJA

• U XX i XXI veku ljudi najčešće umiru od hroničnih obolenja, kao što su kancer, AIDS, kardiološke bolesti

• Većina ljudi, kada pomisle na smrt, kao neminovnost požele brzu i bezbolnu smrt, u snu


• Po definiciji, terminalne bolesti podrazumevaju progresivno propadanje, često dugotrajno i bezuspešno lečenje kao i najčešće, svesnost bolesnika da mu je život ugrožen

• Terminalna faza bolesti počinje kada u medicini ne postoji tretman koji bi poboljšao stanje ili zaustavio napredak bolesti i sprečio smrtni ishod


• Lečenje ovakvih stanja je u osnovi palijativno,usmereno na smirivanje bola, olakšavanje i održavanje životnih funkcija.

• Suočenje sa bliskom smrću dovodi do brojnih psiholoških problema ne samo kod obolelog, već i kod članova porodice, pa i medicinskog osoblja koje pruža pomoć ovako teškom bolesniku.

Psihosocijalni aspekti Psihosocijalni aspekti uznapredovalih terminalnih bolestiuznapredovalih terminalnih bolesti

• Većina terminalno obolelih je svesna da će ishod bolesti biti nepovoljan,medjutim, najčešće prethodno prodju čitav niz terapijskih procedura koje su neugodne i neretko praćene nizom neželjenih efekata (terapija zračenjem, citostatici)

• Odbijaju dalje lečenje što porodica doživljava kao pasivni suicid.

Psihosocijalni aspekti terminalnih Psihosocijalni aspekti terminalnih bolestibolesti

• Odluka može biti posledica depresije i bezperspektivnosti, ali i proizvod svesnog preispitivanja kvaliteta života u budućnosti

• Mogućnost da se ne umre u bolnici, izolovan, opcija da se vrati u svoj dom, da se završe još neki poslovi nekima znači više od produžavanja života (biraju povoljniju varijantu za sebe)

Psihosocijalni aspekti terminalnih Psihosocijalni aspekti terminalnih bolestibolesti

• Progresija bolesti dovodi do telesnog slabljenja, vezanosti za postelju, bespomoćnost, gubitak ljudskog dostojanstva.

• Pacijenti najčešće reaguju:

• hiperaktivnošću

• povlačenjem

• regresijom

HiperaktivnostHiperaktivnost

• -Kod telesnno snažnijih

• -psihomotorna uznemirenost

• Logoroičnost

• Euforičnost

• Posledica infiltracije CNS ili nuzefekti terapije

PovlačenjePovlačenje

• Ćutljivost

• Nekomunikativnost

• Pasivnost

• Može da prethodi depresivnosti pri suočavanju sa neželjenim ishodom

• Selekcija kontakata (zaštita sebe od komentara o propadanju

POVLAČENJE-KRIVICAPOVLAČENJE-KRIVICA

• Terminalno bolesni ljudi se u nekoj fazi mogu osećati krivim što su svojom bolešću uzrokovali patnju okoline i svojih najbližih

• Povlači se da bi im olakšao, a porodica pogrešno razume i smatra da mu je lakše kada je sam, redje ga obilaze,što potvrdjuje utisak bolesnika da je svima na teretu

KomunikativnostKomunikativnost

• Medicinsko osoblje izbegava odgovore na pitanja koja se tiču prognoze bolesti

• Porodica pokušava da ostavi utisak vedrine

• Razgovor o smrti izbegavaju gotovo svi

• “ne smeš na to da misliš”

• Zavera ćutanja uznemirava bolesnika, ali ima i svoje adaptabilne strane

KomunikacijaKomunikacija

• Bolesnici se privremeno opuštaju verujući da će im uskoro biti bolje

• Jednom delu je ta nada jedina uteha (vernici)

Suočavanje sa smrću u toku Suočavanje sa smrću u toku terminalnih stanjaterminalnih stanja

• 1. Negacija-inicijalna reakcija bolesnika koji saznaje da je njegova bolest neizlečiva

• Adaptabilna funkcija, korisna, kratkotrajna(prikuplja snagu,traži druga mišljenja)

• Ukoliko dugo traje, maladaptivna-odbijanje drugih metoda lečenja, maskira anksioznost

Faze suočavanja sa smrćuFaze suočavanja sa smrću

• 2.Gnev (“zašto baš ja?”)• Bes, ogorčenost, hostilnost prema najbližima,

potrebna je i psihološka pomoć članovima porodice

• 3.Pogodba-cenkanje: obično prema višoj sili, porodici u čiju moć veruje.Nudi dobro ponašanje za zdravlje: “Samo da ozdravim, uradiću dobre stvari”-potreba bolesnika da veruje u životnu pravdu

Faze suočavanja sa smrćuFaze suočavanja sa smrću

• 4.Depresija-oseća da je bespomoćan, vreme neumitno prolazi

• Žali za onim što je bilo, i za onim što bi moglo da bude.

• Može dugo da traje, ali priprema bolesnika za neminovnost, oprašta se

• 5.Pomirenost, paralelna sa gubitkom fizičke snage, sve više vremena provodi u snu

Smrt u različitom životnom dobuSmrt u različitom životnom dobu

• Smrt obolelog člana porodice po pravilu nosi sobom tugu, patnju i osećanje gubitka članovima porodice.

• Smrt člana porodice ,zavisno od njegovog uzrasta i uloge koju ima ugrožava funkcionisanje porodice kao sistema

Smrt u dečijem uzrastuSmrt u dečijem uzrastu

• Tokom prve godine života, najčešći uzrok smrti su:

• kongenitalne malformacije

• .”smrt bebe u kolevci” – naprasna smrt, dolazi do prestanka disanja nepoznate etiologije

• Reakcija porodice:šok, zbunjenost, krivica,sumnje

Smrt u dečijem uzrastuSmrt u dečijem uzrastu

• Izmedju 1-15 god. Života deca najčešće umiru zbog posledica nesrećnih slučajeva (saobraćajni udesi, padovi,zadesna trovanja), zatim od maligniteta, posebno akutnih leukemija

• Prognoze su danas znatno bolje u poredjenju sa prethodnim periodima, zahvaljujući napretku medicine i novim terapijskim strategijama, ali često podrazumevaju i neprijatne terapijske zahvate, nuzpojave lečenja kao i neizvesnost u pogledu izlečenja.

Pojam smrti kod decePojam smrti kod dece

• Do pete godine života pojam smrti je maglovit, povezuje se sa dubokim snom.Razgovor o smrti retko izaziva strah kod deteta

• Dete od 7-8 god. mogu za svoju bolest optuživati sebe, da je tumače kao odbačenost,

• 8-10 god. Dete smrt shvata kao nešto konačno,zdrava deca kao nešto veoma daleko.


• Dete koje boluje od neizlečive bolesti još u predškolskom uzrastu primećuju da se od druge dece razlikuju po tome što uzimaju lekove, strahu roditelja,u školskom uzrastu imaju svest o ozbiljnosti svog stanja ,čak i kada nema jasnu predstavu o smrti, oseća intenzivan strah.

• Svest o lošem ishodu bolesti se kod deteta razvija postepeno (nada da će ozdraviti, mirenje da mu neće biti bolje, svest da će umreti)


• Simbolično ispoljavaju zabrinutost (ranije hoće da proslave rodjendan, Novu Godinu, igraju se sahranjujući lutku). Strah kod starije dece može da se ispolji hostilnošću,besom, povlačenjem

Pristup-podela Pristup-podela tuge,straha,anksioznostituge,straha,anksioznosti

• Predškolski uzrast- strah od razdvajanja od roditelja, medicinskih procedura. Razgovor o ostanku u bolnici, često prisustvo roditelja

• Starija deca-izbegavanje otvorene laži, parcijalna istina održavaju odnos poverenja prema roditeljima

• U želji da zaštite roditelje, deca se pretvaraju da ne znaju –”najusamljeniji od svih”

• Važno je da imaju sa kim da podele strah, da ne dožive odbacivanje

Smrt u adolescencijiSmrt u adolescenciji

• Prema epidemiološkim podacima, na teritoriji SAd mladi od 15-24 god najčešće umiru od posledica saobraćajnih udesa

• -ubistva, samoubistva• Kancer, AIDS• Smrt adolescenta je tragična jer odnosi život

pred kojim je stajala budućnost,ne ostavljajući šansu da se ličnost razvije doživi sve ono što joj po nekom ljudskom pravu pripada


• Kada boluju od neizlečive bolesti, adolescenti razumeju dijagnozu, ali su mehanizmi odbrane nedovoljno efikasni

• Mehanizmi negacije,minimiziranje težine obolenja

• Pobuna, odbijanje lečenja, kršenje bolničkih pravila

• Nekritični,omnipotencija• Sa napretkom bolesti optimizam se

gubi,depresivnost veća nego kod odraslih


• Bunt,bes, agresivnost adolescenata teško padaju porodici, roditeljima i medicinskom osoblju koje ih neguje, ali ih lakše prihvataju u odnosu na izostanak žalbi, mirenje sa sudbinom, odgovor “dobro sam” i kada je jasno da bolesnik pati

• Podrška, različite aktivnosti, kompjuterske igrice, prisustvo roditelja

Smrt u mladom odraslom dobuSmrt u mladom odraslom dobu

• Mladi odrasli ljudi koji su već postali roditelji, terminalno bolesni teško podnose bolničko lečenje mkoje podrazumeva odvajanje od dece, posebno majke.

• Strah od smrti se udružuje sa strahom za budućnost deteta, što provocira maladaptivne oblike ponašanja, depresiju

• “Nemaju pravo” da umru dok dete ne othrane, što ih motiviše za borbu sa bolešću, čak i kada sve okolnosti ukazuju na loš ishod

Smrt u srednjim godinamaSmrt u srednjim godinama

• Odrasle osobe se sa starenjem sve manje plaše smrti. Imali su prilike da provedu ispunjen deo života, steknu porodicu, othrane decu.

• Mnogi sredovečni ljudi su već narušenog zdravlja ,saživeli su se sa idejom da neće doživeti duboku starost,” priželjkuju” naglu, brzu smrt.

• Neki žive užurbano, želeći da što više ostave iza sebe


• Činjenica da su deca odrasla, sredjena, zaposlena, doprinosi psihološkom smirenju u situaciji terminalne bolesti, pogotovo kod žena. Ljudi koji smatraju da su imali uspešan i plodotvoran život, imaju manje teškoća u prihvatanju i prilagodjavanju na bolest koja ih životno ugrožava


• Odstupanje-kod uspešnih muškaraca, na vrhuncu karijere,

• Bolest podrazumeva gubitak socijalnih relacija, privilegija, stavljaju čoveka u zavisni položaj, što sve zajedno, udruženo sa strahom od smrti dovodi do emocionalne krize (depresivnost,regresivnost, hostilnost,bes)


• Realniji pristup smrti ne znači odsustvo straha od smrti

• Sredovečni ljudi se suočavaju i sa prolaznošću života, starenjem.

• Strah od smrti može biti simbolički izražen kroz strah od gubitka fizičke privlačnosti,moći,telesne snage

• Velike, drastične promene (menjanje životnog stila,razvod, veza sa znatno mladjom osobom) tumače se i kao pokušaj odgode smrti.

Smrt u starostiSmrt u starosti

• Ne postoji životno doba u kome je lako umreti• Starost je na neki način ipak period kada je to manje

zastrašujuće.• Telesne promene, dugotrajne bolesti, slabljenje čula,sve

ovo su znaci upozorenja koji ukazuju na prolaznost života.

• Na dužinu života utiče zdravstveno stanje, telesne bolesti, njihov karakter, tok i trajanje.

• Doživljaj promašenog ,neuspešnog života, propusta, nezadovoljstvo, depresija, utiču na pogoršanje zdravlja

• Smatra se da je životni vek žena duži zbog protektivnih faktora, bolje socijalizacije,amortizacija stresa

Smrt u starostiSmrt u starosti

• Zavisnost od okoline, nemoć koja prati bolest, osećanje izoloanosti, “otpisanosti”, finansijska ograničenja teže se podnose upravo zato što ih prate problemi starenja.

• Na žalost,većina starijih bolesnika u terminalnoj fazi bolesti umiru u bolnici koja predstavlja svojevrsnu izolaciju,odvojeni od članova porodice.

Psihosocijalni aspekti gubitkaPsihosocijalni aspekti gubitka

• Smrt svake osobe ima za posledicu tugovanje, patnju , osećaj gubitka kod ljudi koji su tog čoveka voleli.

• Nezavisno od toga da li je smrt nastupila nenadano ili nakon dužeg bolovanja, tuga i bol su neizbežni. Sa ovakvim osećanjima članovi porodice i prijatelji bolesnika bore se duže ili kraće vreme, uspešnije ili manje uspešno.

Psihološki problemi članova Psihološki problemi članova porodiceporodice

• U akutnoj fazi tugovanja članovi porodice ispoljavaju tugu, bol, očaj, osećanje gubitka, podsećaju se dogadjaja iz prošlosti, uznemireni su, žale se na gubitak apetita i sna.Neretko smrt člana porodice praćena je osećanjem krivice, ukoliko je bolesnik preminuo u bolnici,doživljajem da su mu svojim prisustvom mogli nekako pomoći.


• Preživeli nekada nisu u stanju da se suoče sa smrću člana porodice, prihvate saznanje da tog člana više nema. Dešava se da ni posle dugog vremena članovi porodice ne uspeju da se reorganizuju, nastavlja se disfunkcionalnost članova i tada im je potrebna stručna pomoć.

• Tugovanje može trajati mesecima, pa i godinama kao prirodni proces


• Nakon faze šoka, akutnog perioda tugovanja i burnih emocionalnih reakcija, članovi i dalje misle na umrlu osobu, i povo prolaze kroz periode tugovanja pogotovo u vreme nekih značajnih datuma (rodjendani, godišnjice i sl)

• Smrt deteta u porodici je najstrašniji gubitak, neretko se dešava da se roditelji sa smrću deteta ne pomire,i nastave da vode disfunkcionalan život.


• Što je stepen bliskosti članova porodice sa umrlim bio veći, intenzitet oećanja je veći.

• Deca u porodici veoma burno reaguju na smrt brata ili sestre, ispoljavajući pormećaje ponašanja,psihosomatske tegobe,različite strahove.


• Smrt jednog roditelja deca veoma teško podnose. Pored očaja, doživljaja praznine i napuštenosti ispoljavaju i intenzivan strah za drugog roditelja

• Šokirana tugom i očajem preostalog roditelja, deca se mogu zatvoriti i tugovati sama,nemajući sa kim da podele svoj bol, što čini njihovu reakciju još intenzivnijom (poremećena dinamika odnosa, disfunkcionalnost porodice)


• Smrt supružnika kod većine ljudi u potpunosti menja stil i način života.

• Intenzivnije reaguju muškarci , kada je supruga umrla iznenadnom smrću.

• U početku su obasuti pažnjom rodbine i prijatelja• Usamljenost, depresija, zloupotreba alkohola• Neki se vremenom uklapaju u novi način života,

nekima to ne polazi za rukom• Pored podrške i razumevanja, često je potrebna

i stručna pomoć

Documents

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI TERMINALNIH STANJA.ppt