PSIHOLOŠKA PROCENA:

Nalaz i mišljenje psihologa

Prof. Dr Jasna Veljković

Da se podsetimo, klinički metod odlikuje:

Pojedinac kao predmet posmatranja Eksplrativni karakter nacrta proučavanja Ekstenzivno prikupljanje heterogenih

podataka Aktivan uticaj kliničra u svim fazama rada Klinički način klasifikacije, evaluacije i

interpretacije

Kako vršiti integraciju svih tih različitih dobijenih podataka?

Postoji sadržaj i forma psihološkog nalaza. Nalaz ima svoj naučni i administrativni vid. Nalaz sa zaključkom se iznosi u pismenoj formi. On treba da sadrži: prikaz primenjenih dijagnostičkih indiktora i mišljenje-procenu, interpretaciju a može d sadrži i eventualnu preporuku(tipa-

savetuje se uključivanje u individ.psihoterap.tretman), ili zbog naglašene hostilnosti i paranoidnih tendencija, ne savetuje se uključivanje u grupno-psihoterapijski tretman.

Kako vršiti integraciju svih tih različitih dobijenih podataka?

Nalaz i mišljenje moraju biti dokumentovani. Nalaz je slika psihologove dijagnostičke veštine. Forme se razlikuju od ustanove do ustanove, od

psihologa do psihologa, od svrhe pisanja nalaza(za koga, zbog čega i sl). Često se nalaz daje u usmenoj i pismenoj formi.

Kako vršiti integraciju svih tih različitih dobijenih podataka?

Pismeni izveštaj mora bude vrlo jasno ali i oprezno napisan. Sadrži i izvesno cenzurisanje i ograničenije

zaključke nego usmeni izveštaj. Usmeni izveštaj nije dostupan proveri i oni su

(npr.prezentacija slučaja na semianrima) više demonstracija veštine tog psihologa. Negde se traže obe forme nalaza, npr.sud traži

oba, timska obrada slučaja takodje.

Forme psihološkog izveštaja

Različite su forme nalaza i zavise od:Uzrasta ispitanika(ne može biti isti za sve

uzraste)Primenjenih metoda(zavisno od broja i

vrsta primenjenih metoda)Kome je nalaz namenjen(mora da bude u

funkciji u odnosu na ustanovu i funkciju kojoj je manjenjen).Zavisi i od uputnog pitanja.

Šta sve može da se traži u zahtevu za ispitivanje?

QI Procena intelkt.oštećenja(DQ) Dijagnostička klasifikacija ili diferencijalna dijagnoza. Procena zrelosti ličnosti Procena deterioracije ličnosti Procena napretka ili nazadovanja izmedju izvršenih ispitivanja Procena kapaciteta za psihoterapijski tretman odredjene vrste Evaluacija tretmana(testiranje pre i posle) Procena rizika od suicida kao i Mnogo drugih različitih zahteva zavisno za koga dijagnostičar radi

nalaz.

Osnovne komponente psihološkog izveštaja

1. Osnovni podaci o ispitaniku2. Razlog upućivanja na psihološko ispitivanje3. Opšti utisak o ispitaniku, njegov odnos prema

ispitivaču, ispitivanju ,ponašanje i promena ponašanja u toku ispitivanja i pri zadavanju pojedinih testova).

4. Ponašanje u test-situaciji(stav i motivacija prema psihol.ispitivanju u celini i na pojed.testovima, npr. C šok na 2.karti Roršaha ili na aritmetici na WB skali postaje vrlo uznemiren i sl).

Osnovne komponente psihološkog izveštaja

5. Koje su tehnike primenjene(ili ih nabrojimo ili ih navedemo po nekom sistemu kalsifikacije podataka primenjenom u nalazu).

6.Procena intelektualnih sposobnosti i procena načina i stila mišljenja(efikasnost,

neefikasnost, gde to vidimo, kako se ispoljava, na kojim test.ili subtestovima skale, da li postoji oštećenje mišljenja, po formi ili sadržini, kakva je vrsta oštećenja, opisati je).

Osnovne komponente psihološkog izveštaja

U pogledu procene intelektualnih sposobnosti(nastavak na 6.) možemo imati šemu pa navoditi:Opšti QIPosebne QI(ver. I manip).Kvalitativna analiza verbalizacije i načina

rešavanja problema sa gledišta diferenc.dijagnostičkih specifičnostiSkater analiza skalaUporedna analiza svih testova kojima su

ispitivane inteligencija i kognitivni procesi

Osnovne komponente psihološkog izveštaja

7.Procena ličnosti(najčešće je ovo najsloženiji deo dijagnostičkog rada).Tu obuhvatamo sledeće:

Crte ličnosti koje su procenjene kao specifične za ispitanika ili su kod njega vrlo istaknute(struktura ličnosti)

Nj. stav u odnosu prema sebi,realnosti i svesnu motivaciju,obrasce interpersonalnih odnosa,vezivanja i konflikte u konkretnim socijalnim relacijama

Etiološke hipoteze(sa psihodrinam. Ili nekog drugog teor. Pristupa)

Hipotetičku klasifikaciju ličnosti, prema ispitivanim utvrdjenim obeležjima u nozološke kategorije.

Osnovne komponente psihološkog izveštaja

8.Predlozi i preporuke koje se daju na osnovu izvršenog ispitivanja, u odnosu na odredjeni kriterijum.Ovde je naglasak i na predikciji.

9.Zaključak je “neobavezni deo” psihološkog izveštaja ali Vam ga svi traže.

Ovde se sažeto ponovi sve ono što je dotle napisano u izveštaju i na kraju daje odgovor na postavljeni zadatak.

Namena psihološkog nalaza Svrha nalaza: da omogući donošenje neke

značajne odluke za isipitanika i preduzeti akciju koaj se tiče ispitanika(vrstu lečenja najčešće).

Dvostruka odgovornost dijagnostičara u pisanju nalaza:

1. Prema ispitaniku2. Prem ustanovi ili stručnjaku koji donosi ili

sprovodi odliku(terpijsku, rehbilitacionu, sudsku, administrativnu isl).

Psiholog posreduje izmedju slučaja i izvršioca.

Namena psihološkog nalaza Zadatak koji se pred psihologa postavlja, na žalost nije

uvek eksplicitan. Posebno u psihijatrijskim ustanovama. Motivi upućivanja psihologu mogu biti vrlo različiti, kao: Potpuna nejasnoća slučajaNedovoljno znanje i iskustvo psihijatraNeisgurnost da se odluči izmedju dve podjednako

prihvatljive dijagnoze Potreba da ima objektivnu potvrdu svog dijagnostičkog

mišljenja, pa ako se ta potvrd ne desi, može se desiti spor izmedju psihologa i psihijatra...

U izveštajne eksplicitne zahteve sastavljanja izveštaja ubrajaju se:

a. Deskripcija(one aspekte ličnosti koje ispitujemo testovima moramo na funkcinonalan način prikazati u izveštaju)

b. Argumentaciju,procene , interpretaciju, sudove(svi dobijeni pdoaci unose se u nalaz sa evaluacijom.Neogradjeni podaci ne unose se u izveštaj.Moraju biti osmišljeni i propraćeni jasnim, odgovrajućim komentarom,( i nikako dvosmisleni), moraju biti razumljivi za čitača nalaza.

U izveštajne eksplicitne zahteve sastavljanja izveštaja ubrajaju se:

c)Razumljivost(nekada nalaz piše psiholog koji sam iako je testirao, ne razume slučaj.Onda je takav nalaz i za druge nejasan, nerazumljiv).Slučaj mora biti shvaćen od strane psihologa a nalaz jasan.

d)Opredeljenost(psiholog mora jasno da se opredeli da je pacijent psihotičan ili nije da je to psihotična epizoda ili psihotiči hronični poremečaj)...

ALI, u posebnim slučajevima, npr. Na sudu kod nejasnih slučajeva, psiholog ima pravo da se uzdrži od davanja suda,kada mu nedostaju presudni elementi za zaključak.

Preduslovi psianja dobrog nalaza:

Nedma dobrog nalaza bez dobrih informacijaBez dobrog procenjivanja informacijaBez dobre interpretacije svih informacija i

procenaNema dobre interpretacije bez dobre

teorijeZato, mogućnost greške je velika.

Opšti problem integracije podataka

Kod nas:ekstenzivna eksploracija sa multimetodskim skupinamka(5 do 10 metoda).

Svuda u svetu te skupine su uglavnom sastavljene od istih testova, kao:

VB skaleMahoverRoršahov metod TATMMPICORNEL INDEX Plućik ... I sl.

Opšti problem integracije podataka

Savremena klinička psihodijagnostika je usvojila kao svoje strateško načelo istoriju slučaja.

Tražeći sigurnost, kliničari su je našli u primeni velikog broja metoda.

Zbog niske pouzdanosti i validnosti nekih metoda, one se dupliraju, pa se daju alternativne.

Na kraju kliničar je “izbezumljen” sa gomilom različitih podataka dobijenih na svim tim testovima.

To je situacija”inflacije podataka”. Povežanje kvaniteta informacija prouzrokuje problem

zaključivanja.

Opšti problem integracije podataka

Izbor metoda je ili proizvoljno ili čisto emprijski odredjen. Početnici koriste skupine koje koriste kolege u

toj ustanovi. Njih moramo razlikovati od baterija testova koje

su zajednički baždarene i metrijski uporedljive. Medjusobni odnos metoda u skupini nije ništa

bolji ni u teorijskom pogledu. Teorijsko jedinstvo multimetodskih skupina ili ne

postoji ili je labavo.

Statistički postupci integracije Jedinstveniji, pristupačniji proučavanju.1. Sumiranje ponderisanih podataka(najpoznatiji način

statističke integracije).Podaci koji su provereni se ponderišu prema odredjenoj skali, sumiraju se i ubacuu u odredjenu empirijski formulu.dobijeni rezultat je indikator statističkog obeležja.

2. Psihografska(profil) metoda.Pimenjuje se u slučaju multidemnzionalnih kriterijskih obeležja.Vrednosti pojedinih dimenzija se mogu medjusobno uporedjivati svodjenjem na standardne jedinice,što je značajna olakšica za pouzdanu inetrpretaciju.

Statistički postupci integracije Izgledaju uproštene i mehaničke u odnosu na

pojave koje pokušavamo pomoću njih da procenimo. U pitanju je mogućnost primene matematike u

psihologiji. Najveći otpori tome potiču iz Kliničke psihologije. Klinilčari(protivnici stat metoda) kažu da se

statistikom metode nerelno opisuju,osiromašaju i pretvaraju u besmislene apstrakcije. Odbacujući statističke metode, odbacuju princip

matematizacije.

Statistički postupci integracije Statistički orijentisani psiholozi na to daju

odgovor da statističke i matematičke formule i pojmovi mroaju da se tretiraju kao i ostale teorijske konstrukcije Mi nemamo kriterijum za razlikovanje, šta je

manje a šta više realno, posebno u psihologiji. Kao nauka psihologija se služi apstrakcijama. Pojam ili hipoteza data verbalnim ili

matematičkim simbolima naučna je ako omogućava:

Statistički postupci integracijeManipulaciju odredjenim pojavamaKontrolu odredjenih pojava ili varijabliPredikcijuStatistički pristup se nadovezuje na pozitivizam i

objektivitzam u nauci.Primena statističkih metoda je moguća samo

pod odredjenim uslovima:Ako je izvršenao prethodno istrživanje tokom

kojeg je obavljena ajtem-analiza i postavljena statistička formula.

Statistički postupci integracije

Ako je jasno definsani kriterijum po mogućnosti jednostavanAko izabrani indikatori imaju

zadovoljavajuću pouzdanostAko je populacija stabilna.

Izbor nivoa interpretacije Svi formalni aspekti nalaza mora da su

funkcionalno podredjeni osnovnim opredeljenjima koja smo do sada zauzeli. Psiholog je posrednik izmedju terapeuta i

pacijenta. Zato kao posrednik,on mora dobro znati obe

strane. Zato mora da unese statističko-normativne

procene(objektivnost), a uporedo sa time i da shvati ispitanika.

Izbor nivoa interpretacije Psiholog se u procesu razumevanja slučaja služi

tehnikama radi dobijanja relevatnih informacija i teorijom radi interpretcije podataka.

Interpretacijom podataka on pronalazi značenje. Zavisno od tog kako je pronašao vezu izmedju podataka

i značenja zavisiće uspešnost njegove funkcije releja izmedju A i B.

Interpretacija može da ostane prizemna usko vezana za testovno ponašanje.

I blago odstupanje od tog nivoa predstavlja normativno ocenjivanje test.pokazatelja ili prevodjenje, kaže Berger “kao po” sanovniku.

Izbor nivoa interpretacije

Suprotnost tome je “slobodna pesnička interpretacija”, neobvezna, slobodna i nedopustiva. Ostaje i pitanje opredeljenja za teoriju

ličnost na koju se pozivamo. Tu je dozvolejna sloboda izbora. Takodje birmo i nivo i dubinu iterpretacije,

koja zavisi i od teorije.

Izbor nivoa interpretacije U interpretacji možemo pokušati da damo

terapeutu što više oslonca za njegov budući rad. Osim normativnih ocena i deskriptivno

klasifikacionih sudova, dijagnostičar može biti motivisan i da da nešto više. Može da se uputi u prediktivne i postdiktivne

procene. Aktuelno je predikcija vrlo renomiran kriterijum i

sasvim je sigurno da uspeh u predvidjanju može da doprinese korisnosti psihodijagnostike.

Izbor nivoa interpretacije

Nastojanje da se da dobr predikcija vodi nas jednoj trasformaciji testovnih pdoataka. Predvidjanje je vezano za konkretne uslove i

specijalizovano ponašanje. Većinom se svodi na povezivanje odredjenih

psihotehničkih indikatora sa krietrijumom na osnovu empirisjkih istraživanja. U takvim zadacima kliničar simulira statističku

formulu.

Postidktivno sudjenje U kliničkoj interpretaciji slučaja često se

susrećemo sa postdiktivnim sudjenjem, dakle okrećemo se prošlosti ispitanika. Na osnovu aktuelno prikupljenih podataka i

psihodinamske teorije razvoja, dijagnostičar nastoji da poveže značenje test-podataka sa teorijskom medjuvarijablom. Smisao toga je da otkrijemo nesvesne etiološke

činioce simptoma i ispada , tj ličnosti kao specifične celine.

Postidktivno sudjenje

Ako bi uspeo u postdikciji, aktuelni fenomen(simptom, ispad ili sindrom),bio bi objašnjen i nj.uklanjanje u skladu sa postavkama psihoanalitičke teorije bilo bi ubrzano i sigurnije. Dakle etiološka postdikcija ima visok

stepen korsinosti.

Prediktivno i postdiktivno sudjenje

Prediktivno je empirijski orijentisano Postdiktivno je tesno vezano za teoriju. Bitna stvar:većina kliničara bira

psihodrinamski teorijski model. Zašto? Jer su sami testovi(Weksler, TNR, Roršah,

TAT) bazirani na psihoanalitičkoj teoriji. Dakle ona je najbliža baterijskoj

dijagnostici.

Psihodinamiski orijentisani kliničar

Sumnja u smisaonost manifestnog Veruje da je suština uvek “skrivena”. Ta pozicija potpuno suprotna verovanju

bihevijorista. Iz startne pozicije analitičara sledi da je

ličnost, ona latentna i suštinska, organizovana kao obrnuta piramida.

Obrnuta piramida Ako se posmatra površina, naći ćemo veliku

raznolikost i prividnu nepovezanost. Ako se spuštamo u dubinu,raznolikost je manja

a povezanost veća. Posmtrajući obrnutu piramidu po dubini,

zapažamo da sile idu od dna ka vrhu i da tim istim smerom minimum sila iz dubine kontroliše sve veći broj manifestacija i sekundarnih sila na površini. Dakle. Dijagnostička sonda po psihoanalitičkom

shvatanjua treba da zahvati što dublje.

Psihoanalitička ego-teorija

je sinteza izmedju: Teorije motivacije i afekata Teorije razvoja pojedinca Teorije volje u klasičnom smislu.

Psihoanalitička ego-teorija Imaju više orijentacije nego psihoanalitičke ka

aktuelnom i realnom. Zadržavaju postavku o nesvesnom Dihotomiji manifestnog i latentnog Put zaključivanja ide od prikupljanja specifičnog

test-uzorka ponašanja koje se posle prevodi u termine ego-psihologije. Zaključci iz prevoda se koriste za interpretaciju

tj,razumevanje, opis i tumačenje ponašanja postidktivno, aktuelno i prediktivno.

Najslabije strane ego-psihologije:

Postavljanje ponašanja u svojstvu “manifestacije”(posledice) u zavistan odnos prema egu kao regulatoru i kotroloru. Zanemarivanje svesne slike o sebi,

svesnih opredeljivanja i značaja izbora potreba datih kao projekcije za budućnost(ciljevi, planovi).

Bitna pitanja U čemu je problem pacijenta Kako se on odražava i do čega dovodi Šta je pozadina Kako je nastala smetnja Kakve potencijale ima ispitanik Šta ispitanik očekuje Kakva mu je pomoć potrebna Ko i gde može pomoći ispitaniku Kakvi su izgledi za rešavanje problema Da li je ovaj slučaj nešto izuzetno u pogledu postavljenih

pitanja i postoje li posebni rizici?

Za koga radi dijagnostičar?

Za pacijenta Za terapeuta(psihijatra) Za instutuciju Za svoju nauku?

Promene i novine

Tradicionalni medicinski model polako se napušta. Svakako je imao značajnu ulogu u razvoju

psihodijagnostike. Proširenje liste korisnika usluga

psihološke procene,(osim psihijatra), dovelo je do saznanja da je tradicionalni medicnski model smetnja daljem razvoju procene kao profesije.

Promene i novine

Stresno je i to što u klasičnom modelu, dijagnostičar, taman uspostavi dobar odnos sa pacijentom i završi dijagnostiku. Zbog toga su se mnogi odrekli psihodijagnostike

i okrenuli psihoterapiji. Nova razvoja faza procene ličnosti Ispitanik ima prava da bude upoznat sa nalazom Rezultat mora da bude dostupan i korisniku

Promene i novine

Psihodijagnostika se razvila u radu sa “normalnom” popualacijom. Primer:profesionalna selekcija i

orijentacija. Rad u školama Nalaz počinje da služi neposredno

ispitaniku

Preporuke: Odredite razlog upućivanja ispitanika na psihološku procenu Cilj ispitivanja Prikažite kratku anamnezu slučaja Primenite 3-5 testova Obradite rezultate prema priručnicima Razmotrite nalaze i druge podatke Dajte kratke komenatare za pojedine testove i celokupnu

konstelaciju pokazatelja Izdvojte 3-5 najvažnijih tema o ličnosti, ponašanju, nj. odnosima i

aktuelnom stanju, koristite poznate stručne termine ali i jednostavne reči i izraze, rečenice jasne, kratke,ponudite u nalazu moguća rešenja, izbegavajte preopširnost.

Alternative1. Nulti izbor-ne bavite se dijagnostikom.2. Baterija TTS po sopstvenom izboru(nije dobro,

nedostaje joj naučna proverenost).3. Neuropsihološka alternativa(proučava vidljivo i

opipljivo).Instrumenti pouzdaniji i valjaniji, rezultat konkretan i vidljiv.

4. Kompjurterska alternativa(Roršah, MMPI)5. Eksperiment sa pojedincem(bolje ne!)6. Psihoterapijska psihodijagnostika-svaki

terapijski pristup ima svoju dijagnostiku.