Psiholoska Istrazivanja Vol 17 Br 2_2014

MC

Y K

MC

Y K

psih

olo

ka

istraiv

an

javo

l. 1, b

r., 2

01

72

4

institut za psihologiju

ISSN 0352-7379

9 7 8 8 6 7 6 3 0 2 7 3 4

MC

Y K

MC

Y K

psiholokaistraivanjavol. 1 , br. , 2017 2 4

Vukosavljevi Gvozden, T., Drai, R., Tenjovi, L.: Poinioci kraa,poinioci razbojnitva i neosuivana populacija: razlike u amoralnosti isocioekonomskim karakteristikama

Markovi Rosi, O., izmi, S., Vukeli, M.: Povezanost sklonosti ka riziku,profesionalnih preferencija i pristupa odabiru budue profesije

Radii, J., Baucal, A., Videnovi, M.: Unfolding the assessment processin a whole class mathematics setting

Kurbalija, D., akoti Kurbalija, J.: Crte linosti merene testom Profilindeks emocija (PIE): Preliminarne norme za srednjokolce

Zori, A.: Heuristiki metod za detekciju grupa ispitanika s razliitimfaktorskim strukturama skupa merenih varijabli

Pei, J., Zrenjanin, A.: Filozofija za decu kao kreiranje zone narednograzvoja

Klikovac, T.: Psiholoke radionice za decu i adolescente koji su oboleli odmalignih bolesti model psiholoke podrke tokom hospitalizacije i leenja

Colanese, J.: Family Stories and Correctional Statistics in ContextPrikaz

institut za psihologiju ISSN 0352-7379

UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

200 kom. 250 g mat kunstdruk MAT PLASTIFIKACIJA

psiholoka istraivanjaISSN 0352-7379

vol XVII, br. 2, decembar 2014.

Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Psiholoka istraivanja, Godina XVII, broj 2, Decembar 2014, str. 101228, ISSN: 03527379

Redakcijaprof. dr Bora Kuzmanovi, Filozofski fakultet, Beograd glavni i odgovorni urednikdr Dijana Plut, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd zamenik glavnog urednika

dr Darinka Anelkovi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beogradprof. dr Tamara Damonja Ignjatovi, Fakultet politikih nauka, Beograddoc. dr Tinde Kova Cerovi, Filozofski fakultet, Beograddr Janko Meedovi, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograddoc. dr Zoran Pavlovi, Filozofski fakultet, Beograddoc. dr Ivana Petrovi, Filozofski fakultet, Beograd

Olga Markovi Rosi, Institut za psihologiju, Filo-zofski fakultet, Beograd sekretar redakcije

Savetprof. dr Miklo Biro, Filozofski fakultet, Novi Sad;prof. dr Svetlana izmi, Filozofski fakultet, Beogradprof. dr Ivan Ivi, Filozofski fakultet, Beogradprof. dr Goran Kneevi, Filozofski fakultet, Beogradprof. dr Vladimir Koneni, Department of Psycholo-gy, University of California, San Diegoprof. dr Vesna Kutlei, National Institutes of Health, Washingtonprof. dr Dragomir Panti, Institut drutvenih nauka, Beograd doc. dr Nada Polovina, Institut za pedagoka istrai-vanja, Beogradprof. dr Dejan Todorovi, Filozofski fakultet, Beogradprof. dr Sreten Vujovi, Filozofski fakultet, Beograd

IzdavaInstitut za psihologiju, Filozofski fakultet Univer-ziteta u Beogradu

Lektura i korektura: Aleksandra Stani (srpski), Tijana Vesi Pavlovi (engleski)

Tira 200

Adresa redakcijeInstitut za psihologiju, Filozofski fakultet, ika Ljubina 1820, 11000 Beograd, SrbijaTelefon i faks: 011/2639724

email: [email protected] adresa: http://www.f.bg.ac.rs/instituti/IPS/publikacije

Psychological Research, Volume XVII, Number 2, Decenber 2014, pp. 101228, ISSN: 03527379Editorial BoardProfessor Bora Kuzmanovi, Faculty of Philosophy, Belgrade Editor-in-ChiefDr. Dijana Plut, Institute of Psychology, Faculty of Philosophy, Belgrade Deputy Editor

Dr. Darinka Anelkovi, Institute of Psychology, Faculty of Philosophy, BelgradeProfessor Nada Kora, Faculty of Education, JagodinaProfessor Tamara Damonja Ignjatovi, Faculty of Political Sciences, BelgradeDr. Tinde Kova Cerovi, Faculty of Philosophy, BelgradeDr. Janko Meedovi, Institute of Criminological and Sociological Research, Belgrade

Dr. Zoran Pavlovi, Faculty of Philosophy, BelgradeDr. Ivana Petrovi, Faculty of Philosophy, Belgrade

Olga Markovi Rosi, Institute of Psychology, Facul-ty of Philosophy, Belgrade Assistant to the Editor

Advisory BoardProfessor Miklo Biro, Faculty of Philosophy, Novi SadProfessor Svetlana izmi, Faculty of Philosophy, BelgradeProfessor Ivan Ivi, Faculty of Philosophy, BelgradeProfessor Goran Kneevi, Faculty of Philosophy, BelgradeProfessor Vladimir Koneni, Department of Psycho-logy, University of California, San DiegoProfessor Vesna Kutlei, National Institutes of Heal-th, WashingtonProfessor Dragomir Panti, Institute of Social Scien-ces, BelgradeDr. Nada Polovina, Institute for Educational Resear-ch, BelgradeProfessor Dejan Todorovi, Faculty of Philosophy, BelgradeProfessor Sreten Vujovi, Faculty of Philosophy, Belgrade

PublisherInstitute of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

Language Editor: Aleksandra Stani (Serbian), Tijana Vesi Pavlovi (English)

Print run: 200

Address:Institute of Psychology, Faculty of Philosophy, ika Ljubina 1820, 11000 Belgrade, SerbiaTelephone and fax: 011/2639724

E-mail: [email protected] site: http://www.f.bg.ac.rs/instituti/IPS/pu-blikacije

Sadraj

Poinioci kraa, poinioci razbojnitva i neosuivana populacija: razlike u amoralnosti i socioekonomskim karakteristikamaTatjana Vukosavljevi Gvozden, Radojka Drai, Lazar Tenjovi ............ 105

Povezanost sklonosti ka riziku, profesionalnih preferencija i pristupa odabiru budue profesijeOlga Markovi Rosi, Svetlana izmi, Milica Vukeli .............................. 121

Analiza procesa ocenjivanja na asovima matematikeJelena Radii, Aleksandar Baucal, Marina Videnovi ............................. 137

Crte linosti merene testom Profil indeks emocija (PIE): Preliminarne norme za srednjokolceKurbalija Dragan, akoti Kurbalija Jelena ................................................ 159

Heuristiki metod za detekciju grupa ispitanika s razliitim faktorskim strukturama skupa merenih varijabliAleksandar Zori ........................................................................................... 179

Filozofija za decu kao kreiranje zone narednog razvojaJelena Pei, Ana Zrenjanin .......................................................................... 191

Psiholoke radionice za decu i adolescente koji su oboleli od malignih bolesti model psiholoke podrke tokom hospitalizacije i leenjaTamara Klikovac ........................................................................................... 207

Prikazi i osvrti

Family Stories and Correctional Statistics in ContextJennifer Colanese .............................................................................................. 225

Contents

Perpetrators of thefts, perpetrators of robberies and persons with no criminal record: The differences in amorality and socio-economic characteristicsTatjana Vukosavljevi Gvozden, Radojka Drai, Lazar Tenjovi ............ 105

The relation of risk-taking propensity, professional preferences and the approach to the selection of future professionOlga Markovi Rosi, Svetlana izmi, Milica Vukeli .............................. 121

Unfolding the assessment process in a whole class mathematics settingJelena Radii, Aleksandar Baucal, Marina Videnovi ............................. 137

Personality traits measured by the Emotions Profile Index (EPI):Preliminary norms for high school studentsKurbalija Dragan, akoti Kurbalija Jelena ................................................ 159

The heuristic method for detecting clusters of respondents with different factor structure of measured variablesAleksandar Zori ........................................................................................... 179

Philosophy for Children as creating the zone of proximal developmentJelena Pei, Ana Zrenjanin .......................................................................... 191

Psychological workshops for children and adolescents suffering from malignant disease The model of psychosocial support during hospitalization and treatmentTamara Klikovac ........................................................................................... 207

Book Review

Family Stories and Correctional Statistics in ContextJennifer Colanese .............................................................................................. 225

Psiholoka istraivanja, Vol. XVII 2 2014. UDK 159.923.2.072:343.23051105120 316.624.2/.3:343.23051 TIP LANKA: Originalni nauni rad

Poinioci kraa, poinioci razbojnitva i neosuivana populacija: razlike u amoralnosti i socioekonomskim karakteristikama1

Tatjana Vukosavljevi Gvozden2Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Radojka DraiKatedra drutvenih nauka Dekanata Vojne akademije u Beogradu

Lazar TenjoviOdeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Cilj rada jeste ispitivanje razlika u pogledu amoralnosti i socioekonomskih obe-leja izmeu osuenika i osoba koje nisu osuivane, kao i izmeu dveju grupa osuenika poinilaca kraa i poinilaca razbojnitava. Uzorak je inilo 100 osu-enika mukog pola (51 osuen za krivino delo krae, a 49 za razbojnitvo) i 100 osoba mukog pola koje nisu osuivane a ne razlikuju se od grupe osuenika po uzrastu. Ispitanici su popunili Upitnik amoralnosti AMRL15 i Upitnik za ispitiva-nje socioekonomskih karakteristika. Rezultati deskriptivne diskriminacione ana-lize ukazuju na to da osuenici u odnosu na neosuivane osobe imaju izraenije gotovo sve dimenzije amoralnosti, a posebno dve dimenzije u okviru amoralnosti indukovane impulsivnou, kao i nepovoljnije materijalno stanje porodice. S druge strane, osobe osuene za krau karakteriu neto vii skorovi na dve dimenzije u okviru amoralnosti podstaknute brutalnou, dok osobe osuene za razbojnitva karakteriu povien antropoloki pesimizam i izraeniji problemi unutar primarne porodice u vidu mentalnih oboljenja roditelja. Opti zakljuak je da postoje razli-ke izmeu tri grupe kako u pogledu amoralnosti, tako i u pogledu socioekonom-skih karakteristika.

Kljune rei: amoralnost, vrenje krivinih dela, socioekonomski status

1 Rad je nastao kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije (179018) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije

2 E-mail: [email protected]

106 PSIHOLOKA ISTRAIVANJA VOL. XVII 2

Zbog uestalosti kriminalnog ponaanja i posledica koje ono ima, kako za osobe koje sprovode kriminalna dela, tako i za socijalne grupe i drutvo u celini, od izuzetnog znaaja su programi preveniranja i kontrole kriminala. Struna zasnovanost preventivnih akcija povezana je s preciznim odreiva-njem karakteristika kriminalnih supgrupa koje ih vode u odreeni oblik po-naanja (Seigel & McCormick, 2006). Ovaj rad je usmeren na uporeivanje karakteristika poinilaca razbojnitava i poinilaca kraa grupa osuenih lica u ijim krivinim delima postoji razlika u stepenu agresije. Iako se oba krivina dela sastoje od bespravnog oduzimanja tue imovine, kod razbojni-tva se ono obavlja putem prinude, tj. nasilja ili ozbiljne pretnje nasiljem.

Teorije uzroka kriminalnog ponaanja sloene su i uzimaju u obzir veo-ma irok spektar faktora, kao to su bioloki, razvojni, psiholoki, socioloki, ekonomski, geografski itd. (Marsh, 2006). Na programe prevencije kriminali-teta najznaajniji uticaj izvrila su saznanja koja dolaze iz oblasti psihologije (Seigel & McCormick, 2006). Sama psihologija sadri veliki broj teorijskih perspektiva koje su se pokazale korisnim za razumevanje kriminaliteta, meu kojima se istiu psihoanalitika (Aichorn, 1935), bihejvioralna (Bandura, 1977) i kognitivna, unutar koje se kriminalitet analizira iz ugla teorija mo-ralnog razvoja (Kohlberg, Kauffman, Schart & Hickey, 1973) i raznovrsnih manjkavosti u kapacitetu za obradu informacija u socijalnim situacijama (Lo-chman, 1987).

Pored pomenutih, jedna od najrazvijenijih perspektiva unutar psihologije povezuje kriminalno ponaanje sa crtama linosti. Meu njima se istiu ho-stilnost, egoizam, usmerenost na sebe, nedostatak empatije prema drugima, nedostatak ambicije i istrajnosti, tekoe u kontrolisanju impulsa itd. (Caprara, Paciello, Gerbino, & Cugini, 2007; Costello & Dunaway 2003; Sutherland & Shepherd, 2002; Miller & Lynam, 2001). Neki od prestupnika mogu imati oz-biljne defekte u linosti u vidu psihopatije i antisocijalnog poremeaja linosti (Edens, Campbell, & Weir, 2007; Lykken, 1996). Osobe sa ovakvim poremea-jima su impulsivne, egocentrine, manipulativne, bezobzirne, nasilne i nespo-sobne da osete anksioznost ili krivicu povodom svojih kriminalnih dela.

Budui da se psiholoke teorije fokusiraju na identifikovanje karakteristi-ka linosti i ue socijalne sredine koje mogu predisponirati osobu za nasilno ponaanje, povremeno im se zamera to da zanemaruju ire socijalne inioce, ukljuujui siromatvo, socijalnu nejednakost i sl., to takoe moe vriti sna-an uticaj na nasilno ponaanje. Da bi se jasniije sagledali uzroci kriminalite-ta, potrebno je, dakle, uzeti u obzir veoma irok skup faktora.

Znaaj amoralnosti i razliitih socio-ekonomskih inilaca

Iako se teorijske perspektive koje smo pomenuli razlikuju, po svima njima prestupnici se ponaaju amoralno. Brojni empirijski nalazi ukazuju na to da je sutinsko obeleje prestupnika to to su hipertrofirano destruktivni (Kne-

T. VUKOSAVLJEVI GVOZDEN, R. DRAI, L. TENJOVI: POINIOCI KRAA, POINIOCI 107 RAZBOJNITVA I NEOSUIVANA POPULACIJA

evi i sar., 1995; Kneevi, 2003). Neki od autora koji su pokuali da kon-cept amoralnosti detaljnije razrade smatraju da amoralnost zapravo sadri tri modaliteta: amoralnost indukovanu impulsivnou, indukovanu frustra-cijom i indukovanu brutalnou (Kneevi, 2003; Kneevi, Radovi i Peru-nii, 2008). Amoralnost indukovana impulsivnou manifestuje se slabom kontrolom impulsa, frustracionom netolerancijom i potrebom za trenutnim zadovoljenjem poriva. Amoralnost indukovana frustracijom manifestuje se ozlojeenou i mranom slikom stvarnosti koja racionalizuje linu manipu-laciju i makijavelizam. Amoralnost indukovana brutalnou izraava se bru-talnim, destruktivnim i bezobzirnim oblicima ponaanja. Opta amoralnost povezana je s razliitim aspektima kriminalnog ponaanja (Momirovi i sar., 1998). Ispitanici iz osuenike populacije u odnosu na kontrolnu grupu raz-likuju se, pre svega, izraenijim crtama amoralnosti indukovane frustracijom i amoralnosti indukovane brutalnou (Meedovi i Stojiljkovi, 2008). Sko-rija istraivanja ukazuju na to da su te dve crte relativno dobri prediktori sta-bilnog kriminalnog ponaanja kod odraslih (Meedovi, Kujai i Kneevi, 2012a), dok je amoralnost indukovana impulsivnou prediktor kriminalnog recidivizma kod adolescenata (Meedovi i sar., 2012b).

Pored nepovoljnih crta linosti u kriminalnim delima sustie se mnogo drugih faktora. Jedan od najznaajnijih jeste ekonomska deprivacija (Allen, 1996; Currie, 1996). Posredi je, izgleda, zaaran krug u kojem ekonomska de-privacija moe poveati stopu kriminala a kriminal povratno moe povea-ti ekonomsku deprivaciju tako to bivem osueniku za neko krivino delo smanjuje anse za zaposlenje (Freeman, 1987). Budui da se nezadovoljstvo materijalnim stanjem moe javiti na svim nivoima, opaanje vlastitih materi-jalnih uslova i njihovo poreenje s materijalnim uslovima drugih pokazuju se vanijim za kriminalno ponaanje od objektivnih pokazatelja (Agnew, 1999).

Znaajna oblast istraivanja ukljuuje, pored toga, razmatranje odnosa iz-meu kriminala, intelektualnih sposobnosti i nivoa obrazovanja. Niska inte-ligencija vodi slabom uspehu u koli koji, sa svoje strane, znaajno doprinosi kriminalnom ponaanju (Wilson & Herstein, 1985). Po nekim miljenjima, razlike u intelektualnim potencijalima poivaju pre na razlikama u sredin-skom miljeu nego na razlikama u samoj biolokoj osnovi (Rogers, Cleveland, van den Oorg, & Rowe, 2000).

Faktor rizika koji se pokazuje kao znaajan u velikom broju istraivanja jesu oteene porodine i druge socijalne veze (Siegel & McCormick, 2006). S kriminalnim ponaanjem osoba znaajno su povezane nepovoljne psihoso-cijalne karakteristike njihovih primarnih porodica u vidu kriminaliteta, zlo-upotrebe alkohola i mentalnih oboljenja roditelja (Rydelius, 1981; Murray, Farrington, Sekol, & Olsen, 2009; Klinteberg, Almsquist, Beijer & Rydelius, 2011). Iskustva nasilja u porodici tokom detinjstva takoe znaajno doprinose predvianju nasilnog ponaanja u adolescenciji i odraslom dobu (Gover, 2002;


Loeber, Pardini, Homish, Crawford, & Farrington, 2005; Unnever, Cullen, & Agnew, 2006). Ipak, povezanost roditeljskih problema i kriminaliteta mladih osoba delimino je posredovana individualnim faktorima rizika, posebno zlo-upotrebom alkohola i droga od strane mladih (Klinteberg et al., 2011).

S obzirom na viestruke izvore kriminalnog ponaanja, u ovom radu istra-iemo razlike izmeu poinilaca razbojnitava, poinilaca kraa i neosui-vane populacije u pogledu amoralnosti i znaajnih socioekonomskih inilaca obrazovanja, materijalne situacije, branog stanja, alkoholizma, duevnih bolesti roditelja i fizikog kanjavanja u primarnoj porodici.

Metod

Uzorak

Uzorak je inilo 200 ispitanika, mukog pola, 100 neosuivanih i 100 osuivanih lica (od kojih je 51 osuen za krivino delo krae, a 49 za krivino delo razbojnitva), uzrasta izmeu 19 i 40 godina (AS = 26,79), u najveem broju sluajeva sa zavrenom srednjom kolom. Poduzorak osuivanih lica izabran je meu zatvorenicima iz KPZ Zabela, a poduzorak neosuivanih osoba sa Kriminalistiko policijske akademije i iz privatnog prevoznog preduzea. Poduzorci neosuivanih i osuivanih ispitanika ne razlikuju se statistiki znaajno po uzrastu: F (2, 197) = 0,74, p = 0,480.

Instrumenti

Upitnik amoralnosti AMRL 15 (Kneevi i sar., 2008), razvijen je na osno-vu pretpostavke o postojanju trajnih i stabilnih unutranjih dispozicija koje oblikuju moralno ponaanje. Obuhvata 15 dimenzija: impulsivnost, kontrola impulsa, slaba socijalizacija, hedonizam, lenjost, projekcija amoralnih impulsa, tvrdoglavost, makijavelizam, resentiman, antropoloki pesimizam, sadizam, racionalizacija brutalnosti, brutalni hedonizam, brutalna modulacija resenti-mana i pasivna amoralnost. Svaka od supskala sadri po 12 ajtema Likertovog tipa indikatora amoralnih dispozicija. Navedene dimenzije mere dispozicije amoralnog ponaanja i predstavljaju faktore prvog reda, dok su faktori dru-gog reda amoralnost podstaknuta impulsivnou (prvih 5 supskala), amoral-nost podstaknuta frustracijom (drugih 5 supskala) i amoralnost podstaknuta brutalnou (poslednjih 5 supskala). Upitnik ukljuuje i dve validacione skale. Interna konzistentnost ukupnog rezultata na svim supskalama u sva tri podu-zorka u naem istraivanju veoma je dobra: Kronbahovi alfa koeficijenti za sve supskale, izuzev skale impulsivnosti, kretali su se u intervalu od 0,84 do 0,92. Alfa koeficijenti za skalu impulsivnosti bili su u intervalu od 0,70 do 0,86.

Upitnik za ispitivanje socioekonomskih karakteristika konstruisan je za potrebe ovog istraivanja. Ovim upitnikom prikupljeni su podaci o uzrastu


(godina roenja), nivou obrazovanja ispitanika (kategorije: osnovno, trogodi-nje srednje, etvorogodinje srednje, vie i visoko), branom statusu (kategorije: trenutno jeste u braku i trenutno nije u braku), materijalnoj situaciji porodice (samoprocena ispitanika, kategorije: nepovoljnija nego kod veine drugih po-rodica, ista kao kod veine drugih porodica, povoljnija nego kod veine drugih porodica), korienju alkohola u primarnoj porodici (kategorije: veoma retko, umereno i esto/skoro svaki dan), fizikom kanjavanju u primarnoj porodici (kategorije: veoma retko, povremeno, esto, iskljuivo kad zasluim, uglavnom kad zasluim, uglavnom bez povoda, uvek bez povoda), te istoriji mentalnih poremeaja kod roditelja/staratelja ispitanika (da li je neko od roditelja psi-hijatrijski leen, kategorije: otac jeste majka nije, majka jeste otac nije, jesu i majka i otac, nije niko od roditelja).

Postupak istraivanja

Upuena je molba osoblju iz KPZ Zabela da stave na raspolaganje pi-smenije i mlae osuenike, podjednak broj osuenih za krivina dela krae i razbojnitva. Nije bilo mogue direktno stupiti u vezu sa osuenicima, pa su upitnici dati njihovim vaspitaima. Ostavljeno je 120 upitnika a u istraivanje su ukljueni samo oni ispitanici (n = 100) koji su dali saglasnost i bili funkci-onalno pismeni. Nakon toga, prikupljeni su podaci za neosuivane osobe iz istih uzrasnih kategorija kako bi grupe bile to slinije po uzrastu.

Statistika analiza podataka

Statistike analize podataka izvedene su na dva nivoa: najpre su analizi-rane razlike izmeu triju grupa po pojedinim socioekonomskim karakteri-stikama (hi-kvadrat testom) i po pojedinim dimenzijama amoralnosti (jed-nofaktorijalnim univarijacionim analizama varijanse sa efeovim testom za naknadna poreenja), a potom je, radi sticanja to boljeg uvida u specifini doprinos pojedinih socioekonomskih karakteristika i dimenzija amoralnosti razlikovanju grupa, primenjena deskriptivna diskriminaciona analiza (DDA). Jedan ispitanik iz grupe osuenih za razbojnitva nije imao rezultate na svim skalama amoralnosti te je iskljuen iz univarijacionih analiza razlika meu grupama u pogledu dimenzija amoralnosti, kao i iz deskriptivne diskrimina-cione analize.

Rezultati

Prikaz rezultata sledie nivoe koje smo koristili u statistikoj analizi poda-taka: najpre emo prikazati rezultate univarijacionih analiza, a potom rezulta-te dobijene pomou DDA.


Razlike izmeu grupa u pogledu socio-ekonomskih karakteristika

Uzimajui u obzir ceo uzorak, najvei broj ispitanika zavrio je etvoro-godinju srednju kolu (47%). Meu ispitanicima koji su poini razbojni-tvo (28,6 %) relativno najvie ima onih koji su zavrili samo osnovnu kolu, dok meu ispitanicima koji su osueni za krau ima relativno najvie onih sa zavrenom trogodinjom srednjom kolom (33,3%) i viom/visokom kolom (7,8%). Razlike u obrazovanju izmeu triu grupe ispitanika nisu statistiki znaajne: 2(6) = 5,91; p = 0,433.

Raspodela ispitanika s obzirom na materijalnu situaciju prikazana je u Ta-beli 1. Osuena lica, posebno ona koji su osuena za delo razbojnitva, ee nego neosuivani opaaju svoju materijalnu situaciju kao loiju od proseka. Naknadne analize pokazuju da se poinioci kraa statistiki znaajno razliku-ju od neosuivanih: 2(4) = 15,29, p = 0,004.

Tabela 1. Materijalna situacija porodice kod dveju grupa osuenika i u grupi neosuivanih

Ukupna mesena primanja u porodici

UkupnoManja nego kod veine drugih

porodica

Slina kao kod veine drugih

porodica

Vea nego kod veine drugih

porodica

Grupa

Osueni za krae 15 (29,4%) 34 (66,7%) 2 (3,9%) 51 (100%)

Osueni za razbojnitva 18 (36,7%) 26 (53,1%) 5 (10,2%) 49 (100%)

Neosuivani 12 (12,0%) 80 (80,0%) 8 (8,0%) 100 (100%)Ukupno 45 (22,5%) 140 (70,0%) 15 (7,5%) 200 (100%)

U Tabeli 2 prikazana je raspodela branog stanja ispitanika po grupama. Meu osuenima za razbojnitvo nije evidentiran nijedan koji je u braku, a svega jedan osueni za krau izjavljuje da je u braku. U grupi neosuivanih oko treina ukupnog broja ispitanika izjavljuje da je u braku. Dobijene razlike statistiki su znaajne: 2(2) = 39,23, p


Zastupljenost upotrebe alkohola u primarnim porodicama dveju grupa osuenika i kod neosuivanih prikazana je u Tabeli 3. O uestalom korie-nju alkohola izvestilo je 16,3% onih koji su osueni za razbojnitvo, 9,8% onih koji su osueni za krau i 1% neosuivanih. Dobijene razlike statistiki su znaajne: 2(4) = 14,48, p = 0,006).

Tabela 3. Upotreba alkohola u primarnoj porodici kod dveju grupa osuenika i u grupi neosuivanih

U mojoj porodici se koristio alkohol...Ukupno

Veoma retko Umereno esto, skoro svaki dan

Grupa

Osueni za krae 30 (58,8%) 16 (31,4%) 5 (9,8%) 51 (100%)

Osueni za razbojnitva 24 (49,0%) 17 (34,7%) 8 (16,3%) 49 (100%)


Uestalost psihikih oboljenja kod roditelja/staratelja dveju grupa osue-nika i grupe neosuivanih prikazana je u Tabeli 4. O psihijatrijskom leenju jednog od roditelja izvestilo je 16,4% onih koji su osueni za razbojnitvo, 4,0% onih koji su osueni za krau, a 2% neosuivanih. Dobijene razlike sta-tistiki su znaajne: 2(4) = 12,49, p = 0,014).

Tabela 4. Zastupljenost mentalnih oboljenja kod roditelja/staratelja osuenika i u grupi neosuivanih

Da li je neko od roditelja psihijatrijski leenUkupnoOtac jeste

majka nijeMajka jeste

otac nijeNije niko od

roditelja

Grupa

Osueni za krae 1 (2,0%) 1 (2,0%) 49 (96,1%) 51 (100%)Osueni za razbojnitva 4 (8,2%) 4 (8,2%) 41 (83,7%) 49 (100%)


Kad je re o zastupljenosti fizikog kanjavanja u primarnoj porodici, ra-zlike meu grupama nisu statistiki znaajne: 2(12) = 10,40, p = 0,581. U svim grupama veoma retko fiziko kanjavanje u primarnoj porodici imalo je manje od polovine ukupnog broja ispitanika (osueni za razbojnitva: 38,8%, osueni za krae: 43,1%, neosuivani: 47%).

Razlike izmeu grupa u pogledu dimenzija amoralnosti

Deskriptivni statistiki pokazatelji (aritmetike sredine i standaradne devijacije) dobijeni na Upitniku amoralnosti AMRL15 za grupe osuenika


i neosuivanih prikazani su u Tabeli 5. Takoe, u istoj tabeli prikazani su i rezultati jednosmernih analiza varijanse (F i p) razlika meu grupama na pojedinanim skalama Upitnika, kao i ishodi naknadnih testova razlika izve-denih efeovim postupkom.

Na osnovu rezultata prikazanih u Tabeli 5 moe se zakljuiti da obe grupe osuenih lica imaju statistiki znaajno vee prosene skorove na veini skala amoralnosti od grupe neosuivanih. Statistiki znaajne razlike izmeu grupe osuenih za krae i neosuivanih nisu dobijene na skalama makijavelizma, resentimana i antropolokog pesimizma, a izmeu osuenih za razbojnitva i neosuivanih na skalama impulsivnosti, resentimana, antropolokog pesi-mizma i racionalizacije brutalnosti. S druge strane, ni na jednoj skali amoral-nosti nisu dobijene statistiki znaajne razlike u pogledu prosenih rezultata izmeu dveju grupa osuenih lica.

Tabela 5. Aritmetike sredine (i standardne devijacije) grupa osuenika i neosuivanih na skalama Upitnika amoralnosti AMRL15 i rezultati

univarijacionih analiza varijanse

Skala

GRUPA

F* POsueni za krae (n = 51)

Osueni za razbojnitva

(n = 48)

Neosuivani (n = 100)

Impulsivnost 2,28a** (0,60) 2,18a,b (0,76) 1,94b (0,48) 6,59 0,002Niska kontrola 2,29a (1,00) 2,50a (0,91) 1,86b (0,75) 10,16 0,000Problematina socijalizacija 1,95

a (0,78) 2,09a (0,88) 1,41b (0,48) 20,32 0,000

Hedonizam 2,47a (0,94) 2,53a (0,92) 1,84b (0,66) 16,93 0,000Lenjost 2,24a (0,3) 2,33a (0,75) 1,77b (0,50) 1,90 0,000Projekcija amoralnih impulsa 3,16

a (1,02) 3,36a (0,82) 2,69b (0,86) 10,75 0,000

Tvrdoglavost 3,00a (1,01) 3,22a (0,85) 2,49b (0,75) 14,00 0,000Makijavelizam 3,00a,b (1,02) 3,11a (0,99) 2,60b (0,86) 6,19 0,002Resentiman 3,08a (0,96) 3,11a (0,91) 2,74a (0,80) 4,03 0,019Antropoloki pesimizam 3,45 (1,00) 3,76 (0,76) 3,45 (0,81) 2,30 0,103Sadizam 1,98a (0,92) 1,80a (0,80) 1,45b (0,54) 10,29 0,000Racionalizacija brutalnosti 2,74a (1,00) 2,59a,b (1,00) 2,19b (0,84) 7,12 0,001Brutalni hedonizam 2,55a (0,91) 2,43a (0,96) 1,84b (0.77) 14,90 0,000Brutalna modulacija resentimana 2,27

a (0,97) 2,11a (0,84) 1,70b (0.62) 10,46 0,000

Pasivna amoralnost 2,20a (0,79) 2,12a (0,86) 1,67b (0,57) 12,30 0,000* Stepeni slobode za sve F kolinike u tabeli: df1 = 2, df2 = 196.** Aritmetike sredine oznaene istim izdignutim slovima ne razlikuju se statistiki zna-ajno na osnovu efeovog testa za naknadna poreenja, a one sa razliitim slovima se sta-tistiki znaajno razlikuju (p = 0,05).


Rezultati deskriptivne diskriminacione analize

S obzirom na veoma malu zastupljenost pojedinih kategorija u okviru socioekonomskih varijabli, socioekonomske varijable su pre ukljuivanja u DDA transformisane na sledei nain:

nivo obrazovanja iskazan je preko dve kategorije: osnovno obrazovanje (oznaka 1) i vie od osnovnog obrazovanja (oznaka 2);

materijalno stanje porodice, spajanjem kategorija isto kao kod ve-ine drugih porodica i povoljnije nego kod veine drugih porodica iskazano je preko dve kategorije: nepovoljnije nego u veini drugih porodica (oznaka 1) i nije nepovoljnije nego u veini drugih porodica (oznaka 0).

korienje alkohola u primarnoj porodici je, spajanjem kategorija ume-reno i esto/skoro svaki dan, iskazano preko dve kategorije: vrlo retko (oznaka 0) i umereno/esto/skoro svaki dan (oznaka 1);

istorija mentalnih poremeaja kod roditelja/staratelja ispitanika (da li je neko od roditelja psihijatrijski leen), spajanjem kategorija otac je-stemajka nije i majka jesteotac nije, a budui da nije bilo nijednog ispitanika kod kojeg su oba roditelja psihijatrijski leena, iskazana je preko dve kategorije: nije (oznaka 0) i jeste (oznaka 1).

Varijabla brano stanje, zbog toga to je samo jedan ispitanik u obema grupama osuenika trenutno u braku, nije mogla biti ukljuena u DDA. Isto tako, iz ove analize izostavljena je i varijabla fiziko kanjavanje u primarnoj porodici jer nije bilo mogue zadovoljavajue spajanje kategorija niti binari-zovanje svih nespojivih kategorija ponaosob zbog veoma niske zastupljeno-sti pojedinih kategorija.

Deskriptivnom diskriminacionom analizom, u koju su kao poetne vari-jable za definisanje diskriminacionih funkcija ukljuene etiri transformisane socioekonomske varijable i svih 15 dimenzija amoralnosti, dobijene su dve statistiki znaajne diskriminacione funkcije. Kanonika korelacija koja od-govara prvoj diskriminacionoj funkciji jednaka je 0,56 (Vilksova lambda = 0,58, 2(38) = 101,77, p = 0,000), a kanonika korelacija koja odgovara drugoj diskriminacionoj funkciji jednaka je 0,39 (Vilksova lambda = 0,85, 2(18) = 30,75, p = 0,031). Centroidi grupa na diskriminacionim funkcijama prikazani su u Tabeli 6. Standardizovani koeficijenti za diskriminacione funkcije i koe-ficijenti korelacije poetnih varijabli sa diskriminacionim funkcijama (koefi-cijenti strukture) prikazani su u Tabeli 7.


Tabela 6. Aritmetike sredine (centroidi) grupa osuenika i neosuivanih na diskriminacionim funkcijama

Diskriminaciona funkcijaPrva Druga

GrupaOsueni za krae 0,469 0,652Osueni za razbojnitva 0,869 0,511Neosuivani 0,656 0,087

Pregled centroida grupa na diskriminacionim funkcijama (Tabela 6) su-gerie da prva diskriminaciona funkcija, pre svega, pravi razliku dveju gru-pa osuenika u odnosu na grupu neosuivanih, dok druga diskriminaciona funkcija prevashodno pravi razliku izmeu dveju grupa osuenih lica osu-enih za krae i onih osuenih za razbojnitva.

Tabela 7. Standardizovani koeficijenti (i koeficijenti strukture) za diskriminacione funkcije

Poetne varijable

Standardizovani koeficijenti (i koeficijenti

strukture) za prvu diskriminacionu funkciju

Standardizovani koeficijenti (i koeficijenti strukture)

za drugu diskriminacionu funkciju

Nivo obrazovanja 0,106 (0,221) 0,341 (0,203)Materijalno stanje porodice 0,386 (0,469) 0,032 (0,034)Korienje alkohola u primarnoj porodici 0,061 (0,004) 0,94 (0,165)

Istorija mentalnih poremeaja roditelja 0,240 (0,331) 0,427 (0,330)

Impulsivnost 0,196 (0,403) 0,772 (0,276)Niska kontrola 0,038 (0,544) 0,071 (0,045)Problematina socijalizacija 0,615 (0,737) 0,466 (0,047)Hedonizam 0,657 (0,676) 0,794 (0,135)Lenjost 0,416 (0,679) 2,012 (0,092)Projekcija amoralnih impulsa 0,209 (0,559) 0,032 (0,034)Tvrdoglavost 0,530 (0,628) 0,401 (0,033)Makijavelizam 0,243 (0,433) 0,165 (0,031)Resentiman 0,132 (0,349) 0,283 (0,081)Antropoloki pesimizam 0,418 (0,193) 0,630 (0,271)Sadizam 0,245 (0,486) 0,247 (0,368)Racionalizacija brutalnosti 0,149 (0,421) 0,261 (0,280)Brutalni hedonizam 0,180 (0,609) 0,271 (0,310)Brutalna modulacija resentimana 0,235 (0,499) 0,555 (0,342)Pasivna amoralnost 0,284 (0,564) 0,053 (0,269)

Tumaenje sadraja diskriminacionih funkcija i specifinog doprinosa poetnih varijabli diskriminacionim funkcijama veoma je oteano znatno izraenim korelacijama izmeu dimenzija amoralnosti koje su, pored socio-


ekonomskih karakteristika, koriene kao poetne varijable u DDA. Ove ko-relacije najee su u kategoriji visokih (iznad 0,60), a kreu se u intervalu od 0,30 do ak 0,88 (matrica interkorelacija izmeu dimenzija amoralnosti nije prikazana u ovom radu, a moe se na zahtev dobiti od autora). Stoga smo radi izdvajanja varijabli s najveim relativnim doprinosom diskriminacionim funkcijama koristili pokazatelje koji predstavljaju proizvode standardizovanih regresionih koeficijenata iz Tabele 7 i odgovarajuih koeficijenata strukture prikazanih u zagradama u istoj tabeli (Za razumevanje tumaenja koeficije-nata u Tabeli 7 koji se odnose na socioekonomske karakteristike treba imati u vidu nain na koji su kodirane kategorije na ovim varijablama, to smo objasnili na poetku odeljka o rezultatima DDA).

Kao to se iz Tabele 7 moe uoiti, najvei relativan doprinos prvoj dis-kriminacionoj funkciji od dimenzija amoralnosti daju problematina socijali-zacija i hedonizam, a od socioekonomskih karakteristika materijalno stanje porodice. Dakle, dve grupe osuenika u odnosu na grupu neosuivanih ka-rakteriu izraenije dimenzije amoralnosti, a posebno dimenzije problema-tine socijalizacije i hedonizma (koje spadaju u iru kategoriju amoralnosti indukovane impulsivnou), kao i nepovoljnije materijalno stanje porodice.

Najvei relativan doprinos drugoj diskriminacionoj funkciji (Tabela 7) meu dimenzijama amoralnosti daju sadizam i brutalna modulacija resenti-mana, a od socioekonomskih karakteristika postojanje mentalnih poremeaja roditelja. Budui da druga diskriminaciona funkcija prevashodno pravi razli-ku izmeu dveju grupa osuenih lica, mogli bismo rei da osobe osuene za krae karakteriu u neto veoj meri izraene dimenzije sadizma i brutalne modulacije resentimana (koje spadaju u iru kategoriju amoralnosti podsta-knute brutalnou), dok osobe osuene za razbojnitva karakteriu unekoliko izraeniji antropoloki pesimizam i vea uestalost mentalnih poremeaja u primarnoj porodici.

Razmatranje rezultata

Informativnost rezultata raste sa sloenou korienih analiza. Analize va-rijanse ukazuju na to da je amoralnost znaajno izraenija u grupi osuenika nego u grupi osoba koje nisu osuivane, to je u skladu sa dosadanjim sazna-njima (npr., Lykken, 1996; Farrington, 1998; Miller & Lynam, 2001; Kneevi, 2003). Meu skalama amoralnosti na kojima nisu dobijene statistiki znaajne razlike istiu se antropoloki pesimizam (mrano gledanje na ljudsku prirodu) i resentiman (zavist i ozlojeenost), to se moe objasniti promenama u drutvu i linoj materijalnoj situaciji koja je za veinu postala nepovoljnija i neizvesnija, tako da je slika stvarnosti kod velikog broja ljudi mranija nego u doba vee so-cijalne sigurnosti. S druge strane, ovom vrstom analize nisu dobijene statistiki znaajne razlike u amoralnosti izmeu dveju grupa osuenika.

Kad su u pitanju socioekonomski faktori, rezultati dobijeni hi-kvadrat te-stom takoe su u skladu sa dosadanjim saznanjima koja istiu znaaj ote-


enja kvaliteta socijalnih veza u vidu odsustva trajnih branih odnosa (Siegel & McCormick, 2006) i uestalosti problema u primarnim porodicama pre-stupnika (Rydelius, 1981; Murray et al., 2009; Klinteberg et al., 2011). Izmeu tri grupe takoe su utvrene razlike u opaanju materijalnog stanja porodice koje je nepovoljnije kod poinilaca kraa (Agnew, 1999). Ipak, nisu dobijene jasne razlike u stepenu fizikog kanjavanja koje se u inostranim istraiva-njima dobijaju (Gover, 2002; Loeber et al., 2005; Unnever et al., 2006). Ovaj rezultat se moe posmatrati u kontekstu nalaza o rasprostranjenosti fizikog nasilja u naoj sredini koji je dobijen na velikom stratifikovanom (probabili-stikom) uzorku dece: vie od dve treine ukupnog broja dece u Srbiji doivi fiziko nasilje u porodici tokom detinjstva (Hanak & sar., 2013). I u naem istraivanju, najpovoljniji ponuen odgovor u pogledu fizikog kanjavanja u primarnoj porodici odgovor veoma retko bira manje od polovine osue-nika, ali i onih koji nisu osuivani. Meutim, zbog naina uzorkovanja ispita-nika, relativno malih uzoraka a velikog broja (naknadno nespojivih) katego-rija ponuenih odgovora o fizikom kanjavanju, ne moemo nita pouzdano zakljuiti o razlikama u stepenu fizikog kanjavanja u primarnoj porodici izmeu osuenika i neosuivanih osoba.

Ukljuivanje dimenzija amoralnosti i socioekonomskih varijabli u jedin-stvenu analizu znaajno je unapredilo informativnost rezultata. Takva vrsta analiza, zapravo, ima daleko vie opravdanja budui da veliki broj radova po-kazuje da su dispozicije i faktori sredine u interakciji kada je u pitanju pre-dikcija kriminalnog ponaanja (npr. Meier, Slutske, Arndt, & Cadoret, 2008; Trentacosta, Hyde, Shaw, & Cheong, 2009).

Rezulati deskriptivne diskriminacione analize ukazuju na to da osuenike, u odnosu na neosuivana lica, karakterie vea izraenost gotovo svih dimen-zija amoralnosti. Pri tome su najprisutniji problematina socijalizacija (agre-sivna i deprivirajua okolina tokom detinjstva i neprihvatanje bilo kakvih ogranienja i dunosti) i hedonizam (usmerenost na povrna zadovoljstva i sebino stavljanje svojih potreba na prvo mesto), koje spadaju u iru katego-riju amoralnosti podstaknute impulsivnou. Kad je re o socioekonomskim karakteristikama, kod osuenika je, u odnosu na neosuivana lica, izraenije nepovoljno materijalno stanje porodice. Takav rezultat navodi na zakljuak da se osobe koje imaju potrebu da svoje impulse zadovolje trenutno, a nema-ju ambicija niti kapaciteta za istrajan rad, u nezadovoljavajuoj materijalnoj situaciji okreu kriminalitetu kao brzom nainu ostvarivanja svojih ciljeva.

Nedostatak samokontrole, perzistencije, uz netolerisanje frustracija, ve decenijama se smatraju sutinskim karakteristikama linosti koje generiu kriminogeno ponaanje (Gottfredson & Hirschi, 1990; Zimmerman, 2010; Gordon & Egan, 2011). U prethodnim istraivanjima u naoj sredini dobi-jeno je da je amoralnost podstaknuta impulsivnou od presudne vanosti za razumevanje stabilnog kriminalnog ponaanja adolescenata (Meedovi i sar., 2012b). Na uzorak po uzrastu ne odstupa mnogo od onih koji su kori-eni u tim istraivanjima, s obzirom na to da je re o mladim ljudima. Kad


je re o nepovoljnom materijalnom stanju u porodici, rezultati takoe odgo-varaju ranijim nalazima da je ekonomska deprivacija (Allen, 1996; Currie, 1996), a jo vie subjektivni doivljaj ove deprivacije (Agnew, 1999), jedan od najznaajnijih faktora kriminaliteta.

Rezultati deskriptivne diskriminacione analize takoe ukazuju na to da osuenike za krae, na dimenzijama amoralnosti, karakteriu neto izrae-niji sadizam (surovost, odustvo empatije i zadovoljstvo u povreivanju dru-gih) i brutalna modulacija resentimana (destruktivnost motivisana zaviu i ozlojeenou). Osuenike za razbojnitvo, na dimenzijama amoralnosti, ka-rakterie u neto veoj meri izraen antropoloki pesimizam (mrana slika o ljudskoj prirodi), a od socioekonomskih karakteristika postojanje mentalnih poremeaja roditelja.

Nalaz da osobe koje su osuene za dela bez elemenata nasilja (krae) ka-rakterie neto vei stepen amoralnosti podstaknute brutalnou nego osobe koje su osuene za dela sa elementima nasilja (razbojnitva) u ovom trenutku ostaje bez adekvatnog objanjenja i iziskuje proveru. S jedne strane, nesum-njivo je da krae imaju elemente brutalnosti, iako su izvedene bez fizikih povreda. Re je o svesnom i proraunatom nanoenju tete drugoj osobi, u kojem se lako mogu prepoznati elementi zavisti i ozlojeenosti, kao i suro-vost i odsustvo empatije prema drugima. S druge strane, da bi se nia brutal-nost osoba osuenih za razbojnitva bolje razumela, potrebno je da saznamo vie o linim obelejima osuenika.

Jedan od pokazatelja koji bi mogao da prui doprinos u razjanjavanju ovog nalaza jeste kapacitet za empatiju koji se, prema mnogim savremenim nalazim, smatra jednim od korena antisocijalnog ponaanja, ukljuujui i po-naanja koja karakteriu brutalnost i surovost (Baron-Koen, 2011; de Waal, 2008; Decety & Jackson, 2004). Potrebno je takoe ispitati individualne fakto-re rizika u vidu zloupotrebe alkohola i droga koji posreduju izmeu patologije roditelja i kriminaliteta mladih (Klinteberg et al., 2011). Jedna od mogunosti jeste ta da nasilna dela osoba osuenih za razbojnitva nastaju pre usled kriza vezanih za bolesti zavisnosti ili problema u emocionalnoj regulaciji, praenih situacionim smanjenjem empatije, nego usled amoralnosti indukovane bru-talnou, o emu pouzdano moemo zakljuivati tek ako unapredimo istrai-vanja ove teme. Druga mogunost je da su ispitanici osueni za razbojnitva davali socijalno poeljne odgovore na pitanja koja su povezana s nasilnou, koja inae karakterie krivino delo zbog koga su osueni.

Jasnija slika verovatno e se dobiti prevazilaenjem nedostataka ovog istra-ivanja, od kojih se najznaajniji tie male veliine uzoraka, posebno onih iz osuenike populacije. Jednu od vanih metodolokih prepreka predstavlja i injenica da istraivai nisu bili prisutni u procesu prikupljanja podataka u gru-pi osuenika. Konano, izostaju podaci o psihopatologiji osuenika i drugim znaajnim karakteristikama koji su povezani s kriminalitetom. Ipak, smatramo da dobijeni rezultati mogu korisno posluiti kao podstrek za dalja istraivanja.


Reference

Agnew, R. (1999). Why do criminals offend: a general strain theory of crime and delinquency. U: Francis T. Cullen and Robert Agnew (Eds.), Criminological The-ory: Past to Present (str. 125156). Los Angeles: Roxbury Press.

Aichorn, A. (1935). Wayward youth. New York: Viking Press.Allen, R. C. (1996). Socioeconomic conditions and property crime: a comprehensive

review and test of the professional literature. American Journal of Economics and Sociology, 55, 293308.

Bandura, A. (1977). Social learning theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.Baron-Koen, S. (2011). Psihologija zla. Beograd: Clio.Caprara, G. V., Paciello, M., Gerbino, M., & Cugini, C. (2007). Individual differences

conducive to aggression and violence: trajectories and correlates of irritability and hostile rumination through adolescence. Aggressive Behaviour, 33, 359374.

Costello, B. J. & Dunaway, R. G. (2003) Egotism and delinquent behavior. Journal of Interpersonal Violence, 18, 572590.

Currie, E. (1996). Missing pieces: notes on crime, poverty, and social policy. Critical Criminology, 7, 3752.

Decety, J. & Jackson, P. L. (2004). The functional architecture of human empathy. Behavioral and Cognitive Neuroscience Reviews, 3(2), 71100.

Edens, J. F., Campbell, J. S., & Weir, J. M. (2007). Youth psychopathy and criminal recidivism: a meta-analysis of the Psychopathy Checklist measures. Law and Human Behavior, 31, 5375.

Farrington, D. P. (1998). Individual differences and offending. U: M. Tonry (Ed.), The han-dbook of crime and punishment (str. 125142). New York: Oxford University Press.

Freeman, R. B. (1987). The relation of criminal activity to black youth employment. The Review of Black Political Economy, 16, 99107.

Gordon, V. & Egan, V. (2011). What self-report impulsivity measure best postdicts criminal convictions and prison breaches of discipline? Psychology, Crime and Law, 17, 305318.

Gottfredson, M. R. & Hirschi, T. (1990). A general theory of crime. Stanford Univer-sity Press.

Gover, A. R. (2002). The effects of child maltreatment on violent offending among institutionalized youth. Violence and Victims, 17, 655668.

Hanak, N., Tenjovi, L, Ipanovi-Radojkovi, V., Vlajkovi, A. i Beara, M. (2013). Epide-mioloko istraivanje nasilja nad decom u porodici u Srbiji. Temida, 16, 75102.

Klinteberg, B., Almsquist, Y., Beijer, U., & Rydelius, P. (2011). Family psychosocial characteristics influencing criminal behaviour and mortality possible mediat-ing factors: a longitudinal study of male and female subjects in the Stockholm Birth Cohort. BMC Public Health, 11, 756.

Kneevi, G. (2003). Koreni amoralnosti, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Institut za psihologiju.

Kneevi, G., Kron, L. i Vuini, B. (1995). Tipovi linosti normalnih ubica. U: D. Radovanovi (Ur.). Psihologija kriminala l. (str. 115130). Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.


Kneevi, G., Radovi, B., & Perunii, I. (2008). Can amorality be measured? 14th European Conference on Personality, Tartu, Estonia.

Kohlberg, L., K. Kauffman, Schart, P., & Hickey, J. (1973). The just community appro-ach in corrections. Niantic: Connecticut Department of Corrections.

Lochman, J. (1987). Self and peer perceptions of attributional biases of aggressive and non-aggressive boys in dyadic interactions. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 55, 404410.

Loeber, R., D. Pardini, D. L. Homish, E. W., Crawford, A., Farrington, D. et al. (2005). The prediction of violence and homicide in young men. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 73, 10741088.

Lykken, D. (1996). Psychopathy, sociopathy and crime. Society, 34, 3038.Marsh, I. (2006). Theories of crime. Abington: Routledge.Meedovi, J., Kujai, D., & Kneevi, G. (2012a). Personality-related determinants

of criminal recidivism. Psihologija, 45, 277294.Meedovi, J., Kujai, D. i Kneevi, G. (2012b). Linosne dispozicije ka kriminal-

nom recidivu u uzorku institucionalizovanih adolescenata. Zbornik Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja, 31, 724.

Meedovi, J., Stojilkovi, S. (2008). Bazine dimenzije linosti, empatija i amoralnost kod osuenika. Linost, profesija i obrazovanje, zbornik radova sa III konferencije Dani primenjene psihologije.

Meier, M. H., Slutske, W. S., Arndt, S., & Cadoret, R. J. (2008). Impulsive and callous traits are more strongly associated with delinquent behavior in higher risk nei-ghborhoods among boys and girls. Journal of Abnormal Psychology, 117, 377385.

Miller, J., Lynam, D. (2001). Personality and antisocial behaviour. Criminology, 39, 765799.

Momirovi, K., Vuini, B., Hoek, A. i Popovi, B. (1998). AMORAL 2 prvi dokaz da je moralnost mogue meriti na pouzdan i valjan nain. U: K. Momirovi (Ur.), Realnost psiholokih konstrukata (str. 935). Beograd: Institut za psihologi-ju, Filozofski Fakultet i Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.

Murray, J, Farrington D. P, Sekol, I., & Olsen R. F. (2009). Effects of parental impris-onment on child antisocial behaviour and mental health: a systematic review. Campbell Systematic Reviews, 4, 2234.

Rogers, L., H. Cleveland, E., van den Oorg, D., & Rowe, D. (2000). Resolving the debate over birth order, family size and intelligence. American Psychologist, 55, 599612.

Rydelius, P. A. (1981). Children of alcoholic fathers. Their social adjustment and their health status over 20 years. Acta Paediatrica Scandinavica, 5, 189.

Siegel, L. J. & McCormick, C. R. (2006). Criminology in Canada: theories, patterns and typologies. Nelson Education Limited.

Sutherland, I. & Shepherd, J. P. (2002). A personality-based model of adolescent vio-lence. The British Journal of Criminology, 42, 433441.

Trentacosta, C. J., Hyde, L. W., Shaw, D. S., & Cheong, J. (2009). Adolescent dispositi-ons for antisocial behavior in context: The roles of neighborhood dangerousness and parental knowledge. Journal of Abnormal Psychology, 118, 564575.


Unnever, J. D., Cullen, F. T., & Agnew, R. (2006). Why is bad parenting criminoge-nic?: Implications from rival theories. Youth Violence and Juvenile Justice, 4, 333.

de Waal, F. B. M. (2008). Putting the altruism back into altruism: The evolution of empathy. Annual Review of Psychology, 59, 279300.

Wilson, J. Q. & Hernstein, R. (1985) Crime and human nature. New York: Simon and Schuster.

Zimmerman, G. M. (2010). Impulsivity, offending, and the neighborhood: Investiga-ting the personcontext nexus. Journal of Quantitative Criminology, 26, 301332.

DATUM PRIJEMA RADA:16.05.2014. DATUM PRIHVATANJA RADA: 10.12.2014.

Perpetrators of thefts, perpetrators of robberies and persons with no criminal record: The differences in amorality and socio-economic characteristics

Tatjana Vukosavljevi GvozdenDepartment of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

Radojka DraiDepartment of Social Sciences, Military Academy, Belgrade

Lazar TenjoviDepartment of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade

The purpose of this study is to examine the differences between convicts and persons with no criminal record, as well as between two groups of convicts the perpetrators of thefts and the perpetrators of robberies in terms of amorality and socio-economic characteristics. The sample comprised 100 male convicts (51 convicted of theft and 49 of robbery) and 100 males with no criminal record, matching the group of convicts in age. The subjects completed the AMRL 15 questionnaire and a socio-economic characteristics questionnaire. The results of the descriptive discriminant analysis have indicated that almost all dimensions of amorality are more pronounced in the group of convicts, compared to persons with no criminal record, especially two dimensions within Amorality induced by impulsivity. Convicts are also characterized by economically disadvantaged families. On the other hand, persons convicted of theft are characterized by somewhat higher scores on two dimensions within the Amorality induced by brutality, while persons convicted of robbery have higher anthropological pessimism and more distinct problems with the primary family in terms of mentally ill parents. A general conclusion is that the three groups differ both with regard to amorality and to socio-economic characteristics.

Key words: amorality, committing offences, socio-economic status

Psiholoka istraivanja, Vol. XVII 2 2014. UDK 331.101:159.9.072 121135 TIP LANKA: Originalni nauni rad

Povezanost sklonosti ka riziku, profesionalnih preferencija i pristupa odabiru budue profesije1

Olga Markovi Rosi2, Svetlana izmi, Milica VukeliInstitut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Istraivanja su pokazala da pojedinci skloni riziku biraju zanimanja koja ukljuuju visok nivo neizvesnosti, promene ili fleksibilnosti. Cilj ovog istraivanja bio je da se ispita odnos izmeu sklonosti ka riziku i profesionalnih preferencija, kao i da se ispita odnos izmeu razliitih indikatora pristupa odabiru budue profesije i sklo-nosti ka riziku. Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od 583 srednjokolca zavrnih razreda srednjih kola. Za procenu sklonosti ka riziku koriena je modifikovana verzija EVAR (Evaluation of Risk) skale, a profesionalna interesovanja ispitivana su preko Testa profesionalnih opredeljenja (TPO). Pored toga, analizirani su i neki indikatori pristupa odabiru profesije koji su interesantni u kontekstu karijernog savetovanja, kao to su: duina odabira profesije, broj profesionalnih preferencija i spremnost za donoenje profesionalne odluke. Rezultati pokazuju da sklonost ka riziku znaajno korelira s profesionalnim preferencijama u kojima je rizik va-na karakteristika posla (kao to je su zanimanja iz oblasti bezbednosti), kao i sa zanimanjima u kojima je rizik vaan deo uspeha (kao to je sport). Takoe, po-kazalo se da pojedinci skloni riziku ocenjuju da su spremniji da donesu odluku o sopstvenom profesionalnom izboru. U skladu s dobijenim rezultatima, moe se zakljuiti da sklonost ka riziku predstavlja znaajnu karakteristiku koju treba uzeti u obzir prilikom izuavanja profesionalnih preferencija i pristupa odabiru budue profesije kod adolescenata.

Kljune rei: sklonost ka riziku, izbor budueg zanimanja, Skala za procenu rizi-ka (EVAR), Test profesionalnih opredeljenja (TPO)

1 Istraivanje je sprovedeno uz podrku Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, broj projekta 179018, i uz veliku podrku i pomo koleginica i kolega iz Nacionalne slube za zapoljavanje Srbije.

2 [email protected]


Izbor budue profesije predstavlja jednu od najvanijih odluka u ivotu po-jedinca. Ta odluka je za neke pojedince veoma laka i posledica je dobrog pri-stupa proceni sopstvenih mogunosti i potreba trita rada, a za neke je veo-ma teka i neizvesna i moe se zavriti pogrenim izborom (Miller & Brown, 2005). Na pristup procesu donoenja odluka o buduoj profesiji mogu uticati razliiti kulturni, kontekstualni i inioci linosti (Hansen, 2005). Sklonost ka riziku jedan je od tih inilaca linosti. O sklonosti ka riziku ne moe se govo-riti ni kao poeljnoj ni kao nepoeljnoj linoj karakteristici, osim ukoliko je njen potencijal adekvatno procenjen u kontekstu odabira zanimanja u kojima ona moe biti posmatrana kao prednost i ukoliko ne predstavlja prepreku u procesu donoenja profesionalnih odluka (Auerbach & Gramling, 1998; Mi-llward, 2005).

Sklonost ka riziku moe se definisati kao dispozicija ka preuzimanju nesi-gurnih i nebezbednih radnji, koja moe biti svojstvena pojedincima (Sicard, Ta-illemite, Jouve, & Blin, 2003). U literaturi se diskutuje o tome da li na sklonost ka riziku treba gledati kao na trajnu dispoziciju ili kao na crtu ije ispoljavanje zavisi od razliitih okolnosti u kojima se pojedinac nalazi (Killgore, Vo, Castro, Hoge, 2006; Soane & Chmiel, 2005; Wang, Kruger, Wilke, 2009). Rizine situa-cije koje su sastavni deo nekih profesija (npr., rad u policiji, vojsci, spasilakim jedinicama) predstavljaju primer takvih okolnosti (Millward, 2006).

Jedno od najpoznatijih istraivanja na temu ponaanja u ijoj je osno-vi sklonost ka riziku jeste Zakermanov rad (Zuckerman, 1971; Zuckerman, Bone, Neary, Mangelsdorf, & Brustman, 1972; Zuckerman & Kuhlman, 2000) o traganju za senzacijama (sensation seeking). Jo ezdesetih godina prolog veka Marvin Zakerman i njegovi saradnici pokrenuli su niz istraivanja veza-nih za definisanje crte linosti traganje za senzacijama. Traga za senzaci-jama jeste osoba kojoj su potrebne raznolike, nove i sloene senzacije i iskustva da bi odrala optimalan nivo pobuenosti (Zuckerman et al., 1972). Osoba-ma koje imaju visoke skorove na dimenziji traganje za senzacijama potrebno je vie stimulacije da bi dostigle optimalni nivo pobuenosti, dok se osobe sa niskim skorom bolje snalaze u relativno manje stimulativnom okruenju (Rosenbloom, 2003; Zuckerman et al., 1972). Zakerman je konstruisao Skalu traganja za senzacijama (Sensation Seeking Scale, SSS), s namerom da opera-cionalizuje konstrukt optimalnog nivoa stimulacije (Zuckerman, Eysenck, & Eysenck, 1978). Ova skala je nala primenu u raznim oblastima koje uklju-uju neko rizino ponaanje, pa tako i prilikom prouavanja zanimanja koja ukljuuju vei stepen rizika. Naeno je da osobe koje tragaju za uzbuenjima u veem broju sluajeva biraju profesije koje ukljuuju visok nivo promene, fleksibilnosti ili neke vrste rizika (Zuckerman, 1979).

Sklonost ka riziku je koncept koji je prouavan u istraivanjima koja su se bavila procesom donoenja odluka u radnim situacijama, profesionalnim pre-ferencijama, povezanou izmeu osobina linosti i izbora zanimanja (npr.,

O. MARKOVI ROSI, S. IZMI, M. VUKELI: POVEZANOST SKLONOSTI KA RIZIKU, 123 PROFESIONALNIH PREFERENCIJA I PRISTUPA ODABIRU BUDUE PROFESIJE

Musolino &, Hershenson, 1977; Trimpop et al., 1999). Kada je ishod akcije koja proistie iz neke odluke nepoznat, osoba se suoava sa odreenom koli-inom rizika, to ukazuje na to da su donoenje vanih odluka i preuzimanje rizika povezani kad god postoji neizvesnost (Sicard et al., 2003). Zbog toga je prouavanje sklonosti ka riziku znaajna tema za istraivae koji se bave uticajem osobina linosti na profesionalno ponaanje. U situacijama iji je ishod neizvestan, a moe biti ugroavajui po osobu koja prosuuje ili njenu okolinu, donoenje vanih odluka pod uticajem tenje da se ulazi u opasne situacije ili impulsivnim nainom reagovanja moe dovesti do posledica s ka-tastrofalnim ishodima (na primer, kod raznih vojnih operacija, u avio-saob-raaju, gaenju poara, vonji itd.) (Markovi, 2004; Millward, 2006).

S druge strane, sklonost ka riziku predstavlja i poeljnu osobinu za neka zanimanja, posebno za ona ije obavljanje podrazumeva eu izloenost opasnim situacijama ili ona u kojima je rizik neizostavan deo trine konku-rencije (Bojanovi, izmi i Petrovi, 1995). Tako, pojedinci sa sklonou ka riziku radije biraju pomenuta zanimanja poto ona za njih predstavljaju pod-sticajno radno okruenje. Zakerman (Zuckerman, 1994) smatra da je traga-nje za uzbuenjem crta linosti koja ima znaajnu ulogu pri izboru profesije. Pojedinci koji u veoj meri tragaju za uzbuenjem biraju profesije kao to su vatrogasci, poslovi u hitnoj medicinskoj slubi i sline, koje bi po svaku cenu izbegli oni kojima uzbuenje nije potrebno. U raznolikom drutvu potrebno je da imamo obe vrste ljudi, istie Zakerman. Potrebni su vam ljudi koji e voditi knjige, praviti zakone i stvarati porodice, kao i avanturisti poput Kolumba koji bi istraivali i nalazili uzbuenja. (Munsey, 2006, str. 40). Istra-ivanja sklonosti ka riziku i izbora budue profesije bila su aktuelna tema u drugoj polovini prolog veka (npr., Morris, 1966, Musolino & Hershenson, 1977; Trimpop et al., 1999). Iako su bila korisna i za istraivae i za prakti-are u prethodnim decenijama, njihova generalizacija postala je ograniena drastinom promenom sveta rada i uslova u kojima mladi danas biraju za-nimanja. Tako se oni prilikom odabira zanimanja suoavaju s daleko veim (i sloenijim) izborom koji je omoguen razvojem nove tehnologije, globa-lizacijom i veom socijalnom mobilnou (Panchal, 2011). Ovakva situacija moe predstavljati poseban izazazov i podstrek za mlade ljude, ali moe biti i posebno problematina kad se ima u vidu da se odabir zanimanja vri u po-sebno osetljivom ivotnom periodu kao to je adolescencija, u kojem razvoj i transformacija odnosa prema riziku predstavlja jedan od vanih razvojnih zadataka (Markovi, 2004; Robbins & Bryan, 2004; Sicard, Jouve, Couderc, & Blin, 2001). Zbog toga je vano da se sklonost ka riziku istrauje u kontekstu odabira budue profesije i stalnih promena u svetu rada.

Adolescencija predstavlja tranzicioni period tokom kojeg osoba, prolazei kroz fiziki i mentalni razvoj, polako odrasta ulazei u svet rada (Panchal, 2011; Puri, 2011). Za razliku od prethodnih ivotnih perioda, u ovom perio-


du se od osobe oekuje znaajno vea odgovornost i paljiv pristup u donoe-nju vanih ivotnih odluka (Panchal, 2011), kao to je izbor budue profesije. Tako se od adolescenata oekuje da su u najosetljivijem ivotnom periodu spremni da donesu zrele i promiljene profesionalne odluke i preuzmu kon-trolu nad sopstvenom profesionalnom budunou (Savickas & Porfeli, 2011). Dakle, zahtevi koji se postavljaju pred adolescente u ovom periodu u nekoj meri i prevazilaze njihove trenutne potencijale, pri emu se ima u vidu to da adolescenti esto potcenjuju mogunost negativnih ishoda njihovih akcija i tako ulaze u rizina ponaanja (Robbins & Bryan, 2004).

Kao to je ve istaknuto, sklonost ka riziku blisko je povezana s proce-som donoenja odluka (Dahlback, 2000; Lauriola & Levin, 2001; Sicard et al., 2003; Soane & Chmiel, 2005). Tako je u istraivanju Bajoka, Lagija i Dalesija (Baiocco, Laghi, & DAlessio, 2009) pokazano da je racionalni stil donoenja odluka kod adolescenata (donoenje odluka na osnovu paljivog promilja-nja) negativno povezan s dimenzijom traganje za senzacijama, a da su intu-itivni stil (donoenje odluka baziranih na oseanjima i emocijama), zavisni (donoenje odluka na osnovu razliitih saveta) i spontani stil (trenutno do-noenje odluka, bez prethodnog promiljanja) donoenja odluka u pozitiv-noj korelaciji s traganjem za senzacijama. Na osnovu ovog istraivanja moe se rei da neki adolescenti koji su skloni riziku pristupaju donoenju odluka ishitreno, da donose nepromiljene odluke, kao i da zbog neadekvatnog pri-stupa proceni moguih reenja mogu nekritiki usvojiti predloge drugih, koji nisu sasvim u skladu s njihovim autentinim potrebama.

Donoenje odluke o buduoj profesiji predstavlja jednu od veoma vanih i dalekosenih ivotnih odluka koja se postavlja pred adolescente. S obzirom na to da je izbor zanimanja aktivnost koja zahteva dobar pristup proceni sop-stvenih potencijala i mogunosti savremenog, veoma sloenog i turbulentnog trita rada, ija analiza i procena postaju sve sloenije, sklonost ka riziku moe predstavljati jednu od posebno vanih osobina koja moe znaajno oblikovati ovu aktivnost. Cilj ovog istraivanja bio je ispitavanje odnosa iz-meu sklonosti ka riziku i profesionalnih preferencija, kao i ispitavanje odno-sa izmeu nekih indikatora pristupa odabiru budue profesije i sklonosti ka riziku kod uenika zavrnih razreda srednjih kola. Kao indikatori pristupa izboru budue profesije analizirani su oni koji su vani u kontekstu budueg karijernog savetovanja, a i sklonosti ka riziku. U kontekstu karijernog save-tovanja, veoma je vano imati informaciju, izmeu ostalog, i o tome kako je kandidat pristupio izboru budue profesije: koliko dugo je razmiljao o mo-guim opcijama, koliko preferencija ima (odnosno da li se dvoumi) i koliko je spreman za donoenje odluke o izboru budue profesije (Savickas & Porfeli, 2011). Sve te informacije su veoma korisne u karijernom savetovanju zato to mogu predstavljati neke od vanih indikatora investiranosti u profesionalni izbor, odnosno promiljeni izbor profesije. S obzirom na to da je sklonost ka


riziku povezana sa impulsivnim, ishitrenim nainom pristupa vanim ivot-nim i drugim zadacima, kao i stalnim traganjem za uzbuenjem i promenom (Baiocco et al., 2009; Zuckerman, 1971), proveren je odnos i izmeu tih indi-katora i sklonosti ka riziku.

Metod

Procedura

Istraivanje je sprovedeno u saradnji s Nacionalnom slubom za zapolja-vanje (NSZ)3. Proces prikupljanja podataka za ovo istraivanje sproveden je tokom redovnih aktivnosti testiranja profesionalnih interesovanja u kontek-stu profesionalne orijentacije uenika koji zavravaju srednje obrazovanje i biraju fakultete i vie kole na kojima ele da nastave kolovanje. Za potrebe testiranja bilo je izraeno posebno uputstvo o nainu zadavanja instrumena-ta korienih u ovom istraivanju i podacima koje treba prikupiti. Uee u ispitivanju bilo je dobrovoljno. Osim podataka potrebnih za ovu studiju, od ispitanika su se uzimale informacije o polu, uzrastu, vrsti kole u koju idu i mestu u kojem ive.

Uzorak

Uzorak su inila 583 srednjokolca zavrnih razreda srednjih kola (65% devojaka, prosena starost 18 godina). Najvei broj ispitanika je iz Beograda (43%). Gimnaziju zavrava 57 % ispitanika, slede ekonomske kole (13,5 %), tehnike (5,6 %), medicinke (2 %), umetnike (1%), poslovne (1%), ostale (ukupno 3,1 %), a podatke o koli nije dostavilo 16,1% ispitanika.

Instrumenti

EVAR Skala. Za ispitivanje sklonosti ka riziku koriena je Skala za pro-cenu rizika (EVAluation of Risk Scale, EVAR; Sicard et al., 2001). Ovu skalu konstruisali su Bruno Sikar, Elizabet uv, Elen Kuder i Olivie Blin (Bruno Sicard, Elisabeth Jouve, Helene Couderc i Olivier Blin) 1999. godine u ci-lju sprovoenja istraivanja o sklonosti ka riziku pripadnika francuske vojne mornarice. EVAR skala je, inae, najvie koriena u testiranju vojnog osoblja (avijacija, mornarica i drugo oficirsko osoblje). Tom prilikom ispitivane su razlike u pogledu sklonosti ka riziku s obzirom na uzrast, in, sta, izloenost borbenim dejstvima, deprivaciju sna itd. (npr., Killgore et al., 2006; Killgore, Grugle, Killgore, & Balkin, 2010; Sicard et al., 2001, 2003).

3 Koristimo ovu priliku da se posebno zahvalimo koleginici Vesni eki na nesebinoj po-moi i podrci prilikom organizovanja i sprovoenja ovog istraivanja.


EVAR skala se sastoji od 24 ajtema koji pokrivaju 5 dimenzija. To su: samokontrola (na primer, Vie volim da rukovodim nego da imam nadre-enog ili Nepovoljne okolnosti me ojaaju); traganje za opasnou (na primer, Skakao bih u vodu sa daske koja je veoma visoka ili Tragam za uzbuenjem koje donosi opasnost); energija (na primer, Volim da sluam muziku glasno ili Kada ugledam osobu koja se davi, odmah skoim u vodu); impulsivnost (na primer, Spreman sam za sukobljavanje ili Volim da se kockam); nepobedivost (na primer, U toku vonje svetlo na semaforu postane uto, tada ubrzam ili Ja sam uvek u pravu). Ajteme prati grafika skala na kojoj ispitanik na liniji od 100 milimetara ucrtava vertikalnu liniju na mestu za koje smatra da ga najbolje opisuje s obzirom na datu tvrdnju. Na krajevima svake tvrdnje nalaze se dva krajnja pola opisane situacije, na pri-mer: Iznenada se ugasi svetlo na meni nepoznatom stepenitu (Ne pomiem se Odmah produim dalje).

Kako bismo skalu uinili lakom za ocenjivanje, odluili smo da proces obraunavanja skorova uinimo jednostavnijim. Tako smo za potrebe ovog istraivanja izvrili modifikaciju skale i umesto grafike skale (s linijom od 100 milimetara) koristili smo numeriku od 0 do 10, s verbalno definisanim podeocima. Zadatak ispitanika bio je da zaokrue onaj broj na skali koji naj-bolje opisuje njihovo reagovanje u rizinoj situaciji. Pouzdanost tako mo-difikovane skale, procenjivane Kronbahovim alfa koeficijentom, iznosi 0,77 (Markovi Rosi, Vukeli, izmi, 2014).

Test profesionalnih opredeljenja (TPO). Za ispitivanje profesionalnih in-teresovanja korien je Test profesionalnih opredeljenja (TPO) Kostia i Vla-jieve (Kosti i Vlaji, 2007). Verzija koju smo koristili u ovom istraivanju sastoji se od 168 opisa iz 12 familija zanimanja (administracija, bezbednost, tehnika, kreativnost, kultura, literatura, nauka, pomaganje, poljoprivreda, praksa, sport i usluge) koji su rasporeeni u parove. Zadatak ispitanika bio je da se u svakom paru opredeli za onu stavku koja opisuje zanimanje koje bi radije obavljao.

Indikatori pristupa odabiru profesije. Za ocenu utroenog vremena za donoenje profesionalne odluke postavljeno je sledee pitanje: Koliko ti je vremena bilo potrebno da otkrije zanimanje/zanimanja koja ti se sviaju?, koje je pratila skala Likertovog tipa od 1 do 5, 1 veoma malo, 5 veoma mnogo. Za ispitivanje broja preferencija korieno je jedno otvoreno pitanje: Kojim bi profesijom/profesijama jednog dana eleo/elela da se bavi?. Za ocenu spremnosti za donoenje odluke ispitanicima je postavljeno sledee pi-tanje: U kojoj meri si spreman/spremna da u ovom trenutku donese odluku o izboru budueg zanimanja?, koje je praeno petostepenom skalom Liker-tovog tipa (1 uopte nisam spreman/spremna, 5 u potpunosti sam spreman/spremna).


Rezultati

Sklonost ka riziku i izbor budueg zanimanja

U Tabeli 1 prikazane su aritmetike sredine i standardne devijacije za EVAR skalu (ukupan skor i pojedinani faktori) i za jednoajtemske mere ko-riene za procenu spremnosti za donoenje odluke o buduem zanimanju.

Tabela 1. Aritmetike sredine i standardne devijacije za EVAR i indikatori pristupa odabiru budue profesije

Min. Maks. M SDEVAR (Ukupno) 40,00 223,00 127,53 27,29Samokontrola 10,00 60,00 38,40 8,80Traganje za opasnou 0 50,00 23,52 9,34Energija 0 50,00 32,83 6,98Impulsivnost 0 49,00 17,79 8,28Nepobedivost 7 50,00 27,57 7,39Utroeno vreme za odluku 1 5 2,26 1,74Broj preferencija 0 7 1,50 1,23Spremnost za profesionalnu.odluku 1 5 2,95 1,36

Povezanost izmeu ukupnog skora na EVAR skali, skorova na dimenzija-ma EVAR skale i razliitih dimenzija testa profesionalnih opredeljenja anali-zirana je pomou koeficijenta Pirsonove linearne korelacije. U Tabeli 2 moe se videti da je dobijena znaajna i umerena korelacija izmeu ukupnog skora na EVAR skali i preferencija Bezbednost i Sport. Korelacija s dimenzijom Po-ljoprivreda je znaajna, ali niska.

Kada su u pitanju pojedinane dimenzije EVAR skale, moe se rei da one u velikoj meri odraavaju strukturu korelacija sa ukupnim skorom s preferen-cijom Bezbednost i preferencijom Sport. Tako su najvie korelacije dobijene izmeu svih pet dimenzija EVAR skale i preferencije Bezbednost. Preferencija Sport je sledea u pogledu visina korelacija sa EVAR faktorima, a nije u ko-relaciji jedino s Nepobedivou. Sve ove korelacije su pozitivne, to ukazuje na to da su ispitanici koji biraju zanimanja iz oblasti bezbednosi ili sporta u veoj meri skloni da se uputaju u rizine aktivnosti.

Neto nie korelacije dobijene su izmeu dimenzije Samokontrola i prefe-rencije Poljoprivreda, a ova EVAR dimenzija je i u znaajnoj, ali niskoj, kore-laciji i s preferencijama Praktine delatnosti (negativna) i Usluge (pozitivna). Dimenzija. Traganje za opasnou pokazuje znaajne, ali niske, korelacije s preferencijama Administracija (negativna) i Praktine delatnosti (pozitivna). Kod dimenzije Energija zabeleene su i neto nie negativne korelacije i s pre-ferencijama Kreativnost i Kultura. Dimenzija Impulsivnost znaajno korelira i s preferencijama Usluge (pozitivna) i Poljoprivreda (negativna), ali su ove korelacije, takoe, niske. Dimenzija Nepobedivost je u znaajnoj, ali niskoj pozitivnoj korelaciji jedino jo s preferencijom Praktine delatnosti.


Tabela 2. Korelacije izmeu ukupnog skora na EVAR skali i svake od dimenzija profesionalnih preferencija

Adm

inist

racij

a

Bezb

edno

st

Tehn

ika

Kre

ativ

nost

Kultu

ra

Lite

ratu

ra

Nau

ka

Pom

agan

je

Poljo

priv

reda

Prak

tine

de

latno

sti

Spor

t

Uslu

ge

EVAR -0,046 0,310** 0,013 -0,036 -0,033 0,011 -0,021 -0,013 -0,096* 0,042 0,217** 0,074

Samokontrola 0,044 0,276** 0,006 0,012 0,023 0,040 -0,023 0,036 -0,183** -0,104* 0,198** 0,100*

Traganje za opasnou -0,106

* 0,281** 0,021 -0,012 -0,038 -0,007 -0,020 -0,017 -0,034 0,100* 0,165** 0,006

Energija 0,003 0,180** 0,032 -0,121** -0,084* -0,033 -0,064 -0,016 -0,060 0,009 0,164** 0,053

Impulsivnos. -0,014 0,187** -0,049 0,030 0,016 0,027 -0,010 0,014 -0,086* 0,001 0,117** 0,110**

Nepobedivost -0,072 0,156** 0,019 -0,027 -0,004 0,072 0,024 -0,016 -0,048 0,083* 0,046 0,001* Korelacija znaajna na nivou 0,05** Korelacija znaajna na nivou 0,01

Sklonost ka riziku i indikatori pristupa odabiru budue profesije

Povezanost izmeu ukupnog skora na EVAR skali i pojedinanih dimen-zija ove skale koje ukazuju na razliite aspekte rizinog ponaanja s pristu-pom odabiru budue profesije takoe su analizirani korienjem Pirsonovog koreficijenta linearne korelacije. Kao to se iz Tabele 3 moe videti, ukupni skor sa EVAR skale korelira znaajno, ali nisko, s dimenzijom Spremnosti za donoenje odluke o zanimanju. Skor na dimenziji Samokontrole pokazuje znaajne i niske pozitivne korelacije s brojem navoenih preferencija, pro-cenjenom vremenu za donoenje odluke o zanimanju i spremnou za do-noenje odluke o profesiji. Dimenzija Energije korelira nisko, ali znaajno, s procenom utroenog vremena za donoenje odluke.

Tabela 3. Povezanost indikatora pristupa odabiru profesije sa ukupnim skorom sa EVAR skale i skorovima na pojedinanim

dimenzijama EVAR skaleEVAR

ukupni skorSamo-

kontrolaTraganje za opasnou Energija Impulsivnost Nepobedivost

Utroeno vreme za izborzanimanja 0,064 0,196

** 0,019 0,109** 0,003 0,009

Broj preferencija 0,075 0,125** 0,003 0,031 0,075 0,70Spremnost zadonoenje odluke o zanimanju

0,092* 0,132** 0,018 0,029 0,046 0,015

* Korelacija znaajna na nivou 0,05** Korelacija znaajna na nivou 0,01


Diskusija

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraivanju ukazuju na to da sklonost ka riziku jeste jedna od bitnijih komponenti prilikom odabira zanimanja. Tako-e, pokazano je da pojedinci skloni riziku biraju ona zanimanja koja ukljuu-ju vei stepen rizika, to moe indikovati dobru procenu sopstvenih potreba, ali i informisanost o rizicima koje ta zanimanja nose. Ve pomenuta ranija istraivanja (Musolino & Hershenson, 1977; Sicard et. al, 2001, 2003; Trim-pop et al., 1999) ukazala su na to da pojedinci koji obavljaju zanimanja koja ukljuuju vei stepen opasnosti, bilo po njih same ili okolinu, pokazuju i veu sklonost ka rizinim ponaanjima. I u ovom istraivanju pokazano je da sklo-nost ka riziku znaajno korelira s profesionalnim preferencijama u kojima je rizik vana karakteristika posla (kao to je su zanimanja iz oblasti bezbedno-sti: vojska, policija), kao i sa zanimanjima u kojima je rizik vaan deo uspeha (kao to je sport). Sikar i saradnici (Sicard et al., 2003) pokazali su da su vojni piloti u veoj meri skloni riziku od civilnih pilota, iako su oba zanimanja vi-soko rizina, objanjavajui to injenicom da se vojni piloti suoavaju s veim rizikom usled opasnijih i nepredvidljivijih okolnosti, kao i neophodnou da se zadaci obave tako da bi se smanjili i drugi rizici (na primer, kada opstanak zemljanih trupa zavisi od podrke iz vazduha).

Ling (Lyng, 2008) istie da u skoro svim sportskim vetinama posebnu ulogu imaju rizik i neizvesnost, to ih i svrstava i odrava meu najpopular-nijim aktivnostima dananjice. Pored toga, kako istie ovaj autor, pred spor-tistima se stalno nalaze izazovi u vidu neizvesnog rezultata, stalne kompeten-cije, ali i opasnosti od povreda. Skolonost ka riziku je posebno izraena kod ekstremnih sportova gde je ona, a ne elja za takmienjem, po Lingu (Lyng, 2008), u stvari glavni cilj uputanja u te opasne aktivnosti..

Ipak, da bi se razumeo znaaj sklonosti ka riziku kao dispozicije koja je bitna za obavljanje profesionalnih aktivnosti, vano je naglasiti da se uoava-ju dva kvalitativno razliita oblika ove tendencije, koji u znatnoj meri utiu na to da li e se neko ponaanje, podstaknuto sklonou ka riziku, smatrati ugroavajuim (po sebe i druge) ili ne.

Zakerman i saradnici (Zuckerman, Kuhlman, Joireman, Teta, & Kraft, 1993) opisali su sutinu impulsivnosti vezanu za traganje za uzbuenjem pre-ko faktora koji su nazvali Impulsivno traganje za senzacijama (Impulsive Sen-sation Seeking). Ovaj faktor predstavlja kombinaciju potrebe za uzbuenjem i opasnou i tekoe pri odlaganju reakcija iji bi smisao bio da se prvo raz-motre mogue posledice. S druge strane, prisustvo samokontrole u situacija-ma potencijalne opasnosti ne samo to u veoj meri moe otkloniti negativne posledice ve doprinosi i motivaciji, kao i oseanju zadovoljstva pri uputa-nju u rizine situacije. O tome govore i Trimpop i saradnici (Trimpop et al., 1998) koji su utvrdili vezu izmeu preuzimanja rizika i tenje pojedinaca za


kontrolom. Oni smatraju da ti rezultati ukazuju na to da bar neki pojedinci planiraju unapred i paljivo se pripremaju kada treba da preuzmu rizik. Apter (Apter, 1992) smatra da uverenje o sopstvenoj kontroli pri preuzimanju rizika koje se, na primer, ispoljava kroz neophodne pripreme, moe biti sutinski element koji doprinosi da uesnici u rizinim aktivnostima stvaraju, kako on naziva, zatitne okvire (protective frames). Ovaj autor smatra da kad ti okviri funkcioniu, pojedinci mogu da doive opasnosti u rizinim aktivnostima kao prijatna ili, ak esto, vrlo prijatna iskustva. Kod ljudi kod kojih zatitni okvi-ri ne funkcioniu, aktivnosti koje ukljuuju rizik verovatno e izazvati strah i uznemirenost. Kada, prema tome, govorimo o sklonosti ka riziku, vano je da razlikujemo da li se osoba koja pokazuje tu tendenciju rukovodi trenutnim nagonima prilikom traganja za uzbuenjem ili dokazivanja neustraivosti, ili poseduje odgovarajui stepen samokontrole pomou koga moe da proceni i utie da takva aktivnost donese traeno, ali i bezbedno, zadovoljstvo.

Ako pogledamo povezanost pojedinanih dimenzija sklonosti ka riziku s preferencijama pomenute dve najrizinije grupe zanimanja, vidimo da je kod buduih vojnika, policajaca i sportista najjae izraena dimenzija samo-kontrola (kod bezbednosnih zanimanja neto je vie izraena potreba za tra-ganjem za uzbuenjem, ali su ove korelacije gotovo identine). Treba, me-utim, napomenuti i da ovi ispitanici pokazuju vie impulsivnih tendencija od ispitanika koji preferiraju neka od preostalih zanimanja. Implikacije ovog nalaza na prvi pogled mogu biti problematine, ali podatak da su dobijene vie korelacije izmeu preferencija ka bezbednosti i sportu i samokontrole u odnosu na impulsivnost uliva nadu da je kod tih ispitanika sklonost ka riziku poeljna karakteristika za uspeno obavljanje preferiranih zanimanja.

U rezultatima naeg istraivanja pokazalo se i da su pojedinci koji su sklo-ni da se bave poljoprivredom manje skloni riziku. Doista, za poljoprivrednika bi najpoeljnije bile okolnosti u kojima ne bi bilo prepreka, nepovoljnih vre-menskih uslova, bolesti i slinih rizinih situacija koje ometaju rad na usevi-ma, ubiranje plodova, brigu o ivotinjama4,5.

Iako preferencije ka drugim zanimanjima iz TPO-a nisu u korelaciji sa ukupnim skorom na skali, interesantno je pomenuti povezanost izmeu nekih zanimanja i pojedinanih dimenzija EVAR skale. Kao to je to napomenuto na samom poetku diskusije, i ti rezultati delom mogu ii u prilog iznesenoj interpretaciji da kandidati imaju dobru procenu sopstvenih potreba i da su informisani o tome koliko rizika nose razliita zanimanja. Za negativnu po-vezanost preferencije ka administrativnim poslovima i traganja za opasnou moe se rei da je oekivan rezultat. Voenje poslova, knjiga, rad na alteru

4 452093.00 Farmworkers, Farm, Ranch, and Aquacultural Animals. O*NET OnLine. Re-trived from: http://www.onetonline.org/link/summary/452093.00

5 194011.01 Agricultural Technicians.O*NET OnLine. Retrived from:http://www.oneton-line.org/link/summary/194011.01


zahtevaju odreen nivo izvesnosti i preciznosti, kao i manjak dodatne stimu-lacije6. Negativna povezanost energinosti, odnosno preferiranja stimulusa vi-eg intenziteta radi dobijanja energije i odabira zanimanja iz oblasti kulture i umetnosti, moe se objasniti pretpostavkom da pojedinci koji su skloni takvoj vrsti zanimanja poseduju unutar sebe kompleksniji i stimulativniji svet7, te su im, stoga, moda u manjoj meri potrebni spoljanji stimulansi radi optimal-nog funkcionisanja. Ispitanici koji bi voleli da se bave zanatskim delatnostima, popravkama, kunim radovima u neto veoj meri skloni su da se uputaju u opasne situacije i da vide sebe kao neustraive osobe, a da pritom, poseduju manjak samokontrole. Ovakav rezultat deluje neobino i bilo bi korisno da se utvrdi zbog ega bi budui zanatski radnici u neto veoj meri pokazivali brzo-pletost, odnosno nepromiljenost. S obzirom da su dobijene korelacije niske, moda ovakav nalaz ni ne poseduje neku znaajniju vanost.

Na kraju, iz rezultata se vidi da ispitanici koji bi eleli da se bave uslu-nim delatnostima (radnici u ugostiteljskim objektima, kozmetikim salonima i sl.) pokazuju neto vie impulsivne tendencije, koje su, ipak, pod izvesnim stepenom samokontrole. Ovaj rezultat, takoe, predstavlja osnovu za dalja razmiljanja.

to se tie pristupa odabiru profesije i sklonosti ka riziku, iz rezultata bi se reklo da se dobijaju i neke korelacije koje su moda na prvi pogled neo-ekivane. Tako je dobijeno da su pojedinci skloni riziku spremniji da donesu odluku o sopstvenom profesionalnom izboru.

Objanjenje ovog nalaza se, meutim, moe lake razumeti ukoliko vidi-mo koje su dimenzije sklonosti ka riziku doprinele takvom rezultatu. Osobe koje imaju veu samokontrolu kau da su potroili vie vremena na donoe-nje profesionalne odluke i da su spremniji da tu odluku donesu, ali navode i vei broj preferencija ka buduim zanimanjima. Ovakav nalaz nije neobian, s obzirom da moemo pretpostaviti da pojedinci koji su u stanju da dre situ-aciju pod kontrolom moda i due razmiljaju prilikom donoenja vanih od-luka, a kada je donesu, sigurniji su da je ona ispravna. Osobe koje poseduju viu samokontrolu takoe imaju i veu sigurnost u sebe, te moda i zbog toga navode vie preferencija, poto veruju da bi mogli da budu uspeni u veem broju zanimanja.

Konano, ispitanici koji postiu vie rezultate na dimenziji Energija ujedno troe vie vremena na donoenje odluke u pogledu budue profesije. Moda moemo da pretpostavimo da objektivno utroeno vreme za donoenje odluke o izboru budue profesije kod ovih ispitanika nije dugo, ali, s obzirom da je njima potrebna vea koliina stimulacije i bri ivotni tempo, mogue je i da oni imaju drugaiju subjektivnu procenu utroenog vremena. S druge strane,

6 439061.00 Office Clerks, General. O*NET OnLine. Retrived from:http://www.oneton-line.org/link/summary/439061.00

7 271013.00 Fine Artists, Including Painters, Sculptors, and Illustrators.O*NET OnLine. Retrived from: http://www.onetonline.org/link/summary/271013.00


mogue je da je taj rezultat indikator nekih karakteristika koje su vezane za sam uzrast srednjokolaca (Panchal, 2011; Puri, 2011). Pokazano je, naime, da vrednosti na ovoj dimenziji opadaju sa uzrastom (Markovi, 2004; Sicard et al., 2001), te bi moda takav rezultat mogao da sugerie nedovoljnu usmerenost tih uenika na reavanje pitanja u vezi sa izborom budue profesije usled njihove vee okupiranosti drugim temama karakteristinim za adolescentni period.

Zakljuak

Sklonost ka riziku je znaajna dispozicija u situacijama izbora budue pro-fesije. Pojedinci skloni riziku u neku ruku prepoznaju svoje potrebe i oigled-no tee onim profesijama u kojima ima vie stimulativnih i rizinih situacija koje su im potrebne da bi optimalno funkcionisali. Ohrabruje podatak da ispitanici koji preferiraju rizinija zanimanja vide sebe kao osobe koje su u stanju da situaciju dre pod kontrolom, to je neophodan uslov za obavljanje bilo kakvih poslova koji mogu dovesti u opasnu situaciju pojedinca koji ga obavlja ili njegovu okolinu. Takoe, pokazano je da je pristup odabiru profe-sije, koji moe ukazivati na potrebu da se upravlja sopstvenim profesionalnim izborom (Savickas & Porfeli, 2011), korisno prouavati u kontekstu samokon-trole, kao jednog od indikatora sklonosti ka rizinom ponaanju.

U nekim buduim istraivanjima bilo bi korisno da se ispita da li postoje razlike u pogledu sklonosti ka riziku, merene EVAR skalom, izmeu pripad-nika razliitih profesionalnih grupa, odnosno kod ispitanika koji su zavrili obrazovanje i ija profesionalna karijera traje. U vezi s tim, mogle bi se pro-veriti i eventualne razlike u pogledu jo nekih karakteristika koje bi mogle uticati na vezu sklonosti ka riziku i profesionalnih ponaanja (kao to su, na primer, pol, uzrast). U pogledu indikatora pristupa odabiru budue profesije, istraivanje bi se moglo proiriti i na jo neka pitanja na primer, da li su se ispitanici savetovali sa nekim prilikom donoenja odluke, ta je presudno uticalo na izbor profesije i slino. Bilo bi, takoe, interesantno i da se ispita povezanost sklonosti ka riziku i izbora srednje kole, s tim to bi za takvo istraivanje bilo neophodna znaajnija modifikacija EVAR skale. U skladu s dobijenim rezultatima moglo bi se razmiljati i o tome da li ispitivanje sklo-nosti ka riziku treba da postane deo baterije psiholokih testova prilikom ispi-tivanja pogodnosti kandidata za obavljanje pojedinih visokorizinih poslova.

ReferenceApter, M. J. (1992). The dangerous edge: The psychology of excitement. New York, NY:

Free Press.Auerbach, S. M. & Gramling, S. E. (1998). Stress management: Psychological foundati-

ons. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.Baiocco, R., Laghi, F., & DAlessio, M. (2009). Decision-making style among adoles-

cents: Relationship with sensation seeking and locus of control. Journal of Ado-lescence, 32(4), 963976. doi:10.1016/j.adolescence.2008.08.003


Bojanovi, R. ., izmi, S. M., & Petrovi, I. B. (1995). Entrepreneurial orientation and personality traits. Psihologija, 28(SI), 4964.

Dahlbck, O. (1990). Personality and risk-taking. Personality and Individual Differen-ces, 11(12), 12351242. doi:10.1016/01918869(90)90150-P

Hansen, J. C. (2005). Assessment of interests. In S. D. Brown & R. W. Lent (Eds.), Career development and counseling: Putting theory and research to work (pp. 281304). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.

Killgore, W., Grugle, N., Killgore, D., & Balkin, T. (2010). Sex differences in self-re-ported risk-taking propensity on the Evaluation of Risks scale. Psychological Re-ports, 106(3), 693700. doi:10.2466/pr0.106.3.693700

Killgore, W., Vo, A., Castro, C., & Hoge, C. (2006). Assessing risk propensity in American soliders: Preliminary reliability and validity of the Evaluation of Risk (EVAR) Scale English version. Military Medicine, 171(3), 233239.

Kosti, P. i Vlaji, A. (2007). Test profesionalnih opredeljenja TPO. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Lauriola, M. & Levin, I. P. (2001). Personality traits and risky decision-making in a controlled experimental task: An exploratory study. Personality and Individual Differences, 31(2), 215226. doi:10.1016/S01918869(00)001306

Lyng, S. (2008). Risk taking in sport: Edgework and reflexive community. In: M. At-kinson & K. Young (Eds.) Tribal play: Subcultural journeys through sport (pp. 83109). Bingley, UK: JAI.

Markovi, O. (2004). Ispitivanje sklonosti ka riziku pilota (Neobjavljeni diplomski rad). Filozofski fakultet, Beograd.

Markovi Rosi, O., Vukeli, M., izmi, S. (2014). Sklonost ka riziku i izbor budueg za-nimanja. Rad prezentovan na XX naunom skupu Empirijska istraivanja u psiholo-giji, knjiga apstrakata, Beograd: Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu (str.140141). Preuzeto sa:http://www.empirijskaistrazivanja.org/KnjigaRezimea.aspx

Miller, M. J. & Brown, S. D. (2005). Counseling for career choice: Implications for improving interventions and working with diverse populations. In S. D. Brown & R. W. Lent (Eds.), Career development and counseling: Putting theory and rese-arch to work (pp. 441465). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.

Millward, L. J. (2005). Understanding occupational & organizational psychology. Lon-don, UK: Sage.

Morris, J. L. (1966). Propensity for risk taking as a determinant of vocational choice: an extension of the theory of achievement motivation. Journal of Personality and Social Psychology, 3(3), 328335. doi:10.1037/h0023076

Munsey, C. (2006). Frisky, but more risky. Monitor on Psychology, 37(7), p. 40. Preu-zeto sa: http://www.apa.org/monitor/julaug06/frisky.aspx

Musolino, R. & Hershenson, D. (1977). Avocational sensation seeking in high and low risk-taking occupations. Journal of Vocational Behavior, 10(3), 358365. doi:10.1016/00018791(77)900690

Panchal, S. (2011). From twenties to thirties. In S. Palmer & S. Panchal (Eds.), De-velopmental coaching: Life transitions and generational perspectives (pp. 5171). Hove, UK: Routledge.


Puri, A. (2011). Coaching

Documents

Psiholoska Istrazivanja Vol 17 Br 2_2014